Milena Pavlović - Barili (retrospektivna izložba 1926-1945) Izdavač: Muzej savremene umetnosti, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 105+ilustracije Format: 24 X 21,5cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, dobro očuvano Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 6. mart 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata.[1] Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić i umetničke grupe Lada[2] ali je i pored toga, usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. 14.10.2023.

VECITI GORSTACKI PLAMEN - Milosav Mica Djordjevic Hronicar sela Razbojna Mek povez 150 str. Tragovi ostecenja i uprljanosti na zadnjih nekoliko strana . SADRZAJ: PRVI DEO Ponosni gorstak 1. Uvod 2. Recenzija 3. O jeziku i stranim recima 4. Gorstak, stvaralac i zaljubljenik u svoj kraj 5. Perom u borbi za opstanak 6. Razbojnsko nistavilo 7. Nas profesor Rasa 8. Vojinov poklon djacima u Razbojni-tragom 60-god jubileja 9. Kako zivimo na jugu Srbije 10. Kako je veliko delo spasiti ljudski zivot 11. Ponos jednog krusevackog djaka posle sest decenija 12. Moc ljudske solidarnosti 13. Pismo recenzije autora 14. Stap cobanina Jove iz Ibarskog Kolasina DRUGI DEO Ponosni narod gorstackog kraja 1. Selo izvoriste zivota i stvaralastva 2. Zvezde lutalice (iz Razbojne) 3. Oni su zaduzili i ovekovecili Razbojnu TRECI DEO Crtice iz oficirskog zivota 1. Iluzije o konekciji opstenarodne odbrane 2. Branili smo Kosovo i Metohiju od Srba 3. Moc karijerizma i njegov uticaj na coveka 4. Susret klasnih drugova posle 45 godina 5. Teska profesionalna karijera zbog bolesti deteta

U dobrom stanju Konsekvence pragmatizma / Ričard Rorti ; [preveo Dušan Kuzmanović] Jezik srpski Godina 1992 Beograd : Nolit, 1992 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 398 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Dušan, 1955- = Kuzmanović, Dušan, 1955- Simović, Slobodan Biblioteka Sazvežđa ; 105 Prevod dela: Consequences of Pragmatism / Richard Rorty Tiraž 2.000 Str. 9-35: Konsekventni neopragmatizam / Slobodan Simović Predmetne odrednice Pragmatizam Rorty, Richard, 1931-2007 Sadržaj: Slobodan Simović: Konsekventni neopragmatizam . .........9 KONSEKVENCE PRAGMATIZMA Predgovor jugoslovenskom izdanju . . .39 Predgovor........44 Uvod: Pragmatizam i filozofija . . . .48 1. Izgubljeni svet......96 2. Očuvanje čistote filozofije: Esej o Vitgenštajnu........117 3. Prevladavanje tradicije: Hajdeger i Djui .....141 4. Profesionalizovana filozofija i transcendentalistička kultura......171 5. Djuieva metafizika.....186 6. Filozofija kao vrsta pisanja: Ogled o Deridi .....209 7. Postoji li problem diskursa o fiktivnim entitetima?........235 8. Idealizam devetnaestog veka i tekstualizam dvadesetog veka......275 9. Pragmatizam, relativizam i iracionalizam .....303 10. Kavel o skepticizmu .....325 11. Metod, društvena nauka i društvena nadanja .....347 12. Filozofija u Americi danas . . . . 373

SLOBODAN JARČEVIĆ ISTORIJSKE SKRIVALICE Meki povez Слободан Јарчевић (Горње Равно, 2. фебруар 1942 — Београд, 11. август 2020) био је српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.[1] Биографија Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, БиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду. Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ. На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића. Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године. Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона. Преминуо је 11. августа 2020. године.[2][3] Дела Објављена дела И богови су говорили српски Изгон Срба и Грка Ратници светог Ђорђа Историјске скривалице (у два тома) Срби пре бискуповог Адама Република Српска Крајина - државна документа Греси историчара Хрватска језичка беспућа Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем) Народ српски а историја хрватска Бивши Срби Градишћански Хрвати су Срби Брисање знакова српства И од Истре до Дрине Србија Мостарске издаје Радови у зборницима Албанци лажни Илири Летопис матице српске у Дубровнику Објављене нове књиге: Бивши Срби Македонци, Бивши Срби Шиптари Срби пре бискуповог Адама (допуњено издање) Дела спремна за објаву Запад и руско-српски односи Историјске скривалице (трећи део) Млади Карађорђе Рецензије и критике Република Српска Крајина (други део)

Nova, nekorišćena Kulturna intimnost : socijalna poetika u nacionalnoj državi / Majkl Hercfeld ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jezik srpski Godina 2004 Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2004 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 336 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka Zbirka Biblioteka XX vek ; 140 Prevod dela: Cultural Intimacy / Michael Herzfeld Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-313 Registar. Predmetne odrednice Nacionalna država Manjinske grupe Etnicitet Grupni identitet Etničke grupe Etnički odnosi Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Sreten Marić (Kosjerić, 5. mart 1903 — okolina Tura, 26. septembar 1992) bio je srpski esejista, prevodilac i profesor svetske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[1] Najveći deo života proveo je živeći u Srbiji i Francuskoj. Biografija Rođen je 1903. godine u Subjelu (opština Kosjerić), ali se od najranije mladosti mnogo i često selio (u Beograd, Skoplje, Lion). U Beogradu je diplomirao književnost, a u Parizu je doktorirao istoriju. Kao gimnazijski profesor radio je u Beogradu, Skoplju i Zagrebu, gde objavljuje i prve prevode. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu i rodnom Subjelu, a nakon rata se na poziv Marka Ristića, tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Parizu, zaposlio kao savetnik za kulturu u toj ambasadi od 1946. do 1950. godine.[2] Šezdesetih godina se vratio u Srbiju, gde se započeo profesorsku karijeru na Filozofskom fakultetu od 1962. do 1974. godine. [2]Bio je profesor Pozorišne akademije u Beogradu od 1940. do 1944. godine.[1]arić je bio urednik Držvnog izdavačkog zavoda Jugoslavije.[2] Bio je član Udruženja književnika Srbije i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.[3] Bio je član SANU od 1979. godine.[1] Bio je čovek od sveta i erudita, veliki poznavalac književnosti, istorije umetnosti i istorije filozofije. Govorio je francuski, engleski, nemački i ruski jezik, a prevodio je dela Karla Marksa („Odabrana pisma“), Ferdinanda de Sosira (`Opštu lingvistiku`) i Džonatana Svifta („Guliverova putovanja“).[3] Društvo književnika Vojvodine mu je 1987. godine dodelilo nagradu za životno delo.[3] Biblioteka Matice srpske i opština Kosjerić, počev od 2005. godine, svake dve godine dodeljuju nagradu „Sreten Marić“ za najbolji esej, odnosno knjigu eseja iz književnosti, umetnosti ili filozofije.[4] Pisao je o Eshilu, Servantesu, Stendalu, Vijonu, Lotreamonu, Montenju, Rembou, Šatobrijanu, Fokneru, Sartru, Bodleru, Helderlinu, Prustu itd.[3] Pored eseja o svetskim piscima, pisao je eseje i o filozofima i misliocima: o Hajdegeru, Kasireru, Kantu, Frojdu, Gastonu Bašlaru, Levi-Strosu, Diltaju, Koževu, Rolanu Bartu i Mišelu Fukou.

Izdavač: Književno-izdavačka zajednica A-Š Delo, Beograd Biblioteka Spaljenih knjiga, knjiga br. 2 Prevod: Veselin Mrđen Pogovor: Dušan Makavejev Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 353 Sadržaj priložen na slikama. Vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Biologija i seksologija pre Frojda 2. Per Gint 3. Praznine u seksualnoj teoriji i psihologiji 4. Razvoj teorije orgazma 5. Razvoj vegetoterapijske tehnike analize karaktera 6. Jalova biološka revolucija 7. Prodor u carstvo vegetativnog sistema 8. Orgastički refleks i tehnika vegeto-terapije sa stanovišta analize karaktera 9. Od psihoanalize do biogeneze Dr Vilhelm Rajh (1897‒1957), austrijski psihoanalitičar jevrejskog porekla, jedan od briljantnih učenika i naslednika Sigmunda Frojda i borac za slobodno društvo koje nije u sukobu sa iskonskim ljudskim potrebama, bio je najproganjaniji naučnik 20. veka. U svojim kasnijim istraživanjima uspeo je da detektuje postojanje eterične energije koju je nazvao „orgon“ – prvobitna, sveprisutna kosmička životna energija. Beži pred nacistima, koji spaljuju njegova dela, i nastavlja rad u Americi, ali ga tamošnja Agencija za lekove i hranu optužuje za nadrilekarstvo, a FBI ga lišava slobode i spaljuje tone njegovih knjiga i drugih materijala. Rajh umire u izolaciji, u zatvoru, ali njegove ideje i dalje raspaljuju maštu čovečanstva. (K-107)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2] Biografija Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA). Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1] Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas. Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju. Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“. U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.

