► Matica srpska; 1973 ► tvrd povez ► nema podvlačenja, stranice ne ispadaju ► očuvanost: 4/5 1. Psihopatologija svakodnevnog života 2. Uvod u psihoanalizu 3. Dosetka i njen odnos prema nesvesnom 4. O seksualnoj teoriji; Totem i tabu 5. Iz kulture i umetnosti 6. Tumačenje snova I 7. Tumačenje snova II 8. Autobiografija; Nova predavanja G018

Beograd 2001, tvrd povez, odlično stanje, 24 cm, težina oko 3,7 kg 1. Kraj srpskog cartva - 326 str 2. Lazar Hrebeljanović - Istorija, kult, predanje - 308 str 3. Junaci kosovske legende - 340 strana 4. Srpska prošlost i narodno sećanje - 303 strane 5. Izvorna vrednost stare srpske građe - 336 str 6. Vladarske titule oblasnih gospodara - 315 str

Knjiga 1: Klavirska muzika Knjiga 2: Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor Izdavači: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd); Zavod za kulturu Vojvodine (Novi Sad) Pismo: ćirilica Broj strana: 134 + 228 Povez: mek Visina: 34 cm --------- Kornelije Stanković (Budim, 23. avgust 1831 — Budim, 16. april 1865) je bio prvi srpski školovani kompozitor, melograf, dirigent, pijanista i muzički pisac. Rođen je u srpskoj građanskoj porodici u Tabanu, srpskoj četvrti Budima. Ostavši rano bez roditelja, jedno vreme je živeo kod starije sestre u Aradu, gde je pohađao osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Potom je prešao u Segedin, te kod brata Josifa u Taban, da bi pohađao i završio gimnaziju u Pešti (1849). Zahvaljujući moralnoj i materijalnoj pomoći porodičnih prijatelja, bračnog para Jelene i Pavla Riđičkog od Skribešća, 1850. godine otišao je na studije muzike u Beč. Kod uglednog dvorskog orguljaša, profesora Konzervatorijuma Simona Sehtera, među čijim je učenicima bio i Anton Brukner, izučavao je harmoniju i kontrapunkt i savladao osnove pijanističke tehnike. Interesovao se i za vino. Raskošan muzički život i poduke bečkog profesora obeležili su najznačajniji deo, ali i završetak Stankovićevog školovanja. Neizlečiva bolest, tuberkuloza, mladom umetniku je onemogućila željeno muzičko usavršavanje u Rusiji. Preminuo je u trideset četvrtoj godini, uoči Uskrsa, 4/16. aprila 1865. godine. Sahranjen je na srpskom groblju u Tabanu. Kada je ovo groblje iseljeno, njegovi posmrtni ostaci su preneseni na Budimsko groblje, odakle su na inicijativu Muzičkog društva „Stanković“ 1940. godine preneti u Beograd i sahranjeni na Novom groblju, u Aleji velikana.

NOLIT Beograd 1983 tvrd povez sa omotom odlično očuvano 1. Mučnina Reči Zid 2. Zrelo doba 3. Odlaganje 4. Ubijene duše 5. Drame 6. Šta je književnost 7. Portreti 8. Filosofski spisi

Tvrd povez, ekstra kvalitet lista-plastificirani sa ilustracijom u boji, format A4, Vuk Karadžić Beograd 1982. Ljudi, instrumenti, dela. Izvanredan komplet koji obuhvata svako delo, svaku istoriju, sve o muzici na jednom mestu.

Чедомил Вељачић: РАЗМЕЂА АЗИЈСКИХ ФИЛОЗОФИЈА 1-2 Издавач: СНЛ, Загреб, 1978.год. Тврди повез, заштитни омот, 363+543 стране, латиница. Пристојно очувано. Капитално дело једног од наших најбољих познавалаца азијских филозофија.

Na jednom mestu sva dela Svetog Justina Ćelijskog. Sabrano u 19 knjiga, bordo boje, tvrdog poveza sa zlatotiskom. Preko 10.000 stranica! Izdaje Manastir Ćelije, Valjevo. Veličina knjige je 24cm. Prodaje se na komad. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Cena svih knjiga na komad je 3050 dinara. Cena knjige XX - Setve i žetve je 3600 dinara. Cena knjige XXI - Druge besede je 3200 dinara. Evo i naslova: 1. Knjiga I - Praznične besede 2. Knjiga II - Nedeljne besede 3. Knjiga III - Pashalne besede 4. Knjiga IV - Pravoslavna crkva i ekumenizam / Svetosavlje kao filosofija života 5. Knjiga V - Akatisti 6. Knjiga VI-VII - Filosofija i religija F.M. Dostojevskog / Dostojevski o Evropi i Slovenstvu 7. Knjiga VIII-IX - Put Bogopoznanja / Filosofske urvine 8. Knjiga X - Tumačenje Svetog Evanđela po Mateju 9. Knjiga XI-XII - Tumačenje Svetog Evanđela po Jovanu / Tumačenje Poslanica Svetog Jovana Bogoslova 10. Knjiga XIII - Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog Apostola Pavla 11. Knjiga XIV-XV-XVI - Tumačеnjе Poslanicе Svеtog Apostola Pavla: Efеscima, Filipljanima i Kološanima, Galatima i I i II Solunjanima 12. Knjiga XVII - Dogmatika Pravoslavne Crkve I 13. Knjiga XVIII - Dogmatika Pravoslavne Crkve II 14. Knjiga XIX - Dogmatika Pravoslavne Crkve III 15. Knjiga XX - Setve i žetve 16. Knjiga XXI - Druge besede 17. Knjiga XXII - Zapisi, dnevnici, manja dela 18. Knjiga XXIII/I - Besede I 19. Knjiga XXIII/II - Besede II

Izdavač Bigz Tvrdi povez sa zaštitnim omotom Original kutija 1. Vojvoda Stepa Stepanović I 2. Vojvoda Stepa Stepanović II 3. Nikola Pašić I 4. Nikola Pašić II 5. Vojvoda Radomir Putnik I 6. Vojvoda Radomir Putnik II 7. Vojvoda Živojin Mišić M3

ukoričena oba dela originalna korica sa I knjige zalepljena na prednjoj korici odlično očuvano LOK.1

