Century Media Germany 2004. Kao novo stanje enhanced CD izdanja drugog dela albuma sa obradama omiljenih pesama raznih drugih izvodjaca poznatog Engleskog grindcore/death metal sastava sa 19 numera i bonus video spotom: 1 Lowlife Written-By [Originally] – Cryptic Slaughter 2:22 2 Face Down In The Dirt Written-By [Originally] – Offenders 1:27 3 Devastation Written-By [Originally] – Devastation (6) 2:51 4 Messiah Written-By [Originally] – Hellhammer (2) 3:29 5 Victims Of A Bomb Raid Written-By [Originally] – Anti Cimex 2:30 6 Night Of Pain Written-By [Originally] – Wehrmacht 4:03 7 War`s No Fairytale Written-By [Originally] – Discharge 1:17 8 Conform Written-By [Originally] – Siege (2) 1:58 9 Master Written-By [Originally] – Master (2) 2:23 10 Fire Death Fate Written-By [Originally] – Insanity (5) 3:18 11 Riot Of Violence Written-By [Originally] – Kreator 4:40 12 Game Of The Arseholes Written-By [Originally] – Anti Cimex 1:23 13 Clangor Of War Written-By [Originally] – Massacre 2:32 14 Dope Fiend Written-By [Originally] – Attitude Adjustment 1:36 15 I`m Tired Written-By [Originally] – Die Kreuzen 0:52 16 Troops Of Doom Written-By [Originally] – Sepultura 2:29 17 Bedtime Story Written-By [Originally] – The Dayglo Abortions* 2:24 18 Blind Justice Written-By [Originally] – Agnostic Front 1:06 19 Hate, Fear And Power Written-By [Originally] – Hirax 0:30 Enhanced Part Video Lowlife Filmed By – Andy (170), Kelly*, Shirin (3) Filmed By, Video Editor – Bomber (20) Written-By [Originally] – Cryptic Slaughter 3:25 Buklet na 8 stranica sadrzi introduction, kratak tekst o svakoj numeri ponaosob, podatke, fotografiju benda...

Mek povez, veci format (23,5 cm), br.strana 160+152, Chess Informant 1993/1994.god. Autor - velemajstor Artur Jusupov Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvane) RUSKA ODBRANA u 2 toma, C-42 i C-43 (komplet) Teoretske knjige o Ruskoj odbrani. Komplet obradjene sve moguce varijante i podvarijante ovog otvaranja. Notacija je figurna (univerzalna) sve je lako za pregled i analizu. U drugom delu knjiga su izabrane partije Ruske odbrane ukupno 200 (100+100) Knjige su namenjene kvalifikovanim sahistima i ljubiteljima saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Doktor Spira I Ljudska Bića – Arheološki Artefakti Tehnofilskih Civilizacija Prošlosti Ili Naučna Fantastika Kao Žanr U Umetničkim Delima S Kraja Dvadesetog Veka Knjizica 28 strana, nova. Oba diska takodje. Lista pesama : Dijagnoza 1-1 Uvek Isto Zbogom 1-2 Slobodan Pad 1-3 Ima Dana (Kada Mene Moja Duša Boli) 1-4 Mreža 1-5 Ponekad 1-6 Buđenje 1-7 Dg. Paranoia 1-8 Igrač Na Žici 1-9 Psyhoneurosis 1-10 U Znaku Lava 1-11 Marina Dizajn Za Stvarni Svet 2-1 Radio Paranoja 2-2 Crno Je Moja Boja 2-3 Gde Si Sad 2-4 Jutarnja Pesma 2-5 Kraj Avanture Otimača Izgubljenog Kovčega Na Peščanoj Planeti 2-6 Bio Sam I Ja Na Moru 2-7 Mali Grad 2-8 Prvi Sneg (Slađana) 2-9 Kraj Leta 2-10 Mlade Mame 2-11 Mali Princ Ikar 2-12 King Fu Bojz (Bioskop Partizan) 2-13 Povedi Me 2-14 Prvi Sneg (Spira) 2-15 Molitva Svetom Kamenku Katiću 2-16 Kažu Mi (Moji Prijatelji) 2-17 Negde U Gradu 2-18 U 5:15 Za Rumu 2-19 Vruće Pile 2-20 Bolja Od Mene 2-21 Vruće Pile (Demo)

- PGP RTS DVD 490385 - 2007 god. Folk,World & Country,Folk 1.Возила Се По Мору Галија 2.Билбил Пиле 3.Маријо Дели Бела Кумријо 4.Симбил Цвеће 5.Като Пећанке Vocals [Duet] – Душица Билкић* 6.Мој Голубе 7.Запевала Сојка Птица 8.Кад Сум Бил Мори Ђурђо 9.У Призрену Зелена Јабука 10.Кроз Поноћ Нему Vocals [Duet] – Слободанка Стојиљковић* 11.Тегнај Ми Оро Бојано 12.Цвето Калушо Vocals [Duet] – Душица Билкић* 13.Под Уна Гора Зелена 14.Прошета Ђорђе Кроз Лојзе 15.Што Морава Мутна Тече 16.Ја Посадих Виту Јелу

Dino Saluzzi - Cite De La Musique Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 16 strana. Made in Germany Ocuvanost CD: 5- Omot/knjizica: 5 Na kutiji postoje umereni tragovi koriscenja. Spisak pesama: 1 Cité De La Musique 5:51 2 Introduccíon Y Milonga Del Ausente 8:10 3 El Rio Y El Abuelo 7:00 4 Zurdo 8:18 5 Romance 5:03 6 Winter 8:39 7 How My Heart Sings 5:22 8 Gorrión 3:18 9 Coral Para Mi Pequeño Y Lejano Pueblo 8:24 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: jazz, latin

jako lepo ocuvano vinil ocuvan skroz zvuk odlican iz licne kolekcije kao na slikama Stanislav Preprek ‎– Stanislav Preprek Label: Jugoton ‎– ULS-542 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Classical Style: Contemporary A IV Gudački Kvartet Na Slovačku Temu (Tema - Scherzo - Intermezzo - Orijentacija) Cello – Tibor Hartig Ensemble – Gudački Kvartet `Collegium Musicum` Viola – Laslo Horvat Violin – Jene Baranjai, Oskar Puhan B1 Proletne Vode, Ciklus Pesama (Proletne Vode - Oblačak - Zvezde Koje Padaju - Sve Utaman) Baritone Vocals – Dušan Janković (2) Lyrics By – V. Nazor* Piano – Zoran Jovanović (3) B2 Talasi, Suita Za Klavir Piano – Đuro Rajković B3 Šuma Spava Chorus – Mešoviti Hor KUD `Svetozar Marković`, N. Sad* Lyrics By – V. Nazor* Stanislav Preprek (Šid, 16. april 1900. – Petrovaradin, 13. februar 1982.), hrvatski i vojvođanski horovođa, orguljaš, kompozitor, melograf, književnik, pedagog; pisao je novele i pesme i publicistička dela, muzičke studije i kritike, prevodio je arapske, kineske i nemačke pesnike (s nemačkoga je preveo asirsko-vavilonski ep `Gilgameš`). Obrazovanje[уреди] Osnovnu školu završio je u Grabovcima u Sremu, u Mitrovici nižu realnu gimnaziju, a u Petrinji je 1918. završio Učiteljsku školu u kojoj je od 1916-1918. muziku privatno učio kod profesora muzike i kompozitora Vladimira Stahuljaka. Kao učitelj je službovao u Novoj Kapeli, Petrovaradinu, te paraleleno bio orguljaš (crkva sv. Jurja u Petrovaradinu) i horovođa (u hrvatskim pevačkim društvima „Neven` u Petrovaradinu i „Zvonimir` u Sremskim Karlovcima) Muzičko delovanje[уреди] Svoju prvu kompoziciju za glas i klavir “Laku noć” napisao je sa čestrnaest godina, a prva njegova kompozicija koja je objavljena je „O dođi, Tvorče` za mešoviti hor, objavljena godine 1922. i to u muzičkom prilogu prvog broja zagrebačkog časopisa „Sv. Cecilija`. Među značajnije Preprekova dela spadaju kompozicije Kantata „Uskrsnuće` za soliste, mešoviti hor i orgulje, Svita za orgulje, Simfonija, četiri gudačka kvarteta, klavirske minijature, te ciklus samopjeva za glas i klavir „Proljetne vode`. Objavio je dosta radova iz područja melografije. Komponovao je minijature prema svojim impresionističkim uzorima. Upoznavanjem rada Druge bečke škole, u njegovim kompozicijama se javlja ekspresionizam. Sve ovo ima veću težinu, budući da je u kompoziciji velikim dijelom bio samouk. Po njemu se danas zove hrvatsko umetničko kulturno prosvjetno društvo u Novom Sadu, osnovano rane jeseni 2005.. Preprekov posljednji učenik i pomagač, prepisivač i saradnik[1] te zakonski naslednik svih njegovih prava[2] na njegova dela je Đuro Rajković. S Rajkovićem je sarađivao još dok je bio član petrovaradinske knjižare `Vladimir Nazor` koja je dok je Preprek 19 godina radio u njoj, bila žarište kulturnog života Petrovaradina.[1] Rajković i Preprek sarađivali su na kulturnom, muzičkom i drugim poljima.[1] Ostale aktivnosti[уреди] Preprek je pisao prozu i poeziju, a bavio se i slikarstvom. Preveo je s nemačkog jezika, znameniti sumersko-vavilonski ep „Gilgameš`. Pisao je novele i pesme a posthumno je objavljena i knjiga sa njegovim sabranim pesama „Pred tminama`, Novi Sad, 2004. Prof. Đuro Rajković 2006. je objavio monografiju „Stanislav Preprek: život i djelo`, u kojoj je prikazano Preprekovo muzičko stvaralaštvo uz popis crkvenih, svetovnih dela i harmonizacijâ, prepisa i književnih ostvarenja. Isti je autor objavio knjigu „Prilozi za povijest knjižničarstva u Petrovaradinu` koja predstavlja svestranog Stanislava Prepreka kao zaslužnog knjižničara. Dela[уреди] simfonija djela za gudačke kvartete klavirska sonata suita za orgulje (prvi puta je u cijelosti izveo mr.Kornelije Vizin u Subotici 28.kolovoza 2011.g.) solo-pjesme klavirske minijature književna prevodi Gilgameš, ep, 1961. Literatura[уреди] Eva Kirchmayer Bilić: »BAŠTINA BAČKIH HRVATA. Uz 30. obljetnicu smrti Stanislava Prepreka«, u: Hrvatsko slovo, 24.8.2012. domaća klasična muzika vojvodjanski kompozitori rudolf bruci erno kiraly Stanislav Preprek ‎– Stanislav Preprek Label: Jugoton ‎– ULS-542 Format: Vinyl, LP, Album, Gatefold Country: Yugoslavia Released: 1979 Genre: Classical Style: Contemporary Tracklist Hide Credits A IV Gudački Kvartet Na Slovačku Temu (Tema - Scherzo - Intermezzo - Orijentacija) Cello – Tibor Hartig Ensemble – Gudački Kvartet `Collegium Musicum` Viola – Laslo Horvat Violin – Jene Baranjai, Oskar Puhan B1 Proletne Vode, Ciklus Pesama (Proletne Vode - Oblačak - Zvezde Koje Padaju - Sve Utaman) Baritone Vocals – Dušan Janković (2) Lyrics By – V. Nazor* Piano – Zoran Jovanović (3) B2 Talasi, Suita Za Klavir Piano – Đuro Rajković B3 Šuma Spava Chorus – Mešoviti Hor KUD `Svetozar Marković`, N. Sad* Lyrics By – V. Nazor* Companies, etc. Published By – Udruženje Kompozitora SAP Vojvodine Published By – Radio-Televizija Novi Sad Printed By – Interprogres, Zagreb Credits Composed By – Stanislav Preprek Design – V. Straža* Liner Notes – Dušan Mihalek Liner Notes [Translated By] – Vesna Korić Notes B3 recorded live 12.06.1976. on XIII Festival of musical associations of Vojvodina.

