format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: WINGS (UK) title: Mull Of Kintyre / Girls School release date: 1978 label, Cat. No: Jugoton, SCAP 88956 style: rock / pop Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+). 1. pressing, sa ovim matriksom: Matrix / Runout (Runout A): SCAP-88956-1 10178 MK Matrix / Runout (Runout B): SCAP-88956-2 10178 MK Objavljena su 3 pressinga. Prva dva nose gornji matriks kod, ali se razlikuju po rasporedu elemenata na etiketi. 1. presing ima natpis `JUS N.N4 201` odštampan plavkasto-sivom bojom na levoj strani, dok je na 2. pressingu ova oznaka data crnom bojom sa desne strane etikete. 3. pressing ima drugačiji matriks, pa ga po tome lakše prepoznajemo. Uprkos brojnim dobrim pesmama, `Mull of Kintyre` je bio i ostao najveći hit WINGS-a. Pesmu u pravom škotskom stilu - nije napisao Paul McCartney, što bi bilo očekivano, već treći član benda, Denny Laine (ex-MOODY BLUES). A Mull Of Kintyre B Girls School ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće (solo) ploče PAUL McCARTNEY-a i njegove grupe WINGS: I - PAUL McCARTNEY & WINGS - kompletna zvanična vinilna LP diskografija studijskih albuma (do 1997) i selektivna kompilacijska diskografija: 1) LP PAUL McCARTNEY - LP `McCartney` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76247173_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-1-solo-album-1970-G- 2) LP PAUL AND LINDA McCARTNEY - `Ram` (1971) 3) LP PAUL McCARTNEY - `McCartney II` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76247265_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76647617_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-veoma-dobra-VG- 4) LP DENNY LAINE with PAUL McCARTNEY - `In Flight` (Japanese Tears) (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/71582885_LP-PAUL-McCARTNEY-DENNY-LAINE-In-Flight-84-MINT 5) LP PAUL McCARTNEY - `Tug Of War` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76241725_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71582873_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66143037_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG 6) LP PAUL McCARTNEY - `Pipes Of Peace` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76241673_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241657_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241641_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582881_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-odlicna 7) LP PAUL McCARTNEY - `Give My Regards To Broad Street` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76241781_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76241805_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582877_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76241769_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-VG 8) LP PAUL McCARTNEY - `Press To Play` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/76246873_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76246929_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-M-NM-perfekt 9) LP PAUL McCARTNEY - `All The Best!` (1987) 10) LP PAUL McCARTNEY - `Снова В СССР` (1988) 11) LP PAUL McCARTNEY - `Flowers In The Dirt` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/76247057_LP-PAUL-McCARTNEY-Flowers-In-The-Dirt-89-PERFEKTNA 12) LP PAUL McCARTNEY - `Off The Ground` (1993) 13) LP PAUL McCARTNEY - `Flaming Pie` (1997) ---------------------------------------------------------------------- II - PAUL McCARTNEY - selektivna vinilna singl i EP (SP, EP) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY - `Another Day / Oh Woman, Oh Why` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/76239289_SP-PAUL-McCARTNEY-Another-Day-1971-VG-VG- 2) EP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Coming Up` (1980), 3-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76239705_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69752353_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-VG-VG- 3) SP PAUL McCARTNEY - `Take It Away / I`ll Give You A Ring` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76240337_SP-PAUL-McCARTNEY-Take-It-Away-1982-Germany-ODLICNA 4) SP PAUL McCARTNEY & MICHAEL JACKSON - `Say Say Say / Ode To A Koala Bear` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76239461_SP-PAUL-McCARTNEY-amp-MICHAEL-JACKSON-Say-Say-1983-NM 5) SP PAUL McCARTNEY - `No More Lonely Nights` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/71578685_SP-PAUL-McCARTNEY-No-More-Lonely-Nights-1984-VG- 6) SP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Put It There / Mama`s Little Girl` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/76239961_SP-PAUL-McCARTNEY-Put-It-There-1990-UK-PERFEKTNA ---------------------------------------------------------------------- III - WINGS: kompletna vinilna albumska LP diskografija: 1) LP WINGS - `Wild Life` (1971) 2) LP WINGS - `Red Rose Speedway` (1973) 3) LP WINGS - `Band On The Run` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76246321_LP-WINGS-Band-On-The-Run-1973-Canada-veoma-dobar 4) LP WINGS - `Venus And Mars` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/76246757_LP-WINGS-Venus-And-Mars-1975-VG-VG-veoma-dobra 5) LP WINGS - `Wings At The Speed Of Sound` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/76647597_LP-WINGS-Wings-At-The-Speed-Of-Sound-1976-odlicna 6) LP WINGS - `London Town` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582845_LP-WINGS-London-Town-1978-Jugotonac-G- 7) LP WINGS - `Back To The Egg` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76241921_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-NM-VG-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76241873_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71582849_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/63923401_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980- ---------------------------------------------------------------------- IV - WINGS: kompletna zvanična live i kompilacijska LP diskografija: 1) 3LP WINGS - `Wings Over America` (1976) 2) LP WINGS - `Wings Greatest` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582869_LP-WINGS-Greatest-Hits-1978-Germany-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76242085_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62098333_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71582865_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69746809_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-G-VG- ---------------------------------------------------------------------- V - WINGS: selektivna vinilna SP (singl) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `My Love / The Mess` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76239125_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-My-Love-1973-ODLICNA 2) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Jet / Let Me Roll It` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/69750521_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-Jet-1973-ODLICNA 3) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Band On The Run / Zoo Gang` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/76238033_SP-WINGS-Band-On-The-Run-Zoo-gang-1974-VG 4) SP WINGS - `Mull Of Kintyre / Girls School` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/69750301_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69750329_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76236193_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69750373_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-2-pressing-VG-G 5) WINGS - `Goodnight Tonight / Daytime Nightime Suffering` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/69750597_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76646741_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/69750605_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-samo-ploca

format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: WINGS (UK) title: Mull Of Kintyre / Girls School release date: 1978 label, Cat. No: Jugoton, SCAP 88956 style: rock / pop Ploča: VG- (4-), omot: VG (4). Vrlo dobar primerak. 1. pressing, sa ovim matriksom: Matrix / Runout (Runout A): SCAP-88956-1 10178 MK Matrix / Runout (Runout B): SCAP-88956-2 10178 MK Objavljena su 3 pressinga. Prva dva nose gornji matriks kod, ali se razlikuju po rasporedu elemenata na etiketi. 1. presing ima natpis `JUS N.N4 201` odštampan plavkasto-sivom bojom na levoj strani, dok je na 2. pressingu ova oznaka data crnom bojom sa desne strane etikete. 3. pressing ima drugačiji matriks, pa ga po tome lakše prepoznajemo. Uprkos brojnim dobrim pesmama, `Mull of Kintyre` je bio i ostao najveći hit WINGS-a. Pesmu u pravom škotskom stilu - nije napisao Paul McCartney, što bi bilo očekivano, već treći član benda, Denny Laine (ex-MOODY BLUES). A Mull Of Kintyre B Girls School ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće (solo) ploče PAUL McCARTNEY-a i njegove grupe WINGS: I - PAUL McCARTNEY & WINGS - kompletna zvanična vinilna LP diskografija studijskih albuma (do 1997) i selektivna kompilacijska diskografija: 1) LP PAUL McCARTNEY - LP `McCartney` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76247173_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-1-solo-album-1970-G- 2) LP PAUL AND LINDA McCARTNEY - `Ram` (1971) 3) LP PAUL McCARTNEY - `McCartney II` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76247265_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76647617_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-veoma-dobra-VG- 4) LP DENNY LAINE with PAUL McCARTNEY - `In Flight` (Japanese Tears) (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/71582885_LP-PAUL-McCARTNEY-DENNY-LAINE-In-Flight-84-MINT 5) LP PAUL McCARTNEY - `Tug Of War` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76241725_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71582873_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66143037_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG 6) LP PAUL McCARTNEY - `Pipes Of Peace` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76241673_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241657_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241641_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582881_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-odlicna 7) LP PAUL McCARTNEY - `Give My Regards To Broad Street` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76241781_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76241805_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582877_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76241769_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-VG 8) LP PAUL McCARTNEY - `Press To Play` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/76246873_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76246929_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-M-NM-perfekt 9) LP PAUL McCARTNEY - `All The Best!