BRANKO VUČIĆEVIĆ CELOKUPNA DELA 1-5 1. TO JE NAJLEPŠI FILM KOJI SAM IKADA GLEDAO 2. ...MA TO SU SVE SAMO KOMEDIJE SA PLAKANJEM... 3. PUTUJUĆE ZABAVNE RADNJE 4. RADNJA MEŠOVITE ROBE 5. MOŽDA SE NAĐE MESTO I ZA OVO Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2022 24 cm Edicija - Branko Vučićević: celokupna dela Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja TO JE NAJLEPŠI FILM KOJI SAM IKADA GLEDAO Urednici - Miroljub Stojanović, Jovan Čekić, Slobodan Šijan, Marija Dragojlović, Borut Vild 284 str ISBN - 978-86-7227-109-6 SADRŽAJ: MIROLJUB STOJANOVIĆ - Uvodnik KNJIŽEVNE NOVINE (1956-1958) Sinemaskop i magija filma Posle Pravila igre (1939: Osvajanje filmskog prostora) Nastajanje posebnog sveta Kaput novog kroja / Gogolj i Latuada Lažni Monte Karlo Mali katalog novina - uz filmove A. Kurosave FILM CULTURE (1957) Jugoslovenski film dospeva do zrelosti FILMSKA KULTURA (1957-1958) Prostor u filmu Savetovanje o filmskoj kulturi Eksperimenti Filmovi Andžeja Vajde DELO (1958, 1961) O metodi (definicije i pojmovi) Izjava ravnodušnosti FILM DANAS (1958-1959) Ka teoriji prividne imitacije. Obaveze genija / French cancan (Žan Renoar, 1995) Put saznanja vodi u vrt / Legenda o Ugetsu (Kendzi Micoguči, 1953) Dokaz nadmoćnosti / Elena i muškarci (Žan Renoar, 1956) Samo za odrasle! / Umetnici i modeli (Frenk Tešlin, 1955) Vragolanka (Mišel Boaron, 1955) Stenli Kubrik Podzemlje gospodari ekranom Forma i sadržina / H-8 (Nikola Tanhofer, 1958) Da li ste ZA sinemaskop... ili PROTIV Smrt velikog kritičara Poljski eksperimentalisti, Borovčik, Lenica i ostali Posledice preterivanja / Veštice iz Salema (Rejmon Rulo, 1957) Najzad sagledana istina / Noć i magla (Alen Rene, 1955) Mala tešlinologija za početnike Razgovor sa Žakom Rivetom Jedan od zaista velikih (Senso, Lukino Viskonti, 1954) Zašto niste spalili filmove Grete Garbo? (Mata Hari, Džordž Ficmoris, 1932) Kabirijine vrline (Kabirijine noći, Federiko Felini, 1957) Izuzeci su pravilo (Lift za gubilište, Luj Mal, 1957) Moderna režija (Potamneli anđeli, Daglas Sirk, 1958) DANAS (1961-1963) Džin Keli umesto Sadula Serjoža (Talankin i Danelija, 1960) Mačka na usijanom limenom krovu (Ričard Bruks, 1958) Pevajmo na kiši (Stenli Donen i Džin Keli, 1952) Da li će Marsovci pravilno shvatiti? Betonska saksija Najbolje od svega (Žan Negulesko, 1959) Coćara (Vitorio De Sika, 1960) Nagrade, nagradjeni i oni koji su nagrađivani Crveni Žideks Lastavica (Grigorij Lipšic) i Crveno lišće (V.Korš-Sablin) Skrivena tvrđava (Akira Kurosava, 1958) Mladi lavovi (Edvard Dmitrik, 1958) Sumrak idealizma Nirnberški proces (Feliks fon Podmanicki, 1961) Kauboj (Delmer Dejvs, 1958) Onaj koji mora da umre (Žil Dasen, 1957) Možda niste gledali Prva ljubav (Rangel Vlčanov, 1960) Predgovor za Pulu Vasiona kao boravište ideologije Planeta smrti (Kurt Mecig, 1960) Christmas Carol Veliki poslovi (Lio Mek Keri, 1929) Pouke (Razne) Zrikava sreća (Andžej Munk, 1960) Pouka o ljubavi (Ingmar Bergman, 1954) Prijatno je pusto loviti Tigar iz Ešnapura i Indijski nadgrobni spomenik (Fric Lang, 1958, 1959) Berkovičijevi pokrovitelji Ivičin prst Mein Kampf (Ervin Lajzer, 1960) Gospodin Hanibal (Zoltan Fabri, 1956) Amerikanci zbogom! Žiži (Vinsent Mineli, 1958) Kako da uredimo svoj kavez udaraca (Fransoa Trifo, 1959) Vaskrsenje Čisto nebo (Gregorij Čuhraj, 1961) Trifo tragom Limijera Federi su bili prvoklasni Dnevnik Ane Frank (Džordž Stivens, 1959) Slatki život (Federiko Felini, 1960) Sreća u torbi (Radivoje Đukić, 1961) Filmovi, kritičari itd. Nadirodijada Dvostruki obrtaj (Klod Šabrol, 1960) Abeceda straha (Fadil Hadžić, 1961) Moderato kantabile (Piter Bruk, 1960) Naivne devojke (Klod Šabrol, 1960) Velika turneja (Žorž Skrigin, 1961) `Bratskom ljubavlju budite jedan drugom ljubazni` Roko i njegova braća (Lukino Viskonti, 1960) Leto je krivo za sve (Puriša Đorđević, 1961) Prozvan je i V/3... (Milenko Štrbac, 1961) Godarorama Noć (Mikelanđelo Antonioni, 1961) Prekobrojna (Branko Bauer, 1962) Jednostavne stvari Viridijana (Luis Bunjuel, 1961) Hirošimo, ljubavi moja (Alen Rene, 1959) Čudna devojka (Jovan Živanović, 1962) Dr (Soja Jovanović, 1962) Kako je lepo živeti (Rene Kleman, 1960) Ne živi crtež... već animirana fotografija Govorimo o Puli Majka Jovana andjeoska (Ježi Kavalerovič, 1961) Beli šeik (Federiko Felini, 1951) `Zamak` i konclager Koliko su nove `Filmske novosti` Alamo (Džon Vejn, 1960) Definicija Demaskirani De Sika Samson (Andžej Vajda, 1961) Saša (Radenko Ostojić, 1962) Gde je istina? Najmiliji učenik (Džordž Siton, 1957) Maratonska bitka (Žak Turner, 1959) Izbor Nazarećanin (Luis Bunjuel, 1958) lli-ili, Kako da postanete voštana figura u dvanaest pristupačnih lekcija Subotom uveče, nedeljom ujutru (Karel Rajš, 1960) Kritičari su odabrali filmove, izaberite svog kritičara! Zadušnice (Dragoslav Lazić, 1963) Apartman (Bili Vilder, 1960) Razgovor sa Bressonom Rimska robinja (Serdo Grieko, 1958) ROK (1969) Mane Ranih radova 1971-2013 Branko Vučićević (ZMKS), 38. LEVI FRONT, FEST, 1971. Avangardni film viden iz 1999. 6. međunarodni festival autorskog filma 1999. Napomene uz napomene, home movies = Vukica Djilas, Reč, 2003. Predgovor za II tom Beogradski filmski kritičarski krug Ranka Munitića Najkraća filmska kritika, Mediantrop, 2013. Biografija Indeks imena ...MA TO SU SVE SAMO KOMEDIJE SA PLAKANJEM... 348 str ISBN - 978-86-7227-110-2 SADRŽAJ: Boris Miljković - Pisati film SCENARIJI Splav Meduze, 1978 Šumanović (Choumanovitch), 1982 Umetni raj, 1986 Benjamin u Moskvi, 2015 FILMOGRAFIJA Scenarist Koscenarist Pomoćnik reditelja Dokumentarni filmovi Prilozi za istoriju filma i politpornografiju Nerealizovani projekti Ostalo Biografija PUTUJUĆE ZABAVNE RADNJE 396 str ISBN - 978-86-7227-119-5 SADRŽAJ: B. V. - Dada-flaneur JOVAN ČEKIĆ - Mala istorija neobičnih sklopova (za početnike i ponavljače) AVANGARDNI FILM III Istorija avangardnog i papirnog filma za početnike i ponavljače Avangarda i alternativna estetika Amerika posle Drugog svetskog rata, Maja Deren Novi američki film Film nema budućnosti Nemački avangardni film Život i smrt nadrealističnog filma Život i smrt nadrealističkog filma (Poučna priča) Moj pogled na avangardni film Kako popuniti rupu u istoriji? Pismo iz 1925. i komentari Splav Meduze, 1980, Sinopsis Čovek iz senke Razgovor o knjizi Avangardni film 1895-1939. PAPER MOVIES Stvar kojom sam vrlo