Izdavač: Vojno delo, Beograd; Vojna biblioteka: knj. 6, tiraž: 3000 primeraka; Detaljnije: tvrd povez, strana 168, ilustacije 20cm, stanje: dobro, izlizane su ivice korica ,ima malo podvlacenja teksta ,poneka zuta tackica od starosti, fali 1 prazna stranica, na kraju knjige, pre sadrzaja vidi se na 1 slici - U sadrzaju pise da su u knjizi nekada bili prilozo 1, 2, 3 i 4. Tih priloga sada nema, izgubljeno je ili nije ni bilo (u hodniku ,na otvorenom ,na polici)

Cezar / Lorenzo Vincenti Cortes (Kortes) / Carlo Della Corte Cena je za komplet. Zagreb 1976. Tvrd povez, zaštitni omot, ilustrovano, 189 + 189 strana. Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; sitnije oštećenje zaštitnog omota; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane. K8 Sadržaj: CEZAR Progonjen Urota »Troglava neman« Horizonti slave Kvadratni legioni Galija u plamenu Kocka je bačena Tragedije na Istoku Kleopatra Trijumfi Martovske ide Snimka jedne bitke: Alesija — Utvrde oko Alesije — Opsada — Galski ustanak — Pohod na Alesiju — Dvije bitke Predaja Alesije — Razmišljanja Cezarovi neprijatelji i saveznici — Gnej Pompej Veliki — Tit Acij Labien — Ariovist — Vercingetorig Cezarove znamenite misli i rečenice Što su o Cezaru rekli drugi pisci Iz Cezarovih djela Kronologija Bibliografija CORTES San koji treba ostvariti Prijateljstvo s Velazquezom U očekivanju polaska na put Jedrima prema Yucatanu Odmor u Cozumelu Prve borbe Ugodan poklon: donna Marina Ostvarenje mračnog proročanstva Posjete i pokloni u ime Montezume Neočekivana pomoć Villa Rica de la Vera Cruz Diplomacija i pragmatizam Uništenje flote Počinje marš u unutrašnjost Žestoke bitke u Tlaxcali Pokolj u Choluli Montezuma u susret Cortesu Kralj, zarobljenik u svojim palačama Pobjeda protiv Panfila de Narvaeza Pobunjeni glavni grad Montezumina smrt »Noche triste« Novi pohod na prijestolnicu Tenochtitlan je opkoljen Kraj kraljevstva Tužni zalazak Radiografija bitke Tenochtitlan — Cortesove snage — Marš približavanja — Najzad u Tenochtitlanu — Nova opasnost za Cortesa: Panfilo de Narvaez — Pobuna Azteka: »noche triste« — Osvajanje Tenochtitlana Cortesovi neprijatelji i saveznici — Montezuma — Diego Velazquez — Pedro de Alvarado Kako su ga doživjeli Čudesa Aztečkog carstva Cortesov portret — Bajoslovna palača Montezume — Obitavališta Azteka — Sjaj Tenochtitlana Kronologija Bibliografija

MOĆ POSTOJANJA HEDONISTIČKI MANIFEST MIŠEL ONFRE Str 227 Povez mek Stanje knjige dobro O knjizi PREDGOVOR: Autoportret autora kao deteta PRVI DEO: ALTERNATIVNA METODA I. POBOČNI TOK FILOZOFIJE 1) Vladajuća istoriografija. 2) Platonovsko a priori. 3) Protivistorija filozofije II. TELESNI RAZUM 1) Autobiografski roman. 2) Egzistencijalni hapaks. 3) Dešifrovanje jedne egodikeje III. FILOZOFSKI ŽIVOT 1) Perspektiva mudrosti. 2) Pragmatički utilitarizam. Hedonistički sistem DRUGI DEO: ETIKA PO IZBORU I. ATEOLOŠKI MORAL 1) Jevrejsko-hišćanska epistema. 2) Nužna dehristijanizacija. 3) Posthrišćanski ateizam II. IMANENTNO PRAVILO IGRE 1) Estetička etika. 2) Vajanje našeg Ja. 3) Neuronsko obučavanje III. HEDONISTIČKA INTERSUBJEKTIVNOST 1) Hedonistički ugovor. 2) Etički krugovi. 3) Dijalektika učtivosti TREĆI DEO: SOLARNA EROTIKA I. ASKETSKI IDEAL 1) Mitologija nedostatka. 2) Ideologija porodice. 3) Asketski kodeks II. LIBERTARIJANSKI LIBIDO 1) Lagani eros. 2) Samačka mašina. 3) Metafizika sterilnosti III. TELESNA GOSTOLJUBIVOST 1) Erotski ugovor. 2) Ludičke kombinacije. 3) Libertenski feminizam ČETVRTI DEO: KINIČKA ESTETIKA I. LOGIKA ARHIPELAGA 1) Revolucija gotovog proizvoda. 2) Smrt Lepog. 3) Arheologija sadašnjice II. PSIHOPATOLOGIJA UMETNOSTI 1) Nihilistička negativnost. 2) Istrajnost platonizma. 3) Religija robe III. KINIČKA UMETNOST 1) Cinični protivotrov. 2) Prenošenje kodova. 3) Ponovno materijalizovanje stvarnog PETI DEO: PROMETEJSKA BIOETIKA I. DEHRISTIJANIZOVANO TELO 1) Anđeoski model. 2) Heuristika smelosti. 3) Produžetak tela II. VEŠTINA VEŠTAČKOG 1) Prevazilaženje ljudskog. 2) Eugenika izbegavanja. 3) Metafizika veštačkih tvorevina III. FAUSTOVSKO TELO 1) Između dva ništavila. 2) Neuronski identitet. 3) Pedagogija smrti ŠESTI DEO: LIBERTARIJANSKA POLITIKA I. KARTOGRAFIJA BEDE 1) Liberalna imperijalna logika. 2) Prljava beda protiv čiste bede. 3) Mikrološki fašizam II. HEDONISTIČKA POLITIKA 1) Libertarijanski kolerički genije. 2) Levo ničeovstvo. 3) Dokrajčiti Maj `68 III. PRAKSA OTPORA 1) Pojedinac postaje revolucionaran. 2) Udruženje egoista. 3) Hedonistička politika `Posle izvanrednog uspeha Ateološke rasprave kod naših čitalaca, od vodećeg i najprovokativnijeg francuskog mislioca danas donosimo delo za koje sam Mišel Onfre kaže: „Pošto sam prevalio presudnu deonicu od trideset knjiga, osećam potrebu da utvrdim dokle smo stigli s pitanjem hedonizma. Ako bi trebalo da ga svedem na jednu upitnu rečenicu, to bi očigledno bila ona Spinozina: Šta telo može? Čemu treba da dodam: po čemu je ono postalo omiljeni predmet filozofije? Zatim, još niz pitanja: kako promišljati umetnika? Kako uvesti etiku na teren estetike? Koje mesto ostaviti Dionisu u civilizaciji potpuno podređenoj Apolonu? Kakva je priroda odnosa između hedonizma i anarhizma? U kojim je uslovima ostvarljiva neka filozofija? Sta telo može očekivati od postmoderne biotehnologije? Kakav je odnos između biografije i pisanja u filozofiji? Prema kojim načelima se proizvode filozofske mitologije? Kako dehristijanizovati zapadnu epistemu? Da li su moguće nove zajednice? Odgovori na ova pitanja prizivaju niz razrada koje će uspostaviti jednu radikalno egzistencijalnu misao. Otuda umetnička subjektivnost, imanentna etika, kinička estetika, libertarijanska politika, levo niečovstvo, senzualistički materijalizam, radosni utilitarizam, solarna erotika, prometejska bioetika, faustovsko telo, egzistencijalni hapaks, filozofski život, alternativan istoriografija, posthrišćanska ateologija, hedonistički ugovori, što su sve prilike da se naša melanholična vremena ponovo očaraju predlozima za misao koja će živeti.`