` (1987) 10) LP PAUL McCARTNEY - `Снова В СССР` (1988) 11) LP PAUL McCARTNEY - `Flowers In The Dirt` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/76247057_LP-PAUL-McCARTNEY-Flowers-In-The-Dirt-89-PERFEKTNA 12) LP PAUL McCARTNEY - `Off The Ground` (1993) 13) LP PAUL McCARTNEY - `Flaming Pie` (1997) ---------------------------------------------------------------------- II - PAUL McCARTNEY - selektivna vinilna singl i EP (SP, EP) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY - `Another Day / Oh Woman, Oh Why` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/76239289_SP-PAUL-McCARTNEY-Another-Day-1971-VG-VG- 2) EP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Coming Up` (1980), 3-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76239705_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69752353_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-VG-VG- 3) SP PAUL McCARTNEY - `Take It Away / I`ll Give You A Ring` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76240337_SP-PAUL-McCARTNEY-Take-It-Away-1982-Germany-ODLICNA 4) SP PAUL McCARTNEY & MICHAEL JACKSON - `Say Say Say / Ode To A Koala Bear` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76239461_SP-PAUL-McCARTNEY-amp-MICHAEL-JACKSON-Say-Say-1983-NM 5) SP PAUL McCARTNEY - `No More Lonely Nights` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/71578685_SP-PAUL-McCARTNEY-No-More-Lonely-Nights-1984-VG- 6) SP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Put It There / Mama`s Little Girl` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/76239961_SP-PAUL-McCARTNEY-Put-It-There-1990-UK-PERFEKTNA ---------------------------------------------------------------------- III - WINGS: kompletna vinilna albumska LP diskografija: 1) LP WINGS - `Wild Life` (1971) 2) LP WINGS - `Red Rose Speedway` (1973) 3) LP WINGS - `Band On The Run` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76246321_LP-WINGS-Band-On-The-Run-1973-Canada-veoma-dobar 4) LP WINGS - `Venus And Mars` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/76246757_LP-WINGS-Venus-And-Mars-1975-VG-VG-veoma-dobra 5) LP WINGS - `Wings At The Speed Of Sound` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/76647597_LP-WINGS-Wings-At-The-Speed-Of-Sound-1976-odlicna 6) LP WINGS - `London Town` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582845_LP-WINGS-London-Town-1978-Jugotonac-G- 7) LP WINGS - `Back To The Egg` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76241921_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-NM-VG-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76241873_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71582849_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/63923401_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980- ---------------------------------------------------------------------- IV - WINGS: kompletna zvanična live i kompilacijska LP diskografija: 1) 3LP WINGS - `Wings Over America` (1976) 2) LP WINGS - `Wings Greatest` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582869_LP-WINGS-Greatest-Hits-1978-Germany-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76242085_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62098333_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71582865_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69746809_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-G-VG- ---------------------------------------------------------------------- V - WINGS: selektivna vinilna SP (singl) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `My Love / The Mess` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76239125_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-My-Love-1973-ODLICNA 2) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Jet / Let Me Roll It` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/69750521_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-Jet-1973-ODLICNA 3) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Band On The Run / Zoo Gang` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/76238033_SP-WINGS-Band-On-The-Run-Zoo-gang-1974-VG 4) SP WINGS - `Mull Of Kintyre / Girls School` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/69750301_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69750329_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76236193_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69750373_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-2-pressing-VG-G 5) WINGS - `Goodnight Tonight / Daytime Nightime Suffering` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/69750597_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76646741_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/69750605_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-samo-ploca

format: 7` SP, Yugoslav licence, 1. pressing artist: WINGS (UK) title: Mull Of Kintyre / Girls School release date: 1978 label, Cat. No: Jugoton, SCAP 88956 style: rock / pop Ploča: VG- (4-), omot: VG+ (4+). 1. pressing, sa ovim matriksom: Matrix / Runout (Runout A): SCAP-88956-1 10178 MK Matrix / Runout (Runout B): SCAP-88956-2 10178 MK Objavljena su 3 pressinga. Prva dva nose gornji matriks kod, ali se razlikuju po rasporedu elemenata na etiketi. 1. presing ima natpis `JUS N.N4 201` odštampan plavkasto-sivom bojom na levoj strani, dok je na 2. pressingu ova oznaka data crnom bojom sa desne strane etikete. 3. pressing ima drugačiji matriks, pa ga po tome lakše prepoznajemo. Uprkos brojnim dobrim pesmama, `Mull of Kintyre` je bio i ostao najveći hit WINGS-a. Pesmu u pravom škotskom stilu - nije napisao Paul McCartney, što bi bilo očekivano, već treći član benda, Denny Laine (ex-MOODY BLUES). A Mull Of Kintyre B Girls School ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće (solo) ploče PAUL McCARTNEY-a i njegove grupe WINGS: I - PAUL McCARTNEY & WINGS - kompletna zvanična vinilna LP diskografija studijskih albuma (do 1997) i selektivna kompilacijska diskografija: 1) LP PAUL McCARTNEY - LP `McCartney` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/76247173_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-1-solo-album-1970-G- 2) LP PAUL AND LINDA McCARTNEY - `Ram` (1971) 3) LP PAUL McCARTNEY - `McCartney II` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76247265_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-PERFEKTNA- https://www.kupindo.com/Ploce/76647617_LP-PAUL-McCARTNEY-McCartney-II-1981-veoma-dobra-VG- 4) LP DENNY LAINE with PAUL McCARTNEY - `In Flight` (Japanese Tears) (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/71582885_LP-PAUL-McCARTNEY-DENNY-LAINE-In-Flight-84-MINT 5) LP PAUL McCARTNEY - `Tug Of War` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76241725_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/71582873_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/66143037_LP-PAUL-McCARTNEY-Tug-Of-War-1983-1-press-VG 6) LP PAUL McCARTNEY - `Pipes Of Peace` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76241673_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241657_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76241641_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582881_LP-PAUL-McCARTNEY-Pipes-Of-Peace-1983-odlicna 7) LP PAUL McCARTNEY - `Give My Regards To Broad Street` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76241781_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/76241805_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-BroadStreet-M-NM https://www.kupindo.com/Ploce/71582877_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-NM https://www.kupindo.com/Ploce/76241769_LP-PAUL-McCARTNEY-Give-My-Regards-To-Broad-Street-VG 8) LP PAUL McCARTNEY - `Press To Play` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/76246873_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/76246929_LP-PAUL-McCARTNEY-Press-To-Play-1983-M-NM-perfekt 9) LP PAUL McCARTNEY - `All The Best!` (1987) 10) LP PAUL McCARTNEY - `Снова В СССР` (1988) 11) LP PAUL McCARTNEY - `Flowers In The Dirt` (1989) https://www.kupindo.com/Ploce/76247057_LP-PAUL-McCARTNEY-Flowers-In-The-Dirt-89-PERFEKTNA 12) LP PAUL McCARTNEY - `Off The Ground` (1993) 13) LP PAUL McCARTNEY - `Flaming Pie` (1997) ---------------------------------------------------------------------- II - PAUL McCARTNEY - selektivna vinilna singl i EP (SP, EP) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY - `Another Day / Oh Woman, Oh Why` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/76239289_SP-PAUL-McCARTNEY-Another-Day-1971-VG-VG- 2) EP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Coming Up` (1980), 3-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76239705_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69752353_EP-PAUL-McCARTNEY-Coming-Up-1980-VG-VG- 3) SP PAUL McCARTNEY - `Take It Away / I`ll Give You A Ring` (1982) https://www.kupindo.com/Ploce/76240337_SP-PAUL-McCARTNEY-Take-It-Away-1982-Germany-ODLICNA 4) SP PAUL McCARTNEY & MICHAEL JACKSON - `Say Say Say / Ode To A Koala Bear` (1983) https://www.kupindo.com/Ploce/76239461_SP-PAUL-McCARTNEY-amp-MICHAEL-JACKSON-Say-Say-1983-NM 5) SP PAUL McCARTNEY - `No More Lonely Nights` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/71578685_SP-PAUL-McCARTNEY-No-More-Lonely-Nights-1984-VG- 6) SP PAUL McCARTNEY (& WINGS) - `Put It There / Mama`s Little Girl` (1990) https://www.kupindo.com/Ploce/76239961_SP-PAUL-McCARTNEY-Put-It-There-1990-UK-PERFEKTNA ---------------------------------------------------------------------- III - WINGS: kompletna vinilna albumska LP diskografija: 1) LP WINGS - `Wild Life` (1971) 2) LP WINGS - `Red Rose Speedway` (1973) 3) LP WINGS - `Band On The Run` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76246321_LP-WINGS-Band-On-The-Run-1973-Canada-veoma-dobar 4) LP WINGS - `Venus And Mars` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/76246757_LP-WINGS-Venus-And-Mars-1975-VG-VG-veoma-dobra 5) LP WINGS - `Wings At The Speed Of Sound` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/76647597_LP-WINGS-Wings-At-The-Speed-Of-Sound-1976-odlicna 6) LP WINGS - `London Town` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582845_LP-WINGS-London-Town-1978-Jugotonac-G- 7) LP WINGS - `Back To The Egg` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76241921_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-NM-VG-M-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76241873_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71582849_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/63923401_LP-WINGS-Back-To-The-Egg-1980- ---------------------------------------------------------------------- IV - WINGS: kompletna zvanična live i kompilacijska LP diskografija: 1) 3LP WINGS - `Wings Over America` (1976) 2) LP WINGS - `Wings Greatest` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/71582869_LP-WINGS-Greatest-Hits-1978-Germany-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76242085_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/62098333_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/71582865_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69746809_LP-WINGS-Greatest-Hits-1979-1-press-G-VG- ---------------------------------------------------------------------- V - WINGS: selektivna vinilna SP (singl) diskografija: 1) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `My Love / The Mess` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/76239125_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-My-Love-1973-ODLICNA 2) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Jet / Let Me Roll It` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/69750521_SP-WINGS-i-Paul-Mc-Cartney-Jet-1973-ODLICNA 3) SP PAUL McCARTNEY & WINGS - `Band On The Run / Zoo Gang` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/76238033_SP-WINGS-Band-On-The-Run-Zoo-gang-1974-VG 4) SP WINGS - `Mull Of Kintyre / Girls School` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/69750301_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69750329_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76236193_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69750373_SP-WINGS-Mull-Of-Kyntire-1978-2-pressing-VG-G 5) WINGS - `Goodnight Tonight / Daytime Nightime Suffering` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/69750597_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-NM-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/76646741_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/69750605_SP-WINGS-Goodnight-Tonight-1979-samo-ploca