KULTURNA INTIMNOST: Majkl Hercfeld Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Kulturna intimnost : socijalna poetika u nacionalnoj državi / Majkl Hercfeld ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jedinstveni naslov Cultural Intimacy. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2004 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 336 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka Zbirka Biblioteka XX vek ; 140 ISBN 86-7562-035-7 (broš.) Napomene Prevod dela: Cultural Intimacy / Michael Herzfeld Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-313 Registar. Predmetne odrednice Nacionalna država Manjinske grupe Etnicitet Grupni identitet Etničke grupe Etnički odnosi Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

U dobrom stanju Istorija antičke književnosti / I. M. Tronski ; [preveli Miroslav Marković i Bogdan Stevanović] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1952 Beograd : Naučna knjiga, 1952 (Beograd : Borba) Fizički opis 483 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Marković, Miroslav, 1919-2001 = Marković, Miroslav, 1919-2001 Stevanović, Bogdan Prevod dela: История античной литературы Registar. Predmetne odrednice Antička književnost -- Istorija Tronski, Josif Mojsejevič, 1897-1970 SADRŽAJ I DEO: GRČKA KNJIŽEVNOST 1. Istoriski značaj antičke književnosti 2. Pojam antičkog društva 3. Izvori za proučavanje antičke književnosti I ODELJAK: ARHAJSKI PERIOD GRČKE KNJIŽEVNOSTI Glava I: Preknjiževni period 1. Grčki folklor 2. Kritsko-mikensko doba Glava II: Najstariji književni spomenci 1. Homerski ep 1) Mit o Trojanskom ratu 2) Ilijada 3) Odiseja 4) Vreme i mesto postanka homerskih spevova 5) Aedi i rapsodi. Heksametar 6) Homersko pitanje 7) Homerska umetnost 2. Heziod Glava III: Razvitak grčke knjmževnosti u periodu postajanja klasnog drunggva i države 1. Grčko društvo i kultura UP-U veka 2. Pohomerski ep 3. Lirika 1) Vrste grčke lirike 2) Elegija i jamb 3) Monodiska lirika 4) Horska lirika 4. Zametanje književne proze II ODELJAK: ATIČKI PERIOD GRČKE KNJIŽEVNOSTI Glava I: Grčko društvo i kultura U-1U veka 1. Procvat i kriza atinske demokratije (V vek) 2. Raspadanje polisnog sistema (IV vek) Glava II: Razvitak drame I I. Obredni izvori grčke drame 1 2. Tragedija 1 1) Poreklo i struktura atinske tragedije 1 2) Atinsko pozorište 1 3) Eshil 1 4) Sofokle 1 5) Euripid 3. Komedija ... ..154 1) Folklorne osnovne komedije ...154 2) Sicilijanska komedija. Epiharm ...150 3) Stara atička komedija ...157 4) Aristofan ...59 5) Srednja komedija ....166 Glava III: Proza U-1U veka ............ 167 1. Istoriografija ............ 168 2. Besedništvo .......... 174 3. Filozofski dijalog. Teorija saznanja ........ 180 III ODELJAK: HELENISTIČKI I RIMSKI PERIOD GRČKE KNјIŽEVNOSTI Glava I: Helenističko drupggvo i njegova kultura ...... 190 Glava P: Povoatička komedija ............ 199 Glava Š: Aleksandriska poezkja .......... 210 Glava IV Helenistička proza ............ 228 Glava V: Grčka književnost perioda Rimskog Carstva .... 234 1. Grčka pod rimskom vlašću .......... 234 2. Aticizam ................ 238 3. Plutarh ................ 240 4. Besedništvo. Druga sofistika .......... 243 5. Lukijan ................ 246 6. Pripovedačka proza. Roman .......... 254 7. Poezija ................ 265 II DEO: RIMSKA KNјIŽEVNOST IV ODELJAK: RIMSKA KNјIŽEVNOST PERIODA REPUBLIKE Glava I: U v o d ............ 269 1. Istoriski značaj rimske književnosti ...... 269 2. Periodizacija rimske kn^Jževnosti ...... 272 Glava P: Preknjižsvni period .......... 272 Glava III: Prvi vek rimske književnosti...... 280 1. Rimsko društvo i kultura III i prve polovine II v. pre n. e. 280 2. Prvi pesnici.............. 281 3. Plaut ................ 286 4. Enijs i njegova škola. Terencije ...... 299 5. Pozorište u Rimu .......... .. 308 6. Proza. Katon ............ 310 Glava IV: Književnost poslednjeg veka republike ...... 312 1. Rimsko društvo i kultura poslednjeg veka republike .... 312 2. Književnost krajem II i početkom I v. pre n. e. 317 3. Ciceron ....... 321 4. Opozicija protiv ciceronizma. Rimska ietoriografija krajem republike ........332 5. Lukrecije .... 339 6. Aleksandrinizam u rimskoj poeziji. Katul .... 345 ODELJAK V: RIMSKA KNјIŽEVNOST CARSKOG PERIODA Glava I: Rimska klјižsvnost iz doba prelaza pa Carstvo (Avgustov vek) 1. Rimsko društvoi kultura „Avgustovog veka“ ....355 2. Vergilije ....355 3. Horacije ....366 4. Rimska elegija ....377 5. Tibul ....383 6. Propercije ....396 7. Ovidije ....399 8. Tit Livije 402 Glava II: Srsbrni vsk rimske književnosti ....410 1. Rimsko društvoi kulturaI veka n. e. ....413 2. „Novi“ stil. Seneka ....413 3. Poezija Neronovog doba ....420 4. Petronije ....432 5. Fedar ...442 6. Reakcija protiv„novog“ stila. Stacije ....442 7. Marcijal ....444 8. Plinije Mlađi ....447 9. Juvenal ....451 10. Tacit .... 455 Glava III: Pozna rimska književnost ....458 1. Drugi vek naše ere ....458 2. Treći-šesti vek naše ere ....464 Indeks ....487

e.istraži ZEMLJA Sa veb linkovima E-istraži: Zemlja Met Tarner Izdavač: Mladinska knjiga 2008.god...MLADINSKA knjiga..ILUSTROVANA u boji...96.strana...31.cm...VELIKI FORMATT Žanr: Enciklopedije Da li ste znali da se upravo nalazite na planeti koja se kroz svemir kreće brzinom od 100.000 kilometara na čas. Pročitajte celu priču o Zemlji, od njene užarene utrobe pa sve do spoljašnje atmosfere - a potom uključite Google i otkrijte još mnogo toga iz selekcije pažljivo odabranih sajtova koji će vam dati najnovije, uzbudljive informacije o Zemlji. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja! Knjiga je NOVA..... -------------------------------- R1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. jun 1930 — 19. avgust 2014) bio je srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti[1] i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Biografija Rođen je u Sarajevu 1930. godine. U Beogradu je završio Filološki fakultet na kome je doktorirao 1964.[1] Kao književni kritičar je pisao za list Politiku, bio je urednik „Književnih novina“ i časopisa „Savremenik“.[1] Radio je kao direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.[1] Dva puta je izabran za predsednika Međunarodnog PEN centra Srbije. Član je Krunskog saveta i Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića. U članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti je primljen 7. maja 1981, kada je izabran za dopisnog člana.[1] Za redovnog člana je izabran 15. decembra 1988. Na mjesto sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU je prvi put izabran 26. aprila 1994, a ponono izabran 28. maja 1998. i 23. aprila 2002.[1] Njegova knjiga „Posleratna srpska književnost 1945—1970“ je prećutno zabranjena i jednim delom tiraža i zapaljena.[2] Preminuo je u Beogradu 19. avgusta 2014. godine, u 84. godini života.

