VECITI GORSTACKI PLAMEN - Milosav Mica Djordjevic Hronicar sela Razbojna Mek povez 150 str. Tragovi ostecenja i uprljanosti na zadnjih nekoliko strana . SADRZAJ: PRVI DEO Ponosni gorstak 1. Uvod 2. Recenzija 3. O jeziku i stranim recima 4. Gorstak, stvaralac i zaljubljenik u svoj kraj 5. Perom u borbi za opstanak 6. Razbojnsko nistavilo 7. Nas profesor Rasa 8. Vojinov poklon djacima u Razbojni-tragom 60-god jubileja 9. Kako zivimo na jugu Srbije 10. Kako je veliko delo spasiti ljudski zivot 11. Ponos jednog krusevackog djaka posle sest decenija 12. Moc ljudske solidarnosti 13. Pismo recenzije autora 14. Stap cobanina Jove iz Ibarskog Kolasina DRUGI DEO Ponosni narod gorstackog kraja 1. Selo izvoriste zivota i stvaralastva 2. Zvezde lutalice (iz Razbojne) 3. Oni su zaduzili i ovekovecili Razbojnu TRECI DEO Crtice iz oficirskog zivota 1. Iluzije o konekciji opstenarodne odbrane 2. Branili smo Kosovo i Metohiju od Srba 3. Moc karijerizma i njegov uticaj na coveka 4. Susret klasnih drugova posle 45 godina 5. Teska profesionalna karijera zbog bolesti deteta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ova dva teksta o Don Kihotu nastala su, prvi, kao predgovor za Servantesovog Don Kihota, a drugi kao predgovor za Unamunovu knjigu Život Don Kihota i Sanča. Već sam taj povod pretpostavlja izvesnu lakoću. To je lakoća uma kadrog da neprestano pokreće nebeske sfere, lakoća servantesovska. „Don Kihot juče i danas“ je Marićev dijalog s Migelom de Unamunom, dijalog kroz prostor i vreme, kroz jezike i prevode, i njegov poziv da Don Kihota čitamo danas i ovde. Aleksandra Mančić Sreten Marić (Kosjerić, 5. mart 1903 — okolina Tura, 26. septembar 1992) bio je esejista, prevodilac i profesor svetske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[1] Najveći deo života proveo je živeći u Srbiji i Francuskoj. Biografija Rođen je 1903. godine u Subjelu (opština Kosjerić), ali se od najranije mladosti mnogo i često selio (u Beograd, Skoplje, Lion). U Beogradu je diplomirao književnost, a u Parizu je doktorirao istoriju. Kao gimnazijski profesor radio je u Beogradu, Skoplju i Zagrebu, gde objavljuje i prve prevode. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu i rodnom Subjelu, a nakon rata se na poziv Marka Ristića, tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Parizu, zaposlio kao savetnik za kulturu u toj ambasadi od 1946. do 1950. godine.[2] Šezdesetih godina se vratio u Srbiju, gde se započeo profesorsku karijeru na Filozofskom fakultetu od 1962. do 1974. godine. [2]Bio je profesor Pozorišne akademije u Beogradu od 1940. do 1944. godine.[1]arić je bio urednik Držvnog izdavačkog zavoda Jugoslavije.[2] Bio je član Udruženja književnika Srbije i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.[3] Bio je član SANU od 1979. godine.[1] Bio je čovek od sveta i erudita, veliki poznavalac književnosti, istorije umetnosti i istorije filozofije. Govorio je francuski, engleski, nemački i ruski jezik, a prevodio je dela Karla Marksa („Odabrana pisma“), Ferdinanda de Sosira (`Opštu lingvistiku`) i Džonatana Svifta („Guliverova putovanja“).[3] Društvo književnika Vojvodine mu je 1987. godine dodelilo nagradu za životno delo.[3] Biblioteka Matice srpske i opština Kosjerić, počev od 2005. godine, svake dve godine dodeljuju nagradu „Sreten Marić“ za najbolji esej, odnosno knjigu eseja iz književnosti, umetnosti ili filozofije.[4] Pisao je o Eshilu, Servantesu, Stendalu, Vijonu, Lotreamonu, Montenju, Rembou, Šatobrijanu, Fokneru, Sartru, Bodleru, Helderlinu, Prustu itd.[3] Pored eseja o svetskim piscima, pisao je eseje i o filozofima i misliocima: o Hajdegeru, Kasireru, Kantu, Frojdu, Gastonu Bašlaru, Levi-Strosu, Diltaju, Koževu, Rolanu Bartu i Mišelu Fukou.[3] Nagrade Oktobarska nagrada Novog Sada (1963);[1] Nolitova nagrada (1979);[1] Nagrada Društva književnika Vojvodine (1988)[1] Dela „Ogledi I“ „Glasnici apokalipse“, zapisi i eseji „Protejska svest kritike“ „Raskršća“, knjiga eseja; „Proplanci eseja“ „Ogledi II“. Nasleđe 2005. godine Biblioteka Matice srpske i Skupština opštine Kosjerić ustanovili su Nagradu „Sreten Marić”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu eseja objavljenu u protekle dve godine. 2021. godine, jedan od glavnih puteva u selu Subjel, koji vodi ka srenjevekovnom Subjelgradu, dobio je ime Ulica akademika Sretena Marića. (Izvor: Milijan Despotović: `SUBJEL - škola, uglednici i akademci`, Svitak, Požega, 20221)