Krik koji tera zle duhove, Dominik de Vilpen 2006 god 201 str. mek povez stanje odlično 350 PRIKAZ KNJIGE: Ne dešava se retko da delo privuče pažnju usled toga što je autor već poznat u bilo kojoj oblasti javnog života. To se može dogoditi i u ovom slučaju. Dominik de Vilpen se školovao da bi se profesionalno bavio književnošću i pravom, ali se ipak našao u centru političkog života Francuske. Nakon toga što je zauzimao različite položaje u Ministarstvu inostranih poslova, Vilpen je u maju 2005. postao premijer Francuske Vlade. Kao aktivni učesnik u politici našeg doba, ovaj autor teško da može da razočara prikazom stanja današnje politike. Veoma zanimljiv stil pisanja koji praktično vuče napred uz simboličke prikaze koji su čvrsto povezani sa realnošću teško da mogu čitaocu dozvoliti predah. Iznoseći vlastite stavove o krizi svoje nacije, Vilpen ne propušta da ih potkrepi citatima Tokvila, Boaloa, Monteskjea, Rusoa ili Sen-Simona. Neosporno široko obrazovan, autor ipak ostaje veran sopstvenoj viziji. Njegov analitički duh se pokazuje u strukturi dela - Vilpen započinje prodiranjem u „dubinu nacionalne duše“ (str. 15.) kako bi otkrio njenu suštinu, ambicije, probleme; zatim ukazuje na karakteristike sadašnjosti kojima politika mora da se prilagodi i koje zahtevaju njenu promenu; i na kraju, poziva na mirnu reformu koja će ponovo oživeti duh nacije, povratiti autoritet vlasti i vratiti Francuskoj vodeću ulogu na kontinentu. Večito razjedinjena, teturajući se između pobune i pokornosti, inovativnog duha i konzervatizma, Francuska je ipak izgradila briljantnu istoriju. Suočena sa zahtevima sadašnjice, a i dalje nemoćna da se oslobodi tradicije i osmeli na nove koncepcije, ova zemlja je sa čela prešla u senku Evrope. Pitanje koje autor postavlja jeste „Da li će Francuska postati ostrvo prepušteno fantaziji i tako opravdati kritike zbog prazne nadmenosti, ili će pak, verna samoj sebi, smoći snage i imaginacije da još jednom iznenadi?“ (str. 3). Vlast je nekada odlučivala, pružala potporu i smernice društvu, uživala potpuno poverenje građana i tako imala legitimitet u pravom smislu. „Na glasanje se išlo kao na misu: iz ubeđenja“ (str. 9.), danas su se stvari promenile, građani bojkotuju izbore, ne odazivaju se ili se udružuju u protivničke tabore. Osećajući se nesigurnom, vlast danas samo zauzima prostor, a ništa ne čini. Šta predstavlja uzrok ovakve nestabilnosti vlasti, njene udaljenosti od građana? Zahtevi današnjeg vremena se razlikuju od zahteva nekada. Došlo je vreme nestabilnosti, vreme ispunjeno protivrečnostima, vreme opšteg ludila. Tržište preuzima vodeću ulogu na svetskoj sceni što stvara sve veće razlike kako između država tako i unutar jednog naroda. Znanje je sve obimnije i dostupnije, toliko da preti da se okrene protiv čoveka. Kakav paradoks – „s jedne strane uvek sve šira znanja...., a sa druge satrven moral, etika bez aure, smisao koji izmiče“ (str. 49.)! U takvom svetu koj e g karakteriše individualnost, pojedinac postaje sve nemoćniji, nesigurniji, s jedne strane suviše daleko od kolektivnog duha, a sa druge jedini spas vidi u vlasti. Međutim, kako o Francuskoj sve više odlučuje međunarodno tržište, a sve manje Parlament, vlast ostaje nemoćna. „Kakva je to vlast koja ne može ništa?“ (str. 10). Takva vlast izaziva nepoverenje što utiče na kidanje svih tradicionalnih činioca integracije koji predstavljaju suštinu nacije – koheziju društva i volju za zajedničkim život o m (str. 62). „Došlo je vreme obnove“ (str. 2), veruje Vilpen, promene koja je neophodna kako bi se sprečio „posmrtni marš“ (str. 2) nacije. U tom cilju, vlast mora raskinuti tako čvrste veze sa tradicionalnim osnovama, ostaviti se ideologije i postati pragmatična. U ovom svetu stalnog nadmetanja na svetskoj pozornici, akcija je jedini način da se opstane, vidljivi rezultati su jedini način da vlast povrati poverenje i okupi građane oko jedinstvenog projekta. Ono što staje na put reformi jeste strah koji se krije u srcu francuske tajne, „strah koji se proteže kroz vekove i daje odnosu vlasti i društva dobar deo njegove osobenosti“ (str. 17.). Zaplašena paradoksom vremena, ogorčenom gomilom koja nezadovoljstvo iskazuje na ulicama, vlast se plaši da deluje, plaši se neuspeha, negodovanja. U takvom stanju, kako ne zapasti u „iskušenje bekstva u konzervativnost?“ (str. 50.) Zadržavanje starog izgleda dvora bez stare funkcije ne rezultira neuspehom, ali ne može ni da promaši. Vlast postoji, ali ne dela – dakle nema greške. Podrška je obezbeđena, bar na neko vreme, jer tu su dvorjani, ti zaljubljenici u vlast koji sve čine da joj se približe, da zadrže svoj status, ostvare vlastiti interes. Dvorski duh, koji je vlasti uvek bio potreban (str. 99.), kako veruje naš autor zajedno sa Sen-Simonom, i ta zaljubljenost u vlast, jeste ono što je stalno razdire. Odobravanje radi interesa, smena radi položaja, ali nikako podsticaj na delatnost. Vlast se mora suočiti sa zahtevima današnjice, zalečiti rane koje joj ne daju napred, pobediti strah i krenuti putem reforme. Usled straha što „u Francuskoj reforma izgleda protiv prirode; kao da je jedino revolucija u stanju da pobedi tromost i nametne obnovu“ (str. 145.), što dokazuje i Francuska revolucija iz 1789., Vilpen u kantijanskom duhu naglašava da reforma mora biti mirna i bez nasilja. U suprotnom, kada poredak biva menjan pobunama, onaj koji ga sledi postaje nesiguran, uvek preti kontrarevolucija, „ono što je rođeno iz mača moralo je nastradati od mača“ (str. 34.). Time se stvar ne rešava, već se samo strah produbljuje i jedinstvo nestaje. Pogledati u oči stvarnosti i odgovoriti na njene izazove, to je rešenje. Vlast se mora prilagoditi vremenu jer „ svako doba donosi poseban duh, i ono što pristaje jednom sputava drugo“ (str. 25.). Reforma podstaknuta duhom današnjice, mora se proširiti na čitavo društvo, zahvatiti njegovu strukturu. Ova reforma nije samo politička, već se ona mora proširiti i na polje kulture, intelekta i etike. Mirna revolucija mora ponovo humanizovati svet, postaviti čoveka u centar i ne dozvoliti mu da padne u senku vlastitih izuma. Cilj je uskladiti evoluciju koja napreduje nepredvidivom brzinom i čoveka koji se sporo menja, ostvariti pomirenje etike i napretka, ekonomije i morala, vlasti i naroda. Poslednji imperativ reforme jeste „prihvatanje kulture rizika i slobode, priznavanje sveta takvog kakav jeste, potvrda volje uprkos strahu“ (str. 142-143.). Vratiti smisao pojedincu integrišući ga u državu u koju veruje, jedini je odgovor vremenu. Ovakva promena svakako zahteva kormilara, lidera koji može odgovoriti na izazov. Potrebni su kormilari „koji pružaju ruku na obe strane, dovoljno daleko u prošlost da okupe, dovoljno daleko u budućnost da bace sidro, ostave znak; zglobni ljudi, ljudi-raskršća, uspravni ljudi“ (str. 152.). Njihova uloga nije da vuku društvo, već da pojedince podstaknu da izvor pokreta nađu u sebi samima. Potrebni na svim stupnjevima društvene lestvice, ovi kormilari objedinjujući u sebi tradiciju i inovaciju, ideologiju i rezultat, moral i snalažljivost, za cilj sebi postavljaju opšti interes u kojem mora biti istaknuta uloga pojedinca. Jedino na taj način vlast može povratiti poverenje i legitimitet koji odatle proističe, nacija jedinstvo, a građanin smisao zajedničkog života. Primer ovakvog lidera Vilpen vidi u generalu de Golu koji je uspeo da reformiše vlast, „koji je odabrao put stalnog prilagođavanja savremenosti“ (str. 44). Usled toga što vreme zahteva brzinu, da bi se rezultati postigli, mora se naglo reagovati uz opasnost negodovanja i ne prihvatanja. Sudbinu odbacivanja od vlastitog naroda kome se čini dobro, doživeo je i sam de Gol. Postojanje Evropske Unije koja diktira pravila tržišta nije uzrok pada Francuske sa vodeće pozicije. Neodlučnost vlasti da se oslobodi anksioznosti koja je vuče konzervatizmu, sve veće udaljavanje od građana i nesigurnost u sopstvene postupke, jeste ono što uzrokuje njenu stagnaciju. Danas je od važnosti „mudra kombinacija nacionalnog prostora, gde se prednost daje demokratiji i evropske zajednice, koja valorizuje naše ekonomske prednosti“ (str. 191.) Izolacija nacije s jedne strane, i razjedinjenost naroda sa druge, ne može doneti rezultat. Jedino saradnja uz osećaj pripadnosti jednoj grupi može pokrenuti pojedince da napreduju, što dalje ima široke posledice. Uhvaćena u koštac sa zahtevima savremenog sveta, Francuska mora da skupi snage da se uzdigne iz pepela prošlosti. Teturajući se između straha i ambicije, uvek bačena na dve suprotnosti, ova zemlja kao Feniks mora ponovo oživeti i vratiti svoj nestali sjaj. Vilpen veruje da „Francuska posrće, ali ne pada. Fascinantna nacija koja šibana vetrovima i olujama, omamljena ili poletna, bdi kao Garguj u svom kamenom snu“ (str. 3.). Izlažući analizu trenutnog stanja svoje nacije i načina da se ponovo pokrene, a

