Izdavač: Vojnoizdavački zavod, Beograd Vojna biblioteka - Inostrani pisci, knjiga 30 Naslov originala: Guided Missiles - operations, design and theory Povez: tvrd Broj strana: 546 Ilustrovano. Spolja kao na slikama. Posveta na predlistu, šema u dodatku poprečno razdvojena na dva dela (slika 4). Listovi su blago talasasti, a na manjem broju su primetni obrisi kontakta sa vodom. Tekst bez podvlačenja, potpuno čitak i razgovetan. S A D R Ž A J: 1. Istorijat vođenih projektila 2. Aerodinamika vođenih projektila 3. Pogon vođenih projektila 4. Principi fizike na kojima se zasniva ustrojstvo vođenih projektila 5. Elementi sistema upravljanja vođenim projektilima 6. Sastavni delovi sistema za vođenje vođenih projektila 7. Sistemi upravljanja vođenih projektila 8. Putanje vođenih projektila 9. Sistemi za vođenje vođenih projektila 10. Borbena upotreba vođenih projektila 11. Merni instrumenti vođenih projektila Dodatak: Sistemi vođenja za projektile malog dometa (K-148)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roger Caillois (francuski: [ʁɔʒe kajwa]; 3. ožujka 1913. – 21. prosinca 1978.) bio je francuski intelektualac čije je osebujno djelo spajalo književnu kritiku, sociologiju, ludologiju i filozofiju fokusirajući se na različite teme poput igara i igranja, kao i sakralnog . Također je bio ključan u predstavljanju latinoameričkih autora kao što su Jorge Luis Borges, Pablo Neruda i Miguel Ángel Asturias francuskoj javnosti. Nakon njegove smrti, francuska književna nagrada Prix Roger Caillois nazvana je po njemu 1991. Caillois je rođen u Reimsu, ali se kao dijete preselio u Pariz. Ondje je studirao u Lycée Louis-le-Grand, elitnoj školi u kojoj su učenici nakon završetka srednje škole pohađali tečajeve kako bi se pripremili za prijemne ispite za najprestižnije francusko sveučilište, École Normale Supérieure. Cailloisov trud se isplatio i diplomirao je kao normalist 1933. Nakon toga studirao je na École Pratique des Hautes Études, gdje je došao u kontakt s misliocima kao što su Georges Dumézil, Alexandre Kojève i Marcel Mauss. Godine prije rata bile su obilježene Cailloisovim sve više ljevičarskim političkim angažmanom, posebice u njegovoj borbi protiv fašizma. Također je bio angažiran u avangardnom intelektualnom životu Pariza. S Georgesom Batailleom osnovao je College of Sociology, skupinu intelektualaca koji su redovito jedni drugima predavali. Nastao dijelom kao reakcija na nadrealistički pokret koji je bio dominantan 1920-ih, College se nastojao odmaknuti od fokusa nadrealizma na fantazijski život nesvjesnog pojedinca i umjesto toga više se usredotočiti na moć rituala i druge aspekte zajedničkog života. Cailloisovo iskustvo u antropologiji i sociologiji, a posebice njegov interes za sveto, ilustrirali su ovaj pristup. Sudjelovao u Batailleovoj reviji Acéphale (1936–39). Caillois je napustio Francusku 1939. i otišao u Argentinu, gdje je ostao do kraja Drugog svjetskog rata. Tijekom rata bio je aktivan u borbi protiv širenja nacizma u Latinskoj Americi kao urednik i autor antinacističkih časopisa. Od 1940. do 1945. živio je u Južnoj Americi.[2] Godine 1948., nakon rata, surađivao je s UNESCO-om i mnogo putovao. Godine 1971. izabran je u Académie française. Godine 1977. počeo je pisati knjigu sa slikarom Bernardom Mandevilleom. Godine 1978. Caillois je napisao Le fleuve Alphée, [3] nagrađivani autobiografski esej (Nagrade Marcel Proust i Nagrada Europske unije za književnost), nakon čega je uslijedio Cases d’un échiquier. Umro je u 65. godini u Kremlin-Bicêtreu. Danas je Caillois zapamćen po osnivanju i uređivanju Diogenesa, interdisciplinarnog časopisa koji financira UNESCO, i La Croix du Sud (Južni križ), zbirke knjiga prevedenih suvremenih latinoameričkih autora koju je objavio Gallimard koji je odgovoran za predstavljanje autora poput Jorgea Luisa Borgesa, Aleja Carpentiera i Victorije Ocampo francuskom govornom području. Također je naširoko citiran u novonastalom polju ludologije, prvenstveno iz odlomaka u njegovoj knjizi Les Jeux et les Hommes (1958). Knjigu je na engleski preveo Meyer Barash 1961. kao Čovjek, igra i igre.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Todor M. Stevanović je diplomirao u Beogradu u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao kod Nedeljka Gvozdenovića. Stevanović se osim slikarstvom bavi crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom, književnošću. Ovo je reprezentativni katalog / monografija koji je pratio izložbu slika sa tekstom pod naslovom „Autobiografija”, koji se čita i kao pesma i njegov manifest, a prevedena je na 15 jezika. Knjigu cine poglavlja: - Autobigrafija - Slike - Bografija - Grupne izlozbe - Samostalne izlozbe - Nagrade - Tekstovi - Knjige Todor Stevanović (Zalužnje kod Leskovca, 9. mart 1937) srpski je slikar i akademik. Biografija Zavšio je osnovne studije u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistarske studije pod mentorstvom Nedeljka Gvozdenovića, na Ademiji likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.[1] Pored slikarstva bavi se: crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću.[1] On samostalno izlaže od 1956. a učestvuje na kolektivnim izložbama od 1962.[1] Stevanović je predstavljao Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine.[1] Za potrebe izložbe postavljene u Galeriji SANU tokom 2010. Stevanović je kreirao katalog izložbe pod naslovom „Autobiografija”, koja je prevedena na 15 jezika.[2] Njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti i Muzeju grada u Beogradu, muzejima država bivše Jugoslavije te u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Švedskoj, Austriji, Rusiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, SAD, Kanadi, Australiji.[1] Član je ULUS-a, UKS-a i redovni član odeljenja umetnosti SANU.

