Muzika 1,2 Izdavac Vuk Karadzic 1982.g. Tvrd povez,zastitni omot Format veliki enciklopedijski.Knjige dobro ocuvane. Zastitni omoti,pogotovo u knjige broj 1 osteceni i sa unutrasnje strane omot zalepljen selotejpom.(kod knjige 1) Uplatu izlicitiranog iznosa + poštarina izvršiti na tekući račun br: 160-5600100555455-58 kod intesa banke. Visina postarine je za slanje putem vrednosnog paketa. Po zavrsenoj aukciji od kupca ocekujem da se javi kako bi se dogovorili o nacinu placanja i isporuci. Isporuka po dogovoru. Moguće je lično pruzimanje. Ne šaljem u inostranstvo. Ne saljem pouzecem. Ne saljem obicnom posiljkom. Roba se prodaje u stanju prikazanom na slikama.

MUZIKA 1 i 2 - ljudi, instrumenti, dela - Norber Difurk Vuk Karadžić Beograd 1982,priredio Norber Difurk, predgovor Stana Đurić Klajn, prevod čuvenog Larusovog izdanja, 2 velike enciklopedije,najsvobuhvatnije enciklopedije o muzici objavljene na srpskom jeziku,tvrd povez,zaštitni omot,ilustrovano u boji,latinica, ukupno oko 820 strana,zaštitni omot oštećen, unutrašnjost u dobrom stanju. L. 3. ORM. 4. POL. 8

MUZIKA ljudi, instrumenti, dela 1 i 2 Vuk Karadžić, 1982. 407 + 428 strana, tvrd povez, A4 format, zaštitni omot. Veoma su očuvane sem što su zaštitni omoti zacepljeni(više kod prve knjige).

NOVO U CELOFANU Label: Go! Bop! – GB006LP Format: Vinyl, LP, Reissue Country: Europe Released: Aug 15, 2017 Genre: Jazz, Non-Music Style: Dialogue, Comedy, Education, Spoken Word, Hard Bop A1 Del Close & John Brent– Introduction 1:13 A2 Del Close & John Brent– Basic Hip 1:15 A3 Del Close & John Brent– Vocabulary Building 4:15 A4 Del Close & John Brent– The Loose Wig 2:45 A5 Del Close & John Brent– The Riff 5:50 A6 Del Close & John Brent– The Hang Up 3:18 A7 John Coltrane– Giant Steps 4:45 A8 Ornette Coleman– Lonely Woman 4:59 B1 Del Close & John Brent– Put On, Put Down, Come On, Come Down, Bring Down 5:50 B2 Del Close & John Brent– Cool 3:51 B3 Del Close & John Brent– Uncool 1:00 B4 Del Close & John Brent– Field Trip No. 1 1:30 B5 Del Close & John Brent– Field Trip No. 2 1:12 B6 Del Close & John Brent– Field Trip No. 3 1:15 B7 Del Close & John Brent– Summary 1:27 B8 Lee Morgan– Nakatini Suite 8:11 B9 The Horace Silver Quintet– Finger Poppin`

RENAISSANCE 1-2 Autor: Bernhard Berenson DIE OBER OBERITALIISCHEN MALER - DIE VENEZIANISCHEN MALER Mit 42 Bildtafeln Kurt Wolff Verlag Munchen Knj. 1: Br. str.: 247 + 42 ilustracije Knj. 2: Br. str.: 123 + 42 ilustracije Povez: tvrd Bernard Berenson bio je znameniti američki istoričar umetnosti, čija je specijalnost bila renesansa. U svoje vreme je bio čuven po atribuciji dela starih majstora. Pavle Karađorđević je bio dugogodišnji prijatelj Bernarda Berensona i njegove supruge Meri, počev od 1914. G/7

Stanje: Novo - Nekorišćeno Naslov: Umetnost za neupućene Autor: Thomas Hoving Izdavač: Mikro knjiga latinica, mek povez, 24 cm, 395 str, ilustrovano. _____ Ukoliko volite umetnost i želeli biste da je bolje upoznate ali vas sve to pomalo plaši, knjiga Umetnost za neupućene biće vam dragocena. U ovom pristupačnom vodiču, renomirani poznavalac umetnosti, Thomas Hoving, upućuje vas u to kako da posetu izložbi ili muzeju doživite kao prijatno i inspirativno iskustvo, počevši od procenjivanja umetničkih dela do kratkog pregleda najznačajnijih pravaca i umetnika. Otkrijte kako da: - umetničko delo gledate očima stručnjaka - što bolje iskoristite posetu muzeju - uživate u razgledanju najvrednijih svetskih umetničkih kolekcija - prepoznate pravo remek-delo - napravite sopstvenu kolekciju umetničkih dela Sadržaj Uvod Predgovor 1 Predgovor 2 Poglavlje 1: Šta je umetnost Poglavlje 2: Kako da procenite umetničko delo ako niste stručnjak Poglavlje 3: Posetite muzej kao profesionalac Poglavlje 4: Umetnost preistorije (mnogo prefinjenija nego što biste pomislili) Poglavlje 5: Stari svet: još uvek najuzbudljiviji Poglavlje 6: Srednjevekovna umetnost (nikako mračno doba) Poglavlje 7: Renesansa i preporodi Poglavlje 8: `Renesansa` na Severu Poglavlje 9: Manirizam: senzualnost i bizarnost Poglavlje 10: Barok: pravo zlatno doba Poglavlje 11: Blistavi 18. vek Poglavlje 12: Neoklasicizam i prodor romantizma Poglavlje 13: Impresionizam (poezija zemlje i čoveka) Poglavlje 14: Postimpresionizam (ili bolje: predmoderna) Poglavlje 15: Moderna umetnost: smela, lepa i ne baš tako lepa Poglavlje 16: Savremena umetnost i njeni `izmi` (ne baš uvek lepa ali zato uvek uzbudljiva) Poglavlje 17: Umetnost izvan zapadnog sveta Poglavlje 18: Pripremite se za kolekcionarstvo Poglavlje 19: Veština kupovine Poglavlje 20: Najveća dela zapadne civilizacije Poglavlje 21: Deset najzanimljivijih umetnika (i zašto) Poglavlje 22: Deset umetnika čija dela vredi videti Poglavlje 23: Kako prepoznati talentovano dete i šta potom uraditi Dodatak A: Demaskiranje `umetničkog` govora Dodatak B: Formular za nabavku umetničkih dela Dodatak C: Hronologija Vodič kroz svetske centre umetnosti Indeks

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Impresionizam (franc. Impressionnisme), slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka.[2] Kao organizovan pokret, impresionizam je bio sasvim francuski fenomen, ali su njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj, a imao je pristalica u Sjedinjenim Državama i Australiji.[2]. Na početku 20. veka, izvršio je presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva do detalja dovršenih dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov neposredan odgovor na prirodu i svet.[1][2] Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž, slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu, uglavnom kao pozađe ambicioznih scena mitološkog, hrišćanskog i istorijskog karaktera.[1] Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih, a ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine.[1][2] Ukupno je održano osam izložbi impresionista, poslednja 1886. godine, ujedno i trenutak kada grupa počinje da gubi koheziju, mada nikada nije ni bila zvaničnog karaktera. Pojavu impresionizma, na određeni način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner, iako ih se ne može smatrati neposrednom inspiracijom francuskih impresionista.[1] Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa, glavna inspiracija većini vodećih slikara grupe, su prethodnica za mnoge ideje impresionizma.[1] Među najistaknutije predstavnike, a ujedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar. Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint (Lovis Corinth), Maks Liberman (Max Liebermann), Leser Uri (Lesser Ury) i Maks Zlefogt (Max Slevogt) čiji je spontani pristup svetlu i atmosferi u svom ranom delu nagovestio Adolf fon Mencl.