zadovoljan Papirni film iz Mixed media Šta to čita gospođica? Nesuđeni montažer ili srpsko pitanje Serbian Cutting Uloga maketa u autorovoj biografiji (Odlomak) Ovo je vreme vesele nauke Spajanje činjenica Inventar Veštačkog raja Činjenice su početak... sve ostalo je izmišljotina Sa filmovima je... kao sa ljubavlju Film počinje: Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika Razgovor o knjizi Neobični doživljaji gospodina Benjamina u zemlji boljševika FLUKSUS I FILM O fluxus filmu Pisamce Džordžu Makjunasu, 1967. Dim koji izlazi iz cigarete Fluxus kutije EKSPERIMENTALNI FILM Eksperimentalni filmovi Bogougodni razgovor Dramolet Branka Vučićevića CRNI TALAS 1968. itd. Aktivizam oko filma Precizni posmatrač Iz razgovora sa Brankom Vučićevićem Polemika oko filma Jutro Puriše Đorđevića 1967. Crveno nasleđe Razgovor o uticaju 1968. na jugoslovenski film BV. 1968. Mene će da uhapse! Neće te uhapsiti! Mi njima šljagu... oni nama šljagu... Zabranjeni bez zabrane Šta hoće ti ludaci? Osvajanje slobode Serija Prilozi za istoriju YU filma i polit pornografiju Želimir Žilnik, Prilozi za istoriju YU filma i polit pornografiju Karpo Godina, Ram za nekoliko poza Misterija Makavejev Kao mehur od sapunice Raspad Jugoslavije na filmu ALTERNATIVNI FILM Alternative Film/Video, Miodrag Miša Milošević Alternative Film 1983. Ka novoj percepciji, razgovor Alternative Film 1983. Razgovori o filmovima Alternative Film 1984. Razgovor članova žirija EKSCENTRIČNI FILM Srpski ekscentrični film Mač za bludnike, Dejan Ilić Mene pojava ovakvih filmova obraduje Srpski ekscentrični film, u čast Branka Vučićevića Ja sam zadovoljan čovjek Godišnja Nagrada BV BV - biografija Errata Zahvalnost izdavača RADNJA MEŠOVITE ROBE 562 str ISBN - 978-86-7227-121-8 SADRŽAJ: DEJAN SRETENOVIĆ - Čovek koji (ni)je bio fluksus FLUKSUS Prepiska Maciunas - BV Flux Year Box (01, 02) Maciunas finds Asylum in Serbia? Fluxus East Spatial Poems 1-9, Mieko Shiomi Prepiska Friedman - BV Fluxus performans BV u filmu Home Movies Vukice Dilas Performansi-vežbe protiv mucanja: BV i Tom Gotovac ROK br. 1, 1969. BV Povodom smrti Emmeta Williamsa Zainteresovani posmatrač Rezanje i mišljenje, Branko Dimitrijević UMETNIČKI PROJEKTI Ilija Dimić Projekat Ilija Dimić, Biografija i kataloške anotacije 1990. Scene iz života lažova, 2003. O projektu Ilija Dimić Oko Dimića 1895-1938, Hronologija, 2015. O zenitizmu O Dadi Benjamin u Beogradu, 1994. Pretty Woman, 1996. DESIGN Američki nezavisni film - Filmske sveske br. 7, 1969. Rani radovi, ROK br. 3, 1969. Mixed Media, 1970. New Moment, Jovan Čekić ID: Ideologija dizajna, 2009, Zoran Pantelić O dizajnu II izdanje Mixed Media, 1970-2010, Vladimir Arsenijević Lančani efekti VIZUELNE UMETNOSTI Pismo Branka Vučićevića (Mixed Media, Bora Ćosić, 1970) TEKSTOVI O FOTOGRAFIJI I KOLAŽU Ovo je Atge Trijumf mrtve prirode Sve(s)t u malom Žena sa kamerom (Goranka Matić, 1995) Iz memoara makaza (Jelena Trpković, 2000) Zvezda je rođena (Snežana Ristić, 2002) Idila na plaži (Vesna Pavlović, 2002) Boje u tekstu (Jelena Trpković, 2003) Guerrilla Girls (Olivera Batajić i Jana Oršolić, 2008) Tzv. pitanja (Ivan Šijak, 2015) KNJIŽEVNOST I KOMENTARI Lepi ljudi u lepim pejzažima Četrdeset peta, četrdeset šesta Lepo je biti lep Poezija danas Napast reči Nesuđena muza Vladavina predmeta Kad kiša pokvari praznik Šta je čiji posao Gheldeprode i `Pantagleize` Pisanje kao hobi Samoglasnici Velika obmana: Henri Ford? Američki dramatičari realisti Pokajnik Kao u priči 1942, 1952, 1962 Dickens umesto,,Baedekera` Kraj legende Demanti 2 x 5.000 = 10.000 Happy Birthday! Birs ili pesimistička mašina Pismo Mari Ristić, 9. maj 1995. Hronika debakla (lli: Otkud sad Dnevnik M.R.) 2000. Ostavi sve i čitaj CURIOSE / POLEMIKE / REAKCIJE / KOMENTARI Predlog terapije Kritika kritike Fin-de-siècle Razumeti Boru Ćosića ili Kobna greška Curiosa Danto među Srbima Džek Trbosek: Ars longa vita brevis A=A Pažnja! Ovaj tekst je besmislen! Pošast savremene umetnosti Srpski nadrealizam Nelagodnost avangardi u politici Krleža je bio dadaist Srpske lepe umetnosti Razgovor - Radio Beograd 2 Razgovor - Akademski filmski centar Srpske lepe umetnosti, godišnje izložbe u čast BV AKTIVIZAM 1968, 1969, 1970... 21. avgust 1968, Protest ispred Češke ambsade. 16. septembar 1968, Malograđani na Bitefu Ruski tenk-Padinjak-CZ, Bojana Makavejev Razgovori Socijalizam i kultura, 26. novembar i 3. decembar 1969. Fragment stenograma sa Skupštine studenata BU 1969, 1970. AKTIVIZAM 90-TIH I POČETAK 2000-IH... Mrtav Srbin govori Razumeti Miru Marković Šta ste radili u ratu Hvala na pitanju - uklonili smo brešu Pogibelji glume Hepening na zgarištu, Milena Dragićević Šešić Vreme uživanja Pokvarena roba Podmazivanje razgovora Od uranka do uranka BILO, PA NIJE PROŠLOV Prijatelji, 17. maj 1991. Sudbina svega, 3.11. 2015 Biografija Zahvalnost izdavača MOŽDA SE NAĐE MESTO I ZA OVO 374 str ISBN - 978-86-7227-126-3 SADRŽAJ: SAŠA RADOJEVIĆ - Predgovor PREPISKE Fransoa Trifo - BV, 1958-1961 Gi Debor - BV, 1964-1966 Maciunas - BV, 1966-1975 Bora Ćosić - BV, kraj 60-ih-do kraja 80-ih Dušan Makavejev - BV, 1966-2006 Dušan Otašević - BV, 1989 Milorad Miša Milošević - BV, 1990 Milutin Petrović - BV, 2000 Anet Majklson - Pavle Levi - BV, 2000-2003 Karpo Godina - BV, 2010-2016 Dejan Kršić - BV, 2011-2015 Svebor Midžić - BV, 2015 Razglednice Biografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor: Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 96+96+96+96+96+95 Format: 16,5 x 21,5 Kolor fotografije, štampano na kunstdruku! Najbogatije zbirke najznačajniji umetnici i njihova dela iz kolekcija najpoznatijih svetskih muzeja. Svaka knjiga sadrži priču o pojedinačnom muzeju, njegovom značaju i bogatstvu, koju su pisali poznavaoci upravo te riznice. Zatim sledi pregled najvažnijih dela. Uz vernu reprodukciju, postignutu zahvaljujući vrhunskoj štampi, nalaze se podaci o slici i umetniku, koji nas na najbolji način uvode u svet slika i skulptura iz bogatih muzejskih zbirki. Radi lakšeg snalaženja, na kraju svake knjige štampan je registar umetnika i dela. Reč je o knjigama za gledanje i uživanje, ali i upoznavanje svetske kulturne baštine. Komplet sadrži sledeće naslove: 1. Ermitaž - Sankt Peterburg 2. Luvr - Pariz 3. Galerija akademije - Venecija 4. Stara pinakoteka - Minhen 5. Rejksmuzeum - Amsterdam 6. Britanski muzej - London