Odličan tekst Separat iz nekog naučnog časopisa Ljubomir Tadić (Smriječno, 14. maj 1925 — Beograd, 31. decembar 2013) bio je srpski profesor filozofije, akademik i član SANU. Najznačajniji doprinos je dao u oblasti: filozofije prava, političkoj nauci, teoriji retorike, teoriji javnosti i javnog mnjenja. O njegovom delu pisali su Vojislav Stanovčić, Ilija Vujačić[1], Jovan Babić, Dragan Simeunović, Bogoljub Šijaković, Aleksandar Prnjat, Jovica Trkulja, Todor Kuljić i mnogi drugi[2]. Važan deo arhive akademika Tadića nalazi se Muzeju Jugoslavije i u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.[3] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je 14. maja 1925. godine u selu Smriječno, kod Plužina u Crnoj Gori. Njegov otac Pavle bio je poručnik crnogorske vojske. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Pošto je u međuvremenu izbio Drugi svetski rat, prekinuo je školovanje i 1941. sa 16 godina otišao u partizane. Nosilac Partizanske spomenice 1941. Tokom rata više članova njegove porodice je ubijeno.[4] Gimnaziju je završio u Sarajevu 1946. godine, a pravo je studirao u Sarajevu i Beogradu. Diplomirao je 1952, a doktorirao 1959. godine. Karijeru je počeo 1954. godine kao asistent na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a ubrzo je postao i vanredni profesor. Godine 1962. postao je viši savetnik i Institutu društvenih nauka u Beogradu. Godine 1968. bio je jedan od predvodnika studentskog protesta, a 1974. je zbog „nepodobnosti“ udaljen sa fakulteta.Jedan od osnivača Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.[5] Od 1985. je bio dopisni, a od 1994. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz dr Dragoljuba Mićunovića jedan je od visokih intelektualaca koji su učestvovali u obnovi Demokratske stranke u decembru 1989. godine. Ljubomir Tadić je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine. Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006). Početkom 2001. godine, izabran je za predsednika Odbora za odbranu jednakih prava državljana Crne Gore,[6] a početkom 2005. godine postao je predsednik ogranka Pokreta za evropsku državnu zajednicu Srbije i Crne Gore u Srbiji.[7] Godine 2006. izdao je prvi od šest tomova svoje knjige „Filozofija prava“. Urednik njegovih sabranih dela je bio Trivo Inđić, njegov bivši asistent.[traži se izvor] Preminuo je u Beogradu u noći 30/31. decembra 2013. godine.[8][9][10] Sahranjen je 4. januara 2014. na Novom groblju u Beogradu.[11] Ljubomir Tadić je imao ćerku Vjeru i sina Borisa Tadića, bivšeg predsednika Srbije. Supruga mu je bila Nevenka Tadić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Arhiva akademika Ljubomira Tadića[uredi | uredi izvor] Nevenka Tadić je u nekoliko navrata Udruženju „Adligat” poklanjala knjige iz svoje lične biblioteke, kao i biblioteke svog pokojnog supruga akademika Tadića. Osim toga, Udruženju je poklonila i deo njegove arhive, fotografije iz porodičnih albuma od istorijskog značaja, ali i lične predmete supruga poput naočara i olovki.[12] Dela[uredi | uredi izvor] Korice značajne knjige akademika Tadića „Poredak i sloboda” i posveta autora na drugoj knjizi, deo kolekcije potpisanih knjiga koje se nalaze u Adligatu. Filozofske osnove pravne teorije Hansa Kelsena: prilog kritici „Čiste teorije prava“, Veselin Masleša, 1962 Predmet pravnih nauka, Institut društvenih nauka, 1966 Poredak i sloboda: prilozi kritici političke svesti, Kultura, 1967 Tradicija i revolucija, Srpska književna zadruga, 1972 Pravo, priroda i istorija, Filozofsko društvo Srbije, 1977 Filozofija prava, Naprijed, 1983 Filozofija prava, (Brajevo pismo) u četiri sveske, Filip Višnjić, 1984 Da li je nacionalizam naša sudbina, Multiprint, 1986 Autoritet i osporavanje, Filip Višnjić, Naprijed, 1987 Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, Prosveta, 1987 Nauka o politici: osnovni pojmovi i problemi, Rad, 1988 The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989 Javnost i demokratija, Univerzitetska riječ, Sloboda, 1990 O velikosrpskom hegemonizmu, Stručna knjiga, Politika, 1992 Retorika: uvod u veštinu besedništva, Filip Višnjić, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Napredak, 1995 Politikološki leksikon: osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1996 Filozofija u svom vremenu, Filip Višnjić, Napredak, 1998 U matici krize: intervjui 1968- 1998, Čigoja štampa, 1999 Polemike, Gutenbergova Galaksija, Goragraf, 2000 Zagonetka smrti: smrt kao tema religije i filozofije, Filip Višnjić, 2003. Nauka o politici, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2007 Kriza i „velikosrpski hegemonizam“, Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, 2008 Izabrana dela - tom I - Filozofija prava[13] Izabrana dela - tom II - Poredak, autoritet i sloboda Izabrana dela - tom III - Tradicija, legitimnost i revolucija Izabrana dela - tom IV - Nauka o politici Izabrana dela - tom V - Javnost i retorika Izabrana dela - tom VI - Filozofija u vremenu i zagonetka smrti Izabrana dela - tom VII - Kriza i „velikosrpski hegemonizam“

