Slobodanka Nedovic DRZAVA BLAGOSTANJA,,IDEJE I POLITIKA IZABRANA DELA 2 MEK POVEZ,,,24 CM 2.IZDANJE,,,2005326 STR ODLICNA F-1,,12,24

1. Miroslav Krleža. `Eppur si muove : studije i osvrti `. Djela Miroslava Krleže. Zagreb: Biblioteka nezavisnih pisaca, 1938. 1. izdanje. 238 str. ; 21 cm. 2. Johan Volfgang Gete. `Spisi o književnosti i umetnosti.` Esej i književna kritika. Beograd: Kultura, 1959. 233 str. ; 21 cm. Potpis na predlistu.

HVAR KROZ STOLJEĆA: Grga Novak Naslov Hvar kroz stoljeća / Grga Novak Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1960 Izdavanje i proizvodnja Hvar : Narodni odbor općine Hvar, 1960 (Zagreb : Izdavački zavod Jugoslavenske akademije) Fizički opis 234 str., 56 str. s tablama (fotogr.), [1] višestruko presavijen list s geogr. kartom : ilustr. ; 24 cm Zbirka Djela / Historijski arhiv Hvar ; 1 ISBN (Broš. sa omotom) Napomene Prema predgovoru, ovo je 2. izd. Bibliografija: str. 225-231. Predmetne odrednice Hvar -- Istorija Odlično očuvana knjiga. nd

U dobrom stanju, nekorišćena Muhamed : postanak i širenje Islama ; Alah je veliki : Propadanje i novi polet islama : od Abdul Hamida do Ibn Sauda / napisao Esad Bej ; [prevod [prvog dela] s nemačkog originala Hamza Humo ; [drugo] delo preveo s nemačkog originala Manojlo Ozerović] Jedinstveni naslov Mohamed : Eine biographie. srp Allah ist Gross : Niedergang und aufstieg der islamischen welt von Abdul Hamid bis Ibn Saud. srp Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1991 Izdanje Reprint izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo delo, 1991 (Moskva : IAN) Fizički opis 334, 479 str., [1] list s geogr. kartom : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Humo, Hamza Ozerović, Manojlo Biblioteka Ljudi i događaji Biblioteka Vidici. Veliki lјudi i događaji ; knj. 2 Svedočanstva : o velikim lјudima i događajima ; ǂknj. ǂ10 Napomene Prevod dela: Mohamed : Eine biographie ; Allah ist Gross : Niedergang und aufstieg der islamischen welt von Abdul Hamid bis Ibn Saud / von Essad Bey Tiraž 5000. Fototipsko izd.: Beograd : Geca Kon, 1940. i Beograd : Geca Kon, 1937. Nusenbaum, Lev Abramovič, 1905-1942 = Nussimbaum, Lev Abramovič, 1905-1942 MUHAMED: Postanak i širenje Islama 1. deo - Svet pre Muhameda 2. deo - Poslanstvo 3. deo - Božja država 4. deo - Svet posle božjeg poslanika ALAH JE VELIK: Propadanje i novi polet Islama od Abdul Hamida do Ibn Sauda 1. deo - Od nomada do svetske države 2. deo - Propadanje Islama 3. deo - Novi polet Islama 4. deo - Evropa u opasnosti

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga IV Grupa autora. Urednik: Zlatibor Petrović Povez: broširan Broj strana: 248 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Fauna Rotatoria jugoslovenskog dela Dunava i voda njegovog plavnog područja kod Apatina 2. Prilog poznavanju faune parazitskih muva tahina (Diptera, Tachinidae) Jakovačkog ključa (Donji Srem) 3. Uranotaenia unguiculata Edwards, 1913 (Diptera, Culicidae) u Jugoslaviji 4. Prilog poznavanju faune Collembola Povlena 5. Engogejska i troglobiontska fauna tvrdokrilaca Srbije, V 6. Engogejska i troglobiontska fauna tvrdokrilaca Srbije, VI 7. Nove vrste leptira za faunu Timočke Krajine nađene tokom 1982-1984 godine 8. Ihtiofaunističko-ekološka istraživanja reke Moravice i pritoka 9. O rasprostranjenju dvobojnog ljiljka Vespertilio murinus Linnaeus, 1758 (Chiroptera, Mammalia) u Jugoslaviji 10. Novi podaci o rasprostranjenju dugouhog ljiljka Myotis bechsteini Kuhl, 1818 (Chiroptera, Mammalia) u Srbiji 11. Rasprostranjenje šakala Canis aureus Linnaeus 1758 (Mammalia, Canidae) u Jugoslaviji (K-143)

ANTROPOLOG KAO PISAC: Kliford Gerc **Potpuno nova, nekorišćena knjiga.** Naslov Antropolog kao pisac / Kliford Gerc ; prevele s engleskog Gordana Gorunović i Ivana Spasić Jedinstveni naslov Works and Lives. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2009 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 175 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Gorunović, Gordana, 1964- = Gorunović, Gordana, 1964- Spasić, Ivana, 1965- = Spasić, Ivana, 1965- Zbirka Biblioteka XX vek ; 182 ISBN 978-86-7562-082-2 (broš.) Napomene Prevod dela: Works and Lives / Clifford Geertz Tiraž 1.000 Na poleđini nasl. lista beleška o autoru Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Kulturna antropologija -- Tekstualnost Američki antropolog Kliford Gerc (Clifford Geertz, 1926-2006) stekao je naučni ugled radovima posvećenim proučavanju antropoloških aspekata društvenih promena, posebno onih koje se javljaju u novim državama takozvanog „trećeg sveta`, nastalim posle dekolonizacije. Posebno je proučavao odnose između kulture, društva i politike u Indoneziji i Maroku. Njegova glavna dela su: The Religion of Java (1960), Old Societies and New States (ur.,1963), The Social History of an Indonesian Town (1965), Islam Obseved: Religious Develepment in Marocco and Indonesia (1968), Negara: The Theatre State in Nineteenth-Century Bali (1980), Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology (1983), Works and Lives: The Anthropologist as Author (1988), After the Fact: Two Countries, Four Decades, One Anhropologist (1955) i Availabe Light: Anthropological Reflections on Philosophical Topics (2000). Prevod Gercovog kapitalnog dela The Interpretation of Cultures (1973) objavljen je u Biblioteci XX vek: Tumačenje kultura I/II, prevela Slobodanka Glišić (1998). Sadržaj: 1. Biti tamo: antropologija i pozornica pisanja, 2. Svet u tekstu: kako čitati Tužne trope, 3. Slajd-šou: Evans-Pričardove afričke očiglednosti, 4. Ja svedočim (ili) očevid: deca Malinovskog, 5. Mi / Ne-mi: putovanja Rit Benedikt, 6: Biti ovde: čiji je to život, uostalom?

PSIHIJATRIJA I ANTIPSIHIJATRIJA: David Cooper Naslov Psihijatrija i antipsihijatrija / David Cooper ; prevela Ljiljana Bastaić Jedinstveni naslov Psychiatry and Anti-psychiatry. hrvatski jezik Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1987 (Zagreb : `Ognjen Prica`) Fizički opis 146 str. ; 23 cm Drugi autori - osoba Bastaić, Ljiljana Kulenović, Muradif, 1937-2000 = Kulenović, Muradif, 1937-2000 Zbirka Biblioteka ǂPsiha ISBN 86-349-0068-1 (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Psychiatry and Anti-psychiatry Tiraž 3.000 Str. 143-146: David Cooper ili antipsihijatrija / Muradif Kulenović Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 139-142. Predmetne odrednice Psihijatrija Šizofrenija Dobro očuvana knjiga. cs

Beograd 2015. Mek povez, 215 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). R15 Žil Delez (Gilles Deleuze), francuski filozof, rođen je u Parizu 18. januara 1925. godine, gde je i umro 4. novembra 1995. Od šezdesetih godina prošlog veka do svoje smrti Delez je napisao brojna filozofska dela koja su imala veoma veliki uticaj na samu filozofiju, kao i na književnost, film i slikarstvo. Najpre smatran istoričarem, Delez predlaže novu definiciju filozofa, kao `čoveka koji stvara koncepte`. A i sam postaje stvaralac u filozofiji: pre svega ga zanimaju odnosi između smisla, nesmisla i događaja (na Šta ga inspiriše delo L. Kerola i dela grčkih stoika). Razvija originalnu metafiziku i filozofiju umetnosti. Zajedno sa Feliksom Gatarijem, stvara koncept deteritorijalizacije, pri čemu u isto vreme iznosi kritiku psihoanalize i kapitalizma. Sadržaj: 1. Intuicija kao metod 2. Trajanje kao neposredna datost 3. Pamćenje kao virtuelna koegzistencija 4. Jedno ili više trajanja? 5. Životni elan kao kretanje diferencijacije `Studija francuskog filozofa Žila Deleza posvećena je delu Anri Bergsona, jednoga od onih mislilaca koji su podjenako bili inspirativni i za umetnike i za filozofe. Bergsonove ideje su u samom korenu čitavog ekspresionističkog pokreta, ali ih možemo naći i kao značajan podsticaj za mnoge filozofske rasprave. U svojoj studiji, koju čine četiri poglavlja, Delez nastoji da sistematičnoj analizi podvrgne koherenciju Bergsonove misli, da ispita logičke pretpostavke na kojima se ta misao zasniva. To je razlog što će ova studija biti zanimljiva širokom krugu zainteresovanih, od filozofa do onoih koji se bave problemima pojedinih umetnosti.`

ANTROPOLOGIJA I PROBLEMI MODERNOG SVETA / DRUGA STRANA MESECA: Klod Levi-Stros Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Druga strana meseca : zapisi o Japanu ; Antropologija i problemi modernog sveta / Klod Levi-Stros ; prevela sa francuskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov L` autre face de la lune. srp L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne. srp Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 215 str. : autorove slike ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Kavada, Đunzo Zbirka Biblioteka XX vek ; 212 ISBN 978-86-7562-120-1 (XX vek; broš.) Napomene Prevodi dela: 1. L`autre face de la lune ; 2. L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne / Claude Lévi-Strauss Tiraž 1.000 Na poleđini nasl. lista beleška o autoru Str. 7-10: Predgovor / Đunzo Kavada Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Antropologija Kultura -- Japan Japan -- Civilizacija `Druga strana Meseca` i `Antropologija i problemi modernog sveta` su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. `Druga strana Meseca` sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. `Antropologija i problemi modernog sveta` sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“.

