Umjetnost i tržište / Remonda Mulen Beograd 2001. Mek povez, ilustrovano,92 strane. Knjiga je odlično očuvana (kao nova). K3 Mondijalizacija ekonomije, dominacija multinacionalnih firmi kao i tehnološke inovacije izvršile su odlučujući uticaj na strukturu i funkcionisanje tržišta umjetnosti. Svjedoci smo prerastanja jedne organizacije zanatskog tipa u organizaciju industrijskog tipa. Pa ipak, pravne odredbe koje su na snazi na tržištu umjetnosti, zasnovane na jedinstvenosti djela i raritetu remek-djela, dokazale su svoju neoborivost. Njima se podrazumijeva da se novi mediji koriste suprotno od njihovih tehnoloških mogućnosti, te da se proizvodnja „dijelova“, instalacija, fotografija, video-traka, ograniči na određen broj primjeraka. Slavna izjava Marsela Dišana još uvijek nije izgubila na aktuelnosti: „Raritet je ono što potvrđuje umjetnika.“ Sadržaj: Predgovor POTVRĐIVANJE VRIJEDNOSTI I TRŽIŠTE UMJETNOSTI 1. Tržište kategorizovane umjetnosti Raritet i sud istorije: cijena remek-djela Identifikacija djela Revizija vrijednosti Ekspertiza 2. Tržište savremene umjetnosti Segmentacija tržišta Određivanje vrijednosti djela savremene umjetnosti Javna djelatnost i tržište — slučaj Francuske Tržište umjetnosti i berza 3. Umjetnost kao plasman Tržište umjetnosti i berza Procjena rentabilnosti umjetnosti Kretanja tržišta Špekulantna vokacija savremene umjetnosti DETERITORIJALIZACIJA TRŽIŠTA, DEMULTIPLIKACIJA I DEMATERIJALIZACIJA UMJETNOSTI 4. Svjetsko tržište na putu globalizacije Procjena tržišta za javne prodaje Dominantne firme: Kristi i Sotbi Aukcije on line Restrukturisanje u toku Sajmovi i saloni 5. Francusko tržište naspram mondijalizacije Procjena francuskog tržišta Hendikepi tržišta: porezi i obaveze plaćanja Pravo slijeđenja umjetničkog djela? Vještaci za procjenu vrijednosti: reforms jednog zanimanja i otvaranje tržišta Aukcije na internetu Potencijali francuskog tržišta Javna intervencija 6. Očuvanje rijetkosti Jedno i višestruko: imperativ originalnosti Paradoks rariteta: tržište fotografskih klišea Paradoks rariteta: video-umjetnost i videografske instalacije Epilog Navedena djela Rječnik Bibliografija Izvještaji Adrese Dr Slobodan M. Marković: Tržište umetnina i prava umetnika

Vladan Nedić O usmenom pesništvuTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaVladan NedićВладан Недић (Пласковац, 10. јул 1920 — Београд, 18. септембар 1975) српски је књижевни историчар.[1][2]БиографијаОтац му се звао Мирослав Недић, а мајка Славка Недић (Благојевић) и обоје су били учитељи. Основну школу је завршио у Смедереву, а гимназију у Смедереву и Београду (1938). Југословенску и руску књижевност студирао је на филозофском факултету у Београду (1938—1941). Од новембра 1944. до марта 1946. године био је у ЈНА. Дипломирао је 1946. године.[2] Једно време био је библиотекар у Библиотека Друштва за културну сарадњу Југославије и СССР и у Централној библиотеци САНУ. На Филозофском факултету у Београду био је асистент за народну књижевност, доцент, ванредни и редовни професор. Држао је предавања на Филозофском факултету у Новом Саду и Приштини. Оженио се 1946. године Надеждом Јовановић и са њом је имао две кћери.Докторску дисертацију је одбранио 1958. године на Филолошком факултету Београду са темом Живот и рад Симе Милутиновића. [2]Припада генерацији послератних историчара књижевности. Објавио је велики број расправа, студија и прилога о појединим писцима и појавама у српској књижевности. Две највеће области његовог деловања биле су књижевност XIX и ХХ века и народна поезија. У његов књижевноисторијски рад укључени су велики број библиографија, научних приказа и стручних реферата, више критичких издања народних песама, антологија усменог лирског песништва, као и неколико избора из књижевних дела наших писаца (Његоша, Змаја, Лазе Лазаревића, Ћоровића и Ракића).Владан Недић није био само књижевни историчар. Његов књижевни рад започео је 1941. године приказом три нове књиге два српска велика писца: Стевана Сремца и Лазе Костића, а наставио се преводилачком делатношћу, делатношћу књижевног критичара и хроничара књижевности (преводи из руске и украјинске књижевности, огледи о писцима тих књижевности и прикази њихових дела). Годинама је уређивао научне часописе („Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор]]“, „Ковчежић“), учествовао је и у изради критичког издања Сабраних дела Вука Стефановића Караџића и осталих српских писаца. Све до своје смрти, заједно са Радованом Самарџићем, био је уредник Српског биографског речника.Специфичност његове методе огледа се у томе да су сви његови радови засновани на темељним истраживањима. Током времена постао је историчар наше усмене књижевности и у његовом раду се очитује занимање за широк круг њених проблема којима је прилазио са различитих аспеката. Издвојено место припада његовим радовима у којима је приказивао и оцењивао збирке неких новијих, па чак и савремених сакупљача народне поезије (Ивана Јастребова, Момчила Златановића, Љубише Рајковића...).9/2