U dobrom stanju Konsekvence pragmatizma / Ričard Rorti ; [preveo Dušan Kuzmanović] Jezik srpski Godina 1992 Beograd : Nolit, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 398 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Dušan, 1955- = Kuzmanović, Dušan, 1955- Simović, Slobodan Biblioteka Sazvežđa ; 105 Prevod dela: Consequences of Pragmatism / Richard Rorty Tiraž 2.000 Str. 9-35: Konsekventni neopragmatizam / Slobodan Simović Predmetne odrednice Pragmatizam Rorty, Richard, 1931-2007 Sadržaj: Slobodan Simović: Konsekventni neopragmatizam . .........9 KONSEKVENCE PRAGMATIZMA Predgovor jugoslovenskom izdanju . . .39 Predgovor........44 Uvod: Pragmatizam i filozofija . . . .48 1. Izgubljeni svet......96 2. Očuvanje čistote filozofije: Esej o Vitgenštajnu........117 3. Prevladavanje tradicije: Hajdeger i Djui .....141 4. Profesionalizovana filozofija i transcendentalistička kultura......171 5. Djuieva metafizika.....186 6. Filozofija kao vrsta pisanja: Ogled o Deridi .....209 7. Postoji li problem diskursa o fiktivnim entitetima?........235 8. Idealizam devetnaestog veka i tekstualizam dvadesetog veka......275 9. Pragmatizam, relativizam i iracionalizam .....303 10. Kavel o skepticizmu .....325 11. Metod, društvena nauka i društvena nadanja .....347 12. Filozofija u Americi danas . . . . 373

U dobrom stanju Istorija filozofske misli u Srba epohe feudalizma / Dragolјub Dragojlović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1998 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1998 (Novi Sad : MBM-plas) Fizički opis 345 str. : ilustr. ; 18 cm Zbirka Biblioteka Svetovi ISBN 86-7047-287-2 (broš. sa omotom) Napomene Beleške uz svako poglavlјe Na omotu beleška o delu Registar: str. 333-345. Predmetne odrednice Srpska književnost -- 13-17. v.

Živko Surčulija : Ko vlada nacijom : marksizam, nacija i (dez)integracija / Beograd : Naučna knjiga, 1987 Fizički opis 181 str. ; 20 cm Zbirka Marksistička biblioteka. Kolo 2, Savremeno jugoslovensko društvo ; knj. 3 Predmetne odrednice Национално питање -- Југославија Нације -- Марксизам Očuvanost 4-. Живко (Светозар) Сурчулија рођен је 20. јуна 1945. године у Сремским Михаљевцима. Завршио је Земунску гимназију, у којој је до последњег дана био члан управе Фонда бивших матураната и професора Земунске гимназије. Дипломирао је 1968. године на Политичко-управном смеру Правног факултета Универзитета у Београду, где је и магистрирао и докторирао 1976. године. На Технолошко-металуршком факултету је радио од 1974. до 2010. године као асистент, доцент, ванредни, редовни професор и шеф катедре за друштвене науке, а једно време био је запослен и у Институту друштвених наука. Нека од његових најважнијих дела су „Друштвена анатомија национализма“ (Младост, 1976.), „Ко влада нацијом?“ (Рад, 1982.), Different Concepts and Types of Nationalism in the Nineteenth and Twentieth Centuries“ (MIT Press, Cambridge, vol.1, Num. 2, April 1996.), „Социолошка хрестоматија са коментарима“ (коаутор са др П. Раденовић); (Завод за уџбенике, 1999.), „Либерализам, социјализам и национализам у транзицији српског друштва и поглед у наредне године“ – поглавље у монографији „Промене вредности и транзиција у Србији: Поглед у будућност“, (Friedrich Ebert Stiftung; Институт друштвених наука, 2003.), „Приолози из социологије“ (Фото футура, 2011.).

52568) KNJIŽEVNA MISAO KINE , Igor Samojlovič Lisevič , Beograd 1983 , između drevnosti i srednjeg veka, Izuzetna studija ruskog sinologa Igora Liseviča o istoriji kineske književnosti i kulture, o glavnim periodima, autorima i delima, koji su postavili stabilnu osnovu za razvoj kineske kulture kroz vekove. Od najranijeg doba usmene književnosti, preko drevnih dela, među čijim autorima su često kineski vladari, do Srednjeg veka, kada je književnost Kine dobila onaj oblik koji se sada označava kineskom književnom klasikom. Sadržaj : Glava 1. Put Vasione - Veliki dao, njegova manifestacija de i preobražaj u reč ven - - Glava 2. Životvorni etar ći i umetničko stvaralaštvo Glava 3. Vetar Vasione feng i njegov izlaz u sferu poezije. Sporovi o fengu - „strujanjima i kosturu` Glava 4. Opisno prikazivanje i poezija oda fu - Glava 5. Antonimi prostog opisa - bi i hsing Glava 6. Poezija himne - sung i hijerarhija žanrova Glava 7. Lirska poezija ši. Ličnost i književnost Glava 8. Folklor i književnost. Tematska umetnička proza hsiaošuo Glava 9. Književnost i vreme. Drevnost i savremenost. Od etičkih kriterija ka estetičkim Nekoliko reči za zaključak mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 292 strane

Podeli sa drugima SPECIFIKACIJA Model Beko BSE21100B Tip ploče Staklokeramička Tip rerne Ventilatorska Način rukovanja Ploča: Slim Touch kontrole Rerna: Mehanički displej Opis ringli 4 staklokeramičke zone: Levo napred: 12 cm / 21 cm, 750 W / 2200 W Desno napred: 16 cm, 1500 W Levo nazad: 14 cm, 1200 W Desno nazad: 18 cm, 1800 W Način grejanja rerne 6 funkcija pečenja Konvencionalno Električni gril Mali gril sa ventilatorom Booster Donji grejač Rashlađivanje rerne uz pomoć ventilatora Zapremina rerne 71 l Tip čišćenja Parom – SteamShine Pribor 1 duboki pleh 1 standardni pleh 1 žičana polica Nosači za police u 5 nivoa 2 nivoa u gornjem delu rerne Ostalo 9 nivoa kuvanja ploče Snaga rerne: 2400 W Snaga ploče: 6700 W Bezbednost Ploča: Zaštita od prelivanja Automatsko isključivanje Dečija sigurnosna zaštita Boja Ploča: Crna Rerna: Crna Dimenzije ploče (ŠxVxD) 58 cm x 3,7 cm x 51 cm Dimenzije rerne 59,4 cm x 59,5 cm x 56,7 cm Uvoznik: BEKO BALKANS Proizvođač: ARCELIK Zemlja Porekla: TURSKA

