Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvo izdanje ! - Knjiga I - 1937. godina - Knjiga II - 1938. godina - Knjiga III - 1939. godina - Knjiga IV - 1940. godina (u malkice losijem stanju u odnosu na ostale knjige iz kompleta) - Knjiga V - 1940. godina Komentar zakona o izvršenju i obezbedjenju Ivo Matijević, Ferdo Čulinović Ferdo Čulinović (Karlovac, 17. maj 1897 — Zagreb, 15. septembar 1971) je bio pravni istoričar i profesor na Sveučilištu u Zagrebu. Rođen je 17. maja 1897. u Karlovcu. Detinjstvo je proveo, osnovnu i srednju školu (1915) je završio u Senju.[1] Nakon Prvog svetskog rata, pošto se vratio iz austrougarske vojske završio je Pravni fakultet u Zagrebu, a već 1922. je i doktorirao na istom fakultetu.[1] Najpre se zaposlio u carinskoj službi u Splitu (1919—1924), a nakon toga je radio u pravosuđu.[2] prvo kao državni tužilac u Subotici 1924—1928, a zatim na reznim stepenima sudijske karijere. Bio je predsednik okružnih sudova u Beloj Crkvi, Požarevcu, Pančevu, Gospiću i Varaždinu.[2] Takođe je bio starešina državnog tužilaštva u Novom Sadu.[1] Istovremeno, pokazao je veliki interes za književnošću i prevođenjem. Značajan rad mu je zbirka novela „Bura”, objavljena 1927. godine u Subotici. Bavio se i naučnim istraživanjima, a od značajnijih radova u međuratnom periodu su mu bile naučne studije „Statut grada Senja” i „Dušanov zakonik”.[1] Napisao je i više rasprava o zemljoknjiškom pravu.[3] Uz Baltazara Bogišića je bio jedan od najistaknutijih predstavnika pravne etnologije. Koristeći kao materijal narodne uzrečice, pesme, pripovetke, na teritoriji Jugoslavije,[4] objavio je knjigu „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina”, koju je objavio u Beogradu 1938. godine.[5] Uređivao je časopise „Pravosuđe” (1931−36) i reviju „Pravni život” (1935−36).[2] Zbog istaknutog antiustaškog delovanja je nakon uspostavljanja NDH smenjen sa mesta okružnog sudije u Gospiću i neko vreme je bio nezaposlen boraveći u Splitu, a nakon toga je ponovo postavljen za sudiju Okružnog suda u Varaždinu. Decembra 1941. godine se priključio NOP. Godine 1943. je prešao na slobodnu teritoriju. Kraće vreme se zdržao u štabu 13. proleterske brigade i u Glavnom štabu Hrvatske.[3] Bio je jedan od osnivača narodne vlasti u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.[1] Kao članu ZAVNOH, poverena mu je organizacija sudstva na oslobođenoj teritoriji u Hrvatskoj.[5] Na oslobođenoj teritoriji je započeo izdavanje čaospisa „Narodni pravnik” i u njemu objavio više svojih članaka.[6] Aktivno je sarađivao u izradi materijalnih i organizatorskih propisa o radu sudova u Hrvatskoj. Ove propise je nakon rata objavio u Zborniku Pravnog fakulteta, pod naslovm „Propisi o sudstvu Hrvatske za NOB” (1951).[7] Bio je potpresednik odeljenja pravosuđa za Hrvatsku, sekretar Zakonodavne komisije ZAVNOH i Zemaljske komisije za ratne zločine u Hrvatskoj. Za rad u toku rata je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom zasluga za narod.[1] Juna 1945. godine je izabran za profesora Pravnog fakulteta na Sveučilištu u Zagrebu i vodio je katedru za pravnu istoriju.[8] Dva puta je biran za dekana Pravnog fakulteta školske 1948/49. i 1958/59. godine.[6] Predavao je najpre „Razvitak narodne vlasti za vreme NOB”, i napisao prvi univerzitetski udžbenik iz te oblasti (1946), zatim je predavao „Opštu istoriju države i prava” i „Teoriju države i prava”, a od 1950. Istoriju države i prava naroda Jugoslavije.[7] Osnivač je postdiplomskih studija iz državnopolitičkih nauka (1963).[2] Jedan od njegovih poznatih đaka bio je Hodimir Sirotković.[5] Nastavio je da se bavi naučnim radom, posebno iz oblasti revolucionarnih promena u tada najnovijoj istoriji,[8] državno-pravne i političke istorije,[8] kao i nacionalnog pitanja.[8] Osnivač je Instituta za istoriju države i prava naroda Jugoslavije na Pravnom fakultetu u Zagrebu i bio je njegov prvi direktor (1953).[2] Pod njegovim rukovodstvom, Institut je sakupio obimnu dokumentaciju iz državnopravne i političke istorije.[6] Osim predavanja koja je držao na diplomskim i podstdiplomskim studijama, održao je brojna predavanja iz oblasti državno pravne i političke istorije na drugim pravnim fakultetima u državi i inostranstvu, akadiemije nauke i umetnosti, narodnim i radničkim univerzitetima, domovima JNA i drugo.[9] Inicijator je i organizator brojnih naučnih skupova, kao što su „Petrova gora” (1969), „Lika u Narodnooslobodilačkom ratu” (1970), „Drugi svetski rat i mir među narodima” (1970).[9] Iz zdravstevnih razloga je penzionisan na jesen 1967. godine, a njegov naslednik na katedri bio je Konstantin Bastaić.[5] I nakon penzionisanja je nastavio da se bavi naučnim radom. Tako je nastalo i njegovo najznačajnije delo „Okupatorska podela Jugoslavije”, koje je 1970. godine u Beogradu objavio Vojnoistorijski zavod.[8] Sahranjen je na Mirogoju 19. maja. Od njega se u ime JAZU oprostio akademik Vlasislav Brajković, u ime SANU akademik Vaso Čubrilović, a u ime SAZU akademik Lado Vavpetič.[6] Akademik Zbog brojnih i zapaženih naučnih rezultata u istraživanju državnopravne istorije Jugoslavije, 10. juna 1955. izabran je za dopisnog, a 16. juna 1962. za redovnog člana JAZU u Zagrebu, kada je postao i član Odbora za narodni život i običaje, u čijem radu je učestvovao do smrti.[9][5] JAZU je uedno bio izdavač brojnih njegovih radova. Dopisni člana SANU u Beogradu je postao 1965. godine. [8] Dobitnik je Nagrade „Božidar Adžija” za životno delo (1967),[2] koja je predstavljala najviše naučno priznanje u SR Hrvatskoj.[6] Oktobra 1970. Moskovski državni univerzitet Lomonsov mu je svečano dodelio počasnu titulu dokotra iz istorijskih nauka, za njegov celokupan naučni rad, kao prvom jugoslovenskom naučnom radniku.[9] Dela Ostavio je za sobom čitavu biblioteku naučnik i stručnih radova. Napisao je 48 knjiga i posebno štampanih monografija, 35 naučnih radova u raznim zbirkama, 115 rasprava objavljenih u časopisima, kao i niz recenzija, prikaza i novisnkih članaka.[7] „O slobodi volje” (1929) „Upisi u zemljišnu knjigu” (1930) „Dušanov zakonik” (1931) „Komentar zemljišnoknjižnih zakona” (1931) „Zemljišna knjiga i njeno osnivanje” (1931) „Komentar zakona o izdavanju tapija” (1932) „Baštinsko pravo tapijskog sistema” (1932) „Zemljišnoknjižno pravo” (1933) „Žena u našem krivičnom pravu” (1934)[10] „Statut grada Senja” (1934) „Narodno pravo: zbornik pravnih misli iz naših narodnih umotvorina” (1938) „Komentar zakona o izvršenju i obezbeđenju” knjige 1—5, sa Ivom Matijevićem (!937-1940) „O pravu uopće” (1946) „Pravosuđe u Jugoslaviji” (1946) „Sudovi nove Jugoslavije” (1946) „Opća istorija države i prava”, knjiga 1:„Robovlasnička država”, knjiga 2: „Feudalna - buržoaska - socijalistička država” (1949) „Seljačke bune u Hrvatskoj” (1951) „Devetsto osamnaesta na Jadranu” (1951) „Revolucionarni pokret u Istri 1921.” (1951) „Razvitak jugoslovenskog feudalizma” (1952) „Riječka država” (1953) „Državnopravna istorija jugoslovenskih zemalja XIX i XX vijeka”, 1 i 2 (1953) „Nacionalno pitanje u jugoslovenskim zemljama” (1955) „Odjeci Oktobra u jugoslovenskim krajevima” (1957) „Slom stare Jugoslavije” (1958) „Stvaranje jugoslovenske države” (1959) „Jugoslavija između dva rata” (1961) „Razvitak jugoslavenskog federalizma” (1962) „Pomorska politika stare Jugoslavije” (1962) „Državnopravni razvitak Jugoslavije” (1963) „Šta je nacija” (1964) „Dvadesetsedmi mart” (1965) „Narodnost i ustavi Jugoslavije” (1965) „Dokumenti o Jugoslaviji” (1968) „Državnopravni razvitak Vojne krajine (s posebnim osvrtom na Slavoniju)” (1969) „Okupatorska podela Jugoslavije” (1970) Mnogi njegovi radovi su štampani u „Radovima” i „Starinama” JAZU i Pomorskom zborniku u Zadru.

format: 2LP gatefold, 3. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Filigranski pločnici release date: 1982 (re-press 1991) label, Cat. No.: Jugoton, LSY-2001/2 style: new wave / rock Ploče i inner: M (5), omot: NM (5-). PERFEKTAN PRIMERAK kakav je gotovo nemoguće naći danas, 40 godina nakon izlaska ovog kultnog albuma. Bolji primerak nisam video makar u poslednjih 25 godina! 3. pressing Postoje 3 pressinga ovog albuma, koje raspoznajemo po matriks kodu, detaljima na omotu i kataloškom broju ploče. 1. pressing (1982): nema oznaku `zlatna ploča` na omotu, kataloški broj (na omotu i etiketama) je LSY-2001/2, i ploče nose sledeći matriks kod: Matrix / Runout (side 1): LSY 12001 A 7 5 82 SB / Matrix / Runout (side 2): LSY 12001 B 7 5 82 SB Matrix / Runout (side 3): LSY 12002 A 7 5 82 SB / Matrix / Runout (side 4): LSY 12002 B 7 5 82 SB 2. pressing (1982): oznaka `zlatna ploča` na omotu, pri vrhu, u gornjem levom uglu, kataloški broj je isti kao kod 1. pressinga, a matriks se razlikuje na drugoj ploči (samo na 3. strani), pa vidimo da je presovana u septembru 1982: Matrix / Runout (side 1): LSY 12001 A 7 5 82 SB / Matrix / Runout (side 2): LSY 12001 B 7 5 82 SB Matrix / Runout (side 3): LSY 12002 A 1 9 82 SB / Matrix / Runout (side 4): LSY 12002 B 7 5 82 SB 3. pressing (1990 ili verovatnije 1991): oznaka `zlatna ploča` na omotu na istom mestu kao kod 2. pressinga, matriks kod je takođe isti kao kod drugog pressinga, ali je Jugoton promenio kataloški broj, koji je drugačiji i odštampan je i na omotu, i na etiketama. Evo novog kat.broja: LP-6-2-S 2 00889 6 Za svega 365 dana Džoni je objavio dupli album `Sunčana strana ulice`, pa trostruki živi `Ravno do dna`, i onda je učinio još jedan atak na džeparac novotalasnih klinaca sa ovim, ponovo dvostrukim albumom `Filigranski pločnici`. Postoje mnogi kojima je ovo najbolji SFRJ album. Meni nije, ali sam ga negde voleo iz potaje. A1 Tko to tamo pjeva 2:45; A2 `68 4:23; A3 Volim Te kad pričaš 2:15; A4 Ne prodajem nasmiješenog psa 3:08; A5 Proljeće je 13. u decembru 4:30; A6 Ako znaš bilo što 4:15 B1 Ljudi samoće 3:20; B2 Strah od smrti 3:16; B3 Roll Over Jura 3:15; B4 Naizgled lijepa 5:21; B5 Hladan kao led 2:55; B6 I nikom nije lepše neg` je nam 2:52; B7 Iran 1:56 C1 Čudne navike 3:33; C2 Nije O.K. 2:07; C3 Tanka crna linija 2:30; C4 Pavel 3:13; C5 Gomila nesklada 2:20; C6 Slučajan susret 3:00; C7 Kao ti i ja 5:35 D1 Put za Katmandu 2:55; D2 Strankinja s plavi eyes 3:45; D3 Život običnog tempa 3:00; D4 Hladni prsti 2:40; D5 32-956 2:26; D6 Gorki okus 3:09; D7 Filigranski pločnici 3:45 ================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74689617_LP-AZRA-Azra-1981-6-pressing-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76515525_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516645_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/63534965_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-1986-NM 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP AZRA - `Zadovoljština` (1988) ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984= 8) EP AZRA - `The Balkans / Pretty Women Passing Through Town / Vondel Park` (1985) 9) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987) 10) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 11) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: 2LP + `7 SP artist: BALAŠEVIĆ, Đorđe (Serbia, Yugoslavia) title: U tvojim molitvama (Balade) release date: 1987 label, Cat. No.: PGP RTB, 3120074 style: pop / rock Ploča I: obe strane su M (5); ploča II: jedna strana je VG+ (4+), druga: VG- (4-). Omot: VG (4), inneri: NM (5-) Omot promo singla: NM (5-), ploča singl: NM (5-) Sve u svemu, ovo je veoma dobar, skoro odličan primerak. Veoma dobar skoro odličan primerak !!! Dobijate ga u zaštitnom platičnom omotu, koji će pomoći da i vaša deca i unuci uživaju u ovom duplom albumu, uz koji dobijate i bonus singl. Balašević je pravio odlične koncerte, na kojima sam 10-ak puta bio, najčešće u pratnji lepših polovina koje su insistirale da ih povedem (na jednom sam zaspao), i priznajem da on to dobro radi. Ali za njegovog života nisam video neku svrhu u objavljivanju njegovog live albuma, ali `ajde. Međutim, danas kada ga više nema, i kada neke nove generacije neće nikada moći da ga gledaju i čuju uživo, promenio sam mišljenje - i drago mi je što je ovaj dokument jednog vremena objavljen i zabeležen na vinilu. Izdanje je važno i zbog bonus promo singla na kome se jedino može naći pesma `1987` (koju sam ovde postavio kao audio/video ilustraciju oglasa). spisak pesama: A1 Ne volim januar; A2 Bezdan; A3 Olivera; A4 Slow Motion B1 Samo da rata ne bude; B2 Neki novi klinci; B3 Ne Lomite mi bagrenje C1 Protina kći; C2 Priča o Vasi Ladačkom; C3 Život je more; C4 Slovenska D1 Neko to odgore vidi sve; D2 Prva ljubav; D3 Svirajte mi: Jesen stiže dunjo moja; D4 Odlazi cirkus Promo singl: A: 1987; B: Poluuspavanka ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče ŽETVE, RANOG MRAZA, ĐORĐA BALAŠEVIĆA i BILJE KRSTIĆ: I - ŽETVA: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ŽETVA - `Vreme žetve` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/77173581_LP-ZETVA-Vreme-zetve-1978-NM-VG-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - II - ŽETVA: kompletna vinilna singl diskografija: 1) SP ŽETVA - `U razdeljak te ljubim / Srce mi je kao ratar` (1977, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/69584685_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501573_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72327241_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pres-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76572201_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-VG-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/69584693_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501597_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74922117_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584701_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-1-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76572217_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-2-press-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71455177_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501621_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156157_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922133_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455281_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69584657_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/67174029_SP-ZETVA-U-razdeljak-te-ljubim-1977-3-pressing 2) SP ŽETVA - `Gospoice al` ste šik / Tajna` (1978, RTV Ljubljana) https://www.kupindo.com/Ploce/73288889_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71452641_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69584645_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/70156133_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77168385_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156097_SP-ZETVA-Gospoice-al-ste-sik-1978-G- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - III - ŽETVA: na LP kompilacijama: 1) LP V/A - `Žetva` (1978, RTV Ljubljana) pesma: ŽETVA - U razdeljak te ljubim https://www.kupindo.com/Ploce/69590009_LP-V-A-Zetva-1978-Balasevic-ODLICNA ======================================================================================== IV - RANI MRAZ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP RANI MRAZ - `Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu` (1979, PGP RTB) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Mojoj-mami-1979-AUTOGRAM-POSTER-MINT/131950689 https://www.kupindo.com/Ploce/67183753_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588449_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-3-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67183757_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226541_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/69588461_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69588485_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-4-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66226557_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183761_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-zlatna https://www.kupindo.com/Ploce/74498169_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-79-7-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66418053_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-platinasta https://www.kupindo.com/Ploce/66418033_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-7-press https://www.kupindo.com/Ploce/67183745_LP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Mojoj-mami-1979-G-VG- 2) LP RANI MRAZ - `Odlazi cirkus` (1980, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-1-pressing-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76566297_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173453_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76219497_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-2-press-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76566309_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74757869_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77173473_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71456369_LP-BALASEVIC-Odlazi-cirkus-1980-3-press-G-VG- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - RANI MRAZ: kompletna zvanična vinilna singl diskografija: 1) SP RANI MRAZ - `Kristifore crni sine / Moja prva ljubav` (1978, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/69584585_SP-BALASEVIC-R-MRAZ-Kristifore-Moja-prva-ljubav-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501337_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-78-1-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501361_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70156501_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/77164213_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/70156513_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758321_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Kristifore-1978-2-pres-G 2) SP RANI MRAZ - `Računajte na nas / Strašan žulj` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/70156309_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-1-press https://www.kupindo.com/Ploce/73287953_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74501461_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922193_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/70156269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-2-press https://www.kupindo.com/Ploce/66225189_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70156329_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-press https://www.kupindo.com/Ploce/71455421_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455437_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-3-pres-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74501509_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-4-press https://www.kupindo.com/Ploce/74501545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-na-nas-6-press https://www.kupindo.com/Ploce/74758549_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Racunajte-6-press-VG-NM 3) SP RANI MRAZ - `Oprosti mi Katrin / Život je more` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501405_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71455517_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Oprosti-mi-Katrin-2-press 4) SP RANI MRAZ - `Panonski mormar / Moja draga sad je u Japanu` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74501317_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76216833_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pres-NM-M https://www.kupindo.com/Ploce/74922261_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76216837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-2-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74758761_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-5-pres-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/73287913_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71455545_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Panonski-mornar-6-press-G 5) SP RANI MRAZ - `Prvi Januar (Popodne) / Lagana