DIMENZIJE Dubina instalacije: 88 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.238 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: celik Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Dubina instalacije: 88 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.243 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: celik Boja: hrom TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

Materijali sa znastvenog skupa održanog 1. i 2. listopada 1976. u Senju. Centar za historiju radničkog pokreta i NOR Istre,Hrvatskog primorja i Gorskog kotara - Rijeka, Posebno izdanje sv.7 Tvrd povez;390 strana; 24 cm

DIMENZIJE Dubina instalacije: 88 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.238 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: celik Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Ø : 78 mm Dubina instalacije: 35 mm Precnik ugradnog dela: 65 mm Tezina: 0.136 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 1 x 6 W Svetlosni fluks: 500 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h LED zamenljiv: da Energetska efikasnost: A+ MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20, IP44 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

VOJNOIZDAVACKI ZAVOD JNA VOJNO DELO,1963,801+812 STR,TVRD POVEZ,VECI FORMAT,ILUSTROVANE KNJIGE SU ODLICNO OCUVANE

kca Autor: Feliks Kanic Izdavač: SKZ - Beograd, I. Srbija zemlja i stanovništvo 1-2 Feliks Kanic II. Srbija Zemlja i stanovnistvo od rimskog doba do kraja 19. veka Preveo: Gligorije Ernjakovic Izdavac – Srpska knjizevna zadruga, Beograd Feliks Filip Emanuel Kanic (nem. Felix Philipp Emanuel Kanitz; Budimpešta, 2. avgust 1829 — Beč, 8. januar 1904) je bio austrougarski putopisac, arheolog i etnolog i jedan od najvećih poznavalaca jugoistočne Evrope. Bio je kraljevski ugarski savetnik i vitez austrijskog ordena Franje Josifa, nosilac medalje za nauku i umetnost, nosilac srpskog Takovskog ordena i ordena Svetog Save i počasni član Kraljevske saksonske akademije nauka. Rođen je u Budimpešti, kao sin jevrejskog fabrikanta, čija se familija doselila iz Nemačke sredinom 18. veka. Studirao je umetnost na Bečkom univerzitetu. Prvo se bavio muzikom, a onda slikarstvom i postao dobar crtač. Najviše je slikao akvarelom i tušem.[1] Od 1858. godine putovao je po južnoslovenskim krajevima - Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Makedoniji. Posebno je pažljivo beležio arheološke i geografske podatke i pravio dobre ilustracije arhitektonskih ostataka, crkava, ljudi itd. Putujući, postao je etnolog južnih Slovena. Evropi su njegovi radovi bili zanimljivi jer su prikazivali malo poznato područje, da bi kasnije njegov rad inteligentnog amatera bio prevaziđen napretkom naučne etnologije. Delo Posle putovanja po Srbiji, Kanic je objavio dva dela manjeg obima: Rimski nalazi u Srbiji (nem. Die römischen Funde in Serbien), objavljeno u Beču 1861. i nekoliko godina kasnije - Srpski vizantijski spomenici (nem. Serbiens byzantinische Monumente, Beč, 1864). Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart u tri toma, od kojih je prvi izdao sam Kanic 1904. godine, a drugi i treći posle Kanicove smrti Bogoljub Jovanović 1909. i 1919. Jedno od njegovih najznačajnijih dela i vrhunac arheoloških istraživanja je Rimska studija (nem. Römische Studien in Serbien) u kojoj je istakao zalaganje da se spreči uništavanje kulturnog blaga. U Lajpcigu je 1869. godine štampano izuzetno obimno delo, Istorijsko-etnografske studije sa putovanja 1859-1868 (nem. Serbien. Historisch-etnographische Reisestudien aus den Jahren 1859-1868, Leipzig, Fries, 1868. XXIV+744) u kome je na preko 700 strana, sa mnogobrojnim ilustracijama, predstavio Srbiju, njen narod i istoriju. U svojim delima opisivao je objekte troslojno: prvo je opisao lokaciju, zatim dao istorijski aspekt, dok je treći deo sadržao podatke o trenutnom stanju. U Srbiji je najpoznatija knjiga Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka (nem. Das Königreich Serbien und das Serbenvolk von der Römerzeit bis zur Gegenwart, tom I - III, Lajpcig 1904, 1909, 1919). Kanic je sarađivao sa srpskim naučnicima toga doba, Aleksandrom Sandićem, Jankom Šafarikom, Jovanom Gavrilovićem i drugima, od kojih je dobijao podatke o tome gde se mogu naći ostaci rimske kulture i o srpskim manastirima...

