SRBI POBEDILI NA KOSOVU - V.V. Makušev КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА! K.S.N.

КЊИГА КОЈА, КОНАЧНО, СТАВЉА ТАЧКУ НА МНОГА ПИТАЊА: 1. У КОСОВСКОМ БОЈУ 1389-ТЕ ПОБЕДИЛО ЈЕ СРБСТВО! 2. ПОДМЕТАЧИНА НЕПРИЈАТЕЉА О ИЗДАЈИ У СРБСТВУ НИЈЕ ЗАЖИВЕЛА СВЕ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ПОДЕЛИ НАРОДНОГ БИћА НА ЧЕТНИКЕ И ПАРТИЗАНЕ! 3. ЗАШТО ЈЕ РИМ/ВАТИКАН РЕАГОВАО ОДМАХ ПОСЛЕ ПОБЕДЕ СРБСТВА НА КОСОВУ НАПАДОМ У ЈЕСЕН ОД СТРАНЕ УГАРА! 4. УПУТСТВО ЗА `ЧИТАЊЕ` ЛАЖНЕ ИСТОРИЈЕ НА ПРИМЕРУ ФРАЊЕ РАЧКОГ И ХАМЕРА! 5. ЗАШТО ИМАМО СИРОМАШНУ КЊИЖЕВНОСТ (КАКО БИ РЕКАО СТОЈАН НОВАКОВИЋ), и још многа друга `нечитљива` места у нашим читанкама историјским (КОЈЕ ПИШУ НАШЕ НЕПРИЈАТЕЉИ) су објашњена! Као закључак се намеће да моћ народног памћења, као што видимо не само србског, издржа све бујице прљавштине, лажи и неистина и да се Истина о победнику у Косовском боју данас, почетком двадесет и првог века, још моћније, још светлије, још величанственије јавља, те да су на Косову пољу учињена у име свеколиког Хришћанства велика и славна, величанствена и незаборавна дела, дела која ће и наше генерације оставити у праху и пепелу и као жива Истина отићи даље у будућност ове цивилизације, док је света и века причаће се о величанственој победи Србства... Аутор предговора, Љубодраг Весић, користио је, као полазну основу, документа до којих је дошао руски историчар Макушев у другој половини деветнаестог века у италијанским архивама! Србска историографија ће се делити од сада на период пре објављивања књиге СРБИ ПОБЕДИЛИ НА КОСОВУ и после објављивања ове књиге... ТВРДИ ПОВЕЗ, А5 ФОРМАТ, 180 СТРАНА!

Helsinski odbor za ljudska prava u Srbiji, Svedočanstva 9, 2001. Udžbenički format, 224 strane. Knjiga je talasasta i malo požutela uglavnom na marginama. Latinka Perović - Dnevni i noćni čovek: Bogdan Bogdanović 1. Između `srbijanstva` i kosmopolitizma 2. Disident na četiri ćoška 3. Bogdanov čarobni krug 4. Uzaman im packe i zvezdice 5. Jezičke zamke staljinizma. Pismo Centralnom komitetu SK Srbije 6. Staljinistički postmodernizam 7. Bogdan Bogdanović 8. Đavolu treba odrezati rep 9. Ja sam malo drugačiji Srbin 10. Dnevni i noćni čovjek 11. Da sam četnik ne bih verovao Draškoviću 12. Život okružen lažima 13. Tri frtalja jednog kralja 14. Prokletstvo nedovršenih istorija 15. Hrabrost je kriknuti- ne 16. Imamo privid slobode 17. Kosmički simboli Bogdana Bogdanovića 18. Odisej u carstvu Hada 19. Šešeljeve `zlatne kašike` 20. Zlokobna srećka 21. Podsticaji uspaljene mašte 22. Izgnanik u Beogradu - Biografija - Bibliografija - Dela

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat ! Sa francuskom revolucijom 1789. započinje jedno novo razdoblje u istoriji evropske civilizacije, sa romantizmom jedno novo razdoblje u istoriji evropske književnosti, a sa marksizmom novo razdoblje u istoriji pogleda na svet. »Romantizam i marksizam su izvršili velika antropološka otkrića. Oni su otkrili nove kontinente koji se prostiru u čovekovoj unutrašnjosti i unutar sveta. Otkrića romantizma i marksizma su, razume se, različita, i njihove se metode veoma razlikuju. Ali zajedničko im je uverenje da život treba da bude aktivan izbor, da čovek formira sebe i svoje misli u akciji, da revolucija shvaćena kao neprestani projekt okrenut budućnosti određuje saznajni i emocionalni horizont savremene epohe.« Studije Marije Janjion sabrane u ovoj knjizi istražuju složenu oblast preplitanja književnosti, filozofije i (najopštije rečeno) pogleda na svet moderne epohe. Sa velikom erudicijom i zavidnom pronicljivošću, ona istražuje na koji način i književnost i filozofija i ono što danas nazivamo »naukama o čoveku« sarađuju u stvaranju moderne ideje čoveka i njegove sudbine. Marija Janjion ume da u različitim disciplinama i oblastima ljudskog stvaranja otkrije zajedničku osnovnu ideju i da prati sve transformacije koje ona trpi na svom putu od umetnosti do filozofije, i obratno. Time ova knjiga prelazi relativno uske granice književnoistorijskih studija i postaje jedno od važnih dela koie istražuju najpresudnije ideje našeg vremena. Sadržaj: I TRAGICNO 1. Filozofska teorija tragičnog 2. Tragedija i hermeneutika 3. Tragična Hegelova dijalektika 4. Marksov i Ničeov Prometej 5. Frojdov Edip 6. Od tragedije do apsurda 7. Kako je moguća romantična tragedija 8. Savremena tragedija istorije II POGLEDI NA SVET 1. Marksova sociologija saznanja 2. Ideologije 3. Tajne fetišizma 4. Jezik, robe, znakovi, promena 5. Altise: neprihvatanje istorizma 6. Diltajeva teorija pogleda na svet 7. Razumevanje 8. Komprehensivne humanističke nauke i marksizam 9. „Sociologija književnih formi” III PRIRODA Priroda IV RAZBOJNICI I VAMPIRI 1. „Noćni i grobni pesnici” 2. Nemački „demonski ekran” 3. Vlast i hipnoza 4. Nadrealizam kao zamena romantizma 5. Kain i Lucifer 6. Prevrtljivi Prometej 7. Senka božanskog markiza 8. Zločini ljubavi ili dvosmislenost erotizma 9. Gotski fantomi 10. Vratiti ključeve hodnika snova Beleška o piscu

Minesingeri na slikama iz manuskripta Codek Manesse (takođe Manessische Liederhandschrift ili Manessische Handschrift, takođe poznat kao Veliki Heidelberg Liederhandschrift ili Pariski rukopis prema odgovarajućem mestu skladištenja) je najobimniji i najpoznatiji nemački rukopis pesama srednjeg veka.[1] Nazivao ga je tako švajcarski naučnik Johan Jakob Bodmer po obimnoj zbirci pesama iz švajcarske patricijske porodice Manesse. Od Karla Lahmana, germanisti su zbirku nazivali skraćenim sigilom C. Od 1888. ponovo se čuva u biblioteci Univerziteta Hajdelberg (poziv na broj: UB Heidelberg, Cod. Pal. germ. ili cpg 848). Kodeks se sastoji od 426 pergamentnih listova ispisanih obostrano u formatu 35,5 × 25 cm, koji su paginirani kasnijom rukom. Ukupno ima 140 praznih stranica i brojne samo delimično napisane stranice. Tekst je ne samo više puta objavljivan u poboljšanim istorijsko-kritičkim izdanjima, već je – za razliku od drugih rukopisa – i štampan sa karakternom tačnošću (vidi bibliografiju). Manessische Liederhandschrift sadrži poetska dela na srednjem visokom nemačkom jeziku. Njegova baza je napravljena u Cirihu oko 1300. godine, verovatno u vezi sa kolekcionarskom delatnošću ciriške patricije porodice Manesse. Nekoliko dodataka je dodato oko 1340. godine. Tekst potiče od 10-12 različitih pisaca, možda iz okoline Grosminstera u Cirihu.[2] Kodeks se smatra reprezentativnim zbirom srednjovekovnih amaterskih pesama i ujedno je glavni i uglavnom jedini izvor za „postklasičnu“ minstrel. Ukupno 138 minijatura, koje prikazuju pesnike u idealizovanoj formi tokom dvorskih aktivnosti ili koje ilustruju određene odlomke iz njihovog dela koji su tada već bili dobro poznati (kao što je Valthers von der Vogelveide Reichston „I sat uf eime steine” und dahte bein mit Beine`), smatraju se važnim dokumentom gornjorajnske gotike. Još jedna minijatura bez teksta je samo unapred nacrtana. Valter fon Brajzah je ostao bez minijature. Ukupno četiri umetnika su obezbedila minijature za rad... tvrdokoričena 19/12 odlično očuvana exlibris NOVLI.1