stvar` (1979, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74922217_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70156425_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584641_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-1-pres-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74501249_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216813_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74501269_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164197_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76216821_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77164173_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758837_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-1979-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74501285_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-2-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69584637_SP-BALASEVIC-RANI-MRAZ-Prvi-januar-79-2-pres-VG- 6) SP RANI MRAZ - Tri put sam video Tita / instrumental` (1981, PGP RTB) ======================================================================================== VI - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna LP diskografija: 1) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Pub` (1982, PGP RTB): https://www.kupindo.com/Ploce/72325465_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-press-MINT-PERFEKTNTA https://www.kupindo.com/Ploce/66418737_LP-BALASEVIC-Pub-1982-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74757969_LP-BALASEVIC-Pub-1982-3-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74498913_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173209_LP-BALASEVIC-Pub-1982-5-pressing-VG-VG 2) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Celovečernji the Kid` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499609_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76566285_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76220497_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-83-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499633_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77173405_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74499577_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76220441_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/70153245_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77173437_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-1983-2-press-G- https://www.kupindo.com/Ploce/74499649_LP-BALASEVIC-Celovecernji-The-Kid-3-press-ODLICNA 3) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `003` (1985) 4) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Bezdan` (1986, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77172993_LP-BALASEVIC-Bezdan-1986-1-press-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/77173025_LP-BALASEVIC-Bezdan-86-3-pres-omot-VG-ploca-MINT 5) 2LP+SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `U tvojim molitvama` (1987, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74499201_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-M-VG https://www.kupindo.com/Ploce/66420433_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69590037_2LP-SP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71457265_2LP-BALASEVIC-U-tvojim-molitvama-1987-VG-VG- 6) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Panta Rei` (1988, Jugoton) https://www.kupindo.com/Ploce/77173481_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173485_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77173493_LP-BALASEVIC-Panta-Rei-1988-2-pressing-ODLICNA 7) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Tri posleratna druga` (1989, Jugoton) https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-89-AUTOGRAM-MINT/132082869 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-NESLUSANA-/132082861 https://www.limundo.com/kupovina/Muzika-i-filmovi/Muzika/Gramofonske-ploce/LP-BALASEVIC-Tri-posleratna-druga-1989-ODLICNA-M-NM/132082821 8) LP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Marim ja...` (1991, Diskoton) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna singl (SP i EP) diskografija: 1) EP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Ljubio sam snašu na salašu` (1978, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/73287893_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72327389_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74922161_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67174001_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/74501181_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76572073_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74758957_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77164245_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76572097_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-1978-3-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74501205_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76572045_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-6-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76216785_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71455813_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-7-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76216789_EP-BALASEVIC-Ljubio-sam-snasu-na-salasu-8-press-NM 2) SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ - `Hej čarobnjaci svi su vam đaci / instrumental` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/72327285_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73288865_SP-BALASEVIC-Hej-carobnjaci-svi-su-vam-djaci-ODLICNA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VIII - ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ: intervju, promo ploče i slični RARITETI (2LP, LP, MLP, SP): 1) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ / ZLATKO PEJAKOVIĆ – `Panonski mornar / Ljetu je mome kraj` (1981, PGP RTB) 2) promo MLP ĐORĐE BALAŠEVIĆ I RANI MRAZ – `Odlazi cirkus` (1981, PGP RTB) 3) promo SP ORKESTAR VOJNIČKOG KLUBA KASARNE `MARŠAL TITO`, ZAGREB (peva ĐORĐE BALAŠEVIĆ, nije potpisan na ploči) – `Vojnik mira i slobode / Pesma vojnika kasarne `Maršal Tito` (1981, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/77168673_SP-BALASEVIC-Vojnik-mira-i-slobode-1981-ULTRA-RETKO 4) promo LP V/A – `Vaši gosti iz studija 5` (1982, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71456521_LP-BALASEVIC-Vasi-gosti-iz-Studija-5-PROMO-RETKO- 5) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Pesma o jednom petlu / Boža zvani Pub` (1983, PGP RTB) 6) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Celovečernji The Kid / Nikad kao Bane` (1983, PGP RTB) 7) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Slovenska / Mani se mene lepa Nasto`(1985, PGP RTB) 8) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Sve je otišlo u Honduras / Ne lomite mi bagrenje` (1986, Jugoton) 9) intervju 2LP – TEREZA / ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Jugoton Express (1986, Jugoton) 10) promo SP ĐORĐE BALAŠEVIĆ – `Samo rata da ne bude / Poluuspavanka` (1987, PGP RTB) ======================================================================================== IX - RANI MRAZ I BALAŠEVIĆ: kompletna vinilna (LP, 2LP, EP) diskografija kompijacijskih ploča: 1) LP V/A - `Dani jugoslavenske zabavne muzike JRT-Opatija `78` (1978, Jugoton) pesma: GRUPA `RANI MRAZ` - Moja prva ljubav 2) LP V/A - `Hitovi 5` (1978, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 3) LP V/A - `Split 79` (1979, PGP RTB) pesme: a) RANI MRAZ - Panonski mornar b) RANI MRAZ - Moja draga sad je u Japanu https://www.kupindo.com/Ploce/74498029_LP-V-A-Split-79-1979-Balasevic-Arinka-ODLICNA 4) LP V/A - `Pop` (1980, Jugoton) pesma: RANI MRAZ - Moja prva ljubav 5) 2LP V/A - `20 godina festivala Omladina` (1980, PGP RTB) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas https://www.kupindo.com/Ploce/72526993_2LP-V-A-20-godina-Festivala-Omladina-1980-MINT-nov https://www.kupindo.com/Ploce/72527301_2LP-V-A-20-god-Festivala-Omladina-1980-Miladin-Sobic 6) LP V/A - `Samo jednom se ljubi` (1981, Jugoton) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Prva ljubav https://www.kupindo.com/Ploce/74497837_LP-V-A-Samo-jednom-se-ljubi-1981-HAUSTOR-Balasevic 7) EP V/A - `Prvi kongres USAOJ-a` (1982, RK SSO BiH) pesma: RANI MRAZ - Računajte na nas 8) LP V/A `Biće uvek Tito` (1985, PGP RTB) pesme: a) ĐORĐE BALAŠEVIĆ i RANI MRAZ – Računajte Na Nas b) ĐORĐE BALAŠEVIĆ – S Titom u srcu 9) LP V/A – `Oni su najbolji` (1986, PGP RB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Pesma o jednom petlu 10) LP V/A - 2 letnji pressing (Press PGP RTB info)` (1987, PGP RTB) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Samo rata da ne bude 11) LP V/A `U tom somboru` (1987, Turistički savez Opštine Sombor) pesma: ĐORĐE BALAŠEVIĆ – Bela lađa 12) LP V/A - `Kad sam bio u Novome Sadu (Pesme o Novom Sadu - Songs To Novi Sad)` (1990, Turistički savez Novog Sada) pesma: RANI MRAZ - Panonski mornar ====================================================================== X - BILJANA - BILJA KRSTIĆ: kompletna vinilna diskografija: 1) LP BILJA KRSTIĆ - `Prevari večeras svoje društvo sa mnom` (1983, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/74500601_LP-BILJA-Prevari-veceras-svoje-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/60900101_LP-BILJA-Prevari-veceras-Balasevicevi-tekstovi- 2) BILJA KRSTIĆ - `Iz unutrašnjeg džepa` (1985, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/71457253_LP-BILJA-KRSTIC-Iz-unutrasnjeg-dzepa-1985-PERFEKTNA 3) BILJA KRSTIĆ - `Loptom do zvezda` (1990, PGP RTB) https://www.kupindo.com/Ploce/67174109_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/69589937_LP-BILJA-KRSTIC-Loptom-do-zvezda-1990-VG-NM 4) BILJA KRSTIĆ - `Bilja` (1994, PGP RTS)

format: 3LP, 1. pressing artist: AZRA (Croatia, Yugoslavia) title: Ravno do dna release date: 1982 label: Jugoton, LSY 61661/2/3 style: new wave / rock Ploče i inneri: MINT (5), omot: VG+ (4+). ODLIČAN primerak, najbolji koji sam video u makar poslednjih 15 godina, i kakav se danas veoma retko sreće. 1. pressing, bez oznake `zlatna ploča` na omotu. Nakon debi albuma i narednog - dvostrukog LP-ja, Džoni je pretenciozno uspeo da ubedi Jugoton da mu štampa živi album, i to ne običan, ne dupli, već trostruki, što je bilo onda, a i sada, nezabeleženo u istoriji domaće diskografije (samo će sam Džoni `prestići` taj rekord)! Malo je reći da su starije kolege sa zgražavanjem dočekali ovaj Džonijev potez, jer se on početkom 1982. još uvek nije u dovoljnoj meri etablirao na sceni. U mom društvu ja sam bio jedini koji nije voleo Azru, pa je ekipa odlučila da me `poduči šta valja` i kupila mi kartu za koncert AZRE u SKS_u te zime 1982. godine, na kojem je promovisan ovaj živi album. Iz prvog reda imao sam priliku da uživo gledam maksimalno uvežbanu rock trojku, gde je svako bio majstor svog `zanata`. Klinci su bukvalno padali u nesvest. U sali je bilo prevruće, a kako je bila zima, došli smo u jaknama, pa je došlo do `pregrevanja`. Moj drugar, a kasnije i kum Dejan - se bukvalno onesvestio. Džoni je sa bine isijavao toliku energiju kakvu sam malo kad kasnije u životu video, i bilo je jasno, čak i nama koji nismo voleli njegov opus, da je reč o autoru vanserijskog formata. Ti koncerti u SKC-u su bili `blizanci` ovih iz Kulušića, gde je `Ravno do dna` i snimljen. Ovaj album je posebno bitan jer je uhvatio najbolji trenutak zagrebačke škole novog talasa, ali i zbog toga jer se na njemu nalaze neke Džonijeve pesme koje nisu objavljene nigde u studijskim verzijama, pa je ovo jedini `muzički artefakt` koji upotpunjuje priču o jednom od najboljih ex-YU bendova, a u svakom slučaju - diskografski najangažovanijih (Džoni je kasnije uknjižio i 4-struki album). A1 Uradi nešto; A2 Poziv na ples; A3 Tople usne žene; A4 Iggy Pop; A5 Bankrot mama; A6 A šta da radim; A7 Lijepe žene prolaze kroz grad; A8 Plavo - smeđe B1 Reket Roll iz šume Striborove; B2 Vrijeme odluke; B3 Nemoj po glavi D.P.; B4 Vrata podzemnih voda; B5 Pit... i to je Amerika; B6 Grad bez ljubavi; B7 Svjetska lada; B8 Kad Miki kaže da se boji C1 Pametni i knjiški ljudi; C2 Jablan; C3 Sestra Lovel 1984; C4 Suzy F. (Kada vidim Beč); C5 Ne želim ništa loše da ti uradim; C6 Marina; C7 Prokleto ljut; C8 Sjaj u kosi D1 Ne mogu pomoći nikome od nas; D2 Ostavi me nasamo; D3 Đoni, budi dobar; D4 Fa Fa Fa; D5 Gracija; D6 Provedimo vikend zajedno; D7 Visoko iznad vlakova; D8 Teško vrijeme E1 Ravno do dna; E2 Nedjeljni komentar; E3 Rođen da budem šonjo; E4 Poljubi me...; E5 Poljska u mom srcu; E6 Kurvini sinovi F1 Uvijek ista priča; F2 Krvava Meri; F3 Užas je moja furka; F4 Balkan; F5 Odlazak u noć; F6 Obrati pažnju na posljednju stvar ================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe AZRA i DžONIJA ŠTULIĆA: AZRA / BRANIMIR ŠTULIĆ - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA. I - AZRA: kompletna vinilna LP (LP, 2LP, 3LP, 4LP) diskografija: 1) LP AZRA - `Azra` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76515009_LP-AZRA-Azra-1980-1-press-VG-NM-M-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74689613_LP-AZRA-Azra-1980-1-pressing-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74689617_LP-AZRA-Azra-1981-6-pressing-VG-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77190057_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-ODLICNA-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76515045_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-NM-ODLICNA- https://www.kupindo.com/Ploce/74689605_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG-NM-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74689597_LP-AZRA-Azra-1981-7-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77190065_LP-AZRA-Azra-1990-13-pressing-PERFEKTNA-MINT 2) 2LP AZRA - `Sunčana strana ulice` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76515337_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70265757_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76515365_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69657061_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-3-pres-VG-G-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76515425_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-81-4-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/77190093_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-skoro-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74691885_2LP-AZRA-Suncana-strana-ulice-1981-4-press-odlicna 3) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/70265749_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-ODLICNA-retko https://www.kupindo.com/Ploce/71096505_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76517085_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/77192849_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-pressing-NM-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77192877_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76517097_3LP-AZRA-Ravno-do-dna-1982-1-press-vrlo-dobra 3a) 3LP AZRA - `Ravno do dna` (2022, nelegalno reizdanje Croatia Records) 4) 2LP AZRA - `Filigranski pločnici` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76515525_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pres-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085153_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77192229_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76515561_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-1982-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77192201_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-VG-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76715657_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-82-1-pres-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71096485_2LP-AZRA-Filigranski-plocnici-91-3-pres-PERFEKTNA 5) LP AZRA - `Singl ploče 1979-1982` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/74695585_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-1-press-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/77193029_LP-AZRA-Singl-ploce-1979-1982-1982-2-press-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695529_LP-AZRA-Singl-Ploce-1979-1982-1982-2-press-VG-VG- 6) LP AZRA - `Kad fazani lete` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76515765_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76085105_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74695449_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76516029_LP-AZRA-Kad-fazani-lete-1983-1-press-VG-VG-G- 7) LP AZRA - `Krivo srastanje` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/77193009_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76085121_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-pressing-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76516645_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1983-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76516689_LP-AZRA-Krivo-srastanje-1990-2-press-veoma-dobra 8) 3LP AZRA - `It Ain`t Like In The Movies At All` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/63534965_3LP-AZRA-It-Ain-t-Like-In-The-Movies-At-All-1986-NM 9) LP AZRA - `Kao i jučer (Single ploče 1983-86)` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516837_LP-AZRA-Kao-i-jucer-1983-86-1987-1-press-ODLICNA 10) LP AZRA - `Između krajnosti` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76516749_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-NESLUSANA-raritet https://www.kupindo.com/Ploce/76715561_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76085169_LP-AZRA-Izmedju-krajnosti-1987-PERFEKTNA 11) 4LP AZRA - `Zadovoljština` (1988) ______________________________________________________________________ II - AZRA: kompletna vinilna singl (SP, EP) diskografija: 1) SP AZRA - `A šta da radim / Balkan` (1979) 2) EP AZRA - `Lijepe žene prolaze kroz grad / Suzie F / Poziv na ples` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/72267805_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-80-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76713681_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77189993_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74695621_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77190001_EP-AZRA-Lijepe-zene-prolaze-kroz-grad-1980-G- 3) SP AZRA - `Đoni, budi dobar / Teško vrijeme` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/72267817_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76714001_SP-AZRA-Djoni-budi-dobar-1982-VG-veoma-dobra 4) EP AZRA - `E, pa što / Sloboda / Gluperde lutaju daleko` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76713913_EP-AZRA-Sloboda-E-pa-sto-Gluperde-1982-VG-VG- 5) SP AZRA - `Nemir i strast / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76517161_SP-AZRA-Nemir-i-strast-1983-PERFEKTNA-retko- 6) SP AZRA - `Flash / Klinček stoji pod oblokom` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76714649_SP-AZRA-Klash-Klincek-1984-VG-VG-veoma-dobra 7) SP AZRA - `Mon Ami / Duboko u tebi` (1984= 8) EP AZRA - `The Balkans / Pretty Women Passing Through Town / Vondel Park` (1985) 9) promo SP AZRA - `Kao i jučer / Doviđenja na Vlaškom drumu` (1987) 10) promo SP AZRA - `Bed Rok / Kad stvari krenu loše` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/76713841_SP-AZRA-Bed-rok-Kada-1987-promo-retko-PERFEKTNA 11) promo SP AZRA - `Ma Che Colpa Abbiamo Noi / Adio Mare` (1988) _____________________________________________________________________ III - AZRA: kompletna vinilna kompilacijska diskografija: 1) LP V/A - `Novi val` (1981, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 2) LP V/A - `Svi marš na ples!` (1981, Jugoton) pesma: AZRA- Poziv na ples https://www.kupindo.com/Ploce/74655069_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-Sarlo-Idoli-Haustor https://www.kupindo.com/Ploce/77190081_LP-V-A-Svi-mars-na-ples-1981-3-press-Idoli-Azra 3) LP VA - `Vrući dani i vrele noći` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Put za Katmandu 4) 2LP V/A - `Jugoton` (1982, Jugoton) pesma: AZRA - Ljudi samoće 5) LP V/A - `Veliki tulum - 16 hitova` (1983, Jugoton) pesma: AZRA - Nemir i strast https://www.kupindo.com/Ploce/77136465_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-El-Org-Film-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/77136453_LP-V-A-Veliki-tulum-1983-Azra-Idoli-Leb-i-sol-VG- 6) LP V/A - `Zaplešimo! 16 Originalnih hitova` (1984, Jugoton) pesma: AZRA - Klinček stoji pod oblokom 7) LP V/A - `Hitovi 13: Top Of The Rock` (1988, Jugoton) pesma: AZRA - Kada stvari krenu loše 8) LP V/A - `Rock`n`Roll ZG 1979-89` (1990, Suzy) pesme: a) AZRA - A šta da radim b) AZRA - Balkan 9) LP V/A - `Ljubav i Rock & Roll` (1991, Jugoton) pesmq: AZRA - Kao ti i ja https://www.kupindo.com/Ploce/77136497_LP-V-A-Ljubav-i-Rock-amp-Roll-1991-Azra-Jabuka-Film ================================================================== IV - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna LP (LP, 2LP) diskografija: 1) 2LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Ralkanska rapsodija` (1989) 2) LP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Balegari ne vjeruju sreći` (1990) ______________________________________________________________________ V - BRANIMIR ŠTULIĆ: kompletna vinilna singl (SP) diskografija: 1) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Teško ovo život / Lađa bez dna` (1989) 2) promo SP BRANIMIR ŠTULIĆ - `Meni se dušo od tebe ne rastaje / Leute moj` (1990)