DIMENZIJE Ø : 102 mm Dubina instalacije: 35 mm Precnik ugradnog dela: 87 mm Tezina: 0.136 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 1 x 12 W Svetlosni fluks: 1000 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A++-A LED zamenljiv: da MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: hrom TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2044 Nivo zastite: 2 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Ø : 102 mm Dubina instalacije: 35 mm Precnik ugradnog dela: 87 mm Tezina: 0.136 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 1 x 12 W Svetlosni fluks: 1000 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A++-A LED zamenljiv: da MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: IP44 Nivo zastite: 2 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Ø : 102 mm Dubina instalacije: 35 mm Precnik ugradnog dela: 87 mm Tezina: 0.136 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 1 x 12 W Svetlosni fluks: 1000 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A++-A LED zamenljiv: da MATERIJAL I BOJA Materijal: plastika Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2044 Nivo zastite: 2 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

0003) VELIKE SRPSKE VOJVODE komplet 5 knjiga ( Vojvoda Živojin Mišić * Vojvoda Stepa Stepanović * Vojvoda Radomir Putnik ) , Petar Opačić i Savo Skoko , BIGZ 1984, istorijsko-memoarska dela , tvrd povez, format 17 x 24 cm , zaštitni omot, zlatotisak , ilustrovano , ukupno 2000 strana , komplet sadrži sledeće knjige : 1) MOJE USPOMENE , Vojvoda Živojin Mišić , (uspomene ratnika i propratna studija dr Save Skoka) 2-3) VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ U RATOVIMA SRBIJE 1876-1918 I - II, dvotomna studija prati životni i ratnički put srpskog vojvode od rođenja pa do smrti 4-5 ) VOJVODA RADOMIR PUTNIK 1 i 2 , dvotomna studija koja obuhvata ceo život Radomira Putnika ali koja je istovremeno važan prilog poznavanju vojne i političke istorije Srbije i Evrope krajem 19. i početkom 20. veka

Ima 35 led dioda, radi u tri rezima: 1- sve diode sijaju jakom belom svetloscu 2- diode na gornjem delu lampu sijaju belom svetloscu 3-signaliziranje tri CRVENE led diode svetle u trepcucem rezimu Uz lampu dobijate kucni punjac kao i auto punjac.Sa zadnje strane ima magnet za kacenje na metalne povrsine.Gumirana je. Na gornjem delu ima kuku za kacenje pa se moze koristiti kao stek lampa. Vreme punjenja 3 sata a koriscenja 4-5 sati neprekidnog rada. Ovakvu lampu treba imati u kolima , kuci, stanu, vikendici , na kampovanju , radionici...

1.Branislav M.Nedeljković, Dva testamenta iz Dubrovačkog arhiva 2.Vasilije Krestić, Memoari Stefana Stevče Mihailovića (1861-1878) 3.Galib Šljivo, Izvještaji anonimnog korespondenta iz Livna sredinom XIX vijeka (1845-1852.) 4.Barbara Jelavić, Ignjatijev u Carigradu 1876.god 5.Alba M.Kuntić, Iz istorije bačkih Bunjevaca -Bački Bunjevci u Somboru i značaj dela Martina Matića za njegovu istoriju -Uloga Albe Malagurskog Ćurčića (1881-1927) u preporodu i životu bačkih Bunjevaca SANU Spomenik CXXXII 1991 240 strana očuvanost 5-

 Tvrdi povez, zaštitni omot plus kutija, omoti delom na rubu savijeni, na knjizi br. 2 listovi spolja za nijansu žući, ostalo odlično očuvano, ukupno oko 850 strana. Bigz 1989 Boj na Kosovu Komplet 1.Kraj srpskog carstva 2.Lazar Hrebeljanovic 3.Junaci Kosovske legende