ISTORIJA KNJIŽEVNOSTI JUGOSLOVENSKIH NARODA 1941 – 1945 Miloš I. Bandić Str 456 Povez mekk Stanje knjige kao novo OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Naziv i opšte osobine, počeci, 2.Okupacijski spisi, 3.Strukture pisanja i čitanja, 4.Teorija teksta ili tkanje traga, 5.Gutenbergova galaksija i kultura, 6.Vidovi komunikacije: narodna poezija, teatar i druge umetnosti, 7.Pisac i njegova senka smrti, 8.Delo koje se ostvaruje: geneza klasike, 9.Proza, Poezija i jezik, po/etika, retorika,

U dobrom stanju. Rikna izbledela, kao na slici. Um i revolucija : Hegel i razvoj teorije društva / Herbert Marcuse ; [s engleskog preveo Ivo Vidan] Jezik hrvatski, srpski Godina 1966 Sarajevo : `Veselin Masleša`, 1966 (Tuzla : Grafičar) Fizički opis 390 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vidan, Ivo, 1927-2003 = Vidan, Ivo, 1927-2003 Zbirka ǂBiblioteka ǂLogos Prevod dela: Reason and Revolution Bibliografija: str. 381-390 Registar. Predmetne odrednice Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, 1770-1831 Društvo -- Teorija Marcuse, Herbert, 1898-1979 = Markuze, Herbert, 1898-1979 SADRŽAJ predgovor: Bilješka o dijalektici ....7 Predgovor prvom izdanju ...12 DIO I Temelji hegelove filozofije UVOD 1. Društveno povijesna pozadina ... 19 2. Filozofska pozadina ....... 29 I HEGELOVI MLADALAČKI TEOLOŠKI SPISI ..40 II PREMA SISTEMU FILOZOFIJE ..........-50 1. Prvi filozofski spisi ........50 2. Prvi politički spisi ........55 3. Sistem etičnosti .........60 III HEGELOV PRVI SISTEM .......65 1. Logika ...........65 2. Filozofija duha .........74 IV FENOMENOLOGIJA DUHA .......87 V ZNANOST LOGIKE ........110 VI POLITIČKA FILOZOFIJA .......147 VII FILOZOFIJA POVIJESTI .......190 DIO II RAZVOJ TEORIJE DRUŠTVA UVOD: OD FILOZOFIJE DO DRUŠTVENE TEORIJE 213 I TEMELJI DIJALEKTIČKE TEORIJE DRUŠTVA ....219 1. Negacija filozofije ......_ . 219 2. Kierkegaard ........_ . 222 3. Feuerbach ........_ . 226 4. Marx: Otuđeni rad ......_ . 230 5. Ukidanje rada ......__ 242 6. Analiza radnog procesa ....__ 247 7. Mancova dijalektika ......261 II TEMELJI POZITIVIZMA I RAZVOJ SOCIOLOGIJE ...269 1. Pozitivna i negativna filozofija .....269 2. Saint-Simon ..........274 3. Pozitivna filozofija društva: Auguste Comte ...283 4. Pozitivna filozofija države: Friedrich Julius Stahl ....299 5. Preobrazba dijalektike u sociologiju: Lorenz von Stein ...310 ZAKLJUČAK KONAC HEGELOVSTVA 1. Britanski neoidealizam .......325 2. Revizija dijalektike ........333 3. Fašističko »hegelovstvo« .......335 4. Nacionalsocijalizam protiv Hegela ....342 EPILOG ......350 BIBLIOGRAFIJA .....357 INDEKS .......367 Herbert Markuze (nem. Herbert Marcuse; Berlin, 19. jul 1898 — Štarnberg, 29. jul 1979) je bio nemački politički filozof, sociolog i teoretičar društva i jedan od osnivača Frankfurtske škole. Kao izbeglica iz nacističke Nemačke od 1934. živeo je u SAD. Razvio je oblik neomarksizma koji se u velikoj meri zasnivao na učenjima Hegela i Frojda. Postao je čuven šezdesetih godina dvadesetog veka kao vodeći mislilac nove levice i guru studentskog pokreta. Opisao je razvijeno industrijsko društvo kao sveobuhvatan sistem represije koji je ugušio raspravu i apsorbovao opoziciju. On nije polagao nade u proleterijat već u marginalizovane grupe poput studenata, etničkih manjina i žena kao i u zemlje Trećeg sveta (siromašne zemlje).

Autor - osoba Lešić, Zdenko, 1934- Naslov Jezik i književno djelo / Zdenko Lešić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1971 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Zavod za izdavanje udžbenika, 1971 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 322 str. ; 19 cm Zbirka Lingvistika-poetika ; 3 (Broš.) Napomene Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 309-311 Registri. Predmetne odrednice Književno delo -- Jezička analiza Stilistika Jezik -- Strukturalna analiza „Književnost je jezička umjetnost, a književno djelo je jezička umjetnina. Moja knjiga je elaborirala upravo taj stav. Svijest o tome da književnost nije ništa drugo nego jezik postala je središnja tačka književnoteorijske misli onog vremena. Naravno, to se uvjerenje javilo pod presudnim utjecajem onih stvaralačkih iskustava koje je tokom XX stoljeća sticala sama moderna književnost, koja je postala svjesna svoga medija u mjeri u kojoj su to bila rijetka razdoblja u prošlosti. Jer, svaka se nova poetska generacija od početka XX stoljeća pojavljivala na sceni sa pozivom na preporod jezika, na revoluciju u jeziku, a krilatica o poeziji kao ’ispitivanju jezičkih mogućnosti’ postala je jedan od lajtmotiva čitave moderne književnosti. Sasvim prirodno, i moderna književnokritička misao je krenula u istom pravcu, postavivši u središte svoje pažnje sam jezik, njegovu prirodu i njegove izražajne mogućnosti.“ Zdenko Lešić (2. januar 1934 – 18. maj 2018) bio je kritičar, esejist, prozajist. Diplomirao (1957) i doktorirao (1965), tezom o književnom djelu I. G. Kovačića, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kojem je bio profesor teorije književnosti do penzionisanja 2004. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. Njegov se naučni interes kretao od problema jezika u književnosti, teorije književne povijesti do teorije drame i književnosti avangarde. Pisao je i o hrvatskom pjesništvu, posebno o A. B. Šimiću, M. Krleži, T. Ujeviću i I. G. Kovačiću. Prevodio je s engleskoga za pozorište, a u novije doba i s korejskog jezika. Zdenko Lešić rođen je 1934. na otoku Ugljanu kraj Zadra. Djetinstvo je proveo na dalmatinskim otocima (Ugljan, Brač, Vis). Godine 1940. s roditeljima je došao u Sarajevo gdje je završio osnovnu, učiteljsku i višu pedagošku školu. Od 1952. do 1954. radio je kao nastavnik u osnovnoj školi u Kreševu. Filozofski fakultet (Odsjek za historiju jugoslavenskih književnosti) završio je 1957. i bio odmah izabran za asistenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1965. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom Književno djelo Ivana Gorana Kovačića. Iste godine izabran je za docenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1971. izabran je za vanrednog, a 1977. za redovnog profesora Filozofskog fakuleta Sarajevo. U međuvremenu je kao nastavnik gostovao u Školi za istočnoevropske i slavenske studije Londonskog Univerziteta (1967–1969), na Columbia University u New Yorku (1974) te na Indiana University Bloomington, SAD (1987–1988). Nakon dvije godine provedene u opkoljenom Sarajevu, krajem 1993. po pozivu Britanskog Savjeta prihvatio je da radi kao profesor na Londonskom Univerzitetu. U Londonu je ostao dvije godine, a zatim je odtišao u Seul (1996–1999) na Korejski univerzitet za strane studije gdje je ostao tri godine. Godine 1999. vratio se u Sarajevo i bio ponovno izabran za redovnog profesora na predmetu Teorija književnosti na Filozofskom fakultetu. Penzionisan je 1. januara 2004. godine. Lešićev naučni rad obuhvata široku oblast teorije književnosti i metodologije proučavanja književnosti (Jezik i književno djelo 1971, Moderna tumačenja književnosti, 1981; Književnost i njena istorija, 1985, Nova čitanja, 2003, Novi istoricizam i kulturni materijalizam 2003, Teorija književnosti, Sarajevo 2006, Beograd 2008; Suvremena tumačenja književnosti, 2007). Posebno je značajan njegov trotomni prikaz historije dramskih teorija pod naslovom Teorija drame kroz stoljeća (tom I 1977, tom II 1979; tom III 1990). Kao književni historičar bavio se raznim pojavama u južnoslovenskim književnostima, od književnog djela Ivana Gorana Kovačića (Polja svjetla i tamna, 1971), preko poezije najznačajnih srpskih i hrvatskih pjesnika iz 20-ih godina XX stoljeća (Klasici avangarde), do pripovijedne književnosti u Bosni i Hercegovini (Pripovjedači, 1988, Pripovjedačka Bosna, u dva toma, 1990). Lešić je autor 15 knjiga (od kojih su neke višetomne, a neke su doživjele više izdanja) te stotinjak naučnih i stručnih radova, objavljenih u različitim domaćim i stranim časopisima i zbornicima. Autor je i dva romana (Sarajevski tabloid, Split 2001; Knjiga o Tari, Sarajevo 2004; Novi Sad 2009). Objavio je i više prijevoda s engleskog jezika. Uz svoju naučnu, vršio je i neke društvene dužnosti, za što je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrenim zracima, a dobitnik je i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva te nagrade “Veselin Masleša” za naučni rad. Bio je član Savjeta Međunarodnog udruženja prevodilaca te osnivač i predsjednik PEN Centra BIH. Za dopisnog člana ANUBiH izabran 1987, a za redovnog člana 2002. godine. Lešić je preminuo 18. maja 2018. u Sarajevu, gdje je i sahranjen na gradskom groblju Bare. MG140