Isaija Berlin Četiri ogleda o slobodi Tvrdi povez Izdavač Libertas Ajzaja Berlin (u nekim tekstovima na srpskom Isaija, engl. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə,[1] 6. jun 1909 — 5. novembar 1997), britanski istoričar ideja i filozof.[2] Rođen je u Rigi u Letoniji a u Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1921.[3] Razvio je teoriju o obliku liberalnog kapitalizma koji se zasniva na njegovoj životnoj posvećenosti empiricizma i uticaju ideja mislilaca koji se suprostavljaju prosvetiteljstvu uključujući Vikoa (1668 — 1774), Herdera i Aleksandra Hercena (1812 — 1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. U svom najpoznatijem delu Četiri ogleda o slobodi (1958) vrednosti negativne slobode stavljao je iznad pozitivne slobode. Berlinova dela predstavljaju odbranu zapadnog liberalizma od totalitarizma.

Isaija Berlin Četiri ogleda o slobodiMeki povezIzdavač LibertasAjzaja Berlin (u nekim tekstovima na srpskom Isaija, engl. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə, [1] 6. jun 1909 — 5. novembar 1997), britanski istoričar ideja i filozof. [2] Rođen je u Rigi u Letoniji a u Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1921. [3] Razvio je teoriju o obliku liberalnog kapitalizma koji se zasniva na njegovoj životnoj posvećenosti empiricizma i uticaju ideja mislilaca koji se suprostavljaju prosvetiteljstvu uključujući Vikoa (1668 — 1774), Herdera i Aleksandra Hercena (1812 — 1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. U svom najpoznatijem delu Četiri ogleda o slobodi (1958) vrednosti negativne slobode stavljao je iznad pozitivne slobode. Berlinova dela predstavljaju odbranu zapadnog liberalizma od totalitarizma.4/28

Retko u ponudi Kao na slikama Ima pečat Ajzaja Berlin (u nekim tekstovima na srpskom Isaija, engl. Isaiah Berlin, IPA: aɪˈzaɪə,[1] 6. jun 1909 — 5. novembar 1997), britanski istoričar ideja i filozof.[2] Rođen je u Rigi u Letoniji a u Ujedinjeno Kraljevstvo je došao 1921.[3] Razvio je teoriju o obliku liberalnog kapitalizma koji se zasniva na njegovoj životnoj posvećenosti empiricizma i uticaju ideja mislilaca koji se suprostavljaju prosvetiteljstvu uključujući Vikoa (1668 — 1774), Herdera i Aleksandra Hercena (1812 — 1870). Osnov Berlinove filozofije je verovanje u moralni pluralizam odnosno uverenje da je sukob vrednosti sastavni deo ljudskih života. U svom najpoznatijem delu Četiri ogleda o slobodi (1958) vrednosti negativne slobode stavljao je iznad pozitivne slobode. Berlinova dela predstavljaju odbranu zapadnog liberalizma od totalitarizma. nolit sazvežđa

Beograd 2009. Tvrd povez, ćirilica, 310 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. V6 Ova knjiga dokumentuje najvažniji deo autorovog rada u Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu tokom poslednjih dvanaest godina [1985—1997]. Pogotovo onaj deo koji se tiče brige oko istraživačkih planova i projekata Instituta i koji je ostavio pisanog traga u zapisnicima sa sastanaka kolegijuma Instituta prilikom primanja završenih radova. Knjiga je sastavljena od većeg broja autorovih tekstova napisanih u razmaku od punih deset godina, a različitih kako po karakteru tako i po nameni. Zajedničko im je jedino to što svi oni pozivaju na otvoreno kritičko raspravljanje i što su upadljivo didaktičko-pedagoški obojeni. Naravno, pored toga što su svi oni uglavnom objavljeni u Filozofskom godišnjaku, ili su u njemu bar delimično prikazani njihovi najvažniji rezultati. Knjiga sadrži tri vrste autorovih radova, raspoređenih u tri relativno samostalne celine. Tu je najpre jedna duža rasprava o Petronijevićevim Načelima metafizike, koja je rađena u okviru potprojekta „Filozofija kod Srba“ i koja je prvi put objavljena 1989. godine u Novom Sadu. Zatim su tu autorove recenzije nekih važnijih radova koje su između 1986. i 1996. godine uspešno priveli kraju razni mlađi saradnici Instituta. Najzad, u knjigu su uvršteni i delovi jednog autorovog još nezavršenog rada pod naslovom „Filozofija u krizi našeg vremena“ (u okviru potprojekta „Filozofija duha“), kao i delovi jednog odavno završenog rada pod naslovom Putevi ka Ničeu (u okviru projekta „Savremena filozofija”), koji nisu ušli u konačnu verziju objavljene knjige. Na čelo ove treće grupe stavljen je kratak kritički prikaz rada Miloša N. Đurića na proučavanju istorije antičke filozofije (zajedno s autorovim prigodnim govorom u spomen na preminulog helenistu), kako bi se bar još jedan predstavnik starije generacije srpskih filozofa našao ovde pored Petronijevića, nasuprot brojnim predstavnicima najmlađe generacije. Sadržaj: Napomena uz desetu knjigu FILOZOFIJA U DIJASPORI:PETRONIJEVIĆEVA NAČELA METAFIZIKE Predgovor iz 1989. godine . 1. Pristup delu 2. Nedoumice oko pojma filozofije 3. Školsko shvatanje metafizike 4. Polazna tačka saznanja 5. Biće i ništa 6. Problem kretanja i promene 7. Matematičko utemeljenje metafizike 8. Neprikladnost „diskretne geometrije“ 9. Hipermetafizičko stanovište 10. Kasniji sažeci dela RECENZIJE IZ FILOZOFSKOG GODIŠNjAKA Vladan Perišić, „Platonizam i teologija“ Slobodan Žunjić, „Pojam jednog u Aristotelovoj metafizici” Miloš Arsenijević, „Prostor, vreme, Zenon“ Bogoljub Šijaković, „Mythos, Physis, Psyche“ Miroslav Milović, „Etika i diskurs“ Zoran Kinđić, „Hajdegerova kritika antropocentrizma“ . Dragan Lakićević, „Filozofski izvori modernih totalitarnih sistema“ Mladen Kozomara, „Subjektivnost i moć - o nekim aspektima Fukoove arheologije i genealogije znanja i moći“ Vladimir Milisavljević, „Dekonstrukcija i lingvistika“. RADOVI NA PROJEKTIMA INSTITUTA Miloš N. Đurić kao istoričar grčke filozofije Dodatak: Reč na komemoraciji Milošu N. Đuriću održanoj 19. 2. 1968. u Srpskoj književnoj zadruzi Dva Ničeova pozna spisa Mesto pisama u celini Ničeovog dela Ničeova pozna zaostavština Hajdegerovo „prebolevanje` filozofije Sećanje na Evropu Podaci o ranijem objavljivanju priloga u drugom i trećem delu ove knjige Popis imena