DIMENZIJE Dubina instalacije: 110 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.268 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: liveni metal Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

DIMENZIJE Dubina instalacije: 110 mm Ø : 80 mm Precnik ugradnog dela: 68 mm Tezina: 0.26 kg SIJALICA Grlo: GU10 Sijalica: GU10-LED Dostava: da Jacina: 1 x 5W Svetlosni fluks: 1 x 400 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecan radni vek: 25000h Indeks reprodukcije boja: >80Ra Energetska efikasnost: A+ Pogodno za: A++-E kWh/1000: 5.00 MATERIJAL I BOJA Materijal: liveni metal Boja: satin nikl TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

LED UGRADNA RASVETA SALICETO 98611 – informacije o proizvodu DIMENZIJE Dubina instalacije: 50 mm Dužina: 88 mm Širina: 88 mm Prečnik ugradnog dela: 68 mm Težina: 0.19 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: sa sijalicama Jačina: 1 x 6 W Svetlosni fluks: 380 lm Boja svetlosti: 2700K, toplo bela Dimabilna: da Prosečan radni vek: 25000h Energetska efikasnost: A+ MATERIJAL I BOJA Materijal: aluminijum Boja: crna TEHNIČKE INFORMACIJE Zaštitna klasa: 2 Nivo zaštite: IP20 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz

DIMENZIJE Ø : 145 mm Dubina instalacije: 35 mm Precnik ugradnog dela: 90 mm Tezina: 0.311 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED Dostava: da Jacina: 1 x 12 W Svetlosni fluks: 1000 lm Boja svetlosti: 3000K, toplo bela Prosecno radno vreme: 25000h Energetska efikasnost: A++-A LED zamenljiv: da MATERIJAL I BOJA Materijal: celik, plastika Boja: bela, satin nikl Materijal: plastika Boja: providno, satinirano TEHNICKE INFORMACIJE Nivo zastite: 2 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

Važno: Ovu knjigu možete lično preuzeti samo uz još jednu kupljenu knjigu. Nova, nekorišćena Džouns, R. M. Fabrički komiteti u ruskoj revoluciji / R. M. Džouns ; [prevod Vladan Vukliš]. Sindikalisti u ruskoj revoluciji / G. P. Maksimov ; [prevod Boris Huskić]. Dodatak Nacrt Statuta fabričkih komiteta Expirience of the Factory Committees in the Russian Revolution. scc Syndicalists in the Russian Revolution. scc Statuten der Fabrikkomitees. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2009 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Centar za liberterske studije, 2009 (Beograd : ATC) Fizički opis 87 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vukliš, Vladan Huskić, Boris Biblioteka Povest slobode Prevodi dela: 1. Expirience of the Factory Committees in the Russian Revolution / R. M. Jones ; 2. Syndicalists in the Russian Revolution / G. P. Maximoff ; 3. Statuten der Fabrikkomitees Tiraž 500 Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Ruska februarska revolucija 1917 Radničko upravlјanje -- SSSR Sindikati -- SSSR

Knjige su veoma dobro o;uvane. Knjiga 1.Sarajevo i njegova okolina od najstarijih vremena do austrougarske okupacije Knjiga 2.Prilozi za istoriju Sarajeva Knjiga 3.Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine i jugoslovenskih naroda

DIMENZIJE Dužina: 100 mm Širina: 100 mm Dimenzije ugradnog dela: 95 mm Dubina instalacije: 65 mm Tezina: 0.442 kg SIJALICA Grlo: LED Sijalica: LED MODUL Dostava: da Jacina: 1 x 2.5 W Svetlosni fluks: 180lm Boja svetlosti: 3000K Prosečan životni vek: 25000h LED zamenljiv: da Energetska efikasnost: A+ MATERIJAL I BOJA Materijal: nerđajući čelik Boja: nerđajući čelik Materijal: staklo Boja: bela TEHNICKE INFORMACIJE Zastitna klasa: 2 Nivo zastite: IP65, IP67 Napajanje: 220-240V,50/60Hz Radni napon: 220-240V,50/60Hz Garancija: 5 godina

Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer *6827*03-2023 Arnold Hauzer autor izdanje: KULTURA Beograd 1966.g Tvrd Šiven povez,1013 str.( 486+527. strana),Latinica, ilustrovana, format: 24,5 x 16cm, težina 2000.grama Stanje: vrlo dobro-nema ispisivanja -korice tek manje promene i dopune Socijala Istorija Umetnosti i Književnosti 1-2. Arnold Hauzer - I tom, 485. straana, - II tom, 526. strana. Legenda o zlatnom veku veoma je stara. Sociološki uzrok veličanja prošlosti nije nam sasvim poznat; možda su mu koreni u plemenskoj i porodičnoj solidarnosti ili u nastojanju povlašćenih klasa da svoje povlastice zasnuju na nasleđu. U svakom slučaju, shvatanje da ono što je starije mora biti i bolje još uvek ima toliku moć da istoričari umetnosti i arheolozi u pokušajima da dokažu da je onaj umetnički stil koji se njima najviše dopada ujedno i najstariji ne prezaju čak ni od istorijskih falsifikata. Prema tome da li u u metnosti vide način za savlađivanje i potčinjavanje stvarnosti, ili je osećaju kao sredstvo za prepuštanje prirodi, neki naučnici izjavljuju da pr ve podatke o umetničkoj delatnosti predstavlja umetnost zasnovana na strogo formalnim principima, na stilizaciji i idealizaciji života dok je to za druge umetnost koja se zasniva na reprodukovanju i očuvanju prirodnog života stvari. Arnold Hauzer (1892-1978) je bio istoričar umetnosti i filma. Njegovo najvažnije delo Socijalna istorija umetnosti i književnosti objavljena je na engleskom jeziku 1950. godine i izazvala oprečna reagovanja zbog svoje ideološke obojenosti. Marksistički pristup umetnosti je u Zapadnoj Evorpi prihvaćen tek 60-ih i 70-tih godina XX veka. Ipak, interesovanje za njega počinje da jenjava kako se bližio raspad Sovjetskog saveza tako da se drugi istoričari umetnosti retko u svojim delima pozivaju na ovo veoma značajno Hauzerovo delo.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Đorđe Petrović (Viševac, 14. novembar 1762/16. novembar 1768. — Radovanjski lug, 26. jul [po julijanskom 14. jul] 1817.), poznat kao Karađorđe odnosno Crni Đorđe, bio je vožd (vođa) Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Rođen u siromašnoj srpskoj porodici u Šumadiji u Smederevskom sandžaku (Beogradskim pašaluku), Đorđe se istakao tokom Austrijsko-turskog rata (1788—1791) kao pripadnik srpskih frajkora, habzburške milicije sačinjene od Srba. U strahu od odmazde nakon austrijskog poraza 1791, sa porodicom je prebegao u Austriju, gde su živeli do 1794, kada je proglašena opšta amnestija. Đorđe se vratio u Šumadiju i postao trgovac stokom. Odmetnuti upravnik Vidinskog sandžaka, Osman Pazvanoglu, napao je Smederevski sandžak, a Đorđe se zajedno sa Stankom Arambašićem borio u pokušaju zaustavljanja napada. Nakon Seče knezova početkom 1804, koju su izvršili odmetnuti osmanski janičari poznati kao dahije, Srbi Beogradskog pašaluka su podigli ustanak. Karađorđe je jednoglasno izabran za vođu ustanka na skupu preživelih uglednih Srba u februaru 1804. godine. Za šest meseci, ustaničke snage su zarobile i pogubile većinu dahija, a do 1805. uništeni su i poslednji ostaci dahijskog otpora. Karađorđe i njegovi sledbenici zahtevali su dalekosežnu samoupravu, koju je sultan Selim protumačio kao prvi korak ka potpunoj nezavisnosti. Selim je odmah proglasio džihad protiv ustanika i naredio vojsci da krene na Pašaluk. Osmanlije su pretpele niz poraza od ustaničkih snaga. Ustanici su do 1806. zauzeli sve veće gradove u Pašaluku, uključujući Beograd i Smederevo, a proterali su njihove muslimanske stanovnike. Opterećen zahtevima Rusko-turskog rata (1806—1812), Selim je Srbima ponudio opsežnu samoupravu, ali je Karađorđe ponudu odbio zbog ruskog priznanja da će pomoći ustanicima ako nastave borbu. Česti međusobni sukobi, zajedno sa Napoleonovom invazijom na Rusiju 1812, oslabili su ustanike, a Osmanlije su uspele da preokrenu situaciju. Karađorđe