Vladan Nedić O usmenom pesništvuTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaVladan NedićВладан Недић (Пласковац, 10. јул 1920 — Београд, 18. септембар 1975) српски је књижевни историчар.[1][2]БиографијаОтац му се звао Мирослав Недић, а мајка Славка Недић (Благојевић) и обоје су били учитељи. Основну школу је завршио у Смедереву, а гимназију у Смедереву и Београду (1938). Југословенску и руску књижевност студирао је на филозофском факултету у Београду (1938—1941). Од новембра 1944. до марта 1946. године био је у ЈНА. Дипломирао је 1946. године.[2] Једно време био је библиотекар у Библиотека Друштва за културну сарадњу Југославије и СССР и у Централној библиотеци САНУ. На Филозофском факултету у Београду био је асистент за народну књижевност, доцент, ванредни и редовни професор. Држао је предавања на Филозофском факултету у Новом Саду и Приштини. Оженио се 1946. године Надеждом Јовановић и са њом је имао две кћери.Докторску дисертацију је одбранио 1958. године на Филолошком факултету Београду са темом Живот и рад Симе Милутиновића. [2]Припада генерацији послератних историчара књижевности. Објавио је велики број расправа, студија и прилога о појединим писцима и појавама у српској књижевности. Две највеће области његовог деловања биле су књижевност XIX и ХХ века и народна поезија. У његов књижевноисторијски рад укључени су велики број библиографија, научних приказа и стручних реферата, више критичких издања народних песама, антологија усменог лирског песништва, као и неколико избора из књижевних дела наших писаца (Његоша, Змаја, Лазе Лазаревића, Ћоровића и Ракића).Владан Недић није био само књижевни историчар. Његов књижевни рад започео је 1941. године приказом три нове књиге два српска велика писца: Стевана Сремца и Лазе Костића, а наставио се преводилачком делатношћу, делатношћу књижевног критичара и хроничара књижевности (преводи из руске и украјинске књижевности, огледи о писцима тих књижевности и прикази њихових дела). Годинама је уређивао научне часописе („Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор]]“, „Ковчежић“), учествовао је и у изради критичког издања Сабраних дела Вука Стефановића Караџића и осталих српских писаца. Све до своје смрти, заједно са Радованом Самарџићем, био је уредник Српског биографског речника.Специфичност његове методе огледа се у томе да су сви његови радови засновани на темељним истраживањима. Током времена постао је историчар наше усмене књижевности и у његовом раду се очитује занимање за широк круг њених проблема којима је прилазио са различитих аспеката. Издвојено место припада његовим радовима у којима је приказивао и оцењивао збирке неких новијих, па чак и савремених сакупљача народне поезије (Ивана Јастребова, Момчила Златановића, Љубише Рајковића...).9/2

VELIKI ILUSTROVANI REČNIK BORILAČKIH VEŠTINA: Dušan Dačić Naslov Veliki ilustrovani rečnik borilačkih veština : treća knjiga iz sabranih dela `Put do crnog pojasa` / Dušan J. Dačić Ostali naslovi Put do crnog pojasa Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski Godina 2001 Izdanje (2. dopunjeno izd.) Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Domla-publishing, 2001 (Zrenjanin : Ekopres) Fizički opis 305 str., [35] str. s tablama : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Došenović, Milivoje, 1950- = Došenović, Milivoje, 1950- Bajić, Mihailo Savić, Momčilo Čokorilo, Radovan Obadov, Slavko ISBN 86-81951-18-1 (broš.) Napomene Str. 6: Uvodna napomena / Milivoje Došenović Str. 9-12: Recenzije / Mihailo Bajić, Momčilo Savić, Radovan Čokorilo, Slavko Obadov Str. 13-23: O autoru knjige / Milivoje Došenović Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom Bibliografija: str. [306-308]. Predmetne odrednice Borilačke veštine -- Leksikoni Posveta na predlistu, ostalo je dobro očuvano. dd

