Knjige su: 1) Imanuel Kant - Prolegomena za svaku buduću metafiziku koja će moći da se pojavi kao nauka 2) Frederik Koplston - Istorija filozofije (I tom) Grčka i Rim 3) Diogen Laertije - Život i mišljenja istaknutih filozofa (od 216-377 strane) 4) Aristotel - O duši (od 30-85 strane) 5) Karl Poper - Objektivno saznanje (od 101-143 strane) 6) Opšta metodologija - skripta 7) Vilhelm Jerusalem - Uvod u filozofiju Na prodaju su knjige i skripte koje nisu na slici. Cena je okvirna za sve zajedno. Knjige, skripte i dela se prodaju i posebno. Dodatna pitanja inbox

1. `Srpska srednjevekovna književnost : (lektira za 1. razred srednje škole).` Srednjoškolac. (ur.) Batrić Ćalović. Novi Sad: Školska knjiga, 2009. 2. `Srpske narodne pripovetke `. Beograd: Narodna prosveta, 1923. 3. `Crnogorske anegdote : antologija.` Luča. 20, Podgorica: Grafički zavod, 1967. 4. Jovan Dučić. `Blago cara Radovana : knjiga o sudbini ; Jutra sa Leutara : misli o čoveku.` Sabrana dela : u sedam knjiga. 3, Beograd: Štampar Makarije : Blic, 2008. 5. Svetozar Marković. `Srpske Obmane / Srbija na Istoku `. Džepna knjiga. 65, Beograd: BIGZ, 1973. 6. Dositej Obradović. `Život i priključenija.` Lio. Gornji Milanovac: Kairos, 2003. 7. Danko Popović. `Vreme laži : [razgovori sa Dankom Popovićem].` Književne novine. Beograd: Književne novine, 1990. 8. Đorđe Trifunović. `Ogledi i prevodi : XIV-XVII vek.` Iskoni. 2, Beograd: Istočnik, 1995. 9. Božidar Ferjančić. `Vizantija i Južni Sloveni.` Saznanja. 20, Beograd: Zavod za udžbenike, 1966. Ukupno 2,7kg i 2.150 str.

Autor: Alfred Adler Izdavač: Matica srpska Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21cm Alfred Adler (nem. Alfred Adler; Beč, 7. februar 1870 — Aberdin, 28. maj 1937) je bio austrijski lekar i psihijatar, osnivač škole individualne psihologije. Dva pojma zauzimaju ključno mesto u Adlerovoj teoriji: težnja za superiornošću i osećanje inferiornosti. Adler je smatrao da postoji jedna motivaciona sila ili težnja koja determiniše ponašanje čoveka. On tu motivacionu silu naziva težnja za superiornošću. Adlerova upotreba ovog termina ima korene u filozofiji Fridriha Ničea, koji govori o volji za moć kao glavnim motivom u životu čoveka. Adler kasnije sve više govori o težnji za superiornošću kao o bolesnoj i neurotičnoj težnji. Uzrok nastanaka ove težnje je osećanje inferiornosti. Drugim rečima, čovek kompenzuje ili prevazilazi osećanje inferiornosti razvijanjem težnje za superiornošću. Osećanje inferiornosti imaju svi ljudi, u većoj ili manjoj meri. Adler razlikuje dve vrste inferiornosti. Jedna je organska inferiornost. Naime, činjenica je da kod svakog čoveka postoje organi koji su slabije ili jače razvijeni. Takođe, neki ljudi mogu imati bolest, fizičku manu ili nedostatak: srčane smetnje, slabe bubrege ili pluća, dijabetes, astmu, slab vid ili sluh, slabu muskulaturu, razne vrste telesnih deformiteta, urođenu sklonost ka gojaznosti, niskom rastu itd. Prema Adleru, čovek na organsku inferiornost reaguje kompenzacijom i to na sledeći način: inferioran organ ojača, ili postane uvećan, ili osoba psihološki kompenzuje organski problem razvijanjem određene veštine ili određenog tipa ličnosti. Postoji veliki broj ljudi koji uspešno kompenzuju organsku inferiornost. Takođe postoji i određen broj ljudi koji u tome ne uspeju i koji usled toga postaju duboko očajni. Druga vrsta inferiornosti je psihološka inferiornost, koja je češća od organske. Čovek može biti uveren da je bezvredniji od drugih, koji ga nadmašuju svojim mogućnostima ili postignućima. Npr, neki ljudi su neuspešni u školi ili sportu; neki su odbačeni od društva; neke ljude ismevaju zbog njihovog izgleda. Sa druge strane, osećanje inferiornosti može proizići i iz uzrasta. Tako se dete oseća inferiorno ili manje vredno u odnosu na odrasle. Kao i kod organske inferiornosti, i kod psihološke neke osobe uspešno ostvare kompenzaciju, a neke ne. Razlika između organske i psihološke inferiornosti je u tome što psihološka ne mora odgovarati stvarnosti. Komplet sadrži sledeća dela: 1. Individualna psihologija 2. O nervoznom karakteru 3. Smisao života 4. Poznavanje života 5. Psihologija deteta Tvrd povez. Knjige su dobro očuvane.

Ovaj dnevnik je istina o četvorogodišnjem životu, patnjama i borbi jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira u nemačkim zarobljeničkim logorima. Ovo je najopširnije i najverodostojnije kazivanje jednog svedoka tog vremena. Beleške za ovaj dnevnik vodio sam od prvog dana – od 6. aprila 1941. godine. Tokom sledeće četiri godine, do povratka u zemlju, 1. aprila 1945, odnosno do dolaska kući, 9. aprila iste godine, nisam prestajao da pišem. U najtežim danima zarobljeništva i u trenucima najveće fizičke i duhovne krize i iskušenja – ne samo da dnevnik nisam napuštao već sam mu baš tada, i naročito tada, pribegavao kao jedinom utočištu i izvoru spasenja i utehe. To se na njegovim stranicama jasno zapaža... Za to vreme ispisao sam deset svezaka, s preko dve hiljade strana sitnog i zbijenog teksta. Mislim da ovako nešto niko od zarobljenika nije postigao. Zato ovo smatram svojim izuzetnim delom. Ali je isto tako moj veliki uspeh i u tome što sam sav ovaj dragoceni materijal sačuvao i u celini doneo sa sobom iz zarobljeništva.

Lav Trocki IZDANA REVOLUCIJA 1-2 LAV TROCKI IZDANA REVOLUCIJA 1-2 Prevod - Melita Wolf Izdavač - `Otokar Keršovani`, Rijeka Godina - 1973 240 + 312 strana 22 cm,Povez - Tvrd,Edicija - Izbor iz djela SADRŽAJ: Predmet ove knjige ČINJENIČNO STANJE Glavni pokazatelji industrijskog razvoja Usporedna ocjena rezultata Po stanovniku PRIVREDNI RAZVOJ I KRIVUDANJA UPRAVLJANJA »Ratni« komunizam, Nep i politika prema kulacima Nagli zaokret » Petogodišnji plan za četiri godine« i »potpuna kolektivizacija« SOCIJALIZAM I DRŽAVA Prijelazni sistem Program i zbilja Dvostruki značaj sovjetske države Žandar i podruštvljena potreba »Potpuna pobjeda socijalizma« i »učvršćenje diktatures BORBA ZA PROIZVODNOST RADA Plan i novac Socijalistička inflacija Obnova rublja Stahanovski pokret SOVJETSKI TERMIDOR Zašto je Staljin pobijedio? Izrođavanje boljševičke partije Socijalni uzroci termidora PORAST NEJEDNAKOSTI I JAČANJE DRUŠTVENIH ANTAGONIZAMA Bijeda, raskoš, špekulacija Diferencijacija proletarijata Društvene suprotnosti u kolektiviziranom selu Socijalna fizionomija rukovodećih krugova VANJSKA POLITIKA I VOJSKA Od svjetske revolucije do »statusa quo« Liga naroda i Komunistička internacionala Crvena armija i njezina doktrina Likvidacija milicija i ponovno uvođenje činova SSSR i rat ŠTO JE SSSR? Društveni odnosi Državni kapitalizam? Je li birokracija vladajuća klasa? Povijest još nije dala konačan sud o socijalnom značaju SSSR-a SSSR U OGLEDALU NOVOG USTAVA Rad »prema sposobnostima« i osobno vlasništvo Sovjeti i demokracija Demokracija i Partija KAMO IDE SSSR? Bonapartizam, režim krize Borba birokracije protiv »klasnog neprijatelja« Nova je revolucija nužna Dodatak I »Socijalizam samo u jednoj zemlji« Dodatak II »Prijatelji« SSSR-a Prilog Posljednje pismo Adolfa Joffea Predgovor U »socijalističkoj« Norveškoj Iza zatvorenih vrata Atlantik U Meksiku Uoči drugog procesa Govor na mitingu održanom na Hipodromu u New Yorku Prethodna istraga u Coyoacanu Zašto je istraga nužna Je li istraga moguća s političkoga gledišta? Ekspertiza profesora Charlesa Birda O jednoj »isključivo pravnoj« ekspertizi Autobiografija Moj pravni položaj Tri vrste dokaza Matematički nizovi prevara Politička osnova optužbe: terorizam Ubojstvo Kirova Tko je sastavio popis žrtava terorizma? Politička podloga optužbe: sabotaža Politička podloga optužbe: savezništvo s Hitlerom i Mikadom Kopenhagen Radek »Svjedok« Vladimir Romm Pjatakovljev put u Oslo Što je oboreno na procesu protiv Pjatakova? Tužitelj je krivotvoritelj Teorija »kamuflaže« Gdje su uzroci procesima Obezglavljenje Crvene armije Staljin o vlastitim krivotvorinama Početak kraja Bilješka urednika Leon Trotsky Knjige u ODLIČNOM stanju.... ------------------------------- R2

