Dela: 1. Carica Mara 2. Mehmed – paša Sokolović 3. Karađorđe 4. Hajduk Veljko 5. Toma Vučić Perišić 6. Veliki gospodar (Miloš Obrenović) 7. Knez Mihailo

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MUZIKA 1-2 ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Izdavač: VUK KARADZIĆ Beograd Godina izdanja: 1982. Povez: tvrd povez Broj strana: 398 + 423 Pismo: latinica Muzika (grč. μουσική - umetnost muza,[1] lat. musica) je umetnost stvaranja uređenih odnosa između tonova. Muzika ima tri osnovna elementa:[2][3] melodiju, ritam i harmoniju. Stvaranje, izvođenje, važnost, a nekad i definicija muzike veoma su zavisne od kulture i socijalnih aspekata. Muzika se deli u žanrove i podžanrove, ali njihove granice i veze ponekad zavise od lične interpretacije. Jedno zaokruženo i celovito ostvarenje muzičke umetnosti se zove muzičko delo ili kompozicija. Međutim, muzika je reproduktivna umetnost, slično kao i drama ili ples, što znači da se ona ne svodi samo na komponovanje, nego da je komponovano delo potrebno i izvesti (reprodukovati, interpretirati) da bi se moglo pružiti publici kao gotov proizvod umetnosti. Muziku izvode interpretatori, a može se reprodukovati na dva načina: živim izvođenjem na licu mesta, odnosno konkretnim izvođenjem dela pred publikom na koncertu ili nekoj prigodnoj svečanosti; puštanjem pre snimljenog sadržaja s nosača zvuka (CD, DVD i sl.) preko savremene elektronske opreme, kao što su radio, Hi-Fi, i sl. Pojam i definicija Filipino Lipi: Alegorija muzike Sama reč muzika potiče od grčkog μουσική τέχνη (mousikē téchnē) - umetnost muza, od čega se zadržala samo prva reč μουσική, što je derivat od reči μούσα (mousa), što znači muza.[4] Dalje se svetom proširio latinski oblik musica, koji je uglavnom opisivao ugodne zvukove. Upravo je takav oblik najčešći u svetskim jezicima. Definisati muziku već je malo teže, a to su pokušavali mnogi, od muzikologa do interpretatora. Uglavnom, za muziku se može reći da je umetnost koja se izražava pevanim i/ili sviranim tonovima, raznim zvukovima, šumovima i tišinom između njih. Zvukovima i šumovima se koriste ponajviše moderni kompozitori kad žele pobliže muzički da opišu neki sadržaj. Tišinu pak između tonova čine predasi (pauze). Uz to što je reproduktivna (izvođačka) umetnost, muzika spada u fine (lepe) umetnosti jer joj je cilj estetika. Kao što se film naziva sedmom umetnošću, tako je muzika po tradicionalnoj estetici prva umetnost (odnosno prva na popisu umetnosti). Muzika ima i dodirnih tačaka s pozorištem, ne samo zato što se praktikuje u njemu, već postoji i žanr koje je posuđuje i od jednog i od drugog - mjuzikl. Usko vezan sa svo troje (ali posebno s muzikom) je i ples. Muzika je uobličeno vreme, budući da se može doživeti samo u toku nekog vremena (za razliku od slikarstva koje uobličuje prostor). Zbog toga muzika mora imati ritmičko uređenje svog sirovog materijala - tonova i drugih zvukova. Osim toga, muzika se uređuje i pomoću melodije (niza tonova raznih visina) i harmonije (istovremenosti raznih visina tonova). Tako ritam, melodija i harmonija postaju osnovni elementi muzike. Prvi oblici muzike Prvi oblici muzike nastaju u starijem kamenom dobu - paleolitu. Prva istraživanja vrši Čarls Darvin u 19. veku. Naučnici koji su se tada bavili istraživanjem muzike nisu bili obrazovani muzikolozi. Postoji više teorija o nastanku muzike.