Izvorna dela: „Cartesionische Meditationen und pariser vorträge, Bd 1. Meditationes de prima philosophia”, „Zur Phänomenologie der Intersubjektivität” Prevod: Tomislav Ladan, Franjo Zenko Izdavač: Centar za kulturnu djelatnost Saveza socijalističke omladine (Zagreb) Zbirka: Izvori i tekstovi Pismo: latinica ćirilica Broj strana: 241 + 304 Povez: Tvrd + Omot Visina: 23 cm Stanje: ★★★★☆ Napomene: Prvi tom ima tragova grafitne olovke; drugi tom deluje nečitan. Oba toma imaju pečat Konstantina Grčića, neuropsihijatra. {KTJ} tags: Edmund Huserl, Rene Dekart

John Locke Dve rasprave o vladi 1-2 Autor: John Locke Izdavač: NIP mladost, Velika edicija Ideja Godina izdanja: 1978 Broj strana: 212 + 242 Format: 24 x 15cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaji na slici, dobro očuvane Knjiga 1: John Locke Dve rasprave o vladi Kojima prethodi Patriarcha ser R. Filmera, a sledi Lockeovo Pismo o toleranciji Knjiga I Dve rasprave o vladi delo su Johna Lockea iz područja filozofije politike. Knjiga 2: Dve rasprave o vladi Kojima prethodi Patriarcha ser R. Filmera, a sledi Lockeovo Pismo o toleranciji Prevod Kosta Čavoški Sadržaj priložen na slici. „Sasvim je izvesno da je Lok jedan od najznačajnijih predstavnika novovekovne teorije prirodnog prava i da su njegove ideje dugo vremena predstavljale nesumnjivu osnovu mnogih modernih političkih ustanova, posebno u anglo-saksonskom svetu. Ponekad se smatra ne samo jednim od utemeljivača moderne, buržoaske industrijske civilizacije, koju su stvorili naučnici i državnici, trgovci i industrijalci, već i prvim misliocem koji je izložio njihov pogled na svet koji je jasno obelodanio njihove težnje i opravdao njihova dela.“ - Kosta Čavoški 08.02.2024.