Polovne knjige, izuzetno očuvane, kao nove. Izdavač: Stylos - Novi Sad, 2014. god. Tvrd povez, 30 cm. 576 str. Ilustrovano, kunstdruk Odavno se na domaćoj izdavačkoj sceni nije pojavio tako obiman i seriozan poduhvat kao što je višetomna monografija Igor Antić gde se u slici i reči govori o impresivnom stvaralačkom opusu umetnika koji je svoj kreativni izraz ostvarivao uglavnom u svetu. Monografija IGOR ANTIĆ nije se slučajno našla u produkciji Stylos Arta jer je Igor Antić sin velikog umetnika, pesnika Mike Antića čija je dela takođe objavio Stylos Art. Iz štampe su upravo izašla prva dva toma IGOR ANTIĆ 1 i IGOR ANTIĆ 2. Sasvim smo sigurni da će ove knjige u luksuznoj opremi krasiti police mnogih koji i u najtežim vremenima ne ostaju ravnodušni pred lepotom originalnog umetničkog izraza.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prvi put objavljena 1982. godine, Sociologija umetnosti razmatra sve oblike umetnosti, bilo da se radi o vizuelnoj umetnosti, književnosti, filmu, pozorištu ili muzici, od Baha do Bitlsa. Poslednja knjiga koju je Arnold Hauser završio pre svoje smrti 1978. godine, to je potpuna analiza duhovnih snaga društvenog izražavanja, zasnovana na sveobuhvatnom istorijskom iskustvu i dokumentaciji. Hauser istražuje umetnost od najranijih vremena do modernog doba, uz fascinantne analize masovnih medija i aktuelnih manifestacija ljudske kreativnosti. Proširenje i završetak njegovog ranijeg dela, Društvena istorija umetnosti, ovaj tom predstavlja sumiranje njegove misli i čini prikladan vrhunac njegovog životnog dela. Arnold Hauzer (1892-1978) je bio istoričar umetnosti i filma. Njegovo najvažnije delo Socijalna istorija umetnosti i književnosti objavljena je na engleskom jeziku 1950. godine i izazvala oprečna reagovanja zbog svoje ideološke obojenosti. Marksistički pristup umetnosti je u Zapadnoj Evorpi prihvaćen tek 60-ih i 70-tih godina XX veka. Ipak, interesovanje za njega počinje da jenjava kako se bližio raspad Sovjetskog saveza tako da se drugi istoričari umetnosti retko u svojim delima pozivaju na ovo veoma značajno Hauzerovo delo.

Stanje: Ploca MINT, Omot 5 ------------------------- Uroš Dojčinović ‎– Južno-američka Gitara Label: PGP RTB ‎– 2320223 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1983 Genre: Latin, Classical, Folk, World, & Country Style: Tracklist A1 –R. Melo* Desde El Alma (Vals Argentino) 2:54 A2 –A. P. Campos* Cuando Llora Mi Guitarra (Vals Peruano) 1:58 A3 –M. M. Ponce* Scherzino Mexicano 2:53 A4 –J. Pernambuco* El Sonido De Los Carrilanos (Toada) 1:59 A5 –M. Mores* Uno (Tango Argentino) 1:59 A6 –M. Llobet* Estilo Popular Argentino 1:52 A7 –J. B. de Rueda* Virgenes Del Sol (Danca Inca) 1:49 B1 –A. Lauro* Valz Venezolano No. 2 1:07 B2 –A. Lauro* El Marabino (Vals Venezolano) 1:14 B3 –V. Sojo* Cantico (Canciona Venezolana) 1:31 B4 –B. B. Farfan* Melgar (Vals Peruano) 3:48 B5 –M. Raygada* Lima Criolla (Danza Criolla) 1:54 B6 –M. Taledo* Nube Gris (Vals Peruano) 1:54 B7 –P. E. Torres* Sonrisas (Polka Peruana)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot malo izlizan, same knjige i unutrasnjost knjiga u dobrom i urednom stanju! Andreis, Josip, hrvatski muzikolog i povjesničar glazbe (Split, 19. III. 1909 – Zagreb, 16. I. 1982). U Zagrebu završio romanistiku (talijanski, francuski) na Filozofskome fakultetu i nastavnički odsjek Muzičke akademije. Kompoziciju je učio privatno kod I. Paraća. Najprije gimnazijski profesor (Šibenik, Herceg Novi, Split), potom profesor na Muzičkoj akademiji u Zagrebu (1948–72). Redoviti član JAZU (danas HAZU), predsjednik Udruženja kompozitora Hrvatske (danas Hrvatsko društvo skladatelja) te dobitnik nekoliko nagrada, odličja i priznanja; 1975. dobio je Nagradu za životno djelo. Muzikološki rad J. Andreisa sastoji se od niza temeljnih studija o istaknutim glazbenicima hrvatske povijesti, I. Lukačiću (kritičko izdanje Šesnaest moteta, 1970), J. Albertiju, I. Paraću, J. Gotovcu i drugima, o problematici prvih hrvatskih glazbenih časopisa (Sv. Cecilija, Gusle, Glazba) u XIX. st. te rezultatima i zadatcima muzikologije u Hrvatskoj. Među prvima se u Hrvatskoj bavio i glazbenom estetikom (Uvod u glasbenu estetiku, 1944; Vječni Orfej, 1968). Andreis je najzaslužniji kao povjesničar glazbe bez premca u Hrvatskoj u XX. st. Njegova Povijest glazbe izašla je od 1942. do 1976. u četiri izdanja s različitim naslovima, da bi u posljednjoj verziji u tri sveska do danas ostala jedinom općom enciklopedijskom poviješću glazbe hrvatskog autora. Andreisovi historiografski uzori na tome području prije svega su francuske i talijanske povijesti glazbe iz prve polovice XX. st. (J. Combarieu, R. Rolland, A. Della Corte). Andreis je prvi moderni povjesničar hrvatske glazbe, a njegova Povijest hrvatske glazbe (od 1962. do 1982. u 2 hrvatska i 2 engleska izdanja) još je uvijek najstandardnije djelo hrvatske glazbene historiografije. Andreis je prvi u Hrvatskoj uveo znanstvene standarde u cjelovito poimanje povijesti glazbe od srednjeg vijeka do XX. st., zalažući se prije svega za provedbu načela o ravnopravnosti stilskih izbora i usmjerenja i za objektivnost u pristupu građi (djela, pojave, osobe, artefakti). Prvi je u Hrvatsku donio osnovne podatke o izvaneuropskim glazbenim kulturama i glazbi manjih europskih naroda. Danas je Andreisov stil pisanja i neoromantički svjetonazor, osobito u pogledu glazbe XIX. i XX. st., zastario, ali njegovi tekstovi i dalje pokazuju visok stupanj faktografske pouzdanosti i praktičke uporabivosti za ljubitelje glazbe i za profesionalce podjednako. Andreis je i prvi glavni urednik Muzičke enciklopedije u Hrvatskoj (I. izdanje u 2 sveska 1958–62).

format: LP, Dutch pressing artist: CASH, Johnny (USA) title: Names & Places release date: 1977 label, Cat. No.: Embassy, EMB 31548 style: country / folk / rock / blues NIKAD SLUŠANA PLOČA !!! MINT (5+), NOVO. Holandsko izdanje, koje je ostalo `nevino`, nikad slušano iako je ploča napunila već 44 godine! Šta reći o jednom od najuticajnijih rock/country autora koji je svojim delom uticao i na takve veličine poput BEATLES-a i STONES-a? Šta reći o legendi koja je za 50 godina karijere objavila preko 1500 nosača zvuka, na svim mogućim formatima, i čija nova izdanja se i danas redovno objavljujuju... Najbolje ništa više od ovog što sam već rekao. A1 Remember The Alamo 2:48 A2 The Streets Of Laredo 3:38 A3 Jackson 2:44 A4 Detroit City 2:00 A5 The Battle Of New Orleans 2:21 A6 Michigan City Howdy Do 2:26 B1 The Rebel - Johnny Yuma 1:52 B2 Hardin Wouldn`t Run 3:46 B3 Johnny Reb 2:46 B4 Old Doc Brown 4:05 B5 Legend Of John Henry`s Hammer 8:14 B6 Casey Jones 2:57 ===================================================================== U svojoj prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče JOHNNY CASH-a: 1) LP JOHNNY CASH - `Now, There Was A Song!` (1960) https://www.kupindo.com/Ploce/65844805_LP-JOHNNY-CASH-The-Great-Johnny-Cash-70-USA-odlicna 2) LP JOHNNY CASH - `Rock Island Line` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/65659293_LP-JOHNNY-CASH-Rock-Island-Line-1971-USA-NM 3) SP JOHNNY CASH - `Children / Last Supper` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75862313_SP-JOHNNY-CASH-Children-Last-Supper-1973-Germany 4) LP JOHNNY CASH - `Folsom Prison Blues Vol. 1` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/65659361_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-Vol-1-1973-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/75724293_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-1986-ODLICNA 5) LP JOHNNY CASH - `Welcome To Europe` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65659445_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-Germany-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/65659429_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-odlicna 6) LP JOHNNY CASH - `Names And Places` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/65659329_LP-JOHNNY-CASH-Names-And-Places-1977-Holland-NOVA

