JUNAK Julija BROJ EPIZODE 1, 2 SCENARIO Giancarlo Berardi Maurizio Mantero Lorenzo Calza CRTEŽ Antonio Marinetti Claudio Piccoli NASLOVNICA Marco Soldi BROJ STRANA 260 FORMAT A5 POVEZ meki DATUM OBJAVLJIVANJA 24.01.2023. BOJA u boji ORIGINALNI NASLOV 1: Il caso del convegno insanguinato 2: Il caso del Luna Park NASLOV EPIZODA 1: Krvavi Kongres 2: Ubistvo u Luna Parku EDICIJA Specijal

Izdavač Čarobna knjiga Godina izdavanja 2018 Scenario Alessandro Bilotta Crtež Giampiero Casertano | Matteo Mosca Naslovna strana Manuele Fior Originalni naslov Roma dei pazzi / La legge del Contrappasso Broj originalne edicije 1-2 Naslovi epizoda Rim, grad bezumnika / Zakon odmazde Jezik Srpski Zemlja Italija Edicija Riznica Bonelli Serijal Tip izdanja Bonelli integrali HC Format 145 x 205 mm Povez Tvrdi povez Broj strana 192 Boja Kolor potpis vlasnika sa unutrasnje strane na kraju knjige

Odlicno ocuvano... TRECI PO REDU,LUKSUZNO STAMPANI ALBUM ANDRIJE MAUROVICA U IZDANJU DECJIH NOVINA IZ GORNJEG MILANOVCA. NA 66 STRANA DONOSI REMEK DELA DOMACE DEVETE UMETNOSTI, I TO SLEDECE STRIPOVE: 1) BLAGO FATAHIVE, 2) BROD BUNTOVNIKA, 3) TAJANSTVENI KAPETAN

Kad vuk lovi La corsa del Lupo Ocena i opis očuvanosti: 5-- naslovne strane drugog i trećeg broja su odvojene. Nisu ni bile spojene/ukoričene nego kao da su ih u štampariji naknadno dodali. Sadrži tri epizode Jedno doba jedna priča 76 - Kad vuk lovi 1 - Tri crna kamena Jedno doba jedna priča 77 - Kad vuk lovi 2 - U paukovoj mreži Jedno doba jedna priča 78 - Kad vuk lovi 3 - Poslednja milja piše i crta: Điđi Simeoni [Gigi Simeoni, Italija, 04.09.1967] La corsa del Lupo - 1 Tre pietre nere [The Wolf`s Run - 1 Three Black Stones] 01.2019 La corsa del Lupo - 2 Nel nido del Ragno [The Wolf`s Run - 2 In the Spider`s Nest] 02.2019 La corsa del Lupo - 3 L`ultimo miglio [The Wolf`s Run - 3 The Last Mile] 03.2019 [preveo sa italijanskog Aleksandar Marković] Izdavač: Čarobna knjiga datum izdanja : 18.02.2020.god. crno/belo, 344 stranice, tvrde korice, latinica dimenzije: 150mm x 212mm x 28mm [143mm x 205mm] biblioteka: Olovka, tuš i pero broj 217 ; Riznica boneli broj 9 štampa: Simbol, Petrovaradin ISBN 978-86-7702-761-2 prvo izdanje tiraž: 700 težina 660 grama

BEOGRAD IZ VREMENA KOMUNISTIČKE JUGOSLAVIJE SRPSKA RAZGLEDNICA R e f e r e n c e 1. `MOSTARSKA PETLJA` - Auto-put koji katastofalno `seče` Beograd na dva dela - zasluga tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića. 2. ZGRADA SUP-a SAVSKI VENAC 3. PALATA PRAVDE 4. STARA ZGRADA ŽELEZNIČKE STANICE `BEOGRAD` NA SAVSKOM TRGU, koja to više nije ****** 5. ŽELEZNIČKO ČVORIŠTE, koga više nema zbog izgradnje `Beograda na vodi` 6. U DALJINI SE VIDI KUPOLA SAVEZNE NARODNE SKUPŠTINE Mihajlo Grušić ................................................................ SRPSKA RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1981. ******* Ekstra ******* mbk2/2

Autor - osoba Niles, Steve, 1965- = Najls, Stiv, 1965- Wrightson, Bernie, 1948- = Rajtson, Berni, 1948- Jones, Kelley, 1962- = Džons, Keli, 1962- Naslov Frankenštajn. Živ je, živ! / Stiv Najls i Berni Rajtson ; dodatni crteži Keli Džouns ; [preveo sa engleskog Draško Roganović] Jedinstveni naslov Frankenstein. Alive, alive. srpski jezik Vrsta građe strip Jezik srpski Godina 2023 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2023 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 30 cm Drugi autori - osoba Roganović, Draško, 1982- = Roganović, Draško, 1982- Zbirka ǂBiblioteka ǂOlovka, tuš i pero ; 468 Veliki Novi svet ; 2 Rajtson ; 1 ISBN 978-86-300-0241-0 Napomene Prevod dela: Frankenstein. Alive, alive / Steve Niles, Bernie Wrightson, Kelley Jones Tiraž 1.000. Opis: Frankenštajn: Živ je, živ!, Stiv Najls Šta li se desilo sa Frankenštajnovim čudovištem nakon završetka romana Meri Šeli? Te teme su se dotakli mnogi autori, ali malo gde je ona lepše i raskošnije obrađena nego u stripu Frankenštajn: Živ je, živ!, u kom pratimo izmučeno čudovište koje samo želi da ga svi ostave na miru. Ono žali zbog svojih dela i preispituje svoje postojanje, ali ma koliko to želelo, nije u stanju da sebi oduzme život. Progonjen vizijama tvorca, monstrum žudi za svršetkom koji nikako da dođe, samo da bi, naposletku, otkrio da i čudovišta mogu posedovati ljudskost! Stiv Najls i Berni Rajtson u stripu Frankenštajn: Živ je, živ! ne donose toliko stravične prizore, već pre detaljnu studiju jednog od najslavnijih književnih likova i njegov mogući dalji put. Ovo delo nam pokazuje šta je to što nekoga čini čudovištem i mogli biste se iznenaditi onim što ćete otkriti. MG89 (N)

BEOGRAD POZDRAV IZ BEOGRADA TURISTIČKA ŠTAMPA - BEOGRAD 1970 BEOGRAD pre NATO bombardovanja ********* SRPSKA RAZGLEDNICA R e f e r e n c e 1. TV TORANJ NA AVALI, pre rušenja od NATO bombi 1999! 2. SABORNA CRKVA 3. HOTEL `SLAVIJA` NA SLAVIJI 4. `POBEDNIK` na gornjem delu Kalemegdanske tvrđave, rad znamenitog vajara IVANA MEŠTROVIĆA .................................................................. NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI iz 1970. ******** Ekstra ********* mbk30 db11pfbk33

`Nova` stara maramica Paja Patak i sestrići Walt Disney Productions. Maramica kvadratnog oblika obrubljena sa glavnim dominantnim motivom u donjem levom uglu Paje Patka koji glumi saobraćajca i verovatno neopravdano piše kaznu sestrićima koji voze auto. U ostala tri ugla lica nadrndanih sestrića. Retro, vintage, Paja Patak, Donald Duck, 1312, Gaja, Raja, Vlaja, maramica, salveta, nos, semafor, Walt Disney Productions, Volt Dizni. Nedostaci: tamnija mrlja/fleka dimenzije o,9 × 4 cm nastala kao ostatak trake/obujmice maramice i dve žuće linije na desnoj strani maramice u delu gde je savijena dimenzija približno o,2 x 1 cm. Ne znam da li mogu da se skinu/operu fleke. Generalno stanje odlično/nekorišćeno. Dimenzije približno: 22,5 x 22,5 cm, težina 5,9 gr. Stanje kao na fotografijama.