[8] Čovek je počeo da ispušta nizove glasova pokušavajući da privuče suprotan pol. Čovek peva iz potrebe da komunicira sa drugim ljudima iz zajednice. Čovek pokušava da imitira zvukove iz prirode. Tokom rada čovek udara grančicama koje koristi kao alat i shvata da se taj zvuk može ponoviti. Te teorije nisu prihvaćene zato što nije postojalo materijalnih dokaza. Žil Kombarje je tvrdio da muzika zahteva intelekt (razvijene mentalne sposobnosti). Tokom vršenja raznih ekspedicija i istraživanja Afričkih i Amazonskih prašuma otkrivene su zajednice (plemena) na niskom stepenu razvoja. Žil Kombarje prisustvuje obredima i ritualima raznih plemena i dolazi do zaključka da muzika nastaje i razvija se kao deo magijskog obreda. Ljudi prvobitne zajednice pevaju jednostavne pesme (samo nekoliko tonskih visina koje se stalno ponavljaju). Pevanje je imalo ulogu da dovede vrača u stanje transa kako bi on mogao da komunicira sa bogovima (sile prirode). Muzika bila je strogo funkcionalna. Nije se smela pevati van obreda jer se smatralo da to može razbesneti bogove. Muzika je najčešće bila ritmička. Kao instrumenti koriste se ljudski glas i telo. Sve vreme učestvuje u obredu. Ljudi su pljeskali dlanovima ili su se udarali po telu (mirovanje nije bilo dozvoljeno). Muzika je bila vrlo izražajna i glasna jer se smatralo da će tako lakše dopreti do bogova. Ova muzika najpre podrazumeva tekst i melodiju. Ovi rituali se smatraju za poreklo umetnosti uopšte jer objedinjuju sve vrste umetnosti. Takva pojava naziva se sinkretizam. Tokom obreda koji je služio kao priprema za lov ljudi su crtali likove životinja koje idu da love. Isto tako ritual je vremenom dobio i oblik scenske igre zato što su ljudi po povratku prikazivali celom plemenu scene iz lova (takođe u okviru obreda). Godine 1877. američki istraživač i pronalazač Tomas Alva Edison izumeo je fonograf (prvi uređaj koji je mogao da snimi i ponovo reprodukuje zvuk). Ovaj uređaj se koristio za snimanje pesama Američkih Indijanaca koji žive u rezervatima. Koristeći ove snimke i upoređujući ih sa drugim obrednim pesmama naučnici su potvrdili teoriju Žila Kombarjea. Muzika starih robovlasničkih civilizacija Od IV milenijuma p. n. e. do 476. godine, na području Sredozemlja, Srednjeg i Dalekog istoka razvijale su se moćne robovlasničke civilizacije: Egipat, Indija, Kina, Mesopotamija, Izrael, Grčka i Rim. Klasnim društvenim raslojavanjem, javila se i podela na muziku vladajuće klase - robovlasnika i muziku obespravljenog naroda - robova. Muzika naroda Starog veka Vrsta egipatske harfe O muzici starog Egipta zna se ponajpre zbog raznih nalaza na području Grčke, s kojom su bili u dodiru, a i značenje muzičke kulture Egipta je baš u tome što grčke teorije vuku koren iz Egipta. Egipćanima je muzika služila prvenstveno za verske obrede, a poznavali su harfe, koje su umetnički izrađivali, flaute i sistrume (vrsta metalnih udaraljki). U Kini, koja je imala veoma dugu muzičku tradiciju, muzika je povezivana s filozofijom. Njihov najveći filozof Konfucije je učio da „muzika oplođuje klice vrlina koje čovek nosi u srcu“. Dobra je muzika značila red, a loša nered u državi. Pet tonova njihove lestvice predstavljalo je pet elemenata, a kasnija lestvica od 12 tonova mesece u godini. Muziku su izvodili na velikim ceremonijama, a poznavali su dosta instrumenata. Božica Sarasvati drži vinu u rukama Indija je takođe davala važno mesto muzici. Smatrali su je božjim darom, koji treba vraćati bogovima pesmom i svirkom. Čini se da je indijska lestvica bila veoma slična kineskoj - bila je pentatonska (od