Beograd 2015; Mek povez; 215 strana. `Studija francuskog filozofa Žila Deleza posvećena je delu Anri Bergsona, jednoga od onih mislilaca koji su podjenako bili inspirativni i za umetnike i za filozofe. Bergsonove ideje su u samom korenu čitavog ekspresionističkog pokreta, ali ih možemo naći i kao značajan podsticaj za mnoge filozofske rasprave. U svojoj studiji, koju čine četiri poglavlja, Delez nastoji da sistematičnoj analizi podvrgne koherenciju Bergsonove misli, da ispita logičke pretpostavke na kojima se ta misao zasniva. To je razlog što će ova studija biti zanimljiva širokom krugu zainteresovanih, od filozofa do onoih koji se bave problemima pojedinih umetnosti.` Sadržaj: 1. Intuicija kao metod 2. Trajanje kao neposredna datost 3. Pamćenje kao virtuelna koegzistencija 4. Jedno ili više trajanja? 5. Životni elan kao kretanje diferencijacije Žil Delez (Gilles Deleuze), francuski filozof, rođen je u Parizu 18. januara 1925. godine, gde je i umro 4. novembra 1995. Od šezdesetih godina prošlog veka do svoje smrti Delez je napisao brojna filozofska dela koja su imala veoma veliki uticaj na samu filozofiju, kao i na književnost, film i slikarstvo. Najpre smatran istoričarem, Delez predlaže novu definiciju filozofa, kao `čoveka koji stvara koncepte`. A i sam postaje stvaralac u filozofiji: pre svega ga zanimaju odnosi između smisla, nesmisla i događaja (na Šta ga inspiriše delo L. Kerola i dela grčkih stoika). Razvija originalnu metafiziku i filozofiju umetnosti. Zajedno sa Feliksom Gatarijem, stvara koncept deteritorijalizacije, pri čemu u isto vreme iznosi kritiku psihoanalize i kapitalizma.

Naslov originala CAPABLANCA - CHESS FUNDAMENTALS Mek povez, br.strana 236, jezik srpski, Sportska knjiga, Beograd 1987.god. Autor - treci svetski sampion Hoze Raul Kapablanka Stanje – odlicno 5- (veoma ocuvana, male flekice na gornjem delu rabata) HOZE RAUL KAPABLANKA - OSNOVI SAHA iz Sadrzaja 1. Osnovni pojmovi, figure, njihovo kretanje, cilj igre, osnovni matovi 2. Kako uciti i usavrsavati se u sahu 3. Opsta strategija otvaranja 4. Sredisnjica 5. Principi zavrsnica 6. O principima sredisnjice 7. Pregled teorije otvaranja (partija) 8. Strategija zavrsnica 9. Zavrsni deo - opsti zakljucci 10. Izabrane partije za sahiste nizih kategorija, kao i ljubitelje saha Odgovaram na pitanja ako ih bude bilo.

`Šapat krša i sjenka snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. - Srboljub Zorica Kožlovac Knjiga je izišla iz štampe 2011 godine i nosi naziv: `Šapat krša i sjena snova- Zapis o dalmatinskom selu Kožlovcu`. Radi se o jednom zaista vrednom djelu i autor zaslužuje mnoge pohvale. Mi ćemo kroz ovih nekoliko slika iz same knjige, pokušati bar malo predstaviti ili približiti knjigu našim čitaocima. Beograd 2011 350 str. ilustracije L.1.O.7.P.2

RIČARD KLAJN CIGARETE SU UZVIŠENE Prevod - Aleksandar I. Spasić Izdavač - Gradac, Čačak Godina - 2019 284 strana 18 cm Edicija - Biblioteka Cveće zla ISBN - 978-86-89901-58-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod 1. Šta je cigareta? 2. Cigarete su uzvišene 3. Zenonov paradoks 4. Zloduh i Karmen 5. Vojnikova prijateljica 6. `L`air du temps` Polemički zaključak Napomene Navedena dela `U ovoj knizi možete naći šta su o cigaretama i pušenju pisali filozofi, pevali pesnici, uzdisali ljubavnici... Oda cigareti i njenom svetom dimu koji nas transcedira u drugo vreme, a ponekad i u drugi prostor lepo je oslikana u ovom delu. Kao što Klajn sam piše: „U ovoj knjizi se cigareti pridaje izvesno filozofsko dostojanstvo, koje se izvodi iz toga što se ona smatra nekakvim simboličkim oruđem, i što joj se priznaju pesnička svojstva svetog ili erotskog objekta, snadbevenog magijskim odlikama i činima zavođennja, i okruženog tabuima i dahom opasnosti – ona je mejdan nedozvoljenog uživanja, put do transcendentnog i podstrek na represiju.“` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Richard Klein Cigarettes Are Sublime

Milena Pavlović - Barili (retrospektivna izložba 1926-1945) Izdavač: Muzej savremene umetnosti, Beograd Godina izdanja: 1979 Broj strana: 105+ilustracije Format: 24 X 21,5cm Povez: Meki povez sa klapnom Opis i stanje: Sadržaj na slici, štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano, dobro očuvano Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 6. mart 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata.[1] Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, prerano, u 36. godini života. Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić i umetničke grupe Lada[2] ali je i pored toga, usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom časopisu Vog. 14.10.2023.