OMOT 4+ 3CD 5- Александра Паладин*, Драгана Михајловић-Бокан* ‎– Музичка Култура 7 Label: ЛОГОС ‎– none Format: 3 × CD, Compilation Country: Serbia Released: 2011 Genre: Jazz, Rock, Pop, Classical, Folk, World, & Country Style: Tracklist Hide Credits Певањем И Свирањем Упознајемо Музику 1-1 Боже Правде Chorus – Мешовити Хор РТС* Chorus Master – Бојан Суђић* Written-By – Даворин Јенко* 4:01 1-2 `Ајде, Като Chorus – `Колибри`* Conductor – Милица Манојловић* Piano – Вера Миланковић* 1:22 1-3 Што Се Боре Мисли Моје Orchestra – Тамбурашки Оркестар Јанике Балажа* Vocals – Звонко Богдан* 2:10 1-4 Што Се Боре Мисли Моје Piano – Јасмина Јанковић* Written-By – Корнелије Станковић* 3:47 1-5 У Тем Сомбору Orchestra – Тамбурашки Оркестар Нови Сад* Vocals – Александар Дејановић* 1:43 1-6 Ти Једина Orchestra – Народни Оркестар Љубише Павковића* Vocals – Раде Марјановић* 1:37 1-7 Војвођанска Свита Composed By, Guitar – Јован Јовичић* 1:41 1-8 Небо Је Тако Ведро Ensemble – Ансамбл `Лоле`* 1:20 1-9 Све Тичице Запјевале Orchestra – Народни Оркестар Жарка Милановића* Vocals – Марија Гроздановић* 1:10 1-10 Концерт За Клавир И Оркестар Бр. 22, 1 Став Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Моцарт Фестивалски Оркестар* Piano – Петер Јацовиц* 3:26 1-11 О Јесенске Дуге Ноћи Vocals – Ивана И Биљана Трмчић* 3:26 1-12 Шано, Душо Orchestra – Народни Оркестар Жарка Милановића* Vocals – Јован Милошевић* 4:46 1-13 `Ајде, Јано Ensemble – Ансамбл Солиста РТС* Vocals – Василија Радојчић* 3:02 1-14 Креће Се Лађа Француска Ensemble – Ансамбл `Лоле`* 3:38 1-15 Тамо Далеко Vocals – Душко Јакшић* 2:54 1-16 Канон Composed By – Јохан Пахелбел* Conductor – Карл Минхингер* Orchestra – Штутгартски Камерни Оркестар* 4:30 1-17 C U When You Get There Performer – Colio* 2:09 1-18 Сиринкс Composed By – Клод Дебиси* Flute – Јадвига Котновска* 2:23 1-19 Буди Имја Господње Chorus – Црквено Певачка Дружина `Бранко`* Chorus Master – Сара Цинцаревић* Composed By – Ст. Ст. Мокрањац* 1:21 1-20 Химна Светом Сави Chorus – Дечји Хор РТС* Chorus Master – Снежана Деспотовић* 3:28 1-21 Синфонија Бр. 9, 4. Став `Ода Радости` Chorus – Велики Фестивалски Хор* Composed By – Лудвиг ван Бетовен* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Велики Фестивалски Оркестар* 1:10 1-22 Hary-No-Kyokku Performer – Оригинална Инструментална Група Zumi-Kai* Written-By – Јапанска Традиционална Песма* 1:51 1-23 Greensleeves Guitar – Виктор Видовић* Soprano Vocals – Радмила Боцек* 1:57 1-24 Увело Лишће Vocals – Зафир Хаџиманов* Written-By – Џозеф Козма* 2:53 1-25 Изнад Дуге Chorus – Хор М.Г.М.* Orchestra – Оркестар М.Г.М.* Vocals – Џуди Гарланд* Written-By – Харолд Арден* 2:24 1-26 Изнад Дуге Vocals – Беби Дол* Written-By – Харолд Арден* 2:53 1-27 Гвантанамера Ensemble – Маријачи Los Cabaleros* Written-By – Хозе Марти* 3:10 1-28 Оркестар Из Душе Written-By, Vocals – Дарија Срећковић* 2:29 1-29 Деци Света Vocals – Кристина Михајловски* Written-By – Драгана Михајловић-Бокан* 3:57 1-30 Ђелем, Ђелем Vocals – Оливера Катарина* 1:45 Музички Инструменти И Нова Дела 2-1 Једноставна Симфонија, 2. Став Composed By – Бенџамин Бритн* Conductor – Јули Туровски* Ensemble – Ансамбл I Musici Из Монтреала* 2:56 2-2 Гудачки Квартет Бр. 4, 2. Став Composed By – Бела Барток* Strings – Гудачки Квартет `Емерсон`* 2:43 2-3 Концерт За Виолину И Оркестар Б2. 2, 1. Став Composed By – Николо Паганини* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* Violin – Јицак Перлман* 1:55 2-4 Концерт За Виолу И Оркестар, 2. Став Composed By – Вилиам Волтон* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Краљевска Филхармонија* Viola – Најџел Кенеди* 1:00 2-5 Карневал Животиња - `Лабуд` Composed By – Камиј Сен-Санс* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Питсбурга* 3:08 2-6 Пасиона Амороса `Басиона Амороса` Composed By – Ђовани Ботесини* 3:26 2-7 Мала Ноћна Музика, 1. Став `Камерата Академика` Composed By – В.А. Моцарт* Orchestra – Камерата Академика* 1:33 2-8 Крцко Орашчић - `Валцер Цвећа` (Одломак) Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Хенри Адолф* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 1:02 2-9 Успомена На Алхамбру (Одломак) Composed By – Франциско Тарега* Guitar – Владимир Николић* 1:39 2-10 Фантазија за Лауту Composed By – Франческо Канова да Милано* Lute – Кристофер Вилсон* 1:34 2-11 Old Groove, Музика За Два Диђеридуа Didgeridoo – Андреас Вебер*, Матијас Вајлден* 3:11 2-12 Оркестарска Свита Бр. 2 - `Бадинериа` Composed By – Јохан Себастијан Бах* Conductor – Невил Маринер* Flute – Вилијам Бенет* Orchestra – Оркестар Академије St. Martin-in-the-Fields* 1:25 2-13 Концерт За Флауту И Оркестар Бр. 1, G-dur, 1. Став Composed By – В.А. Моцарт* 2:53 2-14 Чаробњаков Ученик (Одломак) Composed By – Пол Дика* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Минхена* 2:00 2-15 Концерт За Обоу И Гудаче У C-mollu - Introduzione (Одломак) Composed By – Доменико Чимароза* Ensemble – Ансамбл The London Virtuosi* Oboe – Ентони Камден* 1:21 2-16 Посвећење Пролећа (Почетак) Composed By – Игор Стравински* Conductor – Клаудио Абадо* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:49 2-17 Кончертино За Кларинет И Оркестар, Оп. 26, 1. Став Clarinet – Чарлс Најдих* Composed By – Карл Марија Вебер* Orchestra – Камерни Оркестар `Орфеус`* 1:58 2-18 Крцко Орашчић - `Игра Шећерне Виле` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Хенри Адолф* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:09 2-19 Пинк Пантер Ensemble – Хенри Манцини Big Band* Music By – Хенри Манцини* 2:47 2-20 Пећа И Вук - `Деда` Composed By – Сергеј Прокофјев* Conductor – Неме Јарви* Orchestra – Шкотски Краљевски Симфонијски Оркестар* 0:41 2-21 Аида, Слава Египту (Одломак) Chorus – Хор Академије Санта Ћећилија* Composed By – Ђузепе Верди* Conductor – Карло Франци* Orchestra – Оркестар Академије Санта Ћећилија* 1:36 2-22 East St. Louis Toodie-Tod (Одломак) Music By – Дјук Елингтон* 1:00 2-23 Концерт За Хорну И Оркестар Es-dur, Бр. 2, 3. Став Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Херберт фон Карајан* Horn – Герд Сајферт* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 3:40 2-24 Ричеркар За 4 Тромбона Composed By – Андреа Габриели* Ensemble – Квартет Тромбона `Слокар`* 2:08 2-25 Слике Са Изложбе - `Бидло` Composed By – Модест Мусоргски* Conductor – Сергију Чалибодаке* Orchestra – Минхенска Филхармонија* Orchestrated By – Морис Равел* 3:43 2-26 Тако Је Говорио Заратустра (Почетак) Composed By – Richard Strauss Conductor – Detroit Symphony Orchestra Orchestra – Antal Dorati 1:55 2-27 Слике Са Изложбе - `Велика Кијевска Врата` Composed By – Модест Мусоргски* Conductor – Сергију Чалибодаке* Orchestra – Минхенска Филхармонија* Orchestrated By – Морис Равел* 1:12 2-28 Чаробна Фрула, Арија Папагена Из 2. Чина Baritone Vocals – Ерих Кунц* Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Бечка Филхармонија* 2:22 2-29 Карневал Животиња - `Фосили` Composed By – Камиј Сен-Санс* Conductor – Андре Превин* Orchestra – Симфонијски Оркестар Из Питсбурга* 1:19 2-30 Болеро (Одломак) Composed By – Морис Равел* Conductor – Лоренс Сигел* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:29 2-31 Лабудово Језеро - `Шпанска Игра` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:25 2-32 Лабудово Језеро - `Наполитанска Игра` Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Алберто Лицио* Orchestra – Лондонски Фестивалски Оркестар* 2:08 2-33 Концерт За Клавир И Оркестар B-moll Composed By – Петар Илич Чајковски* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* Piano – Јевгениј Кисин* 3:40 2-34 Куранта Composed By – Луј Купрен* Harpsichord – Смиљка Исаковић* 1:28 2-35 Граунд (Одломак) Composed By – Хенри Персл* Harpsichord – Смиљка Исаковић* 1:05 2-36 Токата И Фуга D-moll Composed By – Јохан Себастијан Бах* Organ – Мари Клер Алан* 1:15 2-37 Мађарска Игра Бр. 5 Accordion – Јовица Ђорђевић* Composed By – Јоханес Брамс* Transcription By – Ј. Јакшевац* 3:01 Музичко-стилска Раздобља 3-1 Ниња Сили (Одломак) Composed By – Кир Стефан Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 2:51 3-2 Трећа Симфонија, 3. Став Composed By – Јоханес Брамс* Conductor – Херберт фон Карајан* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 6:15 3-3 Carmina Burana - `O Fortuna` Choir – Хор Из Берлина*, Хор Shinyukai* Composed By – Карл Орф* Conductor – Сеиђи Озава* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 2:22 3-4 Paint It Black Performer – The Rolling Stones 2:36 3-5 Музика Афричких Племена Ensemble – Група Перкусиониста `Amadinda`* 4:12 3-6 Античка Грчка Музика - Инструментални Фрагмент Из Константинополиса Conductor – Грегорио Паниагуа* Ensemble – `Atrium Musicaлe` Из Мадрида* 1:01 3-7 Античка Грчка Музика - Hymne E Nemesis Conductor – Грегорио Паниагуа* Ensemble – `Atrium Musicaлe` Из Мадрида* 1:37 3-8 Алилуја, Глас Шести Composed By – Исаија Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 1:08 3-9 Грегоријански Корал Choir – Хор Монаха Цркве Нотр Дам* 2:48 3-10 Chominiciamenta Di Gioa (Одломак) Ensemble – Ансамбл `Ренесанс`* 1:47 3-11 Cantate Nimfe, Мадригал Composed By – Лука Маренцио* 1:27 3-12 Gloria Et Patri Et Filio, Мотет Composed By – Орландо Ди Ласо* Conductor – Волфганг Хеблих* Ensemble – Вокални Ансамбл `Alsfelder`* 1:29 3-13 Миса Папе Марчела - `Agnus Dei` Composed By – Ђовани Перлуиђи да Палестрина* Conductor – Џереми Самерли* Ensemble – Ансамбл Oxford Camerata* 2:27 3-14 Бранденбуршки Концерт Бр. 4, 1. Став Composed By – Јохан Себастијан Бах* Conductor – Гитер Кер* Orchestra – Камерни Оркестар Из Мајнца* 3:31 3-15 Енглеска Свита A-moll - `Прелудиум` Composed By – Јохан Себастијан Бах* Piano – Иво Погорелић* 3:42 3-16 Месија - `Алелуја` Choir – Хор Џон Алдис* Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Карл Рихтер* Orchestra – Лондонска Филхармонија* 4:02 3-17 Улазак Краљице Од Сабе Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Невил Маринер* Orchestra – Оркестар Академије St. Martin-in-the-Fields* 3:03 3-18 Музика За Ватромет (Одломак) Composed By – Георг Фридрих Хендл* Conductor – Рејмонд Липард* Orchestra – Енглеско Камерни Оркестар* 3:33 3-19 Годишња Доба - Пролеће, 1. Став Composed By – Антонио Вивалди* Conductor – Ханс Јирген Валтер* Orchestra – Камерни Оркестар Из Хамбурга* 3:34 3-20 Аријадна - Тужбалица Composed By – Клаудио Монтеверди* Tenor Vocals – Франко Корели* 1:55 3-21 Симфонија Бр. 7, 3. Став, Менует Composed By – Јозеф Хајдн* Conductor – Алберто Лицио* Ensemble – Musici Di San Marco 3:36 3-22 Гудачки Квартет Оп. 76, Бр. 1, 4. Став (Одломак) Composed By – Јозеф Хајдн* Ensemble – Квартет `Кодаљ`* 2:52 3-23 Бастијен И Батијена, Арија Чаробњака Bass Vocals – Рене Папе* Composed By – В.А. Моцарт* 1:19 3-24 Реквијем - `Lacrimosa` Choir – Хор Катедрале Из Салцбурга* Composed By – В.А. Моцарт* Conductor – Клаудио Абадо* Orchestra – Берлинска Филхармонија* 3:09 3-25 Соната За Клавир Бр. 21, Опус 53, C-dur, 1. Став - `Валдштајн` (Одломак) Composed By – Лудвиг ван Бетовен* Piano – Алфред Брендл* 6:39 3-26 Помилуј Ме Боже Composed By – Кир Стефан Србин* Vocals – Драгослав Павле Аксентијевић* 2:11 3-27 Скомрашка Игра Ensemble – Ансамбл `Ренесанс`* 1:54 Credits Mastered By – Предраг Митровић* Notes On sale together with book `Музичка култура 7` for 7th class of primary school. Gatefold cardboard sleeve The credits for 1-21 are questionable, given the conductor credit for Albert Lizzio. Barcode and Other Identifiers Barcode: 9788661090417