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Povez popustio i neke stranice su se uredno odvojile od tabaka, sve ostalo uredno! Autor: Keith Roberts, Izdavač: Grafički zavod Hrvatske - Zagreb, 1977. god. Broširan povez, 41,5 cm. Edicija Majstorska djela u velikom formatu Slike, crteži, grafike Impresionizam (franc. Impressionnisme), slikarski pokret nastao u Francuskoj 1860-ih sa velikim uticajem na umetnost u narednih pola veka.[2] Kao organizovan pokret, impresionizam je bio sasvim francuski fenomen, ali su njegove ideje i prakse usvojili i neki umetnici u Engleskoj i Nemačkoj, a imao je pristalica u Sjedinjenim Državama i Australiji.[2]. Na početku 20. veka, izvršio je presudan uticaj na umetnost avangarde u Evropi. U suštini, impresionisti su doveli u pitanje autoritet akademskog slikarstva do detalja dovršenih dela velikih razmera, u korist slikarstva kojim je izražen umetnikov neposredan odgovor na prirodu i svet.[1][2] Glavna tema najvećeg dela impresionističkog slikarstva je pejzaž, slikarski žanr koji je u ranijim tradicijama do epohe romantizma imao drugorazrednu ulogu, uglavnom kao pozađe ambicioznih scena mitološkog, hrišćanskog i istorijskog karaktera.[1] Jezgro impresionističke grupe je oformljeno 1860-ih, a ime je „dosetka” jednog kritičara koji je pisao o njihovoj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1874. godine.[1][2] Ukupno je održano osam izložbi impresionista, poslednja 1886. godine, ujedno i trenutak kada grupa počinje da gubi koheziju, mada nikada nije ni bila zvaničnog karaktera. Pojavu impresionizma, na određeni način, najavljuju Englezi Džon Konstebl i Vilijam Tarner, iako ih se ne može smatrati neposrednom inspiracijom francuskih impresionista.[1] Francuski slikari Gistav Kurbe, i posebno Ežen Delakroa, glavna inspiracija većini vodećih slikara grupe, su prethodnica za mnoge ideje impresionizma.[1] Među najistaknutije predstavnike, a ujedno i osnivače pokreta, ubrajaju se: Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisli, Edgar Dega i Ogist Renoar.[2] Nemački impresionizam predstavljaju Lovis Korint (Lovis Corinth), Maks Liberman (Max Liebermann), Leser Uri (Lesser Ury) i Maks Zlefogt (Max Slevogt) čiji je spontani pristup svetlu i atmosferi u svom ranom delu nagovestio Adolf fon Mencl.[2] Odlike stila i istorija impresionizma Grupa francuskih umetnika u Parizu je 1874. godine organizovala nezavisnu izložbu slika u galeriji-ateljeu velikog fotografa Nadara, sa očiglednom namerom da se predstavi publici izvan okvira zvaničnog Salona u organizaciji Francuske akademije umetnosti.[1] Klod Mone, jedan od učesnika izložbe, izložio je sliku pod imenom Impresija, rađanje sunca (Muzej Marmotan Mone, Pariz).[1] Izraz „impresionizam” je kovanica Luja Leroja, neblagonaklonog kritičara satiričnog lista Šarivari, koji je posetio izložbu održanu u galeriji velikog fotografa Nadara, i pronašao reč u imenu pomenute slike Kloda Monea, te svoju recenziju naprosto naslovio „Izložba impresionista”.[1][2] Opisujući sliku koja mu je poslužila za naslov njegovog članka, Leroj je napisao: Tapeta u svom začetnom stanju izgleda dovršenije od ovog morskog pejzaža. — Luj Leroj, 1874 Ime impresionizam je brzo široko prihvaćeno među kritikom i publikom, ali ga niko od umetnika na koje se odnosio nije odmah prihvatao, jer je korišćeno za opis vrlo različitih slika i slikovnih pristupa. Međutim, ova takoreći „dosetka kritičara” je postala ime jednog od najznačajnijih pokreta umetnosti s kraja 19. veka. Godinama kasnije Mone je ispričao priču koja stoji iza imenovanja slike i gužve koja je zbog toga nastala: Želeli su da znaju ime slike za katalog; jer nije mogla da prođe kao „Pogled na Avr”. Odgovorio sam: „Koristite impresija.” Neko je iz toga izveo „impresionizam” i tada je počela zabava. — Klod Mone Slika, Impresija, rađanje sunca, predstavlja romantični sklad neba i vode, primer atmosferske rastopljenosti koja karakteriše impresionizam. To je tanka svetloplava koprena kroz koju se probilo ružičasto-bledocrveno sunce koje se rađa. Odrazi u vodi su naznačeni kratkim, isprekidanim potezima kičice, ali slika kao celina nema ničeg od optičkih svojstava, naučne analize koje će kritičari i istoričari uskoro pripisati tom pokretu. Prve impresioniste su manje zanimale naučne teorije o svetlosti i boji od jednostavnog ali neodoljivog doživljaja prirodnog sveta, viđenog neposredno, u sjaju pune sunčeve svetlosti ili u hladnom i čarobnom tajanstvu zore ili sutona. Tek kasnije će neoimpresioniste — Žorža Seraa, Pola Sinjaka i, neko vreme, Kamija Pisara — opčiniti neka nova otkrića u naučnom percipiranju boje slike. Za Monea je slika Impresija, rađanje sunca, bio pokušaj da se uhvate prolazni vidovi jednog promenljivog trenutka, možda više nego ijedna njegova druga slika do kasnih serija venecijanskih prizora ili Lokvanja. Praktično je nemoguće pronaći jedinstvenu definiciju koja bi obuhvatila čitav spektar slikarskih pristupa koji se obično opisuju kao „impresionizam”.[1] Ipak, klasičan primer jednog impresionističkog pejzaža poseduje određene osobine koje se mogu lako uočiti: relativno je malih razmera; po akademskim standardima nedosledan po pitanju kompozicije; uglavnom je slikan napolju („plen-er”, fr. plein-air, ili „plenerizam” i „slikanje pred motivom” fr. peinture sur le motif) a ne u ateljeu; opšti kolorit slike odlikuju svetli tonovi boje sa komplementarnim kontrastima, a potezi kičicom su slobodni i maštoviti ne sledeći klasične obrasce lokalne boje i tonskog rešavanja oblika.[1] Uzevši u obzir ove činioce i razmotrivši istorijski kontekst i intelektualni i društveni okvir u kom se pokret pojavio, moguće je doći do određene definicije impresionizma i njegovih stvarnih dometa. Među učesnicima prve kolektivne izložbe impresionista, 1874. godine, su bili: Klod Mone, Kamij Pisaro, Pjer Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega, Pol Sezan i Berta Morizo.[1] Ovih sedam umetnika, zajedno sa Eduardom Maneom – koji nije učestvovao na ovoj, ali ni na jednoj drugoj izložbi grupe – generalno se smatraju vodećim slikarima impresionizma, mada po metodu rada, tehnici i izboru teme svojih slika, Dega i Mane se znatno razlikuju od ostalih. Veza između ovih umetnika se uspostavila u deceniji 1860-ih. Mone, Renoar, Sisli i Frederik Bazij su se upoznali 1862. godine u ateljeu akademskog slikara Šarla Glejra. Mone je upoznao Pisara oko 1860, a Sezan je uspostavio kontakt s grupom oko 1863. godine. Godine 1863. u Salonu odbijenih (Salon des Refusés), pod zvaničnim pokroviteljstvom francuske države, organizovana je izložba umetnika čija su dela odbijena za zvanični Salon iste godine. Tu je bio i Maneov Doručak na travi, posebno bitna slika za impresioniste koja je poslužila kao polazna tačka za ujedinjenje njihovih ciljeva i delovanja.[1] Krajem 1860-ih, Mane i Dega su održavali blizak kontakt sa ostalim impresionistima preko pariske kafane Gerboa, mesta gde su se ovi umetnici sastajali i razmenjivali mišljenja i ideje o svojoj umetnosti. Do 1870. godine svi impresionisti su se redovno prijavljivali na zvanični Salon, ali, nakon određenog početnog uspeha, njihova dela su sistematski odbijana. Jedan projekat Monea i Bazila iz ovog perioda, može se uzeti kao začetak ove izložbe iz 1874. godine. Zbog francusko-pruskog rata 1870. godine, početna grupa impresionista se raspala. Mone i Pisaro su potražili utočište u Londonu, a Bazij je poginuo na frontu. Nakon ukidanja Pariske komune 1871. godine, vratili su se zajedno u Pariz i odlučili da se više ne prijavljuju na izložbe Salona. Jedino je Mane, koji nikada nije ni učestvovao na izložbama impresionista, nastavio da prijavljuje svoja dela za Salon. Izložbe grupe impresionista su pod različitim imenima održane 1874. 1876. i 1877, godišnje između 1879. i 1882, a poslednji put 1886. godine. One su bile središte zajedničkog delovanja grupe, ali su se njihovi umetnički ciljevi i ideje o izlaganju postepeno sve više udaljavali. Na poslednjoj izložbi održanoj 1886. godine, izlagali su samo Dega, Berta Morizo i Pisaro od umetnika koji su činili početni krug, zajedno sa novim mlađim umetnicima, Gogenom, Seraom i Sinjakom. Između 1868. i 1883. godine, članovi grupe su takođe ponekad slikali zajedno, posebno pejzaže u dolini Sene na severozapadu Pariza, neretko i iste motive; Sisli, Renoar i Mane u Aržanteju gde je živeo Mone između 1872. i 1878. godine; Sezan, a kasnije i Gogen u Pontoazu gde je živeo Pisaro između 1872. i 1882. godine. Ovi radni kontakti ujedno sa zajedničkim delovanjem u Parizu, dali su njihovom slikarstvu određeni sklad u stilu i cilju u deceniji 1870-ih. Neki umetnici su ostali bliski zbog ličnog prijateljstva koje su tako razvili, posebno Mone, Renoar i Pisaro, ali je većina posle 1880. godine krenula vlastitim umetničkim putem. Većina manjih pejzaža koje su impresionisti izlagali 1870-ih, izgledaju u potpunosti nastali u prirodi, pred motivom slikanja. Umesto da slikaju u ateljeu, kao svi prethodni pejzažisti koji su tako stvarali velike slike za izlaganje, nastale na osnovu malih skica iz prirode, impresionisti su te svoje, za tadašnji standard „male” pejzaže smatrali gotovim delima za izlaganje, pridajući naročitu važnost spontanom zapisu prirode. Za primer mogu poslužiti određena dela izložena na prvoj izložbi impresionista iz 1874. godine: Impresija, rađanje sunca i Divlji makovi od Monea, Žetva od Renoara i Mraz od Pisara. Međutim, slikanje napolju, u prirodi, nije bila novost sama po sebi. Skiciranje pejzaža uljem u prirodi je bila standardna praksa usavršavanja francuskih pejzažista najmanje od kraja 18. veka, što je očigledno u manjim studijama pejzaža Pjera Anrija Valensijena nastalim u deceniji 1780-ih (Svi primjeri danas u Luvru). Ponekad je Valensijen skicirao isti motiv pod različitim metereološkim uslovima kao što će kasnije činiti Mone. Na početku 19. veka u Engleskoj je postojala slična tradicija skiciranja u prirodi u slikarstvu Džona Konstabla (Primeri u Muzeju Viktorija i Albert u Londonu). Međutim, ove male studije nisu bile predviđene za izlaganje, već se radilo o spontanom zapisu svetlosti i motiva koji bi umetnik kasnije koristio za ambicioznije kompozicije nastale u ateljeu i koje je na kraju izlagao publici. Ipak, postepeno su umetnici sve više cenili ove spontane skice i studije nastale u prirodi i na čistom vazduhu (plen-er). Nekoliko puta je Kamij Koro u Salonu izlagao skice i studije nastale neposredno pred motivom, umesto uobičajenih kompozicija koje je stvarao u ateljeu, a Dobinji je u decenijama 1850-ih i 1860-ih izlagao velike pejzaže koji su najvećim delom slikani u prirodi. Ova francuska tradicija predstavlja ishodište za kasnija dela impresionista. Vrlo malo je verovatno da su francuski impresionisti imali znanja o sličnim pokušajima engleskih prerafaelita između 1848. i 1856. godine. U svojim prvim studijama u prirodi, Pisaro i Berta Morizo su uzor našli u delu Kamija Koroa, a Moneovi neposredni mentori su bili slikari Ežen Boden i Johan Bartold Jongkind, koji su ga savetovali dok je slikao na obali blizu luke Avra. Ni jedan ni drugi nisu isključivo slikali u prirodi, ali se Boden zalagao da se slika na osnovu života i prirode kad god je to moguće, ili barem, po njegovim rečima, „dok je utisak (iz prirode) još uvek svež”. Jongkind je rutinski slikao akvarele, a povremeno 1860-ih, i uljane skice istih motiva. Mone je 1864. godine ponosno govorio da je naslikao sliku „u potpunosti pred motivom” (sur le motif), ali dela koja je prijavljivao za izložbe Salona u deceniji 1860-ih, sa možda jednim izuzetkom, slikao u ateljeu. Njegov jedini pokušaj slike većeg formata neposredno pred motivom, Žene u vrtu (1866), nije se više ponovio, a kada se 1870. godine poslednji put prijavio za Salon, poslao je dela nastala u ateljeu i uveličana na tradicionalni način, na osnovu skica iz prirode. U deceniji 1860-ih i drugi mladi impresionisti za Salon prijavljuju dela većih dimenzija slikana u ateljeu, takođe uveličane verzije studija „pred motivom”. Vremenom je impresioniste sve više opsedala ideja slikanja u prirodi. Naizgled je Sisli izložio dve takve slike u Salonu 1870. godine (jedna je bila Kanal Sen Marten, Muzej teniskog terena u Parizu), a grupne izložbe iz perioda 1870-ih su dala očekivani izlaz tim delima. U isto vreme Mane, pod uticajem Monea i drugih slikara grupe, slika manja uljana platna u prirodi, na primer Klod Mone u svom čamcu-ateljeu (1874; Nova pinakoteka u Minhenu), ali je ambicioznija dela predviđena za Salon i dalje slikao u ateljeu (na primer, U zimskom vrtu, 1878–9; Nacionalna galerija u Berlinu). Dega je oduvek slikao u ateljeu. Niko od impresionista, sa izuzetkom Sislija, nije se isključivo ograničio na manja dela nastala neposredno pred motivom. Na izložbama grupe, Mone je izlagao i donekle dekorativna platna, kao na primer Japanka, 1876; Muzej lepih umetnosti u Bostonu), a Renoar iz današnje perspektive bitnu sliku impresionizma kao Bal u mlinu Galet (1876; Muzej teniskog terena u Parizu). Moguće je da i Pisaro koristio atelje tokom cele decenije 1870-ih za svoja ambicioznija dela (na primer, Obala Bu u Ermitazu, Pontoaz, 1877; Nacionalna galerija u Londonu). Posle 1880, većina impresionista je sve više uviđala nedostatke slikanja u prirodi neposredno pred motivom, posebno zbog činjenice da će se slike kasnije izlagati i posmatrati u enterijeru pod drugačijim svetlom, ali i zbog iskustava u vezi promenljivih čudi prirode i očigledne nemogućnosti da se načini neposredan zapis fenomena onako kako je to slikar na početku zamišljao. Renoar se žalio na neprestane smene sunca i oblaka, a Mone pored teškoće da se ponovo sretne sa istom kombinacijom klimatskih uslova, na nepredvidivu plimu dok je slikao na morskoj obali. Renoar je kasnije pričao kako su ga u deceniji 1880-ih frustracije slikanja u prirodi naterale da se vrati metodu Koroa, rada u ateljeu na osnovu manjih skica iz prirode (na primer kod slike Žena uređuje kosu; Sterling i Frensin Klark umetnički institut u Vilijamstaunu). Pisaro se praktično nije vratio slikanju u prirodi nakon 1880-ih, delom zbog problema s vidom, ali ponajviše zato što je, kako je kazao 1892. godine, jedino u ateljeu bio u stanju da svojim slikama pruži „intelektualno jedinstvo” kom je težio. Mone je i dalje održavao imidž slikara koji slika u prirodi, i svima koji su ga u ovom periodu intervjuisali je zaista tako i izgledalo, ali njegova pisma pokazuju da je sve učestalije koristio atelje za njihovo dovršavanje. Godine 1886. je izjavio da poslednje slike na kojima je radio, trebaju dorade u miru i tišini ateljea, a od 1890-ih većinu slika je opsežno dorađivao u ateljeu. Delom sputan sve učestalijom nemogućnošću da uhvati trenutke prirode, od naročitog značaja za njegovo slikarstvo, Mone je isto kao i Pisaro, krenuo da istražuje jednu novu vrstu jedinstva u svojim kompozicijama, trajnije i „ozbiljnije kvalitete” od onih koje je dobijao slikanjem napolju neposredno pred motivom. Ni pre ni kasnije od impresionista, nije se pojavio neki umetnički pokret koji bi tako visoko cenio slikanje pred motivom u prirodi, ali, paradoksalno, upravo je takvo iskustvo ono što je većini impresionista pokazalo da istinsko slikarstvo postavlja zahteve na koje se nije moglo sasvim uspešno odgovoriti spontanim skicama prolazne prirode. Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju`“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: Klod Mone, Kamij Pisaro, F. Bazil, Ogist Renoar, Edgar Dega, Pol Sezan. Pored njih, i književnici Emil Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera’’. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Feliksa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luj Leroj, kada je za list „Šarivari’’ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom. Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Luj Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati kroz kasnije „izme“. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta - svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja, bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve od pojave slikara koji su to činili pomoću susedstva boja. Princip komplementarnih boja koristili su ne samo impresionisti već i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima (rani Mane, Mone). No, posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta, te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim, kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija. Impresionizam je rastočio crtež - crtež je nestao i impresionizam, tražeći senzaciju za oči, je – izgubio glavu. Neki slikari su prošli kroz fazu impresionizma. Slikar Žorž Sera je pokušao da slici vrati volumen usvojivši tehniku impresionizma. To je postizao primenjujući nisko svetlo i dugačke senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam, a on ga je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmičke pokrete igračica i svoju je pažnju vezao za zatvoreni prostor, pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definiše oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane, u jazu između impresionista i akademista, primećuje se postepeno nijansa kompromisa - akademisti otvaraju svoje palete primenjujući određenu luminoznost u koloritu, a metode impresionizma koje dovode do dislokacije čvrste forme i čistih optičkih eksperimenata nadoknađuju tehnički postupci gradnje slike pomoću bezbrojnih sitnih čestica primarnih boja i vraćaju slici volumen kao kod Seraa. Dega uzdiže tlo i na taj način skraćuje dubinu scene - podižući liniju horizonta. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Manea bio je Anri de Tuluz-Lotrek, koji čistu boju polaže relativno kratkim potezima četke. Svoju pažnju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crtač sa snagom da u trenutku zabeleži i uhvati oblik, on ne konturira samo forme, on površinu oživljava grafičkim elementima. Volumen je kod njega manje izražen. On ritmizira boje. Išao je protiv klasične kompozicije slike, tako da on seče sliku na mestima koje mi ne očekujemo. Idući za tim da izrazi istinu, dao je slikarstvu drugi karakter. “Starao sam se da izrazim istinito, ne i glavno”. Svoju ličnost identifikuje sa svetlom. Išao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doživljaja. Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista, ali je težio da slici vrati čvrstu strukturu i oblik - arhitekturu. Kratke poteze usmerava ka određenim pravcima da bi dobio na čvrstini slike i površine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i često izvlači figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistički. Suprotno analitičko-optičkoj metodi impresionista, on teži za sintezom oblika i dolazi do saznanja da “je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze počinje kubizam. Iz rane faza impresionista, pored Eduarda Manea i Kloda Monea, može se pomenuti i Ogist Renoar koji slika ženske aktove i dečje glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezan iako osetljiv, a po prirodi povučen, odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze možemo priključiti i Pola Gogena i Vinsenta van Goga. Van Gog je prošao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza - prva faza kada je pokušavao kao misionar. Došavši u Pariz počinje njegov preobražaj. Iako je celog života zadržao čiste boje - boje impresionističke, on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadržao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja. “Želeo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti”. Crtež je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozničavo rasplamsalih boja. Gogen se inspiriše vitražima. Priklonio se velikim bojenim površinama i suprotstavljao ih rastočenoj impresionističkoj slici. U želji za što neposrednijim doživljavanjem prirode ide na arhipelag Tihog okeana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizma, Pol Gogen je nagoveštavao pojavu fovizma. Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala, zajedno sa šumom Fontenblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“. Tehniku impresionista nagovestio je još Žan-Batist-Simeon Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperenja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života. Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti. Polazeći od takvog tretmana boje, koji se iz početka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, čiji su glavni predstavnici Žorž Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naučne analize boje, da bi došli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je došao do faze kada je počeo da rastapa unutrašnju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, [Vinsenta van Goga i Pola Gogena, budućih postimpresionista i preteča moderne. Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti, može biti predstavljeno. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.