Izdavač: Vojno delo, Beograd; Vojna biblioteka: knj. 6, tiraž: 3000 primeraka; Detaljnije: tvrd povez, strana 168, ilustacije 20cm, stanje: dobro, izlizane su ivice korica ,ima malo podvlacenja teksta ,poneka zuta tackica od starosti, fali 1 prazna stranica, na kraju knjige, pre sadrzaja vidi se na 1 slici - U sadrzaju pise da su u knjizi nekada bili prilozo 1, 2, 3 i 4. Tih priloga sada nema, izgubljeno je ili nije ni bilo (u hodniku ,na otvorenom ,na polici)

Nova, nekorišćena Kulturna intimnost : socijalna poetika u nacionalnoj državi / Majkl Hercfeld ; prevela s engleskog Slobodanka Glišić Jezik srpski Godina 2004 Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2004 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 336 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Glišić, Slobodanka Zbirka Biblioteka XX vek ; 140 Prevod dela: Cultural Intimacy / Michael Herzfeld Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 279-313 Registar. Predmetne odrednice Nacionalna država Manjinske grupe Etnicitet Grupni identitet Etničke grupe Etnički odnosi Majkl Hercfeld ( Michel Herzfeld) je profesor antropologije na Univerzitetu Harvard. Istražuje na terenima Južne Evrope i Jugoistočnoj Azije. Predsednik je Udruženja za proučavanje moderne Grčke (Modern Greek Studies Association) i Društva za antropologiju Evrope (Society for the Anthropology of Europe). Poslednjih godina bavi se istraživanjem načina na koje se konstruiše prošlost i usađuju društvene i kulturne vrednosti, kao i društvenim osnovama saznanja. Neka od novijih Hercfeldovih dela: A Place in History: Social and Monumental Time in a Cretan Town (1991); The Social Production of Indifference: Exploring the Symbolic Roots of Western Bureaucracy (1992); Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State (1997); i Portrait of a Greek Imagination: An Ethnographic Biography of Andreas Nenedakis (1997). Knjiga sadrži predgovor srpskom izdanju i sledeće poglavlja: 1.Šta je kulturna intimnost, 2.O definicijama i granicama, 3.Ubedljiva sličnost, 4. Zašto su metafore opasne: od uzburkanih voda do uzavrele krvi, 5.Kulturna intimnost i značenje Evrope, 6.Strukturalna nostalgija: vreme i zakletva u planinskim selima na Kritu, 7.Socijalna poetika u teoriji i praksi: regularni momci i neregularni postupci, 8. Praksa stereotipa i Pogovor: Ka borbenoj sredini terena?

e.istraži ZEMLJA Sa veb linkovima E-istraži: Zemlja Met Tarner Izdavač: Mladinska knjiga 2008.god...MLADINSKA knjiga..ILUSTROVANA u boji...96.strana...31.cm...VELIKI FORMATT Žanr: Enciklopedije Da li ste znali da se upravo nalazite na planeti koja se kroz svemir kreće brzinom od 100.000 kilometara na čas. Pročitajte celu priču o Zemlji, od njene užarene utrobe pa sve do spoljašnje atmosfere - a potom uključite Google i otkrijte još mnogo toga iz selekcije pažljivo odabranih sajtova koji će vam dati najnovije, uzbudljive informacije o Zemlji. Jedinstveni spoj knjige i ekskluzivnog vebsajta, kreiran u saradnji s Google™, najvećim svetskim pretraživačem. Savršena za školske zadatke a nezamenjiva za dobru zabavu! Uz ovu knjigu domaći zadaci više nikada neće biti dosadni! Sve najnovije informacije sada su nadohvat ruke - od uzbudljive avanture vas deli samo nekoliko koraka: 1. Ukucajte veb adresu 2. Pronađite ključnu reč u knjizi 3. Ukucajte je na vebsajtu 4. Kliknite na željeni link, preuzmite fantastične slike ili produžite dalje ka Google bazi 5. Vratite se knjizi za svaku novu temu koju poželite da istražite Sjajni DK/Google linkovi vas vode do animacija, filmova, zvukova, virtualnih tura, inteaktivnih kvizova, baza podataka, vremenskih linija, najnovijih izveštaja! Knjiga je NOVA..... -------------------------------- R1

Tema: Akademik Antonije Isaković Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 256 Pečatirana, odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Bibliografija akademika Antonija Isakovića 2. DOBRICA ĆOSIĆ - Antonije Isaković, životni drug 3. MIROSLAV PANTIĆ - Govor na sahrani akademika Antonija Isakovića 4. KOČA JONČIĆ - Posmrtni govor Antoniju Isakoviću 5. LEPOSAVA ISAKOVIĆ MILANIN - Leposava Isaković Milanin o Antoniju Isakoviću starijem 6. SVETOZAR KOLJEVIĆ - „Granične situacije” u pripovedanju Antonija Isakovića 7. ZORAN ŽIVKOVIĆ HRISTIĆ - Antonije Isaković u srpskoj akademiji nauka i umetnosti 8. MIODRAG STOJANOVIĆ - Kako se kalio pisac na porivima zavičaja 9. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Susreti sa akademikom Antonijem Isakovićem i poimanje njegove političke i književne ličnosti 10. MILORAD RADUSINOVIĆ - Slojevi istorijske svijesti u književnom djelu Antonija Isakovića 11. ĐORĐE PETKOVIĆ - Znameniti Račani na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu 1971. godine 12. PREDRAG JAŠOVIĆ - Trajanje Isakovićevog dela 13. VIOLETA JOVANOVIĆ, ILIJANA ČUTURA - O trenu Antonija Isakovića 14. TIODOR ROSIĆ - Strah i strepnja u Isakovićevim ranim pripovetkama 15. BRANKO NADOVEZA - Mitološko u romanu „Tren 2“ Antonija Isakovića 16. DUŠAN ŽIVKOVIĆ - Eliptičnost u pripoveci `Berlin kaputt` Antonija Isakovića 17. ZLATA BOJOVIĆ - Dubrovnik XVI veka u viđenju Aleksandra Vidakovića u romanu „Marin Sorgo“ 18. SLOBODAN LAZAREVIĆ - Apsurd i tragična krivica u Andrićevoj noveli „Knjiga“ (K-144)

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga XXXV Odeljenje jezika i književnosti, knjiga 6 Grupa autora. Urednik: Predrag Palavestra Povez: broširan Broj strana: 103 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Milivoj Solar - Ideja povijesti i povijest književnosti 2. Mihal Glovinjski - Od spoljašnjih i unutrašnjih metoda do književne komunikacije 3. Svetozar Petrović - Novi i stari istorizam u istoriji književnosti 4. Zdenko Škreb - Odnos tradicije, pisca i književnog djela u prikazu povijesti književnosti 5. Zdenko Lešić - Pojam razvoja književnosti i princip periodizacije 6. Zoran Konstantinović - O dubinskim dimenzijama intertekstualnosti 7. Predrag Palavestra - Kritička teorija i istorija književnosti 8. Novica Petković - Jedan osvrt na formalističko tumačenje književnog razvoja i na njegovu razradu u savremenoj semiotici (K-143)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kreativni spoj transformišuće mudrosti Tantre i zapadne seksualne magije, ovaj priručnik iz pera stručnjaka, je pisan sa ciljem da utiče na proširenje svesti i spiritualnu iluminaciju čitaoca. Opremljen sa desetinama crteža i mnoštvom fotografija u boji tantričkih poza. Tantra (/ˈtʌntrə, ˈtæn-/; Sanskrit: तन्त्र, doslovno prevedeno kao `tkanje, sistem`) označava ezoterične tradicije Hinduizma i Budizma koje su se razvile najverovatnije sredinom 10. veka pre nove ere. Termin `tantra`, u Indijskoj tradiciji označava i `tekstove, teorije, sisteme, metode, instrumente, tehnike i prakse`.[1] Tantrička umetnost iz 11. veka Početkom Nove ere, otkrivene su nove Tantre, fokusirane na božanstva Višnu, Šiva i Šakti.[2] U Budizmu, tradicija arajana poznata je po mnogobrojnim tantričkim idejama i praksama.[3] Tantričke prakse Hinduizma i Budizma uticale su na ostale Istočne religije kao što su đainizam, tibetansku tradiciju Bon, Taoizam i japanski Šintoizam.[4] Neki oblici ne-vedskih tradicija kao što je Puja smatraju se tantričkim u svojoj praksi. Tekstovi Hinduističkog hrama takođe se uklapa u ikonografiju tantrtičkih tekstova[5], a nazivaju se Tantrama, Agamama ili Samhitama[6]. U Budizmu, tantrički tekstovi uticali su na umetnička dela u tibetanskoj kulturi, kao i pećinske hramove u Indiji i slikarstvo u Jugoistočnoj Aziji....

Izdavač: Narodna knjiga - Alfa, Beograd Biblioteka 17 x 11, knj. 2 Prevod: Dušan Janić Povez: broširan Broj strana: 125 Manji format. Pečatirana, listovi malo požuteli, lepo očuvana. Studija francuskog filozofa Žila Deleza posvećena je delu Anri Bergsona, jednoga od onih mislilaca koji su podjenako bili inspirativni i za umetnike i za filozofe. Bergsonove ideje su u samom korenu čitavog ekspresionističkog pokreta, ali ih možemo naći i kao značajan podsticaj za mnoge filozofske rasprave. U svojoj studiji, koju čine četiri poglavlja, Delez nastoji da sistematičnoj analizi podvrgne koherenciju Bergsonove misli, da ispita logičke pretpostavke na kojima se ta misao zasniva. To je razlog što će ova studija biti zanimljiva širokom krugu zainteresovanih, od filozofa do onoih koji se bave problemima pojedinih umetnosti. S A D R Ž A J: 1. Intuicija kao metod 2. Trajanje kao neposredna datost 3. Pamćenje kao virtuelna koegzistencija 4. Jedno ili više trajanja? 5. Životni elan kao kretanje diferencijacije (K-103)

Žarko Petrović RITMOVI 1, 2 i 3. ritmovi koji vladaju svetom Prosveta, Pro musica, 1986. 202 + 205 + 95 strana, A4 format. Očuvane, malo požutele na bočnim stranama. Žarko Petrović (1934), kompozitor i književnik, poznat po muzici za filmove, baletske i pozorišne predstave, orkestarsku i zabavnu muziku. Petrović je stvarao i romanse, džez, klavirsku muziku. Jedan je od najstarijih članova SOKOJ i kompozitorska legenda na ovim prostorima. U intervjuima često kaže za sebe: `Užičanin, došao u Beograd da komponuje pesme Beograđanima...` Nastupao je kao dirigent ansambla `Romansa` i `Orkestra Žarka Petrovića`. Poznat je po delima: `Koncert koji traje`, `Ritmovi`, `Ljuba suznooka`, `Nostalgija`, `Pesme zavičaja`, `Romansa na kiši`, `Sve moje jeseni su tužne`. Godina 60-tih, pisao je šlagere za Dusana Jakšić, Đorđa Marjanović, Mikija Jevremovića i druge. Veliki broj njegovih kompozicija je izveden u inostranstvu.