Светоотачко тумачење Књиге Постања и одговор на заблуде еволуционизма. Православно тумачење стварања света и настанка првих људи. Јесмо ли синови мајмуна или синови Божији? Од Светог Јована Златоуста до оца Серафима Роуза Црква кличе: "Синови смо Божји!" Идеална за храбре вероучитеље, спремне да деци сведоче истину Цркве! САДРЖАЈ Све си премудрошћу створио: Свети оци о књизи постања Свети Јован Златоусти Шестоднев (Беседе на Књигу Постања) Омилија прва. О почетку стварања: У почетку створи Бог небо и земљу, 7 Омилија друга На остатак стиха: На почетку створи Бог небо и земљу, до: И би вече, и би јутро, дан један, 13 Омилија трећа И рeче Бог: нека буде свод посред воде и да раставља воду од воде. И би тако. (Пост. 1.6-8), 20 Омилија четврта И рече Бог: нека се сабере вода под небом на једно место и нека се појави копно. (Пост. 1.9-13), 28 Омилија пета И рече Бог: нека буду светила на своду небеском да светле на земљи и да деле дан од ноћи: и нека постану знаци временима и данима и годинама. (Пост. 1.14-19), 34 Омилија шеста И рече Бог: нека изведу воде гмизавце душа живих и птице које лете над земљом по своду небеском; и би тако. И створи Бог китове велике и сваку душу животиња гмизавих, које изведоше воде по врстама њиховим. (Пост. 1.20-24), 42 Омилија седма И рече Бог: начинимо човека по слици нашој и по подобију. И нека владају рибама морским и птицама небеским и стоком и зверима и свом земљом и свим гмизавцима који гмижу по земљи. (Пост. 1.26), 50 Омилија осма На наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој. и против оних који питају зашто су створене звери и каква је корист од њиховога стварања, и о томе да управо то сведочи и о части указаној човеку и о неизрецивом човекољубљу Божјем, 57 Омилија девета Савет онима који се стиде да након трпезе учествују на вечерњој служби и на наставак стиха: Начинимо човека по слици нашој и по подобију и: И створи Бог човека; по слици Божјој створи га; мушко и женско створи их. (Пост. 1.26-2.3), 63 Омилија десета На наставак стварања: Ово је књига постања неба и земље, када би; у тај дан створи Бог небо и земљу. (Пост. 2.4-7), 72 Омилија једанаеста И насади Господ Бог рај у Едему према истоку и постави тамо човека кога сазда. (Пост. 2.8-14), 79 Омилија дванаеста И узе Господ Бог човека кога сазда и постави га у рај сладости да га обрађује и чува. (Пост. 2.15-20), 85 Омилија тринаеста А Адаму се не нађе помоћник подобан њему. И метну Бог иступљење на Адама и овај заспа. И узе једно од ребара његових и испуни плоћу место тога. И сазда Бог од ребра, које узе од Адама, жену. (Пост. 2.20-25), 92 Омилија четрнаеста О преступу првозданих. И беху обоје наги, и Адам и жена његова, и не беше их стид. (Пост. 2.25-3.7), 100 Омилија петнаеста И зачуше глас Господа Бога који хођаше по рају по подне. (Пост. 3.8-19), 109 Омилија шеснаеста И назва Адам жену своју Живот, јер је она мајка свих живих. И створи Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине кожне и обуче их. И рече Бог: гле. Адам поста као један од нас. (Пост. 3.20-4.7), 123 Свети Јефрем Сиријски Тумачење Шестоднева Из тумачења Књиге постања, 133 Блажени Аврелије Августин О Постању, 153 Јеромонах Серафим Роуз Постање, стварање и рани човек – православно хришћанско становиште – Јеромонах Дамаскин ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА Прича која је у позадини ове књиге, 183 1. Интелектуални миље у којем се формирао о. Серафим Роуз, 183 2. Од еволуционог до православног погледа на свет, 185 3. Корени еволуционизма, 188 4. Дух Светих Отаца, 189 5. Еволуција и хилијазам, 190 6. „Традиционалисти“ у корист еволуције, 191 7. Научна страна питања, 193 8. „Курс о опстанку“ и курсеви о Постању, 197 9. Планови за писање књиге, 199 10. Развој током 80-тих, 200 11. Развој током 90-тих: Филип Е. Џонсон, 201 12. Промене у православном свету, 204 13. С оне стране дарвинизма, 205 14. О овој књизи, 205 15. Превасходни допринос ове књиге савременом свету, 206 16. Човекова природа, 209 Филип Е. Џонсон ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ И НАУКА 21. ВЕКА, 212 1. Механизам еволуције: мутација и селекција, 216 2. Теза о заједничком претку, 219 3. С еволуцијом (у научном смислу) је нераздвојиво повезано безбожништво, 220 4. Закључак: Да ли нам наука може испричати истиниту причу о стварању?, 222 Јеромонах Серафим Роуз ПРВИ ДЕО ПРАВОСЛАВНИ СВЕТООТАЧКИ КОМЕНТАР НА ПОСТАЊЕ Примедба уредника, 225 ПРЕДГОВОР: Зашто треба изучавати Књигу Постања?, 225 Прво поглавље КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА 1. Приступ, 227 2. Свети Оци – наш кључ за разумевање Књиге Постања, 230 3. Основна начела нашег приступа разумевању Књиге Постања, 233 4. Дословно или символично тумачење?, 235 5. Природа текста, 238 Друго поглавље ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА 1. Увод, 243 2. Општа запажања о Шестодневу, 245 3. Зашто Шест дана?, 247 Треће поглавље ШЕСТ ДАНА (дан за даном) 1. Дан први (Пост. 1.1-5), 250 2. Дан други (Пост. 1.6-8), 257 3. Дан трећи (Пост. 1.9-13), 260 4. Дан четврти (Пост. 1.14-19), 263 5. Дан пети (Пост. 1.20-23), 267 6. Дан шести (Пост. 1.24-31), 273 Четврто поглавље СТВАРАЊЕ ЧОВЕКА (Пост. 1.26-31 и 2.4-7), 277 Пето поглавље РАЈ (Пост. 2.8-24), 292 Шесто поглавље ЧОВЕКОВ ПАД (Пост. 3.1-24), 310 Седмо поглавље ЖИВЉЕЊЕ ИЗВАН РАЈА (Пост 4.1-6.5), 326 1. Адамово изгнанство, 326 2. Каин и Авељ, 327 3. Генеалогија од Адама преко Сита до Ноја, 333 4. Кварење људског рода, 337 Осмо поглавље Потоп (Пост. 6.5-8.22), 339 Девето поглавље РАСЕЈАВАЊЕ НАРОДА (Пост. 9.1-11.32) 1. Ноје и нови савез (завет) Божији, 351 2. Нојев пород, 355 3. Вавилонска кула, 357 ДРУГИ ДЕО ФИЛОСОФИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ Прво поглавље НАУКА И СВЕТИ ОЦИ 1. Истинско богословље и световно знање, 360 2. Наука и хришћанска философија, 363 3. Разликовање материјалистичких маштарија и научних истина, 364 4. Наука као нижи облик знања, 365 5. Отуђени мисаони систем, 366 6. Недостатак философске културе међу православним хришћанима, 366 7. Философија Светих Отаца, 367 Друго поглавље КРАТКА КРИТИКА ЕВОЛУЦИОНОГ МОДЕЛА 1. Увод, 368 2. Историјска позадина, 371 3. „Докази“ еволуције, 374 4. Теорија еволуције може се разумети философски, 387 5. Сукоб између хришћанске Истине и еволуционе философије, 394 Треће поглавље ХРИШЋАНСКИ ЕВОЛУЦИОНИЗАМ Предговор издавача:, 405 1. Увод, 405 2. Леконт ди Нуј, 407 3. О. Антоније Костурос, 410 4. Карл Ранер, 411 5. Стефанус Тростер, 412 6. Теодосије Добжањски, 413 7. Тејар де Шарден, 414 ТРЕЋИ ДЕО ПИТАЊА И ОДГОВОРИ – Са курса о Постању 1. Старост Земље, 417 2. Датовање на основу угљеника 14, 418 3. Геолошки слојеви, 420 4. Питање модела, 421 5. Порекло небеских тела (светоотачка космогонија), 421 6. Научни креационизам, 424 7. Различите еволуционе идеје, 426 8. Границе биолошке промене, 427 9. Људска еволуција, 428 10. Границе научног истраживања, 431 11. Библијска хронологија, 432 12. Преегзистенција душа, „реинкарнација“ и еволуција, 433 13. Природа Раја, 434 14. Слободна воља, 436 15. Стварање Адама и Еве, 437 16. Адамов ум, 439 17. Рај и Небеса, 441 18. Ђаво, 442 19. Христово духовно тело, 445 20. Свод, 445 21. „Локација“ Раја, 447 22. Између Пада и Потопа, 448 23. Потоп, 448 24. Светоотачко тумачење против модерног текстуалног критицизма, 449 25. Старост патријараха, 451 26. Различита тумачења, 451 ПОСЛЕДЊИ ГОВОР ОЦА СЕРАФИМА О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЕВОЛУЦИЈИ, 453 Додатак ЉУБАВ БОЖИЈА КОЈА ТВОРИ НИ ИЗ ЧЕГА ШЕСТОДНЕВ ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА Истина Светих Отаца и лажна наука атеизма Др Александар Каломирос БОЖИЈИ УДАХ У ТЕЛО ЧОВЕКОЛИКОГ МАЈМУНА (Из писма о. Серафиму Роузу о еволуцији човека), 465 Еволуцијски узнапредовала животиња и разумно створење, 468 Против приговора, 472 Потреба за временом, 475 Непосредно или посредно стварање?, 476 Континуитет и козмичка сотириологија, 477 Отац Серафим Роуз ПРАВОСЛАВНО СХВАТАЊЕ ЕВОЛУЦИЈЕ (Писмо А. Каломиросу), 480 Теорија еволуције. наука или философија?, 481 Предмет расправе, 482 Како разумети реч „еволуција“?, 483 „Православни еволуционизам“ и светоотачко учење, 488 Стање природе пре и после пада, 500 Наука и Божанско откривење, 504 Православни поглед на природу човека, 510 Закључак, 527 Јеромонах Дамаскин Кристенсен Еволуционизам и религија будућности 1. Крај научног материјализма, 533 2. Еволуционизам и философија антихриста, 536 3. Тејар де Шарден као „пророк“, 537 4. Елементи тејаризма, 538 5. Нова еволуционистичка синтеза, 543 6. Минимални захтеви које хришћани морају испунити да би могли да приступе Новој синтези, 548 7. „Бог“ нове синтезе, 550 8. Философија антихриста, 555 9. Дух у основи философије, 558 10. Утицај еволуционистичке философије на хришћане, 562 11. Изазов упућен еволуцији и оно што следи, 564 12. Православље данас, 568 Свештеник Константин Буфејев Јерес еволуционизма 1. Уместо предговора. Апологија наслова, 570 2. Еволуционизам као вероучење или вера у еволуцију, 572 3. Може ли православни верник да не буде креациониста?, 574 4. Еволуционизам је вера неправославна, 580 1. Стварање или еволуција?, 580 2. Да ли су се врсте појавиле тренутно или су се образовале постепено?, 581 3. Однос према смрти, 582 4. Појава нових врста – нужни степеник на еволуционој лествици или пројава слободе стваралаштва Божије Премудрости?, 584 5. Човек: круна стварања или производ еволуције?, 585 6. Однос према Шестодневу, 587 7. Старост васионе: хронологија библијска или природнонаучна, 588 8. Еволуција или деградација?, 590 5. Еволуционизам као пагански поглед на свет, 590 6. Примери замене православног вероучења јеретичким еволуционистичким представама, 595 7. Један пример неуспешно изграђене теорије „православног еволуционизма“, 603 8. Један пример неуспеле одбране „православног еволуционизма“, 609 9. Уместо закључка. Прича о грудви снега, 617 Наслов: Нека буде светлост: стварање света и рани човек: православно тумачење Књиге Постања (Јован Златости, јеромонах Серафим Роуз, блажени Августин, Св. Јефрем Сиријски) Издавач: Образ светачки Страна: 632 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-86555-04-7

Светог и доброг Старца заиста је, уза све остало, красио дух непатворене саборности, красило га је осећање свеправославног јединства и прожимања, као што му је и срце било испуњено свечовечанском љубављу. Све је волео једнако: са истом љубављу, преданошћу и жаром молио се за наш, српски народ и за остале православне народе као што се молио и за сопствени, грчки народ. Чини ми се, ипак, да је српском народу поклањао нарочиту молитвену пажњу, свакако и зато што је најпре предосећао, а затим и осећао, по дару Духа Светога, све његове патње и невоље. Често је, наиме, и ноћу телефоном будио своју духовну децу и хришћане које је познавао, и позивао их да се моле за своју браћу Србе. Предвидео је избијање ратног сукоба на простору наше отаџбине... Издалека је, благодаћу Божјом, видео да српски народ, подсвесно, гаји само још једну наду, наду у своју Цркву, и да ће једног дана, и то ускоро (а ово је све говорено још у време док је "пламе наше" духовно спавало "сном мртвијем"!) "изненада нагрнути" у Цркву. САДРЖАЈ Реч унапред, 7 Клитос Јоанидис СТАРАЦ ПQРФИРИЈЕ, 13 Кратка биографија старца Порфирија, 17 Монашки призив, 17 Посета божанске благодати, 20 Повратак са Свете Горе, 22 Рукоположењс у чин свештеномонаха, 23 Духовник, 24 Архимандрит, 25 Парох у Цакеји и у манастиру Светог Николе у Ано Ватији на Евији, 26 У пустиљи атинске Омоније, 26 ”... Потребама мојим и оних који су са мном били, послужише ове руке моје" (Дел. ап. 20,34), 27 "Сила се моја у немоћи показује савршена" (11 Кор. 12,9), 29 Старац оснива женски манастир, 31 Подиже храм Преображења Господљег, 32 Припрема свој повратак на Свету Гору, 32 Уснуо у Господу, 34 Кратак осврт, 35 Уместо епилога, 36 Опроштајно писмо старца Порфирија, 39 Поуке старца Порфирија забележене на магнетофонској траци, 42 Разговор са познаницима, 48 Иринеј