POČE SU OČUVANE (VIUZELNA OCENA).KUTIJA JE OŠTEĆENA Komplet u originalnoj kutiji sadrži dokumentarni film o njegovom životu i radu (8mm), I 6 LP ploča .NEDOSTAJE MONOGRAFIJA O TITU I PORTRET . 6 LP PLOČA Tihomir Stanojević - Плоча I - Борба За Ослобођење И Револуција Народа Југославије Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 1 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Напад На Југославију 1941. A2 Стратегија И Тактика КПЈ У Оружаној Борби Против Окупатора A3 Стварање Слободне Територије У Србији 1941. A4 Последице Повлачења Из Србије A5 Однос Војних Снага Крајем 1941. И 1942. Године A6 1941. - Најтежа Година НОБ. B1 Значај Борби У 1942. Години B2 Одлука О Стварању АВНОЈ-а B3 Развој НОБ у 1943. B4 Сутјеска B5 Дрвар B6 Друга Скупштина АВНОЈ-а Крајем 1943. B7 Седам Непријатељских Офанзива B8 Борбе У 1944. И 1945. Години B9 Помоћ Савезника B10 Допринос Југославије У Рату Против Фашистичких Сила B11 Главне Карактеристике НОБ. Manufactured By – Microwatt Compilation Producer – Тихомир Станојевић* Voice Actor – Тито* 2-Tihomir Stanojević - Плоча II - Обнова Земље И Изградња Социјалистичке Југославије Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 2 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Задаци Послератне Обнове И Изградње A2 Решење Националног Питања И Обнова Земље A3 Значај Раднјчког Управљања За Развој Југославије A4 Тешкоће На Путу Развоја И Непосредне Потребе Неразвијених Крајева B1 Брига О Човеку И Однос према Рударима И Раднјичкој Класи B2 Из Говора Председника Тита У Краљевици, Титограду И Загребу B3 О Развоју И Перспективама Пољопривреде B4 О Демократији, Стандарду И Социјализму B5 Неки Проблеми Жена B6 Развој Социјалистичке Културе Као Основа Општег Напретка B7 О Уставним Променама 1971. 3-Плоча III - Темљи Нове Југославије: Социјализам, Самоуправљање, Демократија Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 3 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Улога КПЈ У Револуцији A2 Концепција КПЈ У Етапи Социјалистичке Изградње До 1950. Године A3 Суштина Нове концепције КПЈ О Радничком И Друштвеном Самоуправљању B1 Развој И Искуства У Самоуправљању До VIII Конгреса СКЈ 1964 B2 Улога Суштинског Система И Друштвено-Политичких Организација У Развијању Социјалистичке Демократије B3 Значај ССРНЈ У Новом Систему A4 О Улози И Задацима Синдиката У Самоуправљању B5 Улога Комуниста У Новој Етапи Социјалистичког Развоја 4-Tihomir Stanojević - Плоча IV - Југославија И Свет: Борба За Мир, Равноправност И Сарадњу Народа album cover Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 4 Format: Vinyl, LP, Album Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Основни Принципи Спољне Политике Југославије A2 Шта Је Карактеристично За Спољнополитичку Праксу Југославије A3 Коегзистенција И Равноправност Народа A4 Улога Нових Независних Земаља У Преображају Света A5 Односи Југославије И СССР B1 У Чему Је Суштина Принципа Активне Коегзистенције B2 Свестрана Активност Несврстаних Земаља B3 Борба За Забрану Нуклеарних Проба A4 Опасност Од Трке У Наоружању И Хладног Рата B5 Разоружање Као Предуслов Очувања Мира B6 Политика Мира И Коегзистенције Као Једини Излаз 5-Tihomir Stanojević - Плоча V - Југословенска Народна Армија И Општенародна Одбрана - Омладина И Будућност album cover Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 5 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech A1 Модерна И Снажна Армија И Општенародна Одбрана A2 ЈНА - Чувар Традиције НОБ И Одлучан Чувар Мира A3 Улога Борачких Организација У Животу Заједнице A4 Развој Армије У Послератном Периоду A5 Како Се Развија Војна Индустрија A6 Како Армија И У Миру Пружа Свестрану Помоћ Народу И Привреди A7 Улога Старешина У Армији И Однос Између Старешина И Војника A8 Концепција И Значај Општенародне Одбране B1 Лик Југословенске Омладине И Њен Допринос Изградњи Земље B2 Шта Очекује Нова Југославија Од Младе Генерације B3 Задаци Јединствене Омладинске Организације A4 Улога Омладине У Новој Фази Револуције B5 Став Савеза Комуниста Према Омладини B6 Титова Порука Младима 6-Tihomir Stanojević - Плоча VI - Сусрети - Мисли - Разговори album cover More images Label: Интерпрес, Београд – none Series: Тито - Реч И Дело – 6 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1971 Genre: Non-Music Style: Political, Speech, Dialogue A1 Човек И Његова Лична Срећа A2 Говор Омладинцима На Тјентишту 1970 A3 Јединство И Зближавање Народа Југославије Као Најважнији Услов За Учвршћење Тековина НОБ A4 О Дисциплини Комуниста И Потреби Сталног Контакта Руководилаца И Народа B1 О Разоружавању И Последицама Атомских Експеримената B2 Југословенски Пут У Социјализам B3 Титова Дефиниција Храбрости A4 О Значају Освајања Космоса B5 Сусрет Са Горанима B6 Разговор Са Пионирима У Мају 1970 B7 Перспектива За Човечанство У Последњим Деценијама Овог Века