Knjige su nove ima vrlo malo podvlacenja G6 Hrana Vaš čudesni lek. Džin Karper je jedna od najpoznatijih američkih autorki na području zdravlja i ishrane. Napisala je dvadesetak knjiga, među kojima i Hrana Vaš čudesan lek. Po mišljenju recenzenata, ova knjiga je najcelokupnije delo u poslednjih deset godina o ishrani i zdravlju. Ovaj opširni priručnik, nastao je iz starih zapisa o ishrani kojima se služi alternativna medicina, sadrži više od deset hiljada naučnih istraživanja i objašnjava kako neobična moć hrane može delotvorno da spreči nastanak bolesti, a zatim je i olakša. Pravilnom ishranom možemo da lečimo jednostavne prehlade i alergijske upale, ali i teže bolesti, kao što su bolesti srca i raka, a bez neželjenih posledica od raznih lekova. Staroj uzrečici da jabuka dnevno otklanja sve bolesti, treba dodati još veći značaj nego što se pridaje. Obrok ribe, povrća i ?aša piva ili vina daje snagu našem zdravlju. Prema savetima autorke, pravilnom ishranom možemo bitno da poboljšamo naše zdravlje. Hrana Vaš čudesan lek je koristan priručnik za svakoga. Pomaže onima koji su bolesni, kao i svima koji žele da sačuvaju zdravlje i među neverovatnim mogućnostima hrane mogu da izaberu upravo onu koja će da im pomogne u sprečavanju i lečenju najrazličitijih oboljenja.

Naslov originala: Roland Gööck ALLE WUNDER DIESER WELT Prevod: Ivana Lazić 17.5x24.5 cm, tvrdi povez. I knjiga-175 strana II knjiga-160 strana Svetsko čudo ? Šta je to ? Tačan opis tog pojma ne postoji. Sve klasične definicije oslanjaju se na onaj poznati spisak sedam svetskih čuda starog veka i kažu:te antičke građevine,stvorene pre više od dve hiljade godina,zbog svoje veličine i lepote smatraju se najinteresantnijim i najsenzacionalnijim,najvećeg divljenja vrednim i najgrandioznijim delima ljudske ruke. Ali danas je svet postao manji i broj čuda,na polju ogromnih tehničkih građevina,raste iz godine u godinu.Zato smo ovde izabrali šezdeset najinteresantnijih i najlepših čuda što je čovek ikada stvorio,od egipatskih piramida do tehnoloških dostignuća koja otvaraju vrata u novi milenijum. Ipak,zakon o tome šta je svetsko čudo nikad nije postojao,konačne odluke nema i nikada je neće ni biti,jer svet je veoma različit i vrlo brzo živi,veoma je lep i tako prepun čuda. VELIKI KINESKI ZID ,KARIPSKA BRANA, KEJP KENEDI, MAČU PIKČU, JERUSALIM, TADŽ MAHAL, MOSKOVSKI KREMLJ, PIRAMIDE GIZE,VERSAJ, AJFELOV TORANJ...

Energetski razred E Garancija 5 godina Dubina 54,5 cm Širina 54 cm Vrsta aparata Ugradni Zapremina frižidera 189 l Zapremina zamrzivača 71 l Visina 177,2 cm Karakteristike - FrostLess: Smanjeno stvaranje leda u zamrzivaču - Prekidač za brzo zamrzavanje - EcoMode Efikasnost - Ukupna zapremina 260 l - Kapacitet zamrzavanja (24h) 3.2 kg - Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije 13 h - Procenjena godišnja potrošnja električne energije 217.91 kWh Način upravljanja - Način upravljanja Elektronsko - Otapanje frižiderskog prostora - Automatsko - Otapanje zamrzivačkog prostora - Ručno Oprema Oprema frižiderskog prostora - Posuda za flaše sa držačem - Fioka za zeleniš - 1 gornja polica u vratima - 1 polica u vratima - LED osvetljenje na plafonu - Broj podesivih polica u odeljku frizidera 4 - Broj staklenih polica u rashladnom prostoru 5 - Posuda za jaja 1/6 - MultiAdjust police Oprema zamrzivačkog prostora - 1 klasična posudica za led - Prostor za zamrzavanje 3 fioke - Broj staklenih polica u zamrzivačkom delu 2 Energetski razred E Garancija 5 godina Dubina 54,5 cm Širina 54 cm Vrsta aparata Ugradni Zapremina frižidera 189 l Zapremina zamrzivača 71 l Visina 177,2 cm Karakteristike - FrostLess: Smanjeno stvaranje leda u zamrzivaču - Prekidač za brzo zamrzavanje - EcoMode Efikasnost - Ukupna zapremina 260 l - Kapacitet zamrzavanja (24h) 3.2 kg - Vreme čuvanja u slučaju nestanka el. energije 13 h - Procenjena godišnja potrošnja električne energije 217.91 kWh Način upravljanja - Način upravljanja Elektronsko - Otapanje frižiderskog prostora - Automatsko - Otapanje zamrzivačkog prostora - Ručno Oprema Oprema frižiderskog prostora - Posuda za flaše sa držačem - Fioka za zeleniš - 1 gornja polica u vratima - 1 polica u vratima - LED osvetljenje na plafonu - Broj podesivih polica u odeljku frizidera 4 - Broj staklenih polica u rashladnom prostoru 5 - Posuda za jaja 1/6 - MultiAdjust police Oprema zamrzivačkog prostora - 1 klasična posudica za led - Prostor za zamrzavanje 3 fioke - Broj staklenih polica u zamrzivačkom delu 2 Neophodni kolačići pomažu da sajt bude upotrebljiv omogućavajući osnovne funkcije kao što su navigacija na stranici i pristup bezbednim oblastima web sajta. Web sajt ne može da funkcioniše pravilno bez ovih kolačića. Trajne kolačiće koristimo za olakšanu funkcionalnost prijave korisnika, kao što je “Ostanite prijavljeni”. Takođe koristimo trajne kolačiće da bismo bolje razumeli navike korisnika, te kako bismo poboljšali web stranicu prema vašim navikama. Statistički kolačići pomažu vlasnicima web sajta da razumeju interakciju posetilaca sa web sajtom anonimnim sakupljanjem informacija i izveštavanjem. Marketing kolačići se koriste za praćenje posetioca na web sajtovima. Namera je da se prikažu reklame koje su relevantne i privlačne za pojedinačnog korisnika a time i od veće vrednosti za izdavače i treće strane oglašivače.