Skriveno Lice knjiga 1 (epizode 1-5) Volto Nascosto (Hidden Face) Ocena i opis očuvanosti: 5 Sadrži pet originalnih epizoda (1-5): piše: Gianfranco Manfredi [Italija, 26.11.1948] crta naslovne korice: Massimo Rotundo [Italija, 11.04.1955] broj 1 - Pustinjski razbojnici [I predoni del deserto (10.2007)] crta: Goran Parlov [Hrvatska, 24.03.1967] broj 2 - Banditi [Briganti (11.2007)] crta: Massimo Rotundo [Italija, 11.04.1955] broj 3 - Ljubav i smrt [Amore e morte (12.2007)] crta: Alessandro Nespolino [Italija, 02.12.1971] broj 4 - Amba Alagi [Amba Alalgi (01.2008)] crta: Ersin Burak [Turska, 02.01.1946] broj 5 - Tvrđava [La fortezza (02.2008)] crta: Leomacs [Massimiliano Leonardo, Italija] [preveo sa italijanskog Aleksandar Marković] Izdavač: Čarobna knjiga datum izdanja : 24.04.2019.god. crno/belo, 492 stranice, tvrde korice, latinica dimenzije: 150mm x 212mm x 37mm [143mm x 205mm] biblioteka: Olovka, tuš i pero broj 160 ; Riznica boneli omnibus broj 11 ; Skriveno Lice broj 1

Izdavač Forma B Godina izdavanja 2021 Bonelli serijal Morgan Lost Scenario Claudio Chiaverotti Crtež Ennio Bufi | Giovanni Talami | Max Bertolini Naslovna strana Fabrizio De Tommaso Originalni naslov I colori del male / Il Babau / Ritratto di famiglia in nero Broj originalne edicije 1-3 Naslovi epizoda Boje zla / Babau / Porodični portret u crnom Jezik Srpski Zemlja Italija Edicija Crne novele Tip izdanja Kiosk izdanje Format 145 x 205 mm Povez Meki povez Broj strana 200 Boja Crveno-crno-belo | Kolor

!!! OBAVEŠTENJE !!! PAŽLJIVO PROČITAJTE OPIS AUKCIJE I MOJE USLOVE PRODAJE, jer naknadne reklamacije ne uvažavam! U ponudi su autici starijeg datuma marke Herpa, generalno odlicno ocuvani, neotpakovani i kao takvi predstavljaju kolekcionarski primerak svoje vrste. Set cine sledeci modeli: 1. Citroen 2 CV 6 2. Prosche 928 3. Opel Vectra 4. Mercedes Benz E 320 5. Mazda Xedox 9 6. Fiat Cinquecento 7. Opel Kadett 8. Mercedes Benz 600 SEC 9. Porsche 944 (kutija na gornjem delu naprsla) 10. Opel Kadett 11. Jaguar XJ 6/12 12. Opel Calibra V6 13. Mercedes Benz E 320 14. Renault Laguna Razmera 1/87 Herpa Made in Germany Prava prilika za sve kolekcionare da po extra ceni upotpune svoje kolekcije retro igracaka - autica. Objektivno stanje autica je prikazano na slikama. Za sve dodatne informacije, slobodno pitajte. Ostale moje aukcije i predmete možete pogledati http://www.limundo.com/Clan/PeleAFC/SpisakAukcija http://www.kupindo.com/Clan/PeleAFC/SpisakPredmeta Srećna kupovina :)

JASENOVAC 1. PANORAMA MJESTA 2. Skulptura `MRTVI LOGORAŠI` (akad. kipar STANKO JANČIĆ) 3. JASENOVAČKI CVIJET NOĆU (arh. BOGDAN BOGDANOVIĆ Izdavač: SPOMEN PODRUČJE JASENOVAC 1980 ... U desnom delu fotografije čuveni JASENOVAČKI CVET, kamena skulptura kao simbol strašne golgote, stradanja i smrti Srba, Jevreja, Roma i drugih manjina, u hrvatskoj, ustaškoj državi NDH, rad legendarnog arhitekte i demokratskog gradonačelnika Beograda, BOGDANA BOGDANOVIĆA, koji je zbog svojih antifašističkih stavova i razornog delovanja srpskog nacionalizma izbegao iz Beograda u Beč, gde je i umro !!! Veliki ČOVEK !!! Slava mu !!! (Mihajlo Grušić) .................................................................. RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI, 1980. EKSTRA ****** dsp19/bk100