ZATIRANO I ZATRTO o uništenim srpskim spomenicima 1-2 Autor: Uglješa Rajčević Izdavač: Prometej Novi Sad Povez TVRD, strana: 268. Ćirilica, Format: 22 x 22 cm, Ilustrovano Opis Uglješa Rajčević nagrađen je prestižnom nagradom `Dimitrije Mitrinović` za drugu knjigu `Zatirano i zatrto`. Rad na projektu `Zatirano i zatrto“, prikupljanje građe o oskrnavljenim i uništenim srpskim spomenicima na prostorima Jugoslavije, od Jesenica do Đevđelije, započet je u najnepovoljnije vreme, početkom poslednje decenije XX veka. Dobiti bilo koji podatak o oskrnavljenom ili uništenom spomeniku u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, ili Makedoniji, spomeniku uništenom pre 1945. godine, bilo je nemoguće. Jedini izvor valjanih informacija bili su, od tog vremena, arhivi Jugoslavije, Srbije i arhivi gradova u Srbiji, kao i predratna periodika koja se mogla pronaći samo u većim bibliotekama. Izdavačka kuća `Prometej` je 2001. godine izdala prvu knjigu autora Uglješe Rajčevića pod istim naslovom. Nakon toga, tokom 2002. godine je bilo dosta prikaza i kritika u sredstvima javnog informisanja o značaju i doprinosu u saznavanju o mnogobrojnim uništenim srpskim spomenicima na tlu prethodne Jugoslavije koji su u potpunosti opravdali ovo izdanje: (`Politika`, `Večernje novosti`, `Borba`, Radio Beograd, `Pravoslavlje`...). Brojne srpske spomenike, podignute u znak sećanja na znamenite ljude i događaje, srušili su naši neprijatelji, ali vrelo često i sami Srbi. Ideološka netrpeljivost je glavni uzrok ovog varvarstva. Tako je jednoj skulpturi dvaput sečena ruka. Javni spomenici u Srbiji podižu se od 1830. godine. Podižu i ruše. Jedna neobična knjiga, naslovljena Zatirano i zatrto, pesnika i istoričara umetnosti, obaveštava nas da je u 195 mesta do sada uništeno oko 300 srpskih spomenika. Među njima je bilo i izuzetnih umetničkih dela. Autor nam, međutim, kazuje, da knjigom nisu obuhvaćena sva obeležja ove vrste: - Od kada sam predao rukopis, saznao sam za još pedeset porušenih javnih spomenika! Ako se pogleda karta prethodne Jugoslavije, vidi se da su ti spomenici stradali na prostoru od Triglava do Đevđelije i od Subotice do Bara, ali najviše u srbiji, naročito u Vojvodini. A najviše je porušeno spomenika podignutih kralju Aleksandru Karađorđeviću i njegovom ocu kralju Petru. Stradali su, međutim, i spomenici podignuti pesnicima, naučnicima i drugim znamenitim ljudima. Što je najtužnije, često su ih uništavali sami Srbi, uvek iz ideoloških razloga! Iz recenzije Nova Tomića Knjiga je u dobrom Prometejevom običaju lepo oblikovana, svaki od uništenih spomenika je detaljno opisan. Često su citirani čak i govornici na njihovom otkrivanju, a skoro svaki spomenik predstavljen je fotografijom. O mnoštvu naroda na otkrivanju tih spomenika mogu se napisatio atraktivne priče. Ovom knjigom naša liteartura o spomenicima dobija izuzetno značajno delo. Zatirano i zatrto, knjiga o našoj prošlosti, o našoj umetnosti, o moralu i nemoralu, o manipulacijama, o žrtvama i herojima, obmanama i istinama, pisana je privlačnim stilom, lepim čistim jezikom. Uglješa Rajčević, po ko zna koji put, pruža dokaze o neiscrpnoj istraživačkoj energiji, o zasnovanosti svojih sudova i o svom životnom motu: sve vredno u našoj umetničkoj baštini, a pre svega iz ideološkog razloga potiskivano u stranu, približiti najširoj javnosti za nauk i nazaborav. Na taj način, ciljevi naše kulture, ali ne samo kulture, postaju širi i jači. Iz recenzije Nenada Manojlovića