format: LP, Yugoslav licence, 5. pressing artist: AC/DC (Australia) title: Highway To Hell release date: 1979 label, Cat.No. Suzy, ATL 50628 style: hard rock Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4), veoma dobar primerak. 5. pressing (od najmanje 11, ovaj nije notiran na Discogsu), gde je oznaka ST/33 sa desne strane, iznad centralne rupice, na plavom delu etikete, a oznake strana (SIDE 1, 2, NE `Side`) su sa leve strane na plavom delu etikete, na samoj ivici sa belom centralnom linijom. Evo i matriksa, koji nose još najmanje 2 pressinga: Matrix / Runout (side 1): ULS-566-1 261179 DP Matrix / Runout (side 2): ULS-566-2 ZP 51279 Ovo je bio najpopularniji album australijskih rokera na teritoriji bivše Jugoslavije, koji je u velikoj meri uticao na popularizaciju heavy metala i čvrstog rock zvuka. A1 Highway To Hell 3:26; A2 Girls Got Rhythm 3:23; A3 Walk All Over You 5:08; A4 Touch Too Much 4:24; A5 Beating Around The Bush 3:55 B1 Shot Down In Flames 3:21; B2 Get It Hot 2:24; B3 If You Want Blood (You`ve Got It) 4:32; B4 Love Hungry Man 4:14; B5 Night Prowler 6:13 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče AC/DC: AC/DC - selektivna vinilna diskografija: 1) LP AC/DC - `High Voltage` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/76100481_LP-AC-DC-High-Voltage-1978-YUG-Suzy-G- 2) LP AC/DC - `Dirty Deeds Done Dirt Cheap` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/62356585_LP-AC-DC-Dirty-Deeds-1982- 3) LP AC/DC - `Let There Be Rock` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/76103345_LP-AC-DC-Let-There-be-Rock-1982-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76103365_LP-AC-DC-Let-There-be-Rock-1982-YUG-G-VG- 4) LP AC/DC - `Powerage` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/64535873_LP-AC-DC-Powerage-1978-1-engleski-pressing-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/66060981_LP-AC-DC-Powerage-1978-Germany-veoma-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66061205_LP-AC-DC-Powerage-1978-Germany-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76102861_LP-AC-DC-Powerage-1983-YUG-VG-G-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76101109_LP-AC-DC-Powerage-1983-YUG-VG-G- 5) LP AC/DC - `If You Want Blood` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/66061773_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-1980-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100497_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-You-ve-Got-81-3-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100505_LP-AC-DC-If-You-Want-Blood-1981-3-press-VG-G- 6) LP AC/DC - `Highway To Hell` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76100529_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-4-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76100533_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-4-press-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76100541_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100545_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76100549_LP-AC-DC-Highway-To-Hell-1979-5-pressing-VG-VG- 7) LP AC/DC - `Back in Black` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76103113_LP-AC-DC-Back-In-Black-81-2-pre-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76103061_LP-AC-DC-Back-In-Black-1981-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76102973_LP-AC-DC-Back-In-Black-1983-3-press-VG-vrlo-dobra 8) LP AC/DC - `For Those About To Rock (We Salute You)`, (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76103237_LP-AC-DC-For-Those-About-To-Rock-We-Salute-You-GER 9) LP AC/DC - `Flick Of The Switch` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76103381_LP-AC-DC-Flick-Of-The-Switch-1984-NM-VG-M 10) LP AC/DC - `Blow Up Your Video` (1988) https://www.kupindo.com/Ploce/66061905_LP-AC-DC-Blow-Up-Your-Video-1988-VG

Raff - Cosa Restera... Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 12 strana. Made in Germany Ocuvanost CD: 5 Omot/knjizica: 5 Spisak pesama: 1 Ti Pretendo 4:31 2 Santi Nel Vivai 5:04 3 La Battaglia Del Sesso 4:30 4 E Gli Altri Dormono 4:40 5 Cosa Resterà Degli Anni `80 5:00 6 Do I Need Your Love 5:01 7 Fai 4:50 8 E Sia Così 5:00 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: electronic, italo-disco pvs2r11

U dobrom stanju Teorije o višku vrednosti I-III - Četvrti tom Kapitala KNJIGA I Teorije o višku vrednosti. Deo 1, [(Glava I-VII)] / Karl Marks ; [prevod Mara Fran] Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1978 (Subotica : Birografika) Fizički opis XIX, 430 str., [3] lista s tablama (faks.) : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Fran, Mara = Fran, Mara Zbirka Biblioteka Marksizam Prevod dela: Theorien über den Mehrwert / Karl Marx Str. VII-XIX: Predgovor / Mara Fran Napomene: str. 393-408 Bibliografija: str. 409-416 Registar. Fototipsko izd. iz 1970. KNJIGA II Teorije o višku vrednosti. Deo 2, [(Glava VIII-XVIII)] / Karl Marks ; [prevod Mara Fran] Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1978 (Subotica : Birografika) Fizički opis 595 str., [3] presavijena lista s tabelama ; 22 cm Drugi autori - osoba Fran, Mara = Fran, Mara Zbirka Biblioteka Marksizam Prevod dela: Theorien über den Mehrwert / Karl Marx Napomene: str. 567-577 Bibliografija: str. 578-582 Registar. Fototipsko izd. iz 1970. KNJIGA III Teorije o višku vrednosti. Deo 3, [(Glava XIX-XXIV)] / Karl Marks ; [prevod Mara Fran] Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1978 (Subotica : Birografika) Fizički opis 573 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Fran, Mara = Fran, Mara Zbirka Biblioteka Marksizam Prevod dela: Theorien über den Mehrwert / Karl Marx Napomene: str. 507-518 Bibliografija: str. 519-526 Registar Fototipsko izd. iz 1970. Predmetne odrednice Kapital -- Višak vrednosti Marx, Karl, 1818-1883 = Marks, Karl, 1818-1883

U dobrom stanju STAROST I-II SIMON DE BOVOAR Starost. / Simon de Bovoar ; prevela sa francuskog Mirjana Vukmirović Jedinstveni naslov La vieillesse. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Beograd : BIGZ, 1986 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 327+ 377 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Vukmirović, Mirjana Zbirka Biblioteka Meridijani Napomene Prevod dela: La vieillesse / Simone de Beauvoir Tiraž 5.000 Knj. 2, str. 365-378: Veče života i opomena / Mirjana Vukmirović Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Starenje Stari lјudi Beauvoir, Simone de, 1908-1986 = Bovoar, Simon de, 1908-1986 1.Starost posmatrana spolja 2.Starost i biologija 3.Podaci etnologije 4.Starost u istorijskim i današnjim društvima 6.Ostvarivanje i prihvatanje starosti - životno iskustvo tela 7.Vreme, književnost, istorija 8.Starost i svakidašnji život 9.Primeri starosti, DODACI, Šiven povez, Omot, 710 str Filozofija