Posveta autora pesniku Stevanu Tontiću. Autor - osoba Tamaš, Юliяn, 1950- = Tamaš, Julijan, 1950- Naslov Metodološke orijentacije u proučavanju književnosti / Julijan Tamaš Ostali naslovi The greatness of the small Vrsta građe stručna monografija Jezik srpski Godina 2020 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Alma, 2020 (Mladenovac : Presing) Fizički opis 306 str. ; 25 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂSagledavanja ; ǂknj. ǂ21 (broš.) Napomene Tiraž 300 Biografija: str. 301-304 Napomene i bibliografske reference uz tekst Summary: The greatness of the small: str. 293-299. Predmetne odrednice Nauka o književnosti Književno delo -- Analiza Književnost -- Poetika Hemeneutika Posebnost knjige „Metodološke orijentacije u proučavanju književnosti“ Julijana Tamaša je u tome da autor teorijski i interpretacijama pojedinih književnih dela, najčešće komparativno, prikazuje prednosti i slabosti desetak metodoloških orijentacija. Pri tom ne preferira ni jednu od njih; smatra da struktura i smisao dela opredeljuje najplodniju metodološku orijentaciju. Vodeći metodolozi držali su se jedne metodološke orijentacije, čime je metoda osiromašivala potencijalne smislove dela. Nasuprot francuske komparativističke škole koja se iscrpljivala opisima „uticaja`, američke istorije ideja, teorija istorijsko-tipoloških analogija V. M. Žirmunskog čini treću metodološku orijentaciju, koja dela sagledava unutar opšte i svetske književnosti, uključuje i zapadno- evropske, istočne i afričke, „velike“ i „male“ književne tradicije, i traga za trećim, integralnim stanovištem – ni pogled na velike sa stanovišta malih, niti velikih na male – jer su kreativni izazovi književnog stvaralaštva isti za sve. Istovremeno, knjiga nastoji da, koliko je moguće, racionalizuje osnovu književnog dela i tu počinje pravi posao, da tumač na toj empirijskoj osnovi opiše meru neponovljive razlike, inovacije, po kojoj delo zaslužuje pamćenje i visoko vrednovanje unutar celokupnog književnog i životnog iskustva. Knjiga koje nema u srpskoj i svetskoj književnosti. SADRŽAJ Uvod O prirodi književnosti i prirodi proučavanja književnosti 5 Prva deonica Teorija istorijsko-tipoloških analogija V. M. Žirmunskog 19 Pesma „Kamenjari“ Ivana Franka i marksizam 78 Stilske konstante „deskriptivne“ poezije Vojislava Ilića 84 Motiv Madone u poeziji Aleksandra Bloka: struktura i simbol 92 Poezija Sime Pandurovića i psihoanaliza 103 Tumačenje „zapisa o Crnom Vladimiru“ Stevana Raičkovića 108 Fenomenološka analiza pesme „Kalinova balada“ Ivana Drača 114 Pitanje Boga u poeziji Boška Ivkova 119 Zagonetka ženstvenosti, locus amoenus Mirjane Milankov 127 Druga deonica O kritičkoj praksi 137 Mogućnosti i granice empirijskog proučavanja književnosti 141 Smisao za tuđe gledište 151 Napon između sveta i uma Radomira Konstantinovića 155 Vrhovima srpske poezije i kritike 161 Književna kritika i esej Draška Ređepa 166 Treća deonica Predgovor 177 Poetika regionalnih i malih književnih tradicija 179 1. Odnos usmene i pisane književnosti 183 2. Magična kreativnost reči 192 3. Tradicija idile i ruralizam 206 4. Odnos prema Bogu 224 5. Prihvatanje moderne književnosti 231 6. Odnos prema istoriji 241 7. Književne vrste 245 8. Odbrana identiteta jezikom 248 9. Značaj graničnih situacija 250 10. Priroda kao prostor sreće 260 11. Samorealizacija pojedinca i ljudska priroda 261 12. Kreativnost psihološkog minimalizma 263 13. Teorija hitnutog belutka 264 14. Problem vizije celine 266 15. Pitanja interpretacije i vrednovanja dela 270 16. Od poetike tradicije do individualnih poetika, veličina malenih i dvanaest apostola regionalizama (F. Mistral, R. Tagore, M. Krleža, JI. Hjuz, G. Kosteljnik, I. B. Singer, G.G. Markes, L. S. Sengor, V. Sojinka. G. Ajgi, K. Lorenc i R. Đurić) 275 THE GREATNESS OF THE SMALL Poetics of Regional and Small Literary Traditions Summary 293 Biografija 301 Julijan Tamaš (Vrbas, Bačka, 4. avgust 1950) redovni je profesor Rusinske književnosti i Ukrajinske književnosti sa opštom književnošću. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1975–2015) i na univerzitetima Užgoroda, Lavova, Kijeva, Prešova, Filadelfije, Toronta, Čikaga, Trira, Tartua, Beograda, Zagreba i Broclava. Za akademika Nacionalne akademije nauka i umetnosti 2004. godine. Počasni je doktor Užgorodskog nacionalnog univerziteta (2009). Pesnik, romansijer, esejist i filolog, objavio je pedeset pet autorskih knjiga i preko hiljadu jedinica iz književnosti i nauke o književnosti o svim slovenskim književnostima i poetikama regionalnih i malih književnih tradicija u svetu, uvek sa teorijskim i komparativnim pristupom. Tamaš piše na rusinskom, srpskom i ukrajinskom jeziku i po tome, kao i po vrednosnim orijentacijama i poetici, svrstava se u srednjoevropske pisce, što najčešće ima za posledicu da, kao i svako ko pripada svima – ne pripada nikome, a logično bi bilo da ga kao svog pisca prihvataju najmanje tri navedene jezičke, književne i kulturne tradicije. MG32

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Muzički istrumenti su sprave na kojima se izvode muzička dela. Oni koji se danas upotrebljavaju u umetničkoj muzici dele se na tri glavne grupe: žičane, duvačke i udaračke (udaraljke). Žičani, prema načinu proizvođenja tona, dele se na: gudačke (violina, viola, violončelo, kontrabas) i okidačke (harfa, klavsen, gitara, mandolina, lauta i dr). Duvački se dele na: drvene (pikolo, flauta, klarinet, oboa, fagot i dr.) i limene (horna, truba, trombon, tuba i dr). Udarački mogu biti određene visine zvuka (timpan, ksilofon, metalofon, zvoničići, zvona i dr.) ili neodređene visine zvuka (veliki bubanj, doboš, činele, tam-tam, gong i dr.) Specijalnim kombinovanim vrstama pripadaju klavir, orgulje, čembalo, harmonijum i dr. Mehanički instrumenti reprodukuju muzičko delo bez neposrednog učešća umetnika-izvođača; obično su to sprave koje se stavljaju u pokret bilo mehaničkim putem, bilo električnim pogonom (vergl, piavola, muzička kutija, gramofon, orkestrion i dr). Definicija i osnovne operacije Muzički instrument proizvodi zvukove. Kada su ljudi prešli sa stvaranja zvukova svojim telima - na primer pljeskanjem - na korištenje predmeta za stvaranje muzike od zvukova, nastali su muzički instrumenti.[1] Primitivni instrumenti su verovatno dizajnirani da emuliraju prirodne zvukove, a njihova svrha je više ritual nego zabava.[2] Koncept melodije i umetnička potraga za muzičkom kompozicijom bili su nepoznati ranim sviračima muzičkih instrumenata. Svirač koji proizvodi zvuk flautom da bi označio početak lova, čini to bez razmišljanja o modernom pojmu „pravljenja muzike”.[2] Arheologija Istraživači su otkrili arheološke dokaze o muzičkim instrumentima u mnogim delovima sveta. Neki nalazi su stari 67.000 godina, ali njihov status kao muzičkih instrumenata često je u sporan. Konsenzus se učvršćuje oko artefakata starih oko 37.000 godina i kasnije. Samo artefakti napravljeni od trajnih materijala ili upotrebom trajnih metoda imaju tendenciju da prežive. Stoga se pronađeni uzorci se ne mogu nepobitno smatratio najranijim muzičkim instrumentima.

U dobrom stanju Jugoslavenska revolucija i socijalizam. Sv. 1 / Josip Broz Tito ; izbor priredio Miloš Nikolić ; predgovor Aleksandar Grličkov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo) Fizički opis XLIII, 433 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Miloš Grličkov, Aleksandar Zbirka Biblioteka Prometej ; 16 Napomene Misao i djelo Josipa Broza Tita: str. IX-XXXVIII Napomena priređivača: str. XXXIX-XLIII Registri Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Politika neangažovanja -- Jugoslavija Narodnooslobodilačka borba, 1941-1945 Jugoslavija -- Političke prilike -- 1928-1979 Jugoslavenska revolucija i socijalizam. Sv. 2 / Josip Broz Tito ; izbor priredio Miloš Nikolić ; predgovor Aleksandar Grličkov Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1982 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1982 (Ljubljana : Delo) Fizički opis VII, 563 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Nikolić, Miloš Grličkov, Aleksandar Zbirka ǂBibliotekaǂ Prometej ; 16 Napomene Bibliografija: str. 521-561 Registri Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Politika neangažovanja -- Jugoslavija Narodnooslobodilačka borba, 1941-1945 Jugoslavija -- Političke prilike -- 1928-1979

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2] Biografija Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA). Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1] Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas. Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju. Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“. U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.