Izdavač: Rad, Beograd Kolekcija Pečat Prevod: Jovica Aćin Povez: broširan Broj strana: 127 Odlično očuvana. Formirani u školi bezvoljnika, u školi idolopoklonika fragmenata i ožiljka, pripadamo kliničkom vremenu u kome se računaju jedino slučajevi. Uresređujemo se na ono što je neki pisac prećutao, na ono što je mogao da kaže, na njegove neme dubine. Ako za sobom ostavlja delo, ako je sebe izrazio, sebi je osigurao naš zaborav. S A D R Ž A J: 1. Atrofija reči 2. Lupež Ponora 3. Vreme i anemija 4. Zapad 5. Cirkus usamljenosti 6. Religija 7. Vitalnost ljubavi 8. O muzici 9. Vrtoglavica istorije 10. Na izvorima praznine (K-133)

SLOBODAN JARČEVIĆ ISTORIJSKE SKRIVALICE Meki povez Слободан Јарчевић (Горње Равно, 2. фебруар 1942 — Београд, 11. август 2020) био је српски књижевник, публициста и ратни министар иностраних послова Републике Српске Крајине.[1] Биографија Рођен је за вријеме Другог свјетског рата 2. фебруара 1942. године у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, БиХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду. Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ. На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића. Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године. Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона. Преминуо је 11. августа 2020. године.[2][3] Дела Објављена дела И богови су говорили српски Изгон Срба и Грка Ратници светог Ђорђа Историјске скривалице (у два тома) Срби пре бискуповог Адама Република Српска Крајина - државна документа Греси историчара Хрватска језичка беспућа Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем) Народ српски а историја хрватска Бивши Срби Градишћански Хрвати су Срби Брисање знакова српства И од Истре до Дрине Србија Мостарске издаје Радови у зборницима Албанци лажни Илири Летопис матице српске у Дубровнику Објављене нове књиге: Бивши Срби Македонци, Бивши Срби Шиптари Срби пре бискуповог Адама (допуњено издање) Дела спремна за објаву Запад и руско-српски односи Историјске скривалице (трећи део) Млади Карађорђе Рецензије и критике Република Српска Крајина (други део)

Lepo očuvano Rad - Beograd, 1986. Clinamen, Iz elemenata uvoda u fantastičku metafiziku, Autorizovani apokrif: Apograf, Autogrif - Borhesu, San o poreklu književnosti, Pitanje putanje, Specula speculi, Vrtovi Autor razlaže i slaže fantazije, razgrće fantastičku metafiziku počev od Borhesa, ispisuje lavirinte, ogledala, vrtove Rođen je 13. decembra 1946. godine u Zrenjaninu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje. Dolaskom u Beograd na studije, započinje njegova i urednička karijera, od biltena Tehnološkog fakulteta, preko lista beogradskih studenata Student, kasnije do časopisa (Delo, Književna reč, Gradac...) i izdavačkih kuća (Rad, Službeni glasnik...). Svojevremeno je zbog tekstova u Studentu privođen i osuđivan a list zabranjivan ili povlačen iz prodaje i spaljivan od strane tadašnje vlasti. I kao urednik časopisa Delo bio je često pod prismotrom, i saslušavan od strane ondašnje političke policije. Uprkos političkim pretnjama i zabranama, uz ostalo, priredio je u Srednjoj i Istočnoj Evropi prvo izdanje važnog dela o logorskom sistemu, Solženjicinov Arhipelag Gulag, i to srpsko izdanje je u španskim novinama proglašeno jednim od deset najvažnijih događaja te godine u svetu. O njegovom književnom delu priređeni su, između ostalog, temati u časopisima Reč (Beograd), Polja (Novi Sad), Ulaznica (Zrenjanin) i Braničevo (Požarevac). Monografsku studiju o njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik u oltaru, izd. KOV, Vršac, 1994. Ogledi i kritičkointerpretativni tekstovi o Aćinu nalaze se u autorskim knjigama Vladimira Bitija (Zagreb), Branka Popovića, Marka Nedića, Mihajla Pantića, Radomana Kordića, Saše Hadži Tančića, Tanje Kragujević, Ivane Milivojević, Zorana Slavića, Dragana Velikića, Slađane Ilić, Save Damjanova, Bogića Rakočevića, Aleksandre Mančić i drugih. O njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i televiziji. Kao osobeni izraz književnog poverenja, otvorena pisma u časopisima, a svako je svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić. Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Između ostalog preveo je sabrana dela Franca Kafke.[1] Živi i radi u Beogradu. Član je Srpskog književnog društva.[2] Objavljena dela[uredi | uredi izvor] Jovica Aćin u Muzeju srpske književnosti u Beogradu. Priče i eseji zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisnih izbora i zbornika, a prevođeni su mu i objavljivani u mnogim časopisima u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj... Po jednoj od njegovih priča, iz knjige Pročitano u tvojim očima, snimljen je, koncem 2008. godine, i umetnički efektan kratkometražni igrani film (čiji je autor Andrej Aćin). Knjige priča[uredi | uredi izvor] Duge senke kratkih senki, u tri izdanja: Svjetlost (Sarajevo) 1991, Draganić (Beograd) 1997. i Ulaznica (Zrenjanin) 2003. Uništiti posle moje smrti, u dva izdanja: KOV (Vršac) 1993. i Stylos (Novi Sad) 2000. Leptirov sanovnik, Draganić (Beograd), 1996. Nezemaljske pojave, Narodna knjiga, 1999. Lebdeći objekti, Narodna knjiga, 2002. Ko hoće da voli, mora da umre, Stylos (Novi Sad), 2002. Mali erotski rečnik srpskog jezika, Stylos (Novi Sad), 2003. Dnevnik izgnane duše (novela), Stubovi kulture, 2005. Pročitano u tvojim očima, u dva izdanja: Stubovi kulture 2006. i 2007. Ušće Okeana, Geopoetika, 2012 Jevanđelje po magarcu, Kulturni centar Novi Sad, 2013. Knjige eseja[uredi | uredi izvor] Izazov hermeneutike, DOB (Dom omladine Beograd), 1975. Paukova politika, Prosveta, 1978. Šljunak i mahovina, Rad, 1986. Poetika rastrojstva, Svetovi (Novi Sad), 1987. Poetika krivotvorenja, Svetovi (Novi Sad), 1991. i Službeni glasnik, 2013. Gatanja po pepelu, u dva izdanja: Stubovi kulture 1993. i 2003, a treće izdanje u Zagrebu kod izdavačke kuće Antibarbarus, 2009. Šetnja po krovu (priče i eseji uz sabrane crteže Franca Kafke), Geopoetika, 2007. Goli pripovedač, KOV (Vršac) 2008. i Službeni glasnik 2011. Apokalipsa Sad, u tri izdanja: KOV (Vršac) 1995, Rad 2004, Službeni glasnik 2012. Zajednički radovi sa slikarima, bibliofilska izdanja[uredi | uredi izvor] Odiseja jedne senke (sa slikama Ljube Popovića), Gradac, 2000. Goli demoni, nage žene (sa crtežima Milenka Miletića), Rad, 2006.