Zlatna grana 1-2 Frejzer Proučavanje magije i religije BIGZ, 1977. Tvrd povez, omot, Stanje vrlo dobro očuvano Klasično antropološko delo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Karst, novi rezultati o glacijalnoj eposi balkanskih poluostrva 2. Balkansko poluostrvo 3. Govori i clanci 4. Antropogeografski i etnografski spisi Jovan Cvijić (Loznica, 11. oktobar 1865 — Beograd, 16. januar 1927) bio je srpski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Od osnivanja Beogradskog univerziteta 12. oktobra 1905, postao je jedan od osam prvih redovnih profesora na Univerzitetu. Cvijić je počeo da se bavi naukom još kao student Velike škole i tada je nastao njegov rad Prilog geografskoj terminologiji našoj, a nastavio kao srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju. Na osnovu tih proučavanja napisao je više radova kao i svoju doktorsku disertaciju. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva putujući skoro svake godine po Balkanu. Tokom života, odnosno za preko trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je par stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih dela je „Balkansko poluostrvo“. Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se utemeljivačem srpske geografije. Jovan Cvijić je rođen 11. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) 1865. godine u Loznici u porodici Cvijića, koja je bila ogranak Spasojevića iz pivskog plemena. Otac mu se zvao Todor Cvijić. Njegova porodica je bila poreklom iz oblasti Stare Hercegovine, iz plemena Pivljana, i bavio se trgovinom.[1] Njegov otac, a naime Jovanov deda, bio je Živko Cvijić, predsednik lozničke skupštine i poznati mačvanski Obrenovićevac. Kako je bio na strani tzv. „katana“ u vreme katanske bune protivnika ustavobranitelja 1844. godine, kažnjen je šibovanjem posle uspešne akcije Tome Vučića Perišića, nakon čega je umro još mlad. Njegov otac, a pak Jovanov pradeda, Cvijo Spasojević, bio je rodonačelnik Cvijića. Cvijo je bio poznati hajdučki harambaša u tom delu Stare Hercegovine. Cvijo se borio protiv Osmanlija Prvog srpskog ustanka, a nakon njegove propasti 1813. godine, preselio se u Loznicu, gde je kod šanca i crkve sagradio kuću hercegovačkog tipa na dva sprata i otvorio dućan, započinjući trgovačku karijeru novoosnovane familije.[2] Cvijićev otac Todor (umro 1900) se u početku i sam bavio trgovinom, ali kako mu to nije išlo za rukom, zaposlio se u opštini kao pisar i delovođa. Majka Jovanova Marija (rođena Avramović), bila je iz ugledne porodice iz mesta Korenita, sela u oblasti Jadar koje se nalazi nedaleko od manastira Tronoša i Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića. Osim Jovana, Todor i Marija imali su sina Živka i tri kćeri, Milevu, udatu za Vladimira, sarača, Nadu, udatu za Dragutina Babića okružnog blagajnika, kasnijeg načelnika ministarstva finansija, i Soku.[3] Cvijić je često govorio da je u detinjstvu na njegovo duhovno obrazovanje najviše uticala majka i uopšte majčina porodica, mirna, staložena i domaćinska, dok je o ocu i očevoj porodici pisao sa dosta manje emocija. Ipak, Cvijić je u svom naučno-istraživačkom radu o narodnoj psihologiji imao pohvalne reči za dinarski etnički tip i karakter, kome upravo i pripada njegov otac Nakon osnovne škole koju je završio u Loznici, završio je nižu gimnaziju u Loznici (prve dve godine) i gimnaziju u Šapcu (treću i četvrtu godinu), a potom se upisao i završio višu Prvu beogradsku gimnaziju,[5] u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Mihailom Petrovićem Alasom i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića“ Godine 1884, po završetku gimnazije, hteo je da studira medicinu, međutim loznička opština nije bila u mogućnosti da stipendira njegovo školovanje u inostranstvu. Tada mu je Vladimir Karić, njegov profesor iz šabačke gimnazije, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u Beogradu. Cvijić ga je poslušao i iste godine upisao Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu. Ove studije je završio 1888. godine. Tokom svog školovanja Cvijić je bio posvećen čitanju knjiga. U gimnaziji je učio engleski, nemački i francuski jezik koji su mu tokom studija veoma koristili budući da nije postojala odgovarajuća naučna građa na srpskom. Kasnije je na stranim jezicima pisao i naučne i druge radove.[5] Školske godine 1888/89. radio je kao predavač geografije u Drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji. Potom je 1889. upisao studije fizičke geografije i geologije na Bečkom univerzitetu kao državni pitomac. U to vreme na Bečkom Univerzitetu predavanja iz geomorfologije držao je čuveni naučnik dr Albreht Penk (nem. Albrecht Penck), geotektoniku je držao profesor Edvard Zis (tadašnji predsednik Austrijske akademije nauka), a klimatologiju Julijus fon Han. Cvijić je doktorirao 1893. godine na Univerzitetu u Beču. Njegova doktorska teza pod nazivom „Das Karstphänomen“ predstavila ga je široj javnosti i učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima. Ovaj rad je kasnije preveden na više jezika (kod nas „Karst“, 1895) a zahvaljujući njemu Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije. Britanski naučnik Arčibald Giki je napisao da ovo predstavlja „zastavničko delo“ nauke.....

00003-2) VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 5 knjiga ( Vojvoda Živojin Mišić * Vojvoda Stepa Stepanović * Vojvoda Radomir Putnik ) , Petar Opačić i Savo Skoko , BIGZ 1984, istorijsko-memoarska dela , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zaštitna kartonska kutija , zaštitni omot, zlatotisak , ilustrovano , ukupno 2000 strana , komplet sadrži sledeće knjige : 1) MOJE USPOMENE , Vojvoda Živojin Mišić , (uspomene ratnika i propratna studija dr Save Skoka) 2-3) VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ U RATOVIMA SRBIJE 1876-1918 I - II, dvotomna studija prati životni i ratnički put srpskog vojvode od rođenja pa do smrti 4-5 ) VOJVODA RADOMIR PUTNIK 1 i 2 , dvotomna studija koja obuhvata ceo život Radomira Putnika ali koja je istovremeno važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka

Glavni tokovi marksizma 1-3 Lešek Kolakovski KNJIGA 1 Glavni tokovi marksizma. Tom 1 / Lešek Kolakovski ; prevod i pogovor Risto Tubić Jezik srpski Godina 1980 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1980 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 541 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto, 1933-2018 = Tubić, Risto, 1933-2018 Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Između klasičnog marksizma i njegovih funkcija kao političke ideologije: str. 505-533. KNJIGA 2 Glavni tokovi marksizma. Tom 2 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; pogovor Prvoslav Ralić Jezik srpski Godina 1983 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1983 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 641 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Napomena prevodioca: str. 623 Kuda vodi `bezobzirna kritika` marksizma: str. 629-[637] Bibliografija: str. 623-[628]. KNJIGA 3 Autor - osoba Glavni tokovi marksizma. Tom 3 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; predgovor Prvoslav Ralić Jedinstveni naslov Główne nurty marksizmu. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1985 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis XXV, 598 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Głów

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. A-E, 871. strana, 2. Ž-K, 867. strana, 3. K-O, 914. strana, 4. O-P, 1013. strana, 5. P-S, 1043. strana, 6. S-Š, 1038. strana. Ćirilično izdanje, sve odrednice su date sa standardnim (književnim) akcentom i objašnjenje citatima iz probranih dela klasika Srba i Hrvata. Rečnik sadrži oko 150.000 reči.

