322+462 strane Svečanik Hrišćanska Misao

Život i dela velikog Đorđa Petrovića Karađorđa 1 i 2. Tvrd povez, format 14 x 25cm, extra kvalitet lista-plastificirani sa ilustracijom u boji. Sloboda beograd 1971. Život njegovih vojvoda i junaka.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

Mira Markovic Sabrana Dela 1-4 1) Odgovor 2) Odgovor 2 3) Između istoka i juga - Dnevnik septembar 1994 - oktobar 1996 4) Juče ili sutra - Dnevnik oktobar 1996-oktobar 1998. Tvrdi povez sa omotom ; BMG-Prosveta-Verzal press Beograd 1998, ilustrovano, 24 cm Stanje Veoma dobro, nikad citane knjige.

VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 7 knjiga + kutija Istorijsko memoarska dela 1-7 + KUTIJA Autor: Grupa autora Biblioteka Istorijsko-memoarska dela Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1985 Format: 24 x 17cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Knjige su u kutiji, nekorišćene, jedino pojedini omoti imaju fabričke nabore ostalo veoma dobro očuvano 1. Moje uspomene – Vojvoda Živojin Mišić 2. Vojvoda Stepa Stepanović 1 – Savo Skoko . Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović 2 – Savo Skoko . Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik 1 – Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik 2 – Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1 – Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 2 – Đorđe Đ. Stanković Tags: Vojvoda Memoari Balkanski rat Prvi svetski rat 11.03.2024.

Vrhovna alhemija Osho Rajneesh 1-2 Beli Oblak, edicija dela Osha prevod s engleskog: Swami Devananda (Slobodan Vekić) Trideset šest predavanja o Atma Puđa Upanišadi (dva toma) OŠO RADŽNIŠ Izvorno zapisano u februaru, junu i avgustu 1972.godine u Bombaju, Indija. Beograd, Esotheria 2005, ilustrovano, strana 414+398. broširan povez, Stanje Veoma dobro, kao novo!!

U dobrom / vrlo dobrom stanju Sigmund Frojd Odabrana dela Sigmunda Frojda 1-8 tvrdi povez Matica srpska, Novi Sad, 1981. 1. Psihopatologija svakodnevnog života 2. Uvod u psihoanalizu 3. Dosetka i njen odnos prema nesvesnom 4. O seksualnoj teoriji / Totem i tabu 5. Iz kulture i umetnosti 6. Tumačenje snova I 7. Tumačenje snova II 8. Nova predavanja / Autobiografija

ODABRANA DELA K. G. JUNGA I-V 1) Dinamika nesvesnog 2) O psihologiji nesvesnog 3) Duh i život 4) Psihološke rasprave 5) Psihološki tipovi Izdavač: Matica srpska, Novi Sad, 1978. Tvrdi povez Broj strana: 427 + 387 + 361 + 410 + 539 Format: 20 x 14,5 cm STANJE: Na koricama tri knjige vidljivi tragovi vlage, ne vide se sa unutrašnje strane korica (slika 5) Uprljana gornja površina knjiga (slika 2). PODVLAČENO olovkom prvih 60ak strana u Knjizi 4 (slika 3). U Knjizi 5 NEMA str. 82, 83, 86, 87, 90, 91, 94 i 95. Nedostajuće strane zamenjene kopijama iz istog izdanja i zalepljene na pripadajuća mesta (na njima su greškom odštampane duple prethodne stranice) (slika 4).

