Stanje kao na slikama.. Valovitost donjeg dela knjige. Više nego čitljiva i pregledna .. Izdanje 1987 godine 280 strana

Andrej Mitrović ISTORIJSKO U ČAROBNOM BREGU Autor: Andrej Mitrović Izdavač: KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET Beograd Godina izdanja: 1977 Broj strana: 89 Format: 25 x 13,5cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, veoma dobro očuvano 1.Predgovor, 2.Umetnikov život i istorija, 3.Pisac, književno delo, istorija, 4.Setembrini, 5.Nafta, 6.Kastorp, 7.O božjoj državi i zlom spasenju, 8.Napomena, Tags: Popularna nauka 14.03.2024.

Važno: Ovu knjigu možete lično preuzeti samo uz još jednu kupljenu knjigu. Nova, nekorišćena Džouns, R. M. Fabrički komiteti u ruskoj revoluciji / R. M. Džouns ; [prevod Vladan Vukliš]. Sindikalisti u ruskoj revoluciji / G. P. Maksimov ; [prevod Boris Huskić]. Dodatak Nacrt Statuta fabričkih komiteta Expirience of the Factory Committees in the Russian Revolution. scc Syndicalists in the Russian Revolution. scc Statuten der Fabrikkomitees. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Centar za liberterske studije, 2009 (Beograd : ATC) Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vukliš, Vladan Huskić, Boris Biblioteka Povest slobode Prevodi dela: 1. Expirience of the Factory Committees in the Russian Revolution / R. M. Jones ; 2. Syndicalists in the Russian Revolution / G. P. Maximoff ; 3. Statuten der Fabrikkomitees Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Ruska februarska revolucija 1917 Radničko upravlјanje -- SSSR Sindikati -- SSSR

SVEDOČANSTVO: Edvard Kocbek Naslov Svedočanstvo : dnevnički zapisi od 3. maja do 2. decembra 1943. / Edvard Kocbek ; sa slovenačkog prevela Branka Dimitrijević ; predgovor Marija Mitrović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1988 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 379 str., [16] str. s tablama : fotogr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Dimitrijević, Branka, prevodilac = Dimitrijević, Branka, prevodilac Mitrović, Marija, 1941- = Mitrović, Marija, 1941- Zbirka Biblioteka Selecta ISBN 86-331-0063-0 (broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: Listina Tiraž 5.000 Istorija i individualna sudbina: str. 5-10. Predmetne odrednice Kocbek, Edvard, 1904-1981 -- Memoari Narodnooslobodilačka borba -- U sećanjima Ivice listova su požutele, ostalo je odlično očuvano. ks

Vojvoda Gavro Vuković - Slobodan Tomović SRPSKO PLEME VASOJEVIĆI BRATSTVENICI 104 str Војвода Гавро Вуковић (Лијева Ријека, 1852 — 29. јул 1928) био је први дипломирани правник из Црне Горе и дугогодишњи министар иностраних дела Књажевине Црне Горе од 1890. до краја 1905. године.[1] Биографија Гавро Вуковић је био син црногорског сенатора и војводе брђанског племена Васојевићи, Миљана Вукова. Његов брат је био Тодор Вуковић. Лазар Томановић је о Гавру записао да му је он рекао како је Петар Вукотић књаза Николу наговарао да умјесто њега (који је Васојевић) узме у службу Лазара Томановића, који је поријеклом с Чева, а био је Србин-Приморац из Лепетана.[2] Био је ожењен сестричином црногорске књегиње. Гимназију и права на Великој школи је завршио у Београду.[3] Био је у младости слободоуман, мислио и писао у духу Светозара Марковића. Добио је током студија академијину награду. По повратку из Србије у Црну Гору се отресао нових мисли и постао судија Високог суда. Био је човек од поверења књаза Николе, и министар спољних послова 17 година. Земенио је у том звању покојног војводу Станка Радонића. Од 1906. до 1908. био је предсједник Државног савета. На овој дужности је пензионисан. Два пута је биран за народног посланика и то 1906. и 1914. године. У Краљевини СХС политички је ангажован као један од првака Црногорске федералистичке странке. Вратио се 1917. године из интернације. Објавио је 1941. године своје мемоаре. stanje kao novo L. 1