BEOGRAD POZDRAV IZ BEOGRADA PRE NATO BOMBARDOVANJA ********* 1980 SRPSKA RAZGLEDNICA R e f e r e n c e 1. TRG REPUBLIKE 2. KNEZ MIHAILO NA KONJU 3. CRKVA SVETOG MARKA 4. SAVA / PRISTANIŠTE - PRE `BEOGRADA NA VODI` ******* 5. SAVEZNA SKUPŠTINA 6. TVRĐAVA KALEMEGDAN 7. MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI NA NOVOM BEOGRADU 8. GRB BEOGRADA u centralnom delu razglednice ********* 7. `POBEDNIK`, simbol Beograda, rad znamenitog hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, `miljenika` YU kralja Aleksandra Karađorđevića. Pobednik je prvobitno trebalo da bude postavljen u centru Beograda, ispred hotela Moskve na Terazijama, ali su se pobunile tadašnje beogradske dame jer se jasno video ogoljeni falus Pobednika što je, navodno, dame vizuelno i na javi `vređalo`, pa je onda Pobednik smešten na isturenom, gornjem delu Beogradske tvrđave na Kalemegdanu, da nadgleda i kontroliše ušće Save u Dunav. Spomenik je postavljen 1928. godine. Godine 2020 je restauriran i ojačan postament. Ubedljivo je najslikaniji simbol Beograda i tako traje i živi već 94 godine na radost i ponos Beograđan, svih boja ********* Za Pobednika boljeg i srećnijeg rešenja za postavljanje nije bilo do ovog da sa visine tvrđave, VEČNO gleda ušće Save u Dunav i simbolično kontroliše odbranu grada sa reka **** (Михајло Грушић) ..................................................................... SRPSKA RAZGLENICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT IZUZETAN KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1980. ******** Retko ******** Ekstra ****** mbk2/2 db11pfbk33/1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! One Piece 1: Romantična zora ------ Ima nekoliko kvacica ostavljeno na margini nem. olovkom nista strasno. Na stranici sa sadrzajem. Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Eiichiro Oda Scenario: Eiichiro Oda Crtež: Eiichiro Oda Naslov originala: Romance Dawn Broj originala: 1 Format: 130 x 190 mm Povez: meki Boja: crno-belo Broj strana: 208 One Piece 2: Protiv Bagijevih gusara ----- Ima nekoliko kvacica ostavljeno na margini nem. olovkom nista strasno. Na stranici sa sadrzajem. Lufi, Nami i Zoro se sukobljavaju sa okrutnim piratom Klovnom Bagijem i njegovom gusarskom družinom. Izazovi koji su pred njih postavljeni čine da se njihovi međuodnosi menjaju. Jedna od najvećih avantura pripovedanih u devetoj umetnosti se nastavlja u drugom tankobonu: One Piece 2 – Protiv Bagijevih gusara Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Eiichiro Oda Scenario: Eiichiro Oda Crtež: Eiichiro Oda Naslov originala: Buggy the Clown Broj originala: 2 Format: 130 x 190 mm Povez: meki Boja: crno-belo Broj strana: 208 One Piece 8: Ne smem umreti --- Ima nekoliko kvacica ostavljeno na margini nem. olovkom nista strasno. Na stranici sa sadrzajem. Izdavač: Darkwood Naslovna strana: Eiichiro Oda Scenario: Eiichiro Oda Crtež: Eiichiro Oda Naslov originala: I Won’t Die Broj originala: 8 Format: 130 x 190 mm Povez: meki Boja: crno-belo Broj strana: 208 Ploveći morem, Lufi nalazi nove prijatelje – Zoroa, Nami i Usopa. Njihova destinacija je Opasna zona. Ali pre nego što krenu ka njoj, odlučuju da se ukotve pri jednom restoranu na moru kako bi pronašli kuvara za svoju posadu. Tamo upoznaju pomoćnika glavnog kuvara po imenu Sanđi i on im krade srca. Tada se pojavljuje najstrašniji zli pirat po imenu Don Krik, koji zahteva brod na kom se nalazi restoran. Počinje velika borba i Sanđi staje pred restoran odbijajući da ga preda piratima. Eiichiro Oda[kriva transliteracija], (Kumamoto, 1. siječnja 1975.), japanski crtač mangi. Životopis Kao dijete bio je nadahnut gusarima i već u četvrtoj godini života mašta o crtanju stripova. Započeo je svoju stripsku karijeru 1992., sa sedamnaest godina, kad je njegov strip “Wanted!” dobio brojne nagrade od kojih je najznačajnija Jun-Nyuusen, nagrada za drugo mjesto natječaja Tezuka Awards koji je u suradnji s osobljem odgovornim za časopise Weekly Jump i Monthly Jump. Njegovo prvo djelo, ipak je “Kami Kara Mirai no Present” (Božji dar iz budućnosti) izdano u listopadu 1993. godine za izdavačku kuću Jump. Njegov je talent Jump primijetio kad je iste godine Oda nagrađen na natječaju Hot-Step Awards sa svojim radom “Ikki Yakou” (Put u đavoljoj noći). 1994., s devetnaest godina napušta fakultet odlaskom u Tokio gdje studira kao asistent tri autora Jumpa: Shinobu Kaitani (Midoriyama Police Gang), Masaya Tokuhiro (Jungle No Ouja Tar-chan; Mizu no Tomodachi Kapparman) i Nobuhiro Watsuki (Rurouni Kenshin). Tokom prakse je Eiichiro Oda objavio dvije priče: “Monsters”, 1994. u Autumn Special časopisu koji je izlazio po godišnjim dobima, izradilo ga je osoblje tjednika Jump (Akamaru Jump) i prvu od dvije verzije stripa “Romance Down” izdanog 1996. godine u Summer Special časopisu, koji kasnije postaje dio njegovog najpoznatijeg rada imena “One Piece”, čije se prvo poglavlje zove upravo “Romance Dawn”, uključujući i neke iste likove. Nakon nekoliko mjeseci ušao je i među stranice tjednika Jump s drugim poglavljem stripa “Romance Dawn”, objavljenim u izdanju broj 41, 1996. godine. Njegova gusarska pustolovina “One Piece” pojavljuje se 1997. svojim nastupom, također, u tjednom časopisu Jump. Ubrzo je postao i jedan od najpopularnijih stripova u Japanu, s više od 65 milijuna prodanih kopija. Autorov najveći utjecaj je Akira Toriyama (Dragon Ball; Dr.Slump). Eiichiro Oda oženjen je djevojkom imena Chiaki Inaba koja je glumila ulogu Nami na kazališnim performansama One Piece tijekom sajma “Jump Fest”.

Plakat je malo iskrzan po ivicama, ostalo u dobrom stanju! Redje u ponudi! 49cm x 69cm Put oko sveta je jugoslovenski film iz 1964. godine. Scenario filma zasnovan je na delu Branislava Nušića Put oko sveta Jovanče Micića. Žanr komedija avantura vestern Režija Soja Jovanović Scenario Soja Jovanović Nenad Jovičić Producent Petar Šobajić Glavne uloge Miodrag Petrović Čkalja Dara Čalenić Rade Marković Muzika Đorđe Karaklajić Borivoje Simić Kamera Nenad Jovičić Montaža Milanka Mladenović Izdavačka kuća Avala film Beograd Godina 1964. Trajanje 105 minuta Zemlja SFR Jugoslavija Jezik srpskohrvatski Filmski plakat Miodrag Petrović „Čkalja“ (Kruševac, 1. april 1924 — Beograd, 20. oktobar 2003) je bio srpski glumac i jedan od najistaknutijih komičara na teritoriji bivše Jugoslavije. Miodrag Petrović je rođen 1. aprila 1924. godine u Kruševcu. Bio je četvrto dete Čedomira i Hristine - Tine Petrović. Porodica Petrović živela je u Balšićevoj ulici u Kruševcu. U rodnom gradu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom - u dramskoj sekciji. U vreme Drugog svetskog rata nalazio se Kulturno-prosvetnoj ekipi 47. divizije NOVJ vojnoj jedinici formiranoj 1. oktobra 1944. Nakon rata i demobilizacije upisuje studije veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu. Nastavlja da se bavi glumom u KUD „Ivo Lola Ribar“. Godine 1946, postaje član Dramskog studija Radio Beograda, gde i počinje njegova popularnost učestvovanjem u emisiji „Veselo veče“. Od 1951. do 1977. godine bio je član Humorističkog pozorišta u Beogradu. Glumi i u prvoj seriji Televizije Beograd - „Servisna stanica“, od 1959. godine. U toj seriji se proslavio tumačeći lik kuvara Jordana. U pozorištu, između ostalog, igra u predstavi „Bog je umro uzalud“ (snimljen i film) i antologijskoj komediji Dragutina Dobričanina „Zajednički stan“ (kasnije je snimljena i TV verzija). Od 1976. godine imao je status slobodnog umetnika. Ostvario je veliki broj uloga na filmu i u TV serijama. Najbolje uloge ostvario je u serijama `Servisna stanica` (1959), `Ljubav na seoski način` (1970), `Kamiondžije` (1972), `Vruć vetar` (1980) i `Kamiondžije 2` (1983), kao i u filmovima `Orlovi rano lete` (1966), `Bog je umro uzalud` (1969), `Paja i Jare` (1973), `Avanture Borivoja Šurdilovića` (1980) i `Kamiondžije opet voze` (1984). Imao je uspešnu saradnju sa kolegom Mijom Aleksićem. Dobitnik je više nagrada: 1974. je dobio Sterijinu nagradu, 1977. Miodrag Petrović Čkalja i Danica Aćimac nagrađeni su kao Glumački par godine, 1977. Sedmojulsku nagradu, 1991. Nušićevu nagradu za životno delo, 1995. RTS-ovu nagradu za životno delo, „Zlatnog ćurana“ za životno delo na danima komedije u Jagodini.[1] Čkaljin sin Čedomir Petrović je glumac i reditelj, a unuka takođe glumica Jovana Petrović. Poslednje godine života proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji DOS-a.[2] Umro je 20. oktobra 2003. godine u Beogradu u 80. godini života. Njemu u čast postavljena je spomen-tabla 9. februara 2018. u Beogradu.