21911) ANTROPOLOŠKI PORTRETI , Zagorka Golubović , Zavod za udžbenike Beograd 1991 , biblioteka Societas , sadržaj : I DEO: FILOZOFIJA I ANTROPOLOGIJA gl. 1 Personalizam Emaniela Munijea gl.2 Egzistencijalistički pristup problemima čoveka:Hajdeger i Sartr gl.3 Pokušaj preispitivanja Marksovog shvatanja čoveka II DEO: ANTROPOLOGIJA, SOCIOLOGIJA I PSIHOLOGIJA gl. 4 Teorije interpersonalnih odnosa gl. 5 Delo Eriha Froma u savremenoj humanističkoj nauci gl. 6 Savremena Amerika u svetlosti karakterološke analize Dejvida Rismana gl. 7 Antropološka analiza strukture savremenog društva u delu Viljema H. Vajta Mlađeg gl. 8 Humanistička vizija sveta Zigmunta Baumana - protiv- stav savremenom sociologizmu III DEO: ANTROPOLOGIJA KAO DRUŠTVENA NAUKA gl. 9 Antropološki funkcionalizam Bronislava Malinovskog gl. 10 „Kulturologija` i marksizam gl. 11 Strukturalizam Klod Levi-Strosa i njegov uticaj na modernu antropologiju gl. 12 Putevi i dileme moderne antropologije mek povez, format 14 x 22 cm , latinica, 221 strana, potpis na predlistu

Mek povez, izdavac Sahovski Savez Srbije, Bgd 1975-1986 Stanje - vrlo dobro 4 (neki brojevi su u odlicnom a neki u vrlo dobrom stanju, na 2 broja je pri vrhu i dnu zacepljena spoljasna korica) MAT Razni brojevi casopisa MAT, ukupno 23 kom, od cega 6 dvobroja Broj strana po primerku od 30-50 u zavisnosti od broja MAT je namenjen svim ljubiteljima saha, sadrzi tabele i razne vesti i zanimljivosti sa aktuelnih turnira, izabrane partije itd. U drugom delu je poseban deo - PROBLEMSKI DEO - za ljubitelje sahovske kompozicije! Sadrzi poucne primere i zadatke iz problemskog saha. Cena po primerku = 130 din, brojevi su sledeci 1986 god. 7-8,11-12 1984 god. 1-2 1982 god. 3-4,7-8,11-12 1979 god. 1,2,4,5,6,7,8,10,11,12 1975 god. 3,6,7,8,9,10,11 Ako ima pitanja - kontakt putem poruka

ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI JUGOSLOVENSKIH NARODA 1941 – 1945 Miloš I. Bandić Str 456 Povez mekk Stanje knjige kao novo OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Naziv i opšte osobine, počeci, 2.Okupacijski spisi, 3.Strukture pisanja i čitanja, 4.Teorija teksta ili tkanje traga, 5.Gutenbergova galaksija i kultura, 6.Vidovi komunikacije: narodna poezija, teatar i druge umetnosti, 7.Pisac i njegova senka smrti, 8.Delo koje se ostvaruje: geneza klasike, 9.Proza, Poezija i jezik, po/etika, retorika,