Odličan tekst Separat iz nekog naučnog časopisa Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 — Beograd, 31. decembar 2013) bio je srpski profesor filozofije, akademik i član SANU. Najznačajniji doprinos je dao u oblasti: filozofije prava, političkoj nauci, teoriji retorike, teoriji javnosti i javnog mnjenja. O njegovom delu pisali su Vojislav Stanovčić, Ilija Vujačić[1], Jovan Babić, Dragan Simeunović, Bogoljub Šijaković, Aleksandar Prnjat, Jovica Trkulja, Todor Kuljić i mnogi drugi[2]. Važan deo arhive akademika Tadića nalazi se Muzeju Jugoslavije i u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[3] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno.[4] Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine. Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu. Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta.Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.[5] Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[6] a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[7] Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Urednik njegovih sabranih dela je bio Trivo Inđić, njegov bivši asistent.[traži se izvor] Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine.[8][9][10] Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu.[11] Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Arhiva akademika Ljubomira Tadića[uredi | uredi izvor] Nevenka Tadić je u nekoliko navrata Udruženju „Adligat” poklanjala knjige iz svoje lične biblioteke, kao i biblioteke svog pokojnog supruga akademika Tadića. Osim toga, Udruženju je poklonila i deo njegove arhive, fotografije iz porodičnih albuma od istorijskog značaja, ali i lične predmete supruga poput naočara i olovki.[12] Dela[uredi | uredi izvor] Korice značajne knjige akademika Tadića „Poredak i sloboda” i posveta autora na drugoj knjizi, deo kolekcije potpisanih knjiga koje se nalaze u Adligatu. Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena: prilog kritici „Čiste teorije prava“, Veselin Masleša, 1962 Predmet pravnih nauka, Institut društvenih nauka, 1966 Poredak i sloboda: prilozi kritici političke svesti, Kultura, 1967 Tradicija i revolucija, Srpska književna zadruga, 1972 Pravo, priroda i istorija, Filozofsko društvo Srbije, 1977 Filozofija prava, Naprijed, 1983 Filozofija prava, (Brajevo pismo) u četiri sveske, Filip Višnjić, 1984 Da li je nacionalizam naša sudbina, Multiprint, 1986 Autoritet i osporavanje, Filip Višnjić, Naprijed, 1987 Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, Prosveta, 1987 Nauka o politici: osnovni pojmovi i problemi, Rad, 1988 The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989 Javnost i demokratija, Univerzitetska riječ, Sloboda, 1990 O velikosrpskom hegemonizmu, Stručna knjiga, Politika, 1992 Retorika: uvod u veštinu besedništva, Filip Višnjić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Napredak, 1995 Politikološki leksikon: osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996 Filozofija u svom vremenu, Filip Višnjić, Napredak, 1998 U matici krize: intervjui 1968- 1998, Čigoja štampa, 1999 Polemike, Gutenbergova Galaksija, Goragraf, 2000 Zagonetka smrti: smrt kao tema religije i filozofije, Filip Višnjić, 2003. Nauka o politici, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2007 Kriza i „velikosrpski hegemonizam“, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2008 Izabrana dela - tom I - Filozofija prava[13] Izabrana dela - tom II - Poredak, autoritet i sloboda Izabrana dela - tom III - Tradicija, legitimnost i revolucija Izabrana dela - tom IV - Nauka o politici Izabrana dela - tom V - Javnost i retorika Izabrana dela - tom VI - Filozofija u vremenu i zagonetka smrti Izabrana dela - tom VII - Kriza i „velikosrpski hegemonizam“

U dobrom stanju Istorija filozofske misli u Srba epohe feudalizma / Dragolјub Dragojlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1998 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1998 (Novi Sad : MBM-plas) Fizički opis 345 str. : ilustr. ; 18 cm Zbirka Biblioteka Svetovi ISBN 86-7047-287-2 (broš. sa omotom) Napomene Beleške uz svako poglavlјe Na omotu beleška o delu Registar: str. 333-345. Predmetne odrednice Srpska književnost -- 13-17. v.