format: LP, Dutch pressing artist: CASH, Johnny (USA) title: Names & Places release date: 1977 label, Cat. No.: Embassy, EMB 31548 style: country / folk / rock / blues NIKAD SLUŠANA PLOČA !!! MINT (5+), NOVO. Holandsko izdanje, koje je ostalo `nevino`, nikad slušano iako je ploča napunila već 44 godine! Šta reći o jednom od najuticajnijih rock/country autora koji je svojim delom uticao i na takve veličine poput BEATLES-a i STONES-a? Šta reći o legendi koja je za 50 godina karijere objavila preko 1500 nosača zvuka, na svim mogućim formatima, i čija nova izdanja se i danas redovno objavljujuju... Najbolje ništa više od ovog što sam već rekao. A1 Remember The Alamo 2:48 A2 The Streets Of Laredo 3:38 A3 Jackson 2:44 A4 Detroit City 2:00 A5 The Battle Of New Orleans 2:21 A6 Michigan City Howdy Do 2:26 B1 The Rebel - Johnny Yuma 1:52 B2 Hardin Wouldn`t Run 3:46 B3 Johnny Reb 2:46 B4 Old Doc Brown 4:05 B5 Legend Of John Henry`s Hammer 8:14 B6 Casey Jones 2:57 ===================================================================== U svojoj prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče JOHNNY CASH-a: 1) LP JOHNNY CASH - `Now, There Was A Song!` (1960) https://www.kupindo.com/Ploce/65844805_LP-JOHNNY-CASH-The-Great-Johnny-Cash-70-USA-odlicna 2) LP JOHNNY CASH - `Rock Island Line` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/65659293_LP-JOHNNY-CASH-Rock-Island-Line-1971-USA-NM 3) SP JOHNNY CASH - `Children / Last Supper` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75862313_SP-JOHNNY-CASH-Children-Last-Supper-1973-Germany 4) LP JOHNNY CASH - `Folsom Prison Blues Vol. 1` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/65659361_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-Vol-1-1973-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/75724293_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-1986-ODLICNA 5) LP JOHNNY CASH - `Welcome To Europe` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65659445_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-Germany-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/65659429_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-odlicna 6) LP JOHNNY CASH - `Names And Places` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/65659329_LP-JOHNNY-CASH-Names-And-Places-1977-Holland-NOVA

NOVO 1.TOM Izdavač:: Ganeša Godina izdanja:: 2018. Broj strana: 303 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd sa zlatotiskom Format: 13x21 cm Knjiga Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog - OBREDNE PESME izdata je prvi put 1869. godine i prva je u nizu od tri toma (drugi tom 1870., treći 1875. godine). U trenutku objavljivanja ova zbirka pesama predstavljala je najraniju i najobimniju zbirku narodnih pesama koju je naš narod imao. “Sve što na tlu Srbije živi i rodi, namenjeno je slobodi. Tako i ove pesme. Snagom, saznajnošću, etikom, estetikom, one kao da dodiruju samo nebo. Tekstovi pesama povezani su idejom koja pripada duhu narodne tradicije. Zrače, imaju sve ono što podrazumeva načelo lepog i tipičnog u tradicionalnom vrednovanju: saznajno, lepo, plemenito, melodično, dirljivo, uverljivo, slikovito. One su poslednji zapisi sa terena u kome danas nema srbskog naroda ili je njegovo prisustvo simbolično, i u tome je njihova posebna vrednost. U većini mesta iz kojih potiče pesničko-etnografska građa, a koja neosporno dokazuje srbsku tradiciju i prisustvo, Srpstvo je danas opustošeno. Obredne i koledarske pesme koje zbirka sadrži jedna su od najstarijih vrsta obredne lirike koje su zabeležene na srpskom demografskom etničko istorijskom prostoru, izuzetno važne za razumevanje obreda u celini i stihova koji su deo tog obreda. Pesme su motivski raznovrsne, pesme varičke, savičke, tucindanske, pesme Badnjeg dana i božićne, nove godine, bogojavljanske, kako ih je delio Milojević. Zabeležene su sa imenima kazivača i naznakama zapisivača. Mnoge od ovih pesama su kasnije hristijanizovane. U različitim krajevima gde su prikupljane primećuje se drugačija etnokulturna leksika. Rzlike u etnogenezi samih obreda mogu biti uslovljene istorijskim događajima, migracijom stanovništva i drugim. Ove pesme-blago, poput kockica mozaika spajaju sve aspekte našeg postojanja i kulture, omogućavaju sagledavanje naše tradicije i običajnosti, otvaraju vrata mogućoj sintezi našeg predhrišćanskog i hrišćanskog bića. Istraživanjem i razumevanjem slojevitosti ovih pesama, obrednog sloja, običajnog, istorijskog, socijalnog, bliži smo zapisniku našeg pravremena. Kao što je jezik zapisnik pravremena, tako su i ove pesme, životvorne i sinkretične, trajni zapisnik našeg trajanja, inspirativan za dalja istraživanja i nove ideje. Pesme sublimiraju sve aspekte našeg kulturološkog bića…” Iz predgovora Dragoslave Koprivice. 2.TOM MILOŠ S. MILOJEVIĆ – Pesme i običaji ukupnog naroda Srbskog – obredne pesme, 2. TOM, 1870. (reprint 2019) Knjiga proistekla iz potrebe društva Miloša Milojevića iz rodne Crne Bare da se objedine sva Miloševa dela. Ovo je DRUGI tom ovog kapitalnog dela, štampan davne 1970. godine – SVATOVSKE PESME. „Pred nama je riznica od 385 pesama, koje su prema priređivaču (Milojeviću) podeljene prema prilikama kada se pevaju. Na samom početku priređivač daje detaljne opise elemenata srpskih svatovskih običaja… ..Milojević je naveo da neće pisati ono što je pokoji Vuk (Karadžić) u većoj meri opisao ili zapisao. Kako Milojević u svojim zbirkama objavljuje i srpske pesme iz Bačke, Baranje, Banata, dake krajeva kroz koja je Vuk često putovao, a nije se dovoljno posvetio, pokazuje nam ne samo Milojevićevo poimanje etničkog prostora Srba, već i želju da se pokaže kako se semantička osnova sporije menja u odnosu na potku, sporo prilagođavanje i priamnje uticaja.“…iz Predgovora – Marija Šćekić Marković. Predgovor: Marija Šćekić Marković, etnolog-antropolog O Milošu S. Milojeviću: Ivo Andrić O Udruženju „Miloš Milojević“ Crna Bara: Novica Krezić Povez knjige : tvrd, ZLATOTISK Strana : 291 Format : 13×21 cm Pismo : ćirilica

Lepo očuvano Korice kao na slikama Dr Milan Prelog Milan Prelog: Povijest Bosne u doba Osmanlijske vlade, I. dio (1463 – 1739) Izdavač i godina: Naklada J. Studničke i druga, Sarajevo, 1924 Milan Prelog (Zagreb, 8. veljače 1879. – Zagreb, 24. prosinca 1931.), jugoslavenski povjesničar i prevoditelj. Sadržaj 1 Životopis 2 Nepotpun popis djela 3 Izvori 4 Vanjske poveznice Životopis[uredi | uredi kod] Milan Prelog rodio se u Zagrebu 1879. godine. Otac je hrvatskoga nobelovca Vladimira Preloga i povjesničara umjetnosti Milana Preloga[1], te djed informatičara i diplomata Nenada Preloga. Osnovnoškolsko obrazovanje stekao je u Zagrebu gdje je i maturirao 1896. godine. Studij povijesti završio u Pragu gdje je i doktorirao 1900. godine. Bio je profesorom na gimnazijama u Sarajevu i Osijeku. Profesorom opće povijesti srednjeg i novog vijeka na Filozofskom fakultetu u Zagrebu bio je od 1922. do 1926. godine.[2] Dio je karijere proveo u Makedoniji, gdje je također bio profesorom opće povijesti srednjeg vijeka na Filozofskom fakultetu u Skoplju od 1927. do 1931. godine. Umro je u Zagrebu 24. prosinca 1931. godine od posljedica ozljede koju je zadobio 8. studenoga 1931. godine, na biralištu, padom na klizavim drvenim stubama jedne skopske osnovne škole. Nepotpun popis djela[uredi | uredi kod] Boje Chorvatů s Benátčany za národní dynastie, (Borbe Hrvata s Mlečanima za narodne dinastije), Prag, 1900. Povijest Bosne od najstarijih vremena do propasti Kraljevstva, Sarajevo, 1912. Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade, I–II, Sarajevo, 191?, (prijetisak 1. izd., Povijest Bosne u doba osmanlijske vlade, Fortuna d.o.o., Zagreb, 2009.) Repetitorij povijesti Austro-Ugarske monarhije, Sarajevo, 1907. Repetitorij povijesti Srba, Hrvata i Slovenaca, Zagreb, 1923. Strossmayerova čitanka, Zagreb, 1924. Istorijski portreti i članci, Beograd, 1926. Istorija slobodnog zidarstva, Zagreb, 1929. Pout Slovanů do Moskvy roku 1867, Prag, 1931. Istorija Bosne i Hercegovine u doba turske vlasti

Scientia sacra 1-3 1. Duhovna baština drevnog čovečanstva I 284 str 2. Duhovna baština drevnog čovečanstva II 275 str 3. Hrišćanstvo 284 str Sjećanje 1997 Najznačajnije i najcelovitije delo jednog od najvećih mislilaca 20. veka. Hamvaš nam na izuzetno jednostavan način rasvetljava najveća znanja, istine, ali i posrnuća čovečanstva, upoznajući nas i podsećajući na svetove Zaratustre, Lao Cea, upanišada, drevnih knjiga istoka i zapada i još mnogo toga, sve do vremena hriščanstva u svim njegovim fazama. U svakom životnom delu od presudnog je značaja na kakvim je temeljnim rečima izgrađeno. Scientia sacra - `Sveto znanje` ili `Tajne nauke` (baština, objavljene, posvećivanje, mit, zlatno doba, apokalipsa) je delo rođeno kroz otkriće da iza aktuelnosti života postoji jedna nad vremenska univerzalna struktura, baština iz koje svako do ba i svaki narod zahvata (realizuje) onoliko koliko budnosti poseduje. Nema nikakve sumnje, ovo je toliko značajno delo da će obeležiti naše doba.