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Neven, Koraljka i Bobo: Junaci planine - Rudi Aljinović i Žarko Beker Din Kol: Susret u preriji - Zvonimir Futinger i Julio Radilović Jules Mendo Mendović - Na splavi - Mladen Bjažić i Borivoj Dovniković Štefekove pustolovine - Strah i trepet južnog parkirališta - Otto Reisinger Grom - Roy D`Ami i Mario Uggeri (KRAJ) Tom i Malo Medvjeđe Srce: Divlji konj - Norbert i Walter Neugebauer Koko Bil protiv tiranina - Benito Jacovitti (Jakoviti) Ujak iz provincije - Vladimir Delač Marina: Prepad - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Tajna krutog svemira - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Dečak sa puškom Jovo Borojević 2.deo - Krug se suzuje Muzika je najstarija umetnost Velike reportaže: Trka za podivljalim avionom Iz vaše zbirke: Čestitke ... Ocena: 4. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Plavi vjesnik (1954. – 1973.) Prvi broj “Plavog vjesnika” ugledao je svetlo dana 1. listopada 1954. godine, a u gotovo dvadeset godina izlaženja stekao je status najznačajnije publikacije u povijesti hrvatskog stripa. U “Plavcu” je objavljeno oko 180 stripova hrvatskih autora, među kojima i neospornih remek-djela devete umjetnosti, a njihovi junaci postali su delom kolektivne memorije brojnih naraštaja dece i omladine u Hrvatskoj i čitavoj Jugoslaviji. Stripovi: Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Matto Grossa - Norbert Neugebauer i Julio Radilović Jules Tajanstveni kapetan - Rudi Aljinović i Andrija Maurović Štefekove pustolovine - Stijena užasa - Otto Reisinger Tom i Malo Medvjeđe Srce: Lovci na zlato - Norbert i Walter Neugebauer Artur osvetnik - Sezar Gliser iznenađenja - Norbert Neugebauer i Vladimir Delač Marina: Tajna pustog otoka - Marcel Čukli i Vladimir Delač Den Deri: Platinski planet - Frank Hampson/Frank Bellamy Tekstovi: Varaždin: Varteks kup - Modeli jedrilica Brod koji ne može potonuti - Američki CG Neobični događaji 2 Dečak i pas Istorija ronjenja i opreme (na dve strane u sredini) Velike reportaže: Hibaro love glave Iz vaše zbirke: Stari automobili ... Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: Među Kekece Težina: 80 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Milija Stanišić : STRATEGIJSKE VERTIKALE NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA JUGOSLAVIJE 1941 - 1945 , Institut za savremenu istoriju Beograd 1999, str. 324. Očuvanost 4. NOB 1941-1945 Milija Stanišić, general-potpukovnik Rođen je 9. novembra 1921. godine u Vinićima kod Danilovgrada u svešteničkoj porodici Cvjetka Stanišića. Umro je 2012. godine. Gimnaziju je učio u Nikšiću i na Cetinju. Stanišić je kao 16-godišnjak postao član SKOJ 1937. godine, a kao student na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1.maja 1940. godine postao je član KPJ. Na fakultetu je bio član partijskog rukovodstva i član Akcionog odbora studentskih stručnih udruženja. Zbog revolucionarnih aktivnosti više puta je hapšen. Učestvovao je u pripremi 13-julskog ustanka 1941. godine na području Nikšića. Bio je instruktor Sreskog komiteta KPJ Nikšić, komesar čete i sekretar partijske organizacije bataljona u Nikšićkom odredu. Kao komesar čete učestvovao je u bici na Pljevlja 1. decembra 1941. godine. Stanišić je potom bio komesar 1. udarnog hercegovačko-crnogorskog bataljona i Sjevernohercegovačkog odreda. Od avgusta 1942. godine bio je komesar bataljona u 10. hercegovačkoj brigadi,sa tog položaja odlazi na liječenje. Po povratku bio je komesar 5. 3. i 2. dalmatinske brigade, 3. sandžačke brigade potom rukovodilac politodjela 4. proleterske brigade od juna do septembra 1944. godine. Stanišić je nakon toga postavljen za komesara 3. proleterske sandžačke brigade. Komesar Stanišić je od juna 1944. godine postavljen za komesara 4. proleterske crnogorske brigade, od septembra 1944. godine je komesar 46. srpske, a od decembra komesar 2. proleterske divizije. Na II kongresu USAO Crne Gore izabran je za člana Zemaljskog odbora. Završio je Višu vojno vazduhoplovnu akademiju JNA i Kurs operatike JNA. Nakon rata bio je pomoćnik načelnika Političkog odjeljenja armije, politički komesar Ratnog vazduhoplovstva, načelnik štaba korpusa i načelnik Više vojno vazduhoplovne akademije. Unaprijeđen je u čin general-potpukovnika avijacije. Aktivna služba u JNA mu je prestala 1963. godine. Objavio je više knjiga: Starješina u borbi 1964, Ratna tehnika i vojno delo 1968 i KPJ u izgradnju oružanih snaga od 1941-45 1973, Kadrovi revolucije.