MOĆ POSTOJANJA HEDONISTIČKI MANIFEST MIŠEL ONFRE Str 227 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi PREDGOVOR: Autoportret autora kao deteta PRVI DEO: ALTERNATIVNA METODA I. POBOČNI TOK FILOZOFIJE 1) Vladajuća istoriografija. 2) Platonovsko a priori. 3) Protivistorija filozofije II. TELESNI RAZUM 1) Autobiografski roman. 2) Egzistencijalni hapaks. 3) Dešifrovanje jedne egodikeje III. FILOZOFSKI ŽIVOT 1) Perspektiva mudrosti. 2) Pragmatički utilitarizam. Hedonistički sistem DRUGI DEO: ETIKA PO IZBORU I. ATEOLOŠKI MORAL 1) Jevrejsko-hišćanska epistema. 2) Nužna dehristijanizacija. 3) Posthrišćanski ateizam II. IMANENTNO PRAVILO IGRE 1) Estetička etika. 2) Vajanje našeg Ja. 3) Neuronsko obučavanje III. HEDONISTIČKA INTERSUBJEKTIVNOST 1) Hedonistički ugovor. 2) Etički krugovi. 3) Dijalektika učtivosti TREĆI DEO: SOLARNA EROTIKA I. ASKETSKI IDEAL 1) Mitologija nedostatka. 2) Ideologija porodice. 3) Asketski kodeks II. LIBERTARIJANSKI LIBIDO 1) Lagani eros. 2) Samačka mašina. 3) Metafizika sterilnosti III. TELESNA GOSTOLJUBIVOST 1) Erotski ugovor. 2) Ludičke kombinacije. 3) Libertenski feminizam ČETVRTI DEO: KINIČKA ESTETIKA I. LOGIKA ARHIPELAGA 1) Revolucija gotovog proizvoda. 2) Smrt Lepog. 3) Arheologija sadašnjice II. PSIHOPATOLOGIJA UMETNOSTI 1) Nihilistička negativnost. 2) Istrajnost platonizma. 3) Religija robe III. KINIČKA UMETNOST 1) Cinični protivotrov. 2) Prenošenje kodova. 3) Ponovno materijalizovanje stvarnog PETI DEO: PROMETEJSKA BIOETIKA I. DEHRISTIJANIZOVANO TELO 1) Anđeoski model. 2) Heuristika smelosti. 3) Produžetak tela II. VEŠTINA VEŠTAČKOG 1) Prevazilaženje ljudskog. 2) Eugenika izbegavanja. 3) Metafizika veštačkih tvorevina III. FAUSTOVSKO TELO 1) Između dva ništavila. 2) Neuronski identitet. 3) Pedagogija smrti ŠESTI DEO: LIBERTARIJANSKA POLITIKA I. KARTOGRAFIJA BEDE 1) Liberalna imperijalna logika. 2) Prljava beda protiv čiste bede. 3) Mikrološki fašizam II. HEDONISTIČKA POLITIKA 1) Libertarijanski kolerički genije. 2) Levo ničeovstvo. 3) Dokrajčiti Maj `68 III. PRAKSA OTPORA 1) Pojedinac postaje revolucionaran. 2) Udruženje egoista. 3) Hedonistička politika `Posle izvanrednog uspeha Ateološke rasprave kod naših čitalaca, od vodećeg i najprovokativnijeg francuskog mislioca danas donosimo delo za koje sam Mišel Onfre kaže: „Pošto sam prevalio presudnu deonicu od trideset knjiga, osećam potrebu da utvrdim dokle smo stigli s pitanjem hedonizma. Ako bi trebalo da ga svedem na jednu upitnu rečenicu, to bi očigledno bila ona Spinozina: Šta telo može? Čemu treba da dodam: po čemu je ono postalo omiljeni predmet filozofije? Zatim, još niz pitanja: kako promišljati umetnika? Kako uvesti etiku na teren estetike? Koje mesto ostaviti Dionisu u civilizaciji potpuno podređenoj Apolonu? Kakva je priroda odnosa između hedonizma i anarhizma? U kojim je uslovima ostvarljiva neka filozofija? Sta telo može očekivati od postmoderne biotehnologije? Kakav je odnos između biografije i pisanja u filozofiji? Prema kojim načelima se proizvode filozofske mitologije? Kako dehristijanizovati zapadnu epistemu? Da li su moguće nove zajednice? Odgovori na ova pitanja prizivaju niz razrada koje će uspostaviti jednu radikalno egzistencijalnu misao. Otuda umetnička subjektivnost, imanentna etika, kinička estetika, libertarijanska politika, levo niečovstvo, senzualistički materijalizam, radosni utilitarizam, solarna erotika, prometejska bioetika, faustovsko telo, egzistencijalni hapaks, filozofski život, alternativan istoriografija, posthrišćanska ateologija, hedonistički ugovori, što su sve prilike da se naša melanholična vremena ponovo očaraju predlozima za misao koja će živeti.`