Monteskje O duhu zakona 1-2 komplet Izdavač Filip Višnjić, Beograd 1989; Biblioteka Libertas, dve knjige, mek povez, strana 398+460. Stanje Vrlo dobro, neznatno podvlačenje teksta. Daleko od revolucionarnih zbivanja, u tipičnoj atmosferi eklektičkog rada, stvorene su teorije društvenog karaktera Monteskjea i Barnava. Delo Monteskjea značajno je sa gledišta izučavanja posebnih pravnih disciplina, velikim delom kao društveno politički spisi. Erudita i poznavalac evropskih prilika Moteskje se ogledao u više literrarnih oblika , ali je ostao upamćen po svome delu ”O duhu zakona”. Za nas su bitne sledeće ideje iz tog dela: 1. O SVEOPŠTOJ ZAKONITOSTI PRIRODE. DUH ZAKONA. Monteskje je video u svim pojavama zakone – u prirodi, društvu, u čoveku… pa i bog je podložan zakonima, po njemu. Znači, Monteskje je branio sveopštu zakonitost prirode. Iz ove osnovne teze Monteskje izvlači dva različita zaključka po smislu: prvo, prirodni zakoni (u užem smislu) trajni su i delo su najvišeg razuma; drugo, društveni zakoni su promenljivi, nepotpuni i delo su razuma zakonodavca. Detaljno analizirajući društvene zakone Monteskje dolazi do svog cilja – da objacni duh zakona. Duh zakona je, po njemu, nit koja povezuje sve one elemente vezane za društvo, o kojima zakonodavac nužno mora voditi računa. To su: 1. Klimatski uslovi, u širem smislu priroda; 2. Poreklo, prošlost razvoja naroda od religioznog, kulturnog do političkog; 3. Veličina teritorije; 4.oblici vladavina naroda; 5.karakterne crte naroda razvijene i uslovljene klimatskim uslovima. Ovih nekoliko misli, a naročito i nsistiranje na značaju klime, predstavljaju zametke brojnih poznijih teorija o društvu, državi, o pravu, o narodima itd. 2. GEOGRRAFIZAM U TRETIRANJU DRUŠTVENIH POJAVA Najrasprostranjenije Monteskijeve ideje jesu o uticaju prirode i klimatskogeografskih uslova kao određujućih poluga razvoja društva. U krajnjoj analizi to je geografizam u tretiranju društvenih pojava. Tačno je da Montesije nije pridavao isključivost uticaja geografskim elementima na razvoj društva, ali je jedan od onih pisaca koji je najviše doprineo širenju tako uskog i antinauččnog u krajnjoj liniji pogleda da se država i društvo formiraju i razvijaju na osnovu geografsko klimatskih prirodnih uslova. Speciifičnost i centralna slabost Moteskijevog geografizma jeste lanac njegovih ”objektivnih” beočuga koji se završava vrlo arbitrarnim poslednjim beočugom psihičkog karaktera. Evo Monteskijevog lanca: 1. Društveno političko uređenje u zavisnosti je od geografskih elemenata date zemlje. 2. To su klima i tlo. 3. Klimatski uslovi utiču presudno na psihičku formaciju ljudi, otuda 4. Prema psihičkom formira se celokupnost života jednog društva, države, zemlje. 3. INTELEKTUALNE SPEKULACIJE O ”TERITORIJI” U ovim idejama takođe je interesantna ideja teritorije (ne toliko ”veličine teritorije”). Ovaj elemenat istican je u mnogim kasnijim teorijama o državi. Monteskijevo povezivanje oblika vladavine za teritoriju nije nikakve naučne vrednosti i predstavlja jalovu intelektualnu spekulaciju. U pogledu samih oblka vladavine Monteskije nije uneo nikakve novine. To je stara podela na despotiju, monarhiju i republiku i arsotokratiju. Neko nijansiranje svodi se na pvezivanje republike sa aristorkaskom vladavinom malog broja i demokratskom – velikog broja naroda. 4. O ODNOSU CRKVE I DRŽAVE Monteskije je posvetio vliku pažnju u svome ”Duhu zakona” odnosima crkve i države. Crkvu je smatrao štetnom po razvoj društva i države, uprkos nekim kompromisnim tezama da bi kler morao da odigra značajnu ulogu u slučaju despotije. Ali je daljim izlaganjem pokazao popustljivost prema religiji, mada isto tako nalazi oštrije reči za nedolično bogaćenje crkve. Pa opet, utvrđujući specifičnu nepovezanost crkvenih i građanskih zakona zalaže se za ideju separacije crkve od države. Ove njegove ideje dejstvovaće pozitivno i povremeno progresivno, naročito u Francuskoj, sve do realizacije separacije. Ma kako se pokazivala Monteskijeva doktrina po orginalnosti nekih ideja, zapaža se plitkost i površnost u proučavanju društvenih pojava. Pokušaj da se da njegovim izlaganjima pravni karakter baš govori o nepobitnoj činjenici da je Montiskije brani buržosako društvo i pravni poredak. Tvrdnja Moteskija da zakoni određuju produkcione odnose, da su produkcioni odnosi proivodi zakona i sl. Vodi nas u zabludu ili pseudonaučne zaključke. Ka Filozofiji

U dobrom stanju Privreda i društvo. Tom 1 / Maks Veber ; preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis XXI, 720 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000 Str. VII-XXI: O Maksu Veberu / Radomir D. Lukić. Privreda i društvo. Tom 2 / Maks Veber preveli Olga i Tihomir Kostrešević [predgovor Radomir D. Lukić] Jezik srpski Godina 1976 Beograd : Prosveta, 1976 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 498 str. ; 24 cm Zbirka Karijatide : filozofska biblioteka. Nova serija Prevod dela: Wirtschaft und Gesellschaft / Max Weber Tiraž 5.000. Predmetne odrednice: Sociologija Veber, Maks, 1864-1920 Weber, Max, 1864-1920