KARL GUSTAV JUNG PSIHOLOGIJA I ALHEMIJA Prevod - Štefanija Halambek Izdavač - Narodna knjiga-Alfa, Beograd Godina - 1998 498 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Posebna izdanja Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu na predlistu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Predgovor drugom izdanju I. UVOD U RELIGIJSKO-PSIHOLOŠKU PROBLEMATIKU ALKEMIJE II. SIMBOLI SNA U PROCESU INDIVIDUACIJE 1. Uvod A. Gradivo B. Postupak 2. Početni snovi 3. Simbolika mandale A. O mandali B. Mandale u snovima C. Vizija svjetskoga sata D. O simbolima sebstva III. PREDODŽBE IZBAVLJENJA U ALKEMIJI 1. Osnovni pojmovi alkemije A. Uvod B. Stupnjevi alkemijskoga procesa C. Ciljne predodžbe i njihovi simboli 2. Psihička narav alkemijskoga djela. A. Projekcija psihičkih sadržaja B. Duhovni stav spram djela C. Meditacija i imaginacija D. Duša i tijelo 3. Djelo. A. Postupak B. Duh u tvari C. Djelo izbavljenja 4. Materia prima A. Oznake tvari B. Increatum C. Posvudašnjost i savršenost D. Kralj i kraljević E. Junački mit F. Skriveno blago 5. Usporedba lapis-Krist A. Obnavljanje života B. Potvrde religioznoga tumačenja a) Raymundus Lullius b) `Tractatus aureus` c) Zosim i nauk o anthroposu d) Petrus Bonus e) `Aurora consurgens` i nauk o mudrosti (sapientia) f) Melchior Cibinensis i alkemistička parafraza mise g) Georgius Riplaeus h) Epigoni 6. Alkemistička simbolika u religijsko-povijesnome okviru A. Nesvjesno kao zavičaj simbolâ B. Motiv jednoroga kao paradigma a) Motiv jednoroga u alkemiji b) Jednorog u crkvenoj alegorici c) Jednorog u gnosticizmu d) Jednorogi skarabej e) Jednorog u Vedama f) Jednorog u Perziji g) Jednorog u židovskoj predaji h) Jednorog u Kini i) Pehar od jednoroga Epilog `Jung nije od nas tražio da se bavimo alhemijom da bismo bolje razumjeli sebe. On nas je samo i ovim svojim istraživanjem, u knjizi `Psihologija i alhemija`, kao i brojnih drugih područja iz opšte psihologije, psihijatrije, parapsihologije, mitologije i religije podstakao da stavimo u pokret lični unutrašnji točak i da se onda prepustimo čaroliji njegovih metamorfoza. Jedna on njih možda će nekoga od nas ponovo dovesti na prag stare ili nove alhemičarske laboratorije u kojoj ćemo, u nekom udaljenom trenutku vremena, otkriti i ono što sam Jung nije mogao da otkrije u alhemiji. Jer, alhemija nije besmislica. U to bar možemo posle Jungovih otkrića biti sigurni.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Carl Gustav Jung Psychologie Und Alchemie

U dobrom stanju. Tvrdi povez sa zaštitnim omotom. Barok i rokoko u djelu Antuna Kanižlića (1699-1777), Edgar Allan Poe u hrvatskoj i srpskoj književnosti, Geneza i struktura Vojnovićevog ekvinocija, Književni rad Silvija Strahimira Kranjčevića u sarajevskoj Nadi 1894-1903., Ulderiko Donadini (1894-1923) SADRŽAJ Matko Peić: BAROK I ROKOKO U DJELU ANTUNA KANIŽLIĆA (1699-1777) ....... ....5 Uvod... 5 Barok .... . ...... 12 Barok - umjetnost »unutarnjeg oka«... 12 Pesimizam baroka . .... 14 Noć i tama... 15 Prezir tijela i mortifikacija fiziologije... 15 Nauk o trapljenju ...... 17 Prezir zemlje, prolaznost života i ništa vilo ljepote ......21 Smrt..... 22 Unio mystica ...... 23 Djela »unutarnjeg oka«... 24 Alegorija... 25 Barokni bestijarij ...... 29 Barokni lapidarij ...... 33 Barokni pejzaž ...... 34 Barokno alegorijsko svjetlo i simbolizam boja .......38 Rokoko ...... 40 Optimizam rokokoa ...... 43 Rokoko — umjetnost »vanjskog oka«... 44 Optimizam rokokoa - motiv svjetla i zore... 50 Afirmacija tijela - vivifikacija fiziologije, nauk o čulima …53 Oko . . . ...... 55 Za rokoko vid, protiv baroknog privida... 56 Kanižlićevo rokoko svjetlo... 57 Motiv rokoko svjetla i zore... Crveno — boja rokokoa ...... Rokoko portret... 53 Portreti ljudi... 65 Portret rokoko haljine ...... 69 Portret rokoko frizure - parfem, puder, šminka ......71 Rokoko bestijarij... 74 Portreti ptica... 76 Priroda - jedini Kanižlićev učitelj... 79 Karikatura sove.....84 O ptici bravenjaku... 84 Rokoko herbarij. . .......85 Ruža... 87 Rokoko lapidarij... 88 Portretist stvari... 88 Rokoko pejzaž ......89 Vrijeme, ure i mjeseci... 92 Rokoko sezone ...... 93 Moda samoće u XVIII stoljeću... 95 Moda pustinjaka u XVIII stoljeću... 95 Rokoko park... 96 Rokoko špilja... 97 Portret Slavonije ...... 98 Slavonsko narodno nebo...102 Kanižlić i Požega... 103 Stil ...... 104 Rokoko stil...104 Rokoko deminutiv...106 Rokoko ornament...108 Kititi znači pisati rokoko stilom...110 Rokoko proporcija ......110 Rokoko asimetrija...111 Rokoko ritam...112 Kanižlićev rokoko ritam... 113 Rokoko kompozicija Sv. Rožalije...115 Rokoko estetika epizode...118 Kanižlićeva rokoko kompozicija i teatar...119 Rokoko moda kompilacije ......119 Humor . . . 120 Moda humora u XVIII stoljeću .....120 Kanižlić i humor ............ .............122 Univerzalnost Kanižlićeva humora...............................126 Razni oblici Kanižlićeva humora . ...... ....127 Mehanizam Kanižlićeva humora ..........................128 Epilog...... Bibliografija ........................131 Sonja Bašić: EDGAR ALLAN POE U HRVATSKOJ I SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI........... ....135 Uvod . . .................. I....Život i utjecaj E. A. Poea.........................141 II....Prijevodi Poeove poezije i proze od 1663. do kraja 19....stoljeća....... ... 144 1....Pregled materijala....... 144 2....Prijevodi poezije....... 145 3....Prijevodi proze ,....................155 4....Karakteristike perioda ................157 III....Prikazi i prijevodi Poeove poezije i proze od početka 20. stoljeća do prvoga svjetskog rata...160 1....Pregled materijala . ....160 2....Prikazi . . ............. ......160 A. G. Matoš ..........160 Vladoje Dukat ......................181 Janko Polić Kamov ....................183 Ostali prikazi .................185 3....Prijevodi poezije i...proze...........187 Svetislav Stefanović .... ........187 Prozni prijevodi poezije...200 Prijevodi proze . ....... ......203 4....Karakteristike perioda ......204 IV....Prikazi i prijevodi Poeove poezije i proze između dva rata. ........208 1....Pregled materijala...208 2....Prikazi...209 3....Prijevodi poezije...... Bogdan Popović .......... Darinka Hristićeva...... ............215 K. K. i Kolman Kazimir . . ....215 4....Prijevodi proze.........219 5....Karakteristike perioda...... 222 V....Podije drugoga svjetskog rata...223 1....Pregled materijala...223 2....Kritičari i prevodioci...224 Ivan Goran Kovačić...224 Tin Ujević . ...............................225 L Slamnig i A. Šoljan...... ... , ,...228 E. A. Poe: Odabrana dela...234 Stanislav Vinaver . ......235 Isidora Sekulić ...............236 3....Karakteristike perioda...238 Zaključak......238 Bibliografija...245 literatura...251 Popis skraćenica...... ....255 Napomena uz Bibliografiju.... . .255 Darko Suvin: GENEZA I STRUKTURA VOJNOVIĆEVOG »EKVINOCIJA« ...257 Poglavlje 1. Dubrovačka tradicija 19. vijeka i »Gundulićev san«...257 Poglavlje 2. Vojnović i oblikovanje elemenata modernističke dramatike...267 Poglavlje 3. Faktumi slojevi i osnovna simbolika »Ekvinocija«...287 Pučko-veristička i građansko-simbolistička...dramatika.......284 Simbol usudnog »ekvinocija«...291 Poglavlje 4; Simbolistička fabulacija »Ekvinocija«...............304 Grafički prikaz »Ekvinocija«...312-313 Poglavlje 5. Mjesto i značaj dramatike...»Ekvinocija«...........335 Karakterizacija ... 339 Govor ...345 Zaključak...351 Dodatak I: Tekst i izvođenje »Gundulićevog sna« . . ....353 Dodatak II: Tekst i izvođenje »Ekvinocija«...355 Kratice u tekstu...371 Davor Kapetanić: KNJIŽEVNI RAD SILVIJA STRAHIMIRA KRANJČEVIĆA U SARAJEVSKOJ »NADI« 1894-1903... 373 Uvodna riječ... 373 Pristupno poglavlje... 374 Biografske pretpostavke...385 Kolo sarajevskih književnika...397 »Nada«......408 Urednik »Nade«...433 Suradnik »Nade«...446 Zaključna riječ...472 Prilozi...476 I. Kranjčevićeva pisma...476 I....Kranjčevićevi službenički dokumenti...479 II....Arhiv »Kola sarajevskih književnika«...484 Ante Franić: ULDERIKO DONADINI (1894-1923)... 497 I. Porijeklo čovjeka i pisca...497 II....Prvi utjecaji i orijentacija...522 III....Lirska proza u sjeni A. G. Matoša...547 IV....Proza...572 V....Odnos prema Dostojevskome...596 VI....Pjesme...612 VII....Drame...629 VIII....Književni kritičar i jugoslavenski nacionalist ..... ....661 IX....U stihu i prozi svojih suvremenika...700 X....Zaključak...726 Bio-bibliografija Ulderika Donadinija...733 1....Bibliografija radova U. Donadinija...733 2....Ostavština U. Donadinija...742 3....Literatura o U. Donadiniju...744 4....Ostalo o U. Donadiniju...751 Likovni prilozi... 752—753