`Šapat krša i sjenka snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. - Srboljub Zorica Kožlovac Knjiga je izišla iz štampe 2011 godine i nosi naziv: `Šapat krša i sjena snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. Radi se o jednom zaista vrednom djelu i autor zaslužuje mnoge pohvale. Mi ćemo kroz ovih nekoliko slika iz same knjige, pokušati bar malo predstaviti ili približiti knjigu našim čitaocima. Beograd 2011 350 str. ilustracije L.1.O.7.P.2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vujica Rešin Tucić (Melenci, 17. jul 1941 — Novi Sad, 28. novembar 2009) bio je srpski književnik, vizuelni umetnik, urednik, esejista, jedan od najznačajnijih članova neoavangardnog pokreta u Jugoslaviji tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka (Nova umetnička praksa).[1][2] Biografija Uređivao je časopise `Ulaznica` (Zrenjanin)[2], `Dalje` (Sarajevo)[2] i `Tisa` (Novi Bečej)[2]. 1977. pokrenuo je časopis „Adresa“, jedan od najznačajnijih neoavangardnih časopisa na ovim prostorima.[3] Radio je najpre u biblioteci Radija Novog Sada, a potom i kao dramaturg u dramskom programu iste medijske kuće. Zbog svoje umetničke aktivnosti i nekonformizma bio je marginalizovan i proganjan u vreme komunističke vlasti, koja ga je držala za anarhistu. Tokom 1972. i 1973. protiv njega su bila pokrenuta dva krivična procesa: „zbog prekršajnog dela vređanja socijalističko-patriotskih osećanja građana“ u Opštinskom sudu u Zrenjaninu i „za krivično delo neprijateljske propagande“ u Okružnom sudu u Novom Sadu. Po ovom drugom osnovu pretila mu je kazna do 12 godina strogog zatvora, ali je proces obustavljen na intervenciju Oskara Daviča. Marginalizacija u kulturnim institucijama se nastavlja i kasnije, tokom devedesetih, prećutkivanjem i ignorisanjem, kao i kod svih umetnika čija se praksa nije uklapala u vladajuću nacionalističku paradigmu.[1] Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde (Beograd, 1993—95), iz koje je nastala umetnička grupa Magnet.[1][2] Njegovi radovi izlaze izvan okvira tradicionalne podele umetnosti, pa tako u izvođenje svojih pesama unosi elemente filma, glume i performansa, što je u ono vreme kod nas bila eksperimentalna i pionirska aktivnost. Otac je pesnika mlađe generacije Siniše Tucića.

Stanje: Kao Novo - Nekorišćeno Naslov: O Mandukja upanišadi Autor: Gaudapada KARIKA Izdavač: Trikona Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21cm Str: 34 _____ Gaudapada je po predanju bio učitelj Govinde, Šankarinog učitelja. Smatra se da je živeo oko 550. god. n.e. Njegova Karika (strofe) na Mandukja upanišadu je najstarije poznato sistematsko izlaganje advaita vedante. Gaudapada pokazuje jasne znake srodnosti sa budističkom filozofijom, takođe njegov jezik i učenje bliski su budističkim izvorima. Neke njegove teze su identične s Nagarđuninim. To je navelo mnoge istraživače na pomisao da je Gaudapada bio najpre budista. Karika je komentar u stihovima na Mandukja upanišadu. Deli se na četiri dela: 1. Agama prakarana (Predaja ili dokazivanje izvornosti znanja) 2. Vaitathya (O iluziji) 3. Advaita (Nedvojstvo) 4. Alatašanti („Gašenje požara”) Prvi deo je kratko i sistematsko izlaganje teksta upanišade, koje sledi njeno razlikovanje četiri stanja svesti. Neki od najvažnijih indijskih komentatora tretiraju 29 strofa Agama prakarane kao originalni deo Mandukja upanišade. Drugi deo se kreće izvan teksta upanišade da bi ustanovio nerealnost objekata koji se javljaju u snovima i, uz pomoć analogije, objekata koji se javljaju u budnom stanju. Čista svest autentičnog Sopstva (atmana) transcendira oba ova stanja, koja nisu ništa drugo do maja, iluzija. Gaudapada izlaže suštinsko jedinstvo budnosti i sanjanja, dokazujući da je ispoljeni svet isto tako nerealan kao i svet snova. Šankara će isticati razliku između ta dva, da bi izbegao iluzorni subjektivizam. Advaitu u Kariki predstavlja jasna, pozitivna tvrdnja o nedvojstvu: samo atman-brahman je stvarnost, sve drugo je iluzija. Gaudapada izlaže ađata doktrinu, učenje o nenastajanju. Četvrti deo Karike izlaže sredstva za uklanjanje iluzije dualiteta. U suštini to je asparša joga, spomenuta u trećem delu. Ukazujući na relativnost svih iskustava koja imamo, i na javi i u snu, Gaudapada postavlja realnost nečega što nadilazi iskustvo i relativnost. To je atman-brahman, transcendentalni duh koji omogućava svako moguće iskustvo, svest, kao i sámo postojanje. Njegova spoznaja jedino je čovekovo spasenje. - Ivan Antić

Izdavač: Građevinska knjiga, Beograd Autor: Robert Venturi Prevod: Olga Popović Povez: broširan Broj strana: XII +120 Format: 28 x 22 cm Ilustrovano. Hrbat sitno zacepljen i na njemu je ispisan naslov knjige, sve ostalo veoma dobro. Venturijeva knjiga predstavlja svojevrstan paradoks: u čitavoj nepreglednoj poplavi tekstova o arhitekturi, to je jedno od retkih dela koje i stvarno govori o pitanjima i problemima arhitekture. Naime, knjiga ne pretenduje da nas uvede u svet arhitekturne prošlosti ili sadašnjosti slikovitim opisivanjem pojedinih građevina, njihovih arhitekata ili pak njihovih naručilaca. Takođe, nije reč o jednom iz nepreglednog mnoštva zapisa o sociološkim, tehnološkim, ekonomskim i svim ostalim teškoćama savremene arhitekture. Venturijeva knjiga predstavlja delo arhitekte koji gradi i koji o svom delu razmišlja. Ovo delo nam otkriva arhitekturu kao specifičan način mišljenja, kao „disciplinu“ sopstvenih zakonitosti, kao samostalnu granu umetnosti. S A D R Ž A J: 1. Konvencionalna arhitektura: Jedan nenametljiv manifest 2. Složenost i protivrečnost naspram uprošćavanja i slikovitosti 3. Dvojnost 4. Protivrečni nivoi: Fenomen „oboje“ u arhitekturi 5. Protivrečni nivoi nastavak: Dvostruko funkcionalan element 6. Prilagođavanje i ograničenje reda: Konvencionalni elementi 7. Prilagođena protivrečnost 8. Napramapostavljena protivrečnost 9. Unutrašnjost i spoljašnjost 10. Obaveza prema jedinstvu koje se teško ostvaruje 11. Radovi (K-35)