Autor - osoba Veseli, Dragutin D. = Veseli, Dragutin D. Naslov Osnovi dendometrije : pitanja i odgovori / Dragutin Veseli Vrsta građe priručnik Jezik srpski, hrvatski Godina 1951 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost, 1951 (Slavonski Brod : Plamen) Fizički opis 121 str. : graf. prikazi ; 17 cm. ISBN (Broš.) Predmetne odrednice Dendrometrija UVOD 1. Šta nas uči dendrometrija? Uči nas kako se ustanovljuje kubni sadržaj (masa) obloga i izrađenoga drveta, pa sadržaj, dob i prirast oborenih i uspravnih stabala i sastojina. 2. Kako se dijeli dendrometrija? U dendrometriju spada: a) ustanovljenje kubnog sadržaja oborenih stabala, njihovih dijelova i izrađenoga drveta; b) ustanovljenje kubnog sadržaja uspravnih stabala; c) ustanovljenje kubnog sadržaja sastojina; d) ustanovljenje dobi stabala i sastojina; e) ustanovljenje prirasta stabala i sastojina. MG24 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kama sutra (sanskrit: कामसूत्र, kamasutraṃ) književni je rad u kome se sastoji praktični saveti prilikom seksa. Pisan je sanskritom, književnim jezikom stare Indije.[1][2] U velikoj meri rad je u prozi. Kāma znači senzualnost ili seksualno zadovoljstvo, i sūtra u bukvalnom smislu znači konopac koji drži stvari zajedno. Kama sutra je napisana između I veka i VI veka i prvobitno je imala za cilj da nauči ljude pravim principima očuvanja i balansiranja Darme (vrlina, vera), Artha (prosperitet) i Kama (senzualno zadovoljstvo). Izvorna knjiga je sastavljena od 13 knjiga različitih pisaca.[3] Neki od tih delova su istočnjački spisi kao što su indijski seksualni priručnik Ananga Ranga, Mirisnog vrta šeika Nefzavija i kineskog dela Tao.[4] Postoje posebni odeljci posvećeni raznim sferama i savetima vezanim za sam seksualni čin, ali i za predigru i udvaranje. Odeljci daju sistematska uputstva o ljubljenju, ujedanju i grebanju, predigri, igranju uloga... Izvorna Kama Sutra opisuje 64 pozicije koje autor naziva umetnostima. Autor legendarnog učenja verovao je da postoji samo 8 načina da se vodi ljubav, i na svakom od ovih načina ima 8 posebnih pozicija.

Tema: Akademik Antonije Isaković Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 256 Pečatirana, odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Bibliografija akademika Antonija Isakovića 2. DOBRICA ĆOSIĆ - Antonije Isaković, životni drug 3. MIROSLAV PANTIĆ - Govor na sahrani akademika Antonija Isakovića 4. KOČA JONČIĆ - Posmrtni govor Antoniju Isakoviću 5. LEPOSAVA ISAKOVIĆ MILANIN - Leposava Isaković Milanin o Antoniju Isakoviću starijem 6. SVETOZAR KOLJEVIĆ - „Granične situacije” u pripovedanju Antonija Isakovića 7. ZORAN ŽIVKOVIĆ HRISTIĆ - Antonije Isaković u srpskoj akademiji nauka i umetnosti 8. MIODRAG STOJANOVIĆ - Kako se kalio pisac na porivima zavičaja 9. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Susreti sa akademikom Antonijem Isakovićem i poimanje njegove političke i književne ličnosti 10. MILORAD RADUSINOVIĆ - Slojevi istorijske svijesti u književnom djelu Antonija Isakovića 11. ĐORĐE PETKOVIĆ - Znameniti Račani na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu 1971. godine 12. PREDRAG JAŠOVIĆ - Trajanje Isakovićevog dela 13. VIOLETA JOVANOVIĆ, ILIJANA ČUTURA - O trenu Antonija Isakovića 14. TIODOR ROSIĆ - Strah i strepnja u Isakovićevim ranim pripovetkama 15. BRANKO NADOVEZA - Mitološko u romanu „Tren 2“ Antonija Isakovića 16. DUŠAN ŽIVKOVIĆ - Eliptičnost u pripoveci `Berlin kaputt` Antonija Isakovića 17. ZLATA BOJOVIĆ - Dubrovnik XVI veka u viđenju Aleksandra Vidakovića u romanu „Marin Sorgo“ 18. SLOBODAN LAZAREVIĆ - Apsurd i tragična krivica u Andrićevoj noveli „Knjiga“ (K-144)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ljubomir Stojanović (ponekad pominjan kao Ljuba Stojanović; Užice, 6/18. avgust 1860. – Prag, 16. jun 1930) bio je srpski državnik, političar i filolog, redovni član Srpske kraljevske akademije. Filolog i istoričar po obrazovanju, Ljubomir Stojanović je završio Filozofski fakultet Velike škole u Beogradu, a usavršavao se u Beču, Petrogradu i Lajpcigu. Najpre gimnazijski profesor, Stojanović je bio profesor na Velikoj školi u Beogradu od 1891. do 1899. godine. U politiku, Stojanović ušao 1897, kao član Narodne radikalne stranke. Kao osnivač i predsednik Samostalne radikalne stranke, proizašle iz izdvajanja mlađih radikala iz Narodne radikalne stranke, posle 1901. godine (stranka zvanično od 1905) bio je više puta ministar prosvete i crkvenih dela (1903, 1904, 1906, 1909) u Srbiji, pod demokratskom i ustavnom vladavinom kralja Petra I Karađorđevića. U dva navrata bio je i predsednik samostalske vlade (1905–1906). Izbori koje je sprovela samostalska vlada Ljubomira Stojanovića (23. jula 1905), ostali su zapamćeni kao najslobodniji u nizu parlamentarnih izbora sprovedenih po Ustavu od 1903. godine. državni savetnik, Stojanović je bio od 1910. do 1912. Tokom Prvog svetskog rata Posle Prvog svetskog rata Stojanović je bio jedan je od osnivača Republikanske stranke i prvi predsednik njenog Glavnog odbora. Od 1913 do 1923. godine bio je sekretar Srpska kraljevske akademija nauka, buduće Srpske akademije nauka i umetnosti; vrlo aktivan na naučnom polju. Stojanović je objavio izdanja velikog broja starih spomenika, rukopisa, dokumenata, zapisa, natpisa, rodoslova i pisama: Miroslavljevo jevanđelje, Stari srpski natpisi i zapisi (6 knj.), Stari srpski rodoslovi i letopisi, kataloge rukopisa Srpske kraljevske akademije i Narodne biblioteke u Beogradu i drugo. Stojanović je objavljivao kritički priređena dela Vukova dela, ukupno 17 tomova, od kojih je najznačajnija Vukova prepiska. Pisao je i priređivao udžbenike gramatike za srednje škole, studije o starim srpskim štamparijama, srpskim crkvama od 15. do 16. veka, o arhiepiskopu Danilu, a najznačajnije mu je delo biografija Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića. Opisivan je kao moralista u politici: „Drugi jedan cenzor javnih naravi, Ljuba Stojanović, više se bunio na njih što su onakve kakve su, nego što je ispitivao zašto su takve. S njegovim u neku ruku totalitarnim shvatanjem demokratije, na lenjir izvedene, savršene u poretku i ljudima, on je u potcenjivanju svega današnjeg polazio od onoga što u dalekoj budućnosti jednog dana treba da bude. Zato je svoj sud o svemu sekao kao na panju. Prilaziti „neobrađenim masama“ sa težnjom da ih razume i strpljivo ih preobražava, on nije umeo. S tim krutim stavom Ljubi Stojanoviću nelagodno je bilo praviti blagovoljenje birača, i zato je prilikom postavljanja njegove kandidacione liste u okrugu, objašnjavanja sa narodom, mesto njega morao vršiti neko drugi. Nesavitljiv u svom moralnom asketizmu, nezavisan od svega i svakog i gotov na svako lično samopregorenje, Ljuba Stojanović nije mogao da pojmi da i svaki drugi nije u stanju da čini kao i on – u kakvim god prilikama bio, ličnim, porodičnim, s kakvom god glavom i opterećenjem u glavi...“ Objavio je monumentalno delo o srednjovekovnim srpskim izvorima „Stari srpski zapisi i natpisi“ u 6. tomova: 1. knjiga 1902. na 480 strana; 2. 1903. godine na 482 strane; 3. 1905. godine na 487 strana; 4. 1923. godine na 227 strana; 5. 1925. godine na 334 strane; 6. 1926. godine na 347 strana. U Užicu je postojala njegova rodna kuća srušena aprila 2016. godine. Dela Srpski rodoslovi i letopisi, uredio ih Lj. Stojanović, U Beogradu : Kraljevsko-srpska državna štamparija, 1883. Miroslavljevo jevanđelje (Évangéliaire ancien serbe du prince Miroslav), Preface (in Serbian and French) and notes (pp. 203–229) by Ljubomir Stojanović. – `Édition de sa majesté Alexandre I roi de Serbie` p. [iv], Fotografska reprodukcija i štampa c. i k. dvorskog umetničkog zavoda Angerera i Gešla, u Beču, 1897. Vuk Stefanović Karadžić : njegov rad na srpskom jeziku i pravopisu : govor prof. Ljub. Stojanovića u svečanoj sednici akademijskog saveta Velike škole na dan prenosa Vukovih kostiju iz Beča u Beograd 20. septembra 1897. godine, Ljub. Stojanović, Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije 1899. Stare srpske štamparije, od Ljub. Stojanovića, Beograd : Nova električna štamparija Petra Jockovića, 1902. Katalog Narodne biblioteke u Beogradu. Knj. 4, Rukopisi i stare štampane knjigećć, sastavio Ljub. Stojanović, Beograd : Kralj.-srpska državna štamparija, 1903. Srpska gramatika za III razred gimnazijećć, sastavio Ljub. Stojanović, Beograd : Velimir Valožić, 1913. Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića : (26. okt. 1787 + 26. jan. 1864), napisao Ljub. [Ljubomir] Stojanović, Beograd, Geca Kon, 1924, XXIV-783 str. Stare srpske povelje i pisma. Knj. 1, Dubrovnik i susedi njegovi. Deo 1, sredio Ljub. Stojanović, Beograd : Srpska Kraljevska Akademija, 1929.