ČUVENO I DANAS AKTUELNO I INTRIGANTNO DELO FRANCUSKOG FILOZOFA I SOCIOLOGA EDGARA MORENA IZDAVAČ: BIGZ XX VEK - BEOGRAD 1979 GOD. MEKI POVEZ, 250 + 251 STRANA. DOBRO OČUVANE, RETKO U PONUDI. `Ne moram da crvenim zbog onoga što sam davno napisao: sprema se kriza ogromnih razmera, kriza osnova buržoaskog individualizma, kriza civilizacije` kaže Edgar Moren, filozof, sociolog, antropolog ili, kako ga rado nazivaju, krizolog savremenog društva. Ovu dijagnozu našeg vremena zapisao je velikim slovima još pre gotovo pola stoleća, da bi se njeno veliko finale odigralo početkom novog veka. Na francuskoj intelektualnoj sceni Edgar Moren (1921, Pariz) pojavljuje se pedesetih godina prošlog veka kao autor danas kultnih naslova `Čovek i smrt`, `Film ili čovek iz mašte`, zatim, `Duh vremena`, `Kako izaći iz 20. stoleća`, `Za jednu politiku civilizacije`, `Kako misliti Evropu` i još šezdesetak naslova iz oblasti antroposociologije, polja u koje je sam sebe smestio, dok `kompleksno mišljenje` smatra svojim metodičkim izborom.

ŽOZEF VANDRIJES GOVOR - LINGVISTIČKI UVOD U ISTORIJU Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci; Novi Sad Godina - 1998 376 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Theoria Povez - Mek Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: POL ŠALI - Predgovor Uvod - Poreklo govora I GLASOVI 1. Glasovna materija 2. Fonetski sistem i njegove promene 3. Fonetska reč i verbalna slika II GRAMATIKA 1. Reči i morfeme 2. Gramatičke kategorije 3. Različite vrste reči 4. Afektivni govor 5. Morfološke transformacije III REČNIK 1. Priroda i širina rečnika 2. Kako reči menjaju značenje 3. Kako pojmovi menjaju naziv IV STRUKTURA JEZIKA 1. Govor i jezici 2. Dijalekti i specijalni jezici 3. Zajednički jezici 4. Jezički kontakti i jezičke mešavine 5. Jezička srodnost i komparativna metoda V PISMO 1. Poreklo i razvoj pisma 2. Pisani jezik i pravopis Zaključak - Usavršavanje govora Bibliografija Dopunska bibliografija ŽAN PERO - Pogovor Predmetni registar `Ovo delo Žozefa Vandrijesa, člana instituta i počasnog dekana Filozofskog fakulteta univerziteta u Parizu, koje je doživelo ogroman uspeh kako u Francuskoj tako i izvan nje u prevodima na druge jezike, svoju postojanu slavu duguje nesumnjivo, na prvom mestu, temi koju obrađuje. Nije li govor jedno od najčudnovatnijih ostvarenja ljudskog jezika? S druge strane, pak, iako postoje mnogobrojni radovi o jeziku, tako jednostavno, tako jasno i ujedno tako naučno kao u ovom radu. Ova knjiga, u stvari, vodi čitaoca do samih izvora nauke o jeziku. ` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Joseph Vendryes Le Langage

Naslov originala PRAKTISCHE ENDSPIELE, Hamburg 1973 Mek povez, br.strana 256, Sahovska Naklada, Zagreb 1984.god. Autor - velemajstor Paul Keres Stanje - vrlo dobro 4+ (veoma dobro ocuvana, neznatne flekice na prednjoj korici i spoljasnjem delu rabata) PRAKTICNE KONACNICE (Zavrsnice) Za razliku od enciklopedijskog izdanja, u ovoj knjizi Keres bas na poucan nacin objasnjava sahisti-prakticaru kako studirati zavrsnice i resavati probleme u prakticnim pozicijama sa malo figura na tabli Poucni primeri i objasnjenja, ilustrovani brojnim preglednim dijagramima iz Sadrzaja 1.Osnovne (elementarne) zavrsnice 2.Pesacke zavrsnice 3.Damske zavrsnice 4.Topovske zavrsnice 5.Lovacke zavrsnice 6.Zavrsnice skakaca Kapitalno delo Estonskog velemajstora za sahiste u usponu, koji se samostalno usavrsavaju, kao i ljubiteljima saha odgovaram na pitanja ako ih bude bilo

Blue Öyster Cult - Some Enchanted Evening Originalno izdanje sa bukletom. Knjizica ima 4 strane. Made in Canada Ocuvanost CD: 4+++/5- (nekoliko sitnih crtica izvan snimljene povrsine, na snimljenom delu nekoliko jedva vidljivih tragova koriscenja, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5- Spisak pesama: 1 R.U. Ready 2 Rock 6:07 2 E.T.I. (Extra Terrestrial Intelligence) 5:16 3 Astronomy 8:27 4 Kick Out The Jams 3:07 5 Godzilla 4:08 6 (Don`t Fear) The Reaper 6:09 7 We Gotta Get Out Of This Place 4:40 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: hard rock pvs1r9

22330) O VOJNOJ VEŠTINI 1 i 2 , grupa autora, Vojnoizdavački zavod Beograd 1960, zbornik članaka, 2 knjige, latinica,preko 1400 strana (711 + 713 strana ) ,deo sadržaja: Teoretska razmatranja o osnovnim faktorima oružane borbe i ratne veštine Osnovni faktori rata i njihova uloga O borbenoj primeni RBH sredstava Obmanjivanje u ratu O pokretljivosti u savremenim uslovima Novo korišćenje nuklearne energije-Pavle Savić O upotrebi artiljerije Uloga ratne mornarice,zadaci i osnovni vidici dejstva Zadaci vojne psihologije Snabdevanje u savremenom ratu Mogućnosti zaštite stanovništva u uslovima nuklearnog rata Protivatomska tzaštita pomorskih baza Nemački sistem okupacije u Sloveniji 1941 Vođeni projektili Pogledi velikih sila na upotrebu taktičkog vazduhoplovstva Atomsko bombardovanje ciljeva taktičkog značaja Strategija i fortifilkacija i brojni drugi vojni i istorijski članci sa temom Drugog svetskog rata knjiga II Uloga ratnih iskustavau izgradnji teorije ratne veštine-Veljko Kadijević Ratni potencijal Vazdušni desanti-mogućnost i perspektive Problemi izviđanja u savremenim uslovima Maskiranje u savremenim uslovima O nekim merama ABH obezbeđenja trupa u borbi Torpedni čamci u uslovima atomskog rata Savremena mehanizacija kopnene vojske Manevar taktičke avijacije Voda i namirnice u savremenom ratu Uticaj atomskog dejstva na dužinu i strukturu artpripreme ABH odbrana aerodroma Pravni položaj ratnih zarobljenika O protivvazdušnoj odbrani trupa sa malih visina Evakuacija vazduhoplova sa mesta prinudnog sledanaj Dejstva na brdsko-planinskom zemljištu Neki problemi sadejstv lakih pomorskih snaga i avijacije Vojničkeveštine i naike Značaj pravilnog određivanja uloge oklopnih jedinica i brojni drugi vojni i istorijski članci sa temom Drugog svetskog rata Vojno delo Beograd 1960

Ređe izdanje sa 17 numera. Odlično stanje, CD je kao NOV Gorillaz ‎– Gorillaz Label:Parlophone ‎– 7243 534488 0 6, Gorillaz Partnership ‎– 7243 534488 0 6 Format:CD, Album, Enhanced Country:EU / Chile Released:2014 Genre:Electronic, Hip Hop, Rock Style:Trip Hop, Alternative Rock, Hip Hop, Dub Tracklist 1 Re-Hash 3:38 2 5/4 2:40 3 Tomorrow Comes Today 3:13 4 New Genious (Brotjer) 3:58 5 Clint Eastwood Featuring – Del Tha Funkee Homosapien 5:40 6 Man Research (Clapper) 4:33 7 Punk 1:36 8 Sound Check (Gravity) 4:41 9 Double Bass 4:45 10 Rock The House Featuring – Del Tha Funkee Homosapien 4:09 11 19-2000 3:28 12 Latin Simone (Que Pasa Contigo) Featuring – Ibrahim Ferrer 3:37 13 Starshine 3:31 14 Slow Country 3:36 15 M1 A1 3:50 16 Clint Eastwood (Ed Case / Sweetie Irie Refix) [Edit] 3:42 17 19-2000 (Soulchild Remix) 3:29 Companies, etc. Distributed By – Música & Marketing Chile Ltda. – 7243 534488 0 6 Manufactured By – Música & Marketing Chile Ltda. – 7243 534488 0 6 Barcode and Other Identifiers Barcode: 724353448806