U dobrom stanju Historija prostitucije. 1, Prostitucija primitivnih, klasičnih i istočnjačkih naroda Fernando Henriques ; [preveo Antun Patik] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1968 Zagreb : Epoha, 1968 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 431 str., [48] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Patik, Antun Prevod dela: Prostitution and society / Fernando Henriques Bibliografija uz svako poglavlјe. Predmetne odrednice Prostitucija -- Istorija S A D R Ž A J Predgovor ... 5 I. Obredna prostitucija .... 13 II. Bludnica i seksualni život u staroj Grčkoj... 36 III. Rimska prostitucija ... 82 IV. Klasična Indija ... 153 V. Bojovnici i djevojčure ...196 VI. Kineske prostitutke... 235 VII. Svijet gejša ... 276 VIII. Bliski istok... 330 IX. Afričke bludnice ... 374 X. Primitivna prostitucija u Novom svijetu i na Pacifiku ... 411 Historija prostitucije. 2, Prostitucija u Evropi i Novom svijetu Fernando Henriques ; [preveo Antun Patik] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1968 Zagreb : Epoha, 1968 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 374 str., [32] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Patik, Antun = Patik, Antun Prevod dela: Prostitution and society / Fernando Henriques Bibliografija uz svako poglavlјe. Predmetne odrednice Prostitucija -- Istorija S A D R Ž A J I. Seksualnost i kršćanstvo ...5 II. Srednjovjekovna bludnica ... 26 III. Stoljeće kurtizane ...64 IV. Rusija i Francuska u osamnaestom stoljeću ...106 V. London u osamnaestom stoljeću ...136 VI. Crnačka prostitucija na Karibima i Brazilu ...186 VII. Porok u Sjedinjenim Američkim Državama ...226 VIII. Prostitucija u New Yorku ...267 XI. »Najčišća, najveća nacija na svijetu«? ...308 X. Američka crnačka prostitucija u dvadesetom stolieću ...338 XI. Era moderne prostitucije u SAD ...351

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rimska mozaička umetnost koja je imala najveći domet u periodu od 100. p. n. e. do 500. godine dala je mnoštvo umetničkih dela,[1] ali nije dala nekih naročitih novina, bila je značajna dopuna rimskoj arhitekturi. Oni su očuvani na svim teritorijama nekadašnje Rimske imperije, od severne Afrike pa sve do Dunava, a izrada mozaičkih podova u bazenu Sredozemnog mora dostigla je najveće razmere u prvih 500 godina posle Hrista.[2] Osvajanjem grčkih gradova Rimljani su zapravo prisvajali umetnička dela i donosili ih ih u Rim. Međutim sa današnjega stanovšta, rimska kultura nije bila samo derivat ili imitacija grčke kulture, nego je baštinila i etruščansku kulturu, različitu i od rimske i od grčke. Zato za rimsku mozaičku umetnost može se reći daje ona bila most prema izgubljenim helenističkim remek delima, prema kojima su se divili, kopirali ih i prevodili u druge umetničke izražaje.[3] Rimljani su vremenom postali odlični graditelji i vrsni tehnolozi širokog obrazovanja, o čemu najbolje govore „Deset knjiga o arhitekturi” M. P. Vitruvije, za koga se ne zna tačno kada je živeo (za Julija Cezara ili Augusta u 1. vek p. n. e.), i u svom graditeljstvu dobro su spojili mesopotamijsku gradnju opekom i grčku obradu kamena sa sopstvenim zidanjem na nov - rimski način.[4] Opšta razmatranja Plinije Stariji o poreklu mozaičkih podova nedvosmisleno navod, i sa puno poštovanja, da je to grčki izum, „pavimenta originem apud Graecos habent”, iz Helenističkih središta mozaika (Delosa, Pergamona, Aleksandrije) u kojima su posebnu važnost pridavali izradi višebojnih emblemata. Majstori mozaika iz tih središta odlazil su tražeći posao u Italiji, i drugim rimskim provincijama, gde su bili dobro prihvaćeni. To je nanajidljivije u najranijim pompejanskim mozaicima koji u potpunosti oponašaju helenističku tradiciju.[5] Najveći pomak u stvarnju Rimskih mozaika ipak se dogodio nakon transformacije tradicionalne lokalne tehnike pri izradi poda u originalnu interpretaciju grčkoga mozaičkog stila, prilagođenog rimskom ukusu i potrebama.[6] Kako je Rim osvajao nove teritorije rimska urbanizacija i kultura uticala je i mnoga područja Evrope i Azije, koja je intenzivno započeta u 1. veku, kada su rimskim mirom (pax romana) postavljeni temelji za veliki kulturni napredak Rimskog carstva. Na tim prostorima nadmoćna rimska kultura mešala se sa domaćom tradicijskom, stvarajući novu provincijsku kulturu sa lokalnim obelžjima, „kao kamenčić u velikom mozaiku rimkoga kozmopolitizma”.[7] Rimski mozaici, kao i čitava antička umetnost, imaju narativan karakter i prikazuju određenu priču ili događaj. Oblici se senče, pa je predstava bliska svetu prirode i stvarnosti.....

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pantelejmon Dosen Banatska Crna Gora je istorijska oblast u današnjem rumunskom Banatu, istočno od Temišvara. Par malih srpskih sela u ovoj oblasti predstavljaju najistočnije položena srpska naselja u Banatu. Istorijat Banatska Crna Gora je ime srpskog porekla.[1] Radič Božić, srpski srednjovekovni velmoža, je dobio posede u Banatskoj Crnoj Gori.[2] Banatska Crna Gora je imala izuzetno veliki značaj tokom turske vladavine Banatom u 16. i 17. veku, kada je ovde živeo znatan broj Srba.[2] Međutim, tokom 18. i 19. veka, usled silaska Rumuna sa Karpata, ovaj deo srpskog življa ostao je odsečen od brojne srpske zajednice u ravničarskom delu Banata.

NOVO!!! nekorišćene prodaju se isključivo u kompletu ENGLISH GRAMMAR / English Grammar for Economists namenjena je prvenstveno studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu, na kome se predmet Engleski jezik za ekonomiste izučava četiri godine. Zajedno sa ostalim izdanjima istih autora (Engleski jezik 1 i 2, Engleski jezik 3, Engleski jezik 4 i English Practice in Economics and Business) ova knjiga predstavlja celinu i kao takva služi kao nastavni i ispitni materijal. English Grammar for Economists podeljena je na dva dela. U prvom delu izložena je gramatička građa, odnosno, strukture koje su vezane za specifičan diskurs ekonomskog engleskog jezika. U ovoj knjizi se pošlo od saznanja da je potrebno razviti znanje o jeziku, ali i preciznu upotrebu tog znanja. Stoga je u gramatici vidno naglašen funkcionalni pristup u prezentiranju gramatičkih jedinica i struktura, kao i njihovih najfrekventnijih upotreba. Svaka tema gramatičke građe ima uniformnu vizuelnu strukturu – ABC strukturu, za koju je višegodišnje iskustvo pokazalo da na najkoncizniji način prezentuje gramatičku građu. U sekciji A navodi se nekoliko rečenica koje služe kao primeri za određenu gramatičku temu (Sample sentences). U delu B daje se shematski prikaz građenja uvedene gramatičke teme (Form), dok se u delu C navodi selektivan prikaz onih upotreba gramatičke teme koja se obrađuje, a koje su karakteristične za jedan stručan jezik kakav je poslovni engleski jezik (Uses). Svaka od upotreba dodatno je ilustrovana rečenicama – primerima. Drugim rečima, činilo se važnim što više ukazati na specifičnost upotrebe određenih gramatičkih struktura u kontekstu poslovnog jezika ENGLISH PRACTICE / Priručnik gramatičkih vežbanja English Practice in Economics and Business predstavlja dopunu udžbenika English Grammar for Economists koji su sastavili isti autori i koji se već nekoliko godina koristi u nastavi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Koncipiran kao deo didaktičkog paketa koji pokriva nastavni program predmeta Engleski jezik za ekonomiste i koji, pored pomenute gramatike, obuhvata još tri udžbenika (Engleski jezik I i II, Engleski jezik III, Engleski jezik IV), ovaj praktikum ima za cilj da omogući lakše usvajanje određenih gramatičkih struktura neophodnih za ovladavanje specifičnim jezičkim mehanizmima ne samo poslovnog engleskog jezika, nego i engleskog kao jezika ekonomske nauke. SK.2