Mek povez, br.strana 259, jezik srpski, Nis 1998 god. Autor - Petr Romanovski. Stanje – odlicno 5 (nova, nekoriscena) SREDISNJICA - PLAN - Kapitalno delo Romanovskog. Medjunarodni majstor Romanovski kroz brojne primere iz prakse detaljno objasnjava PLAN IGRE tj. kako treba da se pristupi najtezem delu sahovske partije - sredisnjici. Knjiga ima sledeci Sadrzaj Predgovor srpskom izdanju, od izdavaca uvod 1.Plan 1.1 Opsta metodika a. osnovni pojmovi b.konkretna zamisao c.dinamika d. harmonija 1.2 Polje a. slaba tacka b. veciti konj c. slaba polja na sestom odnosno trecem redu d. neki zakljucci 1.3. Linija 2. Pobede Viljema Stajnica i njihova stvaralacka i tehnicka sustina 3. Etape plana. Polje i linija kao ciljni objekti plana.Pripremna etapa. Konkretizacija igre. Realizacija dostignuca. 4. Igra po a-liniji. 5. Centar. Njegov strategijski znacaj. Skakaci na d5 i e5 (d4 i e4). Pesacki centar. Napad centralnih pesaka. Viseci pesaci. 6. Jos o aktivnoj igri pesacima. Pesacki klin i reakcija na njega. Pesacki juris. Falanga od e i f pesaka. 7. Borba teskih figura 8. Manevrisanje. O inicijativi. 9. Lovacki par.... Preporuka! Namenjena sahistima u usponu! Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Mek povez, br.strana 223, jezik srpski, Nis 1994.god. Autor - Petr Romanovski, prevod s ruskog - Dragoljub Mihajlovic medjunarodni sahovski sudija Stanje – odlicno 5 (nova, nekoriscena) SREDISNJICA - (Kombinacija) Kapitalno delo Romanovskog. Medjunarodni majstor Romanovski kroz brojne primere iz druge polovine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, objasnjava kombinacije u sredisnjici, tj. objasnjava kombinacione motive, ukazuje na pripremu uslova i obogacuje nas estetikom kombinacije. iz Sadrzaja Glava 1 - Sta je to Kombinacija Glava 2 - Kombinacioni elementi - motiv i tema Glava 3 - Estetika kombiinacije. Opsti pojmovi Glava 4 - Ideja i Tehnika u Kombinaciji (Uguseni kralj) Glava 5 - Jos o estetici. O pseudozrtvi. Zrtva dame. Glava 6 - O teoriji kombinacije. Tipicne ideje Glava 7 - Najnovija Istorija kombinacije. Besmrtna partija. Remek dela s krajem 19 veka. Glava 8 - Dvojni udar. Pesacki udari. Glava 9 - Poziciona slabost - motiv kombinacije. Kombinacije izazvane slabostima u rokadnoj poziciji. Zrtva lovca za pesaka na poljima g3,h3, odnosno g6,h6 Glava 10 - Kombinacioni napad lovackog para. Harmonija topova po drugom i sedmom redu. Zrtva topa na g7 Glava 11 - Harmonija topa i lovca. Tema zatvaranja figura Glava 12 - Metod prekrivanja u raznim kombinacionim idejama Glava 13 - O misljenju sahista za vreme partije Registar partija... Registar otvaranja... Zelite da brzo napredujete? Ova knjiga vam pruza sve potrebno da sahovsku igru podignete na visi nivo. Redovnim citanjem ispunice vase zelje za sahiste u usponu i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Nova, nekorišćena Mistička fabula XVI-XVII vek Mišel de Serto Izdavač: Službeni glasnik (2009 god.) Strana: 462. Povez: meki. Pismo: latinica. Format: 20 cm Prevod: Aleksandra Mančić Izdavač: Službeni glasnik Naslov originala: La Fable mystique / Michel de Certeau Životno delo višestranog istraživača bez premca: analiza hrišćanske mistike u XVI i XVII veku i, istovremeno, besprekorna demonstracija transdisciplinarne istoriografije. Sadržaj: Spisak skraćenica [5] Uvod [7] 1. Kvadratura mistike [10] Erotika Tela-Boga [10] Figure prelaska: mistika i psihoanaliza [14] Govoriti drugo: povesti odsustava [17] Štaje od fabule ostalo [21] 2. Istorijsko oblikovanje [24] Način postupanja [25] Preraspodela prostora. Odjeresi do „Pribežišta`[29] Ponižena tradicija [37] Prvi deo. Mesto da se čovek izgubi Prvo poglavlje. Manastir i trgovi: ludila u gomili [50] 1. Idi-°d Izazov [54] Zavođenje [56] Posledi-odstupanja[58] . 2. Smeh luđaka (VI vek) [61] • [62] * `Čovek [66] Telotn sto se g[68] [71] Poglavlje 2. Vrt: Zanosi i slasti Hijeronimusa Bosa [74] • jIzuzet raj [74] Iluzija o skrivenom [76] • Slika gleda j 1 * Amblemi/enigme[81] * 2. Enciklopedije kao tvorci 0 sustva [83] * Alhemija jedne estetike [8 * 7 znalenja [86] . Proizvođenje oblika: jedno u drugom [89] •3- Putevi ka nigdini [91] • UeratoM`jez * Narativna lutanja [97] • 4. Kaligrafije tela (1000] Drugi deo. Topika Poglavlje 3. Nova nauka [111] 1. Corpus mysticum ili telo koje nedostaje [111] 2. Pridev jedne tajne [131] 3. Imenica jedne nauke [143] Poglavlje 4. Načini govora [163] 1. Pretpostavke: pragmatika jezika [165] 2. „Mističke fraze“: Dijego od Isusa uvodi (u) Jovana od Krsta [187] Treći deo. Scena iskazivanja Poglavlje 5. Conversar [228] 1. „Dijalog4 [228] Iskazivanje [233] 2. Preduslov: volo (od Majstora Ekharta do Gospođe Gijon) [238] Poglavlje 6. Institucija govorenja [256] 1. Odakle govoriti? [256] 2. „Jau, predgovor za „Iskustvenu nauku44 (Ž.-Ž. Siren) [258] 3. Fikcija duše. Temelji „Boravišta44 (Tereza iz Avile) [270] Četvrti deo. Figure divljaka Poglavlje 7. Prosvećeni neznalica [294] 1. Dišeminiranje tekstova (1630-1690) [302] 2. Anđeo iz pustinje [325] 3. Legende o siromahu [338] Poglavlje 8. Akvitanski „Mali sveci44 [348] 1. „Nedostaci44 u Družbi (1606) [350] 2. Lov na „izvanredne pobožnosti44 (1615-1645) [364] 3. „Ona vrsta iluminata44 [377] Poglavlje 9. Nomad Labadi [395] 1. Duh u potrazi za me-stom [399] 2. Invencija prostranstva [422] Uvertira za poetiku tela [430] Nekoliko napomena u vezi s prevodom [437] Duga biografska beleška [439] Bibliografija [445] Istorija i mistika Misela de Sertoa (Aleksandra Mančić) [449]