pet tonova). Jednim od najstarijih njihovim instrumenata smatramo vinu (sa sedam žica i rezonatorom), a cenili su i zvona. Većinu ovih podataka istoričari crpe iz religiozno-filozofskih knjiga, veda. Muzika je u Palestini doživela procvat u vreme Davida i Salomona. Jevrejima je muzika služila u bogoslužju, ali su posebni jer im nije predstavljala magijsko sredstvo. Nisu se muzikom opijali, već su njome izazivali svečano raspoloženje. Imali su veoma bogatu selekciju instrumenata: triangle, rogove, bubnjeve, svirale, harfe, lutnje. Njihovo pevanje psalama i zborsko pevanje preuzela je srednjovekovna katolička muzika. Antička Grčka i Rim Boetius i Pitagora, a u sredini je Aritmetika. U Grčkoj je muzika smatrana naukom kao i matematika, a ovde se vidi njihova povezanost s brojevima U antičkoj Grčkoj država se brinula o razvoju umetnosti, a u središtu njihove umetnosti bila je muzika. Takvo zanimanje za umetnost nastaje iz činjenice da su u Grčkoj tekovine kulture bile dobro celog naroda. Iako je od grčke muzike sačuvano samo dvanaestak zapisa, o njoj se saznaje iz literature, pa se zna da je muzika imala važnu ulogu u državi i društvu, odgoju omladine i, naravno, mitologiji. Na primjer, Apolon, bog (među ostalim) sunca, dakle sklada i sreće, bio je zaštitnik i bog muzike. Primjena muzike kod njih je bila svestrana: pevali su u zboru lirske pesme, slavili bogove himnama, a i u drami je muzika imala važnu ulogu. Bilo je doba kad su svi muškarci do tridesete morali primati muzičku obuku iz državnih muzičkih škola. Postojale su Pitijske igre, muzičko-umetnički pandan olimpijskima. Razvili su teoriju muzike, i imali su lestvice (silazne), koje su nazive dobijale po pokrajinama: dorska, frigijska i lidijska. Kitari, liri i drugim žičanim instrumentima pripisivali su svojstvo produbljivanja ljudskih osjećaja i unošenja sklada, a duvačkim moć uzbuđivanja i dovođenja u ekstazu. Kad su Rimljani pokorili Grčku, preuzeli su i njihovu muziku, instrumente i notno pismo, od ostalih naroda trube, ali tu muziku nisu dalje unapređivali, pa joj je vrednost pala. Onoliko muzičkog smisla nisu imali, pa im je muzika služila za ulepšavanje gozbi, priredaba i igara. Tu je muziku sačuvao filozof Boetius u delu De institutione musica, na kojoj počiva razviće celokupne današnje muzike. Srednji vek Starija sakralna muzika nadovezuje se na židovsku i grčko-rimsku, a preuzela je mnogo i od nehrišćanskih naroda, prvenstveno istočnjačkih, što je vešto primenjivala u svom liturgijskom pevanju. Važan deo liturgijske muzike do danas čini gregorijansko pevanje, jednoglasno i nepromenjivo crkveno pevanje. Zbirku takvih misnih napeva sastavio je i pročistio u suradnji sa svojim benediktincima u knjigu Antifonarij papa Grgur I, te ga možemo nazvati reformatorom liturgijske muzike[9] Iz Rima se takvo pevanje proširilo po celom hrišćanskom svetu, čemu je pomogao i Karlo Veliki. Svetovna muzika je u 12. veku dobila novu vrstu pesama koju su gajili trubaduri. U njima je najčešće reč o viteškim vojnim i ljubavnim poduhvatima, njihova odanost, poštenje, milosrđe itd. U Nemačkoj su takvi pevači nazivani Minesengerima, a imali su pravilnike (tabulaturu) po kojem se učila umetnost. Sve su to bili putujući muzičari, koje su vlasti i crkva progonili, ali ih je narod voleo, jer su bili veseli, šaljivi i lakoumni, a objedinjavali su mnogo zanimanja u jednom. Znali su da sviraju devet instrumenata, izmišljati rime, žonglirati, oponašati glasove životinja, ...