Izdavač: Manastir Žiča Biblioteka Bogoridičin perivoj, knjiga 4 Prevod: Marina Veljković Povez: broširan Broj strana: 390 Odlično očuvana. Sve navedeno u knjizi „Iz podvižničkog i isihastičkog svetogorskog predanja“ jesu dela (podvižnički podvizi i padovi) i praktično učenje Svetogoraca. Zapisana su da bi nas pokrenuli na pokajanje i podražavanje njihovog podvižničkog života ili nas učinili pažljivijim prema njihovima stradanjima. Knjiga je podeljena na sledeće delove: 1. DOGAĐAJI U ovom delu su sa didaktičkim ciljem zapisana čuda, javljanja Svetitelja ili demona, padovi i prelesti nekih monaha. 2. POUKE Prema grčkom alfabetu su navedena imena Staraca uz njihovo kratko učenje i podvige u vidu skraćenih pouka. Mnogi od njih su poznati, dok su o pojedinima napisane knjige, ali su pouke koje su navedenenepoznate i neizdate. Pouke su kratke ali u sebi imaju veliku snagu jer potiču iz svetogorske prakse i borbe i izražavaju stari duh. 3. POUKE I PRIČE STARCA PAJSIJA Starac Pajsije pripoveda o starčićima koje je upoznao i navodi različite događaje. Govori uopšteno o duhovnom životu a posebno o monaškom životu iznoseći različite savete i pouke. Veoma je vidno Starčevo poštovanje prema svetogorskom predanju, zainteresovanost za njegovo produženje, dok su njegove primedbe i saveti korisni saveti za monašku borbu. Zbog dužine materijala predstavlja posebnu jedinicu. 4. DUH STARIH SVETOGORACA On se vidi i u ostalim delovima knjige, ali je naglašen u petom delu u pričama otaca. (K-144)

Beograd 1997. Mek povez, 306 + 350 strana. Knjige su, bukvalno, kao nove. Francuski sociolog Serž Moskovisi (Serge Moskovici) rukovodilac je istraživanja na Visokoj školi društvenih nauka (Ecole des Hautes Etudes en Siences Sociales) u Parizu. Istakao se radovima iz oblasti istorije nauka, socijalne psihologije i političke psihologije. Objavio je i uredio veći broj knjiga, među njima Psihoanaliza, njena slika i njena publika (Psychanalyse, son image et son public, 1981), Ogled o ljudskoj istoriji prirode (Essai sur l`histoire humaine de la nature, 1984), Društvo protiv prirode (La societe contre nature, 1972), Psihologija aktivnih manjina (Psychologie des minorites actives, 1979), Socijalna psihologija (ur.) (Psychologie sociale, 1984). Njegovo kapitalno delo Doba gomile predstavlja kritičku analizu najvažnijih ostvarenja koja su mu prethodila u izuzetno važnoj, ali relativno zanemarenoj disciplini psihologije masa. Sadržaj: KNJIGA I NAPOMENA AUTORA UVOD Prvi deo: NAUKA O MASAMA I Pojedinac i masa II Pobuna masa III Šta da se radi pri pojavi masa? IV Istočnjački i zapadnjački despotizam Drugi deo : LE BON I STRAH OD GOMILA I Ko je bio Gistav Le Bon? II Makijaveli masovnih društava III Četiri razloga jednog ćutanja IV Otkriće gomila V Masovna hipnoza VI Duhovni život gomila Treći deo: GOMILE, ŽENE I LUDILO I Materija kolektiva: impulzivnost i kreativnost II Forma kolektiva: dogmatska i utopijska III Vođe gomile IV O prestižu V Strategije propagande i kolektivnog sugerisanja VI Zaključak Četvrti deo: PRINCIP VOĐE I Paradoks psihologije masa II Prirodne i veštačke gomile III Princip vođe KNJIGA II Peti deo : JAVNO MNJENJE I GOMILA I Sredstva informisanja su opijum naroda II Javno mnjenje, javnost i gomila III Zakon polarizacije prestiža IV Republika u Francuskoj: od demokratije masa do demokratije javnosti Šesti deo : NAJBOLJI UČENIK LE BONA I TARDA: SIGMUND FROJD I Crna mena doktora Frojda II Od klasične do revolucionarne psihologije masa III Tri pitanja psihologije masa. IV Gomile i libido V Poreklo afektivnih veza u društvu VI Eros i mimezis VII Kraj hipnoze Sedmi deo : PSIHOLOGIJA HARIZMATSKOG VOĐE I Prestiž i harizma II Postulat psihologije masa III Prvobitna tajna Osmi deo : HIPOTEZE O VELIKIM LJUDIMA I Čovek Mojsije II Porodični roman velikih ljudi III Izmišljanje naroda IV Mojsijevske i totemske vođe Deveti deo : PROFANE RELIGIJE I Tajna religije II Zabrana mišljenja III Kult oca PLANETARNO DOBA GOMILE

Izdavač: Rad, Beograd Kolekcija Pečat Prevod: Jovica Aćin Povez: broširan Broj strana: 127 Odlično očuvana. Formirani u školi bezvoljnika, u školi idolopoklonika fragmenata i ožiljka, pripadamo kliničkom vremenu u kome se računaju jedino slučajevi. Uresređujemo se na ono što je neki pisac prećutao, na ono što je mogao da kaže, na njegove neme dubine. Ako za sobom ostavlja delo, ako je sebe izrazio, sebi je osigurao naš zaborav. S A D R Ž A J: 1. Atrofija reči 2. Lupež Ponora 3. Vreme i anemija 4. Zapad 5. Cirkus usamljenosti 6. Religija 7. Vitalnost ljubavi 8. O muzici 9. Vrtoglavica istorije 10. Na izvorima praznine (K-133)