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nova knjiga! 1028 str U najtežim trenucima u životu ljudi se uglavnom okreću veri i pisanoj reči. Usledi olakšanje kada shvate da u svojoj muci nisu sami i da su mnogi pre njih imali slične probleme, te da rešenje već postoji. Mudri saveti bude onu skrivenu snagu za koju niste ni znali da je posedujete. - Misli o dobru i zlu - Vera Svetih - Katahizis - Molitve na jezeru - Emanuil - Teodul - Srpski narod kao Teodul - Indijska pisma - Misionarska pisma Nikolaj Velimirović (svetovno Nikola Velimirović; Lelić, kod Valjeva, 23. decembar 1880/4. januar 1881. — Libertivil, 18. mart 1956) bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti. Nikolaj Velimirović je novokanonizovani srpski svetitelj kao Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički. Njegovo rođeno ime je Nikola. U mladosti je teško oboleo od dizenterije i zakleo se da će posvetiti svoj život Bogu, ako preživi. Preživeo je i zamonašio se pod imenom Nikolaj. Velimirović je školovan na Zapadu i u mladosti je bio velik zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Takođe je primljen u sveštenstvo i brzo je postao važna ličnost u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posebno u odnosima sa Zapadom. U međuratnom periodu postao je predvodnik pravoslavnih bogomoljaca i okrenuo se antievropejstvu i konzervativizmu. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije ZBOR. Često je kritikovan zbog antisemitskih stavova. Kada su u Drugom svetskom ratu Nemci okupirali Jugoslaviju, Velimirović je stavljen u kućni pritvor i na kraju odveden u logor Dahau, gde je proveo tri meseca pre nego što su ga Nemci oslobodili da bi pomogao u obrazovanju objedinjavanju jugoslovenskih kvislinga protiv nadiruće NOVJ i Crvene armije. Po završetku rata, Velimirović je odlučio da se ne vrati u Jugoslaviju, u koju su na vlast došli komunisti. Umesto toga, 1946. emigrirao je u Ameriku, gde je i ostao do svoje smrti 1956. Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati, i prezirao je njenu kulturu, nauku, progres. Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, po njemu, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti. Velimirović je snažno podržavao jedinstvo svih pravoslavnih crkava i upostavio je dobre odnose sa anglikanskom i Američkom episkopalnom crkvom. Uvršten je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Nikolaj je rođen 23. decembra 1880, po julijanskom, tj. 4. janaura 1881. po gregorijanskom kalendaru. Rodio se u selu Leliću, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina, bili su prosti zemljoradnici i pobožni hrišćani, naročito majka. Na krštenju je dobio ime Nikola. O poreklu porodice Velimirović postoje dva stanovišta. Jedno je da su oni poreklom iz Zagarača iz Katunske nahije, a drugo je da su oni poreklom iz Banjana, starohercegovačkog plemena. Poznato je da se porodica doselila u Lelić krajem 18. veka iz Osata u Bosni.[1] Svoje obrazovanje Nikola je otpočeo u manastiru Ćelije, gde ga je otac odveo da se opismeni makar toliko „da zna čitati pozive od vlasti i na njih odgovarati“, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i „školovanog“ čoveka. Od prvih dana pokazivao je svoju izuzetnu revnost u učenju. Njegovu darovitost zapazio je i njegov učitelj Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj gimnaziji, gde se Nikola pokazao kao dobar đak, iako je, da bi se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme. Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio „sitan“ i nije imao dovoljan obim grudi. Odmah po odbijanju ove komisije, Nikola podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde je bio primljen, iako opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje. Kao učenik Bogoslovije je bio uspešan. Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat sistematskog rada. U svome školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i mnoga druga dela od opšte-obrazovnog značaja. Do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim mislima o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Učitelj Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je zbog stanovanja u memljivom stanu i slabe ishrane dobio tuberkulozu od koje je godinama patio. Po svršetku bogoslovije je kraće vreme bio učitelj u selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao život i duševno raspoloženje srpskog seljaka i gde se sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Već u bogosloviji pomagao je proti Aleksi Iliću u uređivanju lista „Hrišćanski vesnik“, u kome je i nekoliko godina objavljivao svoje prve dopise i radove. Posle toga, Nikola je bio izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima, državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu. Izabrao je tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, okončao doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom „Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve“.[2] Sledeću 1909. godinu Nikola je proveo u Oksfordu, gde je pripremao doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom, i odbranio („filosofija Berklija“). Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, razboleo od dizenterije i u bolnici ležao oko 6 nedelja. On se uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj (20. XII 1909). Po povratku sa studija trebalo je, po tadašnjem zakonu, nostrifikovati svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi razred i veliku maturu, da bi tek onda mogao predavati u Bogosloviji. Ipak, pre no što je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo — studiju „Religija Njegoševa“. Suplent Bogoslovije Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije mogao ostati u okvirima Bogoslovije. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Počinje sa besedama po beogradskim i drugim crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom univerzitetu i drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o Njegošu, o Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme.[3] Besednik Godine 1912. pozvan je u Sarajevo na proslavu lista „Prosveta“, gde se upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih Srba: Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. Poznate su tadašnje njegove reči da su „svojom velikom ljubavlju i velikim srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni“, što je u eri austrijske aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila pročitana. Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kada je uskoro Srbija stupila na put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do 1918. godine, Nikolaj aktivno učestvuje. Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu, mada je imao kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se ubrzo razišao sa protom Aleksom iz „Hrišćanskog vesnika“ zbog negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala do kraja života. Misija za vreme Prvog svetskog rata u Americi i Engleskoj Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na nacionalnoj srpskoj i jugoslovenskoj stvari. On je po Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915. godine on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog, unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je „otac Nikolaj bio treća armija“ za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. I od tada se on posebno sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i predavao. Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta 1919) za episkopa žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten u Ohridsku eparhiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu goru, u Englesku i Ameriku. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama. No naročito treba istaći njegovu pastirsku službu u Ohridskoj eparhiji od 1920. do 1931. godine i potonjoj Ohridsko-bitoljskoj eparhiji od 1931. do 1936. godine[4], a zatim i u njegovoj prvobitnoj Žičkoj eparhiji gde će biti konačno vraćen 1936. godine, po želji Arhijerejskog sabora i naroda. Tek kao episkop ohridski i žički, Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i narodnog života, ne zanemarujući pritom ni svoj bogoslovsko-književni rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni razumevanja ni naročite podrške). Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj pravoslavna Rusija. Sada je taj uticaj nastavio i upotpunio Ohrid i Sveta gora, koju je Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta gora i dela Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i proučavao, izvršili su na njega trajni uticaj. Na Bitoljskoj bogosloviji je sarađivao sa Jovanom Šangajskim i Justinom Popovićem. Drugi je često pomagao i pisao pohvalno o bogomoljačkom pokretu koji je vodio Nikolaj i bio satrudnik na misionarskom polju sa izbeglim pravoslavnim Rusima, ispred Oktobarske revolucije. Duhovna delatnost Iz ovog perioda potiču mnoga važna dela Vladike Nikolaja. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne manje značajna opštenarodna dela kao što su njegov rad sa narodom i posebno sa bogomoljcima,[5] Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da održava dobre odnose sa Bugarina i Grcima, kao i dobre međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Nikolaj je bio umešan i u poznatu „ Konkordatsku borbu“ kada je iznenada i misteriozno preminuo Patrijarh srpski Varnava. Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo „Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova“ (avgust 1937) u kojem se žali na „pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu“ i na gonjenje i hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom Jugoslavije. Uprkos sličnosti političkih stavova Velimirovića i Ljotića, između njih je do kraja 1930-ih i početka 1940-ih postojala razlika. Velimirović je osuđivao nemački imperijalizam, dok je Ljotić ostao poštovalac nacizma, koji je smatrao vrednim saveznikom u borbi protiv komunizma i navodne jevrejske zavere. Ipak, Velimirović nikada nije javno osudio Ljotićev pronemački stav.[6] Nikolaj je, uz Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od okupatora Nemaca posebno omražen.[7][8] Zarobljeništvo za vreme Drugog svetskog rata Nemačka obaveštajna služba je Nikolaja Velimirovića registrovala kao izrazitog anglofila, uprkos tome što je Velimirović bio blizak vođi pokreta Zbor Dimitrije Ljotićem.[9] Aprilski rat i kapitulacija Kraljevine Jugoslavije zatekli su Velimirovića u manastiru Žiči. Pošto je Velimirović u Vrnjačkoj Banji održao javnu propoved protiv partizana, agenti Ziherhajtsdinsta i Ljotićev ministar u Nedićevoj vladi Mihailo Olćan su posetili Velimirovića sa ciljem da ga privole da sarađuje sa Nemcima. Od ove namere se odustalo jer su Nemci smatrali da je Velimirović povezan sa Dragoljubom Mihailovićem. Harald Turner i Milan Nedić su došli do zaključka da bi Velimirovića trebalo internirati u okolinu Beograda, ali do toga nije došlo. Ipak, januara 1942. Velimirović je obavestio Gestapo da je spreman za saradnju u borbi protiv partizana. Zahvaljujući ovoj ponudi i Ljotićevoj intervenciji, Velimirović je ostao u manastiru Ljubostinji sve do 18. novembra 1942, kada je prebačen i stavljen pod stražu u manastir Vojlovicu kod Pančeva zbog sumnje za saradnju sa četnicima. Maja 1943. tamo je prebačen iz Rakovice i patrijarh Gavrilo Dožić.[10] Sačuvan je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev „Molbeni kanon i Molitva“ Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču januara 1945. već poznate „Tri molitve u senci nemačkih bajoneta“, zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču. Dana 14. septembra 1944. godine Nemci su vladiku Nikolaja i patrijarha Gavrila sproveli iz Vojlovice u koncentracioni logor Dahau. Tamo su oni zatvoreni u posebnom delu za visoke oficire i sveštenstvo (Ehrenbunker), tretirani bolje od ostalih i imali status posebnih zatočenika (Ehrenhäftling).[11] U Dahauu su ostali tri meseca, do decembra 1944. godine kada ih Nemci oslobađaju na intervenciju Hermana Nojbahera, kao deo pogodbe sa Ljotićem i Nedićem.[11] Putuovali su zajedno sa Milanom Nedićem i Hermanom Nojbaherom u Sloveniju, gde se Ljotić i Nedić sa drugim srpskim nacionalistima (Momčilom Đujićem, Dobroslavom Jevđevićem) pripremali da vode bitku protiv partizana. Za vreme boravka u Sloveniji, Velimirović je blagosiljao ljotićevce i četnike. Na Ljotićevoj sahrani održao je posmrtni govor. Nakon Ljotićeve pogibije, Velimirović je napustio Sloveniju i otišao za Austriju, gde su ga zadržali Amerikanci. Po puštanju, otišao je u Englesku, pa potom u Ameriku, dok se patrijarh Gavrilo Dožić vratio u Beograd....