Laguna mek povez, strana 338 i 374 Odlično očuvane ` Poslednja knjiga prerano preminulog publiciste Pere Simića, dugogodišnjeg istraživača Titove biografije, analizira i prati odnos Tita i komunističke partije prema srpskom nacionalnom i državnom pitanju posle Drugog svetskog rata. Ona je nastavak prvog dela koji je obuhvatao period od početka Velikog rata do uspostavljanja socijalističke Jugoslavije. Obe knjige kruna su njegovih višegodišnjih pregnuća da rasvetli biografiju svakako najvažnijeg državnika XX veka na ovim prostorima. „Simić se u ovoj knjizi osvrće na represiju i ratne zločine pobednika u Srbiji neposredno po oslobođenju, ispituje smisao i ulogu Sremskog fronta, izborne mahinacije, politička suđenja i druge oblike represije revolucionarnog režima u poratnim godinama. Značajan deo pažnje posvetio je odnosu partijskog vrha prema srpskom pitanju u ostalim republikama i pokrajinama, uočio pogubne mere staljinizacije društva i politike prema srpskom selu (kolektivizacija i progon ’kulaka’ i ’buržoazije’ ), podsetio na surovi progon na Goli otok partijskih neistomišljenika i razobličio politiku decentralizacije i konfederalizacije zemlje kao štetnu po srpske interese. Ondašnja mantra o ’velikosrpskom hegemonizmu i šovinizmu’ bila je zgodan izgovor da se mnoge partijske i državne mere usmere na uspostavljanje autonomije jedino na teritoriji Srbije (Kosovo i Vojvodina), da se istaknu nacionalne simetrije na štetu Srba (jednako učešće u NOB, jednako učešće u žrtvama, guranje odgovornosti za Jasenovac i genocid nad Srbima u drugi plan, simetrija u političkim progonima disidenata itd.), i da se uklone istaknuti srpski kadrovi (Nešković, Penezić, Ranković). Zahvaljujući Simićevim delima kao što je dvotomna knjiga Tito i Srbi, i mnogim ranije objavljenim dokumentima o Josipu Brozu, danas se mogu naći vrlo kredibilni i otrežnjujući podaci koji govore o dugo skrivanim stranama Titove biografije.“ Iz recenzije istoričara dr Srđana Cvetkovića Od istog autora

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! BRITANCI O KRALJEVINI JUGOSLAVIJI 1 i 2 , Živko Avramovski , Arhiv Jugoslavije * Globus Zagreb 1986 , godišnji izveštaji Britanskog poslanstva 1921 - 1938, plava biblioteka, dve knjige, tvrd povez,latinica, 709 + 714 strana, Format 17 x 25 cm Dokumenti koji se objavljuju u ovim knjigama godišnji su Izveštaji Britanskog poslanstva u Beogradu. Domaća arhivska građa za istoriju Kraljevine Jugoslavije dosta je oskudna, jer je delom uništena tokom rata, a deolom razvučena i nalazi se u privatnom posedu u zemljl i inostranstvu. Zbog toga je posebno značajna inostrana arhivska gada, a ovom slučaja dokumenti Britanskog državnog arhiva - Public Record Office - u Londonu, koja je sređena, i dostupna za istraživački rad. Ovaj arhiv raspolaže ogromnim brojem dokumenata o Kraljevini Jugoslaviji. Najveći deo materijala u ovom fondu su tekući izveštaji, telegrami i memorandumi u kojima se daje sintetiziran pregled svih relevantnih događaja na spoljnopolitičkom, unutrašnjepolitičkom, nacionalnom, konfesionalnom, kulturnom, ekonomskom, finansijskom i vojnom plana. Zatim su tu ocene pojedinih državnika i političara, istaknutih vojnih, privrednih i drugih ličnost, kao i britansko viđenje naših nacionalnih osobina, mentaliteta, političkog i poslovnog morala i dr. Osnovna namena godišnjih izveštaja bila je da nadležno osoblje u Foreign Officeu, i u drugm zainteresovanim ministarstvima, dobije sažetu sliku o celokupnom razvitku zemlje tokom jedne godine. Prvi godišnji izveštaj napisan je za 1921, a poslednji za 1938. godinu. U ovim se knjigama objavljuju svi izveštaji (prvi svezak obuhvata građu od 1921. do 1930, a drugi od 1931. do 1938.) u celini I redom, bez skraćivanja ili menjanja teksta. Avramovski [~ra`~], Živko, makedonski povjesničar (Neprošteno kraj Tetova, 23. X. 1926 – Beograd, 9. XI. 2020). Doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a radio u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. Predavao na Filozofskom fakultetu u Prištini. Pokrenuo časopis Istorija 20. veka. Proučavao odnose Jugoslavije i politiku velikih sila na Balkanu. Važnija su mu djela Balkanske zemlje i velike sile 1935–1937 (1968), Ratni ciljevi Bugarske i Centralne sile 1914–1918 (1985), Balkanska antanta 1934–1940 (1986), Britanci o Kraljevini Jugoslaviji (1986) i Nemci o Kraljevini Jugoslaviji (2020).