HELENSKA ISTORIJA: Ksenofont Naslov Helenska istorija / Ksenofont ; uvod, prevod i napomene Milena Dušanić Vrsta građe izvešt.o istraž Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1988 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 307 str., [1] presavijen list s geogr. kartom ; 21 cm Drugi autori - osoba Dušanić, Milena Zbirka Antička književnost ISBN 86-363-0038-X (plast. sa omotom) 86-363-0030-4 (za izdavačku celinu) O piscu i delu: str. 5-21. Napomene: str. 267-290 Spisak važnijih grčkih termina: str. 291. Indeks ličnih i geografskih imena: str. 292-[308]. Predmetne odredniceKsenofont, 430-354 pre n. e. Grčka -- Istorija -- 4v pre n. e. Odlično očuvana knjiga. ks

1. Čedomir Antić - Velika Britanija, Srbija i Krimski rat 1853-1856 ISBN: 9788617344090 Podnaslov ovog dela Čedomira Antića, jednog od najpoznatijih predstavnika istoričara najnovijih generacija, je Neutralnost kao nezavisnost. Ova knjiga je objavljena mnogo pre najznačajnijih skorašnjih događaja u Ukrajini koji su svoj epilog doživeli i kroz odluku Krima da ponovo postane deo Rusije. Osnovna teza ovog Antićevog dela zasnovana je na njegovoj oceni da je Krimski rat bio najveći evropski rat u XIX veku, u kojem je Velika Britanija imala više nego značajnu, ako ne i najznačajniju ulogu. Iako je to bio možda najveći rat, ne samo u tom veku, u koji je Srbija propustila da uđe, ipak posledice Krimskog rata su bile više nego upečatljive još dugo posle njega u celokupnoj istoriji Balkana, a pogotovo za Srbiju. Antićeva studija polazi, takođe i od činjenice da je odnos Velike Britanije prema Osmanskom carstvu, Velikim silama koje su ga ugrožavale i državama koje su pretendovale da ga naslede, bio veoma složen Razlog je bio u britanskom interesu za opstanak Turskog carstva, kao najmanje skupom rešenju koje u isti mah najsigurnije održava britansku prevlast u Aziji Africi. Srbija je tokom Krimskog rata uspela da ostane u miru i da sačuva neutralnost. Iako je sve ponajviše bilo posledica neodlučnosti i slabosti, ova neutralnost je Srbiji omogućila period najveće samostalnosti, razdoblje koje će se završiti međunarodnim priznanjem suverene Srbije, na Berlinskom kongresu 1878. godine. Knjiga je nova, nekorišćena. 2. Čedomir Antić - Uvod u istorijske studije ISBN: 978-86-17-19713-9 Uvod u istorijske studije je predmet na prvoj godini studija istorije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Na svim fakultetima istorije, širom sveta, središnji kurs na prvoj godini posvećen je uvodu ili temama iz istorije. Takav predmet, baš kao i uvodni predmeti na pravnom ili ekonomskom fakultetu, treba da studentima predstavi teorijske osnove istorijske nauke, njenu istoriju, pomoćne istorijske nauke kao i tendencije budućeg razvoja. Knjiga je nova, nekorišćena.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Fridrih Engels (nem. Friedrich Engels;[1][2][3] Barmen, 28. novembar 1820 — London, 5. avgust 1895) bio je nemački filozof, istoričar, komunista, sociolog, novinar, poslovan čovek i revolucionar.[4] Njegov otac bio je vlasnik velikih tekstilnih fabrika u Solfordu u Engleskoj i Barmenu u Prusiji (sada Vupertal, Nemačka). Engels je zajedno sa Karlom Markom razvio ono što je danas poznato kao marksistička teorija i 1845. godine objavio je Stanje radničke klase u Engleskoj, zasnovano na ličnim zapažanjima i istraživanjima u engleskim gradovima. Engels je 1848. godine zajedno sa Marksom napisao Komunistički manifest, a takođe je autor i koautor (prevashodno sa Markom) mnogih drugih dela. Kasnije je Engels finansijski podržavao Marksa, omogućivši mu da istražuje i napiše Kapital. Nakon Markove smrti, Engels je uredio drugi i treći tom Kapitala. Pored toga, Engels je organizovao Markove beleške o teorijama viška vrednosti,[5] koje su kasnije objavljene kao „četvrti tom Kapitala”.[6][7] Godine 1884. je na osnovu Marksovog etnografskog istraživanja objavio je Poreklo porodice, privatnog vlasništva i države. Engels je umro u Londonu 5. avgusta 1895. godine, u 74. godini od karcinoma grkljana i posle kremiranja njegov pepeo bio je rasut sa Biči Heda u blizini Istborna.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Pál Tábori (16. studenoga 1908. – 9. studenoga 1974.), također poznat pod svojim pseudonimom Paul Tabori, [1] bio je pisac, novinar, scenarist [2] i psihoanalitičar rođen u Mađarskoj. Bio je poznat po svojim raznolikim spisima, koji su pokrivali široku lepezu tema uključujući povijest, psihologiju, popularnu znanost i beletristiku. Taborijeva djela često su karakterizirali njegov angažiran stil pisanja i njegova sposobnost da složene teme učini dostupnima širokoj publici. Život Rođen 16. studenoga 1908. u Budimpešti, u Mađarskoj, Tabori je odrastao u židovskoj obitelji. Studirao je u Beču i Berlinu, gdje je stekao doktorat znanosti. u psihologiji. Taborijevo psihološko iskustvo utjecalo je na njegova kasnija pisanja, posebice na njegov interes za ljudski um i ponašanje. Tridesetih godina prošlog stoljeća Tabori je radio kao novinar i urednik u Berlinu. Međutim, zbog uspona nacističke Njemačke i sve većeg progona Židova, bio je prisiljen pobjeći iz zemlje. Nastanio se u Engleskoj i postao britanski državljanin 1947. godine. Taborijeva književna karijera počinje u 1950-im i 1960-im godinama. Napisao je brojne knjige koje su istraživale širok raspon tema. Neka od njegovih značajnih djela uključuju Anatomiju egzila, koja je ispitivala iskustva izbjeglica i prognanika, i Prirodnu znanost o gluposti, [3] bezbrižno istraživanje ljudske ludosti. Napisao je i nekoliko povijesnih djela, kao što su Bizantska pozadina prvog križarskog rata i Sultanova budala, biografija mađarskog putnika u Osmanskom Carstvu. Osim toga, Tabori je zašao u područje fikcije, stvarajući romane i drame. Njegov roman Zelena kiša [4] bavio se holokaustom, odražavajući njegovu osobnu povijest i iskustva. Tabori je za pozornicu adaptirao i djela drugih autora, među kojima i drame Franza Kafke. Osim svoje spisateljske karijere, Tabori je radio kao psihoanalitičar i bio je član Britanskog psihoanalitičkog društva. Njegovi psihološki uvidi često su nalazili put do njegovih djela, dodajući dubinu i razumijevanje njegovim istraživanjima različitih tema. Paul Tabori preminuo je u Londonu 9. studenog 1974. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Simon de Bovoar (franc. Simone de Beauvoir;[1] Pariz, 9. januar 1908 — Pariz, 14. april 1986) bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.[2] Bila je životna saputnica filozofa Žan-Pola Sartra. Od 1931. do 1941. bila je profesorka filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu, a od 1943. se posvetila književnosti. Pisala je romane, drame, eseje i memoare. Neka od njenih poznatijih dela su romani egzistencijalističke tematike: „Gošća“, „Krv drugih“, „Svi su ljudi smrtni“ i „Mandarini“, drama „Nekorisna usta“ i memoari „Uspomene lepo vaspitane devojke“. Poznata je i po eseju „Drugi pol“ (franc. Le Deuxième Sexe), koji predstavlja detaljnu analizu ugroženog položaja žene i utemeljuje osnove feminizma. Simon de Bovoar je rođena u Parizu, 9. januara 1908. Njeni roditelji bili su Fransoa de Bovoar i Bertrand de Bovoar, a imala je i dve godine mlađu sestru Helen, koja je postala slikarka.[3] Budući da su izgubili puno materijalnih dobara tokom Prvog svetskog rata, porodica se borila da zadrži svoj buržoaski status. Ipak, Simon i Helen su se školovale u jednoj od najprestižnijih samostanskih škola. De Bovoar je bila veoma religiozna devojčica i nameravala je da postane častna sestra. Međutim, u svojim „tinejdžerskim” godinama, izgubila je svoju veru i ostala je ateista do kraja svog života...