Stojan Novaković Srbi i TurciTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruСтојан Новаковић (Шабац, 1. новембар 1842 — Ниш, 4/17. фебруар[1] или 5/18. фебруар 1915) био је српски државник, дипломата, историчар, хералдичар, филолог, критичар, књижевник и академик.Као политичар, обављао је неколико високих државних функција и био лидер Српске напредне странке. Био је председник Министарског савета Краљевине Србије у два наврата (1895—1896, 1909), такође је служио и као министар у више ресора у неколико влада. Спровео реформу образовног система Србије. Био је један од лидера српског националног рада и пропагандних активности у Старој Србији. Као дипломата, био је посланик Краљевине Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду.Као књижевник, писао је песме и прозна дела а бавио се и преводилачким радом. Бавио се научним радом и истраживањима, првенствено у областима филологије и историје. Као филолог, проучавао је српски језик и историју српске књижевности. Као историчар, проучавао је правну и друштвену историју српског народа. Сматра се за једног од водећих српских историчара деветнаестог века.[2][3]Утемељивач је Српске књижевне задруге и њен први председник. Новаковић је био четврти директор Народне библиотеке Србије. Био је члан и председник Српске краљевске академије (1906—1915)[4][5] и члан пет иностраних академија наука. За свој рад одликован је више пута од стране Краљевине Србије и неколико страних држава.БиографијаСтојан НоваковићРођен је као Коста Новаковић. Своје крштено име је касније посрбио, променивши га у Стојан. У родном граду је завршио основну школу, а потом и нижу гимназију (1857), као најбољи ученик.[6] Затим је завршио вишу гимназију у Београду (1860), а потом и београдски Лицеј, где је студирао на Правном одсеку (1863). Још као студент, почео је да се бави књижевним стваралаштвом.[7]Након краће службе у државној администрацији, Новаковић је 1865. године постављен за професора гимназије у Београду, а већ крајем исте године изабран је за редовног члана Српског ученог друштва. Новаковић је 1869. године постао библиотекар у Народној библиотеци. На тој дужности је остао до 1873. године, а у међувремену је 1871. године постао и професор на Великој школи у Београду.У пролеће 1873. године именован је по први пут за министра просвете и црквених дела, у либералној влади Јована Ристића. Исту дужност је обављао у још два наврата (1874—1875. и 1880—1883. године), у конзервативним, односно напредњачким владама. Као министар просвете спровео је реформу средњег образовања чије тековине и данас постоје (поделио је гимназију на смерове, друштвени и природни).Новаковић се 1875. године вратио професорском позиву. Предавао је светску и српску књижевност и словенску филологију на Великој школи у Београду. Као филолог и историчар, оставио је дубок траг у српској науци. Премда није, као већина његових савременика из света науке, био школован у иностранству, Новаковић је постао признати научник, веома цењен међу колегама у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе српске историографије, Новаковић се серијом значајних историјских дела, која покривају широк временски распон од средњег века до Првог српског устанка, наметнуо као један од водећих српских историчара.Као политичар, првобитно је био либерал, а потом је пришао младоконзервативцима, који су 1881. године основали Напредну странку. Новаковић је имао истакнуту улогу у обликовању и спровођењу страначке политике, заједно са Милутином Гарашанином, Миланом Пироћанцем, Чедомиљем Мијатовићем и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду (1885-1892). По повратку је постао председник Државног савета. Потом је постао председник владе (1895—1896), а затим се вратио у дипломатију. Био је посланик у Цариграду (до 1900. године), затим накратко у Паризу, а потом у Петрограду, до 1905. године, када је пензионисан.По повратку у земљу, Новаковић је постао један од обновитеља Напредне странке, која је добила име Српска напредна странка. У време Анексионе кризе, Новаковић је 1909. године поново изабран, упркос малом утицају своје странке, за председника концентрационе владе. Влада је трајала само до окончања Анексионе кризе, али је Новаковић остао један од најугледнијих политичара све до своје смрти 17. фебруара (4. фебруара по јулијанском календару) 1915. у јеку Првог светског рата.ПолитичарПроглашење Србије за краљевину (1882), спроведено од стране владе Милана Пироћанца, у којој је Стојан Новаковић био министар просвете и црквених дела (1880-1883)Као политичар, Новаковић је обављао неколико високих државних функција. Веома рано, тек што је навршио тридесет година живота, Новаковић је постао министар просвете и црквених дела у првој влади Јована Ристића (1873), а исту дужност је потом обављао у влади Аћима Чумића (1874-1875), као и у влади Данила Стефановића (1875). Новаковићев рани успон до високих државних функција био је последица његових првобитних веза са Јованом Ристићем, утицајним државником и вођом српских либерала. Међутим, Новаковић се касније разишао са Ристићем, ступивши међу младоконзервативце, који су по доласку на власт (1880) почели да спроводе политику оличену у везивању Србије за суседну Аустроугарску.[8]Потписници лондонског мира 1913, Стојан Новаковић седи први слеваТоком четвртог мандата на функцији министра просвете и црквених дела у влади Милана Пироћанца (1880-1883), Новаковићу је запала дужност да након склапања Тајне конвенције са Аустроугарском (1881) спроведе налог кнеза Милана Обреновића о уклањању митрополита Михаила Јовановића са положаја поглавара Православне цркве у Србији. Тим поводом, дошло је до тешког сукоба између Новаковићевог министарства и српске јерархије, која је стала уз митрополита Михаила, што је довело до уклањања свих архијереја и неканонског избора Теодосија Мраовића за новог митрополита у пролеће 1883. године. Након ових збивања и катастрофалног пораза владине листе на скупштинским изборима у септембру исте године, Пироћанчева влада је пала, чиме је окончан и Новаковићев мандат на функцији министра просвете и црквених дела.[9][10][11]На основу закона о основним школама који је донео 1882. године, уведено је обавезно основно образовање за дечаке и девојчице школског узраста и од тада држава почиње да води агенду описмењавања становништва.[12]Током поменутог спора између државних власти и црквене управе, Новаковић је оправдао поверење краља Милана, који му је недуго након гушења Тимочке буне (новембар 1883. године) поверио изузетно важну дужност министра унутрашњих дела у првој влади Милутина Гарашанина (1884-1885). У циљу учвршћивања краљеве власти и сузбијања опозиције, Гарашанинова влада је водила репресивну унутрашњу политику, која је највећим делом спровођена управо преко Новаковићевог министарства.[13]За време Анексионе кризе (1908-1909), Новаковић је за новине "Пестерлојд" изјавио: Кад год смо се ми на Балкану макнули, да против очите или крваве неправде штогод за своја национална права извојујемо, увијек су се дизали против нас врло гласни приговори, да нарушавамо ред, место да чекамо корак Европе и мјесто да се покоравамо интернационалном правном реду. Увијек су нас опомињали, да ће се на то наше покоравање вољи Европе, при оштети, која ће нам у дио пасти, узети у обзир. Ми старији и образованији заиста смо већ осиједили настојећи да свом народу утувимо ту европску мудрост. А сад је све то најновијим својевољним нападом Аустро-Угарске компромитовано. Дакле више не можемо вјеровати у европски морал.[14]Књижевник и филологСпоменик у дворишту школе у Шапцу која носи његово имеКао књижевни стваралац, Новаковић се представио јавности већ током својих лицејских година (1860-1863).[7] На књижевном пољу, огледао се писањем песама и прозних састава, превођењем страних књижевних дела, покретањем књижевних часописа и проучавањем књижевне историје. Био је оснивач и уредник књижевног часописа „Вила ”(1865-1868).[15][16]Као млади књижевник и преводилац, Новаковић је веома рано (1865), са тек навршене 23 године, постао редовни члан Српског ученог друштва. У чланство је изабран на основу свог књижевног стваралаштва, пошто у то време још увек није имао значајнијих научних радова. У каснијим анализама, Новаковићево песничко и прозно стваралаштво оцењено је као осредње, тако да су разлози за његово преурањено примање у редовно чланство СУД остали недовољно познати, поготово у контексту његовог постављања (са свега 25 година) на функцију секретара и благајника СУД (1867). Брзо напредовање младог Новаковића приписује се утицају његових тадашњих покровитеља, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика, који су рано препознали Новаковићеве потенцијале.[17]Током наредних година, Новаковић се посветио прикупљању библиографских података о делима објављеним на српском и другим јужнословенским језицима. Такође је прикупљао и податке о страним делима која су била од значаја за српски народ. Сву сакупљену грађу објавио је у књизи „Српска библијографија за новију књижевност 1741—1867“ (1869).[18] Допуне ове библиографије је потом објављивао у наставцима, за сваку годину посебно, од 1868. до 1876. године. То су биле прве стручне библиографије на српском језику, што је било од великог значаја за каснија истраживања.У склопу преводилачког рада, превео је књигу „Гражина“ највећег пољског песника Адама Мицкјевича, приредивши 1886. године издање на српском језику.Године 1888. покренуо је рад на речнику српског језика.[19]Приликом оснивања Српске књижевне задруге (1892) изабран је за њеног првог председника. Новаковић је веома успешно обављао дужност председника ове утицајне националне установе, које је у редовним годишњим колима објављивала најбоља дела из српске и преводне књижевности, историје и научно-популарне литературе.Иако није имао формално филолошко образовање, Новаковић се током свог рада на проучавању књижевне историје упознао са разним лингвистичким питањима, што га је потом навело да се посвети проучавању специфичних проблема из области српске и шире јужнословенске лингвистике. Написао је „Српску граматику за ниже гимназије и реалке“, која је објављена 1879. године, а потом је доживела и неколико нових издања.[20]У склопу проучавања српског језика, Новаковић је посебну пажњу посвећивао словенским дијалектима и говорима у јужним областима на ширем простору Повардарја. Новаковићева првобитна одлука да поменуте јужнословенске језичке варијетете означи путем употребе несловенских „македонских” одредница била је (након 1886. године) мотивисана првенствено политичким разлозима, што је накнадно (1898) признао и сам Новаковић, након суочавања са последицама свог ранијег залагања за подршку „македонском” покрету.[21]9/8