Nova, nekorišćena Kulturna intimnost : socijalna poetika u nacionalnoj državi / Majkl Hercfeld ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jezik srpski Godina 2004 Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2004 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 336 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka Zbirka Biblioteka XX vek ; 140 Prevod dela: Cultural Intimacy / Michael Herzfeld Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-313 Registar. Predmetne odrednice Nacionalna država Manjinske grupe Etnicitet Grupni identitet Etničke grupe Etnički odnosi Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

STRAH OD MALIH BROJEVA: Ardžun Apaduraj **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Strah od malih brojeva : ogled o geografiji gneva / Ardžun Apaduraj ; prevela s engleskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov Fear of Small Numbers. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2008 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 157 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Zbirka Biblioteka XX vek ; 167 ISBN 978-86-7562-071-6 (BXXV; broš.) Napomene Prevod dela: Fear of Small Numbers / Arjun Appadurai Prema Predgovoru, ovaj rad je nastao u drugoj fazi dugoročnog komparativnog projekta o masovnom etnocidnom nasilju u svetu, započetog 1989. godine. Tiraž 1.000 Beleška o autoru: str. 4 Bibliografija: str. 151-153 Registar. Predmetne odrednice Globalizacija Etnički sukobi Strah od malih brojeva govori o «masovnom nasilju motivisanom kulturnim razlikama». Ima sledeća poglavlja: 1. Od etnocida do ideocidi, 2. Civlizacija sukoba, 3. Globalizacija i nasilje, 4.Strah od malih brojeva, 5. Naši teroristi, mi sami i 6. Globalizacija odozdo u doba ideocida.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Sreten Marić (Kosjerić, 5. mart 1903 — okolina Tura, 26. septembar 1992) bio je srpski esejista, prevodilac i profesor svetske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.[1] Najveći deo života proveo je živeći u Srbiji i Francuskoj. Biografija Rođen je 1903. godine u Subjelu (opština Kosjerić), ali se od najranije mladosti mnogo i često selio (u Beograd, Skoplje, Lion). U Beogradu je diplomirao književnost, a u Parizu je doktorirao istoriju. Kao gimnazijski profesor radio je u Beogradu, Skoplju i Zagrebu, gde objavljuje i prve prevode. Drugi svetski rat proveo je u Beogradu i rodnom Subjelu, a nakon rata se na poziv Marka Ristića, tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Parizu, zaposlio kao savetnik za kulturu u toj ambasadi od 1946. do 1950. godine.[2] Šezdesetih godina se vratio u Srbiju, gde se započeo profesorsku karijeru na Filozofskom fakultetu od 1962. do 1974. godine. [2]Bio je profesor Pozorišne akademije u Beogradu od 1940. do 1944. godine.[1]arić je bio urednik Držvnog izdavačkog zavoda Jugoslavije.[2] Bio je član Udruženja književnika Srbije i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.[3] Bio je član SANU od 1979. godine.[1] Bio je čovek od sveta i erudita, veliki poznavalac književnosti, istorije umetnosti i istorije filozofije. Govorio je francuski, engleski, nemački i ruski jezik, a prevodio je dela Karla Marksa („Odabrana pisma“), Ferdinanda de Sosira (`Opštu lingvistiku`) i Džonatana Svifta („Guliverova putovanja“).[3] Društvo književnika Vojvodine mu je 1987. godine dodelilo nagradu za životno delo.[3] Biblioteka Matice srpske i opština Kosjerić, počev od 2005. godine, svake dve godine dodeljuju nagradu „Sreten Marić“ za najbolji esej, odnosno knjigu eseja iz književnosti, umetnosti ili filozofije.[4] Pisao je o Eshilu, Servantesu, Stendalu, Vijonu, Lotreamonu, Montenju, Rembou, Šatobrijanu, Fokneru, Sartru, Bodleru, Helderlinu, Prustu itd.[3] Pored eseja o svetskim piscima, pisao je eseje i o filozofima i misliocima: o Hajdegeru, Kasireru, Kantu, Frojdu, Gastonu Bašlaru, Levi-Strosu, Diltaju, Koževu, Rolanu Bartu i Mišelu Fukou.