Lajoš Zilahi / Originalni Potpis / Autogram Kao na fotografijama Lajoš Zilahi (mađ. Zilahy Lajos; Nađsalonta, Transilvanija , 27. mart 1891 — Novi Sad, 1. decembar 1974) bio je mađarski pisac i dramaturg. Jedan je od vodećih, ako ne i najčitaniji prozni mađarski autor dvadesetog veka. Rođen je u Salonti, Transilvanija, tada deo Kraljevine Mađarske. Studirao je pravo na Univerzitetu u Budimpešti[1] pre nego što je poslat na Istočni front tokom Prvog svetskog rata,[2] gde je bio ranjen. Posle ranjavanja 1916. je napustio front i od tada radio kao novinar.[1] O svojim iskustvima sa ratišta potresno svedoči u romanu „Zarobljenici“ (mađ. Két fogoly). Njegovo najpoznatije delo je „Ararat“, deo trilogije, a najpotresnije „Samrtno proleće“. Njegovim delima provejava duh aristokratske Mađarske, odnosno Austrougarske, a izuzetno živim opisima uspeva da gane čitaoca. On je takođe bio aktivan i na filmu.[3]Osnovao je i svoju filmsku kuću.[1] Njegov roman iz 1928. Nešto pluta na vodi ekranizovan je dva puta. Njegova predstava General snimljena je kao film pod nazivom Vrli sin 1930. i kao Pobunjenik 1931. Nekoliko njegovih romana je prevedeno na bugarski, hrvatski, danski, holandski, češki, engleski, estonski, finski, francuski, nemački, italijanski, japanski, poljski, rumunski, srpski, slovački, španski, švedski i turski. Edicija njegovih kratkih priča dostupna je na španskom, neke od njegovih pripovedaka prevedene su na bugarski, hrvatski, engleski, estonski, francuski, nemački, italijanski, poljski, portugalski, slovački, španski i švedski, a neki od njegovih pesama na nemački. Od 1948. godine je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, u emigraciji. Krajem pedesetih je često boravio u Novom Sadu gde je kupio kuću. Samo jednom, 1973. godine je posetio Budimpeštu. Planirao je da se vrati u Mađarsku, ali ga je smrt u tome sprečila. Lajoš Zilahi je sahranjen na budimpeštanskom groblju Kerepeši.

Ken Parker knjiga broj 4 (tvrde korice) [prevod Aleksandra Milovanović] Ocena i opis očuvanosti: 5 208 stranica tvrde korice, crno/belo, latinica, 178mm x 266mm x 22mm (170mm x 260mm) ISBN 978-86-6163-483-3 Izdavač: Darkwood, Beograd štampa: Simbol - Petrovaradin tiraž: 600 (meke korice) + 400 (tvrde korice) Biblioteka: Ken Parker knjiga broj 4 datum izdanja : 01.06.2018.god. težina 790 grama Sadržaj: -------------------------------------------------------------------- 1. Pod nebom Meksika (broj 7) crta: Ivo Milaco [Ivo Milazzo, Italija, 20.06.1947] piše: Đankarlo Berardi [Giancarlo Berardi, Italija, 15.11.1949] 98 stranica (5-102) originalni broj - naziv i datum objavljivanja : 07 - Sotto il cielo del Messico (12.1977) -------------------------------------------------------------------- 2. Velika pljačka u San Francisku (broj 8) crta: Ivo Milaco [Ivo Milazzo, Italija, 20.06.1947] piše: Đankarlo Berardi [Giancarlo Berardi, Italija, 15.11.1949] 98 stranica (103-200) originalni broj - naziv i datum objavljivanja : 08 - Colpo grosso a San Francisco (01.1978) --------------------------------------------------------------------

309 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Introduction by: Alan Moore Kada je Vagner prvi put serijalizirao Đavola po delu kao rezervnu kopiju u svom kritički hvaljenom naslovu Mag, njegove inovativne tehnike pripovedanja, filozofski prizvuk i harizmatični anti-heroj zapalili su odane sledbenike. Predstavljajući Hantera Rouza kao briljantnog, uvrnutog ubicu Grendela, iznedrio je ono što će postati vekovni ep koji istražuje korene i posledice nasilja. Ova uticajna priča je sakupljena samo dva puta u poslednjih dvadeset godina, svaki put brzo rasprodata. Sada, po prvi put u tvrdom povezu, Dark Horse predstavlja knjigu koja je oživela jednog od najpopularnijih alternativnih strip likova i obeležila povoljan dolazak jednog od najvećih vizionara modernog stripa! Met Vagner (rođen 9. oktobra 1961.)[1] je američki strip umetnik i pisac koji je najpoznatiji kao tvorac serije Mag i Grendel. Karijera Prvo objavljeno stripovsko delo Meta Vagnera bilo je Comico Primer #2 (1982), što je bilo prvo pojavljivanje Grendela.[2] Pored svojih kreatora serijala Mage and Grendel,[3] radio je na stripovima sa Demonom i Betmenom, kao i na naslovima poput Sandman Misteri Theatre.[4] Godine 1991. ilustrovao je deo priče „Sezona magle“ u seriji Peščanik Nila Gejmana.[5][6]. Napisao je i nacrtao Batman/Superman/Vonder Voman: Triniti ograničenu seriju sa tri glavna heroja DC-a 2003. godine.[7] Pratio ga je sa Betmenom i ljudima čudovištima[8] i Betmenom i ludim kaluđerom[9] 2006. godine.[10] Njegovi drugi projekti uključuju Madame Ksanadu za Vertigo, sa umetnicom Ejmi Rider Hedli.[11][12] Producirao je brojne omote stripova, uključujući i oslikane za Green Arrov[4] i napisao nekoliko Green Hornet ograničenih serija za Dinamite Entertainment.[13] Van stripova, Vagner je obezbedio umetničku sliku za avanturu Villains & Vigilantes Battle Above the Earth iz 1984. koju je napisao Stiven Krou. U aprilu 2022, Vagner je prijavljen među više od tri desetine kreatora stripova koji su doprineli antologijskoj knjizi Operacije SAD, Stripovi za Ukrajinu: Seme suncokreta, projektu koji je predvodio urednik specijalnih projekata IDV Publishing Scott Dunbier, čiji će profit biti doniran za pomoć. napori za ukrajinske izbeglice kao rezultat ruske invazije Ukrajine u februaru 2022. godine.[14][15] Vagner je za antologiju proizveo novu Grendelovu priču sa Hanterom Rouzom.

nije putovala kao na slikama ne znam tacnu godinu, procenjeno po izgledu Vasilije „Vasa” Eškićević (Irig, 1/13. januar 1867 — Novi Sad, 21. januar/3. februar 1933) je bio srpski slikar i nastavnik crtanja. Sadržaj 1 Biografija 2 Reference 3 Vidi još 4 Spoljašnje veze Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Irigu, 1/13. januara 1867. godine, od oca Koste ratara i majke Ljube rođ. Lazić iz Bukovca.[1] Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, učio je berberski zanat, ali ga je napustio zbog umetnosti. Posle toga je otišao u Beč i upisao jednu privatnu slikarsku školu. U Beču je pohađao i večernji kurs crtanja pri Akademiji likovnih umetnosti. Posle tri godine školovanja u Beču otišao je u Rusiju gde je završio petorazrednu umetničku školu, kao pitomac ruske države.[2] Posle te škole pohađao je još tri godine privatni institut kneginje Tenišove u Petrogradu pod vođstvom čuvenog ruskog realiste Ilje Rjepina, a 1900. godine primljen je kao Rjepinov đak u Imperatorsku akademiju umetnosti, koju je završio 1908. dobivši diplomu za konkursnu sliku „Zabajkalski kozaci u mandžurskim klancima“.[3] Do Prvog svetskog rata ostao je u Rusiji kao nastavnik crtanja i izlagao u Moskvi i Petrogradu. Kad je počeo Prvi svetski rat došao je u Srbiju i postao dobrovoljac, ratni slikar Prve srpske armije. Kao dobrovoljac u vojsci je proveo pet godina i prošao golgotu Albanije, boravak na Krfu i proboj Solunskog fronta. Posle toga se vratio u Irig. Nedugo zatim prešao je u Novi Sad, u kome je nastavio da živi sve do smrti, 1933. godine.[2] Najveći deo njegovih starijih slika ostao je u Petrogradu. Osim slika koje se nalaze u Rusiji, opus mu sačinjavaju uglavnom portreti ratnika, scene i položaji iz rata i, ređe, pejzaži. Radio je u stilu akademskog realizma. Prema novijim stavovima likovne kritike, u njegovim delima ima elemenata ekspresionizma. Bavio se i književnim radom i prevođenjem. Bio je član književnog odeljenja Matice srpske. Pesme, članke i prevode objavljivao je u „Otadžbini“ (1892), „Luči“ (1896—99), „Braniku“ (1898-99 i 1904), „Srbadiji“ (1923—24), „Severnoj Srbiji“ (1925—26). Njegova autobiografija, skice i ostali rukopisi čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Njegova porodica je najvredniji deo umetničke zaostavštine poklonila Galeriji Srpske čitaonice i knjižnice u Irigu. Najveći privatni kolekcionar njegovih slika sa motivima iz Prvog svetskog rata bio je Željko Ražnatović Arkan. Umro je u Novom Sadu, 21. januara/2. februara 1933. godine.[2]