Milovan Vitezović Misli Srpski Tvrdi povez Milovan Vitezović sjajni poznavalac i one najskrivenije istorije srpskog naroda, suvereno to demonstrirajući u svojim književnim delima, u knjizi Misli srpski, odlučio je da ostvari još nešto na polzu svog naroda. U svojim kraćim istorijskim esejima ona se bavi najznačajnijim pojmovima, događajima, kao i ličnostima iz srpske ali i istorije Balkana. Objavljujući svoj lični brevijar iz srpske istorije, Vitezović čitaocu, ne samo kroz poznate podatke, već i neverovatne anegdote, daje jednu literarnu, ali i istorijski veoma ubedljivu povest o svetu i veku na ovom balkanskom prostoru. Zato su Vitezovićevi tekstovi za čitaoca izuzetan podsticaj da se još jednom osvrne na istoriju srpskog naroda, ali još više i da, na osnovu svega toga, promišlja budućnost svog naroda. Милован Витезовић (Тубићи, код Косјерића, 11. септембар 1944 — Београд, 22. март 2022) био је српски књижевник, сценариста и универзитетски професор. Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око педесет књига у преко двеста издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма. Књиге је објављивао на немачком, енглеском, румунском, француском, италијанском, словеначком, македонском, руском, мађарском, и грчком језику. Превођен је и објављиван у периодици и антологијама на пољском, чешком, летонском, мађарском, француском, шведском, хебрејском, кинеском, бугарском и албанском језику. Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански и друге језике. Био је један од ретких српских писаца чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је многих телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ. Серија Вук Караџић донела му је Европску награду за телевизију. Биографија Рођен је у селу Тубићи (у засеоку Витезовићи) код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићима, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a. Био је члан Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говорио и писао за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. Изабран је за председника Удружења књижевника Србије 2018. године. Када је у ратном стању током НАТО бомбардовања добио наредбу да направи списак људи Уметничког програма за принудне одморе и изгледно отпуштање, послао је списак са само једним именом – Милован Витезовић. Зато је суспендован, смењен и послат на принудни одмор, који се одужио годинама. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Након тога био је у звању редовног професора на Катедри за драматургију. Управни одбор Удружења књижевника Србије предложио га је 30. марта 2012. за дописног члана Српске академије наука и уметности, али није изабран.[1] Изабран је за академика Академије науке и умјетности Републике Српске 2021. године. Отворио је 64. Београдски сајам књига 20. октобра 2019. године.[2] Преминуо је у Београду, 22. марта 2022. године, услед компликација изазваних корона вирусом.[3][4] Сахрањен је 26. марта на гробљу Лешће.[5] Награде Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечје игре (1978. год.), Велика базјашка повеља (2005), Кочићева награда (2005. год.) – Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.). Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године. У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи. Добитник је руског одликовања `Златни витез`. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности. Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом. Патријарх српски Иринеј га је 22. фебруар 2012. одликовао Орденом Светог деспота Стефана,[6][7] а 2. фебруара 2017. Орденом Светог Саве другог степена.