Raško V. Jovanović : OD ISTOG SLUŠAOCA I - II , RDU Radio-televizija Srbije Radio Beograd 2010, Knjiga I (1976 - 1992), str. XII, 338 стр., стр. XIII-XXXIII ; 24 cm + Стр. IX-XI: Реч радио критике / Ђорђе Малавразић Напомене и библиографске референце уз текст Knjiga II (1993 - 2006), VIII, 366 стр., стр. IX-XXXIV ; 24 cm Predmetne odrednice Радио емисије, културно-уметничке -- Југославија -- 1976-1992 -- У штампи Očuvanost 4-. Više od tri decenije prof. dr Raško V. Jovanović piše osvrte i komentare na redovni program, pre svega Radio Beograda, ali i drugih radio-stanica u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, i objavljuje ih u novinama i časpisima ili preko radio talasa. Iz tih izvora nastala zbirka tekstova, u dva toma (I - 1976-1992, II - 1993-2006), predstavlja jedinstvenu hroničarsku i kulturnu građu, korisnu za svako buduće proučavanje istorije radiofonije. Jovanović Raško V., 1932-2022 Prof. Jovanović bio je književnik, teatrolog, pozorišni i radio kritičar, redovni profesor i predsednik Umetničkog saveta “Nušić” Fondacije u Beogradu. “Kada pomislite na kvalitetnu i objektivnu pozorišnu kritiku, uvek vam je Raško Jovanović pred očima. Kada pomislite na pozoršte i Akademiju umetnosti, neizostavno će i Raško Jovanović biti deo misli. A kada kažete: život i delo Branislava Nušića, imate utisak kao da su bili savremenici i najbolji drugovi. Ne bi „NUŠIĆ“ FONDACIJA znala sve to što je do sada naučila – da nije tu sa njom i Raško. Raško je bio simbol zlatnog doba beogradskog kulturnog života.”, ističu iz Nušić fondacije. Raško V. Jovanović je rođen 18. avgusta 1932. godine u Beogradu. Diplomirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fakultetu 1955. godine. Doktorirao je 1968. godine na Filološkom fakultetu. Od 1956. do 1964. godine bio je kustos Muzeja pozorišne umetnosti Srbije u Beogradu, a od 1964. do 1972. godine rukovodilac Arhiva i Muzeja i šef Dramaturškog odeljenja Narodnog pozorišta u Beogradu. Od 1973. do 1981. godine radio je kao naučni saradnik Instituta za književnost i umetnost u Beogradu. Od 1982. do 1985. godine bio je umetnički direktor Beogradskog dramskog pozorišta, a od 1986. do 1992. godine naučni saradnik i naučni savetnik u Institutu za novinarstvo u Beogradu. Od 1965. do 1969. godine bio je sekretar Uredničkog odbora časopisa „Scena“, a od 1970. do 1972. godine glavni i odgovorni urednik časopisa „Pozorišna kultura“. Bavio se i pedagoškim radom: od 1971. do 1976. godine bio je docent na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1995. do 2004. godine redovni profesor za predmete Istorija drame i pozorišta i Mediji masovnih komunikacija na Akademiji umetnosti u Beogradu, na kojoj je od 1998. do 2001. godine bio i dekan. Bio je autor zapaženih teatroloških studija, kao i brojnih pozorišnih i književnih kritika i eseja. Od 1955. godine objavljuje književne i pozorišne kritike i eseje u časopisima: „Književnost“, „Pozorište“, „Scena“, „Letopis Matice srpske“, „Pozorišna kultura“, „RTB teorija i praksa“, „Republika“, „Izraz“, kao i u listovima: „Borba“, „Politika“, „Delo“, „Književne novine“ i tako dalje. Objavljivao je naučne i stručne radove u: „Teatronu“, „Zborniku Matice srpske za scenske umetnosti i muziku“ i u časopisu „Novinarstvo“. Od 2002. do 2006. godine bio je pozorišni kritičar časopisa: „Drama“, a od 2008. godine je saradnik u „Pečatu“. Jedan je od retkih kritičara koji je redovno pratio radijski program i o njemu pisao.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. izdanje! Beograd XXI veka: iz starih utopija i antiutopija - Ivo Tartalja Mnogi pisci starog i novog doba opisuju grad kakav prema njihovom shvatanju treba da bude sazdan. Ukoliko su im zamislili neostvarive, njihovi se opisi nazivaju utopije. Neki drugi pisci, ili isti pisci u drugim vremenima, više su skloni da govore o tome kakav grad ne treba da postane. Kao da su puke replike u polemici sa utopistima, njihovi su spisi prozvani antiuptopije ili distopije.“ Sadržaj: GODINA 2071. Grad iz mašte i grad maštanja Beograd na karti utopija Objavljivanje teksta Ko je mogao biti autor Podatak Arkadija Varađanina Neiščitani pisac Podudarne teme Đorđa Natoševića Bledi obrisi razvalina GODINA 2095. Antiutopija Svetolika Rankovića GODINA 2011. Prognoza – ili utopija? – Stojana Novakovića LETA GOSPODNJEG 1989. PRILOZI Milan Jovanović, Nove Varoši – Novi Beograd Beograd posle 200 godina Svetolik Ranković, U XXI veku Stojan Novaković, Nakon sto godina Ivo Tartalja (Beograd, 31. jul 1930 — Beograd, 3. novembar 2020) bio je srpski teoretičar i istoričar književnosti, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i počasni član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u kojem se nalazi porodična Zbirka porodice Tartalja. Biografija Ivo Tartalja rođen je 31. jula 1930. u Beogradu, u jednoj od poslednjih grofovskih porodica na Balkanu.[1] Njegov otac bio je književnik i pesnik Gvido Tartalja a stric slikar Marino Tartalja.[2] Tartalja se školovao u Beogradu, gde je završio Osnovnu školu „Vuk Karadžić“, Prvu mušku gimnaziju, a zatim i Filozofski fakultet (filozofska grupa), na kome je doktorirao 1961. godine.[2] Radio je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filozofskog, potom Filološkog fakulteta od 1955. do penzionisanja 1995. godine.[2] Pored redovne nastave na fakultetu izvodio je tečajeve za postdiplomsku nastavu u Beogradu, Novom Sadu i Prištini.[2] Po više semestara takođe je održavao nastavu iz teorije književnosti na novoosnovanim fakultetima u Nišu i Kragujevcu.[2] Od osnivanja Instituta za književnost i umetnost (najpre Centra za teoriju književnosti i umetnosti) radio je u ekipi osnivača i više godina kao referent za estetiku (1960–1968).[3] Radio je kao sekretar Odbora za kritička izdanja u SANU (1972-1975), kao član uredništva biblioteke „Književna misao“ Srpske književne zadruge, edicije „Srpska književna kritika“[4] Instituta za književnost, kao i u redakcijama više periodičnih publikacija. Preminuo je 3. novembra 2020. godine u Beogradu.[2] Tartalja je bio počasni član i osnivač Adligata.[5] Dela Kao posebna izdanja objavio je knjige: Počeci rada na istoriji opšte književnosti kod Srba (Srpska akademija nauka i umetnosti, 1964), - doktorska disertacija[6] Đure Daničića lekcije iz estetike ( Institut za književnost i umetnost, 1968)[7] Pripovedačeva estetika, prilog poznavanju Andrićeve poetike (Nolit, 1979)[8] Beograd 21 veka – iz starih utopija i antiutopija (Srpska književna zadruga, 1989)[9] Put pored znakova (Matica Srpska, 1991, Zavod za udžbenike, Banja Luka, 2006)[10] Teorija književnosti za srednje škole (Zavod za udžbenike, Beograd, 1998, 2000, 2003, 2006, 2008, 2013)[11] Do praestetike (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2007)[12] Pesma o pesmi: širom književnosti (Srpska književna zadruga, 2013)[13] Estetika Đure Daničića, posthumno, 2019.[14] Priredio je za štampu Studije i kritike Ljubomira Nedića, tri knjige Sabranih dela Bogdana Popovića (O umetnosti i stilu, Književna teorija i estetika, Listići i drugi članci), i knjigu Vojina Rakića Bogdan Popović iz razgovora davnih. Uredio je i pojedine zbornike. Bibliografija njegovih radova objavljenih do 1986. godine objavljena je u sklopu dela „Anali Filološkog fakulteta” 1979. i 1996. godine.