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! „Moja nova knjiga Približavanje Bogu nastavljanje je mojih višegodišnjih razmišljanja i doživljavanja u traženju i otkrivanju volje za smislom, koju smatram, zajedno sa bečkim psihijatrom i filosofom Viktorom Franklom, osnovnim pokretačem svake ljudske delatnosti“, piše Jerotić u predgovoru ovoj knjizi, čime i daje zajedničku osnovu brojnim tekstovima koji je čine. Izdvojimo sledeće: Neuspele komunikacije među ljudima, Krivica, osećanje krivice i greh, Zdravo i bolesno u religioznom doživljaju, Rat i pravoslavlje. Vladeta Jerotić (Beograd, 2. avgust 1924 — Beograd, 4. septembar 2018) bio je srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU. Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizovao neuropsihijatriju. U Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj specijalizovao je psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize, psihoterapije, religije i filozofije. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a u poslednjim godinama u Beogradu i ostalim gradovima Srbije. Od 1984. godine Jerotić bio je član Udruženja književnika Srbije, i redovni član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenja jezika i književnosti). Sahranjen je po sopstvenoj želji u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.[1] Knjige LIČNOST MLADOG NARKOMANA – Beograd: Institut za alkoholizam i narkomaniju, 1974. PSIHOANALIZA I KULTURA – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1974 BOLEST I STVARANjE – Beograd: BIGZ (Biblioteka XX vek), 1976. IZMEĐU AUTORITETA I SLOBODE – Beograd: Prosveta, 1980. NEUROTIČNE POJAVE NAŠEG VREMENA – Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 1981. NEUROZA KAO IZAZOV – Beograd: Medicinska knjiga, 1984. PSIHODINAMIKA I PSIHOTERAPIJA NEUROZA (sa Milanom Popovićem) – Beograd: Nolit, 1984. DAROVI NAŠIH ROĐAKA I deo – Beograd: Prosveta, 1984, II deo: Prosveta 1993. ČOVEK I NjEGOV IDENTITET – Gornji Milanovac: Dečje novine, 1988. JUNG IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA – Beograd: Prosveta, 1990. MISTIČKA STANjA, VIZIJE I BOLESTI – Gornji Milanovac: Dečje novine, 1992. PUTOVANjE U OBA SMERA – Beograd: Plato, 1992. KAKO ZAMIŠLjAM DA BIH RAZGOVARAO SA VLADIKOM NIKOLAJEM VELIMIROVIĆEM – Šabac: Šabačko-valjevska eparhija, 1993. RAZGOVORI SA PRAVOSLAVNIM DUHOVNICIMA – Vranje: Književna zajednica „Borisav Stanković“, 1994. PSIHOLOŠKO I RELIGIOZNO BIĆE ČOVEKA – Novi Sad: „Besede“, 1994. VERA I NACIJA – Beograd: Tersit, 1995. SAMO DELA LjUBAVI OSTAJU – Beograd: Manastir Hilandar, 1996. POSETE, ODLOMCI – Vršac: KOV, 1996. STARO I NOVO U HRIŠĆANSTVU – Beograd: Istočnik, 1996. UČENjE SVETOG JOVANA LESTVIČNIKA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1996. UČENjE SVETOG ISAKA SIRINA I NAŠE VREME – Beograd: Ars Libri, 1997. UČENjE SVETOG MARKA PODVIŽNIKA I DRUGI OGLEDI – Beograd: Ars Libri, 1998. DUHOVNI RAZGOVORI – Valjevo: Glas crkve 1997. HRIŠĆANSTVO I PSIHOLOŠKI PROBLEMI ČOVEKA- Beograd: Bogoslovski fakultet SPC, 1997. SLIKARSTVO SVETOZARA SAMUROVIĆA – Valjevo: Valjevac, 1998. INDIVIDUACIJA I/ILI OBOŽENjE – Beograd: Ars Libri, 1998. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, III deo, Prosveta, Beograd, 1999. MOJA PUTOVANjA – EVROPA I EVROPLjANI, Partenon, Beograd, 1999. 50 PITANjA I 50 ODGOVORA IZ HRIŠĆANSKE PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd: Ars Libri, 2000. MUDRI KAO ZMIJE I BEZAZLENI KAO GOLUBOVI - Beograd: Gutenbergova Galaksija, 2000. NOVA PITANjA I ODGOVORI IZ HRIŠĆANSKO-PSIHOTERAPEUTSKE PRAKSE Beograd: Ars Libri, Banjaluka:Besjeda, 2003. DAROVI NAŠIH ROĐAKA, IV deo – Beograd: Ars Libri, 2007. O TAJNI, – Beograd: Ars Libri, 2017. Prevodi Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 5, iz kulture i umetnosti (preveli s nemačkog V. Matić, V. Jerotić, Đ. Bogićević), Novi Sad: Matica srpska, 1969, – 357 str.; 23 cm Odabrana dela Sigmunda Frojda, knjiga 8, Autobiografija; Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu (preveli s nemačkog – prvo delo – V. Jerotić i – drugo delo – N. Volf), Novi Sad: Matica srpska, 1969, – 295 str., 23 cm Pisma Sigmunda Frojda verenici – Psihoterapija, 1, Zagreb, 1975, 85-96. Studije i članci Akademik Jerotić je objavio veliki broj studija i članaka. Za spisak kliknite na prikaži. Nagrade i priznanja Dobitnik je više nagrada, između ostalog i: Zahvalnica Matice srpske, 1982. Povelja bolnice „Dr Dragiša Mišović“, 1983 Povelja Srpskog lekarskog društva, 1993 Nagrada „Đorđe Jovanović“, 1994. Nagrada „Laza Kostić“, 1997. Orden Svetog Save I stepena, 2001. Nagrada Isidora Sekulić 2003. godine za knjigu „Putovanja, zapisi, sećanja“. Nagrada Dositej Obradović 2014. godine, za životno delo[2] Velika povelja Brankovog kola 2017. godine[3]