KNJIGA JE ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA`LAGUNE`STANJE KNJIGE-NOVA-ODLICAN(5)! KNJIGA SADRZI 6.KAPITALNIH DELA- Petra II Petrovića Njegoša:1)-Gorski vijenac ● 2)-Luča mikrokozma ● 3)-Lažni car Šćepan Mali ● 4)-Svobodijada ● 5)-Kula Đurišića ● 6)-Čardak Aleksića ISBN: 978-86-521-3699-5 Autor: Domaći Jezik: Srpski Izdanje: `Laguna`, Beograd, 2020. godine. Format: 17.5x24.5 cm Broj strana:682 str. Pismo:Ćirilica Povez:Tvrd Godina izdanja:26. jun 2020. 1)-Gorski vijenac ● 2)-Luča mikrokozma ● 3)-Lažni car Šćepan Mali ● 4)-Svobodijada ● 5)-Kula Đurišića ● 6)-Čardak Aleksića ----------------------------------------------------------------------Sinopsis: U ovoj knjizi čitalac će na jednom mestu naći četiri glavna speva pesnika, vladike i vladara Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša, njegov opus magnum: Gorski vijenac, Luča mikrokozma, Lažni car Šćepan Mali i Svobodijada, kao i dva manja, Kula Đurišića i Čardak Aleksića, koji kao kakvi antipodi ilustruju Njegoševe romantičarske tematske preokupacije. U prvom svom većem delu, filozofsko-religioznom spevu Luča mikrokozma, pesnik je biblijsku legendu o stvaranju sveta uzdigao do vasionskih razmera i dao priči o Bogu i Satani ne samo univerzalne, filozofske razmere nego ih obojio i svojim revolucionarnim idejama i slobodarskim težnjama. Pošto je u Luči izrazio viđenje da poreklo zla u svetu leži u metafizičkim, nadzemaljskim uzrocima, u Gorskom vijencu je te uzroke video u zemaljskim, istorijskim okvirima, u jednoj istrazi poturica s početka 18. veka u Crnoj Gori, a njihovo otklanjanje u neprestanoj borbi za slobodu protiv tiranije. Njegošev epski spev u deset pevanja, Svobodijada, u duhu Ilijade, opeva crnogorske pobede nad Turcima i Francuzima, a dramski spev Lažni car Šćepan Mali približava čitaocu epizodu o jednoj intrigantnoj ličnosti iz crnogorske istorije. Ovom Njegoševom glavnom opusu prethodi ogled Ive Andrića Njegoš kao tragični junak kosovske misli, jedan od najrelevantnijih i istovremeno književno najupečatljivijih uvida u Njegošev život i delo, kao i istorijske i književne prilike u Crnoj Gori i na Balkanu u prvoj polovini 19. veka. „Među pesnicma, Njegoš je gospodar koji suvereno vlada epohom i daje joj ton; među vladarima, on je politički vizionar zagledan u budućnost svog naroda.“ Miodrag Popović „Njegoš je u poeziji postigao ono što je izgledalo nemoguće, da spoji staro s novim i poveže ono što je bilo razdvojeno i suprotstavljeno, tako da je u njegovom delu naša istorija i naša duhovnost dobila punoću izraza kakvu nije ostavio nijedan pisac ni pre ni posle njega.“ Jovan Deretić

OMOT JE NABORAN U KNIGAMA Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1-2.SVE OSTLO JE U VRLO DOBROM STANJU VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 7 knjiga Istorijsko memoarska dela 1-7 Autor: Grupa autora Biblioteka Istorijsko-memoarska dela Izdavač: BIGZ, Beograd Godina izdanja: 1985 Format: 24 x 17cm Povez: Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Opis i stanje: Knjige su u kutiji, nekorišćene, jedino pojedini omoti imaju fabričke nabore ostalo veoma dobro očuvano 1. Moje uspomene – Vojvoda Živojin Mišić 2. Vojvoda Stepa Stepanović 1 – Savo Skoko . Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović 2 – Savo Skoko . Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik 1 – Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik 2 – Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 1 – Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje 2 – Đorđe Đ. Stanković

Istorijsko memoarska dela 1-7.srpske vojvode *6356*11-2022 Izdavač: BIGZ 1985.g, Biblioteka Istorijsko-memoarska dela Povez: tvrd sa zlatotiskom i omotom Istorijsko memoarska dela na preko 2200 strana, potkrepljena fotografijama i faksimilima značajnih dokumenata. Izdavač: BIGZ, Beograd 1985; tvrd povez sa omotom, ćirilica,24cm, ilustrovano- fotografije,zaštitna kutija,težina cca 6500.grama stanje: Vrlo dobro.nema ispisivanja Knjige smeštene u zaštitnu kutiju.koja je ojačananaknadno Same knjige su odlično očuvane. Stanje omotnica i zaštitne kutije kao na slikama. Komplet čine: 1. Vojvoda Živojin Mišić - Moje uspomene -nema omotnicu 2. Vojvoda Stepa Stepanović (1) - Savo Skoko, Petar Opačić 3. Vojvoda Stepa Stepanović (2) - Savo Skoko, Petar Opačić 4. Vojvoda Radomir Putnik (1) - Savo Skoko 5. Vojvoda Radomir Putnik (2) - Savo Skoko 6. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje (1) - Đorđe Đ. Stanković 7. Nikola Pašić i jugoslovensko pitanje (2) - Đorđe Đ. Stanković * * * 1) MOJE USPOMENE , Vojvoda Živojin Mišić , (uspomene ratnika i propratna studija dr Save Skoka) - 390 strana 2-3) VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ U RATOVIMA SRBIJE 1876-1918 I - II, dvotomna studija prati životni i ratnički put srpskog vojvode od rođenja pa do smrti - 271 + 309 strana 4-5 ) VOJVODA RADOMIR PUTNIK 1 i 2 , dvotomna studija koja obuhvata ceo život Radomira Putnika ali koja je istovremeno važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka - 392 + 324 strana 6-7 ) NIKOLA PAŠIĆ I JUGOSLOVENSKO PITANJE 1 i 2 , Đorđe Đ. Stanković - 2 -308+239 strana