Dela savremenih kompozitora Samuel Barbera, George Gershwina, Darius Milhauda u izvođenju Dickermann-Quartett (Marat Dickermann, Stojan Radanov, Timm-J. Trappe, Veit Kynast, Jan Kokich). Nemačko izdanje. Streichquartett Nr. 1, Op. 11 (18:29) A1 Molto Allegro E Appassionato Composed By – Samuel Barber A2 Molto Adagio, Molto Allegro (Come Prima) Composed By – Samuel Barber A3 Lullaby Für Streichquartett (Komp. 1919) Composed By – George Gershwin Deuxième Quintette Nr. 2, Streichquartett Und Kontrabaß (17:00) B1 Modérément Animé Composed By – Darius Milhaud B2 Vif Composed By – Darius Milhaud B3 Lent Composed By – Darius Milhaud B4 Final Omot: 4+ (nalepnice na obe strane) Ploča: 5- (odlično očuvana) modern contemporary pierre boulez bela bartok krzysztof penderecki john cage

Zajednički maxi singl reggae grupe The Revolutionaries i Sugar Minotta. Originalno jamajčansko izdanje. A –Sugar Minott Sandy B1 –Revolutionary Sounds Untitled 1 B2 –Revolutionary Sounds Untitled 2 Omot: fabrički Ploča: 4/4+ (dve sitne ogreborine na A strani koje produkuju pucketanje, inače lepo očuvana, zvuk najvećim delom odličan) reggae roots dub dancehall bob marley wailers lee scratch perry upsetters max romeo desmond dekker burning spear

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! ARISTOTEL - Retorika 1/2/3 (preveo Marko Višić) Izdavač: nezavisna izdanja 40 Godina izdanja: 1987. Povez: broš Broj strana: 304 Pismo: latinica Aristotel (grč. Αριστοτέλης;[2] 384. p. n. e. — 322. p. n. e.)[3] bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli.[4][5][6] Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke.[7] Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e.[5] Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“[6] Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej.[9] (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma).[10] Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. — 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija).[11] Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: `Organon` (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), `Retorika`, `Nikomahova etika` (Nikomah je bio njegov otac), `Politika`, `Metafizika`, `Fizika`, `O duši`. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na `objektivno`, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Josip Kulundžić (Zemun, 1. avgust 1899 — Beograd, 1. decembar 1970)[1] bio je dramski pisac, prevodilac dela za pozorište, reditelj drama i opera, teoretičar drame i pozorišta, profesor dramaturgije, urednik pozorišnih listova i časopisa. Bio je glavni urednik časopisa Scena (1965–1969)[2]. U pozorišnoj kulturi Jugoslavije bio prisutan pet decenija (1921–1970).[3] Biografija Josip Kulundžić potiče iz trgovačke porodice. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zemunu 1918. Završio Filozofski fakultet u Beogradu 1926. godine, studije nastavio u Drezdenu, Beču, Parizu i Pragu i završio specijalne studije dramaturgije i operske režije u Parizu i Berlinu.[2] Od 1921. godine bio je pomoćnik dramaturga HNK-a u Zagrebu, a upravnik Drame (1926), urednik pozorišnog časopisa Comoedia i Hrvatska pozornica kao i predavač na Glumačkoj školi. Godine 1928. odlazi u Novosadsko-osječko pozorište[4] Nakon toga dolazi u Beograd gde je bio dramski režiser u Beogradskon narodnom pozorištu od 1930. godine[1] Mijenjao je poslove i boravišta u užoj Srbiji i Vojvodini, a najduže je bio profesor na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (1949–68).[4] Bio je veliki poznavalac evropskog pozorišta, kao i dramske književnosti i teorije, je i autor niza stručnih tekstova.

Odlično stanje Prosveta 1951 RETKO U PONUDI pogotovo sa zaštitnim omotom Lukrecije (lat. Titus Lucretius Carus, otprilike 94(98)—55. p. n. e.) bio je rimski filozof i pesnik. Prema izvorima Jeronima Strodonskog, Lukrecije je poludeo od ljubavnog napitka i izvršio samoubistvo.[1][2] Njegovo delo Ο suštini (prirodi) stvari (lat. De rerum natura) predstavlja najveličanstveniju sačuvanu latinsku didaktičku pesmu. Iako je to delo ostalo nedovršeno, Ciceron ga je objavio u tom obliku. Posvećeno je sistematskom izlaganju Epikurovog materijalizma i religioznosti. U delu se u 6 knjiga raspravlja ο učenjima materijalizma i kako da se ljudi oslobode straha od bogova i smrti. Epikur se slavi kao spasitelj. Među fizičkim teorijama nalaze se šarene slike iz mnogih oblasti ljudskog života i oduševljeni opisi velikih dela i dostignuća ljudskog uma. Prenošenje grčkog stručnog jezika na latinske heksametre predstavljalo je podvig koji Lukreciju nije uvek polazio za rukom.[3] Ovaj temperamentni i učeni epikurovac oslanja se formalno na Enija i daje mestimično vanredno žive opise prirodnih pojava. Pesnik je postavio sebi zadatak da, izlažući Epikurovu materijalističku filozofiju, oslobodi čoveka verskog mraka i straha od bogova i smrti. Sve su promene u prirodi, kako naš pesnik jasnim i uzvišenim stilom dokazuje, podložne zakonima koji ne dopuštaju nikakvu intervenciju viših sila. I smrt je, prema tome, sasvim prirodna i zakonita promena, pa je neopravdan svaki strah od smrti i od božjeg kažnjavanja ili nagrađivanja. Ovaj najuzvišeniji i najhumaniji didaktički ep u svetskoj književnosti pružao je napaćenom i zastrašenom čovečanstvu sve do u XIX vek odlično oružje u borbi protiv verskih obmana i predrasuda. Ono je u isti mah najdoslednije naučno shvatanje prirode i čoveka, koje je odigralo svetsko-istorijsku ulogu za svih dvadeset vekova na taj način što je u savremenoj pesničkoj formi sačuvalo i predalo čovečanstvu najviše dostignuće grčkog naučnog duha, materijalističko shvatanje i objašnjenje svega života koji se zbiva u nama i oko nas. Antička književnost