Mira Markovic Sabrana Dela 1-4 1) Odgovor 2) Odgovor 2 3) Između istoka i juga - Dnevnik septembar 1994 - oktobar 1996 4) Juče ili sutra - Dnevnik oktobar 1996-oktobar 1998. Tvrdi povez sa omotom ; BMG-Prosveta-Verzal press Beograd 1998, ilustrovano, 24 cm Stanje Veoma dobro, nikad citane knjige.

Stanje: kao novo Izdato:Otokar Keršovani, Rijeka Godina: 1982 Korica: tvrda Pismo : latinica Dela: 1.Genij 2.Financijer 3.Titan 4.Stoik 5.Američka tragedija I 6.Američka tragedija II 7.Sestra Carrie 8.Jennie Gerhardt 9.Galerija žena 10.Zora Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----CORNR-----

Kronin 8 knjiga iz Izabranih dela 1.zvezde gledaju s neba I 2.zvezde gledaju s neba II 3.spanski bastovan 4.dama sa karanfilima 5.pesma sest penija 6.nocna sestra 7.judino drvo 8.druga strana Izdavacko preduzece:Bratstvo-Jedinstvo,Novi Sad, 1977. Tvrdi kožni povez, zlatotisk, Stanje:Veoma dobro.

Borisav Stanković - Sabrana dela , 7 knjiga , izdanje Prosveta . ODLIČNO OČUVANO Pripovetke 1 i 2 Nečista krv Koštana / Tašana / Jovča Prilozi Zaostavština GazdaMladen / Pevci

Sergej Jesenjin Celokupna dela 1-6 komplet Sergej Jesenjin Izdavač: Rad, Beograd 1977 1. Lirika I 2. Lirika II 3. Lirika III 4. Poeme 5. Proza 6. Pisma/Studija o Jesenjinu/Bibliografija tvrd povez sa omotom, ilustracije, 20cm, stanje: vrlo dobro,

Erih Marija Remark Sabrana dela 10 knjiga , izdavac Otokar Keršovani. 1. Na zapadu ništa novo 2. Povratak 3. Tri ratna druga 4. Ljubi bližnjeg svoga 5. Trijumfalna kapija 6. Iskra života 7. Doba života i doba smrti 8. Crni obelisk 9. Nebo ne zna za miljenike 10. Noć u Lisabonu Komplet

Sergej Jesenjin Celokupna dela 1-6 komplet Sergej Jesenjin Izdavač: Rad, Beograd 1977 1. Lirika I 2. Lirika II 3. Lirika III 4. Poeme 5. Proza 6. Pisma/Studija o Jesenjinu/Bibliografija tvrd povez sa omotom, ilustracije, 20cm, stanje: vrlo dobro, neznatno oštećenje omota.

Stanje:lepo očuvano Izdato: BIGZ,Beograd 1988 Korica: tvrda Pismo : ćirilica Dela: 1. Beloruske narodne bajke 2. Kavkaske narodne bajke 3. Ruske narodne bajke 4. Ukrajinske narodne bajke 5. Uralske narodne bajke Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----szoba----

Komplet od sedam knjiga Sabrana dela Mihaila Solohova Izdavac - Kultura, Beograd Godina - 1963. Knjige u dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,tvrd povez,format 18 cm. Pripovetke, Ljudska sudbina 371 str. Tihi Don 1 383 str. Tihi Don 2 370 str. Tihi Don 3 398 str.: Tihi Don 4 456 st Uzorana ledina 1 334 str Uzorana ledina 2 366 str (83)

Stanje: kao novo Izdato:YU Unireks, Podgorica-Beograd-Subotica Godina:1998 Korica: tvrda Pismo : ćirilica Dela: 1) Psihoanaliza Njegoševe misli 2) Smijeh Igumana Stefana,Njegošev manifest 3) Samoubistvo i apsurd 4) Sloboda u kavezu 5) Na kamenu pismo 6) Oda zlu 7) Doba ravnodušnih 8) Riječ i duša Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- SZFFFFT-----

ALEKSANDAR DIMA ODABRANA DJELA 1-11 GROF MONTE KRISTO 1-3 TRI MUŠKETIRA 1-2 GOSPOĐA DE MONSORO 1-2 KRALJICA MARGO 1-2 KRALJIČIN ĐERDAN 1-2 Izdavač - `Otokar Keršovani`, Rijeka Godina - 1965 19 cm Edicija - Odabrana djela - Aleksandar Dima Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. GROF MONTE KRISTO Prevod - Andreja Milićević, Živko Kostić 530 + 506 + 460 str TRI MUŠKETIRA Prevod - Dušan Đokić 345 + 332 str GOSPOĐA DE MONSORO Prevod - Laza Atanacković 440 + 476 str KRALJICA MARGO Prevod - Eva Zdenković 368 + 350 str KRALJIČIN ĐERDAN Prevod - ??? 368 + 328 str VITEZ MEZON RUŽ Prevod - Stanko Škunca 422 str Alexandre Dumas Izabrana Sabrana Dela le comte de monte cristo les trois mousquetaires musketara la dame de Monsoreau la reine margot le collier de la reine Le chevalier de maison-rouge