Živko Surčulija : Ko vlada nacijom : marksizam, nacija i (dez)integracija / Beograd : Naučna knjiga, 1987 Fizički opis 181 str. ; 20 cm Zbirka Marksistička biblioteka. Kolo 2, Savremeno jugoslovensko društvo ; knj. 3 Predmetne odrednice Национално питање -- Југославија Нације -- Марксизам Očuvanost 4-. Живко (Светозар) Сурчулија рођен је 20. јуна 1945. године у Сремским Михаљевцима. Завршио је Земунску гимназију, у којој је до последњег дана био члан управе Фонда бивших матураната и професора Земунске гимназије. Дипломирао је 1968. године на Политичко-управном смеру Правног факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао и докторирао 1976. године. На Технолошко-металуршком факултету је радио од 1974. до 2010. године као асистент, доцент, ванредни, редовни професор и шеф катедре за друштвене науке, а једно време био је запослен и у Институту друштвених наука. Нека од његових најважнијих дела су „Друштвена анатомија национализма“ (Младост, 1976.), „Ко влада нацијом?“ (Рад, 1982.), Different Concepts and Types of Nationalism in the Nineteenth and Twentieth Centuries“ (MIT Press, Cambridge, vol.1, Num. 2, April 1996.), „Социолошка хрестоматија са коментарима“ (коаутор са др П. Раденовић); (Завод за уџбенике, 1999.), „Либерализам, социјализам и национализам у транзицији српског друштва и поглед у наредне године“ – поглавље у монографији „Промене вредности и транзиција у Србији: Поглед у будућност“, (Friedrich Ebert Stiftung; Институт друштвених наука, 2003.), „Приолози из социологије“ (Фото футура, 2011.).

52568) KNJIŽEVNA MISAO KINE , Igor Samojlovič Lisevič , Beograd 1983 , između drevnosti i srednjeg veka, Izuzetna studija ruskog sinologa Igora Liseviča o istoriji kineske književnosti i kulture, o glavnim periodima, autorima i delima, koji su postavili stabilnu osnovu za razvoj kineske kulture kroz vekove. Od najranijeg doba usmene književnosti, preko drevnih dela, među čijim autorima su često kineski vladari, do Srednjeg veka, kada je književnost Kine dobila onaj oblik koji se sada označava kineskom književnom klasikom. Sadržaj : Glava 1. Put Vasione - Veliki dao, njegova manifestacija de i preobražaj u reč ven - - Glava 2. Životvorni etar ći i umetničko stvaralaštvo Glava 3. Vetar Vasione feng i njegov izlaz u sferu poezije. Sporovi o fengu - „strujanjima i kosturu` Glava 4. Opisno prikazivanje i poezija oda fu - Glava 5. Antonimi prostog opisa - bi i hsing Glava 6. Poezija himne - sung i hijerarhija žanrova Glava 7. Lirska poezija ši. Ličnost i književnost Glava 8. Folklor i književnost. Tematska umetnička proza hsiaošuo Glava 9. Književnost i vreme. Drevnost i savremenost. Od etičkih kriterija ka estetičkim Nekoliko reči za zaključak mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 292 strane

Knjige su nove ima vrlo malo podvlacenja G6 Hrana Vaš čudesni lek. Džin Karper je jedna od najpoznatijih američkih autorki na području zdravlja i ishrane. Napisala je dvadesetak knjiga, među kojima i Hrana Vaš čudesan lek. Po mišljenju recenzenata, ova knjiga je najcelokupnije delo u poslednjih deset godina o ishrani i zdravlju. Ovaj opširni priručnik, nastao je iz starih zapisa o ishrani kojima se služi alternativna medicina, sadrži više od deset hiljada naučnih istraživanja i objašnjava kako neobična moć hrane može delotvorno da spreči nastanak bolesti, a zatim je i olakša. Pravilnom ishranom možemo da lečimo jednostavne prehlade i alergijske upale, ali i teže bolesti, kao što su bolesti srca i raka, a bez neželjenih posledica od raznih lekova. Staroj uzrečici da jabuka dnevno otklanja sve bolesti, treba dodati još veći značaj nego što se pridaje. Obrok ribe, povrća i ?aša piva ili vina daje snagu našem zdravlju. Prema savetima autorke, pravilnom ishranom možemo bitno da poboljšamo naše zdravlje. Hrana Vaš čudesan lek je koristan priručnik za svakoga. Pomaže onima koji su bolesni, kao i svima koji žele da sačuvaju zdravlje i među neverovatnim mogućnostima hrane mogu da izaberu upravo onu koja će da im pomogne u sprečavanju i lečenju najrazličitijih oboljenja.