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

format: LP artist: KOZMETIKA (Serbia, Yugoslavia) title: Kozmetika release date: 1983 label, Cat. No.: ZKP RTVL, LD 0859 style: electro/new wave Ploča je MINT (5), a omot NM (5-). PERFEKTAN primerak. Imam, 2 primerka sa identičnim ocenama ploče (M, tj. 5) i omota (NM tj. 5-). Ipak postoje minimalne razlike jer ovaj skuplji (19.999 din) ima ploču koja je možda i neslušana, ali za nijansu slabiji omot od ovog drugog (19.499 din), koji ima bolji omot, blizu MINT stanja, a perfektnu, ali ipak par puta puštenu ploču. Pa odaberite po ličnom afinitetu. Uvek je bilo, kao i u drugim društvenim sferama, precenjenih i potcenjenih. Bendova i albuma. KOZMETIKA je jedan od precenjenih, kao i njihova ploča, koja na kolekcionarskom tržištu dostiže cenu i od 500 EUR (istina napolju), ali i kod nas je neki cene i po 300 EUR. Sloba Konjović se neuspešno 60-ih i 70-ih pokušavao baviti muzikom. Njegov `uradak` je zabeležen i u kultnom filmu `Kad budem mrtav i beo` (1967). Imajući ogromnu ljubav prema muzici, našao je način da živi od nje i za nju, postavši radio voditelj. Godinama i decenijama je promovisao avangardnu muziku različitih žanrova i izrastao u jednog od 2-3 najuticajnija radio voditelja u SFRJ. A na terenu novog talasa bio je No. 1. I onda je odlučio da se ponovo okuša u muzici, i skine Fender bas gitaru sa zida. Pozvao je stare drugare iz nekadašnjeg benda DIJAMANTSKI PSI (naravno, bend je bio pod uticajem BOWIE-a). Bendu su se pridružili i Miško Mihajlovski, koji je nakon svađe sa Peđom napustio D`BOYS, kao i sveprisutni Goran Vejvoda, za koga niko ne može da nabroji bendove u kojima je svirao (lakše je nabrojati one u kojima nije). Da sve bude još zabavnije, na nekim snimcima se pojavljuje i muzički nepismeni deo IDOLA - Krstić i Šaper. Bilo je tu i ozbiljnih muzičara koji su snimili po koju deonicu; da pomenem samo Zlatka Manojlovioća (GORDI, DAH...) i Rašu Đelmaša (YU GRUPA, ZEBRA...). Muzički ovo je neki `bass-driven electro/synth new wave`, sa lošim vokalima. Želja da se nadoknadi propušteno, kao i sindrom `uskakanja u (novotalasni) voz koji polazi`, ali i vidljiv generacijski jaz između tada vladajućeg novog talasa i momaka iz 40-i-neke, uticali su da album bude pompezan, ali i nekompaktan, pa i nezanimljiv. Jedina numera koja je imala hit potencijal bila je `Utisci` (da, tu peva nekadašnja Tadićeva, a danas Vučićeva podguzna muva, najnemuzikalniji član IDOLA – Krle). Da kojim slučajem Olja Bećković nije pokrenula TV emisiju `Utisak nedelje` i za špicu uzela baš ovu numeru, danas sigurno niko ne bi ni znao za ovaj bend, tj. bolje reći – projekat. Uprkos utrkivanju kolega novinara da hvalospevima i `jakim rečima` ishvale album, publika ga nije zavolela. Tačnije rečeno, ignorisala ga je, pa je prodat minimalni broj primeraka. Kada na to dodamo i poslovičnu opskurnu distribuciju malog slovenačkog izdavača ZKP u Srbiji, rezultat je - minimalni tiraž. A već smo naučili, kada je tiraž mali, kasnije ploča postaje veoma skupa. Tako je i sa ovom pločom, ali je opet enigma zašto baš ovaj LP ima tako visoku cenu. Ima i drugih takođe opskurnih ex-YU ploča sa još manjim tiržima, ali ne postižu ni 15% od cene ovog albuma. No, neka se time bave rock analitičari narednih generacija. A1 Utisci 4:14; A2 Jedne noći na terasi na moru 3:38 A3 Kundalini 1:07 A4 Ona hoće sve da zna 4:10 A5 Belzebub 2:28 A6 12-erac 0:45 B1 Zanatlija 2:49 B2 Ne da/ne nego i/ili 4:25 B3 Bluz kontrolora letenja 2:30 B4 Gaja 7:26 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče KOZMETIKE: LP KOZMETIKA - Kozmetika (1983, ZKP RTVL) https://www.kupindo.com/Ploce/60810141_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76582017_LP-KOZMETIKA-Kozmetika-1983-PERFEKTNA

ISTORIJA CIVILIZACIJE I-XII Vil Djurant Tvrdi povez, format 17×24, Ukupno 10.500 strana NOVO 1. Istočne civilizacije 2. Život Grčke 3. Cezar i Hrist 4. Doba vere (I) 5. Doba vere (II) 6. Renesansa 7. Reformacija 8. Početak doba razuma 9. Doba Luja XIV 10. Volterovo doba 11. Ruso i revolucija 12. Napoleonovo doba Ovaj komplet Istorije civilizacije 1 – 12 predstavlja klasično remek-delo istorije civilizacije: drevne i moderne, istočne i zapadne! Namenjena je širokoj čitalačkoj publici. Naučna istraživanja pretočena su u enciklopedijske zanimljivosti, a svetska kulturna baština predstavljena je obiljem podataka, mudrih zaključaka, zanimljivih, dramatičnih, jednostavnih i duhovitih događaja i ličnosti. knjiga I – ISTOČNE CIVILIZACIJE Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do našnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Na ovoj knjizi dr Djurant radio je od 1927. do 1932. godine i knjiga predstavlja treću kompletno dopunjenu verziju. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. U njoj ćete naći sve o Sumeru kao kolevci prvih gradova i pisanih zakona, Egipćanima koji su usavršili monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vaviloncima koji su razvili astronomiju i fiziku i posadili seme zapadne mitologije, Judejce, bičeve božje Bliskog istoka i njihovog kralja Asurbanipala, koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, Judejce koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. knjiga II – ŽIVOT GRČKE Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra do rimskog osvajanja sa uvodom o preistorijskoj kulturi Krita. Tokom dinamične sinteze istorije sveta, u ovom tomu Vil Djurant se bavi večito fascinirajućim problemom grčke civilizacije. Život Grčke, drugi tom Istorije civilizacije, velika je knjiga čiji stil podseća na zlatno doba pisanja o istoriji, pre nego što je usko stručno proučavanje istorije okupiralo tu oblast.Vil Djurant je u potpunosti sagledao životni put Grčke – isto onako kao što je i jedan kultivisan petovekovni Atinjanin, sa svojim željnim znanja, stalno tragajućim umom gledao u divnu panoramu Periklove Atine. Ovo delo Vil Djurant je pripremao punih 50 godina i dobio Pulicerovu nagradu. knjiga III – CEZAR I HRIST Cezar i Hrist, treći tom Vil Djurantovog monumentalnog prikaza istorije sveta predstavlja rezultat dvadeset pet godina priprema i pet godina pisanja. Kao i prethodni tomovi, Cezar i Hrist je nezavistan samostalan deo Istorije civilizacije, Djurantove proslavljene kulturne istorije. Cezar i Hrist sadrži puno paralela sa savremenom istorijom, a doktor Djurant ih prikazuje veoma stručno. On veruje da čitanje događaja iz prošlosti treba da rasvetli sadašnjost. U klasnim borbama i manevrisanju za vlast koje simbolišu rimsku istoriju od braće Grah do Cezara, on nalazi analogiju sa razvojem Evrope i Amerike od Francuske revolucije do danas. On nas podseća da su diktatori uvek koristili iste metode. Kazuje nam da se socijalna pomoć koristila više od jednog veka pre Hrista i da je prvi rimski sindikat ustanovljen oko 600 godina pre Hrista. Saznajemo za bankrotstva banaka, „svinjsku burad“ (dotacije iz federalne državne blagajne za javne radove u rejonu nekog kongresmena ili senatora), depresije, vladine projekte i propise, državni socijalizam, prioritetne planove u doba rata, izbornu korupciju, trgovačka udruženja i druge fenomene starog Rima koji bi lako mogli da se uklope u današnje naslove naslovnih strana. knjiga IV – DOBA VERE deo I i knjiga V – DOBA VERE deo II Istorija srednjovekovne civilizacije – hrišcanske, islamske i judejske – od Konstantina do Dantea: od 325. do 1300. godine naše ere. Doba vere sadrži prikaz srednjevekovnih dostignuća i govori o tome kakav značaj za naše doba imaju hrišćanski, islamski i judejski život i kultura Srednjeg veka. Kao drugi tomovi Istorije civilizacije, ovo je zasebno delo koje se istovremeno uklapa u opštu istoriju čovečanstva. Ono sadrži uzbudljive priče o svetom Avgustinu, Hipatiji, Justinijanu, Muhamedu, Harunu al-Rašidu, Karlu Velikom, Vilijamu Osvajaču, Eleonori od Akvitanije, Ričardu Lavljeg Srca, Saladinu, Majmonidu, svetom Franji, svetom Tomi Akvinskom, Rodžeru Bejkonu i mnogim drugim – i sve je to dato kroz perspektivu integralne istorije. Najčuvenije ljubavne priče u istoriji književnosti – o Eloizi i Abelaru, o Danteu i Beatriče – ovde su ispričane sa uzbudljivom erudicijom. U tom duhu, Doba vere obuhvata ekonomiju, politiku, pravo, vlast, religiju, moral, ponašanje, obrazovanje, književnost, nauku, filozofiju i umetnost Hrišćana, Muslimana i Jevreja u toku jedne epohe koja je bila svedok sudbinskih borbi između tri velike religije, kao i borbe između religioznog i svetovnog pogleda na ljudski život. Jedna fascinantna priča spaja romantiku, siromaštvo, sjaj, pobožnost i poročnost, feudalizam i monaštvo, jeresi i inkvizicije, katedrale i univerzitete, trubadure i minezingere jednog živopisnog milenijuma. knjiga VI – RENESANSA Istorija italijanske civilizacije 1304-1576.Ovaj tom sadrži portret jednog sveta na njegovom slavnom vrhuncu – portret fascinantne i raskošne Italije u doba renesanse, od Petrarkinog rodenja 1304. do Ticijanove smrti 1576. godine .Vil Djurant u Renesansi izlaže uvodnu studiju ekonomske podloge koja obuhvata razvoj industrije, rast bankarskih porodica kao što su Medičijevi, kao i sukobe rada i kapitala. Na taj nacin on objašnjava razloge zbog kojih je Italija bila prva država, a Firenca prvi grad u Italiji koji ce doživeti budenje modernog doba. On prati procvat kulture od Firence do Milana, Mantove, Ferare, Verone i Venecije Padove i Parme, Bolonje, Riminija, Urbina, Perude, Sijene i Napulja, a povest dovodi do vrhunca u Rimu, gradu velikih papa renesansne epohe.U svakom gradu Italije, svedoci smo blistave parade princeva, kraljica, vojvoda ili duždeva; pesnika, istoricara, naucnika i filozofa; slikara, vajara, gravera, iluminatora, grncara i arhitekata; prisustvujemo razvitku industrije, obrazovanja, ponašanja, morala, kriminala i mode; pred nama se redaju žene, ljubavi i vencanja; epidemije, gladi, zemljotresi i pogibije. Pred nama je covecanstvo koje se smelo krece od konacnog sveta ka svetu beskonacnosti.To je i povest o narodu pod vedrom jutarnjom svetlošcu renesanse, kada su bronzana vrata krstionice u Firenci postala simbol pravih rajskih dveri. U takvom ambijentu, sa Pikom dela Mirandolom saznajemo kako je covek razmišljao, sa Makijavelijem kako je vladao, sa Kastiljoneom kako je živeo, sa Savonarolom kako je umirao.Na gotovo svakom koraku, Vil Djurant crta žive vinjete – Petrarke, Bokaca, Kozima, Medicija, Fra Andelika, Donatela, Lorenca Velicanstvenog, Boticelija, Andreje del Sarta, Lodovika Mora, Beatrice i Izabele d `Este, Leonarda da Vincija, Bramantea, Pjera dela Franceske, Sinjorelija, Perudina, Mantenje, Ariosta, Đovanija Belinija, Đorodonea, Aldusa Manucijusa, Koreda, Aleksandra VI, ezara i Lukreciju Bordžije, Julija II, Lava X, Rafaela, Mikelandela, Klementa VII.Djurant dovodi pricu do dramaticnog vrhunca sa rumenilom sutona Firence i Venecije posle strašnog pustošenja Rima 1527, ali pokazuje kako je cak i opadanje renesanse (1527-1576) bilo plodno zahvaljujuci Ticijanu, Aretinu, Veronezeu, Celiniju, i, možemo reci, novom Mikelandelovom životu. Djurant pokazuje kako je renesansa, oživljavajuci klasicnu kulturu, okoncala hiljadugodišnju vladavinu orijentalnog duha u Evropi. Na kraju nas priprema za Erazma, Bejkona i Dekarta, za Spinozu, Voltera, Gibona, Getea, kao i za titane našeg doba u kojima još živi duh renesanse: „Danas, u Evropi i Americi, svugde ima ljudi prefinjenog i snažnog duha – koji druguju u carstvu uma – koji svoju snagu crpe iz baštine duhovne slobode, estetskog senzibiliteta, prijateljskog i saosecajnog razumevanja; hrane se nasledem opraštanja životu za njegove tragedije, prihvatanja njegovih radosti cula, uma i duše; i hrane se time što u srcima, usred himni mržnje, uprkos grmljavini topova, uvek cuju carsku pesmu renesanse.“ knjiga VII – REFORMACIJA Istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina: 1300-1564. U ovom tomu Istorije civilizacije, Vil Djurant se bavi izučavanjem ljudi i ideja, verovanja i važnih događaja u doba reformacije. To je zasebna i nezavisna studija reformacije verovatno najznačajnijeg događaja moderne istorije i u isto vreme nastavak monumentalnog istoriografskog rada dr Djuranta. U ovom tomu, Vil Djurant oživljava i osvetljava snažnu dramu jedne epohe koju su, baš kao i našu, uznemiravale česte revolucije. On otkriva da socijalna revolucija prati versku revoluciju u gotovo svakoj fazi reformacije, i ova je knjiga napisana upravo sa tog nekonvencionalnog stanovišta dveju konvergentnih drama. Na početku autor razmišlja o religiji uopšte, o njenom delovanju na pojedinca i na grupu, kao i o stanju i problemima Rimokatoličke crkve u toku dva veka pre Lutera. On se bavi Engleskom, Nemačkom i Češkom, prikazujući ideje i sukobe luteranske reformacije, te sa simpatijama razmatra Erazmove napore usmerene na mirno samoreformisanje Crkve. Knjiga VIII – POČETAK DOBA RAZUMA Istorija evropske civilizacije u doba Šekspira, Bejkona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta: 1558-1648. Ovom knjigom nastavlja se rad na nečemu što se sada može zvati Djurantova porodica. Autori nam prikazuju razvoj nauke i vaskrsenje filozofije usred tih vojnih i verskih sukoba. To je takođe bilo doba Keplera i Galileja, Bruna i Dekarta, pronalaska složenog mikroskopa, teleskopa, termometra, i barometra, logaritamskog i decimalnog sistema, otkrića planetarnih orbita i zakona. Postepeno su se rađali moderna Evropa i moderni um… knjiga IX – DOBA LUJA XIV Kralj Sunce predstavljen je u ovom tomu u svom najboljem, najgorem i najviše ljudskom izdanju. Engleska i Kromvel, Milton, Čarls I, Džonatan Svift, od genijalnosti do ludila… Švedska, Rusija u doba Petra Velikog… Knjiga se završava sumrakom Kralja Sunca. knjiga X – DOBA VOLTERA Doba Voltera – Istorija Civilizacije predstavlja doba Prosvećenosti a najveći zalagač za procvat umetnosti i nauke bio je, svakako, Volter. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Prvo poglavlje se bavi vladavinom Luja XV, drugo poglavlje se bavi engleskom filozofskom misli u prvoj polovini XVIII veka, treće najviše govori o Volterovom radu i tadašnjem okruženju u kom su njegovi tekstovi nastajali. Četvrto poglavlje govori najviše o Johanu Sebastijanu Bahu, jednom od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte. Peto poglavlje nastavlja sa mislima i tezama Voltera, kao i enciklopediji Denija Didroa i filosofskoj klimi tadašnje Evrope. knjiga XI – RUSO I RENESANSA Ruso i revolucija – Istorija Civilizacije bazira se na dežavanjima u Francuskoj i u ostatku Evrope u periodu stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Ovaj tom enciklopedijskih izdanja Vila Djuranta Istorija Civilizacije dobio je i Pulicerovu nagradu 1968. godine. Prvo poglavlje nas upoznaje sa događajima iz Sedmogodišnjeg rata, dok se drugo poglavlje bazira na razlikama i sličnostima dvojice savremenika: Voltera i Rusoa. Treće poglavlje: Katolički jug govori o kulturnim i političkim dešavanjima u tadašnjoj Italiji, Španiji i Portugalu, ali i o austrijskom vunderkindu – Mocartu. Četvrto poglavlje se bavi Slovenskim narodima i prisutnosti Osmanlija u tom delu Evrope, kao i o vladavini Katarine Velike u Rusiji. Peto poglavlje je posvećeno protestanskom severu kao i Kantovom filozofskom radu. Džonsonova Engleska kao i krah francuskog feudalizma predstavljaju teme iz poslednja dva podnaslova knjige. knjiga XII – NAPOLEONOVO DOBA Napoleonovo doba – Istorija Civilizacije prati dešavanja iz perioda Francuske revolucije, kao i vladavinu Napoleona, njegova osvajanja i ratove. Sam početak se hronološki nastavlja na prethodne tomove, ali se kao i ostale knjige iz edicije Istorija Civilizacije može čitati zasebno. Osim što je u samom fokusu Francuska i Bonapartin uspon, ovaj tom knjige prati i kulturno-umetnička dešavanja i razvoj tadašnje Evrope, poput muzičkog komponovanja Betovena i književnih dela takozvanih Jezerskih pesnika Engleske. Poslednje poglavlje obrađuje opsadu Moskve, Vaterlo bitku, potpun krah Napoleonove vojske i njegov egzil na ostrvo Sveta Jelena, kao i dešavanja neposredno posle toga. Ovo je poslednja knjiga u seriji enciklopedija Vila Djuranta.

Priredili Filip Arijes i Žorž Dibi ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA 1 - 5. 1. Pol Ven, Piter Braun, Ivon Teber, Mišel Ruš, Evlin Patlažan ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od rimskog carstva do 1000. godine 2. Dominik Bartelemi, Filip Braunštajn, Filip Kontamin, Žorž Dibi, Šarl de La Ronsijer, Danijela Renjije-Boler ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od feudalne Evrope do renesanse 3. Filip Arijes, Moris Emar, Nikol Kastan, Iv Kastan, Rože Šartije, Alen Kolon, Danijel Fabr, Arlet Farž, Žen-Luj Flandren, Madlen Foazil, Žak Želi, Žan Mari Gulmo, Fransoa Lebrun, Orest Renam, Žak Revel ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od renesanse do prosvećenosti 4. Rože-Anri Geran, Alen Korben, An Marten-Fižije, Mišel Pero, Katrin Hal, Lin Hant ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata 5. Sofi Bodi-Žandro, Žerar Vensan, Remi Levo, Kristina Orfali, Antoan Prost, Dominik Šnaper, Perina Simon-Naum ISTORIJA PRIVATNOG ŽIVOTA od Prvog svetskog rata do naših dana. Clio, 2000/2004. 5 knjiga, tvrd povez. 566 + 573 + 563 + 539 + 559 strana. Odlično očuvane. Izdavački poduhvat kuće SEUIL, petotomno delo Istorija privatnog života (prvi tom: Od rimskog carstva do godine hiljadite; drugi tom: Od feudalne Evrope do renesanse; treći tom: Od renesanse do veka prosvećenosti; četvrti tom: Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata; peti tom: Od Prvog svetskog rata do naših dana), predstavlja događaj u savremenoj istoriografiji. Prvi put je učinjen napor da se tokom dvadeset vekova istorije čovecanstva prati privatni život. Studija o privatnom nije zamišljena samo kao kontrast zvaničnom i javnom; ona se ne može svesti ni na individualno, intimno ili tajno, već obuhvata i ujedinjuje kroz specifičan kadar posmatranja sve ove sfere življenja, pokrećući najrazličitije teme, poput studija o detinjstvu, životu porodice ili smrti. Kako sami autori Istorije privatnog života ističu, ova knjiga je jedna vrsta avanture, posebno za one za koje je istorija putovanje u drugo, neophodan putokaz da izađemo iz sebe samih, shvaćen kao još jedna od mogućnosti traganja za budučnošću. Polazeći od obala Sredozemlja u doba Rimskog carstva, ovo grandiozno istraživanje obuhvata istoriju Evrope i anglosaksonskog sveta sve do naših dana, posmatrajući unutrašnji svet muškaraca i žena, njihove misli, osećanja, njihova tela, stavove i navike, kodove prema kojima su se odnosili prema životu, njihove tragove i znakove, sastavljajući na taj način „privatne slike“. Najveća imena „nove istorije“, zajedno sa plejadom sjajnih mladih stručnjaka, kroz dva milenijuma istorije oslikali su ove kadrove „privatnog“, posmatrajući ih onako kako se pred nama pomaljaju iz prošlosti: ispisane na pergamentima, utisnute u kamenje, sačuvane kroz predmete svakodnevnog života, modu, snove, marginalne beleške na knjigama. Podstaknuta prevodom višetomne Istorije privatnog života, izdavačka kuća CLIO je odlučila da okupi tim naših najboljih stručnjaka – istoričara, etnologa, arheologa, istoričara umetnosti i književnosti – i da realizuje projekat istorije privatnog života na našim prostorima. Istorija „privatnog“ u periodu od doseljavanja Slovena na Balkan sve do naših dana tema je izložbe o istoriji privatnog života na tlu Srbije koja treba da bude realizovana kao istraživački projekat u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije.