je primoran da pobegne iz Srbije u oktobru 1813, a Beograd je kasnije tog meseca pao, čime je Prvi srpski ustanak slomljen. On i njegovi sledbenici su potražili utočište u Austriji, ali su uhapšeni i pritvoreni. Uprkos osmanskim zahtevima za njegovo izručenje, Austrijanci su Karađorđa predali Rusima, koji su mu ponudili utočište u Besarabiji. Tu se pridružio grčkom tajnom društvu Filiki heterija, koje je planiralo da pokrene panbalkanski ustanak protiv Osmanlija. Karađorđe se tajno vratio u Srbiju 1817, ali su ga ubrzo ubili agenti Miloša Obrenovića, suparničkog vođe ustanika, zbog straha da će Karađorđevo ponovo pojavljivanje dovesti do osmanskog odustajanje od ustupaka na koje su pristali poslije Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Karađorđe se smatra osnivačem dinastije Karađorđević, koja je tokom 19. i 20. veka vlada Srbijom u nekoliko perioda. Njegovo ubistvo rezultiralo je nasilnim, višedecenijskim sukobom njegovih potomaka i Obrenovića, pri čemu je vlast nad Srbijom nekoliko puta prelazila sa jednih na druge. Đorđe Petrović oženio se 1786. godine Jelenom Jovanović iz Masloševa. Iz tog braka rodilo se sedmoro dece – ćerke Sava, Sara, Poleksija i Stamenka, i sinovi Sima (umro po rođenju), Aleksa (umro u 29. godini u Kišinjevu, Rusija) i Aleksandar.Ubrzo po zasnivanju porodice Karađorđe je prešao u Srem, gde je kao dobrovoljac učestvovao u austrijsko-turskom ratu 1787-1791, pod komandom Radiča Petrovića. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Poreklo Spomenik Karađorđu u rodnom selu Viševcu. Karađorđe potiče iz siromašne porodice, koja se ranije u Viševac doselila iz Crne Gore — „od Podgorice[1] ispod Crne Gore”. Po drugom izvoru, narodnom predanju koje je 1940. godine objavio praunuk Rame Kuča — Alil, Karađorđev otac je živeo u mestu Žabren na Pešterskoj visoravni. To su znali svi Karađorđevići, a kralj Petar je zvao u Beograd, kod sebe u goste, svog kuma Alila Kuča. U tom muslimanskom selu sa tada 40 porodica jedina hrišćanska kuća bila je Petrova, i taj deo naselja se zvao „Petrovo polje”. Petar je zbog ubistva dvojice napadača kačaka, morao da se odseli sa porodicom u Šumadiju. Preveo ga je preko Kolena na Goliji, njegov zaštitnik i kum, musliman Ramo Kuč iz Žabrena.[2] Andrija Luburić spominje Župu Nikšićku kao kraj odakle su potekli Karađorđevići, a otimanje za slavne ličnosti je karakteristika i drugih krajeva. Tako Ivan Jastrebov navodi podatak da u selu Mačitevu (Kosovo i Metohija) pričaju da je Karađorđe rodom iz tog sela. Pobegao je jer je u planini pored sela ubio četiri Turčina, a pokazivali su mu ta četiri groba.[3] Ubrzo po selidbi roditelja iz Peštera, Đorđe je rođen u selu Viševcu, u Kragujevačkom okružju, ali je odrastao u obližnjoj Topoli. Majka Marica Živković rodom iz Masloševa u Šumadiji, bila je sposobna i otresita žena koju su zbog „muškog karaktera” zvali „Marica Katana” (konjanik). Njegov otac Petronije[1] zbog nesnalaženja i siromaštva (bio je toliko siromašan da nije mogao da plaća porez pa bi ostali stanovnici sela u kojem je živeo morali da preuzmu ovu obavezu umesto njega[4]) često je menjao spahije i mesto boravka, budući da Turci raju nisu preterano vezivali za baštinu. Kako je Đorđe stasavao i služio kod mnogo imućnijih Srba i Turaka, tako se i njihova materijalna situacija popravljala. Dan Karađorđevog rođenja nije zabeležen niti je kasnije, od njegovih savremenika, zapisan. Čudno je da se ni godina ne zna, odnosno u određivanju njegovog godišta se luta čitavih osamnaest godina, od 1752. do 1770. godine. Takođe je čudno da se vezan uz rođenje ne pominje ni jedan verski datum, što je tada bilo uobičajeno. Pogotovo što je on bio u pesmama opevani junak i vođa naroda, u njegovoj blizini su bili skoro svi pismeni Srbi tog vremena a ni svetske enciklopedije se ne slažu oko pretpostavljenog datuma. Istoričar Radoš Ljušić navodio da se Karađorđe rodio 14. novembra 1762. godine.