1 SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE 2 SRPSKE NARODNE POSLOVICE 3 SRPSKE NARODNE PJESME 1 4 SRPSKE NARODNE PJESME 2 5 SRPSKE NARODNE PJESME 3 6 SRPSKE NARODNE PJESME 4 7 NOVI ZAVJET 8 CRNA GORA I BOKA 9 SRPSKA ISTORIJA NASEGA VREMENA 10 SRPSKI RJECNIK tvrd povez, format 14 x 25 cm Nolit 1972

Nove, nekorišćene Tvrdi povez, oko 1500 strana, format 24 cm. Službeni glasnik, Beograd, 2008. Tiraž: 800 primeraka KNJIGA 1 Glavni srpski žrtveni običaji Jezik srpski Godina 2008 Službeni glasnik, 2008 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 206 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Kukić, Branko, 1950- = Kukić, Branko, 1950- Vlahović, Petar, 1927-2016 = Vlahović, Petar, 1927-2016 Izabrana dela Sime Trojanovića Na omotu knj. tom 1 Str. 7-8: Povodom izabranih dela Sime Trojanovića / B. K. [Branko Kukić] Str. 9-20: Trojanovićevo proučavanje naroda i narodnog života / Petar Vlahović Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Žrtva (etnologija) -- Srbija KNJIGA 2 Vatra u običajima i životu srpskog naroda Jezik srpski Godina 2008 Službeni glasnik, 2008 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 366 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Trebješanin, Žarko, 1950- = Trebješanin, Žarko, 1950- Izabrana dela Sime Trojanovića Str. 7-33: Kult i simbolika vatre u folkloru, mitologiji i religiji Srba / Žarko Trebješanin Na omotu knj. tom 2 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Vatra -- Narodni običaji -- Srbi Kult vatre -- Srbija KNJIGA 3 Psihofizičko izražavanje srpskog naroda poglavito bez reči Jezik srpski Godina 2008 Službeni glasnik, 2008 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 253 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Trebješanin, Žarko, 1950- = Trebješanin, Žarko, 1950- Izabrana dela Sime Trojanovića Str. 7-28: Trojanovićevo istraživanje neverbalne komunikacije Srba / Žarko Trebješanin Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Neverbalne komunikacije -- Narodna kultura -- Srbija Gestovni govor -- Narodna kultura -- Srbija KNJIGA 4 Jedinstvo narodnog duha priredio Bojan Jovanović Godina 2008 Službeni glasnik, 2008 (Beograd : Glasnik) Fizički opis 693 str. : ilustr. ; 25 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Bojan, 1950- = Jovanović, Bojan, 1950- Izabrana dela Sime Trojanovića Str. 7-25: Trojanović i jedinstvo narodnog duha / Bojan Jovanović Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 687-689. Predmetne odrednice Trojanović, Sima, 1860-1935 Narodni običaji -- Srbi Narodna verovanja -- Srbi Neverbalne komunikacije, Narodna kultura, Gestovni govor. Etnografija, Narodna verovanja

Savo Skoko, Petar Opacic Izdavac - BIGZ, Beograd Godina - 1985. Vojvode, Komplet od sedam knjiga Knjige u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima i potpisom prethodnog vlasnika na nekoliko strana,bez ispisane posvete,tvrd povez,ilustracije,format 24 cm. 1.Vojvoda Zivojin Misic - Moje uspomene 2.Dr Savo Skoko, Dr Petar Opacic - Vojvoda Stepa Stepanovic I 3.Dr Savo Skoko, Dr Petar Opacic - Vojvoda Stepa Stepanovic II 4.Dr Savo Skoko - Vojvoda Radomir Putnik I 5.Dr Savo Skoko - Vojvoda Radomir Putnik II 6.Dr Djordje Stankovic - Nikola Pasic i jugoslovensko pitanje I 7.Dr Djordje Stankovic - Nikola Pasic i jugoslovensko pitanje II (42)