Naslov originala: Roland Gööck ALLE WUNDER DIESER WELT Prevod: Ivana Lazić 17.5x24.5 cm, tvrdi povez. I knjiga-175 strana II knjiga-160 strana Svetsko čudo ? Šta je to ? Tačan opis tog pojma ne postoji. Sve klasične definicije oslanjaju se na onaj poznati spisak sedam svetskih čuda starog veka i kažu:te antičke građevine,stvorene pre više od dve hiljade godina,zbog svoje veličine i lepote smatraju se najinteresantnijim i najsenzacionalnijim,najvećeg divljenja vrednim i najgrandioznijim delima ljudske ruke. Ali danas je svet postao manji i broj čuda,na polju ogromnih tehničkih građevina,raste iz godine u godinu.Zato smo ovde izabrali šezdeset najinteresantnijih i najlepših čuda što je čovek ikada stvorio,od egipatskih piramida do tehnoloških dostignuća koja otvaraju vrata u novi milenijum. Ipak,zakon o tome šta je svetsko čudo nikad nije postojao,konačne odluke nema i nikada je neće ni biti,jer svet je veoma različit i vrlo brzo živi,veoma je lep i tako prepun čuda. VELIKI KINESKI ZID ,KARIPSKA BRANA, KEJP KENEDI, MAČU PIKČU, JERUSALIM, TADŽ MAHAL, MOSKOVSKI KREMLJ, PIRAMIDE GIZE,VERSAJ, AJFELOV TORANJ...

21911) ANTROPOLOŠKI PORTRETI , Zagorka Golubović , Zavod za udžbenike Beograd 1991 , biblioteka Societas , sadržaj : I DEO: FILOZOFIJA I ANTROPOLOGIJA gl. 1 Personalizam Emaniela Munijea gl.2 Egzistencijalistički pristup problemima čoveka:Hajdeger i Sartr gl.3 Pokušaj preispitivanja Marksovog shvatanja čoveka II DEO: ANTROPOLOGIJA, SOCIOLOGIJA I PSIHOLOGIJA gl. 4 Teorije interpersonalnih odnosa gl. 5 Delo Eriha Froma u savremenoj humanističkoj nauci gl. 6 Savremena Amerika u svetlosti karakterološke analize Dejvida Rismana gl. 7 Antropološka analiza strukture savremenog društva u delu Viljema H. Vajta Mlađeg gl. 8 Humanistička vizija sveta Zigmunta Baumana - protiv- stav savremenom sociologizmu III DEO: ANTROPOLOGIJA KAO DRUŠTVENA NAUKA gl. 9 Antropološki funkcionalizam Bronislava Malinovskog gl. 10 „Kulturologija` i marksizam gl. 11 Strukturalizam Klod Levi-Strosa i njegov uticaj na modernu antropologiju gl. 12 Putevi i dileme moderne antropologije mek povez, format 14 x 22 cm , latinica, 221 strana, potpis na predlistu

Raško V. Jovanović : OD ISTOG SLUŠAOCA I - II , RDU Radio-televizija Srbije Radio Beograd 2010, Knjiga I (1976 - 1992), str. XII, 338 стр., стр. XIII-XXXIII ; 24 cm + Стр. IX-XI: Реч радио критике / Ђорђе Малавразић Напомене и библиографске референце уз текст Knjiga II (1993 - 2006), VIII, 366 стр., стр. IX-XXXIV ; 24 cm Predmetne odrednice Радио емисије, културно-уметничке -- Југославија -- 1976-1992 -- У штампи Očuvanost 4-. Više od tri decenije prof. dr Raško V. Jovanović piše osvrte i komentare na redovni program, pre svega Radio Beograda, ali i drugih radio-stanica u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, i objavljuje ih u novinama i časpisima ili preko radio talasa. Iz tih izvora nastala zbirka tekstova, u dva toma (I - 1976-1992, II - 1993-2006), predstavlja jedinstvenu hroničarsku i kulturnu građu, korisnu za svako buduće proučavanje istorije radiofonije. Jovanović Raško V., 1932-2022 Prof. Jovanović bio je književnik, teatrolog, pozorišni i radio kritičar, redovni profesor i predsednik Umetničkog saveta “Nušić” Fondacije u Beogradu. “Kada pomislite na kvalitetnu i objektivnu pozorišnu kritiku, uvek vam je Raško Jovanović pred očima. Kada pomislite na pozoršte i Akademiju umetnosti, neizostavno će i Raško Jovanović biti deo misli. A kada kažete: život i delo Branislava Nušića, imate utisak kao da su bili savremenici i najbolji drugovi. Ne bi „NUŠIĆ“ FONDACIJA znala sve to što je do sada naučila – da nije tu sa njom i Raško. Raško je bio simbol zlatnog doba beogradskog kulturnog života.”, ističu iz Nušić fondacije. Raško V. Jovanović je rođen 18. avgusta 1932. godine u Beogradu. Diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu 1955. godine. Doktorirao je 1968. godine na Filološkom fakultetu. Od 1956. do 1964. godine bio je kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu, a od 1964. do 1972. godine rukovodilac Arhiva i Muzeja i šef Dramaturškog odeljenja Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 1973. do 1981. godine radio je kao naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Od 1982. do 1985. godine bio je umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1986. do 1992. godine naučni saradnik i naučni savetnik u Institutu za novinarstvo u Beogradu. Od 1965. do 1969. godine bio je sekretar Uredničkog odbora časopisa „Scena“, a od 1970. do 1972. godine glavni i odgovorni urednik časopisa „Pozorišna kultura“. Bavio se i pedagoškim radom: od 1971. do 1976. godine bio je docent na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1995. do 2004. godine redovni profesor za predmete Istorija drame i pozorišta i Mediji masovnih komunikacija na Akademiji umetnosti u Beogradu, na kojoj je od 1998. do 2001. godine bio i dekan. Bio je autor zapaženih teatroloških studija, kao i brojnih pozorišnih i književnih kritika i eseja. Od 1955. godine objavljuje književne i pozorišne kritike i eseje u časopisima: „Književnost“, „Pozorište“, „Scena“, „Letopis Matice srpske“, „Pozorišna kultura“, „RTB teorija i praksa“, „Republika“, „Izraz“, kao i u listovima: „Borba“, „Politika“, „Delo“, „Književne novine“ i tako dalje. Objavljivao je naučne i stručne radove u: „Teatronu“, „Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku“ i u časopisu „Novinarstvo“. Od 2002. do 2006. godine bio je pozorišni kritičar časopisa: „Drama“, a od 2008. godine je saradnik u „Pečatu“. Jedan je od retkih kritičara koji je redovno pratio radijski program i o njemu pisao.