+ Tehnologija proizvodnje sladovine Schuster/ Weinfurtner/ Narziss prevedene sa nemačkog jezika Poslovna zajednica industrije piva i slada Jugoslavije, Beograd/ Jugoslovensko udruženje pivara, Beograd, 1988/90. 498 + 490 strana, udžbenički format. Očuvane. Požutele i neznatno zaprljane spoljašnosti. Jedna knjiga ima napisan broj na naslovnoj korici i potpis prethodnog vlasnika. U jednoj knjizi samo uočio podvlačenja na 6 strana dok u drugoj nisam. Prošlo je već 17 godina od kako je prof. dr K. Schuster završio rukopis 5. prerađenog izdanja TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE SLADOVINE. Nakon ovako dugog perioda vremena, osetila se potreba da se ponovo obradi delo profesora Leberle, poznato kao TEHNOLOGIJA PIVA (odn. proizvodnje sladovine, vrenja, odležavanja i istakanja piva). Ovaj je posao jedno vreme odlagan, jer je upravo na području kuvanja sladovine, na kome su očekivani rezultati nekoliko doktorskih disertacija, očekivan čitav niz novih dostignuća koja bi omogućila sagledavanje stanja na ovom području 1983/34. godine. Poglavlje o sirovinama predstavlja nastavak knjige TEHNOLOGIJA SLADA, naročito s aspekta ocene kvaliteta slada. Drugim sirovinama sa skrobom takođe je posvećeno više prostora nego ranije. Kod hmelja dat je ne samo opširan prikaz hemijskog sastava i opis danas raspoloživih, delom novih prerađevina hmelja, već su razmatrani i aspekti selekcije novih sorti i gajenja samog hmelja. Pivar treba da bude obavešten o ovim problemima. Biohemijska zbivanja prilikom komljenja sistematski su obrađena u svetlosti promena pojedinih grupa sastojaka i mogućih uticaja pojedinih faktora. Prilikom obrade tematike »usitnjavanja slada«, »ceđenja« i »obrade sladovine« uneti su rezultati vlastitih istraživanja autora, kao i kod razmatranja novih postupaka kuvanja sladovine, razvijenih usled sve skuplje energije. Ovo je i razlog koji je doveo do brojnih citata literature autora sa našeg Instituta. To ni u kom slučaju ne treba shvatiti kao davanje suviše velikog značaja rezultatima sopstvenih istraživanja. Knjiga treba da studentima da kvalitetnu osnovu za praćenje predavanja; pored toga, ona je namenjena učesnicima u neposrednoj proizvodnji, kojima daje uvid u nivo današnjih naučnih saznanja i tehničko-tehnološkog razvoja na ovom području. Naravno, pri tome nije podcenjen prikaz postojećih, u praksi dokazanih postupaka, tako da je obim ove knjige znatno veći no u ranijim izdanjima. Zahvaljujem se svojim saradnicima, pre svega g-đi akademskom direktoru dr E. Reicheneđer i g. glavnom inženjeru dr ing. habil. H. Miedaneru za korisne savete i doprinose, kao i gg. dipl. ing. R. Michelu i M. Esslingeru za obradu problematike vezane za sam tehnološki proces u varionici. Brojne slike u ovoj knjizi dobijene su od industrije koja isporučuje opremu i druge materijale za našu industriju. I časopisi »Brauwelt« i »Monatsschrift fur Brauerei« stavili su nam na raspolaganje u pogodnom obliku slike iz brojnih saopštenja, dok smo od inostranih autora dobili odgovarajuće skice i tabele. Svima njima srdačno zahvaljujemo. Izdavaču se zahvaljujemo na uspešnoj saradnji i na besprekornoj obradi ove knjige. Svi učesnici u ovom poslu pružili su mi veliku pomoć. Jedinice koje su korišćene u ovoj knjizi samo su delom u SI-sistemu mera, i kada su navedene kao takve, date su zajedno sa jedinicama koje su do sada bile uobičajene u industriji piva. Svestan sam činjenice da će u eventualno novom izdanju ove knjige biti potrebno dalje usklađivanje jedinica, koje je ovom prilikom bilo ograničeno, kako bi se prešlo na novi sistem mera. Slike objavljene u knjizi delom potiču od firmi: Alfa-Laval, Hamburg-Bergedorf BTE Essen, Biihler-Miag Braunschweig, Diessel Hildesheim, Eumann Gartringen, Filtrox St. Gallen, Hager Elsasser StuttgartVai-hingen, Hilge Bodenheim-Mainz Huppmann, Kitzingen Mayer Ulm Meura, Tournai Seeger, Stuttgart-Feuerbach Steinecker, Freising Westfalia, Oelde Ziemann Ludwigsburg, Freissing-Weihenstephan, februara 1985. LUDWIG NARZISS Predgovor jugoslovenskom izdanju Nastavljajući plodnu aktivnost u oblasti izdavačke delatnosti kojoj je cilj unapređenje stručnih i naučnih saznanja radnika u industriji piva i slada, Poslovna zajednica industrije piva i slada Jugoslavije stavlja na raspolaganje čitaocima prevod II dela udžbenika pivarstva sa najstarije i u svetu najpoznatije škole za obrazovanje kadrova visokog i najvišeg stručnog i naučnog profila — Fakulteta za pivarstvo iz Freisdng-Weihenstephan, SR Nemačka. Knjiga, koja se izdaje pod nazivom »Tehnologija proizvodnje sladovine«, predstavlja VI izdanje ovog dela udžbenika koji se prvi put pojavio još 1925. godine, ali je do te mere prerađen i dopunjen da, praktično, predstavlja potpuno novo i savremeno delo. Za ogroman napor koji je pri pisanju ove knjige uložio autor prof. Ludwig Narziss zaslužuje veliko priznanje, ne samo studenata Weihenstephana, već i stručnjaka i naučnih radnika širom sveta koji se sa bilo kog aspekta bave pivarstvom i sladarstvom. Ova knjiga je najvećim delom pisana, za tzv. »čisto pivarstvo«, odnosno za proizvodnju piva zasnovanu na primeni »Reinheitsgebot«-a (Zakon o čistoći proizvodnje), koji je jedan od verovatno najstarijih važećih zakona u svetu iz oblasti industrijske proizvodnje. Ipak, prvi put u jednom delu sa nemačkog govornog područja, dužna, pažnja je posvećena i drugim aspektima proizvodnje piva, na primer korišćenju nesladovanih sirovina kao sastavnih delova usipka, što će biti od posebnog interesa za stručnjake u našoj zemlji. Veliku vrednost ovoj knjizi daje spisak od preko 800 pođataka citirane literature, najvećim delom naučnih i stručnih saopštenja objavljenih nakon 1960. godine, prvenstveno na nemačkom, ali takođe i na engleskom i drugim jezicima. Za razliku od ranijih izdanja ove knjige, autor u ovom izdanju iznosi rezultate istraživanja i stavove pojedinih autora koji su na prvi pogled međusobno kontradiktorni. ostavljajući čitaocima i vremenu da o tome daju svoj sud. Ovakav pristup deluje istraživački inspirativno. Uveren sam da će ova izuzetno kvalitetna knjiga biti od velike koristi stručnjacima zaposlenim u proizvodnji piva i slada kao i istraživačima u institutima i na, fakultetima i da će doprineti daljem razvoju pivarstva i sladarstva u našoj zemlji. Ovom prilikom želim naglasiti da naučna i stručna javnost, koja je na bilo koji način vezana za proizvodnju slada i piva u našoj zemlji, duguje posebnu zahvalnost Poslovnoj zajednici industrije piva i slada i njenom Izdavačkom savetu, koji su omogućili da ova oblast proizvodnje u nas bude snabdevena izdanjima značajnih dela mnogo bolje od bilo koje druge proizvodne oblasti, Osvrt na ovu činjenicu ne bi bio potpun ako se ne bi spomenulo i ime Dr Slobodana Gaćeše, red. profesora Tehnološkog fakulteta u N. Sadu, koji je kao prevodilac i autor najviše doprineo obezbeđenju literature iz ove oblasti na našem jeziku. Beograd, 10. 07. 1988. godine Dr Josip Baras red. profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Sadržaj UVOD 1. SIROVINE 1.1 SLAD 1.1.1 Ječmeni slad 1.1.2 Pšenični slad 1.1.3 Specijalni tipovi slada 1.2 NESLADOVANE SIROVINE 1.2.1 Nesladovani ječam 1.2.2 Nesladovana pšenica 1.2.3 Kukuruz 1.2.4 Pirinač 1.2.5 Proso 1.2.6 Sirupi 1.2.7 Sećer 1.3 VODA ZA PROIZVODNJU PIVA 1.3.1 Opšta razmatranja 1.3.2 Tvrđoća vode 1.3.3 Opšta razmatranja delovanja jona iz vode 1.3.4 Joni iz vode i kiselost 1.3.5 Izračunavanje alkaliteta vode za proizvodnju piva 1.3.6 Posledice smanjenja kiselosti 1.3.7 Uticaj različitih jona i ostalih sastojaka vode 1.3.8 Priprema vode za proizvodnju piva 1.3.9 Kontrola i posledice pripreme vode 1.3.10 Biološko zakišeljavanje 1.3.11 Završne primedbe uz temu »voda za proizvodnju piva« 1.4 HMELJ 1.4.1 Uopšte 1.4.2 Botanika biljke hmelja 1.4.3 Rast, nega i uslovi proizvodnje hmelja 1.4.4 Sorte hmelja 1.4.5 Oblasti proizvodnje hmelja 1.4.6 Bolesti hmelja 1.4.7 Hemijski sastav hmelja 1.4.8 Ocena hmelja 1.4.9 Prerađevine od hmelja 2. USITNJAVANJE SLADA 2.1 UOPSTE 2.2 FRAKCIJE PREKRUPE, NJIHOVE RASTVORLJIVOSTI I KOLIČINE U KOJIMA NASTAJU 2.3 SASTAV PREKRUPE, ZAPREMINSKI ODNOSI I CEĐENJE 2.4 OCENA PREKRUPE 2.4.1 Empirijska ocena prekrupe 2.4.2 Granulometrijska analiza prekrupe 2.4.3 Uzimanje uzoraka 2.5 DROBILICE 2.5.1 Drobilice sa dva valjka 2.5.2 Drobilice sa četiri valjka 2.5.3 Drobilice sa šest valjaka 2.5.4 Drobilice sa pet valjaka 2.5.5 Dodatni uređaji 2.5.6 Rad i kontrola drobilica za suvo ili za kondicionirano drobljenje slada 2.5.7 Mokro drobljenje slada 2.5.8 Optimizirano mokro drobljenje slada 2.5.9 Proizvodnja sprašene prekrupe 2.6 UTICAJI KARAKTERISTIKA I SASTAVA PREKRUPE 2.6.1 Osobine slada 2.6.2 Uticaj postupka komljenja 2.6.3 Uticaj uređaja za odvajanje sladovine od tropa 2.6.4 Uticaj poboljšanja kvaliteta prekrupe na sastav sladovine i na iskorišćenje ekstrakta 2.7 SMESTAJ UREĐAJA ZA DROBLJENJE SLADA 3 KOMLJENJE 3.1 TEORIJA KOMLJENJA 3.1.1 Razgradnja skroba 3.1.2 Razgradnja belančevina 3.1.3 Razgradnja hemiceluloza i guma 3.1.4 Promene fosfata 3.1.5 Razgradnja lipida 3.1.6 Ponašanje polifenola u toku komljenja 3.1.7 Ostala zbivanja u toku komljenja—oslobađanje cinka 3.2 PRAKSA KOMLJENJA 3.2.1 Opšta razmatranja 3.2.2 Postupak rada prilikom komljenja 3.2.3 Posuđe za komljenje 3.2.4 Postupci komljenja 3.2.5 Prerada nesladovanih sirovina 3.2.6 Problemi koji se javljaju prilikom komljenja 3.2.7 Kontrola procesa komljenja 3.2.8 Izbor postupka komljenja 4. CEĐENJE KOMINE I DOBIJANJE SLADOVINE 4.1 CEĐENJE KOMINE BISTRENIKOM 4.1.1 Princip dobijanja sladovine pomoću bistrenika 4.1.2 Bistrenik 4.1.3 Postupak ceđenja komine bistrenikom 4.1.4 Kvalitet ceđenja 4.1.5 Izbacivanje tropa i opterećenje otpadnih voda 4.1.6 Kontrola tokom ispiranja tropa i njegovog rezanja 4.1.7 Kapacitet i ekonomičnost primene bistrenika 4.2 CEĐENJE KOMINE FILTROM ZA KOMINU 4.2.1 Princip dobijanja sladovine filtrom za kominu 4.2.2 Filtar za kominu 4.2.3 Postupak rada sa filtrom za kominu 4.2.4 Kvalitet ceđenja kod filtra za kominu 4.2.5 Pražnjenje tropa i količine otpadnih voda 4.2.6 Kontrola rada filtra za kominu 4.2.7 Kapacitet filtra za kominu 4.2.8 Prednosti i nedostaci filtra za kominu 4.3 STRAINMASTER 4.3.1 Elementi strainmastera 4.3.2 Postupak ceđenja komine strainmasterom 4.3.3. Kapacitet strainmastera 4.3.4 Kvalitet ceđenja komine strainmasterom 4.3.5 Prednosti i nedostaci strainmastera 4.4 FILTARPRESA SA VELIKIM PRITISKOM 4.4.1 Princip 4.4.2 Elementi filtarprese sa velikim pritiskom 4.4.3 Postupak rada sa filtarpresom velikog pritiska 4.4.4 Kapacitet filtra 4.4.5 Preduslovi za besprekorno funkcionisanje filtra koji radi pod velikim pritiskom 4.4.6 Prednosti sistema filtracije pod velikim pritiskom 4.4.7 Kontinualne metode ceđenja komine 4.5 POREĐENJE EKONOMlČNOSTI RAZLlČlTIH SISTEMA CEĐENJA KOMINE 4.6 »PETI« SUD 5. KUVANJE I HMELJENJE SLADOVINE 5.1 ZNACAJ KUVANJA SLADOVINE 5.2 SISTEMI KUVANJA SLADOVINE 5.2.1 Kotlovi za kuvanje sladovine 5.2.2 Postrojenja za kontinualno kuvanje sladovine 5.3 FIZIČKE PROMENE PRILIKOM KUVANJA SLADOVINE 5.3.1 Otparavanje viška vode 5.3.2 Uništenje enzima slada 5.3.3 Sterilizacija sladovine 5.3.4 Povećanje kiselosti sladovine tokom kuvanja 5.4 KOAGULACIJA BELANCEVINA 5.4.1 Opšta razmatranja 5.4.2 Ocena koagulacije belančevina 5.4.3 Fizički faktori koagulacije belančevina 5.4.4 Uticaj sastava sladovine na koagulaciju belančevina 5.4.5 Početak kuvanja sladovine 5.4.6 Dodaci za poboljšanje taloženja belančevina 5.5 HMELJENJE SLADOVINE 5.5.1 Rastvaranje i transformacije gorkih kiselina 5.5.2 Delovanje polifenola hmelja 5.5.3 Hmeljna ulja u toku kuvanja sladovine 5.5.4 Masne kiseline hmelja u toku kuvanja sladovine i njihove preostale količine 5.5.5 Belančevinski sastojci hmelja 5.5.6 Količina hmelja za hmeljenje piva 5.5.7 Doziranje hmelja 5.6 PROMENE AROMATlČNIH SASTOJAKA SLADOVINE 5.6.1 Termičko-oksidativna razgradnja linolne i linolenske kiseline 5.6.2 Promene fenolkarbonskih kiselina 5.6.3 Nastajanje proizvoda Maillardovih reakcija 5.6.4 Promene jedinjenja sa sumporom tokom kuvanja sladovine 5.7 POTROŠNJA ENERGIJE PRILIKOM KUVANJA SLADOVINE 5.7.1 Kondenzator para iz kotla 5.7.2 Smanjenje uparavanja sladovine 5.7.3 Kompresija bridovih para 5.7.4 Kuvanje na povišenim temperaturama 5.8 POSTUPCI I REZULTATI RADA KOD PRIMENE SAVREMENIH SISTEMA KUVANJA SLADOVINE 5.8.1 Sistem sa spoljnim kuvačem 5.8.2 Smanjenje uparavanja sladovine 5.8.3 Nadbarometrijsko kuvanje, ili kuvanje pod nešto povišenim pritiskom 5.8.4 Kuvanje na visokim temperaturama — 120°C 5.8.5 Kuvanje na visokim temperaturama — 130 do 140°C 5.9 PRAŽNJENJE SLADOVINE IZ KOTLA 5.9.1 Cediljka za hmelj 5.9.2 Hmeljni trop 5.9.3 Troip od hmeljnog praha, odn. od mlevenog hmelja 5.9.4 Vruća hmeljna sladovina 5.9.5 Pivski trop 6. SIGURNOST I OBEZBEĐENJE ODVIJANJA RADA U VARIONICI 6.1 OPSTI ZAHVATI 6.2 DELIMlČNA AUTOMATIZACIJA 6.3 POTPUNA AUTOMATIZACIJA 6.4 ODRŽAVANJE ČISTOĆE U VARIONICI 7. ISKORIŠĆENJE U VARIONICI 7.1 PRORACUN ISKORISCENJA U VARIONICI 7.1.1 Neophodni parametri 7.1.2 Izračunavanje iskorišćenja ekstrakta 7.2 OCENA ISKORlŠĆENJA U VARIONICI 7.2.1 Poređenje laboratorijskog iskorišćenja i iskorišćenja u varionici 7.2.2 Bilans iskorišćenja ekstrakta 7.2.3 Razlozi nezadovoljavajućeg iskorišćenja u varionici, odn. velikih gubitaka ekstrakta sa tropom 7.2.4 Završna razmatranja na temu iskorišćenja u varionici 8. OBRADA SLADOVINE IZMEĐU VARIONICE I VRIONOG PODRUMA 8.1 OPSTA RAZMATRANJA 8.1.1 Hlađenje sladovine 8.1.2 Vezivanje kiseonika u sladovini 8.1.3 Izdvajanje toplog taloga 8.1.4 Hladni talog 8.1.5 Ostale promene 8.2 POSTUPCI OBRADE SLADOVINE 8.2.1 Postrojenje sa tavom za hlađenje, škropnim hladnjakom ili zatvorenim hladnjakom 8.2.2 Zatvoreni sistemi 8.2.3 Odvajanje toplog taloga 8.2.4 Odvajanje hladnog taloga 8.2.5 Uređaji za aeraciju sladovine 8.2.6 Dekanter 8.2.7 Automatizacija hlađenja sladovine 8.3 ISKORISĆENJE HLADNE SLADOVINE 8.3.1 Polazni parametri 8.3.2 Izračunavanje iskorišćenja u hladnoj sladovini 8.3.3 Razlike između iskorišćenja u variondci i iskorišćenja u hladnoj sladovini 9. PROIZVODNJA SLADOVINE SA VEĆIM SADRŽAJEM EKSTRAKTA 9.1 CEĐENJE 9.2 KOMLJENJE 9.3 KUVANJE SLADOVINE 9.4 PRIMENA SIRUPA ILI SECERA 9.5 OBRADA SLADOVINE 9.6 DALJA OBRADA SLADOVINE SA POVECANIM SADRŽAJEM EKSTRAKTA 9.6.1 Razblaživanje prilikom hlađenja sladovine 9.6.2 Razblaživanje piva pre ili nakon filtracije 9.6.3 Karakteristike piva dobijenih fermentacijom sladovine sa povećanom koncentracijom ekstrakta 9.7 USTEDE PRILIKOM PROIZVODNJE PIVA IZ KONCENTROVANIJE SLADOVINE 9.7.1 Kapacitet 9.7.2 Uštede energije 10. RAZMEŠTAJ OPREME U VARIONICI I ODELENJU ZA HLAĐENJE SLADOVINE 10.1 POLOŽAJ I RAZMESTA.T POJEDINIH DELOVA POSTROJENJA U OBLASTI PROIZVODNJE SLADOVINE 10.2 VRSTE VARIONICA 10.2.1 Tednostruke varionice 10.2.2 Dvostruka varionica 10.3 KAPACITET VARIONICE DODATAK ODREDBA O VODI ZA PlĆE (TVO): GRANIČNE VREDNOSTI ZA SADRŽAJ POJEDINIH HEMIKALIJA NAKNADNE DOPUNE LITERATURA REGISTAR POJMOVA Uvod Nemačkim Zakonom o porezu na pivo u paragrafu 9 definiše se »da se za proizvodnju piva donjega vrenja sme upotrebljavati samo ječmeni slađ, hmelj, kvasac i voda«. Proizvodnja piva gornjega vrenja podleže istom propisu; u ovom je slučaju, međutim, dozvoljena primena i pšeničnog slada, kao i »tehnički čistog šećera šećerne repe ili trske, ili invertnog šećera, kao i skrobnog šećera i sredstava za bojenje piva dobijenih propisanim postupcima od šećera«. Ovim zakonskim tekstom regulisana je primena Zakona o čistoći proizvodnje (Reinheitsgebot) kao opšteg okvira tehnologije piva u Nemačkoj; pri tome, međutim, treba imati u vidu da u oblasti Južne Nemačke — pre svega u Bavarskoj — Zakon o čistoći proizvodnje se primenjuje strožije, pa nije dozvoljena upotreba šećera ni u proizvodnji piva gornjega vrenja, itd. izuzetno u proizvodnji piva za izvoz. Neki inostrani tehnolozi smatraju da vekovna tradicija proizvodnje piva zasnovana na Zakonu o čistoći proizvodnje predstavlja antikvitet, koji je kočnica tehnološkog napretka u ovoj oblasti. Međutim, buran tehnološki i tehnički razvoj tokom poslednjih 25 godina je upravo pokazao kolike su mogućnosti usmerenog, naučno osnovanog korišćenja prirodnih parametara u proizvodnji slada i piva, bez da se pri tome odstupi od stvarnog jezgra ove proizvodnje. Razvoj tehnologije piva je pokazao da se od gore navedenih sirovina bez dodatnih pomoćnih zahvata ili bilo kakvih dodataka može proizvesti pivo odgovarajućeg, ujednačenog kvaliteta i stabilnosti. Ovo je značajno pre svega u vremenu u kome se sve više javljaju zahtevi za čistim, nepatvorenim životnim namirnicama, i u kome se ulažu velik napori u cilju ostvarenja ovih želja. U ovom pogledu upravo pivara bi mogla da predstavlja pozitivan primer. U SR Nemačkoj već se dugo vremena proizvode i pivo gornjeg vrenja, i pivo donjeg vrenja. Mada prvobitno oblik proizvodnje piva predstavlja upravo proizvodnja piva gornjega vrenja, u drugoj polovini 19. veka proizvodnja piva donjega vrenja sve je čvršće hvatala koren. Nakon Drugog svetskog rata u pojedinim Saveznim državama ponovo je došlo do rasprostranjenja proizvodnje piva gornjeg vrenja: »Alt piva« u Donjoj Rajnskoj Oblasti, »Kolsch« piva u oblasti Kelna i pšeničnog piva u Bavarskoj. U postupcima proizvodnje sladovine, međutim, između ovih piva nema bitnijih razlika u odnosu na proizvodnju sladovine za pivo donjega vrenja. Usled toga će u narednim razmatranjima tehnologije proizvodnje sladovine u najvećoj meri biti reči o načinima dobijanja sladovine za pivo donjeg vrenja. Odstupanja koja se odnose na »gornje vrenje biće navedena na odgovarajućim mestima. Mada će biti dat i opis proizvodnje sladovine uz primenu nesladovanih sirovina ili nekih drugih dodataka, sadržaj ove knjige težište baca na pivaru za proizvodnju piva donjega vrenja u uslovima primene Zakona o čistoći proizvodnje. Nemačka industrija piva predstavlja uzor u ovom pogledu, u okvirima čitavoga sveta...