Stanje: Ploče 4/4+ , u suštini dobar ton, Omot: u gornjem levom delu oštećen, vidi se na slikama ------------------------------ Parni Valjak ‎– Koncert Label: CBS ‎– CBS 88593, Suzy ‎– CBS 88593 Format: 2 × Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1982 Genre: Rock, Funk / Soul Style: Classic Rock, New Wave, Disco Tracklist A1 Večeras Trebam Društvo 1:33 A2 Javi Se 2:18 A3 Lutka Za Bal 3:27 A4 Klinka 4:44 A5 Moje Dnevne Paranoje 3:17 B1 Staška 4:04 B2 Predstavi Je Kraj 1:19 B3 Samo Sjećanja 1:27 B4 Ako Želim Written-By – Srećko Kukurić 1:05 B5 Stranica Dnevnika 3:55 B6 Hvala Ti 4:16 C1 Vruće Igre 2:40 C2 Djevojčice Ne...! 2:25 C3 Vrijeme Je Na Našoj Strani 2:28 C4 Neda 3:25 C5 Ona Je Tako Prokleto Mlada 2:32 D1 Jednu Kartu Za Natrag 3:03 D2 Ulične Tuče 2:53 D3 Prevela Me Mala 3:10 D4 Kao Ti 4:02

61634) MEMOARI I RAZGOVORI 1 i 2 , Igor Stravinski , Robert Craft , Zora Zagreb 1972 , Igor Stravinski je mit i jedan od problema suvremene muzike. Otkako se prije šest decenija kao stvaralac pojavio na muzičkom obzorju Evrope da bi se naglo uzdigao do samog zenita, s njega više nije sišao krećući se oko njega u krugu, ostajući uvijek nov, zanimljiv i privlačan. Cijelom muzikom našeg stoljeća vlada genij Stravinskog; činilo se da je on riješio problem moderne muzičke misli i pokazao svima, što bi trebalo da bude muzika budućnosti. Koliko god je Stravinski bio revolucionar, on je obnovio klasicizam; umjesto da razgrađuje, moderna je muzika opet gradila i nadovezivala na tradiciju. Isto su tako mladi muzičari većinom bili u iskušenju, da postanu njegovi sljedbenici i da prisvoje njegovu estetiku. Stravinski je jedan od onih muzičkih stvaralaca koji svoje poglede na muziku nije izražavao samo kroz svoja djela. Nakon „Kronike mog života“ i niza predavanja održanih na sveučilištu Harvard u Bostonu kojih je rezultat njegova „Poetika muzike“ Stravinski je u zajednici s američkim dirigentom, svojim dugogodišnjim suradnikom i prijateljem Robertom Craftom, s kojim je surađivao od 1948, u četiri knjige iznio mnoštvo svojih zapažanja, mišljenja i sudova o muzici, muzičarima, publici, o svemu što je vezano uz muziku i muzičare. Ovi memoari su svjedočanstvo o velikoj stvaralačkoj ličnosti Stravinskog, a ujedno je to i neobično zanimljiva panorama o jednom vremenu. 2 knjige , tvrd povez, format 14 x 20,5 cm , zaštitni omot, ilustrovano, latinica, 363 + 269 strana