DRAGOLJUB R.ŽIVOJINOVIĆ-KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ U TRI KNJIGE-.Tvrd povez sa ilustrovanim zaštitnim omotima.Izd.BIGZ.-Dim.17x25.-STANJE KNJIGA VRLO DOBRO DO ODLIČNO-.1.knjiga:KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ-ŽIVOT I DELO-U IZGNANSTVU 1844.-1903.God.izd.1988.str.464.----2.knjiga:KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ-ŽIVOT I DELO-U OTADŽBINI 1903.-1914.God.izd.1990.str.465.----3.knjiga:KRALJ PETAR I KARAĐORĐEVIĆ-ŽIVOT I DELO-RAT I POSLEDNJE GODINE 1914.-1921.God.izd.1994.str.337.-KNJIGE SU VRLO DOBRO DO ODLIČNO OČUVANE!!!

autor: Martin Bogner godina: 1992, strana:798 + 282, povez:mek veliki format TERMOTEHNIČAR je nezaobilazno delo u oblasti termotehnike, termoenergetike, procesne tehnike i hidrotehnike. Sadrži ukupno 22 poglavlja, od kojih svako za sebe predstavlja istovremeno celinu, ali i integralno sveobuhvatnu materiju iz navedenih tehničkih poddisciplina. Svako poglavlje, ima detaljne teorijske osnove i zatim niz praktičnih dijagrama, nomograma i tabela. Da bi se materija brže koristila pojedina poglavlja su ilustrovana nizom prikaza rešenja tehničkih problema koji se javljaju u praksi, i u konkretnim pitanjima.

Glavni tokovi marksizma 1-3 Lešek Kolakovski KNJIGA 1 Glavni tokovi marksizma. Tom 1 / Lešek Kolakovski ; prevod i pogovor Risto Tubić Jezik srpski Godina 1980 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1980 (Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod) Fizički opis 541 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto, 1933-2018 = Tubić, Risto, 1933-2018 Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Između klasičnog marksizma i njegovih funkcija kao političke ideologije: str. 505-533. KNJIGA 2 Glavni tokovi marksizma. Tom 2 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; pogovor Prvoslav Ralić Jezik srpski Godina 1983 Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1983 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis 641 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Napomena prevodioca: str. 623 Kuda vodi `bezobzirna kritika` marksizma: str. 629-[637] Bibliografija: str. 623-[628]. KNJIGA 3 Autor - osoba Glavni tokovi marksizma. Tom 3 / Lešek Kolakovski ; prevod Risto Tubić ; predgovor Prvoslav Ralić Jedinstveni naslov Główne nurty marksizmu. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, 1985 (Beograd : `Srbija`) Fizički opis XXV, 598 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Tubić, Risto Ralić, Prvoslav Zbirka Biblioteka marksizma Prevod dela: Główne nurty marksizmu / Leszek Kołakowski Marksizam koji se ne plaši kritike: str. V-XXV. Predmetne odrednice Marksizam Istorija Lenjinizam Marks, Karl, 1818-1883 Engels, Fridrih, 1820-1895 Kołakowski, Leszek, 1927-2009 = Kolakovski, Lešek, 1927-2009. Tvrd povez. Stanje vrlo dobro, podvlačenje teksta, zabeleške na predlistu.

40639) Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika 1 - 6 , Matica srpska Novi Sad 1990 , drugo fototipsko izdanje. tvrd povez, format 17 x 25 cm , zlatotisak, ćirilica, Komplet sadrži: 1. A-E, 871. strana, 2. Ž-K, 867. strana, 3. K-O, 914. strana, 4. O-P, 1013. strana, 5. P-S, 1043. strana, 6. S-Š, 1038. strana. Ćirilično izdanje, sve odrednice su date sa standardnim (književnim) akcentom i objašnjenje citatima iz probranih dela klasika Srba i Hrvata. Rečnik sadrži oko 150.000 reči. . Glavni urednici: Mihailo Stevanović i Ljudevit Jonke