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kabale und Liebe je drama u pet činova Friedricha Schillera. Praizvedena je 13. travnja 1784. u Frankfurtu na Majni, smatra se tipičnim primjerom Sturm und Dranga, književne struje prosvjetiteljstva, te je jedna od najvažnijih njemačkih drama današnjice. Buržoaska tragedija koju je Schiller izvorno nazvao Louise Millerin tek je na prijedlog glumca Augusta Wilhelma Ifflanda dobila popularniji naslov Kabale und Liebe i govori o strastvenoj ljubavi između kćeri buržoaskog glazbenika Louise Miller i aristokratskog sina Ferdinanda von Waltera, koja uzrokovano je podlim spletkama (Kabalen) biva uništeno. Don Carlos Povijesna tragedija u pet činova, labavo modelirana na događaje usredotočene na odnos između prijestolonasljednika Don Carlosa i njegova oca u 16. stoljeću za vrijeme vladavine španjolskog kralja Filipa II. Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar. Biografija Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783., radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života. Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3] Književni značaj Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno. Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta. Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao. Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije. Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti. Među velikim poštovaocima šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man. Dela Poezija Veče (1776) Osvajač (1777) Elegija o smrti mladića (1780) Oda radosti (Ode an die Freude) (1785) Grčki bogovi (1789) Umetnici (1789) Ibikovi ždrali (1797) - balada * Reči iluzije (1799) Kasandra (1802) Pozorište Razbojnici (Die Räuber) (1781) Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782) Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783) Don Karlos (1787) Almanah Muza (Musenalmanach) (1797) Valenštajn (trilogija) (1799) Marija Stjuart (1800) nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800) Devica Orleanska (1801) Verenici iz Mesine (1803) Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804) Eseji O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795) Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797) O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777) O ljupkosti i dostojanstvu (1793) O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796) Istorijska dela Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788) Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790) Pisma Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alister Krouli (engl. Aleister Crowley), pravo ime Edvard Aleksandar Krouli (engl. Edward Alexander Crowley,* 12. oktobar 1875, Lemington Spa, Engleska – 1. decembar 1947, Hejstings, Engleska) bio je engleski okultista, mistik, pesnik, planinar, šahista i astrolog. Edvard Krouli (engl. Edward Crowley) bio je otac dečaka koji se rodio 12. oktobra 1875. u Leamingtonnu, Worwickshire.[1] On je uvaženi sveštenik, vlasnik pivare i član hrišćanske sekte ″Plimutska braća″ što je dečakovu mladost u velikoj meri obeležilo verskim fanatizmom. Ova tvrdnja nije do kraja ispitana i smatra se da je svesno stvorena i preuveličana od samog Alistera Kroulija.[2] Majka, Emili Bišop, poticala je iz siromašne porodice. Uglavnom je provodila vreme u kući, baveći se domaćinskim poslovima. U 11. godini ostao je bez oca. Kako su bili dobrostojeća porodica Alister 1885. upisuje Triniti Koledž u Kembridžu.[2] Na Koledžu se ispoljavaju njegova razna interesovanja i on počinje da putuje, planinari i piše stihove, takođe u to vreme javljaju se i prvi kontakti sa misticizmom. Zlatna zora student Kembridža 1898. čita ″Oblak nad svetilištem″ od Karla fon Ekerthauzena, u knjizi se govori o bratstvu koje nadgleda napredak čovečanstva. Odlučuje da stupi u kontakt sa tim redom i to mu uspeva na proleće iste godine. U novembru 1898. biva inicaran u Zlatnu zoru. [2] Njegovo prvo magijsko ime bilo je (šp. Perdurado) što u prevodu znači da je preživeo, izdržao do kraja.[1] Već 1900. u Parizu biva iniciran u najviši rang reda od strane tadašnjeg vođe Mek Gregora Metersa. Zlatna zora je u to vreme bila u dubokoj krizi i pogođen rasulom reda Krauli napušta Englesku i naredne dve godine provodi putujući.[2] Tokom ove dve godine objavljena su mu dela ″Duša Ozirisa″, ″Tanhojzer″, ″Ambrosi Magi Hortus Rosarum″, boravi na glečeru Baltoro, osvaja vrh K-2 na Himalajima, boravi u Meksiku i sve vreme praktikuje rituale Zlatne zore.[2] Proleća 1903. vraća se u Englesku gde upoznaje Rouz Keli(engl. Rose Kelly) i nakon nekoliko nedelja veze par stupa u brak. Alister ponovo kreće na put i narednih deset meseci proveo je krećući se po Indiji i Egiptu gde je u Kairu od 8. do 10. aprila primio ″Knjigu Zakona″, svetu knjigu Teleme.[2] Svete knjige Teleme i pustinjska avantura Sa ženom Rouz i ćerkom Nuit Rouz je 1904. rodila devojčicu kojoj su dali ime Nuit. Početkom naredne godine porodica boravi u Švajcarskoj , Krouli zatim sam ponovo kreće u Kairo, potom u Indiju, Himalaje i na kraju u Kinu. U tom periodu piše poemu Orfej i sprema izdavanje sabranih dela.[2] Preko Šangaja i Njujorka 1906. se vraća u Englesku gde saznaje da je Nuit umrla od bakterijske infekcije. Te godine postavlja osnove za stvaranje Astrum Argentum-a, odnosno svog reda ″Srebrna Zvezda″, jednostavno AA.[1] Kao rezultat iskustva iz prethodnih godina 1907.pojavljuju se prve knjige Teleme, LiberLXV i Liber VII. Ponovo putuje i odlazi u Maroko i Španiju, tu je napisao ″Psihologiju Hašiša″. Neumorni avanturista 1909. sa svojim pomoćnikom Viktorom Nojburgom stiže u Alžir. Tu u pustinjama Afrike nastaje tkz ″Pustinjska avantura″, naime Krouli i Nojberg su nedeljama pešačili pustinjom i vršili rituale. Oni su navodno ″prizvali demona Horonzona″ koji im se javio u vidljivoj formi, Nojberg je zapisivao sve što se dešavalo dok se demon ispoljavao kroz svest njegovog učitelja. Ovim događajem Alister je primio u sebe svo zlo ovog demona i na taj način doživeo ″prosvetljenje″ jer je prešao preko Pakla do Svetlosti koju je simbolizovalo Horuso oko.[1] Sledbenici Alistera Kroulija ovaj ″događaj″ koriste kako bi ga uporedili sa kušanjem Isusa Hrista u pustinji jer to Krouliju daje božansku crtu, odnosno ″anihilaiaciju ega″.[1] Po završetku ove avanture Krouli se vraća u London.[2] Suđenje i Ordo Templi Orientis Alister Krouli tokom rituala U Londonu ga je u martu 1910. čekalo suđenje sa Mek Gregor Metersom zbog publikovanja tajni Zlatne zore. Iako ih je Krouli zaista objavio u delu ″Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda″.[2] dobio je suđenje i štampao novo izdanje ovog naslova. Ubrzo se razvodi od Keli i odlazi u Moskvu gde piše ″Himnu Panu″, ″Grad Bogova″ i dobija inspiraciju da kreira Gnostičku misu. U ovom periodu dolazi u dodir sa Ordo Templi Orientisom. Teodora Rojsa upoznaje 1912. i od njega dobija punomoćje za vođenje engleskog ogranka OTO-a.[2] Početkom 1914. sa Nojburgom objavljuje niz operacija koje će postati poznate pod imenom ″Pariski rad″. Juna iste godine odlazi u SAD u Njujork gde ostaje narednih pet godina i tu piše ″Liber Aleph″, ″Liber 97″, ″Liber 194/729″. Pored izdavanja knjiga on u Njujorsku upoznaje Leu Hirsing (engl. Lea Hirsinh), ona mu postaje žena i decembra 1919. se sa njom vraća u London gde je odlučio da osnuje ″Opatiju Teleme″. Posle nekoliko meseci izbor je pao na Siciliju i mesto Čelaf, već 1920. odlazi iz Londona, sa njim odlazi Lea,koja se porodila pre samog polaska, i ćerka Ninet Šamvej.[2] Opatija je bila aktivna sve do 1923. a rezultat njenog rada bili su ″Liber Amrita″, ″Jedna zvezda na vidiku″, ″Liber Samekh″, ″Dnevnik uživaoca droge″, ″Komentari na knjigu zakona″, Krouli je u tom vremenu nekoliko puta putovao do Francuske gde piše ″Liber Nike″. U maju 1923. Musolini je proterao Alistera i on najpre odlazi u Tunis a zatim ponovo u Francusku. Nakon smrti Teodora Rojsa postaje poglavar OTO-a koji se deli jer neki od članova ne prihvataju Knjigu zakona i Telemu.[2] Drugu polovinu dvadesetih godina živi u SAD-u gde mu se 1928. priključuje Izrael Regardi koji sa njim provodi naredne 4 godine, taj period obeležilo je izdavanje ″Magike u teoriji i praksi″ Ispovesti, starost i povratak u Englesku Vođa OTO-a u poznim godinama Početkom tridesetih godina izdao je prva dva toma ″Ispovesti″ ,finansijsku pomoć pružio mu je Karl Germer, član OTO-a, a značajnu ulogu u tehničkoj pripremi imao je Izrael Regardi. Germer je u narednim godinama finansijski pomagao Kroulija koji je često bio pred bankrotom.[3] Do 1934. dosta vremena je provodio krećući se između Nemačke i Portugalije gde objavljuje ″Ravnodnevnicu bogova″, ″Osam lekcija o jogi″ i četvrto izdanje Knjige Zakona. Početkom Drugog svetskog rata vraća se u Englesku i tu izdaje ″Magiku bez suza″, ″Knjigu Tota″ sa novodizajniranim špilom Tarota. Poslednje delo objavio je 1947, iste godine kada je i umro, bila je to antologija poezije ″Ola″,umro je 1.decembra i kremiran je u Brajtonu uz svečanost kojoj je prisustvovala mala grupa prijatelja.[3] Kontroverze Alister Krouli na omotu albuma grupe Beatles, gornji red, drugi sa leve strane Jedan od velikih skandala desio se 1934. kada je sa devetnaestogodišnjom Patriom Mek Elpajn dobio sina Alistera Ataturka.[3] Optuživan je za stvaranje modernog satanizma kao i da je bio narkoman. Istoričar Mark Bejnon ga u knijizi ″Londonska kletva″ optužuje za smrt sedam osoba koje su učestvovale u otvaranju grobnice Tutankamona.[4] U Srbiji je jedan mladić pre samoubistva uzviknuo policiji ″da je Alister Krouli″.[5] Alister Krouli je ušao u BBC-jevu listu sto najvećih Britanaca [6] i nalazi se na 77 mestu. Njegov lik nalazi se i na omotu albuma ″Seargent Pepers Lonely Hearts Club Band″ grupe Bitlsi.. I Ching (često pisana kao I Jing, Yi Ching, Yi King, or Yi Jing; također poznata kao `Knjiga promjene` ili `Klasik promjene`) je najstariji od kineskih klasičnih tekstova. Sadrži sistem simbola sa svrhom da identificiraju poredak u naizgled slučajnim događajima, te opisuje drevni sistem kozmologije i filozofije koji predstavlja srž kineskih kulturnih vjerovanja. Filozofija se temelji na ideji o dinamičnoj ravnoteži suprotnosti, evoluciji kao događšaja kao procesu, i prihvaćanju neizbježnosti promjene (see Philosophy, below). U zapadnnim kulturama I Ching neki smatraju jednostavno sistemom proricanja; mnogi vjeruju da sadrži mudrost i filozofiju drevne Kine. Knjiga se sastoji od serije simbola, pravila za njihovo manipuliranje, pjesama i komentara.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Alister Krouli (engl. Aleister Crowley), pravo ime Edvard Aleksandar Krouli (engl. Edward Alexander Crowley,* 12. oktobar 1875, Lemington Spa, Engleska – 1. decembar 1947, Hejstings, Engleska) bio je engleski okultista, mistik, pesnik, planinar, šahista i astrolog. Edvard Krouli (engl. Edward Crowley) bio je otac dečaka koji se rodio 12. oktobra 1875. u Leamingtonnu, Worwickshire.[1] On je uvaženi sveštenik, vlasnik pivare i član hrišćanske sekte ″Plimutska braća″ što je dečakovu mladost u velikoj meri obeležilo verskim fanatizmom. Ova tvrdnja nije do kraja ispitana i smatra se da je svesno stvorena i preuveličana od samog Alistera Kroulija.[2] Majka, Emili Bišop, poticala je iz siromašne porodice. Uglavnom je provodila vreme u kući, baveći se domaćinskim poslovima. U 11. godini ostao je bez oca. Kako su bili dobrostojeća porodica Alister 1885. upisuje Triniti Koledž u Kembridžu.[2] Na Koledžu se ispoljavaju njegova razna interesovanja i on počinje da putuje, planinari i piše stihove, takođe u to vreme javljaju se i prvi kontakti sa misticizmom. Zlatna zora student Kembridža 1898. čita ″Oblak nad svetilištem″ od Karla fon Ekerthauzena, u knjizi se govori o bratstvu koje nadgleda napredak čovečanstva. Odlučuje da stupi u kontakt sa tim redom i to mu uspeva na proleće iste godine. U novembru 1898. biva inicaran u Zlatnu zoru. [2] Njegovo prvo magijsko ime bilo je (šp. Perdurado) što u prevodu znači da je preživeo, izdržao do kraja.[1] Već 1900. u Parizu biva iniciran u najviši rang reda od strane tadašnjeg vođe Mek Gregora Metersa. Zlatna zora je u to vreme bila u dubokoj krizi i pogođen rasulom reda Krauli napušta Englesku i naredne dve godine provodi putujući.[2] Tokom ove dve godine objavljena su mu dela ″Duša Ozirisa″, ″Tanhojzer″, ″Ambrosi Magi Hortus Rosarum″, boravi na glečeru Baltoro, osvaja vrh K-2 na Himalajima, boravi u Meksiku i sve vreme praktikuje rituale Zlatne zore.[2] Proleća 1903. vraća se u Englesku gde upoznaje Rouz Keli(engl. Rose Kelly) i nakon nekoliko nedelja veze par stupa u brak. Alister ponovo kreće na put i narednih deset meseci proveo je krećući se po Indiji i Egiptu gde je u Kairu od 8. do 10. aprila primio ″Knjigu Zakona″, svetu knjigu Teleme.[2] Svete knjige Teleme i pustinjska avantura Sa ženom Rouz i ćerkom Nuit Rouz je 1904. rodila devojčicu kojoj su dali ime Nuit. Početkom naredne godine porodica boravi u Švajcarskoj , Krouli zatim sam ponovo kreće u Kairo, potom u Indiju, Himalaje i na kraju u Kinu. U tom periodu piše poemu Orfej i sprema izdavanje sabranih dela.[2] Preko Šangaja i Njujorka 1906. se vraća u Englesku gde saznaje da je Nuit umrla od bakterijske infekcije. Te godine postavlja osnove za stvaranje Astrum Argentum-a, odnosno svog reda ″Srebrna Zvezda″, jednostavno AA.[1] Kao rezultat iskustva iz prethodnih godina 1907.pojavljuju se prve knjige Teleme, LiberLXV i Liber VII. Ponovo putuje i odlazi u Maroko i Španiju, tu je napisao ″Psihologiju Hašiša″. Neumorni avanturista 1909. sa svojim pomoćnikom Viktorom Nojburgom stiže u Alžir. Tu u pustinjama Afrike nastaje tkz ″Pustinjska avantura″, naime Krouli i Nojberg su nedeljama pešačili pustinjom i vršili rituale. Oni su navodno ″prizvali demona Horonzona″ koji im se javio u vidljivoj formi, Nojberg je zapisivao sve što se dešavalo dok se demon ispoljavao kroz svest njegovog učitelja. Ovim događajem Alister je primio u sebe svo zlo ovog demona i na taj način doživeo ″prosvetljenje″ jer je prešao preko Pakla do Svetlosti koju je simbolizovalo Horuso oko.[1] Sledbenici Alistera Kroulija ovaj ″događaj″ koriste kako bi ga uporedili sa kušanjem Isusa Hrista u pustinji jer to Krouliju daje božansku crtu, odnosno ″anihilaiaciju ega″.[1] Po završetku ove avanture Krouli se vraća u London.[2] Suđenje i Ordo Templi Orientis Alister Krouli tokom rituala U Londonu ga je u martu 1910. čekalo suđenje sa Mek Gregor Metersom zbog publikovanja tajni Zlatne zore. Iako ih je Krouli zaista objavio u delu ″Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda″.[2] dobio je suđenje i štampao novo izdanje ovog naslova. Ubrzo se razvodi od Keli i odlazi u Moskvu gde piše ″Himnu Panu″, ″Grad Bogova″ i dobija inspiraciju da kreira Gnostičku misu. U ovom periodu dolazi u dodir sa Ordo Templi Orientisom. Teodora Rojsa upoznaje 1912. i od njega dobija punomoćje za vođenje engleskog ogranka OTO-a.[2] Početkom 1914. sa Nojburgom objavljuje niz operacija koje će postati poznate pod imenom ″Pariski rad″. Juna iste godine odlazi u SAD u Njujork gde ostaje narednih pet godina i tu piše ″Liber Aleph″, ″Liber 97″, ″Liber 194/729″. Pored izdavanja knjiga on u Njujorsku upoznaje Leu Hirsing (engl. Lea Hirsinh), ona mu postaje žena i decembra 1919. se sa njom vraća u London gde je odlučio da osnuje ″Opatiju Teleme″. Posle nekoliko meseci izbor je pao na Siciliju i mesto Čelaf, već 1920. odlazi iz Londona, sa njim odlazi Lea,koja se porodila pre samog polaska, i ćerka Ninet Šamvej.[2] Opatija je bila aktivna sve do 1923. a rezultat njenog rada bili su ″Liber Amrita″, ″Jedna zvezda na vidiku″, ″Liber Samekh″, ″Dnevnik uživaoca droge″, ″Komentari na knjigu zakona″, Krouli je u tom vremenu nekoliko puta putovao do Francuske gde piše ″Liber Nike″. U maju 1923. Musolini je proterao Alistera i on najpre odlazi u Tunis a zatim ponovo u Francusku. Nakon smrti Teodora Rojsa postaje poglavar OTO-a koji se deli jer neki od članova ne prihvataju Knjigu zakona i Telemu.[2] Drugu polovinu dvadesetih godina živi u SAD-u gde mu se 1928. priključuje Izrael Regardi koji sa njim provodi naredne 4 godine, taj period obeležilo je izdavanje ″Magike u teoriji i praksi″ Ispovesti, starost i povratak u Englesku Vođa OTO-a u poznim godinama Početkom tridesetih godina izdao je prva dva toma ″Ispovesti″ ,finansijsku pomoć pružio mu je Karl Germer, član OTO-a, a značajnu ulogu u tehničkoj pripremi imao je Izrael Regardi. Germer je u narednim godinama finansijski pomagao Kroulija koji je često bio pred bankrotom.[3] Do 1934. dosta vremena je provodio krećući se između Nemačke i Portugalije gde objavljuje ″Ravnodnevnicu bogova″, ″Osam lekcija o jogi″ i četvrto izdanje Knjige Zakona. Početkom Drugog svetskog rata vraća se u Englesku i tu izdaje ″Magiku bez suza″, ″Knjigu Tota″ sa novodizajniranim špilom Tarota. Poslednje delo objavio je 1947, iste godine kada je i umro, bila je to antologija poezije ″Ola″,umro je 1.decembra i kremiran je u Brajtonu uz svečanost kojoj je prisustvovala mala grupa prijatelja.[3] Kontroverze Alister Krouli na omotu albuma grupe Beatles, gornji red, drugi sa leve strane Jedan od velikih skandala desio se 1934. kada je sa devetnaestogodišnjom Patriom Mek Elpajn dobio sina Alistera Ataturka.[3] Optuživan je za stvaranje modernog satanizma kao i da je bio narkoman. Istoričar Mark Bejnon ga u knijizi ″Londonska kletva″ optužuje za smrt sedam osoba koje su učestvovale u otvaranju grobnice Tutankamona.[4] U Srbiji je jedan mladić pre samoubistva uzviknuo policiji ″da je Alister Krouli″.[5] Alister Krouli je ušao u BBC-jevu listu sto najvećih Britanaca [6] i nalazi se na 77 mestu. Njegov lik nalazi se i na omotu albuma ″Seargent Pepers Lonely Hearts Club Band″ grupe Bitlsi..