KNJIGE SU IZ KUCNE BIBLIOTEKE-VEOMA DOBRO OCUVANE IZ 1979.god. Sadržaj za OBE KNJIGE SE NALAZI U NASTAVKU-DOLE KAO FOTOGRAFIJE KNJIGA ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1979 Jezik: Srpski Autor: Strani Povez:mek povez Format: 17cm Autor: Hulio Karo BAROHA Veštice i njihov svet / H. K. Baroha ; [preveo s kasteljanskog Radivoje Nikolić ; pogovor Miodrag Maksimović] Izdavač:` Mladost `- Beograd ; 1979.god. Mala edicija ideja Stanje: Veoma dobro Autor-Caro Baroja, Julio Kategorije: Antropologija,Istorija i politika Oznake: H.K.Baroha, `Veštice i njihov svet` Izdavac :Beograd `Mladost`, 1979 Materijalni opis:2 sv. ;format- 17 cm Izdavački niz: `Mala edicija ideja` Napomena:Prevod dela: Las Brujas y su mundo Klasifikacijska oznaka:398.4 Nadnaravno. Natprirodne sile Sadrži: 1 :PRVA KNJIGA Godina izdavanja:1979 Materijalni opis:243 str. Napomena:Bibliografske beleške uz tekst. Predmetna odrednica:magija - istorija Hrišćanstvo : magija Demoni - istorija Vračanje - istorija Veštice -istorija Klasifikacijska oznaka 398.4 Nadnaravno. Natprirodne sile Jezik:srpski 2 :DRUGA KNJIGA Godina izdavanja:1979 Materijalni opis:243 str. Napomena:Str. 187-[222]: Umesto pogovora / Miodrag Maksimović. Bibliografija: str. 223-243 i uz tekst. Predmetna odrednica:vračanje - istorija Veštice - istorija Veštice - progoni Klasifikacijska oznaka 398.4 Nadnaravno. Natprirodne sile Jezik:srpski Građa:Knjiga Broj strana :I- 243 + II- 243 = 486.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio i neke stranice su se uredno odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Autor: Keith Roberts, Izdavač: Grafički zavod Hrvatske - Zagreb, 1977. god. Broširan povez, 41,5 cm. Edicija Majstorska djela u velikom formatu Slike, crteži, grafike Impresionizam (franc. Impressionnisme), slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka.[2] Kao organizovan pokret, impresionizam je bio sasvim francuski fenomen, ali su njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj, a imao je pristalica u Sjedinjenim Državama i Australiji.[2]. Na početku 20. veka, izvršio je presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva do detalja dovršenih dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov neposredan odgovor na prirodu i svet.[1][2] Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž, slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu, uglavnom kao pozađe ambicioznih scena mitološkog, hrišćanskog i istorijskog karaktera.[1] Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih, a ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine.[1][2] Ukupno je održano osam izložbi impresionista, poslednja 1886. godine, ujedno i trenutak kada grupa počinje da gubi koheziju, mada nikada nije ni bila zvaničnog karaktera. Pojavu impresionizma, na određeni način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner, iako ih se ne može smatrati neposrednom inspiracijom francuskih impresionista.[1] Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa, glavna inspiracija većini vodećih slikara grupe, su prethodnica za mnoge ideje impresionizma.[1] Među najistaknutije predstavnike, a ujedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar.[2] Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint (Lovis Corinth), Maks Liberman (Max Liebermann), Leser Uri (Lesser Ury) i Maks Zlefogt (Max Slevogt) čiji je spontani pristup svetlu i atmosferi u svom ranom delu nagovestio Adolf fon Mencl.[2] Odlike stila i istorija impresionizma Grupa francuskih umetnika u Parizu je 1874. godine organizovala nezavisnu izložbu slika u galeriji-ateljeu velikog fotografa Nadara, sa očiglednom namerom da se predstavi publici izvan okvira zvaničnog Salona u organizaciji Francuske akademije umetnosti.[1] Klod Mone, jedan od učesnika izložbe, izložio je sliku pod imenom Impresija, rađanje sunca (Muzej Marmotan Mone, Pariz).[1] Izraz „impresionizam” je kovanica Luja Leroja, neblagonaklonog kritičara satiričnog lista Šarivari, koji je posetio izložbu održanu u galeriji velikog fotografa Nadara, i pronašao reč u imenu pomenute slike Kloda Monea, te svoju recenziju naprosto naslovio „Izložba impresionista”.[1][2] Opisujući sliku koja mu je poslužila za naslov njegovog članka, Leroj je napisao: Tapeta u svom začetnom stanju izgleda dovršenije od ovog morskog pejzaža. — Luj Leroj, 1874 Ime impresionizam je brzo široko prihvaćeno među kritikom i publikom, ali ga niko od umetnika na koje se odnosio nije odmah prihvatao, jer je korišćeno za opis vrlo različitih slika i slikovnih pristupa. Međutim, ova takoreći „dosetka kritičara” je postala ime jednog od najznačajnijih pokreta umetnosti s kraja 19. veka. Godinama kasnije Mone je ispričao priču koja stoji iza imenovanja slike i gužve koja je zbog toga nastala: Želeli su da znaju ime slike za katalog; jer nije mogla da prođe kao „Pogled na Avr”. Odgovorio sam: „Koristite impresija.” Neko je iz toga izveo „impresionizam” i tada je počela zabava. — Klod Mone Slika, Impresija, rađanje sunca, predstavlja romantični sklad neba i vode, primer atmosferske rastopljenosti koja karakteriše impresionizam. To je tanka svetloplava koprena kroz koju se probilo ružičasto-bledocrveno sunce koje se rađa. Odrazi u vodi su naznačeni kratkim, isprekidanim potezima kičice, ali slika kao celina nema ničeg od optičkih svojstava, naučne analize koje će kritičari i istoričari uskoro pripisati tom pokretu. Prve impresioniste su manje zanimale naučne teorije o svetlosti i boji od jednostavnog ali neodoljivog doživljaja prirodnog sveta, viđenog neposredno, u sjaju pune sunčeve svetlosti ili u hladnom i čarobnom tajanstvu zore ili sutona. Tek kasnije će neoimpresioniste — Žorža Seraa, Pola Sinjaka i, neko vreme, Kamija Pisara — opčiniti neka nova otkrića u naučnom percipiranju boje slike. Za Monea je slika Impresija, rađanje sunca, bio pokušaj da se uhvate prolazni vidovi jednog promenljivog trenutka, možda više nego ijedna njegova druga slika do kasnih serija venecijanskih prizora ili Lokvanja. Praktično je nemoguće pronaći jedinstvenu definiciju koja bi obuhvatila čitav spektar slikarskih pristupa koji se obično opisuju kao „impresionizam”.[1] Ipak, klasičan primer jednog impresionističkog pejzaža poseduje određene osobine koje se mogu lako uočiti: relativno je malih razmera; po akademskim standardima nedosledan po pitanju kompozicije; uglavnom je slikan napolju („plen-er”, fr. plein-air, ili „plenerizam” i „slikanje pred motivom” fr. peinture sur le motif) a ne u ateljeu; opšti kolorit slike odlikuju svetli tonovi boje sa komplementarnim kontrastima, a potezi kičicom su slobodni i maštoviti ne sledeći klasične obrasce lokalne boje i tonskog rešavanja oblika.[1] Uzevši u obzir ove činioce i razmotrivši istorijski kontekst i intelektualni i društveni okvir u kom se pokret pojavio, moguće je doći do određene definicije impresionizma i njegovih stvarnih dometa. Među učesnicima prve kolektivne izložbe impresionista, 1874. godine, su bili: Klod Mone, Kamij Pisaro, Pjer Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega, Pol Sezan i Berta Morizo.[1] Ovih sedam umetnika, zajedno sa Eduardom Maneom – koji nije učestvovao na ovoj, ali ni na jednoj drugoj izložbi grupe – generalno se smatraju vodećim slikarima impresionizma, mada po metodu rada, tehnici i izboru teme svojih slika, Dega i Mane se znatno razlikuju od ostalih. Veza između ovih umetnika se uspostavila u deceniji 1860-ih. Mone, Renoar, Sisli i Frederik Bazij su se upoznali 1862. godine u ateljeu akademskog slikara Šarla Glejra. Mone je upoznao Pisara oko 1860, a Sezan je uspostavio kontakt s grupom oko 1863. godine. Godine 1863. u Salonu odbijenih (Salon des Refusés), pod zvaničnim pokroviteljstvom francuske države, organizovana je izložba umetnika čija su dela odbijena za zvanični Salon iste godine. Tu je bio i Maneov Doručak na travi, posebno bitna slika za impresioniste koja je poslužila kao polazna tačka za ujedinjenje njihovih ciljeva i delovanja.[1] Krajem 1860-ih, Mane i Dega su održavali blizak kontakt sa ostalim impresionistima preko pariske kafane Gerboa, mesta gde su se ovi umetnici sastajali i razmenjivali mišljenja i ideje o svojoj umetnosti. Do 1870. godine svi impresionisti su se redovno prijavljivali na zvanični Salon, ali, nakon određenog početnog uspeha, njihova dela su sistematski odbijana. Jedan projekat Monea i Bazila iz ovog perioda, može se uzeti kao začetak ove izložbe iz 1874. godine. Zbog francusko-pruskog rata 1870. godine, početna grupa impresionista se raspala. Mone i Pisaro su potražili utočište u Londonu, a Bazij je poginuo na frontu. Nakon ukidanja Pariske komune 1871. godine, vratili su se zajedno u Pariz i odlučili da se više ne prijavljuju na izložbe Salona. Jedino je Mane, koji nikada nije ni učestvovao na izložbama impresionista, nastavio da prijavljuje svoja dela za Salon. Izložbe grupe impresionista su pod različitim imenima održane 1874. 1876. i 1877, godišnje između 1879. i 1882, a poslednji put 1886. godine. One su bile središte zajedničkog delovanja grupe, ali su se njihovi umetnički ciljevi i ideje o izlaganju postepeno sve više udaljavali. Na poslednjoj izložbi održanoj 1886. godine, izlagali su samo Dega, Berta Morizo i Pisaro od umetnika koji su činili početni krug, zajedno sa novim mlađim umetnicima, Gogenom, Seraom i Sinjakom. Između 1868. i 1883. godine, članovi grupe su takođe ponekad slikali zajedno, posebno pejzaže u dolini Sene na severozapadu Pariza, neretko i iste motive; Sisli, Renoar i Mane u Aržanteju gde je živeo Mone između 1872. i 1878. godine; Sezan, a kasnije i Gogen u Pontoazu gde je živeo Pisaro između 1872. i 1882. godine. Ovi radni kontakti ujedno sa zajedničkim delovanjem u Parizu, dali su njihovom slikarstvu određeni sklad u stilu i cilju u deceniji 1870-ih. Neki umetnici su ostali bliski zbog ličnog prijateljstva koje su tako razvili, posebno Mone, Renoar i Pisaro, ali je većina posle 1880. godine krenula vlastitim umetničkim putem. Većina manjih pejzaža koje su impresionisti izlagali 1870-ih, izgledaju u potpunosti nastali u prirodi, pred motivom slikanja. Umesto da slikaju u ateljeu, kao svi prethodni pejzažisti koji su tako stvarali velike slike za izlaganje, nastale na osnovu malih skica iz prirode, impresionisti su te svoje, za tadašnji standard „male” pejzaže smatrali gotovim delima za izlaganje, pridajući naročitu važnost spontanom zapisu prirode. Za primer mogu poslužiti određena dela izložena na prvoj izložbi impresionista iz 1874. godine: Impresija, rađanje sunca i Divlji makovi od Monea, Žetva od Renoara i Mraz od Pisara. Međutim, slikanje napolju, u prirodi, nije bila novost sama po sebi. Skiciranje pejzaža uljem u prirodi je bila standardna praksa usavršavanja francuskih pejzažista najmanje od kraja 18. veka, što je očigledno u manjim studijama pejzaža Pjera Anrija Valensijena nastalim u deceniji 1780-ih (Svi primjeri danas u Luvru). Ponekad je Valensijen skicirao isti motiv pod različitim metereološkim uslovima kao što će kasnije činiti Mone. Na početku 19. veka u Engleskoj je postojala slična tradicija skiciranja u prirodi u slikarstvu Džona Konstabla (Primeri u Muzeju Viktorija i Albert u Londonu). Međutim, ove male studije nisu bile predviđene za izlaganje, već se radilo o spontanom zapisu svetlosti i motiva koji bi umetnik kasnije koristio za ambicioznije kompozicije nastale u ateljeu i koje je na kraju izlagao publici. Ipak, postepeno su umetnici sve više cenili ove spontane skice i studije nastale u prirodi i na čistom vazduhu (plen-er). Nekoliko puta je Kamij Koro u Salonu izlagao skice i studije nastale neposredno pred motivom, umesto uobičajenih kompozicija koje je stvarao u ateljeu, a Dobinji je u decenijama 1850-ih i 1860-ih izlagao velike pejzaže koji su najvećim delom slikani u prirodi. Ova francuska tradicija predstavlja ishodište za kasnija dela impresionista. Vrlo malo je verovatno da su francuski impresionisti imali znanja o sličnim pokušajima engleskih prerafaelita između 1848. i 1856. godine. U svojim prvim studijama u prirodi, Pisaro i Berta Morizo su uzor našli u delu Kamija Koroa, a Moneovi neposredni mentori su bili slikari Ežen Boden i Johan Bartold Jongkind, koji su ga savetovali dok je slikao na obali blizu luke Avra. Ni jedan ni drugi nisu isključivo slikali u prirodi, ali se Boden zalagao da se slika na osnovu života i prirode kad god je to moguće, ili barem, po njegovim rečima, „dok je utisak (iz prirode) još uvek svež”. Jongkind je rutinski slikao akvarele, a povremeno 1860-ih, i uljane skice istih motiva. Mone je 1864. godine ponosno govorio da je naslikao sliku „u potpunosti pred motivom” (sur le motif), ali dela koja je prijavljivao za izložbe Salona u deceniji 1860-ih, sa možda jednim izuzetkom, slikao u ateljeu. Njegov jedini pokušaj slike većeg formata neposredno pred motivom, Žene u vrtu (1866), nije se više ponovio, a kada se 1870. godine poslednji put prijavio za Salon, poslao je dela nastala u ateljeu i uveličana na tradicionalni način, na osnovu skica iz prirode. U deceniji 1860-ih i drugi mladi impresionisti za Salon prijavljuju dela većih dimenzija slikana u ateljeu, takođe uveličane verzije studija „pred motivom”. Vremenom je impresioniste sve više opsedala ideja slikanja u prirodi. Naizgled je Sisli izložio dve takve slike u Salonu 1870. godine (jedna je bila Kanal Sen Marten, Muzej teniskog terena u Parizu), a grupne izložbe iz perioda 1870-ih su dala očekivani izlaz tim delima. U isto vreme Mane, pod uticajem Monea i drugih slikara grupe, slika manja uljana platna u prirodi, na primer Klod Mone u svom čamcu-ateljeu (1874; Nova pinakoteka u Minhenu), ali je ambicioznija dela predviđena za Salon i dalje slikao u ateljeu (na primer, U zimskom vrtu, 1878–9; Nacionalna galerija u Berlinu). Dega je oduvek slikao u ateljeu. Niko od impresionista, sa izuzetkom Sislija, nije se isključivo ograničio na manja dela nastala neposredno pred motivom. Na izložbama grupe, Mone je izlagao i donekle dekorativna platna, kao na primer Japanka, 1876; Muzej lepih umetnosti u Bostonu), a Renoar iz današnje perspektive bitnu sliku impresionizma kao Bal u mlinu Galet (1876; Muzej teniskog terena u Parizu). Moguće je da i Pisaro koristio atelje tokom cele decenije 1870-ih za svoja ambicioznija dela (na primer, Obala Bu u Ermitazu, Pontoaz, 1877; Nacionalna galerija u Londonu). Posle 1880, većina impresionista je sve više uviđala nedostatke slikanja u prirodi neposredno pred motivom, posebno zbog činjenice da će se slike kasnije izlagati i posmatrati u enterijeru pod drugačijim svetlom, ali i zbog iskustava u vezi promenljivih čudi prirode i očigledne nemogućnosti da se načini neposredan zapis fenomena onako kako je to slikar na početku zamišljao. Renoar se žalio na neprestane smene sunca i oblaka, a Mone pored teškoće da se ponovo sretne sa istom kombinacijom klimatskih uslova, na nepredvidivu plimu dok je slikao na morskoj obali. Renoar je kasnije pričao kako su ga u deceniji 1880-ih frustracije slikanja u prirodi naterale da se vrati metodu Koroa, rada u ateljeu na osnovu manjih skica iz prirode (na primer kod slike Žena uređuje kosu; Sterling i Frensin Klark umetnički institut u Vilijamstaunu). Pisaro se praktično nije vratio slikanju u prirodi nakon 1880-ih, delom zbog problema s vidom, ali ponajviše zato što je, kako je kazao 1892. godine, jedino u ateljeu bio u stanju da svojim slikama pruži „intelektualno jedinstvo” kom je težio. Mone je i dalje održavao imidž slikara koji slika u prirodi, i svima koji su ga u ovom periodu intervjuisali je zaista tako i izgledalo, ali njegova pisma pokazuju da je sve učestalije koristio atelje za njihovo dovršavanje. Godine 1886. je izjavio da poslednje slike na kojima je radio, trebaju dorade u miru i tišini ateljea, a od 1890-ih većinu slika je opsežno dorađivao u ateljeu. Delom sputan sve učestalijom nemogućnošću da uhvati trenutke prirode, od naročitog značaja za njegovo slikarstvo, Mone je isto kao i Pisaro, krenuo da istražuje jednu novu vrstu jedinstva u svojim kompozicijama, trajnije i „ozbiljnije kvalitete” od onih koje je dobijao slikanjem napolju neposredno pred motivom. Ni pre ni kasnije od impresionista, nije se pojavio neki umetnički pokret koji bi tako visoko cenio slikanje pred motivom u prirodi, ali, paradoksalno, upravo je takvo iskustvo ono što je većini impresionista pokazalo da istinsko slikarstvo postavlja zahteve na koje se nije moglo sasvim uspešno odgovoriti spontanim skicama prolazne prirode. Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju`“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: Klod Mone, Kamij Pisaro, F. Bazil, Ogist Renoar, Edgar Dega, Pol Sezan. Pored njih, i književnici Emil Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera’’. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Feliksa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luj Leroj, kada je za list „Šarivari’’ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom. Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati kroz kasnije „izme“. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta - svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja, bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja. Princip komplementarnih boja koristili su ne samo impresionisti već i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone). No, posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta, te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim, kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija. Impresionizam je rastočio crtež - crtež je nestao i impresionizam, tražeći senzaciju za oči, je – izgubio glavu. Neki slikari su prošli kroz fazu impresionizma. Slikar Žorž Sera je pokušao da slici vrati volumen usvojivši tehniku impresionizma. To je postizao primenjujući nisko svetlo i dugačke senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam, a on ga je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmičke pokrete igračica i svoju je pažnju vezao za zatvoreni prostor, pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definiše oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane, u jazu između impresionista i akademista, primećuje se postepeno nijansa kompromisa - akademisti otvaraju svoje palete primenjujući određenu luminoznost u koloritu, a metode impresionizma koje dovode do dislokacije čvrste forme i čistih optičkih eksperimenata nadoknađuju tehnički postupci gradnje slike pomoću bezbrojnih sitnih čestica primarnih boja i vraćaju slici volumen kao kod Seraa. Dega uzdiže tlo i na taj način skraćuje dubinu scene - podižući liniju horizonta. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Manea bio je Anri de Tuluz-Lotrek, koji čistu boju polaže relativno kratkim potezima četke. Svoju pažnju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crtač sa snagom da u trenutku zabeleži i uhvati oblik, on ne konturira samo forme, on površinu oživljava grafičkim elementima. Volumen je kod njega manje izražen. On ritmizira boje. Išao je protiv klasične kompozicije slike, tako da on seče sliku na mestima koje mi ne očekujemo. Idući za tim da izrazi istinu, dao je slikarstvu drugi karakter. “Starao sam se da izrazim istinito, ne i glavno”. Svoju ličnost identifikuje sa svetlom. Išao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doživljaja. Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista, ali je težio da slici vrati čvrstu strukturu i oblik - arhitekturu. Kratke poteze usmerava ka određenim pravcima da bi dobio na čvrstini slike i površine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i često izvlači figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistički. Suprotno analitičko-optičkoj metodi impresionista, on teži za sintezom oblika i dolazi do saznanja da “je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze počinje kubizam. Iz rane faza impresionista, pored Eduarda Manea i Kloda Monea, može se pomenuti i Ogist Renoar koji slika ženske aktove i dečje glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezan iako osetljiv, a po prirodi povučen, odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze možemo priključiti i Pola Gogena i Vinsenta van Goga. Van Gog je prošao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza - prva faza kada je pokušavao kao misionar. Došavši u Pariz počinje njegov preobražaj. Iako je celog života zadržao čiste boje - boje impresionističke, on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadržao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja. “Želeo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti”. Crtež je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozničavo rasplamsalih boja. Gogen se inspiriše vitražima. Priklonio se velikim bojenim površinama i suprotstavljao ih rastočenoj impresionističkoj slici. U želji za što neposrednijim doživljavanjem prirode ide na arhipelag Tihog okeana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizma, Pol Gogen je nagoveštavao pojavu fovizma. Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala, zajedno sa šumom Fontenblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“. Tehniku impresionista nagovestio je još Žan-Batist-Simeon Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperenja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života. Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti. Polazeći od takvog tretmana boje, koji se iz početka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, čiji su glavni predstavnici Žorž Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naučne analize boje, da bi došli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je došao do faze kada je počeo da rastapa unutrašnju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, [Vinsenta van Goga i Pola Gogena, budućih postimpresionista i preteča moderne. Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti, može biti predstavljeno. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