Izdavač: Književno-izdavačka zajednica A-Š Delo, Beograd Biblioteka Spaljenih knjiga, knjiga br. 2 Prevod: Veselin Mrđen Pogovor: Dušan Makavejev Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 353 Sadržaj priložen na slikama. Vrlo dobro očuvana. S A D R Ž A J: 1. Biologija i seksologija pre Frojda 2. Per Gint 3. Praznine u seksualnoj teoriji i psihologiji 4. Razvoj teorije orgazma 5. Razvoj vegetoterapijske tehnike analize karaktera 6. Jalova biološka revolucija 7. Prodor u carstvo vegetativnog sistema 8. Orgastički refleks i tehnika vegeto-terapije sa stanovišta analize karaktera 9. Od psihoanalize do biogeneze Dr Vilhelm Rajh (1897‒1957), austrijski psihoanalitičar jevrejskog porekla, jedan od briljantnih učenika i naslednika Sigmunda Frojda i borac za slobodno društvo koje nije u sukobu sa iskonskim ljudskim potrebama, bio je najproganjaniji naučnik 20. veka. U svojim kasnijim istraživanjima uspeo je da detektuje postojanje eterične energije koju je nazvao „orgon“ – prvobitna, sveprisutna kosmička životna energija. Beži pred nacistima, koji spaljuju njegova dela, i nastavlja rad u Americi, ali ga tamošnja Agencija za lekove i hranu optužuje za nadrilekarstvo, a FBI ga lišava slobode i spaljuje tone njegovih knjiga i drugih materijala. Rajh umire u izolaciji, u zatvoru, ali njegove ideje i dalje raspaljuju maštu čovečanstva. (K-107)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Delo Mese Selimovica, tumacenja proze i poezije, postmodernizam Hans - Jurgen Helse - Dileme postmoderne Poniz - O avangardi i modernizmu (postmodernizam je ipak lep san) Bodrijar - Rad i smrt Katalin ladik Kurt Vonegat - Izvestaj o barnhaus efektu .... Polja je naučni časopis za književnost i teoriju koji izlazi od jula 1955. godine, sa povremenim prekidima, do danas. O časopisu Časopis Polja regionalno prepoznatljiv novosadski časopis u kome su sudelovali kao autori vodeći književnici i umetnici regionalne umetničke scene. U svojoj ranoj fazi, posebno je ohrabrivao avangardni i neoavangardni izraz novosadske i šire, jugoslovenske umetničke scene.[1] Časopis je izlazio sa različitim podnaslovima: na početku kao Mesečnik za umetnost i kulturu, od broja 37 (1959) kao List za kulturu i umetnost, od broja 167 (1973) kao Časopis za kulturu i umetnost, od broja 191 (1975) kao Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, od broja 420 (2002) kao Časopis za književnost i teoriju. Prvobitno izlazi na latinici, od broja 399 (1992) izlazi na ćirilici, potom od 2002 ponovo na latinici, i od broja 480 (2013) opet na ćirilici.[2] Istorijat Prvi broj časopisa Polja objavljen je 1955. godine u okviru novosadske Tribine mladih, koja je bila poznata po promovisanju novih, avangardnih tendencija u ondašnjoj umetnosti i posebno književnosti. Sve do kulminacije jugoslovenske krize devedesetih, časopis se, s manjim prekidima, redovno pojavljivao i promovisao najnovije tendencije književnosti i umetnosti. Početkom devedesetih se časopis, zbog nedostatka finansijskih sredstava gasi, da bi se već krajem devedesetih ponovo pokrenuo, u okviru izdavačke delatnosti Kulturnog centra Grada Novog Sada....