Knjiga lepo očuvana G4 Džejms Džojs ULIKS Fokner BUKA I BES Ključ za književno djelo (Interpretacije) Ivo Vidan - ROMAN STRUJE SVIJESTI James Joyce: Uliks William Faulkner: Buka i bijes (Školska knjiga, Zagreb, 1971, broš, 141 str.) teorija modernog romana Modernizam Tok toka svesti Džejms Džojs (engl. James Augustine Aloysius Joyce; Dablin, 2. februar 1882 — Cirih, 13. januar 1941) bio je irski književnik. Rodio se u Ratgardu, blizu Dablina u neobičnoj porodici. Otac je bio poslovni fanatik, koji nije mario ni za kakav intelektualni napor, dok je veoma religiozna majka često obitavala u svetu muzike. Vaspitavan u strogom katoličkom duhu, mladi Džejms, pod majčinim uticajem, umalo nije izabrao sveštenički poziv. Ali, u jednoj mladalačkoj krizi napravio je drastičan rez: otrgao se i od religije i od porodice, izabravši Odiseja za svog junaka i duhovnog vodiča. Iako je jedno vreme studirao medicinu u Dablinu, već 1902. godine napustio je Irsku, da joj se više nikad ne vrati, sem na kratko u dva navrata. Svoju Itaku tražio je u Trstu, Parizu, Cirihu, u kome je i umro 1941. godine. Od Irske je uz sebe samo imao Noru Branakl, devojku koja je pošla s njim i uskoro mu postala supruga. Jedan od utemeljitelja modernog romana. Prve uspehe postigao je zbirkom novela „Dablinci” iz 1914, u kojima Džojs prikazuje svakodnevicu i raznolika duševna stanja svojih junaka, kao i zanimljivim autobiografskim romanom Portret umetnika u mladosti koji je čitalačkoj publici predstavljen 1916. Moglo bi se reći da je njegovo najpoznatije delo Uliks objavljen 1922, a vrhunac njegova stvaralačkog genija svakako predstavlja Bdenje Finegana iz 1939. Iako je većinu svog života proveo izvan Dablina, ova rana iskustva u Irskoj su ostavila ogroman uticaj na njegov život i njegova dela.[1] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u dablinskom predgrađu Rotamu, kao najstarije od četrnaestero dece. Otac Džon je imao malu radnju koja je bankrotirala 1891.[2], što je dovelo porodicu u velike probleme.[3] Godine 1891. Džojs je napisao poemu o smrti Čarlsa Stjuarta Parnela. Njegov otac je bio ljut na način na koji je katolička crkva tretirala Parnela, kao i na stav Irske domaće vladajuće stranke i Britanske liberalne stranke, i na rezultirajući neuspeh kolaboracije da osigura lokalnu upravu u Irskoj. Irska partija je odbacila Parnela iz rukovodstva. Međutim, uloga Vatikana u savezu sa Britanskom konzervativnom strankom u sprečavanju lokalne uprave ostavila je trajni utisak na mladog Džojsa.[4] Džojsov otac je uredio da se poema objavi i čak je poslao kopiju u Vatikansku biblioteku. Džojs u svojoj šestoj godini, 1888 Džejms je morao da napusti školu Clongowes Wood College, jer nije više bilo novca za školarinu. Primili su ga u katoličku školu Christian Brothers, gde je bio kad je dobio ponudu za školu Belvedere College.[5][6] Godine 1895, Džojs je u svojoj 13. godini odlučio da se pridruži pokretu Sodality of Our Lady s njegovim vršnjacima u Belvederu. Filozofija Tome Akvinskog je nastavila da vrši jak uticaj na njega tokom većine njegovog života.[7][8] Jezuiti su mu predložili da postane deo njihovog reda, Džejms je to odbio i napustio ih. Naime, Džojs je odgojen u strogoj hrišćanskoj porodici i to je imalo veliki uticaj na njegov život i njegova dela, ali on sam je već u 16 godini okrenuo leđa verovanju za sva vremena. Godine 1898, se upisuje na University College Dublin, gde je diplomirao na modernim jezicima (engleski, francuski i italijanski). Još na koledžu počinje da piše i prvo objavljeno delo mu je osvrt za Ibzenovu dramu. Džojs je prvi pu predstavljen Irskoj publici posredstvom Artura Grifita u njegovim novinama, United Irishman, u novembru 1901. Džojs je napisao jedan članak o Irskom književnom pozorištu, koji je časopis njegovog koledža odbio da štampa. Džojs ga je objavio i lokalno distribuirao. Sam Grifit je napisao članak o cenzuri studenta Džejmsa Džojsa.[9][10] Godine 1901, Irski nacionalni popis navodi Džejmsa Džojsa (19) kao učenog govornika engleskog i irskog koji živi sa svojom majkom i ocem, šest sestara i tri brata na adresi Royal Terrace (sad Inverness Road), Klontarf u Dablinu.[11] Kada je diplomirao odlazi u Pariz da tamo studira medicinu, međutim već nakon pola godine se vratio,[12] jer mu je majka umirala od raka.[13][14] Nakon njene smrti počeo je intenzivno da pije i uspevao je da preživljava zahvaljujući osvrtima za knjige, časovima, i pevanju.[15][16][17] Te 1904. pokušava da objavi i „Portret umetnika u mladosti” ali bez uspeha. U junu 1904. upoznaje svoju buduću ženu Noru Barnakl i oni vrlo brzo napuštaju Dublin. Prvo su otišli u Cirih, pa u Trst gde je uspeo da nađe mesto učitelja engleskog i gde je ostao deset godina. Godine 1905, mu se rodio sin Džordž, a dve godine kasnije i kćerka Lucija. Godine 1909, je posetio Dablin nadajući se da će tamo objaviti zbirku pripovedaka „Dablinci”. To je bilo bezuspešno, i zbirka je ostala neobjavljena. Godine 1915, je otišao u Cirih i tamo sreo Hariet Ša Vivera koji ga je rešio finansijskih problema uzevši ga u zaštitu i plaćajući mu obilno za njegov rad. Godine 1920, je otišao u Pariz i tamo ostao 20 godina. Dana 11. januara 1941. imao je operaciju koja je uzrokovala njegov pad u komu. Probudio se dva dana kasnije i tražio da se pozovu njegova deca. Međutim oni su bili na putu kad je Džejms preminuo. Sahranjen je na Fluntern groblju u Cirihu, gde su također sahranjeni i njegova žena (umrla 1951) i sin Džordž. Književni rad[uredi | uredi izvor] Spomenik Džejmsu Džojsu u Dablinu Džojs se u književnosti javio još kao student, 1899. godine, jednom zanimljivom esejističkom analizom Ibzena. On je eksperimentima u narativnoj tehnici i strukturi romana i primeni toka svesti dao nov pravac modernoj književnosti. Prva zbirka pesama Kamerna muzika izišla mu je 1907. (jedno vreme pripadao je grupi imažinista, sa Paundom i Eliotom), a zatim je pred sam Prvi svetski rat objavio jedinu knjigu pripovedaka Dablince. Portret umetnika u mladosti pojavio se 1916, drama Izgnanci 1918, 1922. svetska književnost dobila je njegovo remek-delo roman Uliks, na kome je radio još od 1914. To delo smatra se biblijom evropskog proznog modernizma i uprkos vrlo oštroj polemici oko Džojsovog književnog dela, izvan svake sumnje je njegov ogroman uticaj na razvoj književne proze 20. veka. Posle Uliksa, Džojs je napisao još samo Fineganovo bdenje (1939), delo na kome je radio više od petnaest godina. Dela[uredi | uredi izvor] Džojs je napisao jednu knjigu pesama (Komorna muzika), te jednu dramu (Izgnanici), međutim proslavio se svojom prozom. Punih se osam godina je Džojs pokušavao da objavi svoju prvu knjigu proze, zbirke pripovedaka Dablinci. Dva puta je prerađivan slog knjige, a nekoliko puta urednici su zahtevali da Džojs promeni ili izbaci deo teksta. U današnje vreme možda zvuči neverovatno da se tadašnjim urednicima reč bloody (krvavo) činila krajnje nepodobnom, te da su za objavljivanje knjige dali uslov po kojemu se ta reč mora izbaciti. Portret umetnika u mladosti je autobiografski roman objavljen prvo u seriji 1914—1915. godine. Reč je o sazrevanju umetnika i o razvoju umetničke ideje kroz vreme. Tu prvi put koristi tehniku unutrašnjeg monologa. Uliks nakon velike potrage za izdavačima koji nisu prihvatali kontraveznost ovoga dela, 1922. delo je napokon objavljeno. I nakon toga delo je pretrpelo mnoge potečkoće, čak kad su 500 primeraka poslali u SAD 1922, oni su zaplenjeni i uništeni. Ipak ovo delo je označilo prekretnicu u književnosti, jer koristi novi stil bogat tehnikama poput „toka svesti” (engl. stream of consciousness), te parodije i humora. Osnova karakteristika joj je kaleodoskopsko pisanje i formalna struktura. Knjiga se sastoji od 18 poglavlja, svako opisuje jedan sat 16. juna i svako je obojeno različitim bojama pri tome se poklapajući sa jednom epizodom Homerove Odiseje. Bdenje Finegana se pojavila pod nekoliko imena sve dok 1939. nije dobila svoj krajnji oblik i ovaj naslov. Radnja se dešava po noći, i delom je nastavak Uliksa. Sve novonastale Džojsove tehnike su ekstremno korištene, tako da su napuštene sve konvencije o toku radnje, izgradnji likova, pa čak i korištenju smislenog jezika. Delo se bazira na dubokim igrama reči. Knjiga završava početkom prve rečenice, a počinje njenim krajem, tako da je knjiga u stvari kružnog toka. Džojs je rekao da bi idealni čitalac trebalo da pati od „idealne nesanice” i kada bi pročitao knjigu vratio bi se opet na početak čitajući je ponovo i tako sve u idealnom krugu. Bloomsday[uredi | uredi izvor] Šesnaesti dan juna, vreme radnje Uliksa, među Džojsovim je pobornicima širom sveta poznat kao Bloomsday, Blumov dan. U celom svetu, u Irskoj, a naročito u Dablinu, organizuju se brojne manifestacije u čast Uliksa. Dablinci i turisti šetaju rutom Leopolda Bluma, jedu i piju u kafanama u koje je on zalazio šesnaestog dana juna 1904. godine. Ovo je dan kada je Džojs prvi put upoznao svoju buduću suprugu i zauvek je ostao ovekovečen. Džojsovci širom sveta organizuju i javna čitanja Uliksa. Tokom zadnjih godina stale su se koristiti i prednosti interneta, pa tako na majci svih mreža članovi džojsovskih asocijacija s cele planete glasno čitaju delove Uliksa. Svojevremeno je jedan odlomak pročitala i irska predsednica Mari Robinson. Bibliografija[uredi | uredi izvor] Dablinci (Dubliners, 1914) Chamber Music (poeme, 1907) Dablinci (Dubliners, kolekcija kratkih priča, 1914) Портрет уметника у младости (A Portrait of the Artist as a Young Man) (roman, 1916) Exiles (pozorišini komad, 1918) Уликс (roman, 1922) Pomes Penyeach (poeme, 1927) Collected Poems (poeme, 1936, koje obuhvataju Chamber Music, Pomes Penyeach i druge ranije objavljene radove) Finnegans Wake (roman, 1939) Posthumne publikacije Stephen Hero (prethodna verzija dela A Portrait; napisano 1904–06, objavljeno 1944)[18] Giacomo Joyce (napisano 1907, objavljeno 1968) Letters of James Joyce Vol. 1 (ed. Stjuart Gilbert, 1957) The Critical Writings of James Joyce (editori. Elsvort Mejson i Ričard Elman, 1959) The Cat and the Devil (London: Faber and Faber, 1965) Letters of James Joyce Vol. 2 (ed. Ričard Elman, 1966) Letters of James Joyce Vol. 3 (ed. Ričard Elman, 1966) Selected Letters of James Joyce (ed. Ričard Elman, 1975) The Cats of Copenhagen (Ithys Press, 2012) Finn`s Hotel (Ithys Press, 2013)