U dobrom stanju Helenska istorija / Ksenofont ; uvod, prevod i napomene Milena Dušanić Jezik srpski Godina 1988 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 307 str., [1] presavijen list s geogr. kartom ; 21 cm Drugi autori - osoba Dušanić, Milena Zbirka Antička književnost ISBN 86-363-0038-X (plast. sa omotom) 86-363-0030-4 (za izdavačku celinu) Napomene Tiraž 10.000 O piscu i delu: str. 5-21. Napomene: str. 267-290 Spisak važnijih grčkih termina: str. 291. Indeks ličnih i geografskih imena: str. 292-[308]. Predmetne odrednice Ksenofont, 430-354 pre n. e. Grčka -- Istorija -- 4v pre n. e. Ksenofon, oko 430pne-355pne = Xenophon, oko 430pne-355pne

Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Godina izdanja: 1950. Povez: Broširan Format: 24 cm Broj strana: 423 Stanje: dobro - Veoma dobro (pečat na prvoj strani, na koricama vidljivi tragovi godina, unutrašnjost čista i kompaktna, povez odlično drži) Udžbenik „Povrtarstvo„ od prof. V. I. Edelštajna, namenjen studentima voćarsko-povrtarskih fakulteta u SSSR, spada u najbolja dela svetske literature ove oblasti. Iako je povrtarstvo kao praksa vrlo staro, ono se kao nauka razvilo tek u novije vreme i još do sada nije bilo obrađivano teorijski na potrebnom nivou. Otuda su u ranijoj povrtarskoj literaturi preovlađivala izlaganja materije u obliku pouka, uputstava, pa čak i recepata, što je bio glavni nedostatak ove literature. Ta materija je obrađivana bez dublje teorijske analize svih procesa proizvodnje na osnovu naučno-istraživačkog rada, a pitanja agrotehnike nisu rasmatrana s gledišta savremene biologije. Tek u novije vreme u literaturi posvećenoj povrtarstvu napušta se ovaj karakter :izlaganja i povrtarstvo se izlaže kao caučna celina. U ovom pogledu naročito se ističe udžbenik Povrtarstva prof. Edelštajna, čije je prvo izdanje štampano 1938 godine, a drugo 1944 godine. Za ovo delo prof. Edelštajnu je 1946 god. dodeljena Staljinova nagrada u znak priznanja za unapređenje poljoprivredne nauke i kolhozne i sovhozne prakse. U toku nekoliko desetina godina prof. Edelštajn se bavio uspešno naučnom problematikom iz povrtarstva. Ovo njegovo delo veoma se jako ističe među najvažnijim delima u svetu iz povrtarstva izloženim u obliku udžbenika, podesnom za spremanje studenata (Becker-Dillingen, Kjuz i Briz galov, Thompson, Stoičkov, Daskalov i Popov), jer je u njemu ostvaren postavljeni zadatak za što veće produbljivanje naučnih osnova povrtarstva. Kao takva ova knjiga može korisno poslužiti za stručno uzdizanje i naših kadrova, jer za povrtarstvo ona ima isti značaj kao i delo Prjanišnikova za posebno ratarstvo. Ovo delo prof. Prjanišnikova poznato je kao standardni udžbenik u svetu i prevedeno je i na naš jezik 1937 god. u Zagrebu. O knjizi prof. Prjanišnikova je naš napredni i talentovani drug Marko Hercigonja1 rekao da deluje na agronoma, uzdižući ga i široko mu otvarajući vidike. Ovako bi se moglo reći i za „Povrtarstvo“ prof. Edelštajna. Ovaj udžbenik preveden je i zbog toga, što su naša povrtarska praksa i nauka još uvek nedovoljno razvijene, bez potrebne mreže naučno-istraživačkih ustanova, te zato još ne pružaju mogućnost da se spremi univerzitetski udžbenik iz povrtarstva zasnovan na podacima naše prakse i naučno-istraživačkog rada. Tako se postupilo i u Sovjetskom Savezu u pogledu udžbenika iz povrtarstva. Prvo su preveli na ruski jezik: Handbuch des Gemusebaues od Veske Dillingen-a (1933) i Vegetable crops od N. S. Tompson-a (1933) pored prevođenja mnogih drugih publikacija iz strane povrtarske literature, pa su se onda tek pojavili originalni sovjetski udžbenici iz povrtarstva na univerzitetu. Zato ovo glavno preimućstvo pomenutog udžbenika, koje uzdiže disciplinu povrtastva na potrebnu naučnu biološku visinu, treba iskoristiti i pod našim uslovima i tek posle izdavanja prevoda, treba predviđati izradu originalnog udžbenika. Takvim svojim preimućstvima ovaj udžbenik, zasnovan na pravilnim biološkim postavkama, daće osnovu našim kadrovima za pravilno i sigurnije snalaženje pri rešavanju različitih problema u povrtarstvu kod nas, kao i za rasmatranje pitanja agrotehnike sa bioloških osnova. Zahvaljujući ovakvom načinu izlaganja gradiva ovo delo može nam poslužiti za ugled i orijentaciju prilikom izrade udžbenika i iz čitavog niza srodnih predmeta, jer je u njemu dosledno sproveden princip kompleksnosti nastave, zasnovane na nizu osnovnih i pomoćnih disciplina ,tako da se u njemu najuspešnije koriste ranije stečena teorijska znanja iz tih predmeta. Upoznavanje sa organizacijom i tehnikom krupne povrtarske proizvodnje na kolhozima i sovhozima u SSSR ima izuzetan značaj i za naše stručnjake U periodu prelaska naše poljoprivrede na viši stupanj — zadružni i državni sektor. Brzi tempo naše socijalističke izgradnje zatiče nas unekoliko nepripremljene u oblasti povrtarstva. Mi još nemamo nikakvih podataka, a kamo li proverenog iskustva, pod uslovima različitih rejona naše zemlje o povrtarskim plodoredima, o efikasnosti pojedinih vrsta mineralnih đubriva, o mehanizaciji povrtarske proizvodnje, o načinima njene organizacije pri nedostatku stajskog đubriva sa uvođenjem travopoljnih plodoreda, o normativima. potrebnog materijala za povrtarsku proizvodnju, kao i o povećanju produktivnosti od uloženog rada i investicija po hektaru i po toni proizvodnje. U nastojanjima za sticanje što solidnije spreme iz ove poljoprivredne grane našim studentima i svršenim agronomima može biti od velike koristi upoznavanje sa agrotehnikom i naučno-istraživačkim rad u SSSR, gde se čitav niz mera i metoda rada ispituje u širokoj mreži naučno-istraživačkih ustanova koje se oslanjaju na mnogobrojne kolhoze i sovhoze, od kojih mnogi vode ozbiljan naučno-istraživački rad u okviru poljskih laboratorija. Sve je ovo uticalo da se pristupi prevođenju ovog udžbenika. Eksperimentalni materijal iz biologije i agrotehnike povrtaskih useva u ovoj knjizi potiče uglavnom od samog autora i njegovih mnogobrojnih učenika, kako još od studentskih dana tako sa doktorskog kursa, što se u izlaganju gradiva i poimence navodi. Takav je slučaj, pored ostalih, i aspiranata E. I. Ušakove, čiji se ogledi za vreme trajanja doktorskog kursa citiraju u udžbeniku. Ona je stekla docnije poznato ime u struci i kao direktor čuvene Gribovske selekcione stanice za povrće prikazala mnoge velike rezultate mičurinske nauke iz oblasti povrtarstva na zasedanju VASHNIL-a 1948 god. Odeljak o energetici i konstrukciji prostorija za gajenje biljaka pod staklom, obrađen je u saradnji sa docentom E. D. Koroljkovim. Ovaj odeljak, kao i čitavo ostalo gradivo ima veliki metodološki interes, ali mnogobojni podaci iz energetike pod drugim klimatskim uslovima ne mogu biti iskorišćeni u onoj meri, kao što je slučaj sa biologijom i agrotehnikom povrtarskih useva. Prirodno, da pri korišćenju i primenjivanju pojedinih agrotehničkih mera treba voditi računa o razlici klimatskih i zemljišnih uslova između SSSR i naše zemlje. Ipak te razlike u izvesnoj meri nisu toliko velike, jer je i kod njih najmasovnija proizvodnja povrća skoncentrisana u Ukrajini i RSFSR, o čijim je uslovima autor najviše vodio računa, a na toj teritoriji se i gaje slične vrste povrća kao i kod nas. Imajući ove razlike u vidu, potrebno je da se rokovi setve i drugi datumi obavljanja različnih agrotehničkih mera pomere za 1, 1%, pa i dva meseca, kako bi odgovarali našim klimatskim uslovima. Polazeći od shvatanja, da krajnji cilj teorijskog i praktičnog izučavanja povrtarstva predstavlja ovladavanje metodama za postizanje maksimalnog prinosa i njegovog najboljeg kvaliteta prema predviđenom planu pri najvećem efektu od uloženog rada i investicija, pisac u opštem delu posvećuje veliku pažnju proučavanju uticaja kompleksa