Mek povez, izdavac Sahovski Savez Srbije, Bgd 1975-1986 Stanje - vrlo dobro 4 (neki brojevi su u odlicnom a neki u vrlo dobrom stanju, na 2 broja je pri vrhu i dnu zacepljena spoljasna korica) MAT Razni brojevi casopisa MAT, ukupno 23 kom, od cega 6 dvobroja Broj strana po primerku od 30-50 u zavisnosti od broja MAT je namenjen svim ljubiteljima saha, sadrzi tabele i razne vesti i zanimljivosti sa aktuelnih turnira, izabrane partije itd. U drugom delu je poseban deo - PROBLEMSKI DEO - za ljubitelje sahovske kompozicije! Sadrzi poucne primere i zadatke iz problemskog saha. Cena po primerku = 130 din, brojevi su sledeci 1986 god. 7-8,11-12 1984 god. 1-2 1982 god. 3-4,7-8,11-12 1979 god. 1,2,4,5,6,7,8,10,11,12 1975 god. 3,6,7,8,9,10,11 Ako ima pitanja - kontakt putem poruka

U dobrom stanju Psihoanaliza deteta / Viktor Smirnof Predgovor i prevod Nevenka Tadić Jezik srpski Godina 1970 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1970 (Beograd : Prosveta) Fizički opis X, 209 str. ; 19 cm Prevod dela: La psychanalyse de l`enfant / Viktor Smirnoff Predgovor: str. V-[XI] Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Psihoanaliza -- Deca Smirnoff, Victor, 1919-1994 = Smirnof, Viktor, 1919-1994 SADRŽAJ Predgovor Uvod Glava I — Definicija Glava II — Polje psihoanalize deteta I. — Nozološki princip i strukturni pristup II. — Ortopedagogija i psihoterapija III. — Konstitucija i psihološki determinizam 1. Nasledni faktori 2. Urođeni faktori i konstitucija 3. Sazrevanje 4. Konstitucionalni faktor i faktori sredine IV. — Kultura i istorijska specifičnost 1. Teze kulturalista 2. Realnost i doživljeno Glava III — Osnovni pojmovi Psihički traumatizam Psihički konflikt Pojam nesvesnog Potiskivanje Dečja amnezija Princip zadovoljstva i princip realnosti Ja i Ono. Druga topika Mehanizmi odbrane Fiksacija i rcgresija Nad-Ja Psihoanalitička psihologija i metapsihologija Glava IV. - Dečja seksualnost I. — Definicija dečje seksualnosti II. — Teorija o instinktivnim pulzijama III. — Libidinozni stadiji 1. Oralni stadij 2. Analni stadij 3. Falusna faza 4. Edipov kompleks 5. Kraj Edipovog kompleksa i period latencije 6. Pubertet Glava V. — Objektni odnos I. — Psihoanalitičko istraživanje i genetičke teoreme II. — Geneza objektnih odnosa III. — Nesvesni fantazmi i ustanovljenje objekta prema shvatanjima Melanije Klajn IV. — Slika tela V. — Objektni odnos i saopštavanje VI. — Prisustvo ili odsustvo majke: rano efektivno lišavanje Glava VI. — Analitička praksa I. — Specifičnost psihoanalize II. — Psihoanaliza dece prema Ani Frojd III. — Shvatanja Melanije Klajn IV. — Kriteriji završetka analize Glava VII. — Indikacije za psihoanalizu kod deteta I. — Problem dečje neuroze II. — Strukturni kriteriji III. — Indikacije za psihoanalizu prema Melaniji Klajn Glava VIII. — Roditelji i psihoanaliza deteta I. — Prvi roditelji II. — Psihoterapija roditelja III. — Psihoterapija podrške IV. — Grupna psihoterapija V. — Indikacije za psihoterapiju roditelja Zaključak