KARL POPER TRAGANJE BEZ KRAJA - INTELEKTUALNA AUTOBIOGRAFIJA Prevod - Branislav Kovačević Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1991 306 strana 19 cm Edicija - Filozofska biblioteka ISBN - 86-19-01898-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, ima posvetu, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Zahvalnost 1 Sveznalaštvo i pogreška 2 Sećanja na detinjstvo 3 Rani uticaji 4 Prvi svetski rat 5 Jedan rani filozofski problem: beskonačnost 6 Moj prvi filozofski neuspeh: problem esencijalizma 7 Duga digresija vezana za esencijalizam: šta me još uvek deli od većine savremenih filozofa 8 Ključne godine: marksizam, nauka i pseudonauka 9 Rane godine studija 10 Druga digresija: dogmatsko i kritičko mišljenje; učenje bez indukcije 11 Muzika 12 Razmišljanja o nastanku polifone muzike: psihologija ili logika otkrića 13 Dve vrste muzike 14 Progresivizam u umetnosti, naročito u muzici 15 Poslednje godine na univerzitetu 16 Teorija znanja: Logik der Forschung 17 Ko je ubio logički pozitivizam? 18 Realizam i kvantna teorija 19 Objektivnost i fizika 20 Istina; verovatnoća; potkrepljenost 21 Približavanje rata; jevrejsko pitanje 22 Emigracija: Engleska i Novi Zeland 23 Početni rad na Novom Zelandu 24 Otvoreno društvo i Beda istoricizma 25 Ostali rad na Novom Zelandu 26 Engleska: na londonskom fakultetu za ekonomiju i političke nauke 27 Početak rada u Engleskoj 28 Prva poseta Sjedinjenim Državama Susret sa Ajnštain 29 Problemi i teorije 30 Debate sa Šredingerom 31 Objektivnost i kritika 32 Indukcija; dedukcija; objektivna istina 33 Metafizički istraživački programi 34 Borba protiv subjektivizma u fizici: kvantna mehanika i sklonost 35 Boleman i strela vremena 36 Subjektivistička teorija entropije 37 Darvinizam kao metafizički istraživački program 38 Svet 3 i treći svet 39 Problem telo - um i svet 3 40 Mesto vrednosti u svetu činjenica Pogovor Beleške Glavna dela i skraćenice naslova Odabrana bibliografija `The book chronicles Popper`s life from the beginning, including wider implications he drew from his experiences. In chapter 1, `Omniscience and Fallibility,` for example, he describes his apprenticeship to a cabinetmaker while he was a university student. His master invited him to ask anything he liked, because, with due modesty, the master claimed to know everything. From his omniscient master, Popper writes that he became a disciple of Socrates and learned more about the theory of knowledge, including how little he knew, than from his university teachers. Other thematic chapter subjects include music, education, philosophical problems Popper encountered, and his differences from other philosophers, whether earlier or contemporary. These are woven into an account of events in his life and research programmes that he developed. For example, Chapter 24 discusses 2 of his best-known works, The Open Society and Its Enemies and The Poverty of Historicism, and the origins of `critical rationalism` to describe the approach he espoused.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Popper Unended Quest

Tema: Akademik Pantelija Srećković Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 291 Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Zašto skup o Panti Srećkoviću? 2. PANTELIJA SREĆKOVIĆ - Kragujevac 3. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Prilog za bibliografiju akademika Pantelije Srećkovića 4. DANICA ĆIRKOVIĆ - O mom pradedi Panteliji i o meni 5. DEJAN OBRADOVIĆ - Zavičaj i poreklo Pante Srećkovića 6. MILAN ĆIRKOVIĆ - O jednoj epizodi iz Srećkovićevog “Detinjstva” 7. MIODRAG STOJANOVIĆ - Grčko-vizantijske teme Pantelije Pante Srećkovića 8. MILE STANIĆ - Reagovanja na imenovanje 9. IVAN MIJATOVIĆ - Vojna akademija i profesor Panta Srećković 10. RADMILO PETROVIĆ - Za Pantu ili protiv njega 11. MARKO ATLAGIĆ - Pokušaj rehabilitacije Pantelije Srećkovića 12. BOŠKO SUVAJDŽIĆ - Ilarion Ruvarac o Panti Srećkoviću 13. MALIŠA STANOJEVIĆ - Istorik Panta Srećković 14. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Pantelija Srećković i Ilarion Ruvarac 15. BRANKO NADOVEZA - Poređenje istorije sprskog naroda Pantelije Srećkovića 16. MILORAD RADUSINOVIĆ - Ruske teme u istoriografskom djelu Pantelije Srećkovića 17. NEBOJŠA ĐOKIĆ - Panta Srećković i Sima Andrejević Igumanov 18. NINOSLAV STANOJLOVIĆ - Panta Srećković kao priređivač izvorne istorijske građe 19. ĐORĐE PETKOVIĆ - Povodom Mandrde Pante Srečkovića (K-144)

Autor - osoba Cvijić, Jovan, 1865-1927 = Cvijić, Jovan, 1865-1927 Naslov Karst : geografska monografija ; Novi rezultati o glacijalnoj eposi Balkanskoga poluostrva / Jovan Cvijić ; urednici Petar Stevanović, odgovorni urednik, Mihailo Maletić i Dragutin Ranković Vrsta građe stručna monog. Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti : Književne novine : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1987 Fizički opis 411 str., [1] list so slika na avtorot : ilustr. ; 25 cm Zbirka Sabrana dela / Jovan Cvijić ; knj. 1 Napomene Stv. nasl. vo kolofonot: Karst ; Glacijacije Balkanskog polustrova Život i rad Jovana Cvijića / Vasa Čubrilović: str. 13-156 Dnevnik / Ljubica Cvijić: str. 157-194 Kras i glacijacija: komentar /Dragutin Petrović: str. 393-407 Bibliografija / Borivoje Ž. Milojević, Dragutin Petrović i Milorad Vasović: str. 195-202 Jovan Cvijić (Loznica, 11. oktobar 1865 – Beograd, 16. januar 1927) bio je srpski naučnik, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Od osnivanja Beogradskog univerziteta 12. oktobra 1905, postao je jedan od osam prvih redovnih profesora na Univerzitetu. Cvijić je počeo da se bavi naukom još kao student Velike škole i tada je nastao njegov rad Prilog geografskoj terminologiji našoj, a nastavio kao srednjoškolski profesor i bečki student proučavajući kraške pojave u istočnoj Srbiji, Istri i Jadranskom primorju. Na osnovu tih proučavanja napisao je više radova kao i svoju doktorsku disertaciju. Čitav život posvetio je proučavanju Srbije i Balkanskog poluostrva putujući skoro svake godine po Balkanu. Tokom života, odnosno za preko trideset godina intenzivnog naučnog rada, objavio je par stotina naučnih radova. Jedno od najvažnijih dela je „Balkansko poluostrvo“. Bavio se podjednako društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Smatra se utemeljivačem srpske geografije. Jovan Cvijić je rođen 11. oktobra (29. septembra po julijanskom kalendaru) 1865. godine u Loznici u porodici Cvijića, koja je bila ogranak Spasojevića iz pivskog plemena. Otac mu se zvao Todor Cvijić. Njegova porodica je bila poreklom iz oblasti Stare Hercegovine, iz plemena Pivljana, i bavio se trgovinom. Njegov otac, a naime Jovanov deda, bio je Živko Cvijić, predsednik lozničke skupštine i poznati mačvanski Obrenovićevac. Kako je bio na strani tzv. „katana“ u vreme katanske bune protivnika ustavobranitelja 1844. godine, kažnjen je šibovanjem posle uspešne akcije Tome Vučića Perišića, nakon čega je umro još mlad. Njegov otac, a pak Jovanov pradeda, Cvijo Spasojević, bio je rodonačelnik Cvijića. Cvijo je bio poznati hajdučki harambaša u tom delu Stare Hercegovine. Cvijo se borio protiv Osmanlija Prvog srpskog ustanka, a nakon njegove propasti 1813. godine, preselio se u Loznicu, gde je kod šanca i crkve sagradio kuću hercegovačkog tipa na dva sprata i otvorio dućan, započinjući trgovačku karijeru novoosnovane familije. Cvijićev otac Todor (umro 1900) se u početku i sam bavio trgovinom, ali kako mu to nije išlo za rukom, zaposlio se u opštini kao pisar i delovođa. Majka Jovanova Marija (rođena Avramović), bila je iz ugledne porodice iz mesta Korenita, sela u oblasti Jadar koje se nalazi nedaleko od manastira Tronoša i Tršića, rodnog sela Vuka Karadžića. Osim Jovana, Todor i Marija imali su sina Živka i tri kćeri, Milevu, udatu za Vladimira, sarača, Nadu, udatu za Dragutina Babića okružnog blagajnika, kasnijeg načelnika ministarstva finansija, i Soku. Cvijić je često govorio da je u detinjstvu na njegovo duhovno obrazovanje najviše uticala majka i uopšte majčina porodica, mirna, staložena i domaćinska, dok je o ocu i očevoj porodici pisao sa dosta manje emocija. Ipak, Cvijić je u svom naučno-istraživačkom radu o narodnoj psihologiji imao pohvalne reči za dinarski etnički tip i karakter, kome upravo i pripada njegov otac Nakon osnovne škole koju je završio u Loznici, završio je nižu gimnaziju u Loznici (prve dve godine) i gimnaziju u Šapcu (treću i četvrtu godinu), a potom se upisao i završio višu Prvu beogradsku gimnaziju, u generaciji sa Miloradom Mitrovićem, Mihailom Petrovićem Alasom i drugim velikanima, o čemu je napisan roman i snimljen TV-film „Šešir profesora Koste Vujića“ Godine 1884, po završetku gimnazije, hteo je da studira medicinu, međutim loznička opština nije bila u mogućnosti da stipendira njegovo školovanje u inostranstvu. Tada mu je Vladimir Karić, njegov profesor iz šabačke gimnazije, predložio da sluša studije geografije na Velikoj školi u Beogradu. Cvijić ga je poslušao i iste godine upisao Prirodno-matematički odsek Velike škole u Beogradu. Ove studije je završio 1888. godine. Tokom svog školovanja Cvijić je bio posvećen čitanju knjiga. U gimnaziji je učio engleski, nemački i francuski jezik koji su mu tokom studija veoma koristili budući da nije postojala odgovarajuća naučna građa na srpskom. Kasnije je na stranim jezicima pisao i naučne i druge radove. Školske godine 1888/89. radio je kao predavač geografije u Drugoj muškoj beogradskoj gimnaziji. Potom je 1889. upisao studije fizičke geografije i geologije na Bečkom univerzitetu kao državni pitomac. U to vreme na Bečkom Univerzitetu predavanja iz geomorfologije držao je čuveni naučnik dr Albreht Penk (nem. Albrecht Penck), geotektoniku je držao profesor Edvard Zis (tadašnji predsednik Austrijske akademije nauka), a klimatologiju Julijus fon Han. Cvijić je doktorirao 1893. godine na Univerzitetu u Beču. Njegova doktorska teza pod nazivom „Das Karstphänomen“ predstavila ga je široj javnosti i učinila poznatim u svetskim naučnim krugovima. Ovaj rad je kasnije preveden na više jezika (kod nas „Karst“, 1895) a zahvaljujući njemu Cvijić se u svetu smatra utemeljivačem karstologije. Britanski naučnik Arčibald Giki je napisao da ovo predstavlja „zastavničko delo“ nauke... S AD R Ž AJ: PREDGOVOR 7 Vasa Čubrilović ŽIVOT I RAD JOVANA CVIJIĆA 13 Uvod 15 Poreklo i mladost 20 Na Velikoj školi u Beogradu i na univerzitetu u Beču 28 Profesor na Velikoj školi u Beogradu 1893–1905. godine 32 Nastavnik na Univerzitetu u Beogradu 37 Rektor Univerziteta u Beogradu 42 Delatnost u Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka 46 Lični život 52 Naučni rad 59 Cvijić kao organizator naučnoistraživačkog rada 66 Naučni radovi iz fizičke geografije 70 Naučni radovi iz antropogeografije i etnografije Balkanskog Poluostrva.... 73 Balkansko poluostrvo 75 Nacionalno-politički i etnografski spisi 86 Učešće u javnom životu Srbije do ratova 1912–1918 98 Ratovi 1912–1918 109 Rad u emigraciji 1916–1919 godine 130 Predsednik Entografsko-istorijske sekcije Jugoslovenske delegacije na Konferenciji mira u Parizu 1919 godine 135 Povratak u zemlju i poslednje godine života 145 Napomene 153 Ljubica Cvijić DNEVNIK 157 Borivoje Ž. Milojević, Dragutin Petrović i Milorad Vasović BIBLIOGRAFIJA 195 I Geografska i geološka terminologija 195 II Karst 195 A) Karst uopšte 195 B) Karst u Srbiji 195 III Glacijalna epoha i glacijalni reljef Balkanskog poluostrva, južnih Karpata i maloazijskog Olimpa 196 IV Današnja i stara jezera Balkanskog poluostrva 197 V Morfologija, tektonika i geologija 198 VI Antropogeografija i etnografija Balkanskog poluostrva 199 VII Metodika, kartografija, kartometrija i bibliografija 200 VIII Nacionalna i etnografska pitanja 201 KARST – Geografska monografija 203 Uvod 203 I Škrape 207 Strana II Vrtače 212 A. Definicija i nazvala 212 B. Oblici vrtača 213 1. Normalni oblici 213 2. Odstupala od normalnih veličina i oblika 216 3. Nagib strana kod vrtača 218 4. Dno i nanos u vrtačama 219 5. Bszdani 225 6. Sipar u vigledima i zvekarama 234 7. Aluvijalns vrtače 238 8. Odnos između vrtača i pećina 243 C. Lokalno rasprostranenьe i red vrtača 248 D. Odnos vrtača prema geološkim orguljama 250 E. Stvarale vrtača 254 1. Stariji nazori o stvaranju vrtača 254 2. Činjenice za ocenu teorije stropoštavanja 257 3. Stvarale pravih vrtača 258 III Reke karsta 266 IV Doline karsta 273 V Pola 282 A. Definicija, ime, površina 282 1. Površina pola zapadne Bosne i Hercegovine 283 2. Polja u Dalmaciji, na ostrvima i na Istri 283 3. Polja i uvale slične poljima u Crnoj Gori 284 B. Oblik i dimenzije 284 4. Strane i ravan, sastav ravni u poljima 285 B. Hidrografske prilike polja 287 1. Suva polja 287 2. Periodski plavljena pola 288 3. Jezerska polja 293 4. Reke, vrela, ponori i estavele 297 5. Povodanj u poljima 299 6. Vreme nastupala i trajala povodnja u periodski plavljenim poljima 302 G. Geološka struktura i postajale polja 303 Struktura polja na Jamajci 304 VI Jadranska karstna obala 306 Nerazuđena obala 306 Razuđena obala 311 VII Rasprostranjeje karstnih pojava 314 NOVI REZULTATI O GLACIJALNOJ EPOSI BALKANSKOGA POLUOSTRVA 325 I Pregled ispitivanja i literature o glacijalnoj eposi Balkanskoga Poluostrva 325 II Novi glacijalni tragovi 331 1. Lovćen 331 Strana 2. Bitoljski Perister 334 3. Šar-planina 335 4. Jakunica 337 5. Slučajevi epigenije u dolinama Vitoše 337 6. Oskudica glečerskih tragova u Balkanu; šljunkovite mase Crnog Osema 340 7. Prokletije 342 III Karakteristike glacijalne epohe 343 1. Vrste starih glečera 343 2. Glacijalna snežna linija 344 3. Glacijalne periode 347 IV Uticaji i posledice glacijalne klime i njenih kolebanja 350 a. Diluvijalni konglomerat, šljunak, terase i stara korita 351 b. Rasprostranjenje lesa i bigra 377 v. Broj terasa i klimska kolebanja glacijalne epohe 379 g. Doline i glacijalna epoha 385 d. Postanak klisura 388 Dragutin Petrović KRAS I GLACIJACIJA (Komentar) 393 MG44