U dobrom stanju Istorija antičke književnosti / I. M. Tronski ; [preveli Miroslav Marković i Bogdan Stevanović] Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1952 Beograd : Naučna knjiga, 1952 (Beograd : Borba) Fizički opis 483 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Marković, Miroslav, 1919-2001 = Marković, Miroslav, 1919-2001 Stevanović, Bogdan Prevod dela: История античной литературы Registar. Predmetne odrednice Antička književnost -- Istorija Tronski, Josif Mojsejevič, 1897-1970 SADRŽAJ I DEO: GRČKA KNJIŽEVNOST 1. Istoriski značaj antičke književnosti 2. Pojam antičkog društva 3. Izvori za proučavanje antičke književnosti I ODELJAK: ARHAJSKI PERIOD GRČKE KNJIŽEVNOSTI Glava I: Preknjiževni period 1. Grčki folklor 2. Kritsko-mikensko doba Glava II: Najstariji književni spomenci 1. Homerski ep 1) Mit o Trojanskom ratu 2) Ilijada 3) Odiseja 4) Vreme i mesto postanka homerskih spevova 5) Aedi i rapsodi. Heksametar 6) Homersko pitanje 7) Homerska umetnost 2. Heziod Glava III: Razvitak grčke knjmževnosti u periodu postajanja klasnog drunggva i države 1. Grčko društvo i kultura UP-U veka 2. Pohomerski ep 3. Lirika 1) Vrste grčke lirike 2) Elegija i jamb 3) Monodiska lirika 4) Horska lirika 4. Zametanje književne proze II ODELJAK: ATIČKI PERIOD GRČKE KNJIŽEVNOSTI Glava I: Grčko društvo i kultura U-1U veka 1. Procvat i kriza atinske demokratije (V vek) 2. Raspadanje polisnog sistema (IV vek) Glava II: Razvitak drame I I. Obredni izvori grčke drame 1 2. Tragedija 1 1) Poreklo i struktura atinske tragedije 1 2) Atinsko pozorište 1 3) Eshil 1 4) Sofokle 1 5) Euripid 3. Komedija ... ..154 1) Folklorne osnovne komedije ...154 2) Sicilijanska komedija. Epiharm ...150 3) Stara atička komedija ...157 4) Aristofan ...59 5) Srednja komedija ....166 Glava III: Proza U-1U veka ............ 167 1. Istoriografija ............ 168 2. Besedništvo .......... 174 3. Filozofski dijalog. Teorija saznanja ........ 180 III ODELJAK: HELENISTIČKI I RIMSKI PERIOD GRČKE KNјIŽEVNOSTI Glava I: Helenističko drupggvo i njegova kultura ...... 190 Glava P: Povoatička komedija ............ 199 Glava Š: Aleksandriska poezkja .......... 210 Glava IV Helenistička proza ............ 228 Glava V: Grčka književnost perioda Rimskog Carstva .... 234 1. Grčka pod rimskom vlašću .......... 234 2. Aticizam ................ 238 3. Plutarh ................ 240 4. Besedništvo. Druga sofistika .......... 243 5. Lukijan ................ 246 6. Pripovedačka proza. Roman .......... 254 7. Poezija ................ 265 II DEO: RIMSKA KNјIŽEVNOST IV ODELJAK: RIMSKA KNјIŽEVNOST PERIODA REPUBLIKE Glava I: U v o d ............ 269 1. Istoriski značaj rimske književnosti ...... 269 2. Periodizacija rimske kn^Jževnosti ...... 272 Glava P: Preknjižsvni period .......... 272 Glava III: Prvi vek rimske književnosti...... 280 1. Rimsko društvo i kultura III i prve polovine II v. pre n. e. 280 2. Prvi pesnici.............. 281 3. Plaut ................ 286 4. Enijs i njegova škola. Terencije ...... 299 5. Pozorište u Rimu .......... .. 308 6. Proza. Katon ............ 310 Glava IV: Književnost poslednjeg veka republike ...... 312 1. Rimsko društvo i kultura poslednjeg veka republike .... 312 2. Književnost krajem II i početkom I v. pre n. e. 317 3. Ciceron ....... 321 4. Opozicija protiv ciceronizma. Rimska ietoriografija krajem republike ........332 5. Lukrecije .... 339 6. Aleksandrinizam u rimskoj poeziji. Katul .... 345 ODELJAK V: RIMSKA KNјIŽEVNOST CARSKOG PERIODA Glava I: Rimska klјižsvnost iz doba prelaza pa Carstvo (Avgustov vek) 1. Rimsko društvoi kultura „Avgustovog veka“ ....355 2. Vergilije ....355 3. Horacije ....366 4. Rimska elegija ....377 5. Tibul ....383 6. Propercije ....396 7. Ovidije ....399 8. Tit Livije 402 Glava II: Srsbrni vsk rimske književnosti ....410 1. Rimsko društvoi kulturaI veka n. e. ....413 2. „Novi“ stil. Seneka ....413 3. Poezija Neronovog doba ....420 4. Petronije ....432 5. Fedar ...442 6. Reakcija protiv„novog“ stila. Stacije ....442 7. Marcijal ....444 8. Plinije Mlađi ....447 9. Juvenal ....451 10. Tacit .... 455 Glava III: Pozna rimska književnost ....458 1. Drugi vek naše ere ....458 2. Treći-šesti vek naše ere ....464 Indeks ....487

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hugo Klajn (Vukovar, 30. septembar 1894 — Beograd, 2. decembar 1981) bio je jugoslovenski lekar, reditelj, profesor i šekspirolog.[1][2] Biografija Hugo Klajn je rođen u Vukovaru, u hrvatsko-jevrejskoj porodici, koja je generacijama živela u Hrvatskoj. Osnovnu i srednju školu završio je u Vukovaru.[3] Učenik Sigmunda Frojda doktorirao je medicinu 1919. god. na Medicinskom fakultetu u Beču.[1] Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Uz Nikolu Šugara, smatra se ocem psihoanalize u Jugoslaviji. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, `Ratna neuroza Jugoslavena` (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA). Od 1945. god. postaje stalni reditelj u Narodnom pozorištu u Beogradu.[2] Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ Šekspira, „Šuma“ Ostrovskog, „Gospoda Glembajevi“ Krleže, „Pobuna na Kejnu“ Vouka, „Živi leš“ Tolstoja“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik Ane Frank 1959. god).[1] Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac eseja i knjiga iz oblasti pozorišta: „Osnovni problemi režije“, „Šekspir i čoveštvo“, „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas. Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji Fakultet dramskih umetnosti) se bavio od 1949. godine, kao profesor pozorišne režije, a od 1949. god do 1952. god je predavao i psihologiju. Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“. U braku sa suprugom Stanom (1905–1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu Ivana Klajna. Stana je iz prethodnog braka sa Vladislavom Ribnikarom imala ćerke Milicu i Ivanu i sina Slobodana.