spoljašnjih uslova na biljno rastenje i razviće, a naročito njihovog uticaja na obrazovanje produktivnih organa i organa plodonošenja. Izlaganje biologije i agrotehnike povrtarskih useva u posebnom delu izvršeno je na uporedni način, To omogućava da se pojedine grupe povrća razrade kao celina, a pri tome izbegnu nepotrebna ponavljanja pri izlaganju agrotehnike svakog pojedinog useva, kod kojih se izlažu tada samo njihove karakteristične specifičnosti. Dobru stranu izlaganja gradiva predstavlja još i to, što se agrotehnika povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru ne odvaja u zasebnim poglavljima od agrotehnike na otvorenom polju, kao što je slučaj u drugim udžbenicima, što pisac obrazlaže time što je glavno biologija biljke i u jednom i u drugom slučaju. Prilikom prevođenja ovog dela velike teškoće zadavala je terminologija. koja kod nas i u oblasti povrtarstva nije dovoljno razrađena. Zbog toga su izvesni izrazi morali da se stvaraju, sa manje ili više uspeha. Iz ovog prevoda morao je izostati veći broj crteža, odnosno slika, zbog toga što ne odgovaraju našim prilikama ili nisu od većeg metodološkog značaja. Ovaj udžbenik ima i izvesnih manjih nedostataka: odsustvo naučnih naziva pojedinih vrsta i varijeteta povrća, biljnih bolesti, štetočina i korova i nerazrađivanje sistematike pojedinih vrsta povrća, izuzev luka i crvenog patlidžana. Sadržaj I DEO Opšte povrtarstvo I Stanje, perspektive i zadaci povrtarstva u SSSR 1. Značaj povrća za ishranu i vrste povrća 2. Podela povrtarskih biljaka prema organima koji se upotrebljavaju za hranu 3. Značaj fabričke i najjednostavnije prerade povrća 4. Karakteristika povrtarstva do Revolucije i njegovo razviće u SSSR posle Revolucije 5. Osobenosti gajenja povrća 6. Sezonski karakter proizvodnje povrća i zadaci povrtarstva II Priroda povrtarskih biljaka 1. Podela povrtarskih biljaka prema trajanju života i karakteru razvića 2. Postupnost procesa rastenja i plodonošenja 3. Uticaj geografokog porekla rodonačelnih formi, kao i nesvesnog i sistematskog odabiranja na biološke osobine povrtarskih biljaka 4. Periodičnost rastenja povrtarskih biljaka III Uslovi života povrtarskih biljaka 1. Odnos povrtarskih biljaka prema toploti 2. Odnos povrtarskih biljaka prema svetlosti 3. Ishrana biljaka ugljendioksidom 4. Vodni režim povrtarskih biljaka 5. Specifičnosti. režima ishrane povrtarskih biljaka 6. Pravljenje veštački pripremljene zemlje i zemljišnih smeša za gajenje povrća u staklarama i toplim lejama 7. Hranljivi prostor povrtarskih biljaka IV Opšti uslovi gajenja povrća u zaštićenom prostoru 1. Vrste zaštićenog prostora 2. Svetlosni režim prostorija za gajenje biljaka 3. Dopunsko električno osvetljenje u staklarama za zimsko gajenje rasada 4. Toplotni bilans zaštićenog prostora i principi obračuna potrebnog goriva 5. Toplotni efekt bioenergetskog materijala i toplotni režim tople leje 6. Režim vlažnosti u toploj leji 7. Gasovit režim u toploj leji 8. Tipovi toplih leja 9. Zagrevanje toplih leja tehničkom toplotom 10. Ventilacija prostorija za odgajivanje biljaka 11. Snabdevanje vodom i zalivanje prostorija za odgajivanje biljaka 130 12. Konstrukcija staklara 13. Uporedna vrednost različnih izvora zagrevanja V Osobenosti obrade zemljišta za povrtarske useve VI Seme i setva povrtarskih biljaka 1. Opšti pojmovi o semenu povrtarskih biljaka 2. Podela semena povrtarskih biljaka prema krupnoći 3. Uslovi za klijanje semena 4. Sposobnost povrtarskog semena da očuva klijavost 5. Uticaj predsetvene pripreme na bubrenje semena 6. Određivanje klijavosti semena 7. Energija klijanja semena 8. Temperatura neophodna za klijanje semena 9. Predsetveno jarovljenje semena 10. Stratifikovanje semena korenastog povrća i luka 11. Vreme i dubina setve VII Načini razmnožavanja povrtarskih biljaka. Rasad i njegova primena u povrtarstvu 1. Metod gajenja povrća iz rasada 2. Ostali načini razmnožavanja povrtarskih biljaka VIII Negovanje povrtarskih biljaka 1. Zaštita povrtarskih useva na otvorenom polju od mrazeva 2. Proređivanje kao mera za stvaranje povoljnog svetlosnog režima i režima ishrane 3. Mere borbe protivu korova 4. Okopavanje 5. Zasenjivanje (mulčiranje) 6. Mere borbe protivu štetočina i bolesti IX Združeni usevi X Plodored u povrtarskoj proizvodnji 1. Osnovna načela sastavljanja plodoreda 2. Značaj prethodnika u plodoredu 3. Tipovi povrtarskih plodoreda II DEO Agrotehnika povrtarskih useva na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru I Povrće grupe kupusa — kupus, kelj-pupčar, lisnati kelj, karfiol i keleraba 1. Biološka karakteristika biljaka iz grupe kupusa 2. Odnos biljaka iz grupe kupusa prema kompleksu uslova 3. Dinamika razvića raznih sorti kupusa s belom glavicom 4. Hranljivi prostor kupusa 5. Sorte kupusa s belom glavicom 6. Mesto kupusa u plodoredu 7. Đubrenje kupusa 8. Proizvodnja rasada 9. Obrada zemljišta 10. Sađenje kupusa 11. Negovanje kupusa 12. Berba kupusa 13. Proizvodnja semena kupusa 14. Osobenosti gajenja drugih vrsta iz grupe kupusa 15. Karfiol II Korenasto povrće 1. Značaj korenastog povrća 2. Biologija korenastog povrća 3. Morfologija i anatomija zadebljanog korena 4. Odnos korenastog povrća prema kompleksu uslova 5. Mesto korenastog povrća u plodoredu. Opšti metodi gajenja 6. Negovanje korenastog povrća 7. Berba korenastog povrća 8. Osobenosti agrotehnike pojedinih vrsta korenastog povrća III Lukovi 1. Botaničke vrste gajenih lukova 2. Biologija crnog luka 3. Odnos crnog luka prema kompleksu uslova 4. Štetočine i bolesti crnog luka 5. Sorte crnog luka 6. Načini gajenja luka 7. Beli luk 8. Praziluk 9. Aljma 10. Vlašac IV Krtolasto povrće 1. Krompir 2. Čičoka V Povrće s plodovima — crveni patlidžan, plavi patlidžan i paprika 1. Uporedna karakteristika povrća s plodovima 2. Crveni patlidžan Biološke osobine crvenog patlidžana Odnos crvenog patlidžana prema kompleksu uslova Sorte crvenog patlidžana Proizvodnja rasada crvenog patlidžana Agrotehnika crvenog patlidžana na otvorenom polju Gajenje crvenog patlidžana u staklarama Gajenje crvenog patlidžana u toplim lejama 3. Plavi patlidžan 4. Paprika VI Povrće iz familije tikava — krastavci, dinje, lubenice i tikve Botanička karakteristika povrća iz familije tikava A. Krastavci 1. Biološke osobenosti krastavca 2. Odnos krastavaca prema kompleksu uslova i đubrenje krastavaca 3. Agrotehnika krastavaca 4. Načini gajenja krastavaca na otvorenom polju 5. Gajenje krastavaca u staklarama i toplim lejama B. Bostan i tikve — lubenice, dinje i tikve 1. Biološke osobenosti bostana i tikava 2. Opšte metode agrotehnike bostana i tikava 3. Osobenosti gajenja bostana i tikava pod uslovima navodnjavanja 4. Sorte dinja i lubenica 5. Tikve i tikvice VII Mahunjače — grašak, boranija i bob 1. Biologija mahunjača 2. Sorte mahunjača 3. Načini gajenja povrtarskih mahunjača VIII Kukuruz šećerac 1. Istorija gajenja i biološke osobenosti kukuruza 2. Osobenosti agrotehnike kukuruza 3. Sorte kukuruza IX Gajenje zeljastog lisnatog povrća 1. Biološke osobenosti zeljastog lisnatog povrća 2. Salata 3. Spanać 4. Mirođija 5. Rotkvica 6. Lisnata cikorija (pagur salata) X Višegodišnje povrće — špargla, rabarbara, artičoka i estragon 1. Špargla 2. Rabarbara 3. Artičoka 4. Estragon XI Pečurke 1. Vrste i biologija pečurki 2. Agrotehnika pečurki XII Osobenosti agrotehnike povrtarskih useva na poljima navodnjavanja XIII Organizacija i metodi naučno-istraživačkog rada u povrtarstvu 1. Zadaci i organizacija naučno-istraživačkog rada 2. Postavljanje problema naučnog istraživanja 3. Metodika naučno-istraživačkog rada 4. Specifičnost metodike vegetacionih ogleda u povrtarstvu 5. Obračunavanje prinosa 6. Kritička ocena pojedinih rezultata ogleda 7. Uvođenje postignutih rezultata u proizvodnju