Stanje: Ploča 4+ , Omot 4++ ---------------------------- Opsirnije: -------------------- Дејвид Роберт Џоунс (енгл. David Robert Jones; 8. јануар 1947 — 10. јануар 2016), познат под псеудонимом Дејвид Боуи (енгл. David Bowie), био је један је од најпознатијих британских рок музичара, певача, композитора и глумаца. Боуијева музичка каријера трајала је више од пет деценија, а био је склон сталном мењању музичког стила и имиџа, нарочито од 1970. године.[1] Преминуо је 10. јануара 2016. године[2], после осамнаестомесечне борбе са раком јетре. Младост Боуи је рођен као Дејвид Роберт Џоунс 8. јануара 1947. године у Брикстону. Његова мајка, Маргарет Мери „Пеги” (1913 – 2001)[3][4] је рођена у војном кампу Шорнклиф, поред Черитона у Кенту. Родитељи њеног оца су били ирски имигранти који су се населили у Манчестер. Она је радила као конобарица у биоскопу Ројал Танбриџ Велс.[5] Његов отац Хејвуд Стентон „Џон” Џоунс (1912–1969) је био из Донкастера и радио је као промотер за дечију хуманитарну организацију Бернандо. Породица је живела на граници између Брикстона и Стоквела у јужном Лондонском округу Ламбет. Боуи је похађао школу за децу Стоквел до шестогодишњег доба и тада је добио репутацију надареног, једнообразног детета и пркосне свађалице.[6] Боуи се преселио са породицом у Бромли. Две године касније, започео је похађање Брнт Еш основне школе. Школски хор је сматрао да има „адекватан” глас, а показао је надпросечне вештине свирања флауте. Када је имао девет година, његов плес на часовима покрета је био веома маштовит, толико да су наставници називали његове интерпретације „живописно уметничким”, а његов стил „задивљујућим” за дете.[6] Исте године, порастао је његов интерес за музику када му је отац купио колекцију плоча међу којима су биле плоче група Тинејџерс, Платерс, Фетс Домино, Елвис Присли и Литл Ричард. Након слушања песме Литл Ричарда Tutti Frutti, Боуи је касније рекао да је тада „чуо Бога”.[7] Боуи је студирао уметност, музику и дизајн. Његов полубрат Тери Бернс је утицао на његов ентузијазам када је реч о џез музици. Боуи је тада нарочито био заинтересован за Чарлса Мингуса и Џона Колтрејна, због чега му је мајка купила Графтон саксофон 1961. године. Након тога је започео часове код баритона саксофонисте Ронија Роса.[8] У школи је 1962. године задобио озбиљне повреде ока када се посвађао са Џорџом Андервудом око девојке. Имао је неколико операција током петомесечног периода.[9] Тада му је доктор рекао да штета не може у потпуности бити отклоњена, због чега је Боуи имао погрешну перцепцију дубине и промену у боји ока. Овакво око је касније постало најпрепознатљивији знак Боуија.[10] Упркос свађи, Боуи је остао у добрим односима са Андервудом, који је креирао уметничка дела за Боуијеве раније албуме. Музичар Боуи 1975. године Најранија песма којом се прославио био је сингл Space Oddity из 1969, који је због спуштања на Месец имао велик успех. Најзначајнији Боуијев албум био је The Rise and The Fall of Ziggy Stardust and The Spiders From Mars. То је био концептуални албум са причом о ванземаљцу који долази на Земљу, постаје мегазвезда а на крају га убијају обожаваоци. Заштитни знак турнеје био је огромни стаклени паук, посебно израђен за ту прилику. Турнеју за албум `Ријалити` (2005), морао је да прекине због мањег срчаног удара. ---------------------------- Predmet prodaje je veoma redak LP David Bowie ‎– Low Label: RCA ‎– PL 12030, RCA Victor ‎– PL 12030 Format: Vinyl, LP, Album, Promo Country: Italy Released: Jan 1977 Genre: Electronic, Rock Style: Experimental, Ambient Tracklist A1 Speed Of Life A2 Breaking Glass A3 What In The World Backing Vocals – Iggy Pop Organ [Farfisa] – Roy Young A4 Sound And Vision Backing Vocals – Brian Eno, Mary Visconti Saxophone – David Bowie A5 Always Crashing In The Same Car Cello – David Bowie Effects [Guitar Treatments] – Brian Eno Organ – Roy Young A6 Be My Wife A7 A New Career In A New Town Harmonica – David Bowie B1 Warszawa Piano – Brian Eno B2 Art Decade Cello – Eduard Meyer Chamberlin [Chamberlain] – David Bowie B3 Weeping Wall Vibraphone, Xylophone, Synthesizer – David Bowie B4 Subterraneans Saxophone – David Bowie ------------------------------ Matrix / Runout (Runout side A): FKAY 31266 4S - 1A 8 Matrix / Runout (Runout side B): FKAY 31267 1S - 1A 9

Kao na slikama Vrlo dobro očuvano Jako retko u ponudi First edition. Collection de `l Espirit Nouveau`. Large 8vo. (4) + v + (1) + 284 + (2) + (8)pp appendix + (3)pp. With illustrations in text throughout & 1 large folding plate ( une ville contemporain ). First edition. Le Corbusier s innovative ideas for the contemporary city using modern technology to bring efficiency and fulfillment to work, recreation and movement within the urban environment. Le Korbizje (franc. Charles-Édouard Jeanneret, Le Corbusier) ili samo Korbizje je pseudonim francuskog arhitekte švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri (franc. Charles-Édouard Jeanneret-Gris). Rođen je 6. oktobra 1887. u mestu Šo de Fon (franc. La Chaux-de-Fonds) u Švajcarskoj i postao francuski građanin 1930. godine, a umro je 27. avgusta 1965. u Francuskoj. Le Korbizje je bio arhitekta i urbanista a takođe i slikar, vajar i pisac a poznat je i kao saosnivač purizma. Tokom svoje pedesetogodišnje karijere dizajnirao je zgrade u Evropi, Japanu, Indiji, i Severnoj i Južnoj Americi. Posvećen pružanju boljih uslova za život stanovnicima preopterećenih gradova, Le Korbizje je bio uticajan u oblasti urbanističkog planiranja, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). Le Korbizje je pripremio glavni plan grada Čandigar u Indiji, i doprineo je specifičnim dizajnerskim projektima za više zgrada u tom gradu. Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja je upisano u Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu.[1] Biografski podaci[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je rođen u porodici umetnika: njegov otac je bio slikar i graver brojčanika na časovnicima,[2] a mati muzičarka. Njegov stariji brat Albert je bio amaterski violinista.[2] Počeo je rano da slika i uči graverski zanat.[3][4][5] Sa četrnaest godina počeo je da pohađa umetničku školu,[2] ali se uskoro posvetio arhitekturi. Godine 1902. na međunarodnoj izložbi cizeliranih časovnika u Torinu njegov rad je nagrađen diplomom. Od 1906. posvećuje se isključivo arhitekturi, živi skromno, putuje po svetu, a u Italiji proučava tamošnju arhitekturu. Sledeće godine odlazi u Austriju. Počinje da proučava armiranobetonske konstrukcije da bi 1912. realizovao prve arhitektonske projekte.[6] Tokom Prvog svetskog rata radio je kao učitelj.[7] Godine 1917. trajno se nastanjuje u Parizu i sa kasnijim dugogodišnjim saradnikom Amadeom Ozefantom izdaje manifest kubizma koji postaje osnov purizma. Godine 1929. godine postaje saosnivač časopisa za estetska pitanja. Godine 1921. sa rođakom Pjerom Žanreom otvara atelje u kome radi do 1965. godine. Od 1923. gradi zgrade širom sveta (Francuska, Švajcarska, Nemačka, Rusija, Južna Amerika, Alžir... ). Le Korbizje, april 1965. U prisilnoj izolaciji je od 1939, odnosno od početka Drugog svetskog rata. Godine 1941. objavljuje u Parizu „Atinsku povelju“ a 1944. ` Tri ljudska uređenja“. Radi i projektuje od završetka Drugog svetskog rata pa sve do smrti od infarkta 27. avgusta 1965. Izbor iz dela[uredi | uredi izvor] Muzej u Tokiju od Le Korbizjea Administrativna zgrada od Le Korbizjea u Čandigaru-Indija Objekat Le Poème Électronique ispred Tehničkog univerziteta u Aidhovenu Dvostruka kuća od Le Korbizijea i Pjera Žanrea u Štutgartu kao primer za primenu pet principa nove arhitekture Dom-ino (njegov prvi projekat) Prvi Le Korbizijeov projekat koji generalizuje promišljene crte i principe kao i metode konstrukcije zgrada, je iz 1914. godine i inspirisan je Garnierovim industrijskim gradom u kome još možemo naslućivati kompozicione nedoslednosti razmeštanja reprodukovanog modula i ipak tu ne spaja pojedine elemente u organizovani gradski organizam i celine. Vila na morskoj obali Ovo je projekat iz 1916. koji jasno ukazuje na nerešene protivrečnosti dve kompozicione osnove; tradicionalne srednjomorske, koja se karakteriše lukovima i lođama i druge dinamičke koja se karakteriše slobodnom volumetrijom što se može smatrati približavanjem preloma u njegovom stvaralaštvu i shvatanju prostora. Serijska stambena jedinica Dom Citrohan Ovo je projekat iz vremena 1920—1922. godine u kojem je rešio probleme serijske gradnje stambene jedinice. Slobodnim rasporedom površina i unutrašnjeg prostora pojedinih prostorija omogućava čoveku da u principu vodi bolji život i ima bolje uslove za rad. U ovom se projektu manifestuje njegov princip koji je proizveo veliki skandal u umetnosti „Stan je mašina za stanovanje“. Stambena jedinica za Blistavi grad Izgrađena je u godinama 1947—1952. u skladu sa svojim predstavama o stanu kao mašini za stanovanje. Stanovi su opremljeni otvorenim terasama i arhitekta je tu primenio svoj „Modulator“ koji je sam stvorio i to je sistem proporcija ljudskog tela u koncepciji ljudskog merila kao čoveka koji je merilo stvari. U planu Marseljskog blistavog grada Le Korbizije je definisao pet tačaka arhitekture odnosno pet njegovih principa: Stubovi: zgrada je na stubovima. Zgrada sa osnovama u zemlji - tamni i često vlažni prostori. Armirani beton je omogućio da zgrada lebdi u vazduhu, a komad zemlje ispod nje je bašta koja se nalazi i na krovu objekta. Krovne bašte... Armirani beton je novo sredstvo za homogenizaciju pokrivanja objekata. Razlozi tehnički, ekonomski i čežnja za savremenim komforom, razlozi osećajni - sve to nam nudi da se odlučujemo za terase na krovovima. Slobodna kompozicija. Stalno se grade noseći zidovi od čega zavisi projekat. Armirani beton je dao slobodan prostor i po posebnim spratovima se ne moraju ponavljati iste osnove i projektovati isti prostor, spratovi su nezavisni i to se ogleda u uštedama u prostoru i investicijama. Uzdužni prozori. Prozor je osnovni elemenat u arhitekturi i projektu zgrade. Armirani beton znači revoluciju za istoriju prozorskih otvora. Prozori se sada mogu projektovati kao odnosi punog-praznog i uzduž cele fasade. Slobodna fasada. Stupovi iza fasada unutar objekata. Fasade su tanke membrane odnosno opne koje se sastoje od prozora i ispune od izolujućeg materijala koji se nosi na armirano-betonskim konstrukcijama. Fasada je slobodna. Vila Štajn i Garhes Osnovna je osnova horizontalnih elemenata koje određuju kompoziciju fasade, terasa je na krovu. Slobodne osnove ove koncepcije su nagovestili potencijal plastične energije koja će doći do izražaja u njegovim nerednim projektima. Predlog palate UN u Ženevi Le Korbizije je predložio praktičnu zgradu koja je u duhu savremene arhitekture i prema „Novoj estetici“. Njegov projekat nije pobedio i kako tvrdi: `- diplomatija ima neprimerene simpatije prema pozlaćenim prostorima mrtvih kraljeva“. Vila Savoja u Poisi Realizovana 1929—1932. To je projekat koji se zasniva na njegovih „pet principa“ i zgrada oslonjena na stubovima lebdi u prostoru kao bela svemirska lađa koja kao da nije od ovoga sveta Kapela Notr-dam u Ronšanu Simbol je savremene arhitekture inspiracije iz primitivne umetnosti i ekspresivnog spoljašnjeg izgleda koja je u kontrastima sa spiritualnim duhom unutrašnjeg prostora. Mali prozori na snažnim zidovima pripomenuće nam gotiku i njene katedrale i tvrđave a vizuelno je u suštoj suprotnosti gotskih katedrala i prava je oprečnost lake i visoko stilizovane gotike. Manastir U la Turete Realizovan je 1959. i koristi formalni jezik objašnjavajući dinamički prostor, i u naponu je između unutrašnjeg prostora i spoljašnjeg prostora. Ovde nalazimo rad na svetlosti i svetlosnim efektima koji obogaćuju unutrašnji prostor oživljavajući ga i uklanjaju njegovu monotoniju u njegovoj funkcionalnosti. Portret Le Korbizjea na novčanici od 10 švajcarskih franaka iz 1996. Velika dela arhitekture i urbanizma[uredi | uredi izvor] Plata Gustava Kapaneme, Rio de Žaneiro (Brazil) Ozarenigrad u Marselju Urbanistički planovi za Sent-Die Planovi za La Rošel Plan zgrade OUN Plan urbanizacije Bogote Rošanska kapela Manastir u La Turetu Stambeni kompleks u Nant-Rezeu Urbanizacija u Meuksu i Firmini Strazburški konkurs Brazilski paviljon univerzitetskog grada Meandralni grad u Tokiju Čandigar Radovi u umetnosti[uredi | uredi izvor] Više od 400 uljanih slika ili murala 44 skulpture 27 predloga za goblene litografije i crteži Nameštaj[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Le Korbizjeov nameštaj Okvir LC4 stolice koju su dizajnirali Le Korbizje i Perjand (1927–28) u Muzeju dekorativnih umetnosti, Pariz Le Korbizje je bio elokventni kritičar fino dizajniranog ručno izrađenog nameštaja, napravljenog od retkog i egzotičnog drveta, sa umecima i pokrivačima, predstavljenoj na Izložbi dekorativne umetnosti 1925. godine. Sledeći svoj uobičajeni metod Le Korbizje je prvo napisao knjigu sa svojim teorijama o nameštaju, sve zajedno sa nezaboravnim sloganima. U njegovoj knjizi iz 1925. godine L`Art Décoratif d`aujourd`hui, on se zalagao za nameštaj za čiju izradu bi bili korišteni jeftini materijali i koji bi se mogao se masovno proizvoditi. Le Korbizje je opisao tri različita tipa nameštaja: tip potreba, tip nameštaja, i objekti ljudskih udova. On je definisao objekte ljudskih udova kao: „... produžetke naših udova i adaptirane na ljudske funkcije, koje su tipa potreba i tipa funkcija, i stoga tipa objekata i tipa nameštaja. Objekat ljudskog uda je poslušni sluga. Dobar sluga je diskretan i skroman, kako bi pružio slobodu svom gospodaru. Svakako, umetnički radovi su oruđa, lepa oruđa. I dugo živeo dobar ukus manifestovan izborom, suptilnošću, proporcionalnošću i harmonijom.” On je dalje deklarisao, „Stolice su arhitektura, sofe su buržoazija”. Le Korbizje se prvi oslanjao na gotov industrijski nameštaj iz Tonetovih fabrika da ispuni svoje projekte, kao što je njegov paviljon na Ekspoziciji iz 1925. Godine 1928, nakon objavljivanja njegovih teorija, on je počeo da eksperimentiše u oblasti dizajna nameštaja. Godine 1928, on je pozvao arhitektu Šarlot Perjand, da se pridruži njegovom studiju kao dizajner nameštaja. Njegov rođak, Pjer Žanere, isto tako je sarađivao na mnogim njegovim dizajnima. Za proizvodnju njegovog nameštaja on je izabrao nemačku firmu Gebruder Tonet, koja je počela sa pravljenjem stolica od cevastog čelika, materijala koji je originalno korišten za izradu biciklova, u ranim 1920-tim. Le Korbizje je cenio dizajnerske radove Marsela Brojera i Bauhausa, koji je 1925. godine započeo sa pravljenjem elegantnih modernih cevastih klubskih stolica. Ludvig Mis van der Roe je započeo sa proizvodnjom po svojoj sopstvenoj verziji skulpturne zakrivljene forme sa sedištem od trske 1927. godine.