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! M. Đ. Milićević Karađorđe u govoru i u tvoru (1904) je zanimljiva zbirka svedočanstava prikupljenih prema kazivanju Voždovih savremenika, ali i ranijih zapisa njegovih ustanika i bliskih mu ljudi. Sve ove priče poređane su prema hronološkom principu i prate Karađorđev život od podizanja ustanka do njegove smrti, dajući nam celovitu biografiju srpskog vožda. Knjiga je obogaćena i izvodima iz Njegoševog Gorskog vijenca i Sarajlijine Srbijanke, te Puškinovom pesmom Karađorđevoj kćeri. Milan Đ. Milićević (Ripanj, 4. jun 1831 — Beograd, 4/17. novembar 1908) bio je srpski književnik, publicista, etnograf i akademik.[1] Bio je redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Biografija Milan Milićević Milan Đ. Milićević sa suprugom na kalemegdanskoj klupi Portret Milićevića iz 1866, rad Stevana Todorovića Milan je rođen u Ripnju kod Beograda, od roditelja Jovana i Mitre 1831. godine. Milićevići potiču iz Starog Vlaha, odakle su se doselili `pre tri veka`. Pohađao je osnovnu školu u rodnom selu, a školovanje nastavio u Beogradu.[2] Posle gimnazije završio je Bogosloviju u Beogradu i zatim radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici, pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života i kao pisar. Mnogo je putovao po Srbiji, staroj i novooslobođenim krajevima, uz srpsko-bugarsku granicu, po Crnoj Gori i Rusiji. Bio je sekretar srpskog Ministarstva prosvete 1861-1874. godine[3], kada vrši svoja opsežna ispitivanja u narodu. Proputovao je gotovo celu Srbiju i kao školski nadzornik, i skupio građu za svoja dela. Objavio je preko 100 književnih naslova, različite tematike.[4] Glavno mu je delo `Kneževina Srbija` iz 1876. godine. Javlja se 1867. godine i kao sekretar Srpskog učenog društva u Beogradu. Bio je i jedan od članova osnivača i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[5] Bio je i osnivač i član Odbora Društva Svetog Save 1886. godine.[6] Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke[7] i državni savetnik. Uređivao je časopis „Škola“. Bio je jedan od sekretara Skupštine 1864. i Skupštine 1867. u Beogradu. Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta i Orden Svetog Save.[8] Po njemu je nazvana osnovna škola u Beogradu.