[5] Tako se 1766. godina, odnosno 3. septembar 1752. godine pojavljuju u zapadnoevropskim enciklopedijama.[6][7], u sovjetskoj 1752. godina[8], u američkoj 1752/1762.[9] a u domaćim izvorima kao najverovatnija se pominje 1768. godina[10] Prema Janićiju Đuriću, Karađorđevom ličnom sekretaru, Karađorđe je rođen 1752. godine. Nemac Flamenstern (1813) navodi u svom delu da je Crni-Đorđe rođen 1767. godine i to slučajno u Beogradu.[11] Međutim, uz ime Karađorđa se pre vezuju priče o nebeskim pojavama kada je rođen. Tako se pominje svetlost na nebu i duga preko neba usred noći. Jedini pisani trag za vremena Karađorđevog života u kome se pominje dan rođenja je pismo ruskog poslanika u Beogradu Rodofinikina kada obaveštava svog pretpostavljenog da ga je „… Crni Đorđe pozvao u selo udaljeno sto vrsta na Đurđic da proslavimo dan njegovog rođenja i imendan”.[12] Naime, često je detetu davano ime po prazniku na koje je rođeno. Đurđic je po julijanskom kalendaru 3. novembra, odnosno u 18. veku po gregorijanskom 14. novembra. Upoređivanjem datuma prolazaka pojedinih kometa preko neba Srbije tih godina, postoji nekoliko kandidata. Međutim, Halejeva kometa jeste bila najsjajnija 13. marta 1759. godine, ali to nije blizu Đurđica već pre Đurđevdana. Jedna kometa je bila čak i sjajnija od Halejeve, ali se pojavila 11. juna 1758. godine što takođe ne odgovara Đurđicu. U svakom slučaju i u 1758. i u 1759. godini se na nebu pojavila kometa koja je mogla privući pažnju svedoka rođenja Đorđa.[13] Podizanje ustanka u Orašcu 1804 Fizički opis i karakter Đorđe Petrović Karađorđe bio je izrazito visok čovek, tamne kose i tamnije puti. Neki izvori navode da je bio visok oko dva metra. Bio je malo poguren i imao je povređenu levu ruku koju mu je povredio neki Turčin u boju na Jelenči. Memoari Prote Mateje Nenadovića navode drukčije, da je Karađorđe ranjen u dlan ruke tokom puškaranja sa momcima Alekse Nenadovića, dok je hajdukovao, nešto pre ustanka.[14] Takođe je imao ožiljak na obrazu, koji mu je napravio iguman manastira Bogovađe Žarko, kad su Srbi izašli iz Laudanovog šanca na Vračar 1804 godine da odu kod Turaka na pregovore. Žarko je tada zbog svađe sa Stanojem Glavašem oko žute ćorbatle (sekirice) hteo udariti Stanoja sabljom, pa ga je promašio i posekao Karađorđa po obrazu, na šta su Glavaš i drugi ustanici ubili Žarka plotunskom vatrom, što je uzbunilo vojsku koja je pošla u tvrđavu kod Turaka, pa su se vratili i izbegli zasedu, a Žarka su posle hvalili da ih je svojom pogibijom spasao[15] Vuk Karadžić navodi da je imao veliki nos po kome ga je bilo lako prepoznati. Vuk takođe navodi da je srpski vožd imao visok, piskutav i baršunast glas, koji je vrlo verovatno uništio konzumacijom rakije. Postoji anegdota da su Rusi pri prvom susretu bili oduševljeni njegovom visokom pojavom i telesnom građom, a da su se razočarali kada je progovorio. Sam ruski komandant u Varvarinskoj bici grof Orurk nije baš bio oduševljen Karađorđem i po voždovom odsustvu više puta ga je kod Mladena Milovanovića i drugih starešina vređao, nazivajući ga krmačom.[16] Po prirodi bio je strog i preke naravi, spreman da ubije za prestup, čak i najbližu rodbinu. Najčuveniji slučajevi su Karađorđevo ubistvo oca Petra, kneza Teodosija Marića i brata Marinka. Vuk Karadžić navodi da je vožd bio ćudljiv, da bi danima sedeo sam i grickao nokte, a kada bi ga neko upitao nešto, odmahnuo bi rukama. Kada bi popio malo rakije ili vina, postajao bi pričljiviji. Neki izvori navode da je Rodofinikin videvši voždovu sklonost ka konzumaciji alkohola, kao i kod ostalih starešina, probao Karađorđa da odvikne od pića, dajući mu čaj sa rumom, a da je Karađorđe kada je nestalo ruma odbio da pije čaj. Po karakteru bio je škrt čovek. U odevanju bio je neuredan. Čak su njegove starešine bile bogatije odevene od njega. Jednom prilikom Turci su poslali pregovarače posle boja. Kada su se našli među ustaničkim starešinama i pitali da govore sa Crnim Đorđem, Karađorđe se pojavio u prljavoj odeći, dok su ostale ustaničke vođe bile lepo odevene. Turci su pri odlasku ne verujući da su se sreli sa Karađorđem poručili ostalim vođama da pozdrave Crnog Đorđa. Izvori navode da je svoj orden svete Ane koji su mu dali Rusi iskrivio popravljajući neko bure. U poslednjim godinama ustanka, Karađorđe je tokom svađe sa Mladenom Milovanovićem doživeo nervni slom, što je značajno uticalo na njegovo prisustvo na frontu.