[8] Од 2020. године био је члан међународне Словенске академије.[9] Књижевни рад На промоцији књига Првослава Вујчића, 2005. године Са Божидаром Кљајевићем на сајму књига у Београду, 2013. године Као приповедач, ток радње водио је неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела му се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о коме је говорио. Опсег тема којима се Витезовић служио веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружао је не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанки. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979).[10] Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка). Његов роман „Чарапе краља Петра” је 2013. године преведен на италијански језик.[11] У 2013. приредио је и објавио капитално дело „Свети Сава у руском царском летопису”.[12] Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су историјски романи на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година. У рукопису му је остао „Роман са Ћопићем”.[13] Десет одабраних афоризама Партијске књижице се најчешће носе у новчанику! Ко пева зло не мисли. Ко мисли није му до песме! У мрачним временима храброст је бити свитац! Пао је за отаџбину природном смрћу! Не вреди преврнути лист. Књига је иста! У лажи су кратке ноге, али се не виде иза говорнице! Лака им била црна отаџбина! Мислим, дакле, сумњам да постојим! Жене често не знају шта хоће, али остварују своје намере! Голуб мира је превртач![14] Дела Романи Шешир професора Косте Вујића (1983) Лајање на звезде (28 издања) (1978) Милена из Кнез Михаилове Света љубав Хајдук Вељко Петровић Европске године кнеза Милоша Чарапе краља Петра Симфонија Винавер Синђелић се са сунцем смирио Принц Растко Бурлеска у Паризу Кад је невен био сунце Госпођица Десанка Књиге афоризама Срце ме је откуцало Мождане капи Мисларица Луди драги камен Човече, наљути се Витешки кодекс Збирке песама за децу Ја и клинци ко песници (1971) Ђачко доба Шумарице (1972) Ђачко доба (1977) Наименовања (1981) Изабрано детињство (1981) Мој деда је био партизан (1981) Како подићи небо (1986) Детињство памети (1987) Телевизијске драме и серије Где цвета лимун жут Краљевина Србија Кнежевина Србија Димитрије Туцовић Вук Караџић Онда лоле измисли пароле Ђачко доба Снохватице I и II Шешир професора Косте Вујића Срећни људи Текстови за позоришна извођења Диско Тесно доба Усклађивао луд збуњеног Добро дошли.. Сценарија за филм Ванбрачна путовања Бранислав Нушић Снови, живот, смрт Филипа Филиповића Лајање на звезде Шешир професора Косте Вујића

Kao na slikama Stripoteka je strip revija koja je izlazila na prostoru bivše Jugoslavije u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine, a nekadašnji slogan iz zaglavlja — Jugoslovenska strip revija, promenjen je u Revija svetskih stripova. Sa poslednjim brojem 1174 objavljenim 31.5.2019 do daljeg ne izlazi. Stripoteka Stripoteka 948.JPG Naslovna strana 948. broja Stripoteke Tip Strip Format A4 Vlasnik Forum Izdavač Marketprint, Novi Sad (1969-2016) Darkwood, Beograd (2016-) [od br. 1143] Redakcija Sibin Slavković Zlatko Milenković Branislav Kerac Glavni urednik Slavko Draginčić Osnivanje 1969. Jezik Srpski Ukidanje 1991—1999, 2019 Sedište Novi Sad, Đorđa Zličića 34 Veb-sajt www.stripoteka.co.rs Istorija Уреди Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila.[1] Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa.[2] Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi američkih, italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora.[2] Najčešće objavljivani strip junaci Уреди Glavni članak: Stripoteka — Spisak objavljenih stripova Umpah-Pah (Uderco i Gošini) Talični Tom (Moris i Gošini) Krcko Karl Viking (Don Lorens) Olak Gladijator (Don Lorens) Čelična Kandža (Hezus Blasko) Spiru (Franken) Morg Riđobradi i Demon sa Kariba (Ibenon i Šarlije) Džoni Ringo (Vilijam Vans i Žak Akar, Arturo del Kastiljo) Modesti Blejz (Džim Holdavej) Džet-As-Logan Tangi i Laverdir (Uderco i Šarlije) Bluberi (Žiro i Šarlije) Tarzan (Ras Maning, Bern Hogart) Gaša Šeprtlja (Gaston) (Andre Franken) Lik Orijent (Edi Pape i Greg) Hauard Flin (Vilijam Vans) Asteriks (Uderco i Gošini) Crnobradi (M. Remakl) Ves Slejd (Džordž Strouks) Bob Moran (Vilijam Vans i Anri Vern) Tor Srebrni letač Konan Daleka planeta (Don Lorens) Zori Kid (Jakoviti) Koko Bil (Jakoviti) Iznogud (u početku objavljivan kao Harun Al Prašid) (Tabari i Gošini) Nova Novator (Greg) Merok (Don Lorens) Džef Hok (-Sidni Džordan) Nebeski soko (Džon Dikson) Crnooki duh (Sezar) Fantom (Li Fok i Saj Bari) Fil Korigan (Al Vilijamson i Arči Gudvin) Princ Valijant (Hal Foster, Džon Kalen Merfi) Rip Kirbi (Džon Prentis) Porodica Tarana (Džo Makmanus) Flaš Gordon (Den Bari) Cisko Kid (Hose Luis Salinas) Ben Bolt (Džon Kalen Merfi) Mandrak (Li Fok, Fred Frederiks, Fil Dejvis) Gidža (T. K. Rajan) Mornar Popaj (Tom Sims i B. Zaboli) Bruno Brazil (Vilijam Vans i Luj Alber) Torgal Ratnici sa Akbara Romeo Braun (Džim Holdavej)

Kao na slikama Stripoteka je strip revija koja je izlazila na prostoru bivše Jugoslavije u periodu između 1969. i 1991. godine. Ponovo je pokrenuta 1999. godine, a nekadašnji slogan iz zaglavlja — Jugoslovenska strip revija, promenjen je u Revija svetskih stripova. Sa poslednjim brojem 1174 objavljenim 31.5.2019 do daljeg ne izlazi. Hogar Najamnik Agent 212 Stripoteka Stripoteka 948.JPG Naslovna strana 948. broja Stripoteke Tip Strip Format A4 Vlasnik Forum Izdavač Marketprint, Novi Sad (1969-2016) Darkwood, Beograd (2016-) [od br. 1143] Redakcija Sibin Slavković Zlatko Milenković Branislav Kerac Glavni urednik Slavko Draginčić Osnivanje 1969. Jezik Srpski Ukidanje 1991—1999, 2019 Sedište Novi Sad, Đorđa Zličića 34 Veb-sajt www.stripoteka.co.rs Istorija Уреди Stripoteka je prvi put izašla 1969. godine pod imenom Stripoteka Panorama. Pokrenuta je kao specijalno mesečno izdanje nedeljne strip revije Panorama, nakon što se ova ugasila.[1] Za razliku od Panorame koja je donosila stripove u nastavcima Stripoteka je sadržavala kompletne epizode stripa.[2] Koncepcija stripa se vremenom menjala, kao i dinamika izlaženja. Uvedeno je objavljivanje više različitih stripova u jednom broju. Akcenat je uglavnom bio na francusko-belgijskom stripu, ali su objavljivani i radovi američkih, italijanskih, španskih, britanskih i nekolicine kineskih autora.[2] Najčešće objavljivani strip junaci Уреди Glavni članak: Stripoteka — Spisak objavljenih stripova Umpah-Pah (Uderco i Gošini) Talični Tom (Moris i Gošini) Krcko Karl Viking (Don Lorens) Olak Gladijator (Don Lorens) Čelična Kandža (Hezus Blasko) Spiru (Franken) Morg Riđobradi i Demon sa Kariba (Ibenon i Šarlije) Džoni Ringo (Vilijam Vans i Žak Akar, Arturo del Kastiljo) Modesti Blejz (Džim Holdavej) Džet-As-Logan Tangi i Laverdir (Uderco i Šarlije) Bluberi (Žiro i Šarlije) Tarzan (Ras Maning, Bern Hogart) Gaša Šeprtlja (Gaston) (Andre Franken) Lik Orijent (Edi Pape i Greg) Hauard Flin (Vilijam Vans) Asteriks (Uderco i Gošini) Crnobradi (M. Remakl) Ves Slejd (Džordž Strouks) Bob Moran (Vilijam Vans i Anri Vern) Tor