1: Jadnici 2: Pomorci 3: Čovek koji se smeje I 4: Čovek koji se smeje II 5: Vandeja se buni 1793 6: Bogorodičina crkva u Parizu Odlicno ocuvane, razliciti izdavaci, Jadnici - izdao Vulkan 2013e godine (potpuno nova, necitana), 4 knjige su iz njegovih odabranih dela, ostalo Vulkan i Biblioteka Novosti. Saljem postom kao paket ili post expressom, moze i licno preuzimanje na adresi koju dobijete sa sajta. kom

Margerit Jursenar - Izabrana dela 1 - 5 Izdavač - Nolit, Beograd, 1990. godine. Tvrd povez sa zaštitnim omomotom, zaštitna kutija je iskrzana vidljivi znaci korišćenja, latinica. 1. Dokrajčenje / Danak nadi 243. strane. 2. Hadrijanovi memoari 286. strana. 3. Crna mena 283. strane. 4. Kao voda koja teče / Vatre / Priče sa istoka 350. strana. 5. Izabrani ogledi 265. strana. Knjige odlično očuvane, zaštitna kutija slabije.

Branislav Nušić Odabrana dela 1-10 komplet Unutrašnjost lepo očuvana, sa spoljašnje strane listova po neka bleda flekica, pegiva, generalno dobro stanje 1.Autobiografija. 2.Opštinsko dete, Listići 3.Hajduci, Pripovetke 4.Narodni poslanik, sumnjivo lice, protekcija 5.Običan čovek, Svet, Beograd nekad i sad 6.Put oko sveta, Gospođa ministarka 7.Ožalošćena porodica,Opasna igra,dr 8.Mister dolar, Pokojnik,Vlast, Male scene 9.Pučina, Tako je moralo biti,Kneginja od tribala,Knez od semberije 10.Devetstopetnaesta

ERNEST HEMINGVEJ Odabrana dela 1-6 komplet 1) Za kim zvono zvoni 2) Preko reke i u šumu 3) Sunce se ponovo rađa 4) Rajski vrt 5) Zbogom oružje 6) Imati i nemati/ Starac i more Izdavač: MATICA SRPSKA Novi Sad Godina izdanja: 1991. Povez: broš Dimenzije: 12,5 x 19,5 cm Pismo: latinica Stanje: Veoma dobro.

Prvo izdanje sabranih dela Ive Andrica Komplet od 10 knjiga Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1963. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez ostecenja,sa podvlacenjima u jednoj knjizi,sa potpisom prethodnog vlasnika na prvim stranicama knjiga,tvrd povez,sa originalnom zastitnom kutijom,format 20 cm. (98) 1. Na Drini cuprija 2. Travnicka hronika 3. Gospodjica 4. Prokleta avlija 5. Nemirna godina 6. Zedj 7. Jelena zena koje nema 8. Znakovi 9. Deca 10. Staze lica predeli

Aleksandar Dima sabrana dela 1 - 12 Izdavač - Epoha Zagreb – Progres Novi Sad, 1966.god Tvrd povez sa zaštitnim omotom, omoti su malo iskrzani, latinica, 313 + 258 + 261 + 347 + 287 + 278 + 296 + 436 + 203 + 410 + 408 + 374. strana. Dobro očuvane. Naslovi: 1. Robin Hud 2. Bartolomejska noć I 3. Bartolomejska noć II 4. Četrdeset pet vitezova I 5. Četrdeset pet vitezova II 6. Tri mušketira I 7. Tri mušketira II 8. Ledi Hamilton 9. Napoleon 10. Grof Monte Kristo I 11. Grof Monte Kristo II 12. Grof Monte Kristo III.

Odabrana djela Aleksandra Dime, komplet u 12 knjiga Izdavač: Otokar Keršovani, Rijeka Povez: tvrd sa omotom Format: 12 x 18,5 cm Omotnice kao na slikama (na par njih po parčence selotejpa), same knjge vrlo lepo očuvane. 1. Grof Monte Kristo I 2. Grof Monte Kristo II 3. Grof Monte Kristo III 4. Gospođa de Monsoro I 5. Gospođa de Monsoro II 6. Tri mušketira I 7. Tri mušketira II 8. Kraljičin đerdan I 9. Kraljičin đerdan II 10. Vitez Mezon Ruž 11. Kraljica Margo I 12. Kraljica Margo II (K-120)