[8] Prvi rezultati kolaboracije između Le Korbizja i Perjand su bila tri tipa stolica napravljena sa okvirima od hromiranog cevastog čelika; LC4 ležaljka (1927–28) sa pokrivačem od kravlje kože, što joj je davalo osećaj egzotičnosti; udobni naslonjač (LC3) (1928–29), klupska stolica sa cevastim okvirom koji je podsećao na udobne Art Deko klupske stolice koje su postale popularne tokom 1920-ih; i naslonjač za ljuljanje (LC4) (1928–29), nisko sedište suspendovano u cevastom čeličnom ramu, takođe sa tapaciranje od kravlje kože. Ove stolice su bile specifično dizajnirane za dva njegova projekta, Kuća la Roš u Parizu i paviljon za Barbaru i Henrija Čerča. Sve tri su jasno pokazale uticaj Mis van der Roea i Marsela Brojera. Linija nameštaja je proširena dodatnim dizajnima za Le Korbizjeovu postavku Jesenji salon iz 1929. godine, `Oprema za kuću`. Uprkos namere Le Korbizjea da njegov nameštaj treba da ima pristupačne cene i da bude industrijski proizvođen njegovi komadi su originalno bili skupi za izradu i nisu ušli u masovnu proizvodnju dogo godina, do vremena kad je on postao poznat. [9] Politika[uredi | uredi izvor] Politički stavovi Le Korbizjea su prilično nejasni i promenljivi tokom vremena. Tokom 1920-ih, on je nakratko pisao članke o urbanizmu za sindikalističke žurnale Plans, Prélude i L`homme reel.[10] Između 1925. i 1928, Le Korbizje je sarađivao sa Le Faisceau, francuskom fašističkom partijom kratkog veka koju je predvodio Žorž Valo. Valo je kasnije postao antifašista.[11] Le Korbizje je poznavao još jednog bivšeg člana te partije, Ibera Lagardela, bivšeg radničkog lidera i sindikaliste, koji je postao nezadovoljan političkom levicom. Godine 1934, nakon što je Lagardel dobio poziciju u francuskoj ambasadi u Rimu, on je organizovao da Le Korbizje predaje arhitekturu u Italiji. Lagardel je kasnije služio kao ministar rada u pro-osovinskom Višijevskog režimu. Le Korbizje je u nekoliko navrata neuspešno tražio angažmane od Višijevskog režima, ali jedino imenovanje koje je dobio je bilo članstvo u komitetu koji je proučavao urbanizam. Le Korbizje je bio optužen za antisemitističke stavove. On je pisao svojoj majci u oktobru 1940, pre referenduma koji je organizovala Višijevska vlada: „Jevreji loše prolaze. Povremeno mi ih je žao. Ali izgleda da je njihova slepa požuda za novcem uništila zemlju.” On je isto tako bio optužen za omalovažavanje muslimanskog življa u Alžiru, u to vreme delu Francuske. Kad je Le Korbizje predložio plan za obnovu Alžira, on je osudio postojeći način stanovanja evropskih Alžiraca, žaleći se da je inferioran onom u kojem žive autohtoni Alžirci: „civilizovani žive kao pacovi u rupama”, dok „varvari žive u usamljenosti, u dobrostanju”.[12] Njegov plan za obnovu Alžira je odbijen, i nakon toga je Le Korbizje uglavnom izbegavao politiku.[13] Kritike[uredi | uredi izvor] Mali broj arhitekata 20. veka je bio hvaljen, ili kritikovan, u istoj meri kao i Le Korbizje. U svom posmrtnom slovu Le Korbizjea na memorijalnoj ceremoniji za arhitektu u dvorištu Luvra 1. septembra 1965. godine, francuski ministar kulture Andre Malro je izjavio, „Le Korbizje je imao velike rivale, ali ni jedan od njih nije imao isti značaj u revoluciji arhitekture, jer ni jedan nije podnosio uvrede tako strpljivo i tako dugo.”[14] Kasnije kritike Le Korbizjea su bile usmerene na njegove ideje o urbanističkom planiranju.[15] Prema nekim kritičarima, Le Korbizjeov urbanizam je bio modelovan na fašističkoj državi.[16] Ti kritičari navode da je sam Le Korbizje pisao da „svi građani ne mogu da postanu lideri. Tehnokratska elita, industrijalci, finansijeri, inženjeri, i umetnici bi bili locirani u gradskom centru, dok bi radnici obitavali u gradskim predgrađima.”[17] Uticaj[uredi | uredi izvor] Le Korbizje je revolucionisao urbanističko planiranje, i bio je osnivački član Međunarodnog kongresa moderne arhitekture (CIAM). On je bio jedan od prvih koji je realizovao kako će automobil promeniti ljudsko društvo. Le Korvizje je zamislio grad budućnosti sa velikim stambenim zgradama izolovanim u parkovskom okruženju. Planove Le Korbizjea prihvatili su graditelji javnih građevina u Evropi i Sjedinjenim Državama. U Velikoj Britaniji urbanisti su poprimali Le Korbizjeove „gradove na nebu” kao jeftiniji pristup javnom stanovanju krajem pedesetih godina 20. veka.[18] Zanimljivosti[uredi | uredi izvor] Godine 1910. godine, putujući na istok, Le Korbizje je posetio Knjaževac. Inspirisan slikovitošću ulica i arhitekturom grada, napravio je crtež Knjaževca, koji se danas čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.[19]

Stanje: Ploča 5, Omot 4/4+ , veoma retko u ovom stanju očuvanosti!! ------------------------------- Opsirnije: -------------------------- Duško (Dušan) Gojković (Jajce, 14. oktobar 1931 — Minhen, 5. april 2023) bio je srpski svetski priznati džez trubač, kompozitor i aranžer. Bio je srpski džez muzičar koji je ušao u mnoge strane enciklopedije (od novijih: posebna biografska jedinica u popularnom džez vodiču Rough Guide), i postao „hodajuća enciklopedija džeza i imena iz tog svijeta”.[1] Život i karijera Rođen je u Jajcu, u Kraljevini Jugoslaviji, danas u Bosni i Hercegovini, 14. oktobra 1931. godine, od oca Vuksana i majke Kristine, kao jedno od njihove četvoro dece. Nakon ratnog i poratnog perioda života, jednim delom i u logoru, doživeo je porodićnu tragediju. Izgubio je oca koji je streljan kao pripadnik četničkog pokreta, i praktično, brata koji je doživotno izbegao u Australiju. Ostavši bez porodice on se 1946. godine obreo u Beogradu, kao gimnazijalac i učenik u Muzičkoj školi „Stanković” u Beogradu, pod neprestanom kontrolom ondašnjih komunističkih vlasti zbog sviranja zabranjivanog džeza na javnim mestima. „Na prijemnom ispitu u Muzičkoj školi Stanković otpevao sam neku rusku pesmu uz klavir i napomenuo im da želim da učim da sviram trubu jer imam taj instrument kući i da u školskom orkestru sviram džez. Direktor škole je sumnjičavo vrteo glavom zbog tog džeza, ali su me ipak primili i konačno sam počeo da sviram trubu. Moje improvizacije na trubi nijedan komesar nije mogao da kontroliše. Džez je sloboda.“ Muziku je studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu od 1948. do 1953. godine. Još kao student sa 18 godina svirao je trubu u mnogim džez i diksilend bendovima i sa velikim orkestrom Radio Beograda. Posle pet godina provedenih u Jugoslaviji, prerastao je nivo balkanskog muziciranja i odlučio da nastavi svoju karijeru u Zapadnoj Nemačkoj. Godine 1956. snimio je svoj prvi LP kao član grupe Frank All Stars. Sledeće četiri godine proveo je kao prvi trubač i član Kurt Edelhagenovog orkestra. Tokom godina svirao je sa značajnim džezerima kao što su Čet Bejker, Sten Gec i Oskar Petiford. Prvi put se obreo u Americi sa Evropskim omladinskim orkestrom 1958. u Njuportu na džez festivalu na Istočnoj obali, i svojim stilom muziciranja privukao veliku pažnju sa obe strane okeana. Godine 1961. ponuđena mu je stipendija za studije u oblasti komponovanja i aranžiranja u Berkliju, u vrsti muzike za koju teško da su tada drugde u svetu postojale neke škole. „Trebala mu je preporuka i – dobio ju je. Od Stena Geca, Arta Farmera i Oskara Petiforda, koji su je napisali i potpisali na masnom jelovniku nekog kafića u Frankfurtu u kome su doručkovali.”[2] Prihvatio je ponudu i završio studije. Kao priznati srpski i svetski džez muzičar, Gojković je dobio počasno mesto u Nišvil džez muzeju u Nišu, kome je poklonio svečanu odoru koju je nosio na dodeli doktorata Nakon studija u Berkliju pozvao ga je kanadski vođa benda Mejnard Ferguson da se pridruži njegovom bendu. Gojković je nastupao kao druga truba u ovom sastavu sve do pauze benda 1964. Njegov rad sa Fergusonom omogućio je Gojkoviću reputaciju odličnog i velikog muzičara i izvanrednog soliste. Vratio se u Evropu, i formirao svoj sekstet 1966. godine, sa kojim je snimio svoj prvi album Swinging Macedonia, u produkciji Eckart Rahn, sa muzikom koju je on izvorno komponovao inspirisan muzikom Balkana. Album se generalno smatra kamenom temeljcem balkanskog džeza. ------------------------------ Predmet prodaje je LP Duško Gojković* ‎– Belgrade Blues Label: PGP RTB ‎– LPV 4201 Format: Vinyl, LP, Album, Reissue Country: Yugoslavia Released: 1973 Genre: Jazz Style: Modal, Hard Bop, Big Band, Latin Jazz Tracklist A1 – Duško Gojković Sekstet* Belgrade Blues Written-By – N. Pierce* 6:15 A2 – Duško Gojković Sekstet* We Written-By – Sherman*, Tobias*, Woods* 5:15 A3 – Duško Gojković Sekstet* It`s The Talk Of The Town Written-By – Livingston* 4:30 A4 – Duško Gojković Sekstet* Be My Love Written-By – Kahn*, Brodsky* 7:50 B1 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* La Campimania Written-By – F. Boland* 3:50 B2 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* You`re Too Beautiful Written-By – Rodgers - Hart* 4:02 B3 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Lullaby Of The Leaves Written-By – Petkere*, Young* 3:03 B4 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Doo-Doosh Written-By – F. Boland* 3:25 B5 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* Mr. X Written-By – M. Roach* 3:20 B6 – Duško Gojković-Kenny Clarke Oktet* That`s All Written-By – Brandt*, Haymes* 3:05

Књиге су добро очуване.У сваком делу има на првој страни написано име претходног власника. ИМА ПОСВЕТА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА! Да нам буду јаснија нека питања наше вере,Патријарх Павле I,II,III Издавачки фонд Архиепископије београдско-карловачке, 1998. 410 + 481 + 394 стране,тврд повез 24cm КЊИГА 1 САДРЖАЈ Ко су синови Божји, 1 Ко је била Кајинова жена - Божја воља као једино мерило добра и зла, 12 Став Православне цркве према слободи воље и предестинацији (предодређењу), 23 Став Православне цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 30 Шта је акривија, а шта икономија (о лажи), 42 Непроменљивост канона и живот савременог човека у Цркви, 63 Бесмртност душе и смисао вере у загробни живот, 70 Где се налазе рај и пакао, 78 Који се дух јавља спиритистима, 86 Шта ће бити са душама оних који нису упознали хришћанство и умру ван крила Цркве, 99 Зашто се врши парастос изгинулим у борбама за слободу - од Косова до данас - када су они свети, 119 Став Српске православне цркве о старом и новом календару, 139 Да ли је који дан у седмици посвећен Светој Богородици, 159 Дан празновања Светога Саве, 162 Ко је писац грчке службе Светог Јована Владимира коју је штампао Јован Папа 1690. године, 170 Прослављање Светог архиђакона Стефана и Светог пророка Илије, 184 Сликање лика Христовог и Светих, 191 Представа фигуре са круном на глави у црвеној хаљини на иконама Силаска Светог Духа на апостоле, 200 Како се слика Свети Христофор, 204 Шта означавају у црквенословенским штампаним еванђељима слова - бројеви испод зачала, 214 Шта су то криптографи, 220 Особито поштовање дванаест петака у нашем народу, 226 Зашто се једна седмица пред Велики пост зове `трапава` а једна уз пост `глувна`, 235 Шта значе речи `истјеје Тебје причашчатисја` из 9. песме канона пред причешћем и који је то `невечерњи дан`, 246 Разлика мелодије свјетилна другог гласа - о посебном певању Великог славославља 6. гласа, 252 Постоји ли у црквеном појању подобни и који их гласови имају, 265 СВЕТЕ ТАЈНЕ И МОЛИТВОСЛОВЉА Када се читају молитве жени четрдесети дан по рођењу детета, 269 Чита ли се молитва четрдесети дан по рођењу неправославним мајкама, 277 Како се пева `Јелици..` на крштењу, 280 Крштење детета некрштених родитеља, 286 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 291 Промена имена приликом крштења одрасле особе, 295 Зашто су потребни кумови за крштавање одраслих лица, 301 Могу ли муж и жена да кумују деци истих родитеља, 309 Ко су братучеди, 315 Зашто је вечера мрсна уочи посног дана и посна уочи мрсног дана, 319 Како треба постити пред причешће, 324 Која се храна употребљава уз пост, 343 Пост у Православној цркви, 352 Када не треба постити од Васкрса до Спасовдана, 358 Може ли верник јести мрсну храну у дан када се причести, 361 Крајњи рок узимања хране пред Свето причешће, 367 Како се треба клањати непосредно пред причешћивања, 370 О честом причешћивању верних, 377 О хули на Духа Светога, 390 Може ли се причестити болесник по узимању лека, 394 Услови за причешћивање верника, 397 Може ли жена, за време менструалног периода, причешћивати се и посећивати храм, 402 КЊИГА 2 САДРЖАЈ Где се врши Чин обручења, 1 Каква венчила користити за венчања, 11 О правилној употреби речи `Вјенчајетсја...` на венчању, 15 Може ли Свети путир бити употребљен као општа чаша у Чину Венчања, 21 Када се скидају венци и чита молитва младенцима на самом Чину венчања или у осми дан, 33 Ко може бити кум на венчању и крштењу, 41 Венчање уз пост, 48 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 50 Спремање славског кољива за Светог Илију и Аранђеловдан, 56 Смисао Чина Великог водоосвећења уочи Богојављења и на Богојављење, 64 Кропи ли се дом водом освећеном за крштење, 77 О читању молитава стоци, 78 Опело самоубице - смисао самоубиства због насилника, 84 Може ли се извршити парастос ономе који се одрекао хришћанства и над којим није извршено опело, 95 Вршење опела над некрштеним, 102 Опело протестаната, 107 О читању молитве `Боже духов...`, 113 Који је смисао икоса `Сам једин јеси безсмертниј`, 122 Став Српске православне цркве према кремирању њених верника, 127 Који се чин опела врши над јеромонахом, игуманом и мирским ђаконом, 137 Употреба венаца на сахрани, 153 Ко може бити монах, односно јеромонах, 156 Рукоположење монаха без сагласности духовника, 162 Да ли је женидба расофорног монаха без канонских последица, 167 Може ли монахиња да врши богослужбене радње, 179 Ко може да буде свештеник, 186 Какав смисао имају речи `Повели` - `Повелите` при рукоположењу, 191 Да ли је свештеник обавезан да вернима врши све обреде, 200 Верни називају свештеника оцем а не он сам себе, 205 Шишање косе и бријање браде код свештених лица, 208 Може ли се обавити свештенодејство без мантије и епитрахиља, 214 Исповеда ли свештеник своју супругу и родбину, 220 Исповедање свештеника свештеником, 222 Још о исповедању свештеника свештеником, 226 Може ли свештеник да се причести када не служи Свету литургију, 229 На основу чега се даје свештенику канонски отпуст, 235 Да ли је свештеник деградиран одласком у пензију или преласком у чиновнике, 241 Може ли се свештеник по други пут женити, 244 Може ли свештеник који је прешао у другу веру па се покајао поново бити свештеник, 260 Да ли рукоположење за епископа потире све пређашње грехе рукоположеног, 267 Да ли рукоположење за епископа ослобађа монашких завета, 277 Свештенодејство епископа у парохији своје епархије без знања надлежног пароха, 290 ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И РАДЊЕ У ЊЕМУ Која су битна обележја православног храма, 293 Од каквога се материјала праве црквене одежде, 300 Клањање пред светим иконама, 309 Начин и редослед целивања икона у храму, 312 Приклањање главе на богослужењу, 315 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - Жена у хришћанству, 318 Треба ли болесник да седи или стоји док му се чита молитва, 333 Када треба скидати камилавку у току богослужења, 336 О приношењу кадионице епископу на благослов, 339 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 342 БОГОСЛУЖЕЊА У ХРАМУ - ВЕЧЕРЊА, ПОЛУНОЋНИЦА, ЈУТРЕЊА, ЧАСОВИ, ИЗОБРАЗИТЕЉНА Правилно читање возгласа у молитвама, 353 Редослед прозби јектенија за епископа, владара и народ, 359 Како треба узимати прокимен на великопосној Вечерњи пред првом паримијом и после ње, 368 Који се Богородичан узима на стиховње на Вечерњи и на хвалитне на Јутрењи, 379 Узима ли се Достојно или Ангел вопијаше од Томине недеље до Спасовдана на повечерју после канона, 381 Како узимати тропаре на Полуноћници у попразништву Господњих и Богородичиних празника, 383 Како се на Јутрењи оданија великих празника пева тропар, 387 Читају ли се мале јектеније на недељној и празничној Јутрењи после тропара по Непорочних и Полијелеја, 390 Начин читања Еванђеља на српском језику, 394 Читање Еванђеља пред Часном трпезом, 398 Где стоји служашчи ђакон за време читања Еванђеља на Јутрењи, 402 Зашто се на Богородичиним празницима узима Еванђеље по Луки, 404 Кад треба пред 50. псалам на Јутрењи читати Господи помилуј и Слава и ниње, 408 Библијске песме и тропари канона, 410 Треба ли говорити мале јектеније после сваке песме канона на Јутрење Светле седмице, 421 Кога гласа треба певати ` Величит душа моја...