[17] Posle sloma ustanka, Karađorđe je u emigraciji bio teško pogođen. Dane je provodio plačući. Ruski slikar Borikovski je naslikao portret Karađorđa tokom njegovog boravka u Rusiji 1816. Na portretu se vidi po tužnom pogledu da je Karađorđe posle sloma ustanka patio od melanholije.[18] Takođe se navodi da je Borikovski zamolio Karađorđa da oboji kosu u crno, što navodi da je vožd u kasnijim godinama bio sed.[traži se izvor] Uroš Knežević je uradio Karađorđev portret, skoro kopiju Borikovskog, a u Muzeju kneza Pavla se nalazio još jedan portret, nepoznatog autora, koji ga je prikazivao iz poluprofila.[19] Ženidba i emigracija u Austriju Devetnaestogodišnji Đorđe Petrović se 1785/1786. godine ženi Jelenom Jovanović sirotom devojkom, rodom iz sela Masloševa. Prema nekim izvorima, Jelenini roditelji su bili imućniji i nisu dali svoju kćer, ali ju je Đorđe oteo i učinio svojom ženom. Po drugom, verovatnijem izvoru, Đorđe je devojku u koju se zagledao na silu oteo iz mesta Jagnjila, gde je ona kod sestre boravila, jer su bili u zavadi mladići Topole i Jagnjila.[1] Posle ženidbe nije dugo ostao u Srbiji, jer je navodno ubio Turčina. Po Davidoviću, Đorđe je ubio tri Arnautina koji su mu došli u kuću i nasilje činili. Izbegao je zbog toga u Srem sa svojom porodicom, gde se nastanio 1787. godine u manastiru Krušedolu i počeo da radi kao šumar. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima — oceubistvo. Najverovatnija priča je da je njegov otac, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. Svi u zbegu su to razumeli kao pretnju da će se vratiti u ropstvo ili u smrt. Kada je uvideo da majčino preklinjanje oca da odustane od povratka ne pomaže i da ima podršku svih, digao je ruku na oca, a potom je njegovog oca Petronija dotukao momak iz pratnje — Đorđe Ostojić.[1] Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva. Godine 1796. po povratku u Srbiju, Karađorđe se navodno ispovedio i zamolio za oproštaj, koji je od sveštenstva dobio. Karađorđe je ubio ne samo svog oca već i još jednog člana svoje porodice. Kada je ustanak počeo, sredinom 1806. obesio je brata Marinka jer je bio optužen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli. Ta Karađorđeva prekost i surovost ulivala je strah svim Srbima, koji su pomislili da se mire sa Osmanlijama, i primoravala ih na poslušnost vođi ustanka.[20][21] Austro-turski rat i povratak u Srbiju Na početku Austrijsko-turskog rata, 1788. godine, kod nas poznatijeg kao Kočina krajina, Karađorđe počinje da ratuje na strani Austrije protiv Turaka, pod komandom Radiča Petrovića. Iz Srema gde su živeli, stupio je on prvo u Mihaljevićev frajkor, i ubrzo postao stražmešter. Tu je naučio „egzircir i zapt” vojni. Za iskazanu hrabrost dobio je Zlatnu medalju i podoficirski čin. Kao podoficir ratovao je ne oklevajući da se ogleda sa neprijateljem i ubija ugledne turske junake.[22] Sredinom 1791. zaključuje se Svištovski mir, Karađorđe dobija unapređenje i medalju za hrabrost. Sa porodicom 1791. godine prelazi u Topolu, gde je i ranije živeo. Po povratku odmeće se u hajduke, gde predvodi veliku hajdučku družinu. Do opadanja hajdučije dolazi 1793/1794. godine i Đorđe se povukao i skrasio uz porodicu, u Topoli. Počeo je da se bavi trgovinom stoke, trgujući preko granice sa Habzburškom monarhijom....