format: LP, German pressing artist: CASH, Johnny (USA) title: Welcome To Europe release date: 1975 label, Cat. No.: CBS, CBS 53658 style: country / folk / rock / blues NOVA, NIKAD SLUŠANA: MINT (5+). Nemački pressing. Šta reći o jednom od najuticajnijih rock/country autora koji je svojim delom uticao i na takve veličine poput BEATLES-a i STONES-a? Šta reći o legendi koja je za 50 godina karijere objavila preko 1500 nosača zvuka, na svim mogućim formatima, i čija nova izdanja se i danas redovno objavljujuju... Najbolje ništa više od ovog što sam već rekao. A1 Folsom Prison Blues 2:45 A2 Look At Them Beans 2:56 A3 The Night They Drove Old Dixie Down 3:27 A4 Lonesome To The Bone 2:33 A5 Southwind 3:14 A6 The Junkie And The Juicehead (Minus Me) 2:58 A7 Allegheny 3:27 A8 Praise The Lord And Pass The Soup 3:50 B1 A Boy Named Sue 3:41 B2 My Old Kentucky Home (Turpentine And Dandelion Wine) 2:48 B3 The Lady Came From Baltimore 2:44 B4 Orleans Parish Prison 2:27 B5 Smokey Factory Blues 3:22 B6 Reason To Believe 2:08 B7 Pick The Wildwood Flower 2:56 B8 I Walk The Line 2:33 ===================================================================== U svojoj prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče JOHNNY CASH-a: 1) LP JOHNNY CASH - `Now, There Was A Song!` (1960) https://www.kupindo.com/Ploce/65844805_LP-JOHNNY-CASH-The-Great-Johnny-Cash-70-USA-odlicna 2) LP JOHNNY CASH - `Rock Island Line` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/65659293_LP-JOHNNY-CASH-Rock-Island-Line-1971-USA-NM 3) SP JOHNNY CASH - `Children / Last Supper` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/75862313_SP-JOHNNY-CASH-Children-Last-Supper-1973-Germany 4) LP JOHNNY CASH - `Folsom Prison Blues Vol. 1` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/65659361_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-Vol-1-1973-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/75724293_LP-JOHNNY-CASH-Folsom-Prison-Blues-1986-ODLICNA 5) LP JOHNNY CASH - `Welcome To Europe` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/65659445_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-Germany-NOVA https://www.kupindo.com/Ploce/65659429_LP-JOHNNY-CASH-Welcome-To-Europe-1975-odlicna 6) LP JOHNNY CASH - `Names And Places` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/65659329_LP-JOHNNY-CASH-Names-And-Places-1977-Holland-NOVA

Izdavač: Institut za povijest umjetnosti, Zagreb Mala biblioteka Instituta za povijest umjetnosti - Teorija umjetnosti, knjiga 5 Prevod: Jasenka Mirenić-Bačić Priredio i pogovor napisao: Marcel Bačić Povez: broširan Broj strana: 266 Ilustrovano. Odlično očuvana. U ovoj knjizi objavljene su dvije ključne studije s početka 20. stoljeća koje razmatraju načela apstrakcije i figuracije, tj. odnose nepredmetnog i figurativnog u umjetnosti prošlosti i sadašnjosti. Te studije na teorijskom planu odražavaju najvažnije tendencije u umjetnosti moderne, ekspresionizam i nepredmetnost. S A D R Ž A J: WILHELM WORRINGER: APSTRAKCIJA I UŽIVLJAVANJE Teoretski dio 1. Apstrakcija i uživljavanje 2. Naturalizam i stil Praktični dio 3. Ornamentika 4. Odabrani primjeri iz arhitekture i plastike s gledišta apstrakcije i uživljavanja 5. Predrenesansna umjetnost Sjevera Dodatak: O transcendenciji i imanenciji u umjetnosti VASILIJ KANDINSKI: O DUHOVNOM U UMJETNOSTI A. Opći dio 1. Uvod 2. Kretanje 3. Duhovni obrat 4. Piramida B. Slikarstvo 5. Djelovanje boje 6. Jezik oblika i boja 7. Teorija 8. Umjetničko djelo i umjetnik Reprodukcije Marcel Bačić: Etimologija apstrakcije (K-103)

Lepo očuvano za svoje godine 40.000 GODINA MODERNE UMJETNOSTI - J. A. Mauduit Autor : J. A. MAUDUIT Izdavač : Epoha - Zagreb ; 1961. Istorija umetnosti je istraživanje istorijskog konteksta dela u odnosu na stvaraoce i periode u vizuelnim umetnostima. Shvatanje umetnosti, kroz istorijsku klasifikaciju u vizuelnim umetnostima, kao što su slikarstvo, vajarstvo, arhitektura i primenjene umetnosti (dekorativne i u novije vreme dizajn i fotografija), je glavni zadatak istorije umetnosti.[1][2] Istorija umetnosti obuhvata proučavanje predmeta kreiranih u različitim kulturama širom sveta i kroz istoriju koji prenose značenje, značaj ili namenski služe pre svega kao vizuelna sredstva. Nastanak istorije umetnosti[uredi | uredi izvor] Najstariji očuvani zapisi o umetnosti koji se mogu klasifikovati kao istorija umetnosti su odlomci iz Prirodne istorije Plinija Starijeg (oko 77-79), koji se tiču razvoja grčke skulpture i slikarstva.[3] Iz njih je moguće pratiti ideje Ksenokrata od Sikiona (oko 280. godine pre nove ere), grčkog vajara koji je verovatno bio prvi istoričar umetnosti.[4] Plinijev rad, iako je uglavnom enciklopedija nauke, imao je stoga uticaja od renesanse nadalje. (Posebno su poznati odlomci o tehnikama koje je slikar Apeles (oko 332-329. p. n. e.) stvorio.) Slični, iako nezavisni događaji odvili su se u Kini u 6. veku, gde je kanon vrednih umetnika uspostavljen među piscima školske zvanične klase. Ovi pisci, koji su nužno poznavali kaligrafiju, bili su i sami umetnici. Umetnici su opisani u Sje Heovom delu Šest principa slikarstva.[5] Jedan od začetaka istorije umetnosti predstavlja delo Đorđa Vazarija, „Životi slavnih slikara, vajara i arhitekata“ u kome je opisivao živote umetnika, njihova dela i tehnike koje su koristili. Bio je Mikelanđelov učenik. Vinkelman (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768) se smatra začetnikom istorije umetnosti kao discipline koju danas poznajemo. Veoma je bitno shvatiti period u kome je on živeo jer mi danas celokupnu istoriju umetnosti posmatramo kroz šablon koji je postavljen u XVIII veku. Istorijom umetnosti su se bavili i: Gete Didro Rigl Metodologija[uredi | uredi izvor] Istoričar umetnosti prilikom procesa analize umetničkog dela, stvaraoca, ili perioda postavlja sebi dva osnovna zadatka: Prvi je pripisivanje određenog umetničkog dela; studija autentičnosti umetničkog dela; određivanje perioda u stvaralačkom razvoju umetnika ili kulturno-istorijskog perioda; uticaj na umetnost ili umetnike koji slede; sakupljanje biografskih podataka umetnika i dokumentacija o umetničkom delu. Drugi se zasniva na istorijskom istraživanju stila ili umetničkog jezika kojim se umetnik služio, sa šire istorijske perspektive, a koja se sastoji od upoređivanja stila, perioda ili pravaca iz prošlosti. Za istoričara je takođe veoma važna ikonografija (simboli, tema i značenje), koja se može naći u delu, periodu, ili pravcu koji je predmet istraživanja. Magija i ritual - umetnost praistorijskog čoveka[uredi | uredi izvor] Umetnost praistorije Umetnost paleolita Umetnost mezolita Umetnost neolita Umetnost egipatske civilizacije[uredi | uredi izvor] Umetnost starog Egipta Staro kraljevstvo Srednje kraljevstvo Novo kraljevstvo Umetnost prvih civilizacija na istoku[uredi | uredi izvor] Rana umetnost na Istoku Mesopotamska umetnost Sumerska umetnost Asirska umetnost Persijska umetnost Umetnost Antike - Grčka i Rim[uredi | uredi izvor] Egejska umetnost Kikladska umetnost Minojska umetnost Mikenska umetnost Umetnost stare Grčke Helenistička umetnost Etrurska umetnost Rimska umetnost