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Knjiga o zverima Ramon Ljulj (autor) Aleksandar Grujičić (prevod) Izdavač: Paideia Naslov originala: Llibre de les besties / Ramon Llull Ramon Ljulj (lat. Raimundus Lullus) (Palma de Majorka 1232 - Majorka ?, 1316). Katalonski filozof, mističar, misionar, pripovedač i pesnik. Oko tridesete godine napustio je dvorski život i posvetio se studijama i propovedima sa idejom da postigne ujedinjenje čovečanstva pod hrišćanstvom. Osnovao je manastire u kojima je glavna aktivnost bila učenje arapskog jezika i putovao Orijentom sa ciljem da pokrsti nevernike. Pripisuje mu se najmanje 250 dela. Njegova ličnost i misao imale su mnoštvo pristalica tokom vekova i dela su mu vrlo rano bila prevedena na brojne jezike. Prozvan je doctor illuminatus, zbog toga što je u duhovnosti isticao prosvetljenje Ramon Ljulj se rodio u Palmi de Majorki, 1232. godine. Bio je dugovečan za ono vreme, s obzirom na to da je umro 1316. sa 84 godine. Njegova porodica pripadala je katalonskom plemstvu kralja Đaumea I i učestvovala je u osvajanju ostrva Majorke. Mladi Ljulj je dobio tipično dvorsko obrazovanje, oženio se Blankom Pikanj i imao dvoje dece. Ali, oko 1263. godine, desila se znatna promena u njegovom životu; zbog niza mističnih iskustava napustio je svoju društvenu poziciju i porodični život, da bi se posvetio jednom jedinom cilju: prevođenju nevernika – muslimana, Jevreja i pagana – u istinsku hrišćansku veru. Ovom cilju će posvetiti svoj život i svoje delo. Nakon što je devet godina svog života posvetio izučavanju latinskog i arapskog jezika i kulture, Ramon Ljulj je doživeo prosvetljenje: Umetnost ili Lulijanska veština jedan je filozofski pogled koji je omogućio da se nevernicima kroz racionalnu filozofsku raspravu dokaže istina o hiršćanstvu. Tokom većeg dela svog života, pisao je različite varijante i pojednostavljene verzije ovog filozofskog pogleda, između ostalog dela: Velika umetnost [L’ars magna] (1276), Primenjena umetnost (L’ars demostrativa) (1283), Pronalazačka umetnost (L’ars inventiva) (1289) i Kratka umetnost (L’Art breu) (1308). Svestan težine šesnaest formi svoje Umetnosti, takođe je pisao dela različitim stilovima i tehnikama i pokušao da na didaktičan i jasan način predstavi svrhu svoga pisanja. Na katalonskom, latinskom i arapskom napisao je oko 250 dela ukljucijući propovedi, pisma, letopise, didaktične priručnike, poeziju, autobiografije, narativne i naučne traktate, filozofiju i etiku. Posvećen svojoj misiji preobraćanja nevernika, a uporedo sa svojim filozofskim i književnim stvaralaštvom, Ramon Ljulj je ulažio mnogo truda u izgradnju manastira koji je trebalo da budu posvećeni učenju arapskog jezika i obučavanju misionara. Uspeo je da dobije finansiranje za samo jedan manastir - Miramar koji se nalazi na istoimenom ostrvu, zahvaljujući donacijama kralja Majorke Đaume II. Nezadovoljan rezultatom svojih diplomatskih pregovarao je sa raznim papama i kraljevima u vezi sa izgradnjom više manastira, i odlučio da lično otputuje u zemlje islamske veroispovesti. Putovao je na sever Afrike i po Bliskom Istoku, ali i Monpelje, Đenovu, Rim, i u Pariz, gde 1311. godine diktira monasima manastira u kojem je boravio Savremeni život (Vida coetània), biografiju u kojoj je želeo svoj život i delo da opravda u očima Crkve. Smatra se da je Ramon Ljulj umro 1316. godine u Palmi, nakon jednog puta u Tunis. Književno delo Na književnom nivou, ističe se da je Ramon Ljulj bio prvi i jedan od glavnih ljudi koji su doprineli formiranju katalonskog književnog jezika. Njegova sintaksička i leksička rešenja, njegova elegantna i uravnotežena proza podrazumevaju veliku novinu i jedinstven su primer razvoja jednog jezika bez prethodne književne tradicije. On je prvi evropski pisac filozofskih i učenih dela na narodnom jeziku. Odabir jezika, u svakom slučaju, treba da se shvati kao instrument pomoću kojeg se bolje dopire do ljudi kojima je delo upućeno: latinski za učene evropske čitaoce, katalonski za laičku populaciju Aragonske krune, i arapski za prozelitistička zaduženja. Često su, pak, čuvani rukopisi jednog istog dela u dvojezičnoj verziji na katalonskom i latinskom. Nažalost, nije sačuvan nijedan rukopis na arapskom jeziku. Tokom piščevog života, njegova dela su prevođena na kastiljanski (španski), francuski, italijanski i oksitanski. Od njegovog rada kao pesnika stižu nam dva dela Neutešnost [Desconhort] (1295) i Pesma o Ramona [Cant de Ramon] (1300),gde je očigledan uticaj provansalskog stila. Što se tiče proznih dela, možemo istaći delo Knjiga o Evastu i Blankerni [Llibre d’Evast e Blanquerna] (1276-83), roman koji opisuje ugledni život jednoj heroja, i u njoj se odgleda društvo tog doba. Unutar ovog romana nalazi se i čuvena Knjiga o prijatelju i voljenom [Llibre d’amic e amat] (1276-83) sa serijom aforizama poučnog karaktera. Knjiga razmišljanja o Bogu [Llibre de contemplació en Déu] (1271-74) predstavlja više od hiljadu stranica posvećenih filozofskom objašnjenju spoljašnjeg kao i božjeg sveta, prvobitno napisana na arapskom, međutim, sačuvane su samo verzije na katalonskom i latinskom. Njegov viteški priručnik Knjiga o viteškom redu [Llibre de l`ordre de cavalleria] (1274-76), posvećen osnaživanju morala i hrišćanskih običaja među vitezovima, imao je uspeha i nakon dva veka. Knjiga o vaspitanju dece [Llibre de doctrina pueril] (1274-76) jeste knjiga didaktičkog tipa koja pojednostavljuje osnovne istine hrišćanstva. Knjiga čudesa [Llibre de les meravelles] (1287-89), koja uključuje poznatu Knjigu o zverima jeste didaktički roman raspoređen po primerima, i pod velikim uticajem je sufističke filozofije. Alhemijska dela Pripisuje mu se mnoštvo knjiga i rukopisa o alhemiji, no izvesno je da se većinom radi o apokrifnim spisima koje su napisali njegovi učenici nakon njegove smrti.[1] Među tim delima, koja su mu pripisana, izdvajaju se `Zaveštanje` (Testamentum), `Dodatak zaveštanju` (Codicillus), `Eksperimenti` (Experimenta), `O tajnama prirode` (De secretis naturae) i `Zlatotvorno umeće` (Ars aurifera). Dela `Knjiga o konteplaciji` (kat. Llibre de contemplació de Déu) (1297.) `Beliko umeće` (Ars magna) (1305) `Knjiga o paganima i o trima mudracima` Prevodi na srpski Knjiga o zverima, Beograd: Paidea, 2003. (Prev. Aleksandar Grujičić) Knjiga o viteškom redu [1], Beograd: Magelan Press, 2013. (Prev. Siniša Zdravković) Revertimini (Ljulj 361+1) (Povodom obeležavanja sedamstote godišnjice smrti Ramona Ljulja, Institut Servantes u Beogradu je bio domaćin izložbe)[2], katalonskog fotografa Đorđija Plen Peja, u periodu između marta i aprila 2016. godine.

Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov Istorijski spisi. 1 / [Vuk Stef. Karadžić ; priredio Radovan Samardžić] Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1969 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 542 str., [1] list sa slikom V. S. Karadžića, [8] str. s tablama : faks. ; 22 cm Drugi autori - osoba Samardžić, Radovan, 1922-1994 = Samardžić, Radovan, 1922-1994 Zbirka Sabrana dela Vuka Karadžića ; ǂknj. ǂ15 (Pl.) Napomene `Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964` --> str. [3] Podatak o autoru preuzet sa korica Napomene i objašnjenja: str. 243-497 Beleška o ovoj knjizi: str. 505-506 Ilustracije: str. 535-542 Registri. Predmetne odrednice Srbija -- Istorija -- 19. v. -- Istorijski izvori Biografije -- Srbija -- 19. v. Autor - osoba Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 = Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Naslov Istorijski spisi. 2 / Vuk Stef. Karadžić ; priredio Radovan Samardžić Vrsta građe naučna monog. Jezik srpski Godina 1969 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1969 (Beograd : Beogradski grafički zavod) Fizički opis 670 str., [1] list sa slikom Vuka Karadžića, [8] str. sa tablama : faks. ; 22 cm Drugi autori - osoba Samardžić, Radovan, 1922-1994 = Samardžić, Radovan, 1922-1994 Zbirka Sabrana dela Vuka Karadžića ; ǂknj. ǂ16 (Pl.) Napomene `Izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964` --> str. 3 Podatak o autoru preuzet sa korica Napomene i objašnjenja: str. 289-552 Str. 555: Beleška o ovoj knjizi / R. S. [Radovan Samardžić] Str. 559-581: Istorijski spisi Vuka Stef. Karadžića / Radovan Samardžić Registri. Predmetne odrednice Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864 Srbija -- Istorija -- 19. v. -- Istorijski izvori Biografije -- Srbija -- 19. v. MG130 (L) Vuk Stefanović Karadžić (Tršić, 6. novembar 1787 – Beč, 7. februar 1864) bio je prvi srpski lingvista u 19. veku, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka. Rođen u vreme zlo i mučno, u dane kada se činjaše da je skoro ugašen život srpskog naroda. Vuk je stao na snagu u vreme junačko. Stekao je i nekoliko počasnih doktorata. Imao je nekoliko braće i sestara koji su umrli. U tadašnje vreme se verovalo da je to zbog duhova i veštica. Posle smrti dosta njegove braće njegovi roditelji su mu dali ime Vuk da bi to ime oteralo duhove i veštice. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, a nakon sloma ustanka preselio se u Beč, 1813. godine. Tu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost. Vukovim reformama u srpski jezik je uveden fonetski pravopis, a srpski jezik je potisnuo slavenosrpski jezik koji je u to vreme bio jezik obrazovanih ljudi. Tako se kao najvažnije godine Vukove reforme ističu 1818, 1836, 1839, 1847. i 1852. Vuk Stefanović Karadžić je rođen 1787. godine u Tršiću blizu Loznice, u porodici u kojoj su deca umirala, pa je po narodnom običaju, dobio ime Vuk kako mu veštice i duhovi ne bi naudili. Njegova porodica se doselila iz Crne Gore iz Drobnjaka. Majka Jegda, devojački Zrnić, rodom je iz Ozrinića kod Nikšića. Pisanje i čitanje je naučio od rođaka Jevte Savića Čotrića, koji je bio jedini pismen čovek u kraju. Obrazovanje je nastavio u školi u Loznici, ali je nije završio zbog bolesti. Školovanje je kasnije nastavio u manastiru Tronoši. Kako ga u manastiru nisu učili, nego terali da čuva stoku, otac ga je vratio kući. Na početku Prvog srpskog ustanka, Vuk je bio pisar kod cerskog hajdučkog harambaše Đorđa Ćurčije. Iste godine je otišao u Sremske Karlovce da se upiše u gimnaziju, ali je sa 17 godina bio prestar. Jedno vreme je proveo u tamošnjoj bogosloviji, gde je kao profesor radio Lukijan Mušicki. Ne uspevši da se upiše u karlovačku gimnaziju, on odlazi u Petrinju, gde je proveo nekoliko meseci učeći nemački jezik. Kasnije stiže u Beograd da upozna Dositeja Obradovića, učenog čoveka i prosvetitelja. Vuk ga je zamolio za pomoć kako bi nastavio sa obrazovanjem, ali ga je Dositej odbio. Vuk je razočaran otišao u Jadar i počeo da radi kao pisar kod Jakova Nenadovića. Zajedno sa rođakom Jevtom Savićem, koji je postao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, Vuk je prešao u Beograd i u Sovjetu je obavljao pisarske poslove. Kad je Dositej otvorio Veliku školu u Beogradu, Vuk je postao njen đak. Ubrzo je oboleo i otišao je na lečenje u Novi Sad i Peštu, ali nije uspeo da izleči bolesnu nogu, koja je ostala zgrčena. Hrom, Vuk se 1810. vratio u Srbiju. Pošto je kraće vreme u Beogradu radio kao učitelj u osnovnoj školi, Vuk je sa Jevtom Savićem prešao u Negotinsku krajinu i tamo obavljao činovničke poslove. Nakon propasti ustanka 1813. Vuk je sa porodicom prešao u Zemun, a odatle odlazi u Beč. Tu se upoznao sa Bečlijkom Anom Marijom Kraus, kojom se oženio. Vuk i Ana imali su mnogo dece od kojih su svi osim kćerke Mine i sina Dimitrija, umrli u detinjstvu i ranoj mladosti (Milutin, Milica, Božidar, Vasilija, dvoje nekrštenih, Sava, Ruža, Amalija, Aleksandrina). U Beču je takođe upoznao cenzora Jerneja Kopitara, a povod je bio jedan Vukov spis o propasti ustanka. Uz Kopitarevu pomoć i savete, Vuk je počeo sa sakupljanjem narodnih pesama i sa radom na gramatici narodnog govora. Godine 1814. je u Beču objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“. Iste godine je Vuk objavio „Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu“, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesama pod imenom „Narodna serbska pesnarica“. Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem bilo mu je zabranjeno da štampa knjige u Srbiji, a jedno vreme i u austrijskoj državi. Svojim dugim i plodnim radom stiče brojne prijatelje, pa i pomoć u Rusiji, gde je dobio stalnu penziju 1826. godine. U porodici mu je ostala živa samo kćerka Mina Karadžić. Sjedinjenjem Magistrata i Suda beogradskog u proleće 1831. godine, Vuk Karadžić je imenovan 29. marta 1831. za predsednika te institucije, što se u današnjim terminima smatra gradonačelnikom Beograda. Kao godina Vukove pobede uzima se 1847. jer su te godine objavljena na narodnom jeziku dela Đure Daničića „Rat za srpski jezik“, „Pesme“ Branka Radičevića, Njegošev „Gorski vijenac“ (pisan starim pravopisom) i Vukov prevod Novog zavjeta, ali Vukov jezik je priznat za zvanični književni jezik tek 1868, četiri godine nakon njegove smrti. Vukova smrt, opelo i sahrana Vuk je umro u Beču, 7. februara / 26. januara 1864. godine, popodne, `u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima`. „Primećujući da pisac najopsežnije monografije o Vuku, Ljubomir Stojanović, nije imao pri ruci nijedno svedočanstvo savremenika o Vukovoj smrti, Andra Gavrilović je skrenuo pažnju na dva članka Aleksandra Sandića u kojima je dat kraći opis samoga događaja. Međutim,ostalo je zaboravljeno da je Sandić još jednom, po treći put, nešto šire zabeležio svoja sećanja o tome kako je Vuk umro`. „Kada je umro – 26 januara 1864 godine – Vuk Karadžić bio je „oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Na vest o smrti, Vuk Vrčević pisao je odmah Mini: „Ovo je prvi put u mome životu da Bam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja”. „Na pogrebu Vukovom, piše jedan suvremenik, bila je – razume se – sva omladina, a do groba na Sankt-Marksovom groblju nosili su Vuka ovi omladinci: filozof Aleksandar Sandić i pet medicinara: Đura Bastić, Isa Stojšić, Aleksandar (Šaca) Stepanović, Milan Jovanović (Morski) i ja. Na opelu održao je dugački govor Aleksandar Sandić, dugogodišnji Vukov prijatelj i pomoćnik u radu, a posle opela, u grčkoj kapeli, govorio je, tada još bečki student, Vladan Đorđević`. Govor mu je tom prilikom održao arhimandrit Gerasim Petranović. Posmrtni ostaci preneseni su u Beograd 12. oktobra 1897. godine i uz velike počasti sahranjeni u porti Saborne crkve, pored Dositeja Obradovića. Počasni je građanin hrvatske prestonice, grada Zagreba. Vukov rad Reforma ćirilice i rad na gramatici i rečniku Podstaknut Kopitarevim savetom da napiše i gramatiku narodnog jezika, Vuk se prihvatio ovog posla, za koji nije imao dovoljno stručne spreme. Ugledajući se na gramatiku slavenosrpskog jezika, koju je u 18. veku napisao Avram Mrazović Vuk je uspeo da završi svoje delo. Njegova gramatika koju je nazvao „Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana“, izašla je u Beču 1814. Bez obzira na nesvršenost i nepotpunost, ovo delo je značajno kao prva gramatika govora prostoga naroda. Svestan nesavršenosti svoje Pismenice, Vuk je prihvatio primedbe Kopitara i drugih naučnih radnika, pa je uz prvo izdanje „Srpskog rječnika“ iz 1818. objavio i drugo, prošireno izdanje svoje gramatike. U rečniku je bilo 26.270 reči koje su se koristile u govoru naroda u Srbiji, Sremu i Vojvodini. Ovo drugo izdanje gramatike je nekoliko godina kasnije (1824) na nemački jezik preveo Jakob Grim. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje azbuke i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima samo jedno slovo, pa je iz dotadašnje azbuke izbacio sve nepotrebne znakove, koja su se pisala iako nisu imala svojih glasova. Stara slova je podržavala Srpska pravoslavna crkva, koju je u njima videla neku vrstu veze kulture i pismenosti sa religijom. Vuk je stvorio nove znake tako što je pojedina slova spojio sa tankim poluglasom (l + ь -> lj, n + ь -> nj). Izgled slova đ je prihvatio od Lukijana Mušickog, dž je uzeo iz nekih starih rumunskih rukopisa, a ć iz starih srpskih rukopisa. Uzimanje slova j iz latinice su mu njegovi protivnici iz crkvenih krugova pripisivali kao najteži greh, uz optužbe da radi na pokatoličavanju srpskog naroda. Iz staroslovenske azbuke Vuk je zadržao sledeća 24 slova: A a B b V v G g D d E e Ž ž Z z I i K k L l M m N n O o P p R r S s T t U u F f H h C c Č č Š š Njima je dodao jedno iz latinice: J j I pet novih: Lj lj Nj nj Ć ć Đ đ Dž dž Izbacio je sledeća slova: Ѥ ѥ (je) Ѣ, ѣ (jat) І ї (i) Ѵ ѵ (i) Ѹ ѹ (u) Ѡ ѡ (o) Ѧ ѧ (mali jus) Ѫ ѫ (veliki jus) Ы ы (jeri, tvrdo i) Ю ю (ju) Ѿ ѿ (ot) Ѳ ѳ (t) Ѕ ѕ (dz) Щ щ (št) Ѯ ѯ (ks) Ѱ ѱ (ps) Ъ ъ (tvrdi poluglas) Ь ь (meki poluglas) Я я (ja) U početku Vuk nije upotrebljavao slova f i h. Slovo h je dodao u cetinjskom izdanju „Narodnih srpskih poslovica“ iz 1836. godine. Karadžić je 1839. godine izbacio jotovanje glasova d i t u srpskom književnom jeziku. Za drugo izdanje „Srpskog rječnika“ Vuk je prikupljao građu iz govora stanovništva Crne Gore, Dubrovnika, Dalmacije i Hrvatske. Ovo izdanje je objavljeno u Beču 1852. godine, i u njemu se našlo 47.427 reči. Ovo izdanje Rječnika na nemački je preveo Jakob Grim. Do kraja svog života Vuk je radio na daljem prikupljanju građe, ali ga je smrt sprečila da spremi i treće izdanje. To su tek 1898. godine učinila dvojica njegovih poštovalaca, Pera Đorđević i Ljubomir Stojanović. Borba za uvođenje narodnog jezika u književnost Tokom rada na gramatici, rečniku i izdavanju narodnih pesama, Vuk je počeo da se bavi pitanjem književnog jezika, koji je u njegovo vreme predstavljao haotičnu mešavinu. Stara srpska književnost razvijala se na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika sve do početka 19. veka. U 18. veku došlo je do snažnog uticaja ruskih crkvenih knjiga na književni život Srba. Elementi ruskog jezika su sve više prodirali u dotadašnji crkveno-književni jezik i tako je stvoren veštački rusko-slovenski jezik, koji je u Vukovo vreme bio zvanični jezik crkve, škola i književnosti. Školovani ljudi učili su iz knjiga na starom jeziku, unoseći u njega elemente ruskog i srpskog narodnog jezika. Na taj način stvoren je slavenosrpski jezik, kojim se pisalo kako je ko znao. Takva nesređena situacija je bila osnova sa koje je Vuk krenuo u borbu protiv pisaca stare škole. Borba je počela Vukovom kritikom romana Usamljeni junoša 1815. i Ljubomir u Elisijumu 1817. Milovana Vidakovića. Kritika je bila usmerena na loše piščevo poznavanje jezika, koji je predstavljao nesređenu mešavinu imenskih i glagolskih oblika starog, slovenskog i narodnog jezika. Kako je Vidaković u to vreme bio najpopularniji srpski pisac, pa je ovakav Vukov napad izazvao buru u književnoj javnosti. Pored Vidakovića, u polemici su učestvovali i Joakim Vujić, Lukijan Mušicki, Pavle Berić i Gliša Geršić. Crkva i njeni najviši predstavnici su prednjačili među Vukovim protivnicima. Karlovački mitropolit Stefan Stratimirović, je već posle prvih Vukovih knjiga, dejstvovao preko budimskih vlasti da se onemogući štampanje knjiga. Stratimirović se posebno nije mirio sa Vukovom azbukom, zbog izbacivanja starih ćiriličnih slova i uvođenja slova J, smatrajući to napuštanjem pravoslavlja i pokatoličavanjem. Vuk je preveo Novi zavet na srpski 1819. godine i objavio ga, posle 27 godina pokušaja da dobije preporuku, pod naslovom Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Pored srpske crkve, najveći Vukov protivnik je bio Jovan Hadžić, osnivač i predsednik Matice srpske i jedan od najobrazovanijih Srba tog vremena. Hadžić, koji je u početku bio Vukov saradnik, ali su se kasnije razišli po pitanjima jezika, je 1837. počeo polemiku sa Vukom Karadžićem. U spisu „Sitnice jezikoslovne“, Hadžić je dao uputstva za rad budućim gramatičarima. Vuk je potom napisao svoj „Odgovor na sitnice jezikoslovne“, u kom je zamerio Hadžiću na slabom poznavanju narodnog jezika i neprincipijelnosti u pisanju. Vukov odgovor je bio oštar, pa je Hadžić nastavio polemiku napisavši nekoliko članaka i brošura („Utuk I“, „Utuk II“, „Utuk III“...). Polemika između Karadžića i Hadžića je trajala skoro deceniju, a Karadžić je odneo pobedu tek 1847. godine. 1847. Godina 1847. je godina Vukove pobede, i godina u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, tj. da je slavenoserbski jezik mešavina ruskoslovenskog i srpskog narodnog jezika bez čvršćih pravila. Te godine izdate su četiri knjige Vuka i njegovih saradnika: prevod „Novog zavjeta“ sa crkvenoslovenskog na srpski jezik, autor:Vuk rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“, Đuro Daničić, „Pesme“,Branka Radičevića „Gorski vijenac“ Petra Petrovića Njegoša Izdavanjem „Gorskog vijenca“, dokazano je da se i najveća filozofska dela mogu pisati čistim srpskim narodnim jezikom. Od 1814. do 1847. godine Vukova pobeda nije bila izvesna. Iako je njegov rad naišao na odobravanje evropskih filologa i lingvista, on je među samim Srbima imao žestoke protivnike, koji su mu prigovarali da njima ne treba prosti, govedarski jezik. Slamajući protivnike u polemikama i štampajući srpske narodne umotvorine, kojima se oduševljavala cijela Evropa, pa čak i najveći evropski pesnik toga vremena Nijemac Gete, Vuk je svojim protivnicima sve više dokazivao da nisu u pravu. Istovremeno je dobijao sve više pristalica među mlađim srpskim književnim i kulturnim radnicima. Do Vukove pobede 1847. dolazi upravo zahvaljujući mladom pokoljenju intelektualaca. Te godine su objavljena gore navedena dela kojima je dokazano da se na prostom narodnom jeziku može pisati kako poezija, filozofija tako i sama Biblija, čiji prevod ne zaostaje ni za jednim prevodom na drugi jezik. Delo Đure Daničića je dokrajčilo višegodišnju Vukovu polemiku sa njegovim glavnim protivnikom Jovanom Hadžićem i potpuno opravdalo Vukovu reformu srpske azbuke i pravopisa. Iako je Vukova reforma ove godine postala stvarnost, trebaće dvadeset i jedna godina da se u Srbiji zvanično prihvati Vukov pravopis. Njegoš o Vukovoj redakciji srpskog jezika Njegoš svjedoči i potvrđuje svoju saglasnost Vukovom prevodu `Novog zavjeta` na srpski jezik (prihvata Vukovu redakciju srpskog jezika)- Beč, 9. oktobra 1833. g.: „SVJEDODŽBA - Kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod ’Novog zavjeta’ na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda ... Potpis :vladika crnogorski i brdski Petar Petrović” Sakupljanje narodnih umotvorina Na beleženju narodnih umotvorina Vuk je počeo da radi odmah po poznanstvu sa Kopitarom. Kopitar je gajio veliku ljubav prema slovenskim narodima, interesujući se naročito za narodne pesme, a nemački kulturni radnici, koji su u svojoj zemlji sakupljali starine i izučavali narodnu prošlost, bili su mu bliski prijatelji. U Beču je Vuk 1814. štampao zbirku narodnih pesama nazvanu „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“, u kojoj se našlo oko 100 lirskih i 6 epskih pesama. Ovo je bio prvi put da se jezik prostog naroda pojavio u štampi. Iduće godine je izdao drugu zbirku narodnih pesma pod imenom „Narodna serbska pesnarica“, sa oko stotinu lirskih i 17 epskih pesama, koje je zabeležio po Sremu, kod Mušickog u Šišatovcu, Zemunu, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu. U ovoj zbirci su se našle pesme koje su ispevali Tešan Podrugović i Filip Višnjić. Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji, pa čak i prevodio na nemački jezik. Među zainteresovanim za srpski jezik našli su se Nemac Johan Volfgang Gete i braća Grim. Nova izdanja narodnih pesmama izašla su 1823. i 1824. u Lajpcigu i 1833. u Beču. Nova izdanja počela su izlaziti u šest knjiga od 1841. Zbog velikih štamparskih troškova peta i šesta knjiga su se pojavile tek 1862. i 1864. Posle velikog uspeha sa narodnim pesmama, Vuk je počeo da radi na sakupljanju svih vrsta narodnih umotvorina. Prva zbirka pripovetki „Narodne srpske pripovijetke“ su se štampale 1821. u Beču. U ovom izdanju se našlo 12 pripovedaka i 166 zagonetki. Godine 1853, u Beču je izašlo novo izdanje pripovedaka, koje je Vuk posvetio Jakobu Grimu. Vukova kćerka Mina je sledeće godine prevela pripovetke na nemački jezik. Beleženje narodnih poslovica je išlo paralelno sa sakupljanjem pesama i pripovedaka. Zbog intervencije mitropolita Stratimirovića, bečke vlasti nisu dozvolile izdavanje zbirke bez dozvole budimskih vlasti. Kako je Vuk u to vreme boravio u Crnoj Gori, na Cetinju je 1836. štampao „Narodne srpske poslovice“ koje je posvetio vladici Petru II Petroviću Njegošu. Posle ovog izdanja Vuk je za života objavio još jedno izdanje poslovica. Sakupljanje narodnih običaja Specifičan život srpskog naroda za vreme vladavine Turaka, izolovan od savremenosti, učinio je da se arhaična patrijarhalna verovanja i običaji u njemu dugo očuvali. Stoga je Vuk Karadžić predano radio na opisivanju narodnog folklora. „Srpski rječnik“ je pružio prve bogate opise običaja i verovanja naroda. Tumačeći pojedine reči, Vuk je unosio i opise. Istoriografski rad Pored rada na reformi srpskog jezika i prikupljanju narodnih umotvorina, Vuk Karadžić se bavio i istoriografskim radom. Kao učesnik Prvog srpskog ustanka, Vuk je spremio ogroman materijal o događajima sve do 1814, kao i o vladavini kneza Miloša Obrenovića. Godine 1828. je objavio rad „Miloš Obrenović knjaz Serbiji“. Od obilne građe o Prvom srpskom ustanku, Vuk je izdao samo jedan deo „Praviteljstvujušči sovjet serbski...“, u kom je opisao najvažnije bitke iz Prvog srpskog ustanka i neslogu između srpskih starešina. Najistaknutije vođe Prvog srpskog ustanka Vuk je opisao u nekoliko istorijskih monografija. Tu su obuhvaćeni Hajduk Veljko Petrović, Miloje Petrović, Milenko Stojković, Petar Dobrnjac, Hadži Ruvim i drugi. Konačno, Vuk je poznatom nemačkom istoričaru Leopoldu Rankeu dao materijal o Prvom srpskom ustanku, prema kojoj je Ranke kasnije napisao svoje delo „Srpska revolucija“ (nem. Die serbische Revolution). Vukov uticaj Filološki rad U prvoj polovini 19. veka, uz pomoć tadašnjih vrhunskih filologa, kao što su braća Grim i austrijskih državnih vlasti koje je predstavljao Jernej Kopitar, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao srpsku ortografiju i pravopis, praveći veliki rez između dotadašnje slavenosrpske kulture i novog standarda. Karadžićeva kapitalna dela, među kojima se ističu prvo izdanje „Srpskog rječnika“ (1818), drugo, znatno prošireno (1852), te prevod „Novoga zavjeta“ (1847), postavili su temelje za savremeni standardni srpski jezik, a znatno su uticala i na oblik savremenog standardnog hrvatskog jezika, ponajviše u fazi hrvatskih vukovaca ili mladogramatičara. Osnovna načela Karadžićeve reforme se mogu sažeti u tri tačke: izjednačavanje narodnog i književnog jezika, tj. insistiranje na folklornim jezičkim oblicima, za koje se smatralo da su pouzdan vodič zabeležen u narodnim pesmama i poslovicama; prekid sa svim starijim oblicima srpske književnosti i pismenosti i novo utemeljenje standardnog jezika bez oslona na tradiciju; i, novoštokavski folklorni purizam, što se ogledalo u čišćenju jezika od crkvenoslavizama koji su identifikovani kao ruskocrkvena naplavina koja ne odgovara glasovnoj i gramatičkoj strukturi srpskog jezika. Na tehničkom nivou, Karadžićeva reforma se manifestovala u novoj srpskoj ćirilici u kojoj su izbačeni nepotrebni poluglasnici (ъ, ь), apsorbovani (upijeni) grafemi za lj, nj, dž koje je predlagao Sava Mrkalj (Vuk je gotovo u potpunosti preuzeo grafiju „narodnog“ pisanog idiolekta Gavrila Stefanovića Venclovića, monaha u manastiru Rači s kraja 17. i početka 18. veka), te uvedena grafema j iz (nemačke) latinice. Novi fonološki pravopis, primeren prozirnom idiomu kakav je srpski, zamenio je stariji tvorbeno-morfološki. Jezički supstrat je bila novoštokavska ijekavština (istočnohercegovačko-krajiško narečje), koju je Vuk Karadžić stilizovao delom i prema hrvatskim pisanim djelima (tjerati umesto ćerati, djevojka umesto đevojka, hoću umesto oću). Ali, zbog uticaja srpske građanske klase u Vojvodini i Srbiji, ta je reforma prihvaćena u nešto izmenjenom obliku: ijekavski refleks jata (ѣ) je zamenjen ekavskim (npr. dete umesto dijete). Srpski književni jezik ijekavskog refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, među Srbima i Hrvatskoj, kao i u narodnim govorima zapadne i jugozapadne Srbije. Nefilološki rad Vuk je pored svog najvećeg doprinosa na književnom planu, dao veoma značajan doprinos i srpskoj antropologiji u kombinaciji sa onovremenom etnografijom. Uz etnografske zapise ostavio je zapise i o fizičkim osobinama tela. U književni jezik je uneo bogatu narodnu terminologiju o delovima tela od temena do stopala. Treba napomenuti da se ovim terminima i danas koristimo, kako u nauci tako i u svakodnevnom govoru. Dao je, između ostalog, i svoje tumačenje veze između prirodne sredine i stanovništva, a tu su i delovi o ishrani, o načinu stanovanja, higijeni, bolestima, kao i o pogrebnim običajima. U celini posmatrano, ovaj značajni doprinos Vuka Karadžića nije toliko poznat niti izučavan. Nagrade Vuk je bio cenjen u Evropi: biran je za člana berlinske, bečke, petrogradske akademije nauka, primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu i drugim gradovima. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, od pruskog kralja, i Ruske akademije nauka. Dodeljeni su mu Orden knjaza Danila I,[15] Orden Svete Ane sa krunom, Orden crvenog orla i Orden Franca Jozefa. Godine 1861, dodeljena mu je titula počasnog građanina grada Zagreba. Pokrenuta je inicijativa da jedna ulica u Beču dobije njegovo ime. MG130 (L)