Srebrni letač Konan Daleka planeta (Don Lorens) Zori Kid (Jakoviti) Koko Bil (Jakoviti) Iznogud (u početku objavljivan kao Harun Al Prašid) (Tabari i Gošini) Nova Novator (Greg) Merok (Don Lorens) Džef Hok (-Sidni Džordan) Nebeski soko (Džon Dikson) Crnooki duh (Sezar) Fantom (Li Fok i Saj Bari) Fil Korigan (Al Vilijamson i Arči Gudvin) Princ Valijant (Hal Foster, Džon Kalen Merfi) Rip Kirbi (Džon Prentis) Porodica Tarana (Džo Makmanus) Flaš Gordon (Den Bari) Cisko Kid (Hose Luis Salinas) Ben Bolt (Džon Kalen Merfi) Mandrak (Li Fok, Fred Frederiks, Fil Dejvis) Gidža (T. K. Rajan) Mornar Popaj (Tom Sims i B. Zaboli) Bruno Brazil (Vilijam Vans i Luj Alber) Torgal Ratnici sa Akbara Romeo Braun (Džim Holdavej) Akbar Jugoslovenska yugoslavian stripovi comic books

Knjiga je vrlo dobro očuvana za svoje godine - videti slike Tvrd povez Strana: 215 Izdavač: Zadruga profesorskog društva Luča - Beograd Ilirizam - Jakša Herceg Ilirizam ili Ilirski pokret je naziv za književni, kulturni i društvenopolitički pokret u Hrvatskoj i Slavoniji u drugoj polovini tridesetih i četrdesetim godinama 19. veka. Koristi se i za označavanje književnoistorijskog razdoblja u Hrvatskoj i Slavoniji od 1835. do 1850. godine. Naziv je istorijski i izveden od imena starosedelaca Balkana – Ilira. U doba formiranja modernih nacija, ilirsko ime je izabrano kao zamena za pojam jugoslovenstvo, i time se izbeglo nametanje postojećih etnonima, a u ime sloge i nacionalne tolerancije. Na početku 19. veka Hrvatska je svedena na zemlju između Save i Drave posle Napoleonovih osvajanja južnijih krajeva koje je uklopio u Ilirske provincije. Nakon pada Napoleona zauzela ih je Austrija, ali ih je sjedinila sa Hrvatskom tek 1828. godine. Iz Beča se direktno upravljalo Dalmacijom sve do sloma Austrije 1918. godine. Političku vlast u Hrvatskoj je imalo plemstvo sa visokim sveštenstvom. Hrvatska je bila feudalna zemlja sve do 1848. godine, sa najvećim delom seljaštva u feudalnoj zavisnosti. Službeni jezik je bio latinski. Njime je plemstvo govorilo i pisalo. Građanstvo je govorilo većinom nemački. Posle smrti Jozefa II, mađarska vladajuća klasa zahtevala je da se na celom teritoriju Ugarske, u koju je spadala i Hrvatska, kao službeni uvede mađarski umesto latinskog. Pored toga, Mađari su zahtevali da se mađarski jezik uvede kao nastavni u škole. Hrvatskoj je pretila mađarizacija. Godine 1790. Hrvatski sabor donosi odluku o uvođenju mađarskog jezika u hrvatske škole kao neobaveznog predmeta. Bio je to početak sve očitije mađarizacije. Godine 1805. odlukom Sabora u Požunu mađarski jezik postaje službeni jezik, a 1827. on postaje obaveznim nastavnim predmetom. Hrvatsko plemstvo je branilo latinski jezik kao službeni, braneći time svoje društvene položaje. No početkom tridesetih godina pojedina reprezentativna tela u Hrvatskoj, pa i Hrvatski sabor, bila su spremna da prihvate mađarske planove. U takvim društveno-istorijskim okolnostima u drugoj polovini tridesetih i četrdesetim godinama 19. veka javlja se kulturno-književni i političko-socijalni pokret pod imenom ilirizam. Kao početak uzima se 1818. godina kada se pojavio oglas za osnivanje lista `Oglasnik ilirski`.