ARTHUR RIMBAUD - DJELO 1-2 IZDAVAČ: GZH ZAGREB STRANA: 187+208 TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTOM, DIMENZIJA: 24 CM STANJE: PEČATIRANE, NUMERISANE, KOD KNJIGE 2 FLEKA NA PREDNJIM KORICAMA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4, 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 5/5 BEL

IZABRANA DELA RADOJA DOMANOVIĆA 1-2 Knjiga 1 - Satire i pripovetke Knjiga 2 - Pripovetke, feljtoni i pisma Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1989. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Milovan Đ.Glišić / Sabrana dela 1-2; (priredili, beleške, objašnjenja i predgovor napisali Golub Dobrašinović i Dragoljub Vlatković); Prosveta; 1963.god.; tvrd povez; crno bele fotografije; 1.Pripovetke; 575 strana; 2.Drame; Razni spisi; Stihovi; Oglasi; Pisma i predstavke; 526 strana; (knjige su odlično očuvane - nečitane);

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga 1 - Uskok Knjiga 2 - Bakonja Fra Brne Knjiga 5 - Pripovetke Knjiga 6 - Pripovetke Knjiga 8 - Pisma Simo Matavulj (Šibenik, 12. septembar 1852 — Beograd, 20. februar 1908) bio je srpski pisac iz Dalmacije i prvi predsednik Udruženja književnika Srbije.[1] Matavulj pripada epohi realizma a njegova najpoznatija dela su roman Bakonja fra Brne i pripovetka Pilipenda. Simo Matavulj je rođen u Šibeniku 12. septembra (31. avgusta po julijanskom kalendaru) 1852. godine. Bio je jedan od petoro dece šibenskog trgovca Stevana Matavulja i Simeune Matavulj (rođene Triva).[2] U Šibeniku je završio osnovnu školu na italijanskom i srpskom jeziku, kao i nižu gimnaziju. Zatim odlazi u manastir Krupu kod svoga strica, igumana Serafima, ali, izgubivši volju za manastirskim životom, odlazi u zadarsku učiteljsku školu, koju završava 1871. godine.[3] Do prelaza u Crnu Goru, 1881., on je učitelj u raznim dalmatinskim selima i nastavnik Srpske pomorske zakladne škole u Srbini kod Herceg Novog. U Crnoj Gori je bio nastavnik gimnazije, nadzornik škola, urednik službenih novina i nastavnik kneževe dece. Putovao je u Milano i Pariz kao vođa jedne grupe crnogorskih mladića koji su odlazili na školovanje. Tom prilikom je u Parizu ostao nekoliko meseci. U Srbiju prelazi 1887. godine (najpre u Zaječar, a potom u Beograd), gde radi kao nastavnik gimnazije i činovnik presbiroa. U Crnu Goru odlazi još jedanput da bi bio učitelj kneževima Danilu i Mirku, ali se ubrzo vraća u Srbiju. Bio je oženjen Milicom nastavnicom beogradske Više ženske škole. Supruga je umrla marta 1893. godine, u prvoj godini njihovog, kako se govorilo `srećnog braka`.[4] Umro je neutešni Simo u Beogradu 20. februara (8. februara po julijanskom kalendaru) 1908. godine. Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije od 30. januara 1904. Književni rad Matavulj se u književnosti prvi put javlja na Cetinju u službenim crnogorskim novinama sa jednom istorijskom pričom, koju je napisao povodom veridbe kneza Petra Karađorđevića sa kneginjom Zorkom, a na podsticaj i prema kazivanju samoga kneza Nikole. Zatim je prešao na originalno stvaranje i do smrti radio vrlo živo na pripoveci i romanu. Napisao je oko sedamdeset pripovedaka i novela, mahom objavljenih u zasebnim zbirkama, kao: „Iz Crne Gore i Primorja“, „Iz primorskog života“, „Iz beogradskog života“, „Iz raznijeh krajeva“, „S mora i s planine“, „Sa Jadrana“, „Primorska obličja“, „Beogradske priče“, „Život i nemirne duše“, pored još nekoliko pripovedaka objavljenih u posebnim izdanjima. Napisao je i dva romana: „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. Pored toga, Matavulj je ostavio i nekoliko svezaka putopisa, uspomena i književnih članaka razne sadržine („Boka i Bokelji“, „Deset godina u Mavritaniji“ itd.). Najznačajnije mu je delo iz te oblasti „Bilješke jednog pisca“, vrsta autobiografije, pisana živim, plastičnim stilom i pronicljivim posmatračkim darom. Matavulj je još napisao i dve drame: „3avjet“ i „Na slavi“, — prva sa predmetom iz dubrovačkog, a druga iz beogradskog života. On je i prevodio sa stranih jezika, najviše sa francuskog: „Na vodi“ od Mopasana, „San“ od Zole, „Pučanin kao vlastelin“ i „Mizantrop“ od Molijera, „Zimske priče“ od Vogiea. Po prirodi trezven i oprezan duh, Matavulj je počeo da piše tek u zrelijim godinama. On je postupno ali energično izgrađivao svoj talenat, trudeći se da nedostatke svoga uskog školovanja nadoknadi ličnim usavršavanjem. On čita ne samo francuske i italijanske