`, 423 Како певати 9. песму канона на Васкрс, 428 Када се на Јутрењи узима а када не узима `Достојно`, 430 О начину певања Светилна 4. гласа у Великом посту, 433 Узима ли се Слава и ниње испред Тебје слава подобајет после хвалитних псалама на свакидашњој Јутрењи, 438 По ком гласу треба певати Велико славословље, 445 Шта значе речи на крају Јутрење у службама Светим `И дајетсја јелеј братији от кандила...`, 453 Како правилно наставити служење Правог часа у продужетку Чина јутрење, 458 Како се чита `Христе свјете истиниј`, 460 Да ли се чита Трисвето на крају Првога часа, ако се одмах настави служење Трећег часа, 463 Читање кондака на Изобразитељној уз Часни пост и ван њега, 467 Како се правилно служи Чин Изобразитељне уместо Свете литургије, 473 КЊИГА 3 САДРЖАЈ Првенство служачких свештеника на Светој литургији, 1 Поредак облачења одежда на богослужењу, 5 После колико дана се печене просфоре могу употребити за Свету литургију и од чега се месе просфоре, 11 Треба ли освећивати нафору, 17 Ко вади честице на проскомидији када више свештеника служе Свету литургију, 23 Када више свештеника служи свету литургију, ко врши Проскомидију а ко чита заамвону молитву, 28 Како се врши Проскомидија на архијереској Литургији, 36 Како вадити девет честица на Проскомидији, 41 Треба ли на Проскомидији вадити честице за Свете анђеле, 46 Отварају ли се царске двери на почетку Литургије, 64 Како служити Литургију без појца, 70 Коришћење магнетофона на Литургији уместо појања појца, 74 О наглашавању појединих речи кроз појање на богослужењу, 77 Како се пева тропар `Христос воскресе` од Томине недеље до оданија Пасхе, 85 Чита ли се `Христос воскресе` на почетку Литургије од Васкрса до Спасовдана, 87 Блажена из Октоиха или Минеја за сваки дан, 93 Како узимати Блажене на Литургији, 100 Када се царске двери отварају за Мали и Велики вход, 105 О певању `Јелици...`, 112 Неки свештеници на Литургији после Свјати Боже окрећу се северу уз речи: Благословен грјадиј...,затим југу уз речи: Благословен јеси...Да ли је то правилно, 114 Зашто се у храмовима Српске цркве не изостављају јектеније за оглашене пред Иже херувими, 120 О прозбама на малој јектенији пред Иже херувими, 126 Како се читају молитве верних у току изговарања јектенија, 130 О помињању живих и упокојених на Литургији, 139 Када се узима Амин на Великом входу и на литији Велике вечерње, 152 Кад и како треба развијати и савијати антиминс на Светој литургији, 157 Ко чита молитве Канона евхаристије кад служи више свештеника, 168 Треба ли свештеник на Светој литургији да руком указује на Свете дарове на речи ` Примите и јадите`, 175 Значење речи `Твоја од Твојих`, 189 Чињење знака крста са путиром и дискосом над антиминсом уз речи: `Твоја од Твојих`, 195 Подизање само Агнеца на `Свјатаја свјатим`, 201 О клечању на Литургији по коначном освећењу Дарова, 206 Клањање пред Светим Агнецом, 212 Од кога се дела Агнеца спремају честице за причешће болних, 219 Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово, 225 Отирање длана антиминсном губом - Време и узроци настанка илитона и антиминса, 235 Шта чинити са Светим путиром после речи `Со страхом Божјим`, 253 Изговарају ли се речи `и љубовију` у `Со страхом Божјим` на Светој литургији, 262 Како поступати кад причасника има много, а Светог причешћа мало, 267 Да ли треба брисати кашичицу после причешћа сваког верника, 272 О спомињању Светих на отпусту, 277 Када се на Пређеосвећеној литургији пева `Да исправитсја молитва моја...`, 284 `Изиђите...` или `Приступите` на Пређеосвећеној литургији, 286 Додирује ли свештеник клечећи Агнец при `Свјатаја свајатим` на Пређеосвећеној литургији, 293 ДОДАТАК Шта треба да зна кандидат за чтеца - питања и одговори, 297 Поредак служења чтеца на архијерејској Литургији, 322 Порекло неколико речи за хришћанске и друге појмове у нашем језику, 325 Акростих у канонима Београдског Србљака, 330 Служба Светог Јанићија Девичког, једина рукописна књига манастира Девича, 344 Девич - манастир Светог Јоаникија Девичког, 360 Годишта `Гласника` у којима је објављивана рубрика `Питања и одговори`, 381

Istina o Bijelom dugmetu Danilo Štrbac Prva, izuzetno retka, knjiga o Bijelom Beograd 1977. knjiga je veoma dobro očuvana kao na slikama, vidi se da je malo čitana ili listana, znači nije baš kao nova, ali nema cepanja stranica i podvlačenja. Na jednom mestu ispod teksta na dnu stranice ima mala zuta fleka kao da je kapnuo čaj ili kafa, zanemarljivo ali čisto da navedem. RETKO U PONUDI sve u svemu lepo očuvano za ovaj tip knjige (kompletna i kompaktna) potpis uslikan grafička oprema Ljubiša Stojanović ilustrovano fotografijama Bijelog dugmeta Bijelo dugme, najpoznatija jugoslovenska rok grupa, osnovana u Sarajevu 1973. godine. Izdala je devet albuma u periodu od 1973. do 1989. godine. Bijelo dugme je nastalo iz grupe Jutro, a novo ime je usvojilo 1. januara 1974. Vođa i jedini stalni član grupe bio je gitarista Goran Bregović, dok su se na mestu pevača menjali Željko Bebek, Mladen Vojičić Tifa i Alen Islamović. U grupu su dolazili i iz nje odlazili iz različitih razloga basisti Zoran Redžić, Jadranko Stanković, Sanin Karić i Ljubiša Racić, bubnjari Goran Ivandić, Milić Vukašinović i Dragan Jankelić i klavijaturisti Vlado Pravdić i Laza Ristovski. Grupa se raspala zbog rata u bivšoj Jugoslaviji, a ponovo se okupila na oproštajnoj turneji 2005. u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Besplatni koncert kod Hajdučke česme 1977. i oproštajni koncert u Beogradu 2005. su jedni od najposećenijih koncerata na ovim prostorima. Istorija Uredi Nastanak Uredi Goran Bregović u detinjstvu nije pokazivao posebno zanimanje za muziku, pa je izbačen iz niže muzičke škole kao lenština i netalentovan violinista. Međutim, nakon što mu je majka kupila prvu gitaru, počeo je naporno vežbati, i osnovao je prvi sastav u osnovnoj školi. Željko Bebek je pevao je u grupi Kodeksi, jednom od poznatijih sarajevskih sastava tog vremena. Na jednom koncertu Bebek je zapazio Bregovića i preporučio ga kolegama iz grupe. U leto 1969. godine Kodeksi su otišli na tezgu u dubrovački Splendid bar gde su svirali klasičan letnji repertoar za turiste. Tu su od od Italijana Renata Pacifika dobili ponudu da sviraju u njegovom klubu u Napulju. Uoči isteka prvog dvomesečnog ugovora, Bregović je prvi put prešao na solo gitaru. Kao basista angažovan je Zoran Redžić koji je u to vreme svirao u sastavu Čičci. Zoran je doveo i kolegu iz grupe, bubnjara Milića Vukašinovića. Kodeksi su do tog trenutka svirali u dva kluba, držali se komercijalnog repertoara i stekli redovnu publiku. Milić Vukašinović je u grupu doneo uticaj grupa Led zepelin i Blek sabat, pa su dve sedmice po njegovom dolasku dobili otkaz na svim mestima na kojima su svirali. Posle otkaza u Napulju su jedva preživljavali, a Bebek se nakon svađe s ostatkom grupe vratio u Sarajevo. Ostala trojica su nastavila nastupati pod imenom Mića, Goran i Zoran. Krajem godine po njih su u Italiju došli Goranova majka i Zoranov brat Fadil i vratili ih kući. Bregović se upisao na Filozofski fakultet, a u jesen 1971. godine gitarista Ismet Arnautalić ga je pozvao da formiraju grupu Jutro u kojoj su se našli i Zoran Redžić, bubnjar Gordan Matrak i pevač Zlatko Hodnik. U Jutru se Bregović prvi put ogledao kao kompozitor. Iako godinu dana nije razgovarao s Bebekom, ipak ga je pozvao kada su početkom 1972. godine dobili termine u studiju. Snimili su „Patim, evo deset dana“ koja se pojavila na B-strani singla grupe Jutro, dok je A-stranu zauzela pesma „Ostajem tebi“. Pesmu „Patim evo deset dana“ Bregović je kasnije uvrstio na debi album Bijelog dugmeta. Odmah po snimanju singla, Bebek je otišao na odsluženje vojnog roka, ali su ostali čekali njegov povratak. Tokom Bebekovog boravka na odsustvu snimili su još četiri pesme: „Kad bi` bio bijelo dugme“, „U subotu mala“, „Na vrh brda vrba mrda“ i „Hop-cup“ od kojih su se prve dve, početkom 1973. godine pojavile na singlu u izdanju Radio Kruševca. Nezadovoljan pravcem kojim se Jutro kretalo, Ismet Arnautalić ih je napustio krajem 1972. godine i sa sobom odneo pravo na ime grupe. Oko tog autorstva su se natezali tokom 1973. godine, a tada su grupi pristupili bubnjar Goran „Ipe“ Ivandić, koji je pre toga svirao u sastavu Rok i klavijaturista Vlado Pravdić, koji je stigao iz Indeksa. Sredinom godine, posle svađe, Jutro je napustio Zoran Redžić, a njega je zamenio Jadranko Stanković. Budući da je u Ljubljani već delovao sastav pod imenom Jutro, a publika ih je znala po pesmi „Kad bi` bio bijelo dugme“, grupa je 1. januara 1974. godine službeno nazvana Bijelo dugme. U to vreme su u studiju sarađivali sa Batom Kostićem, gitaristom YU grupe. Bregović je kasnije isticao kako je ta saradnja puno uticala na njegovu dalju muzičku orijentaciju, posebno kada je upotreba folka bila u pitanju.[1] 1974—1977 Uredi Novi snimci „Top“ i „Ove ću noći naći bluz“ ponudili su tek osnovanoj sarajevskoj izdavačkoj kući Diskoton. Tadašnji muzički urednik Diskotona Slobodan Vujović ih je odbio uz objašnjenje da su pretrpani i da će morati čekati bar pola godine do objavljivanja singla. Nestrpljivi, članovi Bijelog dugmeta su istog dana potpisali petogodišnji ugovor sa Jugotonom. Kada su shvatili da basista Jadranko Stanković ne odgovara, otpustili su ga i marta 1974. godine pozvali nazad Zorana Redžića. Sledeći singl s pesmama „Glavni junak jedne knjige“ i „Bila mama Kukunka, bio tata Taranta“ gotovo istovremeno su te 1974. godine objavili Jugoton i Diskoton, jer je Bregović, suprotno uobičajenim pravilima poslovanja, potpisao i sa Diskotonom ugovor za singl. Prvi veći nastup imali su na festivalu „BOOM“ u Ljubljani 10. maja 1974. godine kada su predstavljeni kao nove nade. Tog leta su svirali u hotelu „Kroacija“ u Cavtatu i pripremili materijal za prvi album. Treći singl, sa pesmama „Da sam pekar“ i „Selma“, objavili su 30. avgusta 1974. godine; on je predstavljao prelomni trenutak njihove karijere. Obe ih pesme izbacuju u prvi plan i predstavljaju istinski početak onog što će kasnije postati „dugm(et)omanija“. Tokom septembra sviraju kao predgrupa Jugoslovenskoj pop selekciji Tihomira Asanovića, a sledećeg meseca ljubljanskom studiju „Akademik“ za dvadesetak dana snimaju debi album „Kad bi` bio bijelo dugme“ koji je objavljen već krajem novembra. Pre toga, 9. novembra učestvuju na Skopskom festivalu, gde izvode pesmu Grigora Koprova. U želji da se uoči ploče što više pojavljuju u medijima, pretrpeli su „najveću bruku u karijeri“, kako je kasnije objašnjavao Bregović.[1] Bebek je nevešto pevao na makedonskom, a sindikalni festival nikako nije bio okruženje za njih. Sledeće večeri nastupili su u beogradskom Domu sindikata na rođendanskoj proslavi tada legendarne emisije Radio Beograda „Veče uz radio“, gde su uz Pop mašinu, Smak i Crne bisere, brzo osvojili publiku. Zagrebački menadžer Vladimir Mihaljek im je organizovao nastup u Sarajevu na oproštajnom koncertu Korni grupe 16. novembra 1974.[1] Debitantski album od samog je početka imao odličnu prodaju. Bio je zapakovan u provokativan omot Dragana S. Stefanovića koji će i ubuduće dizajnirati omote njihovih ploča. Album je doneo seriju pesama koje je zagrebački novinar Dražen Vrdoljak nazvao „pastirski rok“.[1] U pesmi „Ne spavaj mala moja muzika dok svira“ je početak priča o Bregovićevoj sklonosti plagijatima, jer je u njoj primetan uticaj pesme Čaka Berija „Rock n roll music“. Mihaljek je krajem februara 1975. godine organizovao Kongres rok majstora na kome su predstavljena četvorica najboljih domaćih gitarista. Budući da je iza svega stajao Jugoton i Mihaljekova želja da progura Bijelo dugme, cela akcija je bila tome podređena. Nezvanično, na takmičenju je pobedio Radomir Mihajlović Točak, ali kako on nije bio Jugotonov izvođač, nije uvršćen u četvorku najboljih. Tu su se našli Vedran Božić iz sastava Tajm, Josip Boček (eks Korni grupa), Bata Kostić i Goran Bregović. Svako od njih je snimio jednu stranu na duplom albumu „Kongres rok majstora“ (Jugoton 1975). Bregović se opredelio da radi sa svojom grupom, a pratio ga je i Zagrebački gudački kvartet. Tu su se našle pesme „Ima neka tajna veza“ (na tekst Duška Trifunovića), „I kad prođe sve, pjevaću i tad“, „Znam za jedno tiho mjesto“ i instrumental „Minijatura za moju majku“. Četvorka je krenula i na turneju, a pratili su ih članovi JU grupe, bez gitariste Dragog Jelića koji je tada bio u JNA. U to vreme Dugme je objavilo singl sa pesmom „Da mi je znati koji joj je vrag“, a zatim su krenuli na iscrpljujući jugoslovensku turneju. Već u proleće 1975. godine važili su za najpopularniji jugoslovenski sastav.[1] Uoči snimanja druge ploče povukli su se u selo Borike u Podrinju i počeli pripremati ploču koja je morala potvrditi kako početni uspeh nije bio slučajan. Album „Šta bi dao da si na mom mjestu“ sniman je tokom novembra 1975. godine u londonskom Er Rikording Studiju sa engleskim producentom Nilom Harisonom. Bas gitaru je svirao Željko Bebek pošto je Zoran Redžić uoči snimanja teško povredio prst leve ruke. Tekst za naslovnu pesmu napisao je Duško Trifunović, a autor ostalog materijala bio je Bregović. Veliki je hit bila pesma „Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac“, a sjajno su prošle i „Došao sam da ti kažem da odlazim“, „Ne gledaj me tako i ne ljubi me više“, te naslovna pesma. Ploča izrazito raskošnog pakovanja prodala se u tiražu većem od 200.000 primeraka, pa su u Jugotonu izmislili naziv „dijamantska ploča“ (pošto se, do tog trenutka, nijedan album nije prodao u tolikom tiražu). Odmah po objavljivanju ploče, Bijelo dugme je otišlo na turneju po Kosovu i Makedoniji. Umesto Zorana Redžića, bas je svirao Mustafa Kurtalić. Najavljen je bio veliki koncert za Novu godinu u beogradskoj Hali sportova uz Pop mašinu, Buldožer i Kod. Iako se intenzivno reklamirao, koncert je bez objašnjenja otkazan. Grupa je bila pozvana da za Novu godinu svira predsedniku Titu u Hrvatskom narodnom kazalištu. Dežurni iz protokola prekinuli su njihov nastup posle nekoliko minuta jer su se preplašili glasne muzike.[1] Budući da je Zoran Redžić otišao u JNA, u grupu je stigao Ljubiša Racić, gitarista i vođa grupe Formula 4. Racić je dobio ulogu privremenog basiste, a prvi zadatak mu je bila jugoslovenska turneja. U Sarajevu ih je gledalo 15.000 ljudi, a u Beogradu su tri puta prodali dvoranu Pionir što pre njih nikom nije pošlo za rukom.