[1] Nastanak i razvoj ilirizma Pod pritiskom Ugarske i mađarizacije tridesetih godina 19. veka kod Hrvata [2] se javlja književni, kulturni i društveno-politički pokret koji se naziva ilirizam, ilirski pokret, i hrvatski narodni preporod. Glavni nosilac pokreta je borbeno građanstvo, klasa koja se formirala unutar feudalne Austrije krajem 18. i prvom polovinom 19. veka u Hrvatskoj. Glavne vođe su bili Ljudevit Gaj i grof Janko Drašković. Gaj je okupio oko sebe mlade i obrazovane ljude. Bili su uglavnom dvadesetogodišnjaci – Stanko Vraz, Dimitrija Demeter, Ivan Mažuranić, Ljudevit Vukotinović, Dragutin Rakovac, Antun Nemčić, Fran Kurelac, Pavao Štos, Ivan Derkos, Josip Kundek, Antun Vakanović, Antun Mihanović; nešto stariji je bio Antun Mažuranić. Ilirci su imali minimalistički i maksimalistički program; prvo – odbranu nacionalne nezavisnosti i očuvanje državne celokupnosti, a zatim – oslobođenje i ujedinjenje sa ostalim Slovenima; najpre na Balkanu, a zatim, na širem slovenskom planu (s tom je svrhom Gaj putovao u Rusiju 1840). Taj je program sprovođen pod štitom kulturno-prosvetiteljske akcije čije se najintenzivnije trajanje može staviti u period između 1835. i 1848. godine. Pokret se razvio u užoj Hrvatskoj. Srbi i Slovenci su ostali po strani. Ilircima su pored ideja francuske revolucije, i ideje o sveslovenstvu, uzori bili Dositej i Vuk. Pokret je zvanično zabranjen 1843. godine. Predstavnici ilirizma su se u svom radu ugledali na starije hrvatske pisce koji su pisali o slovenstvu, jugoslovenstvu ili hrvatstvu. Pored toga, naročito su tadašnji češki kulturni radnici Josef Pavel Šafarik i Jan Kolar bili uzor ilircima. Predstavnici ilirizma su prihvatili ideju Jana Kolara, češkog književnika, o slovenskoj uzajamnosti. Prema tom učenju svi su Sloveni jedan narod, s četiri narečja – ruskim, češkim, poljskim i ilirskim. Kolar je Ilirima označavao južne Slovene. Dakle, hrvatski ilirci su hteli da uvedu jedno ime za sve južne Slovene – ilirsko, verujući, pogrešno, da su svi oni potomci starih Ilira. To su nameravali da ostvare u prvom redu pomoću književnosti. Ilirci su se zalagali da se svi južni Sloveni ujedine u jednom književnom jeziku, štokavskom narečju, na kome su pisali pisci Dubrovnika, na kome su ispevane najlepše narodne pesme, za koje se tada borio Vuk Stefanović Karadžić. Zalagali su se da svi južni Sloveni na zajedničkom književnom jeziku i pravopisu stvore jedinstvenu književnost, uz jedinstven narodni osećaj. Pored književnog, ilirizam je imao i društveno i političko obeležje. Njegovi predstavnici su bili nefeudalci i odbacivali su latinski jezik, jezik povlaštenih klasa, a primat davali dotad prezrenom narodnom jeziku. Na političkom planu pokret je predstavljao protivtežu mađarskim nastojanjima za prevlašću. Nastojali su da svojim radom i delovanjem unesu u hrvatski narod veru u njegovu veličinu kao dela jugoslovenstva i slovenstva. Videći dotrajalost feudalnog uređenja uz pokret su pristajali i neki od plemića. Mađarski vlastodršci su nastojali da slome ilirski pokret. Primenjivali su policijski pritisak, progone, zatvor, oštru cenzuru. U Beču su prikazivali pokret kao buntovnički. Pod pritiskom deo hrvatskog plemstva, radi svojih klasnih privilegija, otvoreno staje na stranu Mađara pa se odvija sukob između iliraca i mađarofila. Godine 1843. vlasti su zabranile upotrebu ilirskog imena. Zbog oštre cenzure u Zagrebu, ilirci pokreću list `Branislav` u Beogradu 1844. godine. Pokret je uspeo da se u svim hrvatskim sredinama [3] prihvati jezički standard zasnovan na novoštokavskim govorima, da se ustanove početne pravopisne i gramatičke norme, da se odbaci kajkavski književni jezik. Pokret je uspeo učvrstiti nacionalnu svest Hrvata, razviti književnost na novim osnovama, pa se zato radije govori o hrvatskom narodnom preporodu. Tim se pojmom, hrvatski narodni preporod, obeležava i književnoistorijsko razdoblje između 1836. (uvođenje štokavskog jezičkog standarda i u severozapadnu Hrvatsku, «Danica Ilirska») i 1850. godine kao prvi period veće epohe u kojoj književnost nastupa prvenstveno u funkciji konstituiranja moderne hrvatske nacije. Književnost narodnog preporoda Pored ilirizma za označavanje književnoistorijskog razdoblja koristi se i opisni naziv narodni preporod.