književnike već i naučnike i mislioce. Pored velikog književnog obrazovanja, kojim je nadmašio sve ranije pripovedače, on stiče i široko poznavanje istorije i filozofije. Ukoliko se više širio vidik njegova saznanja i njegovo životno iskustvo, utoliko je puštao maha svome talentu. U svoje vreme, Matavulj je bio jedan od najobrazovanijih i „najevropskijih“ srpskih pisaca. Do Matavulja, naši pisci se razvijaju poglavito pod uticajem ruske, nemačke i mađarske književnosti; od njega počinje i sasvim prevlađuje romanski uticaj, naročito francuski. Matavulj je najviše čitao i prevodio francuske realiste i naturaliste; na njihovim delima je razvio ukus i učio veštinu pisanja. Naročito je voleo i čitao Zolu i Gija de Mopasana, i po njihovim uzorima počeo i sam pisati. On je od francuskih naturalista naučio da oštro, objektivno i savesno posmatra život i potom unosi u delo, U svojim „Bilješkama“ on to izrično veli i objašnjava kako on shvata francuski književni realizam, koji se ne sastoji u grubom kopiranju života, već je piscu dozvoljeno da preinači detalje i skladno poveže prema višem umetničkom cilju u granicama stvarnosti. Do njega, naši se pisci nikada nisu sasvim otrgli od romantičarskih sklonosti; tek je Matavulj potpun i čist realista. On je u pripoveci dosledno sproveo ideje evropskog književnog realizma, trudeći se da hladno i objektivno opisuje život, bez uzbuđenja i tendencija, uvek na osnovi obrazaca iz stvarnog života. Tako je Matavulj stvorio najbogatiju i najraznovrsniju galeriju nacionalnih tipova, oštro i tačno izvajanih prema životu. Dok su ostali srpski pripovedači prikazivali život samo u uskom vidiku svoga kraja, Matavulj opisuje razne srpske krajeve i ljude iz raznih društvenih slojeva. On opisuje Dalmaciju kao i Crnu Goru i Beograd, seljake i mornare kao i građane i intelektualce. Najbolja su mu dela „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. U prvom slika patrijarhalni moral i viteštvo gorštaka iz crnogorskog krša, a u drugom primorske seljake i franjevce jednog katoličkog manastira iz Primorja, na osnovi ličnih utisaka i uspomena iz svoga đakovanja u manastiru. „Bakonja fra Brne“ je pisan vedrim i dobrodušnim humorom, sa diskretnom podrugljivošću prema svetim ljudima, no bez sarkazma i tendencija, slično postupku Anatola Fransa, čija je dela cenio i koga je i lično poznavao. To je njegovo najbolje delo, prepuno humora, živopisnosti i pronicljive psihologije. To je, ujedno, i jedan od najboljih romana srpske književnosti. Najpoznatija njegova pripovetka je „Pilipenda“, koja opisuje unijaćenje Srba iz Petrovog polja u Dalmaciji. Matavulj se odlikuje oštrim i trezvenim posmatranjem života, sposobnošću da zapazi i odabere karakteristike lica i situacija, da to kaže zanimljivo, neusiljeno i jednostavno. On ne izmišlja ni fabulu ni epizode, niti ih razvija prema sopstvenim afektima i raspoloženjima. Lica i događaje traži u životu, upravo u spoljnom životu, u onome što je dostupno čulnim opažanjima, i događaje razvija u granicama životnih mogućnosti. On je od francuskih naturalista primio ono što se moglo tehnički savladati i primiti razumom, ali kod njega nema ni Zoline tragike ni Mopasanova artizma. Zbog toga u njegovim novelama nema poezije i dubljeg i složenijeg unutrašnjeg života, nema pravog umetničkog sklada u celinama. Njegovim delima oskudeva mašta i lirizam. Te svoje nedostatke, koji su mu smetali da postane pisac šire publike, nadoknadio je svojim velikim književnim obrazovanjem, koje ga je učinilo popularnim kod književno obrazovane publike. Djela Noć uoči Ivanje, Zadar, 1873. Naši prosjaci, Zadar, 1881. Iz Crne Gore i Primorja I, Novi Sad, 1888. Iz Crne Gore i Primorja II, Cetinje, 1889. Novo oružje, Beograd, 1890. Iz primorskog života, Zagreb, 1890. Sa Jadrana, Beograd, 1891. Iz beogradskog života, Beograd, 1891. Bakonja fra-Brne, Beograd, 1892. Uskok, Beograd, 1893. Iz raznijeh krajeva, Mostar, 1893. Boka i Bokelji, Novi Sad, 1893. Primorska obličja, Novi Sad, 1899. Deset godina u Mavritaniji, Beograd, 1899. Tri pripovetke, Mostar, 1899. Na pragu drugog života, Sremski Karlovci, 1899. S mora i planine, Novi Sad, 1901. Beogradske priče, Beograde, 1902. Pošljednji vitezovi i Svrzimantija, Mostar, 1903. Život, Beograd 1904. Na slavi, Beograd, 1904. Zavjet, Beograd, 1904. Car Duklijan, Mostar, 1906. Nemirne duše, Beograd, 1908. Bilješke jednoga pisca, Beograd, 1923. Golub Dobrašinović

Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo

Dušan Baranin Izabrana dela 1-7 komplet SKZ, Beograd, 1988. Tvrd povez, zaštitni omot, Stanje ODLIČNO Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

DANILO KIŠ 1-6 IZABRANA DELA 1. Mansarda 2. Rani jadi 3. Bašta, pepeo 4. Peščanik 5. Grobnica za Borisa Davidoviča 6. Enciklopedija mrtvih BIGZ - PROSVETA, Beograd, 1987. Tvrd povez sa omotom. Lepo očuvane, listovi spolja neznatno požuteli.

Mira Markovic Sabrana Dela 1-4 1) Odgovor 2) Odgovor 2 3) Između istoka i juga - Dnevnik septembar 1994 - oktobar 1996 4) Juče ili sutra - Dnevnik oktobar 1996-oktobar 1998. Tvrdi povez sa omotom ; BMG-Prosveta-Verzal press Beograd 1998, ilustrovano, 24 cm Stanje Veoma dobro, nikad citane knjige.

Popularni delovi Gaj de Mopasan sabrana dela 1. Mont-Oriol 2. Dunda 3. Pierre i Jean 4. Bel-Ami 5. Jedan život 6. Umiranje duše 7. Ljubavni sastanak 8. Jaka kao smrt Z

DANILO KIŠ 1-6 IZABRANA DELA 1. Mansarda 2. Rani jadi 3. Bašta, pepeo 4. Peščanik 5. Grobnica za Borisa Davidoviča 6. Enciklopedija mrtvih Izdavač: BIGZ - PROSVETA, Beograd Godina izdanja: 1987 Povez: tvrd + zaštitni omot Napomena: Knjige su odlično očuvane, unutrašnjost je besprekorna i čista - zapravo su nečitane, ali na vrhu korica postoji neveliko nagnječenje (kod dve i zacepljenje od par milimetara, kod jedne površinska izbledelost) - međutim, primetno samo ako se skine zaštitni omot, što je slikano tako da se vidi. Stanje možete videti na fotografijama. s

Stanje: kao novo Izdato:Otokar Keršovani, Rijeka Godina: 1982 Korica: tvrda Pismo : latinica Dela: 1.Genij 2.Financijer 3.Titan 4.Stoik 5.Američka tragedija I 6.Američka tragedija II 7.Sestra Carrie 8.Jennie Gerhardt 9.Galerija žena 10.Zora Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----CORNR-----

Kronin 8 knjiga iz Izabranih dela 1.zvezde gledaju s neba I 2.zvezde gledaju s neba II 3.spanski bastovan 4.dama sa karanfilima 5.pesma sest penija 6.nocna sestra 7.judino drvo 8.druga strana Izdavacko preduzece:Bratstvo-Jedinstvo,Novi Sad, 1977. Tvrdi kožni povez, zlatotisk, Stanje:Veoma dobro.

Borisav Stanković - Sabrana dela , 7 knjiga , izdanje Prosveta . ODLIČNO OČUVANO Pripovetke 1 i 2 Nečista krv Koštana / Tašana / Jovča Prilozi Zaostavština GazdaMladen / Pevci

Raša Popov sabrana dela u 7 knjiga. Ovaj veliki stvaralac je dobitnik nagrade “Dositej Obradović” za životno delo koja mu je dodeljena u februaru 2016. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu (pogledajte video prilog RTV). Sabrana dela obuhvataju: 1. Lažljiva usta istine 2. Život je sladak brate... 3. Đavolji disident 4. Noćašnji snovi 5. Spev o tranziciji 6. Dim sa zvezda 7. Politički robot sa polnim nagonom