Lepo očuvano Rad - Beograd, 1986. Clinamen, Iz elemenata uvoda u fantastičku metafiziku, Autorizovani apokrif: Apograf, Autogrif - Borhesu, San o poreklu književnosti, Pitanje putanje, Specula speculi, Vrtovi Autor razlaže i slaže fantazije, razgrće fantastičku metafiziku počev od Borhesa, ispisuje lavirinte, ogledala, vrtove Rođen je 13. decembra 1946. godine u Zrenjaninu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Dolaskom u Beograd na studije, započinje njegova i urednička karijera, od biltena Tehnološkog fakulteta, preko lista beogradskih studenata Student, kasnije do časopisa (Delo, Književna reč, Gradac...) i izdavačkih kuća (Rad, Službeni glasnik...). Svojevremeno je zbog tekstova u Studentu privođen i osuđivan a list zabranjivan ili povlačen iz prodaje i spaljivan od strane tadašnje vlasti. I kao urednik časopisa Delo bio je često pod prismotrom, i saslušavan od strane ondašnje političke policije. Uprkos političkim pretnjama i zabranama, uz ostalo, priredio je u Srednjoj i Istočnoj Evropi prvo izdanje važnog dela o logorskom sistemu, Solženjicinov Arhipelag Gulag, i to srpsko izdanje je u španskim novinama proglašeno jednim od deset najvažnijih događaja te godine u svetu. O njegovom književnom delu priređeni su, između ostalog, temati u časopisima Reč (Beograd), Polja (Novi Sad), Ulaznica (Zrenjanin) i Braničevo (Požarevac). Monografsku studiju o njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik u oltaru, izd. KOV, Vršac, 1994. Ogledi i kritičkointerpretativni tekstovi o Aćinu nalaze se u autorskim knjigama Vladimira Bitija (Zagreb), Branka Popovića, Marka Nedića, Mihajla Pantića, Radomana Kordića, Saše Hadži Tančića, Tanje Kragujević, Ivane Milivojević, Zorana Slavića, Dragana Velikića, Slađane Ilić, Save Damjanova, Bogića Rakočevića, Aleksandre Mančić i drugih. O njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i televiziji. Kao osobeni izraz književnog poverenja, otvorena pisma u časopisima, a svako je svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić. Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Između ostalog preveo je sabrana dela Franca Kafke.[1] Živi i radi u Beogradu. Član je Srpskog književnog društva.[2] Objavljena dela[uredi | uredi izvor] Jovica Aćin u Muzeju srpske književnosti u Beogradu. Priče i eseji zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisnih izbora i zbornika, a prevođeni su mu i objavljivani u mnogim časopisima u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj... Po jednoj od njegovih priča, iz knjige Pročitano u tvojim očima, snimljen je, koncem 2008. godine, i umetnički efektan kratkometražni igrani film (čiji je autor Andrej Aćin). Knjige priča[uredi | uredi izvor] Duge senke kratkih senki, u tri izdanja: Svjetlost (Sarajevo) 1991, Draganić (Beograd) 1997. i Ulaznica (Zrenjanin) 2003. Uništiti posle moje smrti, u dva izdanja: KOV (Vršac) 1993. i Stylos (Novi Sad) 2000. Leptirov sanovnik, Draganić (Beograd), 1996. Nezemaljske pojave, Narodna knjiga, 1999. Lebdeći objekti, Narodna knjiga, 2002. Ko hoće da voli, mora da umre, Stylos (Novi Sad), 2002. Mali erotski rečnik srpskog jezika, Stylos (Novi Sad), 2003. Dnevnik izgnane duše (novela), Stubovi kulture, 2005. Pročitano u tvojim očima, u dva izdanja: Stubovi kulture 2006. i 2007. Ušće Okeana, Geopoetika, 2012 Jevanđelje po magarcu, Kulturni centar Novi Sad, 2013. Knjige eseja[uredi | uredi izvor] Izazov hermeneutike, DOB (Dom omladine Beograd), 1975. Paukova politika, Prosveta, 1978. Šljunak i mahovina, Rad, 1986. Poetika rastrojstva, Svetovi (Novi Sad), 1987. Poetika krivotvorenja, Svetovi (Novi Sad), 1991. i Službeni glasnik, 2013. Gatanja po pepelu, u dva izdanja: Stubovi kulture 1993. i 2003, a treće izdanje u Zagrebu kod izdavačke kuće Antibarbarus, 2009. Šetnja po krovu (priče i eseji uz sabrane crteže Franca Kafke), Geopoetika, 2007. Goli pripovedač, KOV (Vršac) 2008. i Službeni glasnik 2011. Apokalipsa Sad, u tri izdanja: KOV (Vršac) 1995, Rad 2004, Službeni glasnik 2012. Zajednički radovi sa slikarima, bibliofilska izdanja[uredi | uredi izvor] Odiseja jedne senke (sa slikama Ljube Popovića), Gradac, 2000. Goli demoni, nage žene (sa crtežima Milenka Miletića), Rad, 2006.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo pohaban, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! - Franz Altheim - Gunter Anders - Erich Auerbach - Mihail Bahtin - Wayne C. Booth - Hermann Broch - R. S. Crane - David Daiches - Umberto Eco - Aleksandar Flaker - Edvard Moren Forster - Rene Girard - Zoran Glusevic - Lucien Goldmann - Kate Hamburger - Arnold Kettle - Wolfgang Kayser - Eberhard Lammert - Stanko Lasic - F. R. Leavis - Jurij M. Lotman - Georg Lukacs - Jose Ortega y Gasset - Gajo Peles - Jean Rousset - Jean Paul Sartre - Robert Scholes - Sklovski - Ivo Vidan Milivoj Solar (Koprivnica 8. 4. 1936.) je hrvatski teoretičar književnosti, akademik Doktorirao 1964. disertacijom o Franu Galoviću na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, njegova knjiga Teorija književnosti. prvi put je izdana 1976., 20-ti put 2005. Od godine 1987. do 1990. bio je republički sekretar za kulturu SR Hrvatske. Akademik od 17. 6. 2008.. Djela Pitanja poetike, Školska knjiga, Zagreb, 1971. Ideja i priča, Liber, Zagreb, 1974. Književna kritika i filozofija književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1976. Teorija književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1976. Uvod u filozofiju književnosti, Teka, Zagreb, 1978. Smrt Sancha Panze, MH, Zagreb, 1981. Suvremena svjetska književnost, Školska knjiga, Zagreb, 1982. Mit o avangardi i mit o dekadenciji, Nolit, Beograd, 1985. Eseji o fragmentima, Prosveta, Beograd, 1985. Filozofija književnosti, Liber, Zagreb, 1985. Roman i mit, August Cesarec, Zagreb, 1988. Teorija proze, SNL, Zagreb, 1989. Laka i teška književnost, MH, Zagreb, 1995. Vježbe tumačenja. Interpretacije lirskih pjesama, MH, Zagreb, 1997. Edipova braća i sinovi, Naprijed, Zagreb, 1998. Granice znanosti o književnosti , Zagreb : Naklada Pavičić, 2000. Povijest svjetske književnosti: kratki pregled , Zagreb : Golden marketing, 2003. Predavanja o lošem ukusu: obrana estetičkog uma, Zagreb: Politička kultura, 2004. Ideja i priča (Izabrana djela 1), Zagreb: Golden marketing - tehnička knjiga, 2004. Uvod u filozofiju književnosti (Izabrana djela 2), Zagreb: Golden marketing - tehnička knjiga, 2004. Retorika postmoderne, Zagreb: MH, 2005.