Mile Nedeljković Slava u SrbaTvrdi povezMiodrag „Mile“ Nedeljković (Krćevac, Opština Topola, 2. mart 1941 — Beograd, 30. maj 2009) je bio srpski novinar, etnolog i književnik (puno ime Miodrag, pseudonimi: Joakim Krćevački, Miodrag Buđevac, eN, -e-ć, Emil Dimanš, M. J. Voskresenski, Četvrti Šešir).Osnovnu školu završio u rodnom Krćevcu, nižu gimnaziju u Aranđelovcu, gimnaziju pohađao u Aranđelovcu a maturirao u Lazarevcu (1960). Apsolvirao na grupi za svetsku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu, diplomirao na Filozofskom fakultetu na grupi za etnologiju (1978). Radni vek proveo u Beogradu radeći kao novinar ili urednik u više redakcija (Politika, Politika ekspres, Radio TV revija, Rad, Radnička štampa – izdavačka delatnost), kao stručni saradnik (Institut za novinarstvo), kao urednik u izdavačkoj delatnosti (Ministarstvo za informacije Srbije). Pri kraju radnog veka biva u grupi novinara koje nezakonito otpušta sa posla tadašnji direktor Politike Dragan Hadži-Antić. Po dobijanju sudskog spora o vraćanju na odgovarajuće radno mesto, opredeljuje se za odlazak u penziju (2001).Prvi novinarski prilog objavio kao gimnazijalac u Glasu Šumadije (1958), prvu pozorišnu kritiku u gimnazijskom listu Naše delo (1960).Bio umetnički rukovodilac Dramskog eksperimentalnog studija SKUD Žikica Jovanović Španac (1963–1965) i upravnik Univerzitetske eksperimentalne scene Maska (1968). Predavao u školama Jugoslovenskog instituta za novinarstvo (1976–1991), bio mentor za praksu studenata književno-publicističkog smera Filološkog fakulteta u Beogradu (1984–1988) i koordinator nastave na smeru žurnalistike u departmanu Beograd novopazarskog Fakulteta humanističkih nauka (2004–2009).Podsticao stvaralaštvo mladih u oblasti umetnosti i kulture (pesnike, recitatore, igračke, pevačke i pozorišne amaterske družine) i bio predani saradnik Saveza amatera Srbije.Posle teže bolesti uz bezmalo neprekidan rad preminuo u Beogradu u porodičnoj kući, sahranjen na mesnom groblju u Krćevcu.Udruženje građana Baština i budućnost – Aranđelovac 1859, pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac i uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, utemeljilo je 2010. godine Nagradu Mile Nedeljković za najbolju knjigu objavljenu u prethodnoj godini iz oblasti savremene folkloristike.Publicistički radČlanke, eseje, književne prikaze, pozorišne i filmske kritike i naučna saopštenja objavljivao u listovima, časopisima i stručnim publikacijama:Student (1962–1967),Vidici (1964, 1967),Leto (1964),20 semestara Španca (1964),Letopis Beogradskog univerziteta (1965),Sociološke teme (1967–1968),Oktobar (1967),DMB (1967),Novi Beograd (1967–1971),Mladost (1967–1970, 1988),Politika (1967–1968, 1972, 1977–1979, 1983),Poljoindustrija (1968–1970),Pančevac (1968–1969),Front (1969),Glas Istre (1969),Krila Armije (1969),PTT vesnik (1969–1971),Susret (1970),NIN (1970),Zadruga (1970–1971),Prosvetni pregled (1970–1971),Naša krila (1970–1971),Jež (1971),Zavičaj (1971),Naše stvaranje (1971),Dom i škola (1972–1973),Književna reč (1972),Pesničke novine (1972–1973, 1979–1984, 2006–2008),Ilustrovana politika, (1973),Treći program Radio-Beograda (1973–1974),Večernje novosti (1974),Jugoslovenski sindikati (1974–1980, 1987),Raskovnik (1975, 1987, 1988),Koraci (1975, 1980–1983, 1985, 1987),Rembas (1980–1983),Eho (1980),Zbornici XXVIII, XXIX, XXXI, XXXII, XXXIV kongresa Saveza udruženja folklorista Jugoslavije (1981, 1982, 1984, 1985, 1987),Etnološke sveske (1982, 1984, 1986, 1988),Novinarstvo (1982–1988),Zbornik radova 1. kongresa jugoslovenskih etnologov in folkloristov (1983),Etnološki pregled (1983),Sabor (1984, 1986),Novopazarski zbornik (1984, 2001, 2006),Naučni skup „Stvaralaštvo Dimitrija Davidovića“ (1985),Zbornik radova sa naučnog skupa „Stanje i problemi naučnoistraživačkog rada u oblasti informisanja“, (1985),Zbornik Sjenice (1985–1986),Naša štampa (1985),Narodno stvaralaštvo – Folklor (1985–1987),Sabor narodnog tvaralaštva Srbije (1986–1988),Delavska enotnost (1986),Svetlost (1996),Zadužbina(1990–2008),Srpsko nasleđe (1998—1999),Glas (2001),Šabački glasnik (2008).Uređivao stručne listove i časopise:Narodno stvaralaštvo – Folklor (1985–1989), organ Saveza udruženja folklorista Jugoslavije;Raskovnik (1987–1991), časopis za književnost i umetnost;Novinarstvo (1983–1987), časopis Jugoslovenskog instituta za novinarstvo;Novinarski glasnik (1985–1987), glasilo Udruženja novinara Srbije;Naša štampa (1987–1988), glasilo Saveza novinara Jugoslavije;Novinarski letopis, sveske za istoriju novinarstva (1988–1991);Zadužbina (1990–2008), organ Vukove zadužbine.Urednik, recenzent, pisac predgovora ili pogovora većeg broja knjiga i publikacija.Pokretač listova i časopisa:Pesničke novine (pokrenuo 1972 sa grupom mladih književnika. Glavni urednik bio 1972–1974, 1979, a u obnovljenim Pesničkim novinama 1980–1987. član je redakcionog kolegijuma. Kada su 2006. po treći put obnovljene, kao posebno zaslužan za njihovu pojavu i postojanje, našao se u redakcionom kolegijumu gde je vodio rubriku istorijskog pregleda);Sabor narodnog stvaralaštva Srbije (folkloristički časopis koji prati rad kulturno-umetničkih udruženja i folklornih grupa; glavni i odgovorni urednik bio 1985–2008);Zbornik Sjenice (kao rezultat višegodišnjeg naučno-istraživačkog projekta SANU „Ras i Sopoćani“, u kojem je učestvovao 1984–1986, pokrenuo sa nekoliko naučnih radnika i kulturnih poslenika Sjenice ovaj naučni godišnjak, čiji je bio jedan od urednika 1985–2003).Autor drama:Karijatide (izvela Studentska eksperimentalna scena u Beogradu, 1961);Mogila (treća nagrada na saveznom konkursu za Dan mladosti, 1961);Stubline (odlomak štampan u zborniku Biti negde, 1966);Poslednji vojnik komune (objavljena u Koracima, 5–6, 1975);Noć u Salašu Noćajskom (istorijska jednočinka, objavio ČIN, Beograd 2004).Pisac scenarija:Oplenačka trilogija (1993, autor prvog dela trilogije snimljene u režiji Milana Knežeića);Vožd (1997, dokumentarni film u režiji Krste Škanate);Tragom Karađorđa (2004, dokumentarno-igrana TV serija u petnaest epizoda u režiji Miroslava Živanovića, kojom je obeležena dvestagodišnjica Prvog srpskog ustanka i obnove srpske državnosti).Koautor u zbornicima i knjigama:Biti negde, zbornik književnih radova (Novi Beograd, 1966);Rukovanja, zbornik književnih radova (Novi Beograd, 1968);Dunav teče, zbornik književnih radova (Novi Beograd, 1970);Novinarstvo danas, Priručnik za polaznike novinarskih škola Jugoslovenskog instituta za novinarstvo u Beogradu (Beograd, 1983);Dva veka srpskog novinarstva (Institut za novinarstvo, Beograd, 1992);Rečnik zabluda, sto neistina o Srbiji i srpskom narodu i odgovori na njih (Ministarstvo za informacije Republike Srbije, Beograd, 1994);Beli grad, kulturna istorija Beograda (Mediart, Beograd, 1997);Slovo ljubve Despota Stefana Lazarevića (bibliofilsko izdanje Aldema, Beograd, 2000, rukopisao, ilustrovao i freske sačinio Bole Miloradović);Enciklopedija srpskog naroda (autor dela odrednica o novinarima i novinarstvu, Zavod za udžbenike, Beograd, 2008).Priredio za štampu knjige:Delovodni protokol Karađorđa Petrovića, (Kragujevac – Topola, 1987);Narodni kalendar „Šumadija“ (Kragujevac, 1993);Memoari princa Tomislava Karađorđevića (Topola – Oplenac, 1999).Autor knjiga i publikacija:Zavesa pada, Prikazi i beleške o pozorištu (Novi Beograd, 1968);70 i 7 pesnika (antologija mladih, malo poznatih ili sasvim nepoznatih pesnika, Beograd, 1972);Godišnji običaji u Srba (Vuk Karadžić, biblioteka Koreni, Beograd 1990);Slava u Srba (Vuk Karadžić, Beograd, 1991);Srbi Graničari (ogled o Srbima u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji – Beograd, 1991; drugo dopunjeno izdanje Beograd, 1994),Krst i polumesec – najstrašnija srpska razdeoba (Beograd – Bijelo Polje, 1993).Kalendar srpskih narodnih običaja i verovanja (Valjevac, Biblioteka Nasleđe, Valjevo 1994, 1995, 1996);Zapisi o Šumadiji, knjiga I, (Kragujevac 1996);Običajni kalendar za prostu 1997 (Kolubara, Valjevo1996);Srpski običajni kalendar (Čin, Beograd 1998-2009);Zapisi o Šumadiji, knjiga II, (Beograd, 2000);Leksikon naroda sveta (Srpska književna zadruga, JP Službeni list SRJ, Posebna izdanja, Beograd, 2001);Topola, Karađorđev grad, Oplenac (Topola 1989);Zadužbina kralja Petra I (Oplenac 1992);Fendrek od Garaša (Orašac, 2001);Voždove vojvode (Aranđelovac 2002);Orašac, kolevka srpske državnosti (Aranđelovac 2002);Kosovo i svetski rat (Verzalpres, Beograd 1999);Novinarstvo, Osnovi (Beograd 2003);Objava srpskog novinarstva (Udruženje novinara Srbije, Beograd, 2004);Hronika Udruženja novinara Srbije 1941–2006 (Uns – Službeni glasnik, Beograd 2009).Zastupljen je sa bibliografskom odrednicom u:Ko je ko, pisci iz Jugoslavije 1994 (Ošišani jež, Beograd, 1994);Leksikon pisaca Jugoslavije, IV tom (Matica srpska, Novi Sad, 1997).Prevođen je na:engleski,francuski,ruski,nemački,španski,bugarski islovenački jezik.Rad u okviru organizacija i društava:Bio je član Udruženja novinara Srbije (od 1973), član Predsedništva UNS (1985–1987, 2000–2009), član Etnološkog društva Srbije (1978), član Udruženja folklorista Srbije (1979), sekretar Saveza udruženja folklorista Jugoslavije (1986–1987), jedan od osnivača Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“, inicijator zasnivanja književne nagrade i istoimene publikacije „Odzivi Filipu Višnjiću“ i manifestacije „Vinopije“, (vino piti a ne napiti se, oživljavanje tradicije obeležavanja Čistog ponedeljka, početak uskršnjeg posta). Dobitnik je Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture naroda i narodnosti SR Srbije (1988); prvi je dobitnik nagrade Vukove zadužbine za nauku za delo Godišnji običaji u Srba (1990); za Leksikon naroda sveta je dobio Specijalnu nagradu Osmog međunarodnog salona knjiga u Novom Sadu (2002); dobitnik je nagrade za životno delo Saveza novinara Srbije i Crne Gore, u znak trajnog priznanja za rad i doprinos unapređenju novinarstva Srbije i Crne Gore (2006), Povelje Radio Beograda 2 (povodom pola veka postojanja Radio Beograda 2) za dugogodišnju saradnju, doprinos radio stvaralaštvu i afirmaciju autorskog i kritičkog radija posvećenog kulturi i umetnosti (2008), i Povelje XIV međunarodnog skupa „Vlasinski susreti” za svestran i značajan doprinos na području etnologije i afirmacije naučnog stvaralaštva (2008).Značajnija delaZavesa pada, Prikazi i beleške o pozorištu, Novi Beograd, 1968.70 i 7 pesnika (antologija mladih, malo poznatih ili sasvim nepoznatih pesnika, Beograd, 1972Delovodni protokol Karađorđa Petrovića 1812-1813, Kragujevac-Topola, 1987.Topola, Karađorđev grad, Oplenac, 1989.Godišnji običaji u Srba, Beograd, 1990.Slava u Srba, Beograd, 1991.Srbi graničari (ogled o Srbima u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji, Beograd, 1991.Zadužbina kralja Petra I, Oplenac, 1992.Krst i polumesec - najstrašnija srpska razdeoba, Beograd-Bijelo Polje, 1993.Narodni kalendar „Šumadija`, Kragujevac, 1993.Kalendar srpskih narodnih običaja i verovanja, Valjevo, (izdanja za 1994, 1995 i 1996 godinu)Zapisi o Šumadiji: 1. knjiga, Kragujevac, 1996.Srpski običajni kalendar, Valjevo, 1997.Srpski običajni kalendar, Beograd, (izdanja za 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008 i 2009. godinu)Kosovo i svetski rat, Beograd, 1999.Memoari princa Tomislava Karađorđevića, Topola-Oplenac, 1999.Zapisi o Šumadiji: 2. knjiga, Beograd, 2000.Leksikon naroda sveta, Beograd, 2001.Fendrek od Garaša, Orašac, 2001.Voždove Vojvode, Aranđelovac, 2002.Orašac, kolevka srpske državnosti, Aranđelovac, 2002.Novinarstvo, Osnovi, Beograd, 2003.Objava srpskog novinarstva, Beograd, 2004.Hronika Udruženja novinara Srbije 1941-2006, Beograd, 2009.Nagrada Mile Nedeljković:Udruženje građana Baština i budućnost – Aranđelovac 1859, pod pokroviteljstvom SO Aranđelovac i uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, utemeljilo je 2010. godine Nagradu Mile Nedeljković za najbolju knjigu objavljenu u prethodnoj godini iz oblasti savremene folkloristike.Povodom dodele nagrade, upriličena je četvorodnevna manifestacija 27-30. septembra 2010. godine, uz prateće etno-folklorističke radionice. Tom prilikom, u okviru programa manifestacije, uz podršku i pomoć supruge Nevenke Nedeljković je priređena i izložba posvećena radu i životu Mila Nedeljkovića. Po odluci žirija većinom glasova nagradu je dobio Aleksandar Bačko za delo: Iz prošlosti sentandrejskih porodica, Zbornik za srpsku etnografiju i istoriju, knjiga 3, izdanje autora, Beograd, 2009. Osim nagrade uručene su i plakete koje su dobili: Bojan Jovanović (Rečnik javašluka, Prometej, Novi Sad, 2009), Bosa Rosić (Pomenici na kamenu, Narodni muzej Užice, Užice, 2009), Danijel Sinani (Rusalje, Srpski genealoški centar, odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, Beograd, 2009), Dimitrije O. Golemović (Krstivoje, Društvo za očuvanje srpskog folklora Gradac, Valjevo, 2009) i Nemanja Radulović, (Slika sveta u srpskim bajkama, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2009).Na manifestaciji 23-25. septembra 2015. u Aranđelovcu dobitnik nagrade „Mile Nedeljković“ bio je prof. dr Nikola Pavković za knjigu „Studije i ogledi iz pravne etnologije“, izdanje Srpskog genealoškog centra iz Beograda (2014). Povelja „Mile Nedeljković“ za životno delo uručena je prof. dr Nenadu Ljubinkoviću.[1] Godinu dana kasnije, septembra 2016, dobitnik nagrade „Mile Nedeljković” bio je prof. dr Nemanja Radulović za knjigu „Slike, formule, jednostavni oblici”, izdanje „Čigoje” iz Beograda (2015), a povelje „Mile Nedeljković” za životno delo prof. dr Mirjana Drndarski iz Beograda.[2] U septembr 2017. godine dobitnik nagrade „Mile Nedeljković” bio je Vladeta Kolarević iz Brezovca kod Aranđelovca za knjigu „Usmena nebiština”, a povelje „Mile Nedeljković” za životno delo etnolog Dragoljub Zlatković iz Pirota.7/10