Vladimir Rozic - Dusan Jankovic 1894-1950 Zivot i delo MPU, Beograd, 1987. Mek povez, 160 strana, posveta Vladimira Rozica. Dušan Janković (1894-1950) was a Serbian avant-garde artist.[1][2] Dušan Janković was born in Niš in 1894. After joining the Serbian army in late 1914, he participated in the Great Retreat during the winter of 1915 across the Albanian mountains to the port of Skadar, where an awaiting Italian passenger ship evacuated him with the rest of the military personnel to Bari, Italy, and eventually to Rouen in France,[3] where he would spend a significant part of his early youth. From 1916 he lived in Paris, where he studied at the École nationale supérieure des arts décoratifs from 1918 to 1921. The greatest number of his drawings, graphics and paintings was developed in Paris and in 1923 in Belgrade, he continued to devote himself to applied graphics and prints. Later, he returned to France where he continued painting. Upon his return to Belgrade in 1935, he again devoted himself to applied graphics and ceramics and porcelain[4] which was the vogue during the all-media encompassing Art Deco period.[5] In 1948 he became a part-time professor of applied graphics and decorative script at the Academy of Applied Arts in Belgrade. He died in Belgrade in 1950. hiljadu i druga noc, dizajn, nadrealizam, nadrealisti...