U dobrom stanju Psihoanaliza deteta / Viktor Smirnof Predgovor i prevod Nevenka Tadić Jezik srpski Godina 1970 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1970 (Beograd : Prosveta) Fizički opis X, 209 str. ; 19 cm Prevod dela: La psychanalyse de l`enfant / Viktor Smirnoff Predgovor: str. V-[XI] Napomene uz tekst. Predmetne odrednice Psihoanaliza -- Deca Smirnoff, Victor, 1919-1994 = Smirnof, Viktor, 1919-1994 SADRŽAJ Predgovor Uvod Glava I — Definicija Glava II — Polje psihoanalize deteta I. — Nozološki princip i strukturni pristup II. — Ortopedagogija i psihoterapija III. — Konstitucija i psihološki determinizam 1. Nasledni faktori 2. Urođeni faktori i konstitucija 3. Sazrevanje 4. Konstitucionalni faktor i faktori sredine IV. — Kultura i istorijska specifičnost 1. Teze kulturalista 2. Realnost i doživljeno Glava III — Osnovni pojmovi Psihički traumatizam Psihički konflikt Pojam nesvesnog Potiskivanje Dečja amnezija Princip zadovoljstva i princip realnosti Ja i Ono. Druga topika Mehanizmi odbrane Fiksacija i rcgresija Nad-Ja Psihoanalitička psihologija i metapsihologija Glava IV. - Dečja seksualnost I. — Definicija dečje seksualnosti II. — Teorija o instinktivnim pulzijama III. — Libidinozni stadiji 1. Oralni stadij 2. Analni stadij 3. Falusna faza 4. Edipov kompleks 5. Kraj Edipovog kompleksa i period latencije 6. Pubertet Glava V. — Objektni odnos I. — Psihoanalitičko istraživanje i genetičke teoreme II. — Geneza objektnih odnosa III. — Nesvesni fantazmi i ustanovljenje objekta prema shvatanjima Melanije Klajn IV. — Slika tela V. — Objektni odnos i saopštavanje VI. — Prisustvo ili odsustvo majke: rano efektivno lišavanje Glava VI. — Analitička praksa I. — Specifičnost psihoanalize II. — Psihoanaliza dece prema Ani Frojd III. — Shvatanja Melanije Klajn IV. — Kriteriji završetka analize Glava VII. — Indikacije za psihoanalizu kod deteta I. — Problem dečje neuroze II. — Strukturni kriteriji III. — Indikacije za psihoanalizu prema Melaniji Klajn Glava VIII. — Roditelji i psihoanaliza deteta I. — Prvi roditelji II. — Psihoterapija roditelja III. — Psihoterapija podrške IV. — Grupna psihoterapija V. — Indikacije za psihoterapiju roditelja Zaključak

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/2

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/2

Autor - osoba Lešić, Zdenko, 1934- Naslov Jezik i književno djelo / Zdenko Lešić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Zavod za izdavanje udžbenika, 1971 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 322 str. ; 19 cm Zbirka Lingvistika-poetika ; 3 (Broš.) Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 309-311 Registri. Predmetne odrednice Književno delo -- Jezička analiza Stilistika Jezik -- Strukturalna analiza „Književnost je jezička umjetnost, a književno djelo je jezička umjetnina. Moja knjiga je elaborirala upravo taj stav. Svijest o tome da književnost nije ništa drugo nego jezik postala je središnja tačka književnoteorijske misli onog vremena. Naravno, to se uvjerenje javilo pod presudnim utjecajem onih stvaralačkih iskustava koje je tokom XX stoljeća sticala sama moderna književnost, koja je postala svjesna svoga medija u mjeri u kojoj su to bila rijetka razdoblja u prošlosti. Jer, svaka se nova poetska generacija od početka XX stoljeća pojavljivala na sceni sa pozivom na preporod jezika, na revoluciju u jeziku, a krilatica o poeziji kao ’ispitivanju jezičkih mogućnosti’ postala je jedan od lajtmotiva čitave moderne književnosti. Sasvim prirodno, i moderna književnokritička misao je krenula u istom pravcu, postavivši u središte svoje pažnje sam jezik, njegovu prirodu i njegove izražajne mogućnosti.“ Zdenko Lešić (2. januar 1934 – 18. maj 2018) bio je kritičar, esejist, prozajist. Diplomirao (1957) i doktorirao (1965), tezom o književnom djelu I. G. Kovačića, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kojem je bio profesor teorije književnosti do penzionisanja 2004. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. Njegov se naučni interes kretao od problema jezika u književnosti, teorije književne povijesti do teorije drame i književnosti avangarde. Pisao je i o hrvatskom pjesništvu, posebno o A. B. Šimiću, M. Krleži, T. Ujeviću i I. G. Kovačiću. Prevodio je s engleskoga za pozorište, a u novije doba i s korejskog jezika. Zdenko Lešić rođen je 1934. na otoku Ugljanu kraj Zadra. Djetinstvo je proveo na dalmatinskim otocima (Ugljan, Brač, Vis). Godine 1940. s roditeljima je došao u Sarajevo gdje je završio osnovnu, učiteljsku i višu pedagošku školu. Od 1952. do 1954. radio je kao nastavnik u osnovnoj školi u Kreševu. Filozofski fakultet (Odsjek za historiju jugoslavenskih književnosti) završio je 1957. i bio odmah izabran za asistenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1965. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom Književno djelo Ivana Gorana Kovačića. Iste godine izabran je za docenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1971. izabran je za vanrednog, a 1977. za redovnog profesora Filozofskog fakuleta Sarajevo. U međuvremenu je kao nastavnik gostovao u Školi za istočnoevropske i slavenske studije Londonskog Univerziteta (1967–1969), na Columbia University u New Yorku (1974) te na Indiana University Bloomington, SAD (1987–1988). Nakon dvije godine provedene u opkoljenom Sarajevu, krajem 1993. po pozivu Britanskog Savjeta prihvatio je da radi kao profesor na Londonskom Univerzitetu. U Londonu je ostao dvije godine, a zatim je odtišao u Seul (1996–1999) na Korejski univerzitet za strane studije gdje je ostao tri godine. Godine 1999. vratio se u Sarajevo i bio ponovno izabran za redovnog profesora na predmetu Teorija književnosti na Filozofskom fakultetu. Penzionisan je 1. januara 2004. godine. Lešićev naučni rad obuhvata široku oblast teorije književnosti i metodologije proučavanja književnosti (Jezik i književno djelo 1971, Moderna tumačenja književnosti, 1981; Književnost i njena istorija, 1985, Nova čitanja, 2003, Novi istoricizam i kulturni materijalizam 2003, Teorija književnosti, Sarajevo 2006, Beograd 2008; Suvremena tumačenja književnosti, 2007). Posebno je značajan njegov trotomni prikaz historije dramskih teorija pod naslovom Teorija drame kroz stoljeća (tom I 1977, tom II 1979; tom III 1990). Kao književni historičar bavio se raznim pojavama u južnoslovenskim književnostima, od književnog djela Ivana Gorana Kovačića (Polja svjetla i tamna, 1971), preko poezije najznačajnih srpskih i hrvatskih pjesnika iz 20-ih godina XX stoljeća (Klasici avangarde), do pripovijedne književnosti u Bosni i Hercegovini (Pripovjedači, 1988, Pripovjedačka Bosna, u dva toma, 1990). Lešić je autor 15 knjiga (od kojih su neke višetomne, a neke su doživjele više izdanja) te stotinjak naučnih i stručnih radova, objavljenih u različitim domaćim i stranim časopisima i zbornicima. Autor je i dva romana (Sarajevski tabloid, Split 2001; Knjiga o Tari, Sarajevo 2004; Novi Sad 2009). Objavio je i više prijevoda s engleskog jezika. Uz svoju naučnu, vršio je i neke društvene dužnosti, za što je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrenim zracima, a dobitnik je i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva te nagrade “Veselin Masleša” za naučni rad. Bio je član Savjeta Međunarodnog udruženja prevodilaca te osnivač i predsjednik PEN Centra BIH. Za dopisnog člana ANUBiH izabran 1987, a za redovnog člana 2002. godine. Lešić je preminuo 18. maja 2018. u Sarajevu, gdje je i sahranjen na gradskom groblju Bare. MG140