Porodicni Arhiv Raskovica POSEBNA IZDANJA Narodna biblioteka samo papir na koricama ima fleke kao na slici, unutra je veoma dobro ocuvano Опис рукописа Народне библиотеке / Светозар Матић ; са прилогом Породични архив Рашковића описао М. Костић Београд : Научна књига, 1952 (Београд : Штампарија и књиговезница Српске академије наука) VII, 301 стр., [1] пресавијен лист : илустр. ; 24 cm Посебна издања / Српска академија наука ; књ. 191. Одељење литературе и језика ; књ. 3 Osnovana je 1832. godine u knjižari Gligorija Vozarovića. Inicijalni fond činili su pokloni Vozarevića i drugih srpskih kulturnih poslenika. Za dan osnivanja uzima se 28. februar 1832. godine kada je Dimitrije Davidović poslao pismo knezu Milošu o uređenju biblioteke.[1] U novembru iste godine Knez Miloš je naredio da se jedan primerak od svake štampane knjige ustupi biblioteci. Tako je ustanovljena institucija obaveznog primerka. Od 2002. godine Narodna biblioteka Srbije kao svoj dan slavi upravo 28. februar.[1] Po istraživanju Dejana Ristića, objavljenom u knjizi „Kuća nesagorivih reči”, biblioteka je osnovana 12. jula 1838. u Kragujevcu, a naredne godine preseljena u Beograd.[2] Uspon u radu Narodne biblioteke nastao je 1853. godine kada je ukazom kneza Aleksandra uvedeno zvanje državnog bibliotekara u rangu profesora Velike škole.[1] U vreme kada je bibliotekar bio Janko Šafarik (1861–1869), biblioteka je preseljena u Kapetan-Mišino zdanje[1] i tu je u levom prizemnom krilu, dočekala Prvi svetski rat.[3][4] Početkom Prvog svetskog rata jedan deo vrednijih, posebno starih rukopisnih knjiga, je evakuisan iz biblioteke i spakovan u voz. Preostale knjige i arhiva postale su ratni plen Nemačke i Bugarske (gde su odnete)[5][6], a deo je ostao i propao. Nestala su u ratnom metežu pored knjiga i tri najvažnija stara srpska rukopisa: `Nikoljsko jevanđelje`, `Zbornik popa Dragolja` i `Prizrenski prepis Dušanovog zakonika`.[7] Jedan deo knjiga je nestao i kasnije vraćen, dok postoje knjige koje do sada nisu vraćene.[8][9] U Prvom svetskom ratu biblioteka je ostala bez svojih prostorija, pa je 1920. godine za njene potrebe otkupljena fabrika i „Kartonaža Milana Vape“, na Kosančićevom vencu.[1] Za nju je plaćeno 3.200.000 dinara, a rad je otpočeo početkom 1922. godine.[10] Te godine biblioteka je imala 300.000 knjiga, 1.195 starih rukopisa, 2.500 pisama, 300 inkunabula.[6] Prostor je bio nedovoljan i vlažan, većina izdavača nije slala svoja izdanja na registrovanje, ni primerak dela.[11] Zgrada biblioteke na Kosančićevom vencu pogođena je 6. aprila 1941. godine prilikom nemačkog bombardovanja Beograda i veliki deo knjižnog fonda je tada uništen.[12][13] Uništen je knjižni fond od oko 500.000 svezaka, kao i zbirka od 1424 ćirilična rukopisa i povelje (12–17. vek), kartografska i grafička zbirka od 1500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa i 1800 naslova novina, zatim značajna i nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije (Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Đura Daničić, Pavel Šafarik[14]). Osim toga nestali su svi inventari i katalozi.[3] Iz stare zbirke rukopisa sačuvao se samo jedan rukopis koji je u tom trenutku bio van biblioteke.[15] Neki od rukopisa koje se čuvaju ili su čuvani u Narodnoj biblioteci su: Letopis Popa Dukljanina (beogradski rukopis), Nikoljsko jevanđelje, Minhenski psaltir, Ćirilični Rampacetov bukvar, iz 1597. godine i drugi. Najstariji rukopis je Beogradski parimejnik iz 13. veka.[15] U aprilu 1946. godine biblioteka dobija zgradu nekadašnjeg hotela „Srpska kruna“ na kraju Knez-Mihailove ulice,[3] u toj zgradi se nalazi Biblioteka grada Beograda. Posle Drugog svetskog rata fond Narodne biblioteke je značajno dopunjen poklonima i legatima, među darodavcima su bili Milan Rakić, Miloš Crnjanski, Desanka Maksimović, Tihomir Đorđević, Ljubica i Danica Janković, Ljubomir Micić, Ljubica Cuca Sokić i drugi.[16] Kamen temeljac za izgradnju nove namenske zgrade Narodne biblioteke Srbije svečano je postavljeno 20. oktobra 1966. godine, a radovi na zdanju površine 24.000 metara kvadratnih završeni su šest godina kasnije 1972. godine. Preseljenje u novu zgradu započelo je maja 1972. godine. Nova namenska zgrada Narodne biblioteke na Vračaru svečano je otvorena 6. april 1973. godine.[17] Zgradu je projektovao arhitekta Ivo Kurtović[18] i ubraja se u spomenike kulture. Prvi strani državnik koji je posetio novo zdanje nacionalne biblioteke bio je kancelar SR Nemačke Vili Brant koji je bio u službenoj poseti SFR Jugoslaviji od 15. do 19. aprila 1973. godine, a tom prilikom poklonio je biblioteci nekoliko knjiga. Poznati francuski književnik Andre Malro biblioteci je poklonio 1975. godine rukopis svog dela „Glava opsidijana` Sve do 2002. godine 6. april je obeležavan kao Dan biblioteke, a od te godine to je 28. februar, datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka. Od 2013. godine 28. februar je i Nacionalni dan knjige. Od 2002. godine je 6. april Dan sećanja na stradanje biblioteke u Aprilskom ratu. Enterijer zgrade obnavljan je više od 3 godine i svečano pušten u rad 24. maja 2011. godine.[19] Radovi su kasnili, jer je planirano da se biblioteka pusti u rad 6. aprila te godine.[20] Radovi su trajali od oktobra 2007. do maja 2011. godine i za njih je država izdvojila 4,3 miliona evra.[21] Tom prilikom je obnovljeno 6000 m² prostora, dok preostalih 18000 m² u kojima su depoi sa knjigama nije obnovljeno.[22] Tokom 2014. završeno je obnavljanje trezora Odeljenja za arheografiju i fototeku u kom se čuvaju rukopisi i stare štampane knjige na 150 m² prostora.[23] Planirano je da se dogradi još jedan podzemni depo sa 4 nivoa.[24] Čitanost knjiga do 1914. godine[uredi | uredi izvor] Godišnji izveštaji Narodne biblioteke Srbije o čitanosti knjiga su dragoceni izvori podataka. Prvi je objavljen 1895. godine u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije. U njima se govori o broju čitalaca iz godine u godinu, ali i o njihovoj socijalnoj strukturi. Na osnovu tih podataka je moguće rekonstruisati društvenu pripadnost čitalaca, kao i dati prikaz kulturnih potreba. U posebnim rubrikama su razvrstavane knjige po žanrovima, naučna, zabavna literatura i to je omogućavalo da se prati čitanost domaće literature u odnosu na inostranu. Popisi rađeni neposredno pred Prvi svetski rat omogućavaju da se stekne slika o popularnosti pojedinih pisaca i dela. U periodu od 1895-1900. Biblioteku je posećivao mali broj čitalaca. Godine 1898. bilo je 794 čitaoca, a 1900. je Biblioteka bila zatvorena tri meseca preko leta i tada je zabeležen pad u broju posetioca. Najviše su dolazili đaci i studenti koji su za potrebe svog obrazovanja i školovanja uzimali literaturu. Tri puta manje su Biblioteku posećivali njihovi profesori. Takođe je naučna literatura preovladavala u odnosu na zabavnu. Od 1901. godine Narodna biblioteka počela je da pravi detaljnije godišnje izveštaje. Promenila se i struktura traženih publikacija. Od 9.923 reversa traženo je 16.497 knjiga, a to je bilo za 5.000 knjiga više nego prethodnih godina. Takođe se za trećinu smanjio broj tražene naučne literature. Od 1902. godine razrađenije su statistike. Čitalačke potrebe građanstva su se menjale i iz godine u godinu se povećavao broj traženih knjiga. Te 1902. godine čitale su se srpske knjige (13.038), nemačke (2.319), francuske (1.583). Ruske knjige u to vreme nisu bile naročito popularne što govori podatak o čitanju 470 pozajmljenih knjiga. Ali najčitanije knjige su bile Tolstojeve (423 reversa), Viktora Igoa (409), Gi de Mopasana (134), Aleksandra Dime oca i Aleksandra Dime sina. Šekspir je takođe pozajmljivan (199), Bajron, Turgenjev itd. [25] Saradnja[uredi | uredi izvor] Biblioteka je 26. aprila 2012. potpisala Protokol o saradnji sa Narodnom i univerzitetskom bibliotekom Republike Srpske, što predstavlja garanciju očuvanja jedinstvenog srpskog duhovnog i kulturnog prostora.[26] Protokolom je utvrđeno da će dve biblioteke jedna drugoj poklanjati sve publikacije, te da će zajedno učestvovati na nacionalnim i međunarodnim projektima.[26]