Markes Gabrijel Garsija - Komplet 1-5 komplet sabrana dela u 5 knjiga , Gabrijel Garsija Markes ( Gabriel Garcia Marquez ) , Globus i Prosvjeta Zagreb / Svjetlost Sarajevo 1985., komplet sadrži sledeće naslove : 1) Pripovijesti 2) Zla kob / Ispovijest brodolomca 3) Sto godina samoće 4) Pukovniku nema tko da piše / Lišće na vetru 5) Patrijarhova jesen / Kronika najavljene smrti Dve knjige nemaju navlaku, inace su ocuvane k583+

Stanje: knjige su izuzetno lepo sačuvane, unutrašnjost je možda jednom čitana, kao novo je Izdato: Minerva 1981 Korica: tvrda Pismo : latinica Dela: 1) Lajoš Zilahi - Samrtno proleće 2) Anri Bejl Stendal - O ljubavi 3) Emil Zola - Nana 4) Marja Rođevičuvna - Devajtis 5) Alfons Dode - Safo 6) Džordž Eliot - Vodenica na Flosi 7)Ozaki Kohio - Pozlaćenje demona 8) Alberto Moravija - Rimljanka 9)Aleksandar Dima - Dama sa kamelijama 10) Prosper Merime - Karmen 11) Gistav Flober - Gospođa Bovari 12)Gđa de Lafajet - Princeza de Klev Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- szoba -----

IZDAVAC ; VUK KARADZIC - BEOGRAD 1966 GOD. 1 , HAJDUK VELJKO 358 STR. 2. SMAILAGA 174 STR. 3. ZAMKE 248 STR. 4. VELIKI GOSPODAR 405 STR. 5. KNEZ MIHAILO 349 STR. 6. HAJDUCICA U HAREMU 212 STR. 7. DELIGRAD 144 STR. 8. GOLACI 192 STR. 9. DJAVO U MANASTIRU 405 STR. 10 .DVOJNIK 183 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO

Knjiga 1: Klavirska muzika Knjiga 2: Pesme za glas i klavir, muški i mešoviti hor Izdavači: Muzikološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd); Zavod za kulturu Vojvodine (Novi Sad) Pismo: ćirilica Broj strana: 134 + 228 Povez: mek Visina: 34 cm --------- Kornelije Stanković (Budim, 23. avgust 1831 — Budim, 16. april 1865) je bio prvi srpski školovani kompozitor, melograf, dirigent, pijanista i muzički pisac. Rođen je u srpskoj građanskoj porodici u Tabanu, srpskoj četvrti Budima. Ostavši rano bez roditelja, jedno vreme je živeo kod starije sestre u Aradu, gde je pohađao osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Potom je prešao u Segedin, te kod brata Josifa u Taban, da bi pohađao i završio gimnaziju u Pešti (1849). Zahvaljujući moralnoj i materijalnoj pomoći porodičnih prijatelja, bračnog para Jelene i Pavla Riđičkog od Skribešća, 1850. godine otišao je na studije muzike u Beč. Kod uglednog dvorskog orguljaša, profesora Konzervatorijuma Simona Sehtera, među čijim je učenicima bio i Anton Brukner, izučavao je harmoniju i kontrapunkt i savladao osnove pijanističke tehnike. Interesovao se i za vino. Raskošan muzički život i poduke bečkog profesora obeležili su najznačajniji deo, ali i završetak Stankovićevog školovanja. Neizlečiva bolest, tuberkuloza, mladom umetniku je onemogućila željeno muzičko usavršavanje u Rusiji. Preminuo je u trideset četvrtoj godini, uoči Uskrsa, 4/16. aprila 1865. godine. Sahranjen je na srpskom groblju u Tabanu. Kada je ovo groblje iseljeno, njegovi posmrtni ostaci su preneseni na Budimsko groblje, odakle su na inicijativu Muzičkog društva „Stanković“ 1940. godine preneti u Beograd i sahranjeni na Novom groblju, u Aleji velikana.

ODLICNO OCUVANE 5- svi tomovi necitani,,unutra oldicne,,,spolja kao na slikama,, izd 1979g u odličnom stanju trvd povez 1.Svadba 2.Zlo prioleće 3.Raskid 4.Lelejska gora 5.Hajka 6.Ratna srća 7.Zatočnici 8.Pramen tame Pripovetke 9.Prvi snijeg 10.Poslednje brdo F-1