348 François Corteggiani, Giorgio Cavazzano François Corteggiani (21. rujna 1953. – 21. rujna 2022.)[1][2] bio je francuski strip crtač i pisac. Biografija Rođen je 21. rujna 1953. u Francuskoj. Diplomirao je umjetnost prije nego što je postao umjetnik za oglašavanje. Svoj prvi strip napravio je 1974. za S.E.P.P. i Mucheroum za časopis Spirou. Ilustrirao je radove za razne časopise, a zatim je, zajedno s Michelom Mottijem, nacrtao Pif le chien za Pif gadget. Također je producirao Disneyeve stripove za Le Journal de Mickey.[3] Preuzevši više posla kao scenarista, Corteggiani je napisao za nekoliko serija, među ostalim naslijeđujući Jean-Michela Charliera kao pisca za Young Blueberry. Preminuo je na svoj 69. rođendan. Giorgio Cavazzano (talijanski: [ˈdʒordʒo kavatˈtsaːno]); rođen 19. listopada 1947.) talijanski je crtač stripova i jedan od najpoznatijih Disneyevih strip crtača na svijetu. Biografija Giorgio Cavazzano rođen je 19. listopada 1947. u Veneciji, Italija. S dvanaest godina Cavazzano počinje raditi sa svojim rođakom, karikaturistom Lucianom Capitaniom, pomažući mu crtati stripove za izdavače Mondadori i Dardo, kao i strip priču objavljenu u časopisu Voci d’Oltremare. Još kao tinejdžer započeo je naukovanje kod renomiranog talijanskog karikaturista Romana Scarpe, a sa 15 godina, od broja #70 Topolina (prosinac 1962.) bio je Scarpin osobni crtač. Cavazzano je debitirao kao karikaturist 1967. pričom `Paperino e il singhiozzo a martello`, dok mu je prvi scenarij bio na `Zio Paperone e il cambio della guardia`, 1985. godine. Na početku karijere njegov je stil bio pod utjecajem stila Romana Scarpe i prevladavajuće tradicije stripovskog crtanja Carla Barksa. Kasnije je Cavazzano razvio svoj osebujni stil koji označava prekretnicu između tradicionalnog i modernog načina crtanja Disneyjevih pataka i miševa. U svojoj karijeri stvorio je brojne likove, uključujući Reginellu, Umperio Bogarto, O.K. Quack, Pandy Pap i najnoviji, Rock Sassi. Godine 1981. počeo je crtati Disneyeve priče za francuski tjednik Le Journal de Mickey i naslovnice za časopise Mickey Parade i Super Picsou Géant. Od 1994. Cavazzano crta naslovnice i priče za skandinavskog izdavača Egmont, uključujući Sagu o gospodarima zmajeva iz 2003. godine. Godine 1999. on i pisac Tito Faraci pokrenuli su Disneyjevu noir seriju časopisa MM Mickey Mouse Mystery Magazine. Njihovo umjetničko partnerstvo dovelo ga je do crtanja stripa o superjunaku smještenom u Cavazzanov rodni grad Veneciju, Il segreto del vetro (2003.); ovo je bila prva priča o Spider-Manu koju su u potpunosti realizirali talijanski kreatori. Ovo nije njegova jedina posveta Marvelovom svijetu. Godinu kasnije, Giorgio je nacrtao naslovnicu za posebno izdanje Devil & Hulk za 10. obljetnicu Marvel Italy. Cavazzano je također producirao mnoge stripove koji nisu Disneyjevi. Sa piscem Giorgiom Pezzinom, Cavazzano je predstavio `Walkie e Talkie` u Il Corriere dei Piccoli (1973-1975), `Oscar e Tango` u Il Messagero dei Ragazzi (1974), `Smalto e Johnny` u Il Mago (1977), ` Capitan Rogers` u Il Giornalino (1981-1989) i `Timothée Titan` u Le Journal de Mickey (1987). [1] S Tizianom Sclavijem, tvorcem Dylana Doga, Cavazzano je nacrtao sagu o Altai & Jonson 1975. Također je surađivao s Bonvijem, tvorcem Sturmtruppena, u produkciji `Maledetta galassia` i `La Città`, koje je objavio Sergio Bonelli Editore. Cavazzano je pridonio talijanskoj tradiciji `Le Grandi Parodie Disney`, nizu parodija književnih djela, kazališnih, opernih i filmskih remek-djela. Cavazzano je crtao parodije na filmove Casablanca, La Strada, 1900. i Čovjek bez prošlosti. Topolino je 2017. objavio hommage Bruna Enne i Giorgia Cavazzana Cortu Malteseu Huga Pratta: Topo Maltese: Una ballata del topo salato. Osim stripova, Cavazzano je producirao veliki broj ilustracija i reklamnog materijala, između ostalog za Eldorado, Fiat i Xerox.

333 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman sa bivšim rokerom Raselom, čiji povratak sa festivala prate razni pokušaji samousavršavanja. Pete Loveday je britanski underground karikaturist. Najpoznatiji je po svojoj seriji stripova koji prikazuju avanture hipijevskog lika Russella, uključujući Big Bang Comics, Big Trip Travel Agency i Plain Rapper Comix u izdanju AK Pressa.[1] Od svog prvog objavljivanja 1981., Big Bang Comics je najuspješniji britanski underground serijal stripova.[2] Njegov stil podsjeća na američke underground kreatore stripova Roberta Crumba i Gilberta Sheltona, sa sličnim korištenjem šrafura.[3] Teme koje se ponavljaju u Lovedayevim stripovima su droga, rock festivali i zaštita okoliša. Plain Rapper Comix #2 Lovedayev je pamflet u obliku stripa o povijesti konoplje i zašto bi bilo korisno za okoliš zamijeniti papir od stabla papirom od konoplje. Bila je to prva publikacija u moderno doba tiskana na takvom papiru. Stripovi o Russellu prikupljeni su u obliku knjige, Russell, Saga o mirnom čovjeku[4] koju je objavio John Brown Publishing. Lik Russella ponovno se pojavio u seriji Big Trip Travel Agency koju je objavio AK Press u šest svezaka objavljenih između 1995. i 2012. Broj 2 posebno je sadržavao The Levellers. Nakon Big Trip 5 (1999.), Russellova se priča trebala nastaviti u svesku 6, za koji se činilo da se nikada neće pojaviti. Zatim je 2012., na oduševljenje mnogih obožavatelja, AKPress učinio Big Trip 6 dostupnim putem svoje web stranice[5] i putem glavne internetske trgovine[6] gdje se također mogu pročitati neke recenzije Lovedayevih klasičnih stripova.[7] Kao pobornik stripova u britanskom malom tisku, nacrtao je mnogo stripova s više umjetnika u Psychopia B. Patstona. Crtao je Russellov strip u Danny Kingovom Blah, Blah, Blah![8] Prije je imao štand na festivalu Glastonbury, gdje je prodavao svoje stripove i druge artikle, a sada, nakon pauze od više od desetljeća, ima štand na Secret Garden Partyju i Beautiful Days, oba festivala za koje izrađuje umjetnička djela. Imao je nekih problema s vidom iako je ostao plodan, stvarajući širok raspon umjetničkih djela uključujući reklamne plakate (uključujući malo vjerojatnu kampanju za Nike iz 1998. [9]) preko čestitki, razglednica, dizajna omota za CD-ove i ploče, ilustracija knjiga do letaka , i dizajn majica. U srpnju 2018. Freedom Seeds, banka sjemena sa sjedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, nazvala je sortu kanabisa `Big Trip` u znak poštovanja prema Lovedayu. Pete je napravio logotip za proizvod.[10][11] Loveday svoj crni smisao za humor pripisuje tome što je proveo Ljeto ljubavi 1969. vadeći piliće u tvornici za preradu peradi, što je bilo traumatično iskustvo koje ga je ostavilo s morbidnim strahom od smrti. Trenutno živi u Devonu sa suprugom Kate.