Sistem Hladjenja (Cooling system): Statički Energetska klasa: F Ukupna bruto zapremina: 206 l Ukupna neto zapremina: 205 l Neto zapremina pregrade za frižider: 168 l Neto zapremina odeljka zamrzivača: 37 l Kontrolni sistem (naznaciti ukoliko je elektronski): Mehanički Klimatska klasa: SN-ST Nivo buke (dbA): 40 dBA Tip kalupa za led: Icebox Tip osvetljenja: Standardno led osvetljenje Promena smera otvaranja vrata: Da Tip ekrana/kontrole: Rotirajući kontrole na bočnom zidu Kapacitet nosača za jaja: 6 jaja Tip police u frižiderskom odeljku: Staklene police Broj fioka u frižiderskom delu: 1 Broj polica u vratima pune širine: 3 Police kabineta: 3 Broj polica koje se mogu podešavati po visini: 2 Potrošnja električne energije (godisnje): 215.00 kWh Napon: 220-240 V Težina: 38 kg Dimenzije (DxŠxV): 55.5 x 54.5 x 143 cm

Mladen Leskovac BaštinaTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruМладен Лесковац (Стари Сивац, Бачка, 1. јануар 1904 — Нови Сад, 25. децембар 1990) био је српски историчар књижевности, књижевник и преводилац.[1]БиографијаГимназију је похађао у Сомбору и Новом Саду. Студирао је на Филозофоком факултету у Београду, где је дипломирао јуна 1930. на групи за историју југословенске књижевности.[2] Као суплент службовао је у гимназијама у Сомбору и Новом Саду (1930-41)[3]. Септембра 1945. постављен је за управника Библиотеке Матице српске.[3] За редовног професора на новосадском новооснованом Филозофском факултету постављен је 1954. године, као и за његовог првог декана. Члан Управног одбора Матице српске постаје 1945, а председник у периоду између 1969. и 1979. године.[2] За редовног члана САНУ примљен је 1970. године.[3]Лесковац је у Драмском студију Војводине, који је почео да ради 1947, предавао теорију и историју књижевности.[2]Младен Лесковац учествовао је и у раду других институција попут Стеријиног позорја, Српске књижевне задруге, Друштва књижевника Војводине итд. Стеријино поѕорје га је 1982. одликовало златном значком, повељом и плакетом.[2] Године 1953. покренуо је Зборник Матице српске за књижевност и језик, који је уређивао готово четврт века.[2] Поезију је објављивао двадесетих и тридесетих година у Летопису, листу Мисао, Рашка, СКГ и др. Своје песме и препеве сабрао је у књизи Песме и препеви, МС, 1991. године. Од његових значајних дела издвајају се: „Чланци и есеји”, „Антологија старије српске поезије”, „Из српске књижевности”, „Јован Јовановић Змај”, „О Лази Костићу” и друга.Познати су и његови преводи Стендала („Опатица из Кастра”), Молијера („Дон Жуан”) и Жида („Пасторална симфонија”). Лесковац је умро 1990. године у Новом Саду9/5

Kulturna intimnost, Majkl Hercfeld manji format NOVA knjiga Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

U dobrom stanju Situacije i duhovna kretanja 2 : filozofsko-sociološki ogledi / Vjekoslav Mikecin Vrsta građe stručna monog. Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Zagreb : CEKADE, 1987 Fizički opis 275 str. ; 21 cm. Zbirka Političke teme : biblioteka suvremene političke misli ISBN 86-7091-007-1 Napomene Registar predmetne odrednice: filozofija, marksizam, revizionizam **** Nakon studije o Buharinu V. Mikecin nam nudi niz interesantnih pokatkad orijentacionih, kraćih i duljih, osvrta ili studija o misliocima našeg vremena raznih orijentacija kao Marcuseu, E. Blochu — filozofu nade, Arnoldu Hauseru, Pierreu Machereyu, u prvom dijelu, zatim »Kako i zašto čitati Kapital«, »Epohalnost marksizma i suvremenost«, »Razmatranja o evrokomunizmu«, »Nema socijalizma bez demokracije«, »Razmatranja o povijesti i kulturi«, »Filozofija i socijalizam«, te o »Kulturi i politici« u drugom dijelu. Mikecin nas također upozorava na knjigu Ernesta Grassija »Humanizam i marksizam«, na Adama Schaffa, poljskog filozofa, na Jacquesa Monoda, na De Michelija, pod naslovom »O nekim prilozima sociologiji spoznaje i umjetnosti«, a knjiga završava osvrtom na »Sovjetske rasprave o estetici, marksizmu i povijesti filozofije«. ****