Буловић, 48 Амфилохије Радовић, 56 Јеромонах Атанасије, 58 Протопрезвитер Георгије Металинос, 62 Свештеник Георгиос Хр. Ефтимију, ,69 Архимандрит Данило Гувалис, 77 Архимандрит Јоаникије Коцонис, 88 Монах Мојсеј, 93 Монах Никодим Билалис, 96 Николај Сотиропулос, теолог, 109 Панајотис Сотирхос, 118 Н. Н., теолог, 125 Андреас Тилиридис, 129 Х. Х., 132 Јоргос Димитриу, 138 Митрополит Кидоније и Алокороноса Г. Иринеј, 142 О. Елефтериос Капсоменос, 143 Константин Скутерис о, 144 Писали су о старцу Порфирију, 151 Георгиос Палазахос, 151 Никос Зиас, 160 Константин Григоријадис, 1 64 Марија Кондојани Јоаниду, 170 Причали су нам о старцу Порфирију, 176 Разговори старца Порфирија са Кипранима, онако како су их они сами забележили, 180 К. И ., 180 Д. П., 181 Причао нам је старац Порфирије, 182 Избор из дијалога старца Порфирија са његовом духовном децом, 185 Монах Агапије БОЖАНСКИ ОГАЊ КОЈИ ЈЕ СТАРАЦ ПОРФИРИЈЕ ЗАПАЛНО У МОМЕ СРЦУ, 190 Како сам упознао Старца, 191 Оштроуман или глуп?, 193 Љубав Христова и молитва, 195 Поучна сећања са Спете Горе, 195 Још понешто о Старчепом животу на Светој Гори, 196 Рукодеље без питаља, 198 Како долази благодат, 200 Одлазим заувек у манастир, 201 Воли своја искушења, 202 Зашто је напустио Свету Гору, 202 Много сам читао, 204 Доживи читаво богослужење, 206 Коњић светог Георгија, 207 Oд Харалампија ћете добити батина, 208 Предај се Христу, 209 Мисионар који ништа не говори, 210 Незлопамћење, 211 Корисни савети за све монахе, 211 Брат који се стално жали, 214 Поука са примерима, 215 Непослушни син, 216 Моли се за све, 216 Божанска љубав чини молитву пожељном, 217 О бденијима, 218 Лако се љутим, 218 Да ли су мученици трпели болове?, 219 О Старчевој болести, 220 О претераном јелу, 222 Неколико исцељења о којима ми је Старац причао, 222 Старче, молите ли се за све људе који Вас свакодневно посећују?, 224 Разјарени брат, 225 "Одакле да почнем нарицати", 225 Ако си пао, са љубављу се предај Христу, 226 Немој тражити да те други воле, 229 О тајанственом ћутању, 230 О књигама светих Отаца, 230 Незгодно си се уплео, 231 О примедбама, 232 О телесном труду, 236 Треба да се молимо отворених очију, 239 Ноћнс молитве, 239 Духовно општење, 240 После Старчевог упокојења, 241 О заузећу Кипра, 242 О мом монашком постригу, 242 Само један дан недељно у Милесију, 243 Моје срце је божански бездан, 244 Савети будућим мајкама за време њихове трудноће, 244 Савети дечијем лекару, 244 Константин Јанициотис ПОКРАЈ СТАРЦА ПОРФИРИЈА, 249 Први сусрет, 251 Други сусрет, 253 Дубинско посматрање душе, 254 Међулични односи, 256 Молитва, 262 Прва напомена грчког издавача, 274 Благодатни дар прозорљивости и предвиђања, 276 Друга напомена грчког издавача, 287 Благодатни дар излечења, 305 Старац као лекар света, 321 Болови мученика и болови Старца, 337 Напомена грчког издавача, 339 Пастирски дар, 351 Смирење, 368 Истанчаност, 375 Смех љубави, 376 Материјална питања, 378 Односи међу половима, 380 Мноштво дарова, 389 Ка вечности, 434 Уместо епилога, 439 Георгиос С. Крусталакис СТАРАЦ ПQРФИРИЈЕ, 445 На истеку века, 447 Световним именом Евангелос Бајрактарис, 450 Благодатни дарови старца Порфирија, 455 Старац Порфирије - духовни отац и педагог, 480 Монах Михајло Не тражи од људи дела Божија, 511 Монах Михајло Основни монахов циљ је да заволи Христа, 507 РАДУЈ СЕ ШТО СИ ХРИСТОВА, 513 Разговори са светим старцем Порфиријем, 515 Наслов: Старац Порфирије подвижник љубави - прозорљиви чудотворац Издавач: Беседа Страна: 554 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13 x 20 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-86117-18-2

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Лазић, Панта, 1946-2017 = Lazić, Panta, 1946-2017 Наслов Падалице / Панта Лазић Врста грађе роман Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Прометеј, 2015 (Нови Сад : Прометеј) Физички опис 128 стр. ; 20 cm ISBN 978-86-515-1012-3 : брош. Напомене Тираж 500. УДК 821.163.41-31 Kupindo - Kupovina preko Interneta Pretraži 2 225 201 predmeta Kupite Pokrenite prodaju Moj Kupindo Lista želja Kako kupiti? Za firme KupindoKupite KnjigeBeletristikaSavremeni romanPadalice - Panta Lazić Padalice - Panta Lazić Padalice - Panta Lazić slika 1Padalice - Panta Lazić slika 2Padalice - Panta Lazić slika 3 3 pregleda Padalice - Panta Lazić Kako da kupim? Cena: 449 din Prodavac je na odmoru do 20.08.2021. Stanje: Polovan bez oštećenja Garancija: Ne Isporuka: Pošta Lično preuzimanje Organizovani transport: 135 din Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) Lično Grad: Kljajićevo, Sombor Prodavac pikado (6613) 100% pozitivnih ocena Pozitivne: 16474 Moj Dućan Moj Dućan Kupindo zaštita ISBN: Ostalo Godina izdanja: Ostalo Autor: Domaći Jezik: Srpski Padalice - Panta Lazić Br.strana: 128 Povez: Broš God.izdanja: 2015. Izdavač: Prometej Novi Sad lepo ocuvana ,ima samo posveta na najavnoj stranici OPIS KNJIGE Iz recenzije: ’’Savremeno i tradicionalno u romanu „Padalice“ Pante Lazića Roman „Padalice“ dr Pante Lazića, somborskog psihijatra koji živi i radi u Francuskoj, objavila je 2015. godine izdavačka kuća „Prometej“. Naziv dela je nestereotipan. Vuk St. Karadžić daje sledeće objašnjenje ove reči u Srpskom rječniku iz 1852. godine: “padalica, (u C.g) i.p. maslina koja sama opadne die von selbst abfallenden Obsrfruchte (23.Oliven) fructus aponte dicidentes“[1]. Za Lazića ova reč ima polivaletno značenje: to je naziv, kako on navodi, jedne bakalnice „Naziv je isto bio jako neobičan i silno privlačan: PADALICE, te se lako pamtio i postao reklamni slogan koji je tečno klizio s usta na usta. Razume se da je svako imao svoje tumačenje tog čudnog naziva, a niko ništa nije znao.“[2] Vlasnik bakalnice objašnjava ovaj pojam, i upozorava na njegovu simboliku: „Ako si mudar, ako si strpljiv, padalica može i u snove i u šake da ti upadne.“[3] Tajnu te reči treba da odgonetne sam čitalac, da uoči njenu metaforičnost i prodre i pomoću nje u biće romana. Kroz dvadeset i jedno poglavlje pisac prati sudbinu bračnog para, čiji junaci nemaju prezimena. Autor pripoveda o urbanom porodičnom životu, ljubavi, iskustvu roditeljstva. Od samog početka jasno je da je tematska preokupacija pisca usmerena na stvarnost, što je je u skladu sa postmodernističkim tendencijama. Delo ispunjava očekivanja publike modernog romana: ima jednostavan stil, određenu dinamiku, lako se čita, itd. Roman je kratak jer je fabula redukovana; ostvarena je skoro potpuna defabulizacija. Autor stepenastim tipom izlaganja hronološki prati događaje i time postiže antropološku sliku jednog vremena. ` Glavni junak je Adam, kako ga je nazvala njegova supruga, jer je bio prvi čovek u njenom životu. Međutim, on je često, u svojoj sanjarskoj glavi, čuo reč Padam. Iako je koren reči identičan nazivu romana: padati, padalica, Padam, glavni junak daje objašnjenje da je to ime nastalo uz simbolično korišćenje jednačine: P + Adam= Pada+M.[4] Bio je očaran njenim očima: „Bila je to Anastazija s istim onim očima boje modrih šljiva i sa osmehom pčelice“.[5] Bio je nadahnut njenom jednostavnošću, ženstvenošću, nežnošću. I on je dao njoj ime Anastazija, svestan da je mogao izabrati bilo koje, ali to je i njegov početak, a A je prvo slovo azbuke, a „što je jako u vezi sa činjenicom da je uz nju prvi put otkrio prave čari svoje muškosti.“ [6] U njihovom braku rađaju se dvoje dece Nadežda, buduća slikarka i Dimitrije, budući lekar. Deca odlaze u beli svet, preko okeana, osnivaju porodice, rađaju se i unuci: Milica, Rada, Dušan, Spomenka, Ljubomir. Život ispisuje poslednje stranice Adamovog života: „ A potom kroz širom otvoren prozor kroz cvetiće raskošno rascvetane grane breskvice, zaista dolete bruj slavuja, potraja par trenutaka. Iščeze“.[7] A život dalje teče, obogaćen uspomenama Dimitrija i Nadežde, koji prebiraju po pronađenim žutim stranicama rukopisa, ispresovanih biljaka i dive se nacrtanoj barki, koja čini okvir romana: počinje putovanjem, brodi se kroz život, a onda se završi brodom uspomena. Skoro svako poglavlje romana može biti posebna kratka priča jer ima sve odlike ove književne vrste. Na taj način se ostvaruju Bahtinove tvrdnje da roman nema žanrovskog kanona koji ga zbog toga čini, u izvesnom smislu, nadmoćnim nad ostalim književnim vrstama. On se bavi posebnom sudbinoma junaka a roman je forma ličnosti, kako ističe poznati mađarski književnik i filozof Bela Hamaš, a ličnost „i nije drugo do takva forma postojanja koja omogućuje prisustvo istine u ljudskom životu i posle nestanka istine iz ljudske zajednice.“ [8] Grad, u kome se odvija radnja romana, odlikuje kulturna i društvena raznolikost. Autor koristi svakodnevni vokabular i na taj način se prilagođava zahtevima publike „koja ne očekuje ništa do li razonodu te time postaje pristupačan cjelokupnoj čitateljskoj publici.“[9] Taj vokabular je obogaćen pojedinim lokalizmima, novim kovanicama: neveštica, košmariti, šušljetati, itd, što ga čini posebno interesantnim. Žanrovski „Padalice“ pripadaju porodičnom romanu u kome se prepliću savremene i patrijarhalne crte. Savremenost je prisutna ne samo u fabuli, već i psihološkoj zamci vremena. Ne mora ništa da se dogodi a da delo bude zanimljivo. Izvanknjiževna stvarnost uticala je na poimanje muških i ženskih identiteta u kome se često tradicionalne podele brišu među polovima. Romaneskni junaci, bez obzira na pol, nose ponekad rodna obeležja suprotnog pola, što je nastalo pod uticajem savremenih životnih tokova. U ovom romanu Anastazija je emancipovana žena koja deli sve obaveze, brige i radosti sa svojim suprugom. Tradicionalan uticaj patrijarhalnog morala provlači se kroz celo delo, pre svega u uvažavanju činjenice da je porodica toplo gnezdo koje treba čuvati kao najsvetiji Božiji dar. Anastazijina i Adamova jedina svrha u životu jeste da održe ustaljeni poredak društvenih funkcija muža i žene. Najsrećniji trenuci njihovog života obeleženi su rođenjem dece. Svojim porodičnim skladom bore se protiv sve češće uništene porodice, nestale pod vihorom otuđenog vremena, degradacijom mnogih vekovima čuvanih vrednosti. Na taj način pisac ostvaruje tvrdnju Rolana Barta da se roman bavi čovekovom intimnom istorijom. Iako religijski motivi nisu česti, oni neposredno izviru iz ponašanja članova porodice. Kada su izbegli nesreću na putu, Anastazija zahvaljuje svetom Nikoli na pomoći. Adam kaže da je srećan što su im deca krštena: „Adam samozadovoljno prokomentarisa:’ Oboje su kršteni“.[10]„Svratili su razume se i u crkvu (Anastazija je zapalila sveću da se zahvali za Dimitrija) …“[11] Meditativni sloj romana je veoma raznolik, jer je u njega pisac ugradio svoje bogate životne opservacije. On konstatuje kakva su putovanja, u pravom i prenesenom značenju : „Ljudi se sretnu, iznenade se: Svi su isti! A stranci“.[12] Putovanja u sebi i van sebe donose patnju, iznedruju nedoumice, tkaju posebne mozaike: „Odlasci su i odvajanja. Još jedan način preživljavanja. Kao da se ide po nekom imaginarnom terapijskom protokolu uz uverenost u melem svakome jadu, i jedu, kada se kriješ negde, tamo, gde isto caruje njegova visost: paralaž sebe“.[13] Te nedoumice našeg tkanja nenametljivo se provlače kroz tkivo romana, oni su muzika sfera i ideja, pokatkad u Platonovom smislu, spoj bića i nebića. Pisac je zadovoljan jer shvata kako malo treba da se bude srećan.[14] Prateći životnu priča Adama i Anastazije otkrivamo mikrokosmos ove porodice koja razotkriva ljudske potrebe za smirenošću, čestitošću i poštovanjem. Lazić je izdvojio tipične predstavnike savremene gradske mikrozajednice i isprepletao njihove životne putanje. Pokazao je veštinu u oblikovanju dijaloških situacija, govornoj karakterizaciji i dočaravanju atmosfere i u fokus stavio svakodnevni život koji je dovoljno zanimljiv za književno oblikovanje. Još jednom se ovim romanom potvrđuje životna istina da čovek treba da provede svoj vek sa onim koga voli. Pred nama je novi romanopisac koji ima dar starih srpskih pripovedača. „Padalice“ kriju mnoga skrivena značenja. Ogledalo svakodnevnice prelomilo se u zanimljivu čaroliju pričanja i pripovedanja kojima pisac osvetljava nove puteve srpskog romana. Srpska književnost u dijaspori dobila je novog romanopisca čiji su koreni vidljivi u svakoj reči, ideji, čija srpska duša lebdi u zavičaju, u čaroliji detinjstva. Lazić mnoge reči čuva od zaborava, ostaje veran, tradiciji, a svemu tome daruje autentičan izraz. Ne postoji sukob starog i novog, postoji samo težnja da se mali mikrokosmos otkrije, da se nad samim sobom zamislimo i razmislimo o osnovnim životnim vrednostima i shvatimo da je hrišćanska ljubav osnova lepote življenja.’’ (kutija keno)

САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВИ ДИО ОПЋИ ПОГЛЕД НА СВ.ТАЈНУ ПОКАЈАЊА - ИСПОВИЈЕДИ 1. Уставнова Св. тајне покајања - исповиједи, 11 2. Бог, који праведнике љуби а грешнике милује, свијех зове на покајање, 15 3. Бог заповеда да се гријехови исповиједају, 21 4. Бог казни упорене гријешнике који неће да се покају - исповиједају, 23 5. Чудесна сила покајања, 27 6. Вјером у Бога, путем покајања - исповјешчу - ваља искати себи спасења, 35 7. Исповијед је за свакога необходно нужна, 40 8. Бог свакога прима на покајање, 47 9. Исповијед не ваља одлагати, 52 ДРУГИ ДИО О СВЕШТЕНИЧКИМ ДУЖНОСТИМА ПРИ ИСПОВИЈЕДИ 1. Од Бога свештенику дата је власт да веже и разрјешава гријехове људске, 59 2. Свештеник ваља да има знања и спреме, па да може како треба обављати св. тајну исповиједи, 63 3. Свештеник је дужан обучавати народ и тијем пробудити у њему склоност ка покајању - исповиједи, 69 4. Зашто је свештеник нуждан при исповиједи? 74 5. Са каквим расположењем ваља да свештеник обавља исповијед, 77 6. Начин како се свештеник има држати при исповиједи, 80 7. На што особито ваља да свештеник пази при исповеди? 83 8. По датој му власти од Бога, кога може, а кога не може свештеник на исповиједи разријешити од гријехова? 88 9. Како треба да свештеник као праведни судија, при исповиједи пресуђује тежину гријеха? 93 10. Како свештеник треба да исповеда глухонијеме, 96 11. Како треба исповиједати клирика пред њевијем рукоположењем и том приликом какву он има да положи заклетву? 99 12. Како треба исповиједати оне који су под судом у тамницама? 100 13. Како треба исповиједати оне које је суд на смрт осудио? 103 14. Свештеник, као духовни отац, у свему ваља да својему стаду служи добријем примјером, 105 15. Свештеник, као год и сваки други хришћанин, дужан је да се исповеда, 107 16. Свештеник је дужан у најстрожој тајности чувати све оно што је при исповијед чио од онијех који су се код њега исповиједали, 110 17. Јели боље да свештеник на позив прије похита да крсти болесно дијете или да исповеда и причести умирућега болесника, 114 18. Жену која има обично или је родила дијете, а није још протекло 40 дана од порођаја, може ли свештеник исповедати и причестити у случају када би јој у таквом стању смрт пријетила? 116 19. Треба ли да свештеник причести онга болесника који је смртно болестан, а непрестано бљује? 117 20. Јели нужно да свештеник исповеда и причести здраву, али остаријелу особу или на смрт опасно чељаде, ако таквом није још истекло 40 дана од његове потоње исповједи и причешћа? 118 21. Свештеник исповијешчу васпитава своје парохијане, 119 22. Свештеник треба да распореди вријеме кад народ има приступити на исповијед, 123 23. За исповијед и св. причешће свештеник никакве накнаде не смије искати, 125 24. Свештеник строго бива одговоран пред Богом ако се не буде својски старао да исповијешћу покајнике отклони од гријеха и да их склони на побожни-хришћански живот, 123 ТРЕЋИ ДИО 1. У које смо вријеме дужни приступити на исповијед? 133 2. Како се хришћанин има приуготовити за исповијед? 139 3. Ред за приступање на исповијед ваља мирно очекивати без сваке сметње онога који се тада на исповијед пред духовником налази, 149 4. Ни један гријех на исповиједи не ваља утајити ни заборавити, 152 5. Не ваља се стиђети исповједати своје гријехове, 156 6. На исповиједи не ваља се извињавати за своје гријехове, 161 7. Покајник при исповиједи дужан је сам казивати своје гријехове, а не очекивати да га свешетник за сваки гријех пита, 164 8. Покајник, очитујући своје гријехове, самога себе осуђује, и тако, својевољно признајући их, добија опроштај и помиловање од Бога, 165 9. Шта се захтијева од покајника при исповиједи? 168 10. Не ваља очајавати, јер и највеће грехове Бог опрашта, само кад се за њих грешник искрено покаје, 171 11. Помисао на потоњи час и загробни живот побуђује грјешника на покајање, 173 12. Бог грешника чека на покајање и потоњи час може помоћи ако се грешник искрено покаје, 176 13. Није дозвољено да покајник мимо својега надлежнога свештеника другог духовника бира себи за исповијед, 177 ЧЕТВРТИ ДИО 1. Претходна спрема пред саму исповијед, 181 2. Чин исповиједи, 182 3. О исповиједи дјеце, 183 4. Питање за седмогодишњу дјецу која први пут дођу на исповијед, 185 5. Питања за децу мушку и женску од 7 до 14 година од прилике могла би бити ова, 201 6. Питања за исповијед одраслих хришћана по руковођењу 10 Божијих заповиједи, 221 7. Закључна питања при свршетку исповиједи, 228 8. Што се тиче исповиједи за саме свештенике, то, осим више изложенијех опћијех питања за свијетовњаке, духовник који исповеда свога брата свештеника, може га питати отприлике још и овако, 288 9. Свештеник поучава покајнике, 292 10. Исповијед болеснијех који се при крају живота налази, 293 ПЕТИ ДИО 1. О епитимији, 311 2. Молитва за оне који су себе клетвом свезали, 323 Из Предговора Када сам, у још младим годинама, као нов свештеник, дошао у прилику да исповедам, одмах сам увидио да за правилно обаљвање свете и спасоносне тајне исповиједи нема довољно спреме. Ово задоста узнемиравало ме је, јер сам знао какву одговорност на себи носи свештеник који нема потребног знања да при исповиједи, покајника испита о свијема гријеховима који потијечу од његовијех душевнијех и телеснијех слабостих, и да га поучи, уколико му је потребно, да се о даљега гријешења поправи и хришћански живот настави. Познајући ја овако себе да ми оваква својства за исповијед потребна оскудјевају, па у тежњи, да бих себе у овоме недостатку бар у неколики поправио, ја сам, у мојим млађим годинама, о овоме често пута у разговор ступао са некијема својиема по чину друговима, и из тога мање или више уверио сам се, да многи од њих, на жалост самном зајдено такви недостатак дијеле. Што је наше врло ревносно свештенство у овијема странама у духовно спреми тако изостало, није ни баш ни чудо, пошто је оно, силимо околности, често пута бивало принуђено да се више бави оружијем неголи књигом. ... При писању овога, послужио сам се најбољијема, које сам при руци могао имати, српскијема и рускијема ауторима. Наслов: Спомоћно упутство о исповједи за свештенство и народ Издавач: Светигора Страна: 324 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-7660-043-0

PREDGOVOR Ginekologija predstavlja obimno stručno-naučno delo sa kolektivnim autorstvom Katedre za ginekologiju i akušerstvo, kao i drugih katedri Medicinskog fakulteta u Beogradu, koje su svoje poverenje u izboru glavnog urednika poverile prof. dr Spasoju Petkoviću. U knjizi su opisana dosadašnja saznanja iz oblasti ginekologije i akušerstva na savremen način, u skladu sa najpoznatijim svetskim saznanjima. U našoj literaturi, potreba za ovakvom knjigom postoji niz godina, jer su se, prirodno, znanja iz naše oblasti obogatila, pa su stručnjaci naše i drugih oblasti medicine bili prisiljeni da znanja stiču i proveravaju koristeći desetine raznih knjiga (monografija manjeg obima, zbornike radova sa pojedinih kongresa, stručnih savetovanja, i seminara, publikovanim smernicama sa preporukama za dijagnostiku i lečenje pojedinih bolesti iz naše oblasti) da bi došli do savremenih podataka. To je podstaklo potrebu za pisanjem ovakve knjige. U pisanju knjige učestvuju pored glavnog urednika i urednici poglavlja: prof. dr Sreten Bila, prof. dr Slobodan Runić, prof. dr Nada Prokić-Rudić, i još oko 60 autora, vrhunskih stručnjaka iz ove i drugih oblasti, koji učestvuju u izvođenju raznih vidova nastave na Medicmskom fakultetu u Beogradu. Kao kruna toga rada pojavljuje se ova, po obimu i značaju impozantna knjiga sa oko 1.000 stranica, sa preko 300 kolornih i crno belih slika i priloga, sadržajno koncentrisanih u petnaest poglavlja. Kao glavni urednik, sa ponosom ističem da je knjiga GINEKOLOGIJA naše kapitalno delo iz oblasti ginekologije i akušerstva, i da ujedno predstavlja kontinuitet udžbenika, čiji su urednici i auton bili sa prostora cele bivše Jugoslavije. Pojavljujući se posle višedecenijske pauze, ova knjiga ima zadatak da obuhvati i obradi sva stručna, naučna i tehnološka saznanja zadnjih decenija prošlog veka, i da se time postavlja u ravan modernih svetskih udžbenika za poslediplomske studije. Zato se knjiga toplo preporučuje današnjoj generaciji mladih lekara na specijalizaciji iz ginekologije, poslediplomskoj nastavi, lekarima specijalistima, studentima, kao i scpecijalistima drugih grana medicme. Hteo bih na kraju da izrazim svoju duboku zahvalnost urednicima pojedinih poglavlja, koji su uložili maksimum truda i znanja, svim autorima koji su pisali priloge iz svojih specijalnosti, koji su ne žaleći truda dali svoj pun doprinos u stvaranju ovog našeg značajnog dela iz oblasti ginekologije i akušerstva. Takođe, zahvalnost dugujem eminentnim recenzentima, koji su svojim savetima i primedbama znatno uticali na poboljšanje i stručni kvalitet knjige. I na kraju, posebno bih se zahvalio izdavačima "Elit-Medica" i "Draslar" i svim drugim učesnicima na doprinosu da ova knjiga, posle dugog vremena, ugleda svetlost dana. Glavni urednik prof. dr Spasoje Petković SADRŽAJ 1. UVOD U GINEKOLOGIJU, 1 Istorijat, 3 Histologija i embriologija ženskog reproduktivnog sistema, 5 2. FIZlKALNI PREGLED U GINEKOLOGIJI, 23 3. REPRODUKTIVNA ENDOKRINOLOGIJA, 41 Reproduktivna neuroendokrinologija, 43 Jajnik (ovularijum), 64 Prostaglandini, tromboksani, leukotrieni, 76 Menstrualni ciklus, 80 Kongenitalne anomalije i interseksualizam, 93 Pubertet, 99 Amenoreja, 105 Prolaktin u humanoj reprodukciji, 120 Hronična anovulacija usled hiperandrogenizma nadbubrežnog porekla, 126 Hiperandrogenizam ovarijalnog porekla: sindrom policističnih jajnika i hirsuitizam, 