Seosko groblje Branko Ćopić POSVETA AUTORA (Hašani, Bosanska krajina, 1. januar 1915 — Beograd, 26. mart 1984) bio je srpski i jugoslovenski književnik. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Bihaću, a učiteljsku školu pohađao je u Banjoj Luci, Delnicama i Sarajevu, te je završio u Karlovcu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1940. godine na grupi za pedagogiju.[1] Prvu priču objavio je 1928. godine, a prvu pripovetku 1936. Njegova dela su, između ostalih, prevođena na engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Izvršio je samoubistvo skokom sa Mosta bratstva i jedinstva.[2] Branko Ćopić Branko Ćopić Datum rođenja1. januar 1915.Mesto rođenjaHašani, Bosanska krajina AustrougarskaDatum smrti26. mart 1984. (69 god.)Mesto smrtiBeograd SFRJSuprugadr Bogdanka Ilić-ĆopićProfesijaknjiževnikUčešće u ratovimaNarodnooslobodilačka borbaPotpisOdlikovanja

časopis Beogradski krug 3-4/1997 - 1-2/1998 - U odbranu univerziteta Derida, Habermas, Rorti, Burdije... (sadržaj na fotografiji) Beogradski krug, Beograd, 1999. broširani povez, 28 cm, 276 str. Vrlo dobro očuvano. Zbog specifičnih korica, treća stranica na desnom delu malo promenila boju od stajanja (videti fotografiju). Pogledajte ostale naslove koje prodajem: https://www.kupindo.com/Clan/dusanrakovic/SpisakPredmeta

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antičko staklo u jugoslovenskom delu provincije donje panonije - Vesna Saranovic - Svetek Donja Panonija (lat. Pannonia Inferior) je bila provincija u Panonskoj niziji unutar Rimskog carstva. Formirana je verovatno 103. godine, izdvajanjem iz teritorije Panonije, u okviru priprema cara Trajana za rat protiv Dačana. Ubrzo nakon njenog osnivanja pala je pod vlast Franačke, a nakon podele franačkog carstva pripala je Nemačkoj. U sastav Donje Panonije su ulazili delovi teritorije današnje Mađarske, Srbije, Hrvatske i Republike Srpske. Samostalnost Za vreme kneza Kocelja koji je vladao od 861. do 874, Donja panonija je stekla samostalnost i misionarska delatnost Konstantina i Metodija proširila se iz Moravske u Panoniju. Kocelj je podsticao bogosluženje (crkvenu službu) na staroslovenskom jeziku. Kada je Metodije zatočen, Kocelj je zbačen s prestola, a Donja Panonija je izgubila samostalnost. Vesna Šaranović Svetek (Sremski Karlovci, 13. maj 1937 – Sremski Karlovci, 17. mart 1993) bila je srpski arheolog i naučni savetnik. Za vreme svoga života ostavila je veliki trag u istraživanjima antičkog stakla na teritoriji Panonije. Biografija U Sremskim Karlovcima je završila osnovnu školu i Karlovačku gimnaziju. Odlučuje da nastavi svoje školovanje u Beogradu i upisuje Filozofski fakultet, smer arheologija, gde je 1962. godine diplomirala. Kao kustos pripravnik za arheologiju radila je u Gradskom muzeju u Vinkovcima, u periodu od 1966-1968. godine. Za vreme kratke službe u Vinkovcima ostvarila se kao autor dve samostalne tematske izložbe Likovi carica na rimskom novcu i Terra sigillata iz fonda vinkovačkog muzeja. Takođe, bavila se i naučnim radom, na samom početku svoje karijere. Objavila je radove u časopisu Arheološki pogled iz 1967. godine pod nazivom Raspored rimskih legija i pomoćnih trupa na delu Limesa od Dalja do Petrovaradina, kao i Vinkovci, Kamenica - Antičko nalazište.[1] Od 1. februara 1972. do 1. januara 1973. godine radila je na mestu kustosa za antičku arheologiju sa pola radnog vremena, kako bi kasnije prešla u Matičnu službu Vojvođanskog muzeja u Novom Sadu (danas Muzej Vojvodine). Magistrirala je 1978. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom Rimski koštani predmeti na teritoriji Južne Panonije. Njen naučni rad zaokružen je odbranom doktorske disertacije 1985. godine sa temom Antičko staklo u jugoslovenskom delu Donje Panonije. Doktorski rad je dobio odličnu recenziju akademika Milutina Garašanina.[2] Kao naučni saradnik od 1987. godine bila je nosilac i obrađivač nekoliko tema iz oblasti stakla i staklene paste. Na žalost, iznenadna smrt je omela u daljem radu na objavljivanju rezultata svog rada u planiranoj monografiji. Međutim, monografija je objavljena mnogo godina nakon njene smrti, 2009. godine. Bila je učesnik na brojnim arheološkim iskopavanjima na lokalitetima u Vinkovcima, Sremskoj Mitrovci, Gomolari, Čortanovcima, Beški, Svilošu i dr. Umrla je i sahranjena 1993. godine u svom rodnom mestu, Sremskim Karlovcima.

Grčka filozofska kritika Biblije: Kelsos contra apologeticos / Branko Bošnjak Zagreb 1971. Tvrd povez, 369 strana. Napomena: na dvadesetak strana tragovi grafitne olovke i drvene bojice (obeležen tekst, zapisi na marginama); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. B2 Sadržaj: Predgovor Prvo poglavlje: MIŠLJENJE GRČKIH FILOZOFA O RELIGIJI 1. Etička kritika mita 2. Filozofija do Platona 3. Platon i Akademija a) Platonov zahtjev: država mora braniti religiju b) Kritika religije u Akademiji 4. Pojam boga u Aristotelovoj filozofiji 5. Teofrast 6. Mišljenje o religiji poslije Aristotela a) Iz Pironovih postavki b) Epikurova škola 7. Alegorijsko tumačenje mitova 8. Neki primjeri pristupa mitologiji u literaturi od 18. do 20. stoljeća 9. Ciceron De natura deorum 10. Filonovo učenje o bogu 11. Susret s krćanstvom Drugo poglavlje: KELSOS — ORIGEN 1. Uvodna bilješka o Kelsu 2. Origenov život i učenje a) Život b) Filozofsko-teološko učenje Origena (glavne teze) 3. Bit platonizma i metoda Kelsove kritike kršćanstva 4. Origenova metoda apologije kršćanstva 5. Origenovih osam knjiga protiv Kelsa Prva knjiga Druga knjiga Treća knjiga Četvrta knjiga Peta knjiga Šesta knjiga Sedma knjiga Osma knjiga 6. Značenje Kelsove kritike Treće poglavlje: KLEMENT ALEKSANDRIJSKI Život i djela A) Kritika Helena 1. Opominjalački govor Helenima 2. Glavna teza: Najstariji filozof je Mojsije. Grci su svoju filozofiju ukrali iz Biblije (Stari zavjet) B) Apologija 1. Tko je pravi odgajatelj ljudi? 2. Jedno praktično pitanje: Quis dives salvetur? Četvrto poglavlje: TEOCENTRIZAM U POVIJESTI I NASTAVAK APOLOGIJE 1. Neke osobine biblijskog boga 2. Flavijeva teologija povijesti 3. Tertulijanova apologija i negiranje filozofije 4. Kritički osvrt na Tertulijanovu apologiju Peto poglavlje: RELIGIOZNA KRITIKA APOLOGIJE 1. Neke sekte a) Jehovini svjedoci b) Sekta kršćanska nauka (The Christian Science) c) Kvekeri d) Mormoni 2. Pojava Holandskog katekizma a) O anđelima i đavolima b) O čudu c) Grijeh d) Stav katekizma prema marksizmu Šesto poglavlje: ZAKLJUČNO RAZMATRANJE 1. Bog filozofije i bog religije 2. Budućnost budućnosti i prevladavanje straha 3. Religija je simptom, a ne suština čovjeka Registar imena I Registar imena II