STRAH OD MALIH BROJEVA: Ardžun Apaduraj **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Strah od malih brojeva : ogled o geografiji gneva / Ardžun Apaduraj ; prevela s engleskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov Fear of Small Numbers. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2008 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 157 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Zbirka Biblioteka XX vek ; 167 ISBN 978-86-7562-071-6 (BXXV; broš.) Napomene Prevod dela: Fear of Small Numbers / Arjun Appadurai Prema Predgovoru, ovaj rad je nastao u drugoj fazi dugoročnog komparativnog projekta o masovnom etnocidnom nasilju u svetu, započetog 1989. godine. Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 4 Bibliografija: str. 151-153 Registar. Predmetne odrednice Globalizacija Etnički sukobi Strah od malih brojeva govori o «masovnom nasilju motivisanom kulturnim razlikama». Ima sledeća poglavlja: 1. Od etnocida do ideocidi, 2. Civlizacija sukoba, 3. Globalizacija i nasilje, 4.Strah od malih brojeva, 5. Naši teroristi, mi sami i 6. Globalizacija odozdo u doba ideocida.

Istorija helenske književnosti u vremenu političke samostalnosti Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Povez: broširan Broj strana: 745 Ilustrovano. Spolja kao na slikama, unutra (uz par flekica na marginama) veoma dobro očuvana. Delo istaknutog heleniste o epskom pesništvu, aleksandrijskom i rimskom veku helenske književnosti. Besednici, filozofi, komediografi, tragičari... Književna ostavština stare Helade, nepresušno je vrelo za pravo književno obrazovanje. Knjiga je podeljena na šest tematskih celina: 1. Epsko pesništvo 2. Lirsko pesništvo 3. Dramsko pesništvo 4. Pripovedna književnost. Istoriografija 5. Filosofska književnost 6. Besednička književnost (K-101)

SRBI POBEDILI NA KOSOVU - V.V. Makušev КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА! K.S.N.

КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat ! Sa francuskom revolucijom 1789. započinje jedno novo razdoblje u istoriji evropske civilizacije, sa romantizmom jedno novo razdoblje u istoriji evropske književnosti, a sa marksizmom novo razdoblje u istoriji pogleda na svet. »Romantizam i marksizam su izvršili velika antropološka otkrića. Oni su otkrili nove kontinente koji se prostiru u čovekovoj unutrašnjosti i unutar sveta. Otkrića romantizma i marksizma su, razume se, različita, i njihove se metode veoma razlikuju. Ali zajedničko im je uverenje da život treba da bude aktivan izbor, da čovek formira sebe i svoje misli u akciji, da revolucija shvaćena kao neprestani projekt okrenut budućnosti određuje saznajni i emocionalni horizont savremene epohe.« Studije Marije Janjion sabrane u ovoj knjizi istražuju složenu oblast preplitanja književnosti, filozofije i (najopštije rečeno) pogleda na svet moderne epohe. Sa velikom erudicijom i zavidnom pronicljivošću, ona istražuje na koji način i književnost i filozofija i ono što danas nazivamo »naukama o čoveku« sarađuju u stvaranju moderne ideje čoveka i njegove sudbine. Marija Janjion ume da u različitim disciplinama i oblastima ljudskog stvaranja otkrije zajedničku osnovnu ideju i da prati sve transformacije koje ona trpi na svom putu od umetnosti do filozofije, i obratno. Time ova knjiga prelazi relativno uske granice književnoistorijskih studija i postaje jedno od važnih dela koie istražuju najpresudnije ideje našeg vremena. Sadržaj: I TRAGICNO 1. Filozofska teorija tragičnog 2. Tragedija i hermeneutika 3. Tragična Hegelova dijalektika 4. Marksov i Ničeov Prometej 5. Frojdov Edip 6. Od tragedije do apsurda 7. Kako je moguća romantična tragedija 8. Savremena tragedija istorije II POGLEDI NA SVET 1. Marksova sociologija saznanja 2. Ideologije 3. Tajne fetišizma 4. Jezik, robe, znakovi, promena 5. Altise: neprihvatanje istorizma 6. Diltajeva teorija pogleda na svet 7. Razumevanje 8. Komprehensivne humanističke nauke i marksizam 9. „Sociologija književnih formi” III PRIRODA Priroda IV RAZBOJNICI I VAMPIRI 1. „Noćni i grobni pesnici” 2. Nemački „demonski ekran” 3. Vlast i hipnoza 4. Nadrealizam kao zamena romantizma 5. Kain i Lucifer 6. Prevrtljivi Prometej 7. Senka božanskog markiza 8. Zločini ljubavi ili dvosmislenost erotizma 9. Gotski fantomi 10. Vratiti ključeve hodnika snova Beleška o piscu