Autor - osoba Ivanović Muždeka, Nina, 1976- = Ivanović Muždeka, Nina, 1976- Naslov Granice i preplitanja : problematika žanra u romanima Džulijana Barnsa / Nina Ivanović Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2006 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 2006 (Novi Sad : Ideal) Fizički opis 356 str. ; 17 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂPrva knjiga / Matica srpska ; 238 (broš. sa klapnama) Napomene Tiraž 300 Na koricama beleška o autorki s njenom slikom Bibliografija: str. 347-356. Predmetne odrednice Barns, Džulijan, 1946- -- Romani SADRŽAJ 1. Uvod: Problematika žanra u romanima Džulijana Barnsa 1 1.1. Biografija i bibliografija 7 1.2. Žanrovska raznovrsnost 10 2. Metrolend 16 2.1. Roman o odrastanju 17 2.2. Autobiografski roman 27 2.3. Korak ka postmodernističkom romanu 41 3. Pre no što me je srela 47 3.1. Studija ljubomore, ljubavi i opsesije 49 3.2. Granice i preplitanja: stvarnost i fikcija, život i umetnost, prošlost i sadašnjost. 58 3.3. Melodramski elementi 69 3.4. Postmodernistički roman 74 4. Floberov papagaj 78 4.1. Biografija 80 4.2. Žanrovski kolaž 97 4.3. Postmoderni(stički) roman 102 5. Zureći u sunce 119 5.1. Od basne do naučne fantastike 124 5.2. Postmodernistički roman i roman ideja 133 6. Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja 143 6.1. Istorija kao žanr 145 6.2. Roman protiv zbirke pripovedaka 159` 6.3. Postmodernistički roman 169 7. Troje 193 7.1. Pripovedačka tehnika – narator(i) 194 7.2. Struktura 202 7.3. Teme 210 7.4. Kontakt fiktivnog i stvarnog: odnosi u romanu 219 7.5. Postmodernistički čitalac u postmodernističkom romanu 231 8. Bodljikavo prase 244 8.1. Politički roman 249 8.2. Istorijski roman 261 8.3. Filmsko-dramski postmodernistički postupak 266 9. Engleska, Engleska 273 9.1. Fantazija, farsa, parodija i satira: o prošlosti nacije u sadašnjosti 279 9.2. Roman – simbioza dve priče 289 9.3. Replika protiv originala - postmodernistički roman 296 10. Ljubav, itd. 305 10.1. Društveni i psihološki roman 309 10.2. Postmodernistički roman 323 11. Zaključak: Žanr romana Džulijana Barnsa – književnost kao ispitivanje mogućnosti 332 12. Bibliografija 347 12.1. Primarna bibliografija 347 12.2. Prevodi dela 347 12.3. Sekundarna bibliografija 348 12.3.1. Opšta literatura 348 12.3.2. Pojedinačna literatura 349 MG103