Knjiga 1: Klavirska muzika Knjiga 2: Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor Izdavači: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd); Zavod za kulturu Vojvodine (Novi Sad) Pismo: ćirilica Broj strana: 134 + 228 Povez: mek Visina: 34 cm --------- Kornelije Stanković (Budim, 23. avgust 1831 — Budim, 16. april 1865) je bio prvi srpski školovani kompozitor, melograf, dirigent, pijanista i muzički pisac. Rođen je u srpskoj građanskoj porodici u Tabanu, srpskoj četvrti Budima. Ostavši rano bez roditelja, jedno vreme je živeo kod starije sestre u Aradu, gde je pohađao osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Potom je prešao u Segedin, te kod brata Josifa u Taban, da bi pohađao i završio gimnaziju u Pešti (1849). Zahvaljujući moralnoj i materijalnoj pomoći porodičnih prijatelja, bračnog para Jelene i Pavla Riđičkog od Skribešća, 1850. godine otišao je na studije muzike u Beč. Kod uglednog dvorskog orguljaša, profesora Konzervatorijuma Simona Sehtera, među čijim je učenicima bio i Anton Brukner, izučavao je harmoniju i kontrapunkt i savladao osnove pijanističke tehnike. Interesovao se i za vino. Raskošan muzički život i poduke bečkog profesora obeležili su najznačajniji deo, ali i završetak Stankovićevog školovanja. Neizlečiva bolest, tuberkuloza, mladom umetniku je onemogućila željeno muzičko usavršavanje u Rusiji. Preminuo je u trideset četvrtoj godini, uoči Uskrsa, 4/16. aprila 1865. godine. Sahranjen je na srpskom groblju u Tabanu. Kada je ovo groblje iseljeno, njegovi posmrtni ostaci su preneseni na Budimsko groblje, odakle su na inicijativu Muzičkog društva „Stanković“ 1940. godine preneti u Beograd i sahranjeni na Novom groblju, u Aleji velikana.

Vinil 5-,4+ (vizuelna ocena).ODLIČNA ,ZVUK ODLIČAN Iner,SA TEKSTOVIMA 4+,5- Omot 4-,OŠTEĆENJA NA IVICAMA .U DONJEM DELU Label: Jugoton – LP-7-1-F 2 02314 1, Blanco Y Negro – 246 220-1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Style: Indie Rock A1 Here Comes Alice 3:52 A2 Coast To Coast 4:13 A3 Blues From A Gun 4:44 A4 Between Planets 3:27 A5 UV Ray 4:04 B1 Her Way Of Praying 3:46 B2 Head On 4:11 B3 Take It 4:34 B4 Half Way To Crazy 3:41 B5 Gimme Hell Drums – Richard Thomas (2) 3:18

Autor: Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 96+96+96+96+96+95 Format: 16,5 x 21,5 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Najbogatije zbirke najznačajniji umetnici i njihova dela iz kolekcija najpoznatijih svetskih muzeja. Svaka knjiga sadrži priču o pojedinačnom muzeju, njegovom značaju i bogatstvu, koju su pisali poznavaoci upravo te riznice. Zatim sledi pregled najvažnijih dela. Uz vernu reprodukciju, postignutu zahvaljujući vrhunskoj štampi, nalaze se podaci o slici i umetniku, koji nas na najbolji način uvode u svet slika i skulptura iz bogatih muzejskih zbirki. Radi lakšeg snalaženja, na kraju svake knjige štampan je registar umetnika i dela. Reč je o knjigama za gledanje i uživanje, ali i upoznavanje svetske kulturne baštine. Komplet sadrži sledeće naslove: 1. Ermitaž - Sankt Peterburg 2. Luvr - Pariz 3. Galerija akademije - Venecija 4. Stara pinakoteka - Minhen 5. Rejksmuzeum - Amsterdam 6. Britanski muzej - London

U dobrom stanju Privreda i društvo. Tom 1 / Maks Veber ; preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis XXI, 720 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000 Str. VII-XXI: O Maksu Veberu / Radomir D. Lukić. Privreda i društvo. Tom 2 / Maks Veber preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 498 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000. Predmetne odrednice: Sociologija Veber, Maks, 1864-1920 Weber, Max, 1864-1920