132 Bolesti štitaste žlezde i reprodukcija, 145 Menopauza, 153 Premenstrualni sindrom, 166 Dismenoreja, 169 Endometrioza, 172 Citogenetika u reprodukciji, 179 Određivanje hormona i testovi, 183 4. ADOLESCENTNA GINEKOLOGIJA, 187 5. NEPLODNOST (INFERTILITET), 197 Uvod, 199 Anatomija i fiziologija polnih organa žene u funkciji oplođenia, 201 Endokrina osnova i kontrola ovulacijskog ciklusa, 209 Uzroci neplodnosti žene, 214 Ispitivanje neplodnosti žene, 222 Lečenje neplodnosti žene, 230 Asistirana humana reprodukcija, 237 Endometrioza i neplodnost, 272 Miomi i neplodnost, 279 Polno prenosiva oboljenja i infertilitet, 280 Psihosomatski aspekti infertiliteta, 283 Medicinska stanja i rizični faktori radne i životne sredine i infertilitet, 287 6. OPŠTA GINEKOLOGIJA, 295 Infekcije donjeg genitalnog sistema i seksualno prenosive bolesti, 297 Pelvična inflamatoma bolest, 322 Poremećaj statike urogenitalnih organa, 348 Ginekološka urologlja, 355 Benigne bolesti ginekoloških organa, 386 7. PLANIRANJE PORODICE, 413 Kontracepcija, 415 Sterilizacija, 431 Legalni prekid trudnoće (Abortus artefitielis), 435 8. SEKSOLOGIJA, 441 Fiziologija koitusa, 443 Poremećaji seksualnih funkcija žene, 445 Poremećaji seksualnih funkcija muškarca, 448 9. POREMEĆAJI U RANOJ TRUDNOĆI, 453 Abortus, 455 Definicija i klasifikacija abortusa, 455 Spontani abortus, 455 Habitualni abortus, 459 Zadržani abortus, 461 Septični abortus, 462 Molarna trunoća (Molla hydatidosa), 464 Ektopična trudnoća, 469 Vanrnaterična tubarna trudnoća (Graviditas extrauterina tubaria), 469 Ređe vrste vanmaterične trudnoće, 481 10. TROMBOEMBOLlJSKE BOLESTI, 493 Tromboza dubokih vena i pulmonalna embolija, 495 Skrining dijagnostika i prevencija trombozeAntikoagulantni tretman, 499 Disemirana intravaskularna koagulacija (DIK), 508 11. GINEKOLOŠKA ONKOLOGIJA, 513 Bazična saznanja u onkologiji, 515 Dijagnostika ginekoloških maligniteta, 527 Tumorski markeri, 532 Etiologija, patogeneza i dijagnoza preinvazivnih lezija donjeg genitalnog sistema, 537 Lečenje preinvazivnih lezija donjeg genitalnog sistema, 556 Maligni tumori vulve, 560 Terapija invazivnog karcinoma vulve, 565 lnvazivni karcinom vagine, 568 Invazivni karcinom grlića materice, 573 Hirurško lečenje karcinoma grlića matence, 586 Karcinomi endometrijuma, 590 Sarkomi genitalnih organa žene, 600 Maligni tumori ovarijuma, 607 Gestacijski trofoblastni tumori, 627 Maligne bolesti u trudnoći, 641 Hirurški principi u ginekološkoj onkologiji, 651 Principi radiološke terapije u ginekološkoj onkologiji, 665 Principi hemioterapije u ginekološkoj onkologiji, 714 Principi hormonske terapije u ginekološkoj onkologiji, 725 Tromboembolijske komplikacije u ginekološkoj onkologiji, 728 Postupak kod infekcija u ginekološkoj onkologiji, 736 Supstituciona terapija posle lečenja ginekološkog maligniteta, 739 Terapija bola u onkologiji, 745 Psihosocijalni aspekti ginekološkog kancera, kvalitet života, 751 12. DOJKA, 757 Hirurgija raka dojke, 759 Maligni tumori dojke, 767 Tumori dojke u muškarca, 791 13. URGENTNA STANJA U GINEKOLOGIJI, 795 Urgentna ginekološka stanja u detinjstvu i puberteru, 797 Urgentna ginekološka stanja u generativnom dobu, 797 Urgentna ginekološka stanja u periodu menopauze, 797 14. PATOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA, 805 Patologija vulve, 807 Patologija vagme, 811 Patologija grlića materice (cervix uteri), 816 Endometrijum, 844 Myometrijum, 864 Tuba uterina, 873 Ovarium, 879 Promene u ometumu i peritoneumu, 898 Gestacione i negestacione trofoblastne neoplazme, 899 Patologija trudnoće, 903 Placenta, 907 15. MEDIKO-LEGALNI ASPEKTI U GINEKOLOGIJI, 937 INDEX, 947 Naslov: Ginekologija Izdavač: Medika Graf Strana: 986 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 30 cm Godina izdanja: 2004 ISBN: 86-7222-018-8

ПРЕДГОВОР С књигом Живот по Јеванђељу почињемо штампање Caбраних дела блаженог спомена патријарха српског Павла. За њега је с правом речено "да је писао као што је говорио, а говорио као што је живео", он "најубедљивија личност нашег времена" (Матија Бећковић). Патријарх Павле је наш савременик у коме су поистовећени вера и живот, усмена и писана реч. Као такав, он је уистину био и остао еванђелски човек, подобан Апостолу народа Павлу, чије име је желео, и примио га на монашењу. А на Павла се он угледао, као Павле на Христа (ср. 1. Кор 11, 1), па је мирне душе могао на крају свог земног живота са њим да понови: "Не живим више ја, нeгo живи Христос у мени" (Гал 2, 20). Тако су његов глас и дикција постали "најпродуховљенија мелодија нашег jaвног говора", а он "један од најизведенијих писаца српског језика" (Матија Бећковић)! И то с разлога истоветности његова битија и житија, бића и битовања, вере и живота. Његова усмена и писана реч била је ослобођена од свега сувишног, као уосталом и његово појање и служење у храму. Древно хеленско начело "ништа сувишно" као да је била мера његовог живљења, понашања, писања и говорења, усавршено трезвеноумљем пустињских Отаца Цркве Божије. Он се васцелог живота свог трудио да живи пред Богом и у Богу, еда би у сваком тренутку био спреман да изађе пред лице Божје, "живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња". Сабирање сваке мрвице хране "да ништа не пропадне" (Јн 6, 12), чување од "сваке празне речи" за коју ће људи "дати одговор у дан Суда" (Мт 12,36) био је начин постојања патријарха Павла и његовог односа према даровима Божјим, било да се радило о даровима природе (храна, светло, хлеб, вода), било да се радило о људским даровима (тело, душа, осећања, ум, воља, реч). Он је из животног искуства сазнао, и по томе сазнању живио и мислио, да од начина употребе или злоупотребе дарова Божјих, телесних и духовних, зависи људски живот. Права употреба гради и изграђује, а злоупотреба или претерана употреба - разграђује и уништава, обесвећује човека и природу, води у пропаст и празнину, обесмишљује творевину и човеков живот. Управо се с тог разлога наш патријарх при говорењу и писању држао златног правила: Да нам речи буду благе, а докази јаки. Отуда, све што је он изговорио и написао прожето је и засновано на том начелу. Тиме одишу његови разговори и његове беседе, његова усмена и његова писана реч. Својом речју он се није представљао мудријим него што јесте, нити се својим живљењем унутарњим и спољашњим показивао бољим него што јесте. Патријарх Павле је човек богослужја и молитве, човек трудољубља тјелесног и духовног. Такав је био као студент богословља и медицине, као монах и јеромонах у манастиру, као такав остао је запамћен у Атини за време својих постдипломских студија. Таквог га памте генерације призренских богослова, свештенство и верници Рашко-призренске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. Такав је он био и у времену свог патријарашког служења. Зато није чудо што из тог свог библијског, посебно новозаветног и павловског опита, и богослужбене молитвене нарави он лично израста као богослов и научник, а нарочито као врсни литургичар. Под тим ми не подразумевамо, не само његово учешће у превођењу Новог Завета, издавању бројних богослужбених књига, његово беседништво библијски и литургијски утемељено, него првенствено његово научио бављење литургијским питањима, проучаваним у светлости основа православне вере и живљеља по Јеванђељу. Његово тротомно дело штампано под скромним насловом: Да нам буду јаснија нека питања наше вере, као и свеукупно његово писано дело, остаће несумњиво као незаобилазан приручник будућим поколењима за проучавање и упознавање литургијског живота Цркве, али истовремено и као правило духовнor и моралног живљења у Цркви, сагласно Јеванђељу! И све то опет у светлости савремених човекових потреба, а на основу његовог библијског, светоотачког, научног, и свакако, личног опита. Тако ће и његова беседа, његова жива усмена реч, постати надахнуће за будуће беседнике, као пример јасности, једноставности и животности. Са научном акривијом и трезвеношћу патријарх Павле извлачи и доноси закључке у својим проучавањима, служећи се једноставним језиком, без било каквих украса и претеривања. Стамен у својим ставовима и опредељењима, прожет духом трезвеноумља и расуђивања, како у својој писменој и усменој речи, у свом научном богословском раду, тако и у свом односу према другима и у свакидашњем животу, он остаје увек отворен за дијалог, за другог, за његова схватања и речи; без наметања себе, још мање своје власти и свог ауторитета. Заиста, нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање и сажетије, а да је рекао више. У времену обесвећења како писане, тако и усмене речи, па и у времену "мнoгоглаголанија" људи у Цркви, он је речи вратио меру и светост, избавио је да не постане "звоно које јечи и прапорац који звечи" (1. Кор 13, 1). Из ове прве књиге беседа патријарха Павла, а која се објављује поводом његовог четрдесетодневног парастоса, као уосталом и из његових Сабраних дела у припреми, сваком разборитом читаоцу постаће јасно да се ради о ненаметљивости, опитности и убедљивости његове речи. Као пастир Цркве и беседник, као научник и писац, као човек свакидашњег разговора, било са људима у Цркви, било са људима овога света, израста пред нама у човека живог дијалога са Богом и са људима; у онога који поштује слободу другога. Трагање за истином и познање истине и за њега, као и за све трезвене људе пре њега, представља извор истинске слободе; не само слободе у светском смислу, него и егзистенцијалне слободе - од греха, смрти и демонских сила ("Познајте истину и истина ће вас ослободити" - Јн 8, 32). Тога ради, ми се надамо да ће ова записана и сабрана реч патријарха српског Павла својим објављивањем доспети тамо где није могла стићи његова усмена реч, и да ће она, сада као благодатна реч новог светог Оца Цркве Христове, уродити стоструким плодом. На преподобног Патапија и св. апостоле Состена, Аполоса и друге 8/21. децембра, лета Господњег 2009. Манастир Цетиље Мјестобљуститељ трона Патријараха српских АЕМ Црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ САДРЖАЈ Предговор, 5 ПРВЕ БЕСЕДЕ, 9 ПРВА ЕПИСКОПСКА БЕСЕДА, 1957. ГОДИНЕ, 11 ПРВА ПАТРИЈАРАШКА БЕСЕДА – НА УСТОЛИЧЕЊУ У САБОРНОЈ ЦРКВИ У БЕОГРАДУ, ДЕЦЕМБРА 1990. ГОДИНЕ, 17 БЕСЕДА У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ, НА УСТОЛИЧЕЊУ У ТРОН ПЕЋКИХ ПАТРИЈАРАХА, 2. МАЈА 1994. ГОДИНЕ, 21 БЕСЕДА НА ЛИТУРГИЈИ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОВОДОМ ПРЕВЛАДАВАЊА РАСКОЛА, 1992. ГОДИНЕ, 23 НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ, 27 НА БАДЊИ ДАН, 29 НА САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 30 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ, 33 НА СВЕТО БОГОЈАВЉЕЊЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 34 НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 35 НА БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 37 НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА, 40 НА ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 43 НА ДУХОВСКИ УТОРАК, 44 НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 47 НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 50 О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ, 