Predsednik Skupstine grada Beograda Branko Pesic moli ________ da izvoli prisustvovati Svecanom prijemu koji priredjuje povodom Dana oslobodjenja Beograda u sredu 20. oktobra 1971. godine u 20.00 casova u zgradi Skupstine grada Beograda Dolazak do 19.45 casova Ulaz iz Pionirskog parka Kljucne reci za pretragu E Series Italian republic Ministry of Education General Directorate of Antiquities and Fine Arts Entrance ticket Lire 250 Full Rate No tip Серија Е Италијанска република Министарство за образовање Генерална управа за старине и ликовне уметности Улазница Лире 250 Укупна цена Нема напојнице Serija E Italijanska republika Ministarstvo za obrazovanje Generalna uprava za starine i likovne umetnosti Ulaznica Lire 250 Ukupna cena Nema napojnice Serie E Republica Italiana Ministero Dela Publica Istruzione Direzione Generale Dele Antichita E Bele Arti Biglietto Dingresso D ingresso Lira 250 Tarifa Intera Nesvna Mancia Italia italija italy italijanske italijanski italijansko tickets ulaznica ulaznice starina starine lepa lepo umetnost umetnosti art arts kolekcionarstvo kolekcionarski primerak zbirka ulaznica za zbirku karata karta karte lira lire pozivnica pozivnice ulaynica ulaynice serija serije a antika antikvitet antikviteti antikvarni 1 2 3 4 kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri lenjir kljucne reci za pretragu bitumen bitulit brosura brosure katalog katalozi industrija bitumenskih proizvoda beograd bulevar jna broj br 67-69 izolacione mase izolaciona masa bitumeni bituliti kraberoid 120 blank industrija bitumenskih i sintetickih proizvoda proizvod proizvodi hidroizolacione kiselootporne i druge mase masa vinaz-vinil azbestnih ploca azbestne ploce nacin primene tehnicke karakteristike svojstva osobine rugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri - Prve savezne radne akcije omladine Jugoslavije prva savezna randa akcija omladina jugoslavije ra radna akcija radne akcije Kolekcija 8 beograd beograda branka pesica gradonacelnik belgrade pozivnica pozivnice na grb pionirski park skupstina grada beograda grad beograd dan svecani prijem

U dobrom stanju! Ima ispisano nesto obicnom olovkom, nista strasno! Il portiere di notte (u prijevodu Noćni portir), u međunarodnoj distribuciji poznat pod engleskim naslovom The Night Porter, je italijanski igrani film snimljen 1974. u režiji Lilliane Cavani. Po žanru je drama, a radnja mu je smještena u Beč krajem 1950-ih. Naslovni protagonist, koga tumači Dirk Bogarde, je portir u jednom tamošnjem hotelu koji je za vrijeme drugog svjetskog rata bio SS-oficir u koncentracionom logoru, a koga sreće jedna od gošći (čiji lik tumači Charlotte Rampling), koja je u istom logoru za vrijeme rata bila zatvorenica i koja s njim obnavlja bizarnu sadomazohističku vezu. Noćni portir se smatra jednim od najpoznatijih djela u filmografiji Bogardea, Rampling i Lilliane Cavani, ali i jednim od najkontroverznijih filmova svog vremena. Kritičari su bili duboko podijeljeni na one koji su film optuživali za senzacionalizam i eksploataciju stradanja u Holokaustu, te na one koji su Cavani hvalili zbog ozbiljnog nastojanja da se obrade dotadašnje tabu-teme kao što su Stockholmski sindrom, alternativni oblici seksualnosti. Scena u kojoj polugola Rampling imitira Marlene Dietrich se smatra jednom od najpoznatijih u svjetskoj kinematografiji 1970-ih. Režija Liliana Cavani Producent Robert Gordon Edwards Esa De Simone Scenario Liliana Cavani Uloge Dirk Bogarde Charlotte Rampling Philippe Leroy Gabriele Ferzetti Isa Miranda Muzika Daniele Paris Fotografija Alfio Contini Distribucija The Criterion Collection Datum(i) premijere 3. april 1974 (Francuska) 1. oktobar 1974 (SAD) Trajanje 118 min. Zemlja Italija Jezik engleski italijanski Liliana Cavani (rođena 12. siječnja 1933., Carpi, Italija) [1] talijanska je filmska redateljica i scenaristica. Pripada generaciji talijanskih filmaša iz Emilije-Romagne koja je istaknuta sedamdesetih godina, uključujući Bernarda Bertoluccija, Pier Paola Pasolinija i Marca Bellocchia. Cavani je postala međunarodno poznata nakon uspjeha u igranom filmu iz 1974. Il portiere di notte (Noćni portir). Njezini filmovi imaju povijesnih problema. [2] Uz igrane filmove i dokumentarne filmove, režirala je i operu. Filmski plakat