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/2

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/2

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/2

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/5

Kulturna intimnost, Majkl Hercfeld manji format NOVA knjiga Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

U dobrom stanju Situacije i duhovna kretanja 2 : filozofsko-sociološki ogledi / Vjekoslav Mikecin Vrsta građe stručna monog. Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Zagreb : CEKADE, 1987 Fizički opis 275 str. ; 21 cm. Zbirka Političke teme : biblioteka suvremene političke misli ISBN 86-7091-007-1 Napomene Registar predmetne odrednice: filozofija, marksizam, revizionizam **** Nakon studije o Buharinu V. Mikecin nam nudi niz interesantnih pokatkad orijentacionih, kraćih i duljih, osvrta ili studija o misliocima našeg vremena raznih orijentacija kao Marcuseu, E. Blochu — filozofu nade, Arnoldu Hauseru, Pierreu Machereyu, u prvom dijelu, zatim »Kako i zašto čitati Kapital«, »Epohalnost marksizma i suvremenost«, »Razmatranja o evrokomunizmu«, »Nema socijalizma bez demokracije«, »Razmatranja o povijesti i kulturi«, »Filozofija i socijalizam«, te o »Kulturi i politici« u drugom dijelu. Mikecin nas također upozorava na knjigu Ernesta Grassija »Humanizam i marksizam«, na Adama Schaffa, poljskog filozofa, na Jacquesa Monoda, na De Michelija, pod naslovom »O nekim prilozima sociologiji spoznaje i umjetnosti«, a knjiga završava osvrtom na »Sovjetske rasprave o estetici, marksizmu i povijesti filozofije«. ****

Slobodan Jovanović Iz naše istorije i književnostiTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСлободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар[1], потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године.[2]БиографијаЖенева, 1890. Слободан Јовановић током студија.Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Владимир Јовановић (1833—1922) је као водећи српски либерал живео у Новом Саду као политички изгнаник из Србије. Дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.[3] Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892, враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“.Слободан Јовановић у Београду, 1896.Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске.9/2

ILIJA MARIĆ OD FILOSOFIJE DO KNJIŽEVNOSTI - na efeskom putu 2 Izdavač - Plato Books, Beograd; B&S, Beograd Godina - 2006 276 strana 21 cm Edicija - Biblioteka `Koinonia` ISBN - 978-86-447-0552-9 978-86-6115-038-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UMESTO UVODA 1. Filosof bi trebalo da piše svoju knjigu O SRPSKIM FILOSOFIMA 2. Preduslovi za stvaranje prvog filosofskog društva kod Srba 3. Pionirski rad Mihaila Markovića 4. Plodovi srpske duhovnosti Mirka Zurovca 5. Filosofija kao stilosofska intriga 6. Služba Mnemosini Slobodana Žunjića 7. Modernost i filozofija Slobodana Žunjića 8. Povodom knjige Irine Deretić Loїos, Platon, Aristotel IZMEĐU FILOSOFIJE I LITERATURE. 9. Indija u pesmama Vojislava Ilića 10. Disovim budističkim slutnjama 11. Vladeta Jerotić kao čitalac i tumač 12. Antičke teme Nikolaja Timčenka 13. O knjizi Misao, reč - sudbina Nikolaja Timčenka PESNIČKI SVET MILOŠA CRNJANSKOG 14. Eterički svet 15. Sumatraizam 16. Embahade 17. Antisumatraizam Stevana Raičkovića POVODOM KNJIŽEVNIH DELA 18. Pesničke vizije Vojislava Brkovića 19. Lepota bez ljubavi 20. Naličje ljubavi OD SLIKE DO PRIČE 21. Epikurov vrt 22. Literarni autoportreti Ljubice Mrkalj DODATAK. 23. Dakovićev `pogled` na srpsku filosofiju Indeks imena `...U samoj književnosti postoji misaona supstanca koja ne samo da može biti podsticajna za folosofiju nego se može razumeti i kao način iznošenja određenih filosofema, kako su to već uverljivo demonstrirali filozofi egzistencije. U tom pogledu, već na planu stila pisanja a potom, bar implicitno, i način mišljenja, ja izvodim početni korak od filosofije do književnosti. Nije stoga neobično što su književna dela češći `predmet` mojih razmišljanja, što često razmišljam podstaknut određenim književnim delima. Napokon, niz tekstov a je tako organizovan da se započinje onim koji za temu imaju folosofske knjige, potpom slede tekstovi koji obrađuju onu neodređenu među između filosofije i literature, da bi se završilo mojim razmišljanjima povodom čisto književnih dela. Iz ovih razloga sam i samu knjigu nazvao - Od filosofije do književnosti...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jovan Aranđelović Maksim Arer Aristotel Ksenija Atanasijević Vojislav Brković Čedomil Veljović Hans Georg Gadamer Nenad Daković Irina Deretić Miloš Đurić Mihailo Đurić Fridrih Engels Slobodan Žunjić Mirko Zurovac Vojislav Ilić Vladeta Jerotić Vladimir Jovanović Milivoje Jovanović Goran Kardaš Seren Kjerkegor Mladen Kozomara Veljko Korać Jan Kot Rako Krstajić Milan Kujundžić Aberdar Milorad Lazić Vladimir Iljič Lenjin Mihailo Marković Karl Marks Nikola Milošević Ljubica Mrkalj Dušan Nedeljković Ljubomir Nedić Staniša Novaković Vuko Pavićević Milorad Pavić Branko Pavlović Sima Pandurović Vaso Pelagić Branislav Petronijević Platon Brako Radičević Stevan Raičković Milan Rakić Bertrand Rasel Rasl Dimitrije Savić Jovan Skerlić Pero Slijepčević Sokrat Vuk Stefanović Karadžić Nikolaj Timčenko Martin Hajdeger Georg Vilhelm Fridrih Hegel Jovan Hristić Miloš Crnjanski Mihailo Šljivić Artur Šopenhauer