Danko Popović 5 knjiga izabrana dela tvrd povez sa omotom odlično očuvano (minimalno zacepljen 1-2 omota) – KUĆA LUKIĆA – OFICIRI – KONAK U KRAGUJEVCU – ČARAPIĆI – PRIPOVETKE

Federiko Garsija Lorka 1-5 / Celokupna dela - Sabrana dela; Narodna knjiga; 1974.god.; tvrd povez; 1.Lirika I; 380 strana; 2.Lirika II; 387 strana; 3.Pozorište I; 444 strane; 4.Pozorište II; 438 strana; 5.Putopisi, pripovesti, ogledi; 430 strana; (crno bele ilustracije - crteži - Dušan Ristić): (knjige su nečitane u odličnom stanju; omoti malo iskrzani);

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ dela u 5 knjiga 1. Frede , laku noć 2. Kad su cvetale tikve - NEDOSTAJE 3. Petrijin venac 4. Uhvati zvezdu padalicu 5. Uvođenje u posao 6. Čizmaši Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: vrlo dobro

MIROSLAV KRLEŽA - Izabrana dela 1-9 izabrana djela Miroslava Krleže u deset knjiga, nedostaje knjiga br.2 1. Poezija i Balade Petrice Kerempuha (s Kronologijom života i rada M. Krleže) 2. ////////////////////// 3. Glembajevi - uvodna proza i drame 4. Povratak Filipa Latinovića 5. Na rubu pameti 6. Deset krvavih godina i drugi politički eseji 7. Banket u blitvi 1-2 8. Banket u blitvi 3 9. Eseji I - jugoslovenske teme 10. Eseji II - evropske teme Sloboda, Beograd 1977 god, tvrd povez, malo požutele strane, u dobrom stanju. K.D.S. P.1. +

DŽORDŽ ORVEL sabrana dela 1-6: 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA AUGUST CESAREC Zagreb 1984. tvrd povez sa zaštitnim omotom knjige su solidno očuvane, stanje kao na slici

Mark tven - izabrana dela (1-6) Knjiga 1 - Doživljaji Toma Sojera Knjiga 2 - Kraljević i prosjak Knjiga 3 - Život na misisipiju Knjiga 4 - Doživljaji Haklberi Fina Knjiga 5 i 6 - Jenki na dvoru kralja Artura (1-2) (Narodna knjiga, Beograd, 1980, tvrd povez, 395+314+268+453+306+282 str.) MK-0X

Perl Bak Sabrana dela 1-12 komplet 1 Dobra zemlja 2 Sinovi 3 Rastureni dom 4 Tvorac grada 5 Glasovi u kuci 6 Duga ljubav 7 Mati 8 Zmajevo seme 9 Obecanje 10 Paviljon zena 11 Duh i Telo 12 Istočni vetar-Zapadni vetar Izdavaci : Matica srpska - N. Sad , Rad - Beograd , 1967. preveo: Vladimir Dedijer Tvrd povez , format 20x14 , latinica , Tvrdi povez Stanje: Vrlo dobro.

MARINA CVETAJEVA Izabrana dela 1-4 1. knj: Pesme i poeme 572 str. 2. knj: O umetnosti i pesništvu - Portreti 430 str. 3. knj: Autobiografska proza, o Puškinu, Pisma.. 500 str. 4. knj: POVEST O SONJEČKI -Sonječka 167 str. Orfejsko zaveštanje 2003

Luis Bromfild Sabrana dela 1-16 komplet 1) GORKI LOTOS 2) KIŠE DOLAZE I 3) KIŠE DOLAZE II 4) ČUDNI SLUČAJ GOSPOĐICE ANI SPREG 5) ČOVEK KOJI JE IMAO SVE * ANA BOLTON 6) ZELENI LOVOR 7) ZABAČENA DOLINA 8) NOĆ U BOMBAJU 9) GOSPOĐA PARKINGTON 10) GOSPODIN SMIT 11) DOBRA ŽENA 12) DVADESET ČETIRI ČASA 13) SAVREMENI JUNAK 14) U VLASTI 15) DIVLJA REKA 16) RANA JESEN T

SERGEJ JESENJIN 1-5 SABRANA DELA 1. LIRIKA, 1910 - 1916., STR. 270 2. LIRIKA, 1917 - 1924., STR. 280 3. LIRIKA, 1924 - 1925., STR. 292 4. PISMA, STR. 326 5. URVINA I DRUGE POEME, STR. 252 VERZAL PRESS, BEOGRAD, 2000., KNJIGE SU NOVE,SERGEJ JESENJIN 1-5 U ODLIČNOM STANJU, VEOMA LEPO ILUSTROVANE SERGEJ JESENJIN 1-5 ODABRANA DELA 03.02.2022