Tv Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! The Secret Island of Oz (1986). Doroti, Strašilo, Lav kukavica i mače Eureka putuju na misterioznu planinu. Uvučeni u vrtlog, oni stižu do skrivene zemlje sa nakaradnom princezom i živom drvenom igračkom zvanom Knotboi; trijumfuju u obračunu sa džinovskom zmijom i žabom. Eric James Shanower (rođen 23. listopada 1963.) američki je crtač stripova, najpoznatiji po svojim romanima i stripovima o Ozu, te po kontinuiranom prepričavanju Trojanskog rata kao Brončanog doba. Rani život Eric Shanower rođen je 23. listopada 1963. Nakon što je 1981. završio srednju školu Novato, pohađao je školu Kubert [1][2][3] u Doveru, New Jersey, [4] diplomirao je 1984. [2]. [5] Karijera Shanowerova prva veća objavljena djela bili su grafički romani iz Oza, a to su Začarane jabuke iz Oza, Tajni otok Oz, Ledeni kralj Oza, Zaboravljena šuma iz Oza i Plava vještica iz Oza koje su objavili First Comics i Dark Horse Stripovi između 1986. i 1992.[2] Sakupljene su u jednoj velikoj svesci pod naslovom Adventures in Oz, koju je objavio IDW. Također je napisao i ilustrirao cjelovečernji roman o Ozu, The Giant Garden of Oz, i zbirku kratkih priča o Ozu, The Salt Sorcerer of Oz. Kao ilustrator, radio je na knjigama povjesničara Oza, uključujući Zlu vješticu iz Oza Rachel Cosgrove Payes, Rundelstone of Oz Eloise Jarvis McGraw, Bjegunac u Ozu Johna R. Neilla i Treću knjigu Oza L. Frank Baum. Ostali Ozovi projekti uključuju njegove ilustracije za Paradox in Oz i The Living House of Oz Edwarda Einhorna. Napisao je adaptacije prvih šest originalnih romana L. Franka Bauma o Ozu za Marvel Comics, koje je ilustrirao umjetnik Skottie Young. Prvi, The Wonderful Wizard of Oz, objavljen je u zbirci tvrdih korica 2. rujna 2009. Slijedeći, The Marvelous Land of Oz, započeo je u studenom 2009. kao mjesečna serija stripova od 8 brojeva, dok je treći mini, tj. Ozma iz Oza započela je u studenom 2010. Četvrtu i petu knjigu, Dorothy i čarobnjak u Ozu i Put u Oz, također su naknadno prilagodili Shanower i Young za Marvel Illustrated. Suradnja je zaključena njihovom adaptacijom šeste knjige, The Emerald City of Oz. Napisao je strip-seriju Little Nemo: Return to Slumberland za IDW. Prvi broj izašao je 20. kolovoza 2014. Brončano doba U veljači 1991. Shanower je `začeo ideju ispričati priču o Trojanskom ratu u mediju stripa`, s ciljem kombiniranja `bezbrojnih verzija grčkog mita s arheološkim zapisima` kako bi prikazao priču u `autentičnim povijesnim detaljima`. [5] Ovaj se cilj očitovao u tekućem stripu Age of Bronze, koji je debitirao krajem 1998. od Image Comicsa. Od 2018. serija je prikupljena u četiri (od predviđenih sedam) svezaka: Tisuću brodova Žrtva Izdaja prvi dio Izdaja drugi dio Sedam tomova u cijelosti će pokriti kompletnu priču o ratu.[5] Knjige sadrže opsežne bibliografije, za priču, okruženje i povijesnu Troju, oslanjajući se na iskapanja Heinricha Schliemanna (et al.) i publikaciju Studia Troica. Knjiga ne prikazuje bogove niti bilo kakva mitska bića, s Hironom koji je prikazan kao relativno normalno ljudsko biće, a ne kao kentaur.[5] Slično tome, nimfe su prikazane kao ljudske svećenice, a ne kao nadnaravna bića. Drugi posao Shanower je također nacrtao brojne stripove za jednokratno snimanje, kao što je Prez Eda Brubakera `Smells Like Teen President` (za DC Comics) i An Accidental Death (također napisao Brubaker) koji je objavio Fantagraphics 1993. Za Marvelovu liniju Epic ilustrirao je The Elsewhere Prince (1990), temeljen na likovima koje je stvorio francuski karikaturist Moebius. Njegovi radovi objavljeni su u časopisima diljem SAD-a i Europe, kao iu knjigama i na TV-u.