Ruski jezik tvrd povez 1975 god 480 strana i 433 strane Lepo očuvane Тамм И.Е. Зборник научних радова. Том 1. Електродинамика. Квантна механика и теорија чврстог стања. Теорија нуклеарних сила и атомског језгра. Примењени рад Збирка радова академика И.Е.Тама садржи практично сва његова научна дела објављена од 1924. до 1972. године у домаћим и страним публикацијама, као и део критика, научно-популарних чланака итд. Е. Тамм су врло опсежни и покривају делове као што су електродинамика, квантна механика и теорија чврстих тела, теорија нуклеарних сила и атомског језгра, теорија елементарних честица и интеракције при високим енергијама. И. Ие.Таммов допринос развоју основних проблема теорије поља је велик. Такође је обављао доста примењених радова. Научне и новинарске активности ИЕ Тамм су широко познате. Том И обухвата чланке о електродинамици, квантној механици и теорији чврстих тела, теорији нуклеарних сила и атомског језгра, као и нека примењена дела. Публикација је од великог интереса за научнике из области физике, инжењере-физичаре, као и наставнике, студенте и постдипломце физичких специјалности универзитета. Игор Евгенович Тамм (1895-1971) - совјетски теоријски физичар, добитник Нобелове награде за физику (заједно са П. А. Черенковом и И. М. Франком, 1958). Добитник две Стаљинове награде. Јунак социјалистичког рада (1953). Игор Евгенијевич Тамм рођен је 26. јуна (8. јула) 1895. године у Владивостоку у породици инжењера Евгенија Федоровича Тамма (Немац по националности) и Олге Михаиловне Давидове. 1898. његова породица се преселила у Елисаветград (касније Кировоград, Украјина), где је Игоров отац дуги низ година радио као „градски инжењер“: надгледао је снабдевање водом и изградњу градске електране. 1901. године рођен је Игоров млађи брат Леонид, који је касније постао заменик главног инжењера Главног директората азотне индустрије СССР-овог Народног комесаријата за тешку индустрију (стрељан је 28. маја 1937. под оптужбом за учешће у контрареволуционарној троцкитско-зиновистичкој терористичкој организацији). По завршетку средње школе у ​​Елисаветграду, Игор Тамм студирао је на Универзитету у Единбургу. Пре избијања Првог светског рата прешао је на Физичко-математички факултет Московског универзитета, на којем је дипломирао из физике 1918. године. Јавио се на фронт као „брат милости“. Након краткотрајне страсти према политици (мењшевик-интернационалиста, заменик 1. конгреса совјета из Елисаветграда), започиње академску каријеру. Предаје на разним високошколским установама: Универзитет Таврицхескии (Симферопол) (1919-1920), од 1920 сарађује са Л.И. Манделстамом, ради на Одеском политехничком институту (од 1993 - Одески национални политехнички универзитет) (1921-1922) , где је одељење водио Л. И. Манделстам. Од 1922. (са две кратке паузе) и до краја каријере, активности И.Е.Тама одвијале су се у Москви. Дуго година је био на челу Одељења за теоријску физику на Одељењу за физику Московског државног универзитета, где постаје ванредни професор и професор. Ово одељење је било једно од кључних одељења факултета, с обзиром да је држало опште течајеве: теоријска механика, електродинамика, квантна механика, статистичка физика. Од 1934. године додатно ради у ФИАН-у П.Н. Лебедев-а, тамо оснива и руководи теоријским одељењем. Првог фебруара 1933. И. Ие. Тамм је изабран за дописног члана Академије наука СССР-а за Одељење математичких и природних наука. Овај метеорски успон његове каријере завршио се 1939. године, након што су његов брат, такође блиски пријатељ БМ Гесена, ухапшени и стрељани. Притисак је почео од руководства ФИАН-а, и. О томе. За шефа одељења изабран је В.С.Фурсов. 1942. постао је први шеф Одељења за теоријску нуклеарну физику на МЕПхИ. Његов противник био је А. А. Власов, кога су подржали декан А. С. Предводителев и Академско веће факултета. Као резултат, Тамм је изгубио од Власова (5 гласова против 24), али научна заједница оспорила је ове резултате у облику писма 14 академика. В.А.Фок-а је на место шефа одељења поставило руководство странке. 1949. године Игор Евгенијевич се вратио на Московски државни универзитет Ломоносов на Одељење за квантну теорију и електродинамику (део Одељења за теоријску физику након његовог одељења). И. Ие. Тамм прима Стаљинову награду из руку самог И. В. Стаљина. 23. октобра 1953. ИЕ Тамм постао је академик Академије наука СССР-а на Одељењу за физику и математику. 1955. потписао је „Триста писма“. 1960-их, И. Ие. Тамм је био активни учесник покрета научника из Пугвасх-а. 1966. године потписао је писмо 25 културних и научних радника генералном секретару ЦК ЦПСУ Л. И. Брежњеву против рехабилитације Стаљина. ИЕ Тамм је умро 12. априла 1971. од АЛС-а, што је довело до парализе респираторних мишића. Убрзо пре смрти, морао је да посегне за механичком вентилацијом помоћу посебних апарата.