E-istraži: Ljudsko telo / RIČARD VOKER Dimenzije: 21 x 29 cm Broj stranica: 96 Tip poveza: Tvrdi povez Godina izdavanja: 2007 Pratite tok svoje krvi na ovom putovanju kroz ljudsko telo, ili jednostavno – saznajte gde odlazi sav taj sladoled koji pojedete! Otkrijte na koji način DNA određuje to ko ste vi, vidite kako se formiraju vaše ćelije i kako se drži vaš skelet. Nastala na temeljima najsavremenijih naučnih dostignuća e.istraži: Ljudsko telo objašnjava kako je to ljudsko telo neverovatnije i kompleksnije nego bilo koja stvorena mašina. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja! KNJIGA JE NOVA ALI IMA JEDNU GREŠKU POGREŠNO JE POVEZANA, USTVARI KORICE SU NAOPAKO PREDNJ I ZADNJA POGREŠNO OKRENUTE K.N.S. O. ANTIK 0.

1.Poezija i modernizam, 2. Poezija i kraj veka, Prevod sa španskog Dragana Nikolić Octavio Paz Lozano (31.3. 1914 – 19.4. 1998.) bio je meksički pisac, pjesnik i diplomat. Najpoznatiji je po tome što je godine 1990. dobio Nobelovu nagradu za književnost. Oktavio Paz je izvršio sintezu drevne poezije istoka i zapada sa novim kulturnim tendencijama u svom delu „Oganj naš nasušni“ (1989). Bio je blizak pokretima marksizma, nadrealizma i egzistencijalizma. Pisao je o meksičkoj pesnikinji Huani de la Kruz, Klodu Leviju Štrausu i Marselu Dišanu. Drukčije mišljenje:poezija i kraj veka/Oktavio Paz Novi Sad:Svetovi,1991-131 str.

Predrag Vranicki - FILOZOFIJA HISTORIJE Izdavač - Naprijed, Zagreb, 1988.god. Tvrdi povez sa zaštitnim omotom, latinics, 270. strana. Dobro očuvana. Predrag Vranicki bio je niz godina predstojnik katedre za teorijsku filozofiju i ujedno Katedre za marksističku filozofiju [1], dekan Filozofskog fakulteta (1964./1965. do 1965./1966.) Uz profesora Vladimira Filipovića jedan je od utemeljitelja Instituta za filozofiju i njegov prvi ravnatelj 1967.[1], 1966. izabran je za predsjednika Jugoslavenskog udruženja za filozofiju. Od 1972 do 1976. je rektor Zagrebačkog sveučilišta, a od 1973. je redovni član Jugoslavenske Akademije znanosti i umjetnosti[2]. Do svog umirovljenja 1976. radio je kao profesor na Filozofskom fakultetu, 1990-ih nije ušao u nikakve političke vode, nastavio je raditi svoje kapitalno djelo Filozofija historije koje mu je izašlo neposredno pred smrt.