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nova knjiga! 1028 str U najtežim trenucima u životu ljudi se uglavnom okreću veri i pisanoj reči. Usledi olakšanje kada shvate da u svojoj muci nisu sami i da su mnogi pre njih imali slične probleme, te da rešenje već postoji. Mudri saveti bude onu skrivenu snagu za koju niste ni znali da je posedujete. - Misli o dobru i zlu - Vera Svetih - Katahizis - Molitve na jezeru - Emanuil - Teodul - Srpski narod kao Teodul - Indijska pisma - Misionarska pisma Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni.[1] Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. Njegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Učitelj Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija Njegoševa“. Suplent Bogoslovije Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o Njegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme.[3] Besednik Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Misija za vreme Prvog svetskog rata u Americi i Engleskoj Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Duhovna delatnost Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima,[5] Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i Ljotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je Ljotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio Ljotićev pronemački stav.[6] Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[7][8] Zarobljeništvo za vreme Drugog svetskog rata Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije Ljotićem.[9] Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i Ljotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i Ljotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru Ljubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa Ljotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se Ljotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na Ljotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon Ljotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd....

autor: Martin Bogner godina: 1992, strana:798 + 282, povez:mek veliki format TERMOTEHNIČAR je nezaobilazno delo u oblasti termotehnike, termoenergetike, procesne tehnike i hidrotehnike. Sadrži ukupno 22 poglavlja, od kojih svako za sebe predstavlja istovremeno celinu, ali i integralno sveobuhvatnu materiju iz navedenih tehničkih poddisciplina. Svako poglavlje, ima detaljne teorijske osnove i zatim niz praktičnih dijagrama, nomograma i tabela. Da bi se materija brže koristila pojedina poglavlja su ilustrovana nizom prikaza rešenja tehničkih problema koji se javljaju u praksi, i u konkretnim pitanjima.

0003) VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 5 knjiga ( Vojvoda Živojin Mišić * Vojvoda Stepa Stepanović * Vojvoda Radomir Putnik ) , Petar Opačić i Savo Skoko , BIGZ 1984, istorijsko-memoarska dela , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zaštitni omot, zlatotisak , ilustrovano , ukupno 2000 strana , komplet sadrži sledeće knjige : 1) MOJE USPOMENE , Vojvoda Živojin Mišić , (uspomene ratnika i propratna studija dr Save Skoka) 2-3) VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ U RATOVIMA SRBIJE 1876-1918 I - II, dvotomna studija prati životni i ratnički put srpskog vojvode od rođenja pa do smrti 4-5 ) VOJVODA RADOMIR PUTNIK 1 i 2 , dvotomna studija koja obuhvata ceo život Radomira Putnika ali koja je istovremeno važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka

kca Autor: Feliks Kanic Izdavač: SKZ - Beograd, I. Srbija zemlja i stanovništvo 1-2 Feliks Kanic II. Srbija Zemlja i stanovnistvo od rimskog doba do kraja 19. veka Preveo: Gligorije Ernjakovic Izdavac – Srpska knjizevna zadruga, Beograd Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka. Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem.[1] Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije. Delo Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart u tri toma, od kojih je prvi izdao sam Kanic 1904. godine, a drugi i treći posle Kanicove smrti Bogoljub Jovanović 1909. i 1919. Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga. U Lajpcigu je 1869. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju. U Srbiji je najpoznatija knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, tom I - III, Lajpcig 1904, 1909, 1919). Kanic je sarađivao sa srpskim naučnicima toga doba, Aleksandrom Sandićem, Jankom Šafarikom, Jovanom Gavrilovićem i drugima, od kojih je dobijao podatke o tome gde se mogu naći ostaci rimske kulture i o srpskim manastirima...