[3] Književnost tog razdoblja odlikovala se izrazito nacionalnom funkcijom. Književnost je bila u funkciji konstituisanja moderne hrvatske nacije. Pokret je uspeo okupiti veći deo hrvatske inteligencije, i pozivajući se na književnu tradiciju Dubrovnika i Dalmacije, usmenu književnost na štokavskom, prihvatio štokavsko narečje za osnovu hrvatskog jezičkog standarda. Pokretač ilirizma bio je Ljudevit Gaj, književnik, političar (zastupnik u Hrvatskom Saboru), vođa hrvatskog narodnog preporoda. Gaj je pokrenuo izlaženje lista `Novine ilirske` s nedeljnim književnim prilogom `Danica horvatska, slavonska i dalmatinska` (od 1836. godine `Danica ilirska`). Godine 1835, tačnije 5. decembra te godine, objavio je proglas o napuštanju kajkavskog jezika i starog pravopisa i o prihvatanju štokavštine i novog pravopisa. U skladu s tim i njegov list je štampan novim pravopisom i štokavskim narečjem. Ilirci su širili poznavanje stare književnosti Dubrovnika i Dalmacije, u skladu sa romantičarskim nazorima ukazivali su na lepotu srpskih narodnih pesama; isticali su kao primer književnike tadašnjih najrazvijenih slovenskih književnosti, ruske i poljske, Puškina i Mickjeviča. Razvijajući se u vremenu izrazitih društveno-političkih suprotnosti, književnost ilirizma imala je izrazito borbeni karakter. Ona je htela da bude umetnički izraz onih klasa koje su činile većinu naroda (seljaštvo, deo malograđanstva, plemstvo bez imetka), a koje su bile bez vlasti i siromašne. Odatle je ta književnost bila borbena i tendenciozna. Otuda je u njoj najvažnija književna vrsta bila lirika, patriotska i ljubavna, a tek iza toga drama i novela. Književnici ilirizma su svoj književnički poziv shvatili kao narodni i politički zadatak. Otuda je ta književnost ostala izvan glavnog toka romantičarskih stilskih kompleksa zapadnoevropske književnosti. Iako se razvijala u doba romantizma u njoj nije primarno izražavanje lirskog subjekta, izražavanje individualnosti, sentimentalnosti i misticizma karakterističnih za italijansku, francusku, nemačku književnost. Najznačajniji književnici ilirizma su Ivan Mažuranić, Stanko Vraz i Petar Preradović. Pored njih ističu s i Dimitrije Demeter, Antun Nemčić, Ante Kuzmanić, Andrija Torkvat Brlić, Vjekoslav Babukić... Razvija pesništvo apela s nacionalnim sadržajima, epske oblike (Demeter, Grobničko polje; Mažuranić, Smrt Smail-age Čengića), zatim liriku sa isprepletanjem patriotskih i intimnih motiva (Vraz, Đulabije; Preradović) beleži početke novije hrvatske drame (Kukuljević, Juran i Sofija; Demeter, Teuta), pojavljuju se prve novele (Vukotinović, Kukuljević, Demeter) i putopisi (Nemčić, Putositnice; M.Mažuranić, Pogled u Bosnu). Književnici ilirizma su izdavali prvi književni časopis, pokrenuli nove književne edicije: zbornik `Kolo` (od 1842), almanah `Iskru` (1845), organizovali književna društva (Matica ilirska, 1842) pozorišne predstave, započeli rad na drami, kritici, feljtonu, noveli, romanu. Izdavali su stare dubrovačke pisce (Gundulić), narodne pesme i dr. Ilirci nisu uspeli da ujedine sve Slovene pod jednim imenom, ali su uspeli da ujedine štokavske katolike preko jednog (štokavskog) književnog jezika i pravopisa...