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U knjizi Mistička stanja, vizije i bolesti Vladeta Jerotić razotkriva neka od važnih pitanja ove oblasti, kao što su suštinska objašnjenja vizija, ekstaza, transa, preobraćenja (konverzije), ali i upućuje na mogućnost objašnjenja vizija i mističkih stanja, na veze između vizija i droge, na plodotvornost odnosa stvaralaštva i mistike... U poslednjem poglavlju autor se bavi depresijama, psihopatijama i epilepsijom. Vladeta Jerotić (Beograd, 2. avgust 1924 — Beograd, 4. septembar 2018) bio je srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU. Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizovao neuropsihijatriju. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj specijalizovao je psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a u poslednjim godinama u Beogradu i ostalim gradovima Srbije. Od 1984. godine Jerotić bio je član Udruženja književnika Srbije, i redovni član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti). Sahranjen je po sopstvenoj želji u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.[1] Knjige LIČNOST MLADOG NARKOMANA – Beograd: Institut za alkoholizam i narkomaniju, 1974. PSIHOANALIZA I KULTURA – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1974 BOLEST I STVARANjE – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1976. IZMEĐU AUTORITETA I SLOBODE – Beograd: Prosveta, 1980. NEUROTIČNE POJAVE NAŠEG VREMENA – Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 1981. NEUROZA KAO IZAZOV – Beograd: Medicinska knjiga, 1984. PSIHODINAMIKA I PSIHOTERAPIJA NEUROZA (sa Milanom Popovićem) – Beograd: Nolit, 1984. DAROVI NAŠIH ROĐAKA I deo – Beograd: Prosveta, 1984, II deo: Prosveta 1993. ČOVEK I NjEGOV IDENTITET – Gornji Milanovac: Dečje novine, 1988. JUNG IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA – Beograd: Prosveta, 1990. MISTIČKA STANjA, VIZIJE I BOLESTI – Gornji Milanovac: Dečje novine, 1992. PUTOVANjE U OBA SMERA – Beograd: Plato, 1992. KAKO ZAMIŠLjAM DA BIH RAZGOVARAO SA VLADIKOM NIKOLAJEM VELIMIROVIĆEM – Šabac: Šabačko-valjevska eparhija, 1993. RAZGOVORI SA PRAVOSLAVNIM DUHOVNICIMA – Vranje: Književna zajednica „Borisav Stanković“, 1994. PSIHOLOŠKO I RELIGIOZNO BIĆE ČOVEKA – Novi Sad: „Besede“, 1994. VERA I NACIJA – Beograd: Tersit, 1995. SAMO DELA LjUBAVI OSTAJU – Beograd: Manastir Hilandar, 1996. POSETE, ODLOMCI – Vršac: KOV, 1996. STARO I NOVO U HRIŠĆANSTVU – Beograd: Istočnik, 1996. UČENjE SVETOG JOVANA LESTVIČNIKA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1996. UČENjE SVETOG ISAKA SIRINA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1997. UČENjE SVETOG MARKA PODVIŽNIKA I DRUGI OGLEDI – Beograd: Ars Libri, 1998. DUHOVNI RAZGOVORI – Valjevo: Glas crkve 1997. HRIŠĆANSTVO I PSIHOLOŠKI PROBLEMI ČOVEKA- Beograd: Bogoslovski fakultet SPC, 1997. SLIKARSTVO SVETOZARA SAMUROVIĆA – Valjevo: Valjevac, 1998. INDIVIDUACIJA I/ILI OBOŽENjE – Beograd: Ars Libri, 1998. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, III deo, Prosveta, Beograd, 1999. MOJA PUTOVANjA – EVROPA I EVROPLjANI, Partenon, Beograd, 1999. 50 PITANjA I 50 ODGOVORA IZ HRIŠĆANSKE PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd: Ars Libri, 2000. MUDRI KAO ZMIJE I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI - Beograd: Gutenbergova Galaksija, 2000. NOVA PITANjA I ODGOVORI IZ HRIŠĆANSKO-PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd: Ars Libri, Banjaluka:Besjeda, 2003. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, IV deo – Beograd: Ars Libri, 2007. O TAJNI, – Beograd: Ars Libri, 2017. Prevodi Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 5, iz kulture i umetnosti (preveli s nemačkog V. Matić, V. Jerotić, Đ. Bogićević), Novi Sad: Matica srpska, 1969, – 357 str.; 23 cm Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 8, Autobiografija; Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu (preveli s nemačkog – prvo delo – V. Jerotić i – drugo delo – N. Volf), Novi Sad: Matica srpska, 1969, – 295 str., 23 cm Pisma Sigmunda Frojda verenici – Psihoterapija, 1, Zagreb, 1975, 85-96. Studije i članci Akademik Jerotić je objavio veliki broj studija i članaka. Za spisak kliknite na prikaži. Nagrade i priznanja Dobitnik je više nagrada, između ostalog i: Zahvalnica Matice srpske, 1982. Povelja bolnice „Dr Dragiša Mišović“, 1983 Povelja Srpskog lekarskog društva, 1993 Nagrada „Đorđe Jovanović“, 1994. Nagrada „Laza Kostić“, 1997. Orden Svetog Save I stepena, 2001. Nagrada Isidora Sekulić 2003. godine za knjigu „Putovanja, zapisi, sećanja“. Nagrada Dositej Obradović 2014. godine, za životno delo[2] Velika povelja Brankovog kola 2017. godine[3]