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. izdanje! Beograd XXI veka: iz starih utopija i antiutopija - Ivo Tartalja Mnogi pisci starog i novog doba opisuju grad kakav prema njihovom shvatanju treba da bude sazdan. Ukoliko su im zamislili neostvarive, njihovi se opisi nazivaju utopije. Neki drugi pisci, ili isti pisci u drugim vremenima, više su skloni da govore o tome kakav grad ne treba da postane. Kao da su puke replike u polemici sa utopistima, njihovi su spisi prozvani antiuptopije ili distopije.“ Sadržaj: GODINA 2071. Grad iz mašte i grad maštanja Beograd na karti utopija Objavljivanje teksta Ko je mogao biti autor Podatak Arkadija Varađanina Neiščitani pisac Podudarne teme Đorđa Natoševića Bledi obrisi razvalina GODINA 2095. Antiutopija Svetolika Rankovića GODINA 2011. Prognoza – ili utopija? – Stojana Novakovića LETA GOSPODNJEG 1989. PRILOZI Milan Jovanović, Nove Varoši – Novi Beograd Beograd posle 200 godina Svetolik Ranković, U XXI veku Stojan Novaković, Nakon sto godina Ivo Tartalja (Beograd, 31. jul 1930 — Beograd, 3. novembar 2020) bio je srpski teoretičar i istoričar književnosti, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasni član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u kojem se nalazi porodična Zbirka porodice Tartalja. Biografija Ivo Tartalja rođen je 31. jula 1930. u Beogradu, u jednoj od poslednjih grofovskih porodica na Balkanu.[1] Njegov otac bio je književnik i pesnik Gvido Tartalja a stric slikar Marino Tartalja.[2] Tartalja se školovao u Beogradu, gde je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, Prvu mušku gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet (filozofska grupa), na kome je doktorirao 1961. godine.[2] Radio je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filozofskog, potom Filološkog fakulteta od 1955. do penzionisanja 1995. godine.[2] Pored redovne nastave na fakultetu izvodio je tečajeve za postdiplomsku nastavu u Beogradu, Novom Sadu i Prištini.[2] Po više semestara takođe je održavao nastavu iz teorije književnosti na novoosnovanim fakultetima u Nišu i Kragujevcu.[2] Od osnivanja Instituta za književnost i umetnost (najpre Centra za teoriju književnosti i umetnosti) radio je u ekipi osnivača i više godina kao referent za estetiku (1960–1968).[3] Radio je kao sekretar Odbora za kritička izdanja u SANU (1972-1975), kao član uredništva biblioteke „Književna misao“ Srpske književne zadruge, edicije „Srpska književna kritika“[4] Instituta za književnost, kao i u redakcijama više periodičnih publikacija. Preminuo je 3. novembra 2020. godine u Beogradu.[2] Tartalja je bio počasni član i osnivač Adligata.[5] Dela Kao posebna izdanja objavio je knjige: Počeci rada na istoriji opšte književnosti kod Srba (Srpska akademija nauka i umetnosti, 1964), - doktorska disertacija[6] Đure Daničića lekcije iz estetike ( Institut za književnost i umetnost, 1968)[7] Pripovedačeva estetika, prilog poznavanju Andrićeve poetike (Nolit, 1979)[8] Beograd 21 veka – iz starih utopija i antiutopija (Srpska književna zadruga, 1989)[9] Put pored znakova (Matica Srpska, 1991, Zavod za udžbenike, Banja Luka, 2006)[10] Teorija književnosti za srednje škole (Zavod za udžbenike, Beograd, 1998, 2000, 2003, 2006, 2008, 2013)[11] Do praestetike (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2007)[12] Pesma o pesmi: širom književnosti (Srpska književna zadruga, 2013)[13] Estetika Đure Daničića, posthumno, 2019.[14] Priredio je za štampu Studije i kritike Ljubomira Nedića, tri knjige Sabranih dela Bogdana Popovića (O umetnosti i stilu, Književna teorija i estetika, Listići i drugi članci), i knjigu Vojina Rakića Bogdan Popović iz razgovora davnih. Uredio je i pojedine zbornike. Bibliografija njegovih radova objavljenih do 1986. godine objavljena je u sklopu dela „Anali Filološkog fakulteta” 1979. i 1996. godine.

Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Svedočanstva 9, 2001. Udžbenički format, 224 strane. Knjiga je talasasta i malo požutela uglavnom na marginama. Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1. Između `srbijanstva` i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. Đavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve `zlatne kašike` 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

Minesingeri na slikama iz manuskripta Codek Manesse (takođe Manessische Liederhandschrift ili Manessische Handschrift, takođe poznat kao Veliki Heidelberg Liederhandschrift ili Pariski rukopis prema odgovarajućem mestu skladištenja) je najobimniji i najpoznatiji nemački rukopis pesama srednjeg veka.[1] Nazivao ga je tako švajcarski naučnik Johan Jakob Bodmer po obimnoj zbirci pesama iz švajcarske patricijske porodice Manesse. Od Karla Lahmana, germanisti su zbirku nazivali skraćenim sigilom C. Od 1888. ponovo se čuva u biblioteci Univerziteta Hajdelberg (poziv na broj: UB Heidelberg, Cod. Pal. germ. ili cpg 848). Kodeks se sastoji od 426 pergamentnih listova ispisanih obostrano u formatu 35,5 × 25 cm, koji su paginirani kasnijom rukom. Ukupno ima 140 praznih stranica i brojne samo delimično napisane stranice. Tekst je ne samo više puta objavljivan u poboljšanim istorijsko-kritičkim izdanjima, već je – za razliku od drugih rukopisa – i štampan sa karakternom tačnošću (vidi bibliografiju). Manessische Liederhandschrift sadrži poetska dela na srednjem visokom nemačkom jeziku. Njegova baza je napravljena u Cirihu oko 1300. godine, verovatno u vezi sa kolekcionarskom delatnošću ciriške patricije porodice Manesse. Nekoliko dodataka je dodato oko 1340. godine. Tekst potiče od 10-12 različitih pisaca, možda iz okoline Grosminstera u Cirihu.[2] Kodeks se smatra reprezentativnim zbirom srednjovekovnih amaterskih pesama i ujedno je glavni i uglavnom jedini izvor za „postklasičnu“ minstrel. Ukupno 138 minijatura, koje prikazuju pesnike u idealizovanoj formi tokom dvorskih aktivnosti ili koje ilustruju određene odlomke iz njihovog dela koji su tada već bili dobro poznati (kao što je Valthers von der Vogelveide Reichston „I sat uf eime steine” und dahte bein mit Beine`), smatraju se važnim dokumentom gornjorajnske gotike. Još jedna minijatura bez teksta je samo unapred nacrtana. Valter fon Brajzah je ostao bez minijature. Ukupno četiri umetnika su obezbedila minijature za rad... tvrdokoričena 19/12 odlično očuvana exlibris NOVLI.1