FUDBALSKA EKIPA RADNIKA FABRIKE AVIONA ROGOŽARSKI A.D. 9x6,5 cm. Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. је формирана на основу одобрења Индустријске коморе у Београду 21. априла 1924. године. Оснивач фабрике је био Живојин Рогожарски. Историјат У свом раду „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца“ генерал пилот Милан Узелац је поред свега осталог, истако значај развоја домаће ваздухопловне индустрије. Он у том свом раду на једном месту каже: `Према изложеном моћи ће се ваздухопловство, да у рату буде стално способно за акцију, само на домаћем производу аеронаутичког материјала основати, тј. у нашим сопственим фабрикама, које би нам осигурале исто тако допуну текућих губитака, као у свако доба неопходну нужну опрему најновијим типовима.` Не само искуство Србије него и осталих земаља учесница у Првом светском рату говоре у прилог ове тврдње. Стога је 1923. Министарство војске и морнарице расписало конкурс за избор домаћих предузећа, којима би се уз одговарајућу техничку, материјалну и организациону помоћ државе поверила израда авиона. На расписаном конкурсу се пријавило неочекивано велики број државних и приватних предузећа. У оштрој конкуренцији уговор су добиле две мале приватне фирме: Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда. Рогожарски је првобитно била столарска радионица у Београду, али је давала наду да ће бити у могућности да организује производњу ваздухоплова, јер је њен власник Живојин Рогожарски у току Првог светског рата радио у Будимпешти као мајстор на изради аероплана. Фабрика Рогожарски је основана 21. априла 1924. године као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски у Београду. Почетак производње У циљу провере, Одељење за ваздухопловство је код Рогожарског наручило израду двадесет и седам крила за авион Мали Бранденбург ШБ-1 (оригиналан назив Ханса Бранденбург Б1). Испорука првих фабрикованих крила за ШБ-1 је отпочела 1924. године., пошто је успешно обавила посао, фабрика Рогожарски је склопила уговор и за израду 10 комплетних авиона ШБ-1. ШБ-1 је био лаки школски авион-двокрилац са једним мотором Мерцедес снаге 100КС. Пробни лет првог серијског авиона ШБ-1 израђеног код Рогожарског је извршен на Бањици 10. маја 1925. године.[1] До краја 1926. године код Рогожарског је произведено 22 примерка авиона ШБ-1 и 24 примерака авиона типа Средњи Браденбург СБ-1 са моторима Аустро-Дајмлер снаге 160 КС и 185 КС. Фабрика је била охрабрена овим напретком и почела је да уговара нове послове. Крајем 1927. године Команда ваздухопловства на челу са генералом Станојловићем наручује 12 извиђачких авиона Физир-Мајбах од 260 KS. Осим серије од 12 Физир-Мајбаха, у фабрици Рогожарски је на основу исте концепције, у периоду од 1928. до 1931. године израђено више прототипа, као што су: једномоторним Физир Лорен 1928. године, са мотором снаге 450 KS, Физир Хиспано 1928. године, са мотором снаге 450 KS, једномоторни Физир-Рајт 1930. године, са мотором снаге 220 KS, Физир Ф1Г-Кастор 1930. године, са мотором снаге 220 KS и Физир Ф1Г-Титан 1930. године, са мотором снаге 230 KS. Израда овако великог броја прототипова је било проузроковано великим проблемом набавке авио мотора који су потицали из увоза, репарација или ратног плена јер домаће производње авио мотора у то време није било. У серијску производњу је ушао само прототип Физир-Рајт. Комплетну производњу ваздухоплова типа Физир је касније у потпуности преузела фабрика Змај из Земуна. Развојно - техничка функција Схватајући значај развојне функције у производњи авиона, Рогожарски је запослио инж. Виљема Шустера, формирао конструкциони биро и решио да осим лиценцне производње почне да реализује и домаће пројекте. Тада је (1929. године) покренуо израду сопственог тренажног авиона Рогожарски АЖР, са мотором Валтер Кастор снаге 240 КС. Овај авион у хоризонаталном лету могао је да постигне брзину од 240 km/h и ако је имао време пењања 38 минута на висину од 5000 m, због примедби на управљивост авиона Команда ваздухопловства није дозволила серијску производњу. Криза Рогожарски је у то време доста новца инвестирао у развој нових пројеката и производних погона, па је делом због тога али и због изостајања нових поруџбина изазваних светском економском кризом и неплаћених дугова доспео у стечај. Главни поверилац фабрике авиона Рогожарски је била Општа трговинска банка која је почетком 1934. године преузела контролу над предузећем. Исте године 1934. компанија је поново почела са радом, али као акционарско друштво под називом Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.. Управа предузећа је поверена млађој и способној екипи у којој је техничко руковођење фабриком преузео већ афирмисани конструктор авиона Сима Милутиновић. Доласком инж. Симе Милутиновић за техничког директора фабрике Рогожарски знатно је ојачана и развојна функција што доказује број прототипова и фабрикованих авиона у периоду од 1934. до 1941. године. Први посао који је направљен у трансформисаном предузећу Рогожарски био је израда прототипа школског ловачког авиона Рогожарски ПВТ. Војска је са своје стране помогла да се фирма извуче из дугова откупом авиона Рогожарски АЖР и поруџбином од 40 авиона Физир ФН у 1935. години. Поновни успон Од 1935. године долази до оживљавања привредних активности у Краљевини СХС па тиме и ваздухопловне индустрије. Фабрика авиона Рогожарски прати општи тренд развоја и овај период од 1935. до 1941. године представљају „златне године“ у пословању фабрике авиона Рогожарски. Вредност производње 1935. године износила је 4,5 милиона динара а 1939. преко 51 милион, што је повећање преко десет пута. То је пратило повећање производних капацитета и броја радника са 85 у 1935. на 899 крајем 1939. године. Пред рат, фабрика је имала око 1.000 запослених радника. У том периоду Рогожарски је произвео следеће авионе: школски авион Физир ФН, по пољској лиценци РВД-8, РВД-13 и РВД-13С, школскои ловачки авион Рогожарски ПВТ, тренажни авион једносед са ознаком Рогожарски Р-100, чувени југословенски ловац ИК-3, спортски авион Рогожарски СИМ-VI, школски тренажни Рогожарски СИМ-Х, акробатски авион Рогожарски СИМ-XI, хидроавионе Рогожарски СИМ-XII-Х и Рогожарски СИМ-XIV-Х, прототип школског авиона Рогожарски Бруцош, прототип вишенаменског борбеног авиона Рогожарски Р-313. Рогожарски је такође 1941. године, по енглеској лиценци израђивао и чувени британски ловачки авион Хокер харикен Мк-1.[2] Поред редовне производње (серијске и израде прототипова) у фабрици су вршене веће поправке авиона, оне које нису могле да обаве пуковске радионице, ревизије авиона властите и туђе производње и производња делова авиона по поруџбини. Други светски рат Априла месеца 1941. године након капитулације Краљевине Југославије, Немци су запленили сав материјал, делове и започете као и затечене авионе на оправци или ревизији у фабрици авиона Рогожарски у Београду, реквирирали фабрику која је наставила да ради за потребе немачких окупационих власти под именом Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. - Rogozarski. Савезничко бомбардовање Током рата тј. 16. и 17. априла 1944. године фабрика Рогожарски је оштећена у току савезничког бомбардовања Београда. Национализација Након ослобођења Београда и Земуна преостали производни капацитети фабрике Рогожарски су укључени у опште напоре за ослобођење земље. Фабрика Рогожарски је припојена заједно са делом фабрике Змај 1946. године Земунском Икарусу у новоформирану потпуно национализовану ваздухопловну индустрију (Државна Фабрика Авиона). Од тада је Рогожарски престао да ради као Прва српска фабрика аероплана Рогожарски. За 22 године свога постојања у погонима ове фабрике произведено је 305 авиона. Развијено је и израђено 15 прототипова авиона домаће конструкције а 5 типова авиона је произвођено на основу купљених лиценци. Касније је (1948. године) у погонима фабрике Рогожарски на простору оивичен улицама Далматинска, Станоје Главаша, Кнез Данилова и Старине Новака формирана Индустрија Котрљајућих Лежаја - ИКЛ Београд. Технологија производње авиона у фабрици авиона Рогожарски У време док је радила фабрика авиона Рогожарски доминантан конструкциони материјал за израду авион је било дрво. Дрво као конструкциони материјал за израду авиона има следеће добре особине: малу специфичну тежину, лако се и јефтино обрађује, висока отпорност на замор материјала, јефтина и лака поправка авиона направљених од дрвета, ниска цена дрвета у односу на остале конструктивне материјале и отпорност на рђу. Када се овоме дода још и то да у то време у нашој земљи није постојала развијена производња осталих конструктивних материјала као што су високо легирани челици, легуре алуминијума типа Дурал или остале лаке легуре на бази магнезијума, а дрвета свих могућих врста и квалитета смо имали у изобиљу природно је било очекивати да се производња авиона у нас углавном одвијала на бази дрвета као основног конструктивног материјала. Фабрика авиона Рогожарски је важила за најбољу фабрику авиона дрвених конструкција у тадашњој Југославији. Почела је као столарска радионица непосредно после Првог светског рата и развила се у првокласну фабрику авиона. Док су остале фабрике авиона као што су Икарус, Змај и Фабрика авиона у Краљеву, захваљујући лиценцама, прешле на производњу авиона металне или комбиноване конструкције, Рогожарски је остао везан за традиционалну производњу авиона дрвене конструкције све до почетка Другог светског рата. Производња авиона домаће конструкције Физир-Мајбах - школски (32 примерака 1927. до 1929. год.) Физир Лорен – школски (1 примерак конверзија - прототип 1928. год.) Физир Хиспано – школски / извиђач (1 примерак конверзија – прототип 1928. год.) Физир-Рајт – школски (1 примерак - прототип 1930. год.) Физир Ф1Г-Кастор – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) Физир Ф1Г-Титан – школски (1 примерак - прототип 1931. год.) СИМ-VIII - спортско туристички авиона (3 примерка 1931. год.) Рогожарски АЖР- прелазни школски (1 примерак –прототип 1934. год.) Рогожарски ПВТ – (скраћеница од Прелазни Ваздухопловно Технички)-ловачки школски авион (61 примерак 1935—1941. год.) Физир ФН - школски (40 примерака 1935. год.) Рогожарски СИМ-VI - спортско-туристички (2 примерка-прототип 1936. и 1937. година) Рогожарски ПВТ-Х – прелазно школски хидроавион (1 примерак конверзија ПВТ +3 примерка 1937. год.) Рогожарски СИМ-Х – једномоторни школски авион двосед за почетну обуку и пилотажу (21 примерак 1937. год.) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х са мотором Џипси Мајор (1 примерак конверзија СИМ-Х 1940. год ) Рогожарски СИ-ЏИП – модификација СИМ-Х школски авион за ноћно летење (1 примерак конверзија СИМ-Х 1941. год) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (1 примерак – прототип 1937. год.) Рогожарски ИК-3 – ловац једносед (12 примерака – серијска производња 1940. год.) Рогожарски Р-100 – једномоторни авион, једносед за обуку у вишим пилотским школама (26 примерака 1938. и 1939. год.) Рогожарски СИМ-XI – акробатски авион, једносед намењен за обуку и тренажу пилота ловаца (1 примерак – прототип 1938. год.) Рогожарски СИМ-XII-Х – школски хидроплан (1 прототип +4 примерка 1938. + 4 примерка 1940. год.) Рогожарски СИМ-XIV-Х – обални извиђач (1 прототип 1938. + 6 примерака 1939. год.) Рогожарски СИМ-XIVБ–Х – бомбардер хидроавион (12 примерака 1940. год.) Рогожарски Бруцош (НМС)– школски авиона (1 прототип 1940. год.) Рогожарски Р-313 (првобитно назван СИМ-XV) – вишенаменски борбени авион –разарач (1 примерак – прототип 1940. год) Производња авиона по лиценци Мали Бранденбург - (школски двосед 22 примерака 1925—1928. год) Средњи Бранденбург - (школски двосед прелазни 24 примерака 1926—1928. год) РВД-8 – спортско туристички авион по пољској лиценци (3 примерак 1935. год.) РВД-13 – спортско туристички тросед по пољској лиценци (4 примерка 1939. год.) РВД-13С – санитетски авион по пољској лиценци (2 примерка 1939. год.) Хокер харикен Мк-1 - ловачки авион произведен по енглеској лиценци (18 примерака 1941. год)