Redakcija posebnih izdanja knj. 45 ARHITEKTURA ZGRADE GENERALŠTABA Monografska studija dela Nikole Dobrovića Tekst, Fotografije: Bojan Kovačević Likovna, grafička i komjuterska obrada Aleksandar Švedić Izdavač: Novinsko-informativni centar Vojska, Beograd 2001. Tvrd povez, 224 stranice, 26x23cm Tiraž: 600 Vrlo dobro očuvano - Monografska studija se bavi jedinim beogradskim ostvarenjem velikana jugoslovenske arhitekture Nikole Dobrovića (1897-1967), kompleksom zgrada Generalštaba Vojske Jugoslavije i Saveznog mini- starstva za odbranu, na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine. SADRŽAJ Uvodno poglavlje Kratka povest mesta Realizovano i projekti Dobrovićev opus i Generalštab Teorijske implikacije Izvodno poglavlje Prilog 1 - Tehnički opis Konkursnog projekta za zgrade Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane Prilog 2 - Obloga fasada kamenom Prilog 3 - Tehnički opis Idejnog projekta za zgradu B Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane u Beogradu Prilog 4 - Tehnički opis Građevinskih planova za zgradu D.S.Z.P.N.O. br. 2 u Beogradu (1:100) Epilog - Bezglavlje Résumé Table of Illustrations Indeks imena Poreklo slika Umesto pogovora Iz recenzija II3

Zoran Simjanović ‎– Moje Drage cd x 5 Box set, cini ga 5 audio cd diskova. Muzika za pozoriste i film. NOVO, u celofanu! Tracklist 1-1 Glumci 1-2 Glavna Tema 1-3 Maca Šljunak 1-4 Početak 1-5 Miks 1-6 Charlston 1-7 Dobro Došli 1-8 Heruvinska Pesma Za Bubnjevima 1-9 Dva Lopova 1-10 Tema 1 1-11 Biro Rada 1-12 Glavna 1-13 Gazda Laže Vazda 1-14 Morska 1-15 Moj Dvojnik I Ja 1-16 Druga Tema 1-17 Najava 1-18 Ludilo 1 1-19 Stari Sloveni 1-20 Tema 1-21 Glavna Tema 1-22 Haos 1-23 Zaboravko 1-24 Vokali 1-25 Charlston 2-1 Tema 2-2 Rep 2-3 Ljubavna 2-4 Volim Moj Bg. Grad 2-5 Lagana 2-6 Vokalna 2-7 Dukat 2-8 Caro Picolo Carino 2-9 Jingle Bell 2-10 Latino 2-11 Orkestar 2 2-12 Deda Mraz 2-13 Disko 2-14 Drug Nas Tito U Boj Zove 2-15 All The Way - Trio 2-16 Aha Ha Tenor I Bas 2-17 Kolce 2-18 Pinokijeva Pesma 2-19 Bluz 2-20 Fudbal 2-21 Skojevci 2-22 Ša Ba Da Ba Da 2-23 Tema 2 Sa Ptičicama 2-24 Moj Beograd 2-25 Cirkuska 2-26 Moj Dvojnik I Ja 2-27 Cirkus 2-28 Daje Se Popust Na Popust 2-29 Lepa Tema 3-1 Morska Tema 3-2 Moderna Garaža 3-3 Frula 3-4 Glumac 3-5 Lepa Tema 3-6 Dukat 3-7 Glavna Tema 3-8 Džaja 3-9 Instrumental 3-10 Dragane Draganče 3-11 Orkestar 3 3-12 U Skupštini 3-13 All The Way - Lagana 3-14 Prokletoj Ženi 3-15 Elektronika 3-16 Lagana,sopran I Alt 3-17 Igra 3-18 I Tata Je Isto Čovek 3-19 Tema Sa Bubnjevima 3-20 Otađbino Naših Dela 3-21 Instrumental 3-22 Nazdravljamo 3-23 Instrumental 3-24 Japan 3-25 Carlston 4-1 Lagana 4-2 Pesnik 4-3 Lagani 4-4 Ti Si Svalercino 4-5 Atmosfera 4-6 Lift 4-7 Oront 4-8 Sestre Mekoneski 4-9 Voz I Crkva 4-10 Bioskop 4-11 Zološki Vrt 4-12 Bubnjevi 4-13 Heruvinska Pesma St. St. Mokranjac 4-14 Rock 4-15 Odjavna 4-16 Tema 2 4-17 Sedam Godina Imam Ja 4-18 Ludilo 2 4-19 Opera 4-20 Merry Christmas And Happy New Year 4-21 Ja Na Ovom Svetu 4-22 Lagana 4-23 Tri Člana Parlamenta 4-24 Tarantela 4-25 Početak 5-1 Kolo 5-2 Poznajem Li Ovaj Grad 5-3 Brod 5-4 Valcer Sa Zviždukom 5-5 Moj Beograd 5-6 Swing 5-7 Oj Jevreme Hor I Orkestar 5-8 Stile Nacht 5-9 Valcer 5-10 Mi Smo Badze Bidze Budze 5-11 Disko 5-12 Frida 5-13 Brza 5-14 Pekar 5-15 Tango Lagani 5-16 Pop Corn 5-17 Maramica Markizet 5-18 Valcer 5-19 Zavoleo Prvi Dečko 5-20 Tužna Zvona 5-21 Roker 5-22 Akcija 5-23 Moj Beograd Instrumental 5-24 Ti Tu Filostrato 5-25 Samo Mesec Zna 5-26 Drug Naš Tito Instrumental 5-27 Kakva Šteta 5-28 Instrumental 5-29 Otac Mog Oca 5-30 Neću Da Odem

LIK FERI HOMO AESTHETICUS: otkriće ukusa u demokratskom dobu Prevod - Jelena Stakić, Jovan Popov Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Кarlovci Godina - 1994 262 strana 23 cm Edicija - Biblioteka Theoria Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Napomena Predgovor REVOLUCIJA UКUSA Staro, moderno, savremeno: povlačenje sveta; - Rađanje ukusa; Tri osnovna problema estetike; 1. Iracionalnost lepog: autonomija čulnog kao prekid između čoveka i Boga; 2. Nastanak kritike: istorija protiv tradicije; 3. Opšte čulo i komunikacija: može li se raspravljati o lepome?; - Istorija estetike kao istorija subjektivnosti; 1. Između srca i razuma: praistorija estetike ili svađa raznih `cogito`; 2. Кantovski trenutak: refleksija i intersubjektivnost; 3. Hegelijanski trenutak: apsolutni subjekt il smrt umetnosti; 4. Ničeanski trenutak: razbijeni subjekt i estetizacija kulture; 5. Smrt avangardi i nastupanje postmodernosti IZMEĐU SRCA I RAZUMA Кlasicizam i tananost: razgovori Eudoksa i Filanta; - Кraj tradicija: prepirka o modernom individualizmu; - Antinomija ukusa; -Paradoksi hjumovske estetike: od (skeptičkog) relativizma do klasicističkog univerzalizma; - Zaokret: prva `Estetika” i prva `Fenomenologija`; - Lajbnic i Volf: oslabljenost čulnoga sveta; - dvosmislenosti `Aestheticae”: prema autonomiji čulnog КANTOVSКI TRENUTAК: SUBJEКT REFLEКSIJE Idealnost božanskog i dolazak čoveka; - Autonomija estetike; - Кriticizam i fenomenologija; - Rešenje antinomije ukusa: od pojedinca do subjekta; - Nauka i lepota: kraj klasicističkog ideala objektivnosti ukusa; - Jedno novo mišljenje o subjektu: refleksija i opšte čulo; -`Sensus communis” ili `spor`; Uzvišeno i barok: povezivanje `spora` i univerzalne Ideje; Um, osećanje i barok: estetički humanizam HEGELIJANSКI TRENUTAК: APSOLUTNI SUBJEКT ILI SMRT UMETNOSTI Ponovo razmotrena teodiceja; - Кopernikanska kontrarevolucija: umetnička lepota ili prirodna lepota?; Кa jednom novom klasicizmu: trojaka istoričnost umetnosti kao čulnog prikazivanja istinitog; 1. Prva istoričnost: simbolizam, klasicizam, romantizam; 2. Druga istoričnost: arhitektura, skulptura, slikarstvo, muzika i poezija; 3. Treća istoričnost: rastvaranje umetnosti u religiji; - O umetnosti kao `istorijskom svetu` NIČEANSКI TRENUTAК: RAZBIJENI SUBJEКT I NASTANAК SAVREMENE ESTETIКE Protiv dijalektike: revalorizacija estetike; Niče antihegelijanac, Tri teze o Ničeu; — Pojedinac: dvosmisleni pojam; Istinski ničeanski proboj: od modernog individualizma do savremenog ili postmodernog individualizma; Razbijanje subjekta; -`Fiziologija umetnosti`: novo lice istoricizma; - Od ultra individualizma do hiperklasicizma: `veliki stil`; - Кoherentnost Ničea. Bliskost Hajdegera PROPAST AVANGARDI: POSTMODERNOST Dijalektika i kraj avangardi; - `Individualističko` tumačenje avangarde; -`Četvrta dimenzija`; Uloga naučne fantastike; Dvostruka dimenzija `četvrte dimenzije”: ultraindividualizam i hiperklasicizam; - Tri značenja `postmoderne`; 1. Postmoderna kao vrhunac modernizma; 2. Postmoderna kao `povratak` tradiciji protiv modernizma; 3. Postmodernost kao prevazilaženje modernizma; Кraj uvođenja novina: propast Zapada PITANJE ETIКE U DOBA ESTETIКE Tri doba etike: izvrsnost, zasluga, autentičnost; 1. Aristokratska izvrsnost; 2. Demokratska zasluga; 3. Savremena autentičnost `Cilj ovog dela je da predstavi značajne pojmovne trenutke u istoriji demokratskog individualizma ili moderne subjektivnosti. Iz razloga koje sam razjasnio u prvom poglavlju, polje estetike je polje na kojem su, i danas još, naslage takve jedne istorije najvidljivije i najbogatije značenjima. Morao sam držati oba kraja jednog krhkog lanca: s jedne strane da iznova shvatim odredbe subjektivnosti tamo gde su bile najizričnije formulisane, a to je u filosofiji, a da ipak ne odustanem od tumačenja izvesnih aspekata jedne discipline, estetike, koja je srećom neodvojiva od konkretne istorije umetnosti. Sve teškoće proističu iz toga što filosofija, za razliku od istorijskih nauka, ne pripada onome što smo uobičajili da zovemo `opštom kulturom`. Ljubiteljlima umetnosti, pa i eruditama, nisu uvek bliska dela Lajbnica, Baumgartena, Kanta ili Hegela.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Luc Ferry Estetikus Estheticus Aesthetikus

Bloom 05 - Lonesome Solar Surfer Originalno izdanje sa bukletom na preklop. Made in Austria Ocuvanost CD: 5-/4+++ (nekoliko jedva vidljivih crtica na snimljenom delu, dve sitne izvan snimljene povrsine, ne utice na rad) Omot/knjizica: 5 Spisak pesama: 1 In Your Mirror 3:36 2 Trust The Tide 6:09 3 My House 6:03 4 Girl With The Golden Voice 5:09 5 Pauline 2:52 6 Spaceman`s Love Song 4:03 7 Rip Korby`s Last Tape 6:35 8 Burn 4:40 9 Lonesome Solar Surfer 5:04 Stanje mozete videti na slikama. Zanrovi: rock, indie pvs2r4

1. „Manastir Grgeteg : prilozi monografiji“. Novi Sad: Matica Srpska, 1990. (zbornik, kroz prvu trećinu knjige se proteže fleka u gornjem delu pri rikni: videti sliku gde je sadržaj) 2. Matić, Vojislav. Manastir Beočin. Novi Sad: Matica Srpska, 2006. (nova, neupotrebljavana tvrd povez,) 3. Čakić, Stevan. Manastir Krušedol. Novi Sad: Prometej, 1991. (tvrd povez, malo zacepljen papirni zaštitni omot, ostatak je bez mana) Ukupno 650 stranica, formata 27-30 cm, težine 2,6kg