Beograd 1978. Mek povez, 198 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Federiko Šabo (1901—1961) pripada najužem krugu najznačajnijih evropskih istoričara prve polovine našeg veka. Istovremeno, on je jedan od najistaknutijih italijanskih intelektualaca antifašista. Protiv Musolinijeve diktature Šabo se angažovao još sredinom dvadesetih godina, a u drugom svetskom ratu je bio jedna od vodećih političkih ličnosti oblasti Val d`Aosta. Svoje najvažnije naučne rezultate Šabo je postigao proučavajući XVI vek i izuzetno visoki međunarodni ugled je stekao kao vrstan poznavalac Makijavelija i epohe renesanse. Objavio je više posebnih studija i zbornika svojih radova: VLADALAC NIKOLA MAKIJAVELIJA, STUDIJE O MAKIJAVELIJU, STUDIJE O RENESANSI, MILANO U CARSTVU KARLA V, EPOHA KARLA V, ISTORIJA ITALIJANSKE SPOLJNE POLITIKE 1870—1896, O NACIONALNOJ IDEJI, ISTORIJA EVROPSKE IDEJE itd. Knjiga koja je u ruci čitalaca nastala je iz niza predavanja, koja je Šabo održao na pariskoj Sorboni 1950. godine, dakle takoreći bez ikakve vremenske distance od perioda koji je obradio. Uprkos tome on je kao vrstan istraživač istorije stvorio pouzdanu osnovu slike italijanskog političkog života tokom trideset godina od kraja prvog svetskog rata da prvih godina mira nakon drugog svetskog rata. Ova knjiga doživela je čitav niz inostranih izdanja i postala uvodni kurs u savremenu istoriju Italije širom Evrope pa i dobrog dela sveta. Sadržaj: Predgovor jugoslovenskom izdanju / Milorad Ekmečić Predgovor PRVI DEO: POSLERATNE GODINE Prvo poglavlje. — Razočaranost posle rata Drugo poglavlje. — Ekonomske i društvene posledice rata 1. Beda i ekonomski slom srednjih slojeva 2. Seoske mase i borba za zemlju 3. Porast industrijskog proletarijata Treće poglavlje. — Partija i vlada 1. Italijanski politički život do prvog svetskog rata 2. Preobražaj italijanskog političkog života. Izbori iz 1919. godine 3. Politička kriza. Njeni uzroci i vidovi ispoljavanja DRUGI DEO: FAŠIZAM Prvo poglavlje. — Uspon fašizma 1. Musolini i počeci fašizma 2. Faktori fašističkog uspeha 3. Duboki razlozi dolaska fašizma na vlast Drugo poglavlje. — Fašistički režim 1. Utvrđivanje diktature i njenih institucija 2. Učvršćivanje fašizma 3. Etiopski rat i njegove posledice po režim TREĆI DEO: DANAŠNJA ITALIJA Prvo poglavlje. — Rat i slom fašističkog režima. Pokret otpora 1. Politički okviri borbe protiv fašizma 2. Pad fašizma. Politička situacija i podela Italije 3. Pokret otpora, njegova vojna organizacija i politička akcija 4. Politička situacija u trenutku potpunog oslobođenja italijanske teritorije Drugo poglavlje. — Političke partije u Republici Italiji 1. Prvi izbori u slobodnoj Italiji 2. Politički život posle junskih izbora 1946. godine 3. Raspodela političkih snaga u današnjoj Italiji Treće poglavlje. — Ekonomska situacija 1. Ekonomske i finansijske posledice rata — 2. Ekonomski razvoj od 1945. do 1949. godine 3. Nezaposlenost i demografski problem Zaključak

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. jun 1930 — 19. avgust 2014) bio je srpski književnik, istoričar književnosti i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti[1] i Akademije nauka i umetnosti Bosne i Hercegovine. Biografija Rođen je u Sarajevu 1930. godine. U Beogradu je završio Filološki fakultet na kome je doktorirao 1964.[1] Kao književni kritičar je pisao za list Politiku, bio je urednik „Književnih novina“ i časopisa „Savremenik“.[1] Radio je kao direktor Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.[1] Dva puta je izabran za predsednika Međunarodnog PEN centra Srbije. Član je Krunskog saveta i Upravnog odbora Fonda Kraljevskog Doma Karađorđevića. U članstvo Srpske akademije nauka i umetnosti je primljen 7. maja 1981, kada je izabran za dopisnog člana.[1] Za redovnog člana je izabran 15. decembra 1988. Na mjesto sekretara Odeljenja jezika i književnosti SANU je prvi put izabran 26. aprila 1994, a ponono izabran 28. maja 1998. i 23. aprila 2002.[1] Njegova knjiga „Posleratna srpska književnost 1945—1970“ je prećutno zabranjena i jednim delom tiraža i zapaljena.[2] Preminuo je u Beogradu 19. avgusta 2014. godine, u 84. godini života.

On je vladao čitavim civilizovanim svetom.(J. V. Gete o Volteru)*Tokom svog života, Volter (Fransoa Mari Arue) napisao je 20 000 pisama, dopisujući se sa 1 200 raznolikih umova svoga doba. Međutim, Pisma vezana za englesku naciju, objavljena u Londonu 1733, a 1734. godine u Ruanu kao Filozofska pisma (Lettres philosophiques), predstavljaju epistole-eseje-putopise u kojima Volter opisuje svoje viđenje britanskog društva. Živeći u Londonu, tačnije, u Vandsvortu, od 1726. do 1729, u dobrovoljnom izgnanstvu nakon zatočenja u Bastilji (od 17. aprila do 2. maja 1726), družio se sa ser Everardom Fokenerom (1694–1758), engleskim trgovcem i diplomatom. U tom periodu napisao je dvadeset i pet pisama, ne bez ironije i sarkazma, ali sa veoma originalnim slikama i primerima. Prožeta erudicijom i minucioznim analizama društvenih pojava, ali i dela velikih ljudi poput Njutna, Loka, Šekspira, Dekarta... ova pisma obuhvataju sve značajne teme ne...

KULTURNA INTIMNOST: Majkl Hercfeld Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Kulturna intimnost : socijalna poetika u nacionalnoj državi / Majkl Hercfeld ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jedinstveni naslov Cultural Intimacy. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2004 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2004 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 336 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka Zbirka Biblioteka XX vek ; 140 ISBN 86-7562-035-7 (broš.) Napomene Prevod dela: Cultural Intimacy / Michael Herzfeld Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-313 Registar. Predmetne odrednice Nacionalna država Manjinske grupe Etnicitet Grupni identitet Etničke grupe Etnički odnosi Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

e.istraži ZEMLJA Sa veb linkovima E-istraži: Zemlja Met Tarner Izdavač: Mladinska knjiga 2008.god...MLADINSKA knjiga..ILUSTROVANA u boji...96.strana...31.cm...VELIKI FORMATT Žanr: Enciklopedije Da li ste znali da se upravo nalazite na planeti koja se kroz svemir kreće brzinom od 100.000 kilometara na čas. Pročitajte celu priču o Zemlji, od njene užarene utrobe pa sve do spoljašnje atmosfere - a potom uključite Google i otkrijte još mnogo toga iz selekcije pažljivo odabranih sajtova koji će vam dati najnovije, uzbudljive informacije o Zemlji. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja! Knjiga je NOVA..... -------------------------------- R1