ILIJA MARIĆ OD FILOSOFIJE DO KNJIŽEVNOSTI - na efeskom putu 2 Izdavač - Plato Books, Beograd; B&S, Beograd Godina - 2006 276 strana 21 cm Edicija - Biblioteka `Koinonia` ISBN - 978-86-447-0552-9 978-86-6115-038-8 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor UMESTO UVODA 1. Filosof bi trebalo da piše svoju knjigu O SRPSKIM FILOSOFIMA 2. Preduslovi za stvaranje prvog filosofskog društva kod Srba 3. Pionirski rad Mihaila Markovića 4. Plodovi srpske duhovnosti Mirka Zurovca 5. Filosofija kao stilosofska intriga 6. Služba Mnemosini Slobodana Žunjića 7. Modernost i filozofija Slobodana Žunjića 8. Povodom knjige Irine Deretić Loїos, Platon, Aristotel IZMEĐU FILOSOFIJE I LITERATURE. 9. Indija u pesmama Vojislava Ilića 10. Disovim budističkim slutnjama 11. Vladeta Jerotić kao čitalac i tumač 12. Antičke teme Nikolaja Timčenka 13. O knjizi Misao, reč - sudbina Nikolaja Timčenka PESNIČKI SVET MILOŠA CRNJANSKOG 14. Eterički svet 15. Sumatraizam 16. Embahade 17. Antisumatraizam Stevana Raičkovića POVODOM KNJIŽEVNIH DELA 18. Pesničke vizije Vojislava Brkovića 19. Lepota bez ljubavi 20. Naličje ljubavi OD SLIKE DO PRIČE 21. Epikurov vrt 22. Literarni autoportreti Ljubice Mrkalj DODATAK. 23. Dakovićev `pogled` na srpsku filosofiju Indeks imena `...U samoj književnosti postoji misaona supstanca koja ne samo da može biti podsticajna za folosofiju nego se može razumeti i kao način iznošenja određenih filosofema, kako su to već uverljivo demonstrirali filozofi egzistencije. U tom pogledu, već na planu stila pisanja a potom, bar implicitno, i način mišljenja, ja izvodim početni korak od filosofije do književnosti. Nije stoga neobično što su književna dela češći `predmet` mojih razmišljanja, što često razmišljam podstaknut određenim književnim delima. Napokon, niz tekstov a je tako organizovan da se započinje onim koji za temu imaju folosofske knjige, potpom slede tekstovi koji obrađuju onu neodređenu među između filosofije i literature, da bi se završilo mojim razmišljanjima povodom čisto književnih dela. Iz ovih razloga sam i samu knjigu nazvao - Od filosofije do književnosti...` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Jovan Aranđelović Maksim Arer Aristotel Ksenija Atanasijević Vojislav Brković Čedomil Veljović Hans Georg Gadamer Nenad Daković Irina Deretić Miloš Đurić Mihailo Đurić Fridrih Engels Slobodan Žunjić Mirko Zurovac Vojislav Ilić Vladeta Jerotić Vladimir Jovanović Milivoje Jovanović Goran Kardaš Seren Kjerkegor Mladen Kozomara Veljko Korać Jan Kot Rako Krstajić Milan Kujundžić Aberdar Milorad Lazić Vladimir Iljič Lenjin Mihailo Marković Karl Marks Nikola Milošević Ljubica Mrkalj Dušan Nedeljković Ljubomir Nedić Staniša Novaković Vuko Pavićević Milorad Pavić Branko Pavlović Sima Pandurović Vaso Pelagić Branislav Petronijević Platon Brako Radičević Stevan Raičković Milan Rakić Bertrand Rasel Rasl Dimitrije Savić Jovan Skerlić Pero Slijepčević Sokrat Vuk Stefanović Karadžić Nikolaj Timčenko Martin Hajdeger Georg Vilhelm Fridrih Hegel Jovan Hristić Miloš Crnjanski Mihailo Šljivić Artur Šopenhauer

Slobodan Jovanović Iz naše istorije i književnostiTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСлободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар[1], потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године.[2]БиографијаЖенева, 1890. Слободан Јовановић током студија.Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Владимир Јовановић (1833—1922) је као водећи српски либерал живео у Новом Саду као политички изгнаник из Србије. Дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.[3] Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892, враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“.Слободан Јовановић у Београду, 1896.Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске.9/2

E-istraži: Ljudsko telo / RIČARD VOKER Dimenzije: 21 x 29 cm Broj stranica: 96 Tip poveza: Tvrdi povez Godina izdavanja: 2007 Pratite tok svoje krvi na ovom putovanju kroz ljudsko telo, ili jednostavno – saznajte gde odlazi sav taj sladoled koji pojedete! Otkrijte na koji način DNA određuje to ko ste vi, vidite kako se formiraju vaše ćelije i kako se drži vaš skelet. Nastala na temeljima najsavremenijih naučnih dostignuća e.istraži: Ljudsko telo objašnjava kako je to ljudsko telo neverovatnije i kompleksnije nego bilo koja stvorena mašina. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja! KNJIGA JE NOVA ALI IMA JEDNU GREŠKU POGREŠNO JE POVEZANA, USTVARI KORICE SU NAOPAKO PREDNJ I ZADNJA POGREŠNO OKRENUTE K.N.S. O. ANTIK 0.