S.E. 9630 Made in Peru, 1978. PLOČA 5 OMOT 4+ Spisak pesama: 1 Sonqoyman Composed By – Max Pariona 2 Amauta Atusparia Composed By – Alejandro Vivanco (2) 3 Rijchary Helme 4 Dolor Indio Composed By – Alejandro Vivanco (2) 5 Río De Paria 6 La Pampa Y La Puna Composed By – Carlos Valderrama (3) 7 Pajarillo Quitasueño Composed By – Alejandro Vivanco (2) 8 India Bella Composed By – Rosa Mercedez Ayarza 9 Wifala Wifa ( Carnaval De Tambobamba) Compiled By – José María Arguedas 10 Amor Indio Composed By – Moises Vivanco 11 Negra Del Alma Composed By – Alejandro Vivanco (2), Erasmo Medina 12 Ollantay Compiled By – Leandro Alviña

LP: TIHOMIR POP ASANOVIĆ - MAJKO ZEMLJO Vinyl, LP, Album Jugoton LSY-63003 Yugoslavia, 1974. godina Jazz, Rock, Funkk/Soul Style: Jazz-Funk, Jazz-Rock OMOT: spoljašnji: 3-/2+ manja oštećenja papira na gornjoj ivici prednje strane omota, manja oštećenja na uglovima omota, sanirano napuknuće na liniji presavijanja omota, štamparski okrenuta naopačke unutrašnja strana omota u odnosu na spoljašnju, vodljiv krug od ploče, unutrašnji: providni PVC PLOČA: vizuelno: 3+ (vidljive tanke recke i reckice) zvučno: 3+/4- ploča preslušana: po 1 sitno pucketanje u početnom i središnjem delu A1 i A2, nekoliko sitnih pojedinačnih pucketanja tokom A3, više sitnih pucketanja u središnjem delu i pri kraju B1, nekoliko sitnih pucketanja u početnom delu B2, nekoliko sitnih pucketanja na B3 i B4 nekoliko sitnih pucketanja na obe strane ploče, ne preskače, ne zapucava se TROŠKOVI SLANJA: preporučena pošiljka: 150 dinara

format: LP, Yugoslav licence, 2. pressing artist: MOTORHEAD (UK) title: Ace Of Spades release date: 1981 label, Cat.No. Jugoton, LSBRO 70947 style: hard rock / metal Ploča i omot: VG+ (4+), VEOMA DOBAR PRIMERAK. 2. pressing (od 2). Oba pressinga imaju isti matriks, pa ih razlikujemo po jednom malom detalju na etiketama: 1. pressing ima oznaku `(P) 1980`, a 2. pressing - `(P) 1981`. PAŽNJA: u ponudi imam više primeraka ovog albuma, pa ih pogledajte preko donjih linkova. Iako MOTORHEAD nikad nisu bili klasičan metal sastav, jer je u njihovom zvuku bilo i hard rock, punk i drugih uticaja, ovaj fenomenalni album je uticao na formiranje nulte generacije jugoslovenskih metalaca više nego ijedan drugi, više i od prva dva albuma IRON MAIDEN. Iako Lemmy-ja nema više u ovoj dimenziji, njegov nazalni vokal, kako vreme prolazi, zvuči sve moćnije u nedostatku novih snaga koji bi mogli zameniti njegov bend. A `Ace Of Spadesx` i dalje ostaje generacijska himna nas iz 60-i-neke. A1 Ace Of Spades 2:46 A2 Love Me Like A Reptile 3:21 A3 Shoot You In The Back 2:37 A4 Live To Win 3:34 A5 Fast And Loose 3:22 A6 (We Are) The Road Crew 3:10 B1 Fire, Fire 2:42 B2 Jailbait 3:31 B3 Dance 2:36 B4 Bite The Bullet 1:38 B5 The Chase Is Better Than The Catch 4:15 B6 The Hammer 2:45 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče MOTORHEAD: 1) LP MOTORHEAD - `Ace Of Spades` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76099405_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099433_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/64045457_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-2-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099281_LP-MOTORHEAD-Ace-Of-Spades-1981-2-press-VG-VG- 2) LP MOTORHEAD - `No Sleep `Til Hammersmith` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/64045413_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/64045425_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-1981-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76098913_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-1981-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76099093_LP-MOTORHEAD-No-sleep-till-Hammersmith-81-Germany 3) EP MOTORHEAD - GIRLSCHOOL - `St. Valentine`s Day Massacre` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76110789_EP-MOTORHEAD-GIRLSCHOOL-1981-NM-VG-M-retko 4) LP MOTORHEAD - `Iron Fist` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76099569_LP-MOTORHEAD-Iron-Fist-1983-Jugotonac-G- 5) LP MOTORHEAD - `Another Perfect Day` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/70395665_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76098661_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76098713_LP-MOTORHEAD-Another-Perfect-Day-1983-G-G-VG

Stanje: Ploca 5, Omot 5-- ----------------------------- Uroš Dojčinović ‎– Gitara - Exotica - Guitar Label: Jugodisk ‎– LPD-0149 Format: Vinyl, LP, Album Country: Yugoslavia Released: 1984 Genre: Latin, Classical Style: Classical Gitara - Exotica - Guitar (Vinyl, LP, Album) for sale More Images Tracklist Position Title/Credits Duration A1 Marcia Written-By – Štepan Urban* 3:36 A2 Verso Loasi Written-By – Mario Gangi 2:29 A3 Diptih Na Narodne Teme Written-By – Jovan Jovičić 4:30 A4 El Plebeyo Written-By – Filipe Pinglo Alva* 3:12 A5 Danza Paraguaya Written-By – Augustin Mangore Barrios* 1:37 A6 Danza Argentina Written-By – Maria Luisa Anido* 1:54 B1 Capricho Arabe Written-By – Francisko Tarrega* 5:30 B2 Legende De L`Amazone Written-By – Heitor Villa-Lobos 3:00 B3 Sakura Written-By – Yuguijiro Yocoh* 6:11 B4 Danza Del Molinero Written-By – Manuel De Falla 2:40

format: LP gatefold, Yugoslav licence artist: PRINCE AND THE REVOLUTION (USA) title: Parade release date: 1986 label, Cat. No.: Suzy, WB 925 395-1 style: funk / pop-rock / soul / disco Ploča i inner: MINT (5), omot: NM (5-). Perfektan primerak. Prince-ov 8. studijski album sa mega-giga-hitom `Kiss`. Intro A1 Christopher Tracy`s Parade 2:11 A2 New Position 2:21 A3 I Wonder U 1:40 A4 Under The Cherry Moon 2:57 A5 Girls & Boys 5:30 A6 Life Can Be So Nice 3:12 A7 Venus De Milo 1:54 End B1 Mountains 3:58 B2 Do U Lie? 2:43 B3 Kiss 3:38 B4 Anotherloverholenyohead 3:58 B5 Sometimes It Snows In April 6:50 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče PRINCE-a: PRINCE - selektivna vinilna SP i LP diskografija: 1) 2LP PRINCE - `1999` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/75218929_2LP-PRINCE-1999-1982-Germany-NM-VG-ODLICNA 2) SP PRINCE AND THE REVOLUTION - `Purple Rain / God` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/75219013_SP-PRINCE-Purple-Rain-1984-Germany-PERFEKTNA 3) LP PRINCE AND THE REVOLUTION - `Around The World In A Day` (1985) https://www.kupindo.com/Ploce/75218953_LP-PRINCE-Around-The-World-In-A-Day-1985-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/75218957_LP-PRINCE-Around-The-World-In-A-Day-1985-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75218961_LP-PRINCE-Around-The-World-In-A-Day-85-veoma-dobra 4) LP PRINCE AND THE REVOLUTION - `Parade` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/75219005_LP-PRINCE-Parade-1986-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75218977_LP-PRINCE-Parade-1986-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/75218981_LP-PRINCE-Parade-1986-ODLICNA 5) SP PRINCE - `U Got The Look / Housequake (Edit)` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/75219009_SP-PRINCE-U-Got-The-Look-1987-England-VG-VG- 6) 2LP PRINCE - `Sign `O` The Times` (1987) https://www.kupindo.com/Ploce/75218937_LP-PRINCE-Sign-O-The-Times-1987-VG-samo-jedan-LP https://www.kupindo.com/Ploce/75218941_LP-PRINCE-Sign-O-The-Times-1987-samo-ploca 7) LP PRINCE - `Batman™ (Motion Picture Soundtrack)` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/75218949_LP-PRINCE-Batman-soundtrack-1989-Jugotonac