U dobrom stanju Heretici i renegati i drugi eseji / Isaac Deutscher prijevod Zdenka Grgić Vrsta građe esej Jezik hrvatski Godina 1990 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : `Avgust Cesarec`, 1990 Fizički opis 277 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Grgić, Zdenka Biblioteka Suvremene teme Prevod dela: Heretics and renegades and other essays Predmetne odrednice SSSR -- Političke prilike -- 20 v. Dojčer, Isak Sadržaj: 1. Heretici i renegati - Savjest bivših komunista - Tragičan život poljrugarskog ministra - 1984 - misticizam okrutnosti 2. Povijesni eseji - Dvije revolucije - Marx i Rusija - Trocki o Staljinu - E. H. Carr - povjesničar boljševičkog režima 3. Svršetak Staljinove ere - Rusija sredinom stoljeća - „Socijalistička konkurencija“ - Staljinova oporuka 4. Rusija na prijelazu - Slučaj Berija - Odgovor kritičarima - Poststaljinističko idejno previranje

Dvotomno izdanje studije profesorke Olge Luković Pjanović Beograd 1990. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 356 + 336 strana Napomena: na nekoliko strana blagi tragovi grafitne olovke (obeležen tekst); knjiga je veoma dobro očuvana. Olga Lukovic-Pjanović je četrdeset godina sakupljala materijal za ovo delo! Izvori kojima se služila su vrlo retki i na mnoge od podataka naići će i vrsni poznavaoci ove materije po prvi put. Ovo delo je izazvalo kontraverzne stavove već svojom prvom pojavom. Pisana jednostavnim, razumljivim jezikom knjiga obiluje retko viđenim kartama, a u njoj su obrađeni svi važniji događaji srpske istorije. Jedna divna, poučna i studiozna knjiga, u kojoj se kaže: `Pohlepa i gramzivost nikada nisu bili svojstvo Srbina a u tome i jeste tajna psihologija srpskog čoveka. Tajna njegove mudrosti katkada izbija snagom vulkana. Čudesni temperament Srbina izrastao je iz hiljada godina mira po slobodnim prostorima bez granica, te je stoga u Srpskoj duši sve bezgranično: i bol, i radost, i vernost, i vera,i čovekoljublje.`