POČE SU OČUVANE (VIUZELNA OCENA).KUTIJA JE OŠTEĆENA Komplet u originalnoj kutiji sadrži dokumentarni film o njegovom životu i radu (8mm), I 6 LP ploča .NEDOSTAJE MONOGRAFIJA O TITU I PORTRET . 6 LP PLOČA Tihomir Stanojević - Плоча I - Борба За Ослобођење И Револуција Народа Југославије Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Напад На Југославију 1941. A2 Стратегија И Тактика КПЈ У Оружаној Борби Против Окупатора A3 Стварање Слободне Територије У Србији 1941. A4 Последице Повлачења Из Србије A5 Однос Војних Снага Крајем 1941. И 1942. Године A6 1941. - Најтежа Година НОБ. B1 Значај Борби У 1942. Години B2 Одлука О Стварању АВНОЈ-а B3 Развој НОБ у 1943. B4 Сутјеска B5 Дрвар B6 Друга Скупштина АВНОЈ-а Крајем 1943. B7 Седам Непријатељских Офанзива B8 Борбе У 1944. И 1945. Години B9 Помоћ Савезника B10 Допринос Југославије У Рату Против Фашистичких Сила B11 Главне Карактеристике НОБ. Manufactured By – Microwatt Compilation Producer – Тихомир Станојевић* Voice Actor – Тито* 2-Tihomir Stanojević - Плоча II - Обнова Земље И Изградња Социјалистичке Југославије Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 2 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Задаци Послератне Обнове И Изградње A2 Решење Националног Питања И Обнова Земље A3 Значај Раднјчког Управљања За Развој Југославије A4 Тешкоће На Путу Развоја И Непосредне Потребе Неразвијених Крајева B1 Брига О Човеку И Однос према Рударима И Раднјичкој Класи B2 Из Говора Председника Тита У Краљевици, Титограду И Загребу B3 О Развоју И Перспективама Пољопривреде B4 О Демократији, Стандарду И Социјализму B5 Неки Проблеми Жена B6 Развој Социјалистичке Културе Као Основа Општег Напретка B7 О Уставним Променама 1971. 3-Плоча III - Темљи Нове Југославије: Социјализам, Самоуправљање, Демократија Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 3 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Улога КПЈ У Револуцији A2 Концепција КПЈ У Етапи Социјалистичке Изградње До 1950. Године A3 Суштина Нове концепције КПЈ О Радничком И Друштвеном Самоуправљању B1 Развој И Искуства У Самоуправљању До VIII Конгреса СКЈ 1964 B2 Улога Суштинског Система И Друштвено-Политичких Организација У Развијању Социјалистичке Демократије B3 Значај ССРНЈ У Новом Систему A4 О Улози И Задацима Синдиката У Самоуправљању B5 Улога Комуниста У Новој Етапи Социјалистичког Развоја 4-Tihomir Stanojević - Плоча IV - Југославија И Свет: Борба За Мир, Равноправност И Сарадњу Народа album cover Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 4 Format: Vinyl, LP, Album Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Основни Принципи Спољне Политике Југославије A2 Шта Је Карактеристично За Спољнополитичку Праксу Југославије A3 Коегзистенција И Равноправност Народа A4 Улога Нових Независних Земаља У Преображају Света A5 Односи Југославије И СССР B1 У Чему Је Суштина Принципа Активне Коегзистенције B2 Свестрана Активност Несврстаних Земаља B3 Борба За Забрану Нуклеарних Проба A4 Опасност Од Трке У Наоружању И Хладног Рата B5 Разоружање Као Предуслов Очувања Мира B6 Политика Мира И Коегзистенције Као Једини Излаз 5-Tihomir Stanojević - Плоча V - Југословенска Народна Армија И Општенародна Одбрана - Омладина И Будућност album cover Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 5 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Модерна И Снажна Армија И Општенародна Одбрана A2 ЈНА - Чувар Традиције НОБ И Одлучан Чувар Мира A3 Улога Борачких Организација У Животу Заједнице A4 Развој Армије У Послератном Периоду A5 Како Се Развија Војна Индустрија A6 Како Армија И У Миру Пружа Свестрану Помоћ Народу И Привреди A7 Улога Старешина У Армији И Однос Између Старешина И Војника A8 Концепција И Значај Општенародне Одбране B1 Лик Југословенске Омладине И Њен Допринос Изградњи Земље B2 Шта Очекује Нова Југославија Од Младе Генерације B3 Задаци Јединствене Омладинске Организације A4 Улога Омладине У Новој Фази Револуције B5 Став Савеза Комуниста Према Омладини B6 Титова Порука Младима 6-Tihomir Stanojević - Плоча VI - Сусрети - Мисли - Разговори album cover More images Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 6 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech, Dialogue A1 Човек И Његова Лична Срећа A2 Говор Омладинцима На Тјентишту 1970 A3 Јединство И Зближавање Народа Југославије Као Најважнији Услов За Учвршћење Тековина НОБ A4 О Дисциплини Комуниста И Потреби Сталног Контакта Руководилаца И Народа B1 О Разоружавању И Последицама Атомских Експеримената B2 Југословенски Пут У Социјализам B3 Титова Дефиниција Храбрости A4 О Значају Освајања Космоса B5 Сусрет Са Горанима B6 Разговор Са Пионирима У Мају 1970 B7 Перспектива За Човечанство У Последњим Деценијама Овог Века

Lepo očuvano 1965. `Bijeg od knjige` koji je posthumno priredio Jure Kaštelan, ubraja se među najvrednija djela koja su se šezdesetih godina pojavila na obzoru hrvatske književnosti. Njezin autor, Antun Barac, poznat u nas prije svega kao vrstan književni historičar, erudit i teoretičar književnosti, ovdje se predstavlja kao pisac bolnih zapisa nastalih za vrijeme logorovanja u zloglasnom ustaškom zatvoru Nova Gradiška tijekom Drugog svjetskog rata; upoznajemo ga i kao pjesnika koga je rodio imperativ vremena, pa su u tom smislu i te pjesme refleks mučnine i gorčine rata. Knjiga Antuna Barca podijeljena je u tri dijela, zasebne tematske cjeline: prvi, `O Knjigama i ljudima` pisan je polemičko-feljtonistički; odaje jedno profinjeno shvaćanje književnosti i onog što zovemo `oko literature`. Sve je tu nabijeno elektricitetom, kipi od zanimljivih otkrića, maštovitih, lapidarnih zaključaka o djelima i ljudima. Drugi dio „KZSTG` (kratica za Kazneni zavod Stara Gradiška) sama je jezgra knjige. To je niz lirski i misaono zaokruženih krokija, meditacija, zapažanja, retrospekcije s filozofskim naglaskom na smisao života, histerije i ludila rata, uspomena itd. To su zapravo minijaturne novele, pisane tečno, zanimljivo, crpe svoj rast iz konkretnog podatka ili slike, s osobitim akcentom na poanti same novele. Iz svih tih dokumenata — pisanim tajno u ćeliji — o najtananijim treptajima duše iskri jedno bitno poimanje svijeta koje je dominantno u čitavom Barčevu opusu: etičko osjećanje, ataivističko i angažirano. Treći dio knjige `Kroz stisnute zube` na neki je način polemički obračun s važnim pitanjima literature i stvaranja. Antun Barac (Kamenjak Grižane[1] kod Crikvenice, 20. kolovoza 1894. - Zagreb, 1. studenoga 1955.),[2] bio je hrvatski književni povjesničar, književni kritičar i prevoditelj. Životopis[uredi | uredi kôd] Antun Barac rođen je u Kamenjaku kod Crikvenice 1894. godine. Osnovnu školu polazio je i završio u Grižanama (1901. – 1905.) a gimnaziju u Sušaku (1905. – 1913.).[3] Jugoslavensku književnost, njemački i filozofiju diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1917. godine.[3] Doktorirao je u Zagrebu 1918. godine monografijom o Vladimiru Nazoru. Bio je profesor u Klasičnoj gimnaziji u Zagrebu od 1924. do 1928. godine.[4] Osnovao je Institut za jezik i Institut za književnost JAZU 1952. godine.[3] Znanstvena djelatnost[uredi | uredi kôd] Raspon njegovog znanstvenog zanimanja vrlo je širok i kreće se od kritičko – esejističkih napisa o manje važnim piscima, preko monografija o vrhunskim hrvatskim stvarateljima poput Nazora, Šenoe, Vidrića ili Mažuranića do velikih sinteza o hrvatskoj književnoj kritici 19. stoljeća ili započete povijesti hrvatske književnosti od hrvatskog narodnog preporoda do stvaranja bivše Jugoslavije. Dva su temeljna njegova polazišta u vrednovanju književnosti. Ona mora biti izraz čovjeka u njegovom totalitetu, kao individualnog i društvenog bića, te duboko zahvatiti u osnovna pitanja života. Druga mu je teza da se velika umjetnost rađa samo iz velike boli. Dakako, najvažniji je vrijednosni kriterij koliko je pisac za svoj doživljaj našao adekvatni izraz. U svoja proučavanja unio je i specifični nacionalni kriterij, držeći da svaka mala književnost u većoj mjeri odražava društveni život svoga naroda nego velika. Otuda i poznata njegova krilatica o veličini malenih. Djela[uredi | uredi kôd] Nepotpun popis: Vladimir Nazor, Zagreb, 1918. Knjiga eseja, Zagreb, 1924. August Šenoa: studija, Zagreb, 1926. Ilirska knjiga, Beograd, 1931. Mirko Bogović, Zagreb, 1933. Članci o književnosti, Zagreb, 1935. Dr Antun Radić u hrvatskoj književnosti: predavanje u Pučkom sveučilištu dne 29. siječnja 1937., Zagreb, 1937. Notes sur les Francais dans la litterature de l`Illyrisme, P.o.: Annales de l`Institut francais de Zagreb ; annee 1, no. 2-3, julliet-decembre 1937., Gap, 1938. Hrvatska književna kritika, Zagreb, 1938. (2. izd. 1962.) Vidrić, Zagreb, 1940. Književnost i narod: (rasprave i eseji), Zagreb, 1941. Mažuranić, Zagreb, 1945. Veličina malenih: sastavci o književnosti i književnicima, Zagreb, 1947. Bjelinski u hrvatskoj književnosti, Zagreb, 1948. Putopisi Adolfa Vebera, P. o.: Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Odjel za jezik i književnost; knj. 281/4., Zagreb, 1950. Hrvatska književnost od Preporoda do stvaranja Jugoslavije: knjiga I.: književnost ilirizma, Zagreb, 1954., (2. izd. 1964.) Hrvatska književnost od Preporoda do stvaranja Jugoslavije: knjiga II.: književnost pedesetih i šezdesetih godina, Zagreb, 1960. (nadopisala Višnja Barac)[3] Jugoslavenska književnost, Zagreb, 1954., (2. izd. 1959., 3. izd. 1963.) Nekrolog nepriznatome, P. o.: Zbornik radova Filozofskog fakulteta, knj. 2, Zagreb, 1954. Problemi književnosti, Biblioteka Srpski i hrvatski pisci XX. veka, kolo 1, sv. 9, Antun Barac - izabrana djela, knj. 1, izbor i napomene Ivo Frangeš, Beograd, 1964. Rasprave i kritike, Biblioteka Srpski i hrvatski pisci XX. veka, kolo 1, sv. 10, Antun Barac - izabrana djela, knj. 2, izbor i napomene Ivo Frangeš, Beograd, 1964. Bijeg od knjige, Zagreb, 1965. (ponovno izd. Litteris, Zagreb, 2015.) Članci i eseji, Pet stoljeća hrvatske književnosti, knj. 101, prir. Ivo Frangeš, Zagreb, 1968. Književnost Istre i Hrvatskog primorja, Zagreb-Rijeka, 1968. KZSTG, Jasenovac, 1978. I nisi sam, Osijek [etc.], 1985. O književnosti, izbor tekstova i uvodni esej Miroslav Šicel, Zagreb, 1986. L41