Autor - osoba Mamford, Luis Naslov Mit o mašini. 1 : Tehnika i razvoj čovjeka / Lewis Mumford ; prijevod Nikica Petrah Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 (Zagreb : GZH) Fizički opis 359 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: The Mith of the Machine. Tiraž 2.000 Bibliografija: str. 323-354. Predmetne odrednice Čovek -- Tehnika Antropologija, socijalna Autor - osoba Mumford, Lewis Naslov Mit o mašini. 2 : Pentagon moći / Lewis Mumford ; prevod Nikica Petrak Jedinstveni naslov ǂThe ǂMith of the Machine. hrvatski jezik Vrsta građe stručna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik hrvatski Godina 1986 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Grafički zavod Hrvatske, 1986 Fizički opis 512 str. : ilustr. ; 23 cm Drugi autori - osoba Petrak, Nikica Zbirka ǂBiblioteka ǂC ISBN 86-399-0036-1 (karton s omotom) Napomene Prevod dela: ǂThe ǂMith of the Machine Tiraž 2.000 Bibliografija: str. [469]-506. Predmetne odrednice Tehnika -- Antropološki aspekti Moć Luis Mamford (oktobar 19. 1895 – januar 26. 1990) je bio američki istoričar, sociolog, filozof i književni kritičar. Bio je posebno primećen zbog svojih istraživanja o gradovima i urbanoj arhitekturi ali je takođe imao značajnu karijeru kao pisac. Mamford je bio inspirisan radom škotskog teoretičara Ser Patrika Gedesa i blisko je sarađivao sa njegovim saradnikom Viktorom Branfordom. Luis Mamford je rođen u Njujorku (Flašing, Kvins). Studirao je na Njujorškom univerzitetu, smer sociološka istraživanja, ali se razboleo od tuberkuloze i morao je da napusti studije. Godine 1918. Pridružio se mornarici kako bi učestvovao u Prvom svetskom ratu, gde je bio u službi radio električara. Otpušten je 1919. godine i iste godine postaje kourednik tada jednog od najuticajnijih madernističkih književnih časopisa , The Dial. Kasnije je radio za časopis The New Yorker, gde je pisao kritiku arhitekture i davao komentare na aktuelne probleme. Mamfordove prve knjige iz oblasti književne kritike imaju trajan uticaj na savremene američke književne kritike. Njegova knjiga Zlatni dan ujedno je i oživela naučne radove iz 1850. godine raznih američkih autora, među kojima je i Herman Melvil: Učenje o njegovom životi kao i njegova vizija efikasno je pokrenula oživljavanje radova Herman Melvila. Ubrzo nakon toga sa knjigom The Brown Decades, počeo je jasno da se definiše kao važan organ kada se radi o američkoj kulturi i modernom stilu života, koji je on uvek interpretirao u sociološkom kontekstu. U svojoj knjizi Stanje čoveka (1944), objasnio je svojpogled na učenje o čovečanstvu kao organski humanizam . Ovaj termin je važan zato što stavlja ograničenja na ljudske mogućnosti, ograničenja koja se slažu sa prirodom ljudskog tela. Mamford nikada nije zaboravljao na kvalitet vazduha, dostupnost hrane, kvalitet vode, ugodnost prostora, stvari koje čovek mora da poštuje kako bi napredovao. Ideje Po njegovom mišljenju, tehnologija i proces nikada ne bi bili na izmaku dokle god je organski humanizam tu da služi kao kočnica. Iz ove perspektive je gledao ljudski mozak i okarakterisao ga hiperaktivnim, što je dobro jer je pomoglo čovečanstvu da prevaziđe mnoge prirodne poteškoće, ali i potencijalno loše ako nije stimulisano na pravi način. Mamfordovo poštovanje prema ljudskoj prirodi, poslužilo je kao osnova za priču o tehnologiji. Njegova kritika i saveti sa poštovanjem prema gradu i tehnologiji su organizovani oko teme organskog humanizma koji mu je pripisan. Iz perspektive organskog humanizma je objavio kritičku procenu Maršala MekLuhana, koji je istakao da će tehnologija pre prirodnog okruženja, na kraju preuzeti glavnu ulogu u prirodi čovečanstva. Tu mogućnost je Mamford već prepoznao ali je gledao na nju kao na najgori mogući ishod. MG114 (N)

1. ROBERT OWEN - NOVI POGLED NA DRUŠTVO I OSTALI RADOVI, VEOMA OČUVANA 2. CALUDE HENRI DE SAINT SIMON - IZBOR IZ DJELA VEOMA OČUVANA IZDAVAČ. ŠKOLSKA KNJIGA ZAGREB STRANA. 272+307 TVRDOG POVEZA DIMENZIJA. 24 CM OCENA. 4+... KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 58

1. Odvažnost izricanja/Figure otvorenih značenja 2. Činiti i biti/Apokrifnost poetskog govora 3. Prizma i ogledalo 4. Filozofsko i umjetničko iskustvo 5. Filozofska i umjetnička kritika 6. Marksistička kultura mišljenja Svjetlost, Veselin Masleša, Sarajevo,1988. god. tvrd povez Dobro očuvane!