[1] Dugme(to)manija je uzela pun zamah, a po novinama su se rasplamsale polemike. Marta 1976. godine PGP RTB objavljuje retrospektivni album Gorana Bregovića na kom su se našli prvi snimci grupe Jutro, ali i pesme koje je uradio za Zdenku Kovačiček, Biseru Veletanlić i Jadranku Stojaković. Početkom aprila 1976. godine članovi grupe su se spremali da sviraju jugoslovenskim iseljenicima u SAD. Međutim, posumnjali su da je u tu organizaciju umešana i hrvatska emigracija pa su odustali od koncerata, ali su ipak otišli u Ameriku. Tamo su snimili Ivandićev singl s pesmama „Džambo“ i „Vatra“ i Bebekov s pesmama „Milovan“ i „Goodbye, America“. U junu članovi grupe odlaze na radnu akciju Kozara 76 što je bio vešt Bregovićev odgovor na sve kritike o prozapadnoj orijentaciji. Bregović, Bebek i Racić su se sa radne akcije vratili odlikovani udarničkim značkama. Početkom jeseni u JNA su otišli Ipe Ivandić i Vlado Pravdić, a na njihova mesta su regrutovani Milić Vukašinović iz Indeksa, dok je prelazak Laze Ristovskog iz grupe Smak odjeknuo kao fudbalski transfer. Treći su album opet pripremali u Borikama. Ploča se trebala zvati „Sve se dijeli na dvoje, na tvoje i moje“ po pesmi Duška Trifunovića koju je svojevremeno izvodila Jadranka Stojaković. Bregović nije stigao napraviti muziku, pa je smislio naslov „Hoću bar jednom da budem blesav“. To nije odgovaralo Jugotonu pa je nađena kompromisna varijanta „Eto baš hoću“. Album je opet sniman u Londonu, producent je opet bio Nil Harison, a bas gitaru još je jednom svirao Bebek. Album je objavljen 20. decembra 1976. godine. Na ploči se našla ambiciozna (pretenciozna) balada „Sanjao sam noćas da te nemam“, kao i „Loše vino“ iz repertoara Zdravka Čolića (za koju je svojevremeno muziku napisao Bregović, a tekst Arsen Dedić), jednostavna „Ništa mudro“ koja je mnoge podsetila na „It`s Only Rock `N Roll“ Rolingstonsa, te folklorom inspirisane „Slatko li je ljubit tajno“ i „Dede, bona, sjeti se, de, tako ti svega“. U međuvremenu je Ljubiši Raciću dozlogrdilo da svira velike koncerte za mali honorar, pa je tražio povišicu - a dobio otkaz. Zamenio ga je Sanin Karić (eks Teška industrija). U aprilu 1977. njih trojica odlaze na turneju po Poljskoj gde održavaju devet koncerata. Najavljivani kao „Vodeća jugoslovenska grupa mladog pokolenja“ izazvali su oduševljenje publike nenaviknute na glamurozni rok. Po povratku, grupi su se priključili Zoran Redžić, koji je odslužio vojsku i Ipe Ivandić, koji je proglašen privremeno nesposobnim za služenje vojske. Jugoslovenska turneja nije tekla glatko. Koncerte su pratili mnogi tehnički problemi, odziv publike bio je manji, a svađe unutar benda žestoke. Nakon prekida turneje po jadranskoj obali izgledalo je kako su pred raspadom. Otkazani su koncerti u Zagrebu i Ljubljani na kojima su trebali snimati živi album. Kritike koncerata su bile suzdržane i grupi je prvi put posle četiri godine krenulo slabije. Po ideji novinara Petra Popovića odlučeno je da 28. avgusta 1977. godine, kao oproštaj pred Bregovićev odlazak u JNA, održe besplatan koncert kod beogradske Hajdučke česme. Poseta je nadmašila sve planove organizatora. Procene su se kretale od 70.000 do 100.000, no to je u svakom slučaju bio najveći skup poklonika u dotadašnjoj istoriji domaće rok muzike. Posle predgrupa Zdravo, Tako i Leb i sol, na pozornicu je izašlo Bijelo dugme, odsviralo uspešan koncert i izašlo iz krize. Deo te atmosfere zabeležen je u filmu Nije nego reditelja Miće Miloševića. Kasnije se pokazalo da snimak nastupa tehnički nije dobar, pa su 25. oktobra iste godine u sali „Đuro Đaković“ u Sarajevu odradili još jedan nastup. Ti su snimci uvršteni na album „Koncert kod Hajdučke česme“. Naslov je delimično opravdan jer su za ploču koristili reakciju publike kod Hajdučke česme. Po završetku miksovanja koncertne ploče, Bregović je otišao u vojsku u Niš. Bila je to pauza za grupu ali ne i za njene članove. Željko Bebek je objavio solo album „Skoro da smo isti“ i naišao na loše kritike i slab prijem publike. Laza i Ipe su snimili u Londonu album „Stižemo“ koji se pojavio 10. septembra 1978. godine. Poneseni svojim radom, uz dosta teških reči po štampi, oprostili su se od Bijelog dugmeta. Upravo zbog toga Dugme nije sviralo na rok večeri tradicionalnog susreta jugoslovenskog stvaralaštva mladih „Mladost Sutjeske“ 11. juna iste godine. Uz obrazloženje da Bregovića nisu pustile vojne vlasti, na Tjentištu su se kao posmatrači pojavili samo Bebek i Redžić. Zato je Bregović stigao u Sarajevo nekoliko dana kasnije, da na Devetom kongresu Saveza socijalističke omladine Bosne i Hercegovine primi plaketu u ime grupe. Uoči objavljivanja albuma „Stižemo“ uhapšen je Ipe Ivandić zbog posedovanja 3 kg hašiša. Zbog specifičnog psihičkog stanja, Ivandić je na izdržavanje kazne otišao tek početkom 1981. godine. 1978—1983 Uredi Bijelo dugme se okupilo u jesen 1978. godine sa novim bubnjarom Điđijem Jankelićem i povratnikom Vladom Pravdićem. Okuplja se u Niškoj Banji, gde započinje pripreme za novu ploču. U Studio V Radio Beograda ušli su početkom januara sledeće godine. Objavljivanje albuma „Bitanga i princeza“ pratio je niz cenzorskih intervencija Jugotona. Omot Dragana S. Stefanovića na kojem ženska noga udara muško međunožje ocenjen je vulgarnim i odbijen. Iz pesme „Ala je glupo zaboravit` njen broj“ izbačena je psovka „Koji mi je moj“, dok je iz balade „Sve će to, mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš“, stih „a Hrist je bio kopile i jad“ promenjen je u „A on je bio kopile i jad“. Aranžman za „Sve će to, mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš“ napisao je Ranko Rihtman, a za „Kad zaboraviš juli“ Vojkan Borisavljević. Na ploči se se pored pored navedenih našle i pesme „Na zadnjem sjedištu moga auta“, „Bitanga i princeza“, i emotivne balade „Kad zaboraviš juli“ i „Ipak poželim neko pismo“ u kojima su ih pratili simfonijski orkestar i hor. Produkciju je opet radio Nil Harison. Unakažena bezličnim omotom Jugotonovog dizajnera Ivana Ivezića, ploča se pojavila sredinom marta 1979. godine i doživela jednoglasne ovacije publike i kritike. Ploča je tiražno oborila prethodne rekorde, a kritičari lista „Zdravo“ proglasili su je pločom godine. „Bitanga i princeza“ je bila uvod u spektakularnu turneju sa simfonijskim orkestrom i horom. U Beogradu su pet puta rasprodali halu Pionir, a sav prihod su uplatili postradalima od zemljotresa u Crnoj Gori. Na velikim koncertima ih je pratio hor „Branko Krsmanović“ i simfonijski orkestar. Na stadionu JNA 22. septembra organizovali su koncert pod nazivom Rok spektakl ’79. Uz brojne predgrupe: Opus, Suncokret, Siluete, Parni valjak, Generacija 5, Kako (kasnije Piloti), Prljavo kazalište, JU grupu, Revolver, Metak, Bumerang, okupili su oko 70.000 posetilaca. U to vreme Bregović je prvi put radio muziku za film i to za Lične stvari Aleksandra Mandića. Pesme „Pristao sam biću sve što hoće“ (na tekst Duška Trifunovića) i „Šta je, tu je“ objavljene su i na singlu. Tokom 1980. godine novi val je uzdrmao jugoslovensku rok scenu. Bregovićev odgovor na novi val je bila ploča „Doživjeti stotu“. U pesmama „Ha ha ha“ i „Tramvaj kreće“ Bregović prvi put postaje politički angažovan i do neprepoznatljivosti menja aranžmane starih pesmama i nastoji da zvuče modernije. Bebek je obrijao svoje čuvene brkove, a čitav bend je skratio kosu na „propisanu“ pank dužinu. Turneja započinje u Sarajevu, a završava u zagrebačkom klubu Kulušić gde snimaju drugi koncertni album. LP je pod nazivom „5. april ’81“ štampan u ograničenom tiražu od 20.000 primeraka. Sem starih pesama, tu se našla obrada hita Indeksa „Sve ove godine“. U Beogradu su te godine svirali u više navrata. Pored dva promotivna koncerta u Pioniru, početkom septembra su se pojavili na rok festivalu na Hipodromu (na kojoj im je predgrupa bila tada slabo poznata engleska grupa Ajron mejden)[2], a odsvirali su tri nastupa uoči i posle Nove godine u hali Pinki. Početkom 1982. godine svirali su u Austriji, u Insbruku u okviru manifestacije na kojoj je budući domaćin zimskih olimpijskih igara bio u poseti bivšem. Na povratku su im na carini zaplenili opremu i odrezali prilično visoku kaznu. Da bi se finansijski potkrpili, tokom jula i avgusta 1982. godine održali su turneju po Bugarskoj na kojoj su odsvirali četrdeset jedan koncert. Procenjuje se da ih je tokom tih mesec i po dana videlo preko 120.000 ljudi. Budući da je Điđi Jankelić aprila meseca otišao u JNA, na turneji je za bubnjevima sedeo Garabet Tavitjan, bivši član grupe Leb i sol. Po izlasku iz zatvora, grupi se krajem 1982. godine pridružio Ipe Ivandić. Početkom 1983. godine Bregović je uz Dugme i pesnika Duška Trifunovića snimio ploču za decu „A milicija trenira strogoću“. Prvobitno je bilo zamišljeno da na njoj peva Seid Memić Vajta, ali kako je on bio zauzet, tu ulogu je obavio dečak Ratimir Boršić Rača. U februaru 1983. godine grupa je objavila album „Uspavanka za Radmilu M.“ kojim je Bregović planirao oproštaj od publike i da posle turneje rasformira grupu. Kao gost, na snimanju je učestvovao Vlatko Stefanovski. Politički angažman nije izostao ni na ovoj ploči. Opšta situacija na Kosovu je bila loša, a Dugme je snimilo „Kosovsku“, pesmu koju Bebek pevao na albanskom. „Uspavanka za Radmilu M.“ uključuje nekoliko klasičnih Bregovićevih poskočica, te seriju predivnih balada - „Ako možeš zaboravi“, „Ne plači“, „U vrijeme otkazanih letova“ i izvrstan instrumental u naslovnoj pesmi. Planirano je bilo da koncert na Beogradskom sajmu 24. aprila bude poslednji, ali je odziv publike ubedio Bregovića da odustane od prekida rada. Bebek je međutim, snimio drugi solo album „Mene tjera neki vrag“ i definitivno napustio grupu 23. aprila 1984. 1984—1989 Uredi Novi pevač postao je mladi Sarajlija Mladen Vojičić Tifa. Bregović je upražnjeno mesto ponudio i Alenu Islamoviću, ali je on, strahujući da bi se Bebek ipak mogao vratiti u Bijelo dugme, ostao sa Divljim jagodama. Dugme je s Tifom provelo leto u Rovinju gde su uvežbavali novi materijal, a album se pojavio u decembru 1984. godine. Bregović je u to vreme sa Zdravkom Čolićem osnovao izdavačku kuću Kamarad, a za distributera nove ploče angažovan je Diskoton. Album je jednostavno nazvan „Bijelo dugme“, a na omotu je objavljena reprodukcija Kosovke devojke Uroša Predića. Ploča opet predstavlja folku sklonog Bregovića, a gosti su Orkestar narodnih instrumenata RTV Skoplje, Ladarice, ali i Bora Đorđević koji s Bregovićem i Tifom peva u „Pediculis Pubis“ i koautor je teksta. Laza Ristovski je ponovo postao punopravni član grupe. Bregović je na album uvrstio i obradu himne Hej, Sloveni. Preradio je i svoju staru pesmu „Šta ću, nano, dragi mi je ljut“ koju je svojevremeno snimila Bisera Veletanlić uz pratnju JU grupe. Uz novi tekst i aranžman pesma je, pod nazivom „Lipe cvatu“, postala najveći hit s nove ploče. Odličan prijem kod publike imale su i „Padaju zvijezde“ (koja podseća na pesmu „Jump“ grupe Van Hejlen), „Lažeš“, „Da te bogdo ne volim“ i „Jer kad ostariš“. Publika tokom turneje slabo prihvata novog pevača, a zbog problema sa alkoholizmom i drogama i svađe sa Bregovićem, Tifa napušta Dugme. Poslednji nastup sa grupom je imao 2. avgusta na koncertu u Moskvi kada su Bijelo dugme i Bajaga i instruktori predstavljali Jugoslaviju na Svetskom festivalu omladine i studenata. Tifa je otišao na dosluženje vojnog roka, a kasnije je uhapšen zbog posedovanja droge. Novi pevač je postao Alen Islamović koji je u međuvremenu napustio Divlje jagode, razočaran njihovim neuspesima u Engleskoj. Nova ploča trebala je biti najprovokativnija u diskografiji grupe, ali ne samo zbog naslova „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“. U intervjuu Petru Popoviću 1994. godine Bregović govori o tome kako je zamislio ovu ploču. Wikiquote „Cijela ploča „Pljuni i zapjevaj, Jugoslavijo“ imala je taj neki mali koncept koji je trebalo da bude zaokružen, međutim, nije se mogao ostvariti. Bilo je zamišljeno da se pojave svi državni neprijatelji na jednom mjestu. Pisao sam „Ružica si bila“ za Vicu Vukova, mislio sam da stavim na omot Miću Popovića, htio sam da pjeva Tempo. Ali, čim smo krenuli u kontakt sa Vicom Vukovom, Udba je odmah počela da prati menadžera Raku; nakon sastanka sa Vicom u Zagrebu njega su uhapsili na aerodromu u Sarajevu. Ja sam išao na sastanak sa Mićom Popovićem, a onda me molio direktor Diskotona, pošto je on znao da me prate, da se ne upuštam u to. Niko nije htio da štampa ploču na kojoj pjeva Vice Vukov, a na omotu ima Miću Popovića.“ (―) [3] Na omotu se konačno našla kineska propagandna slika koja prikazuje moderni revolucionarni ples. Uvodna pesma na ploči je snimana sa partizanom i narodnim herojem Svetozarom Vukmanovićem Tempom u pratnji Gorana Bregovića i štićenika doma za napuštenu decu Ljubica Ivezić iz Sarajeva, koji peva staru revolucionarnu temu „Padaj silo i nepravdo“. Osim politički obojenih, tu se našao i instant hit „Hajdemo u planine“ i „ A i ti me iznevjeri“ kao i balade „Noćas je k’o lubenica pun mjesec iznad Bosne“, „Te noći kad umrem, kad odem, kad me ne bude“, „Ružica si bila, sada više nisi“. Iako su ove pesme postigle veliki uspeh kod široke publike, stariji obožavaoci Bijelog dugmeta nisu bili zadovoljni glasovnim mogućnostima Alena Islamovića, te su tražili povratak Željka Bebeka. Dvostruki živi album „Mramor, kamen i željezo“, snimljen na turneji, pojavio se krajem 1987. godine. Naslovna pesma obrada je starog hita zagrebačke grupe Roboti, a na ploči se našlo šesnaest pesama koje daju uvid u biografiju grupe: od prvih singlova do poslednjeg studijskog albuma. Posle turneje grupu je tiho napustio Vlado Pravdić i posvetio se poslu s računarima. Krajem 1988. godine izašao je album „Ćiribiribela“ s „Đurđevdanom“ kao mega-hitom. Iskoristivši stih Đorđa Balaševića A ja nisam s onom koju volim i staru romsku temu, Bregović je uz pratnju orkestra Feata Sejdića, napravio pesmu koja će postati najveći hit Bijelog dugmeta. Na snimanju ploče, kao gosti su se pojavili Hor srpske pravoslavne crkve, Prvo beogradsko pevačko društvo, klapa Trogir, bubnjar Vlada Golubović (iz Bajage i instruktora) i basista Nenad Stefanović Japanac. Političke teme su bile pristune i na ovom albumu u vidu spajanja himne Lijepa naša i pesme Tamo daleko. Publika u Hrvatskoj i Srbiji loše je primila ovaj miks i žestoko zviždala tokom njegovog izvođenja na koncertima. Ostatak albuma čine pesme „Nakon svih ovih godina“, „Evo zakleću se“, „Napile se ulice“, „Ako ima Boga“, „Šta ima novo“. Početkom 1988. godine Bijelo dugme polazi na dvomesečnu turneju, ali posle koncerta u Derventi, Alen Islamović mučen bolovima u bubrezima napušta grupu i odlazi kući u Bihać. Turneja se naglo prekida, otkazuju se koncerti u Kini i Sovjetskom Savezu, a Bregović odlazi u Pariz. Niko tada nije pomislio da će do sledećeg koncerta najpopularnije grupe bivše Jugoslavije proći čak šesnaest godina. Pravi razlozi za raspad grupe nisu nikada otkriveni, ali većina ljudi misli da je raspad SFRJ izazvao raspad grupe, jer je grupa često smatrana za simbol jedinstva naroda Jugoslavije. Posle Dugmeta Uredi Po napuštanju grupe, Alen Islamović je objavio solo album „Haj, nek se čuje, haj nek se zna“. U proleće 1990. godine izlazi kompilacija balada „Nakon svih ovih godina“ nastalih u periodu od 1983. do 1988. godine. Željko Bebek se po izbijanju rata preselio u Zagreb i nastavio karijeru, Zoran Redžić je otišao u Finsku, a Mladen Vojičić Tifa je tek 1995. napustio Sarajevo i otišao u Nemačku. Ipe Ivandić se po izbijanju rata preselio u Beograd gde je tragično nastradao 13. januara 1994. godine. Bregović je nastavio uspešnu karijeru kompozitora filmske muzike koju je započeo radovima na filmovima Kuduz i Dom za vešanje. Tokom devedesetih postaje jedan od najpoznatijih evropskih etno kompozitora, potpisuje ugovor s velikom izdavačkom kućom Univerzal, te sa svojim Orkestrom za svadbe i sahrane nastupa u elitnim koncertnim dvoranama. U bazilici Sen Deni, na festivalu nazvanom Od Baha do Bregovića, premijerno izvodi svoj oratorijum Moje je srce postalo tolerantno. Bregović je odbijao ideju o ponovnom okupljanju Bijelog dugmeta. U mnogim intervjuima izričito je odbijao svaku mogućnost da ikad više izađe na pozornicu kao rok gitarista. Dolazak novog milenijuma i gotovo svetski uspeh samo ga je učvrstio u takvom stavu. Ipak, pod sponzorstvom moćne Koka-Kole Bregović je ponovo okupio grupu koja tokom juna 2005. održala spektakularne oproštajne koncerte u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. tags: DZUBOKS DZU BOKS časopis ex yu rock Goran Bregović rok muzika jugoslovenski bendovi d. štrbac