53 О ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, 55 ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА, 57 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ, 288 НА ВЕЛИКОПОСНЕ ТЕМЕ, 61 О ПОСТУ, 63 ПРЕД ВЕЛИКИ ПОСТ, 65 НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА, 68 НЕДЕЉА МЕСОПУСНА, 73 НЕДЕЉА ПРВА ПОСТА - ПРАВОСЛАВЉА, 76 НЕДЕЉА ТРЕЋА ПОСТА - КРСТОПОКЛОНА, 80 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ, 83 ПЕТА НЕДЕЉА ПОСТА - МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 86 ЛАЗАРЕВА СУБОТА, 87 ШЕСТА НЕДЕЉА ПОСТА - ЦВЕТИ, 90 НА СВЕТИТЕЉСКЕ ПРАЗНИКЕ, 93 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 95 НА САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - БЕСЕДА ДРУГА, 98 НА БДЕНИЈУ ПРАЗНИКА СВЕТОГ САВЕ, 99 НА СВЕТОГ САВУ, 101 НА СВЕТОГ САВУ - БЕСЕДА ДРУГА, 102 НА СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА, 103 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ КИРА И ЈОВАНА, 105 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ТРИФУНА, 108 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИТОВОГ, 110 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 111 НА СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ - БЕСЕДА ТРЕЋА, 112 НА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂЕВДАН, 114 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА, 115 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА - БЕСЕДА ДРУГА, 118 НА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, 119 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА МИРЛИКИЈСКОГ, 122 НА СВЕТОГ МУЧЕНИКА ХРИСТОФОРА, 124 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ПЕТРА И ПАВЛА, 129 НА СВЕТЕ АПОСТОЛЕ ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВУ, 131 НА ПРАЗНИК РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН, 134 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА, 136 НА СВЕТУ МАРИЈУ МАГДАЛИНУ, 139 НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА, 142 НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ, 144 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЈОВАНА БОГОСЛОВА, 147 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМУ, 150 НА СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 152 НА СВЕТЕ БЕСРЕБРЕНИКЕ И ЧУДОТВОРЦЕ КОЗМУ И ДАМЈАНА, 155 НА ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА - ЂУРЂИЦ, 157 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ, 159 НА СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТА ЛУКУ И СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ - БЕСЕДА ДРУГА, 162 НА САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, 166 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ ЛИТУРГИЈСКЕ ОМИЛИЈЕ И АРХИПАСТИРСКЕ ПОУКЕ 1995–1998, 171 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 173 О ГРЕХУ И СЛОБОДИ, 174 О ИДЕЊУ ЗА ХРИСТОМ, 177 О ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ, 179 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СВАКОМЕ КОЈИ ИМА ДАЋЕ СЕ; А ОД ОНОГА КОЈИ НЕМА, УЗЕЋЕ СЕ И ОНО ШТО ИМА”, 181 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „КОЈИ ХОЋЕ ДА БУДЕ ПРВИ НЕКА БУДЕ ПОСЛЕДЊИ ОД СВИЈУ И СВИМА СЛУГА”, 183 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НА ПУТ НЕЗНАБОЖАЦА НЕ ИДИТЕ, И У ГРАД САМАРЈАНСКИ НЕ УЛАЗИТЕ”, 184 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ТЕШКО ТЕБИ, ВИТСАИДО!”, 185 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „СТРАЖИТЕ, ДАКЛЕ, ЈЕР НЕ ЗНАТЕ КАДА ЋЕ ДОЋИ ГОСПОДАР КУЋЕ”, 187 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛЕ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 188 О ЧАСУ РАСПЕЋА, 190 О СТРАДАЊУ ГОСПОДЊЕМ, 191 О МОЋИ ВЕРЕ, 193 О МОЋИ ВЕРЕ - БЕСЕДА ДРУГА, 195 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 197 О НОВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА ПОСТРАДАЛИМ ОД НАТО-а, 199 О ХУЛИ НА ДУХА СВЕТОГА, 201 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ВИ СТЕ СВЕТЛОСТ СВЕТУ”, 204 ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ О МАРТИ И МАРИЈИ, 207 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈЕ ЈАРАМ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 209 О РАЗЛИКОВАЊУ ДУХОВА, 210 О ЈЕДИНСТВУ ЖИВОТА И БОГОСЛОВЉА, 213 О ОТКРИВЕЊУ ЈОВАНОВОМ, 215 О ВЕРИ И ЖИВОТУ ПО ВЕРИ, 217 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „И СВИ ЋЕ ВАС ОМРЗНУТИ ИМЕНА МОГА РАДИ”, 219 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ЈЕР ЈАРАМ ЈЕ МОЈ БЛАГ, И БРЕМЕ ЈЕ МОЈЕ ЛАКО”, 221 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НЕГО СЕ РАДУЈТЕ ШТО СУ ИМЕНА ВАША НАПИСАНА НА НЕБЕСИМА”, 222 О ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА, 224 О ГОВОРЕЊУ ИСТИНЕ, 225 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „ПОДАЈТЕ, ДАКЛЕ, ЋЕСАРЕВО ЋЕСАРУ, А БОЖИЈЕ БОГУ”, 227 О ХРИШЋАНСКОЈ РЕВНОСТИ, 229 О ЗНАКУ ПРОРОКА ЈОНЕ, 230 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БЛАЖЕНИ СИРОМАШНИ ЈЕР ЈЕ ВАШЕ ЦАРСТВО БОЖЈЕ”, 231 О ДВЕ УДОВИЧИНЕ ЛЕПТЕ, 233 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ И О БУДНОСТИ, 235 О БОГОЧОВЕКУ ХРИСТУ, 237 О РАЗГОВОРУ СА НИКОДИМОМ, 239 О СВАДБИ У КАНИ, 240 О СЛАВИ ОД ЉУДИ И СЛАВИ ОД БОГА, 241 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИКО НЕ МОЖЕ ДОЋИ МЕНИ АКО ГА НЕ ПРИВУЧЕ ОТАЦ КОЈИ МЕ ПОСЛА”, 245 О НАЈВЕЋОЈ ВРЛИНИ, 246 О ТОМЕ ДА ХРИСТОМ ЖИВИМО, 248 О ДВЕ СЛОБОДЕ И О ДВА РОПСТВА, 249 ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ О БЛАЖЕНСТВИМА, 251 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „НИСИ ДОШАО ДА ДОНЕСЕШ МИР НЕГО МАЧ”, 254 О ЗИДАЊУ КУЋЕ НА КАМЕНУ, 256 О ДУХОВНОМ ГЛЕДАЊУ И МОЛИТВЕНОМ ДРЖАЊУ РУКУ, 258 О ТАЛАНТИМА, 261 НА РЕЧИ ГОСПОДЊЕ: „БУДИТЕ, ДАКЛИ, МУДРИ КАО ЗМИЈЕ И БЕЗАЗЛЕНИ КАО ГОЛУБОВИ”, 265 НА ЗАДУШНИЦЕ, 268 О СВАДБИ У КАНИ ГАЛИЛЕЈСКОЈ, 269 О РАЗГОВОРУ ХРИСТА СА САМАРЈАНКОМ, 271 О НЕПРОТИВЉЕЊУ ЗЛУ ЗЛОМ, 274 О РАЗГОВОРУ СА САДУКЕЈИМА, 276 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 278 О КЊИЖЕВНИЦИМА И ФАРИСЕЈИМА, 280 О ПРАВОЈ ВЕРИ, 282 О ИСЦЕЉЕЊУ ГУБАВОГА, 284 КО ЈЕ НАЈВЕЋИ, 285 Наслов: Сабрана дела Патријарха Павла, књига I: Живот по Јеванђељу: беседе Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 296 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-84799-41-0

Свети Максим Исповедник је рекао да се човеков живот састоји у тражењу задовољства и избегавању бола; али, Бог је, по њему, свако задовољство спојио са узвратном мером бола, да се човек не би сасвим изгубио у уживањима овога света и заборавио на Царство Небеско, које је његова права отаџбина и очевина. Како са човеком, тако и са човечанством: тешка времена долазе да нас пробуде из греховног сна и подигну у светлост Господњу кроз покајање. Читалац у руци има књигу светоотачких савета и пророчанстава о временима у којима живимо и о будућности ка којој се крећемо. Пророк није врачогађач, него човек обдарен благодаћу да види вољу Божју у историји. Зато су овде речи Отаца, од Светих Козме Етолског и Нила Мироточивог, преко Серафима Саровског и Јована Кронштатског, до стараца наших дана, какви су Пајсије Светогорац и Јован Крестјанкин. Њихова слова и мудрости прожети су духом трезвености, али и снажне опомене. Јер, будућност је будност! Садржај УЧЕЊЕ ЦРКВЕ О КРАЈУ СВЕТА ЗНАЦИ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА, 7 Митрополит Јеротеј (Влахос) ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ, 9 1. Христов долазак у слави, 9 2. Васкрсење мртвих, 15 3. Будући суд, 23 Митрополит Венијамин (Федченков) ВРЕМЕ НАСТАНКА ИДЕЈЕ ЈАВЉАЊА АНТИХРИСТА, 34 КАДА ЋЕ, МЕЂУТИМ, БИТИ КРАЈ СВЕТА!, 35 О РОКОВИМА КРАЈА СВЕТА, 37 НА ШТА НАС ОБАВЕЗУЈЕ ЗНАЊЕ О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ?, 38 Св. Игњатије Брјанчанинов ЗАШТО ЋЕ ЉУДИ ПРИМИТИ АНТИХРИСТА?, 39 Епископ Григорије Шлиселбуршки (Лебедев) СЛОВО О КРАЈУ СВЕТА, 40 Свети Лука (Војно-Јасенецки) О ВРЕМЕНИМА И РОКОВИМА, 42 Свети Јован Златоусти ХРИСТОС ЈЕ ЗНАО ДАН КРАЈА СВЕТА, 43 ПРОРОШТВА СВЕТИХ Свети Нил Мироточиви МОНАШТВО И АПОКААИПСА 2. Плач преподобног за подвижништвом. Његов призив монасима, 47 3. Сад је јесен монаштва и њиме је овладала царица погибељи, 48 4. Нарастајућа непокорност у монаштву јесте победа звери помоћу њене прве главе, 49 90. Шта је то престо Царице Спасења и шта значи Њено свргавање с престола, 50 92. Позив Светим Оцима да устану и испрате Царицу Спасења са Свете Горе, 52 Свети Козма Етолски ПРОРОЧАНСТВА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 54 ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 64 ПРОРОЧАНСТВА ПРЕПОДОБНОГ ЛАВРЕНТИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА И О ЧИТАВОМ СВЕТУ, 68 Речи преподобног Старца Лаврентија о Русији, о појму „руски”, о јересима и расколима и о верности Мајци-Цркви, 68 ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГА ДУХОНОСНОГ СТАРЦА ЛАВРЕНТИЈА О РУСИЈИ, 71 Из поука преподобног Старца Лаврентија 75 О неким речима Баћушке Лаврентија у последњим данима његовога земног живота, 76 Свети старац Теодосије Кавкаски ПРОЗИРАЊЕ У ПРОШЛО И БУДУЋЕ ТАЈНОВИДЕЛАЦ ЈОВАН БОГОСЛОВ, 77 НОВИ ЈЕРУСАЛИМ, 81 ТАЈНА БЛАГОДАТНОГ ОГЊА, 82 Старац Гаврило Грузијски О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 85 РЕЧИ МУДРИХ, 87 О јереси у последњим данима, 90 Пророчанства о будућности Цркве, 91 Осми васељенски сабор, 93 Припрема за долазак сина погибије, 94 ПРОРОЧКИ УВИДИ СВЕТЕ РУСИЈЕ ПРОРОШТВА ПРЕПОДОБНОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ О антихристу 1. Антихрист и дивјејевски канал, 101 2. [Антихрист и Русија], 103 3. О великој невољи у последње дане, 103 О нечастивости духовних лица и васкрсењу преподобног Серафима ради проповеди покајања целом свету 1. О нечастивости духовних лица, 104 2. Велика Дивјејевска тајна, 105 [Посебан запис о великој Дивјејевској тајни], 110 Скраћена копија [о великој Дивјејевској тајни], 111 Предање о великој Дивјејевској тајни, 112 3. Колико је близу крај света?, 112 ЧЕТВРТИ УДЕО МАЈКЕ БОЖИЈЕ И СВЕТИ БОГОРОДИЧИН КАНАЛ, 113 ПРОРОЧАНСТВА И ПРЕДСКАЗАЊА О СУДБИНИ ЦРКВЕ, РУСИЈЕ И ДОМА РОМАНОВИХ, 125 Виђење јеромонаха Глинске Пустиње Порфирија о несрећама које ће задесити Русију, 125 Прозорљива предсказања Светог Теофана Затворника, 128 Предсказање Јована Кронштатског: 1893. године, 130 Пророчанство блажене Параскеве Саровске о царским мученицима: 1903. година, 131 О блаженој Параскеви Ивановној, дивјејевској схимонахињи, 133 Предсказање игумана Герасима: после 1904. године, 133 Предвиђање рата: духовна виђења оца Арете, 133 Тешка предосећања протојереја Јована Восторгова, о почетку рата и унутрашњим немирима, 134 Пророчанска виђења валаамског старца: 1904. год, 137 Предсказања Јована Кронштатског, 146 БЕСЕДЕ ОЦА ЈОВАНА КРОНШТАТСКОГ О СТРАШНОМ СУДУ БОЖИЈЕМ СВЕТ СЕ БЛИЖИ КРАЈУ, 166 КАКАВ ЋЕ БИТИ СТРАШНИ СУД ГОСПОДЊИ, 167 ПАЗИ, ДУШО МОЈА, 169 СЕЋАЈМО СЕ СТРАШНОГ СУДА И ВЕЧНОГ ЖИВОТА, 171 О СТРАШНОМ СУДУ ГРЕСИМА ЉУДСКИМ, 172 ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ ЈЕ СТРАШНИ СУД, 174 ЦАРСТВА СЕ ЗЕМАЉСКА КОЛЕБАЈУ И ПАДАЈУ ЗБОГ БЕЗВЕРЈА И БЕЗАКОЊА, 176 О ТРПЉЕЊУ БОЖИЈЕМ, 178 ПРОРОЧКИ ГЛАСОВИ СВЕТЕ РУСИЈЕ Реч светог Амвросија Оптинског, 179 Злокобни догађај у Оптиној пустињи, 180 Из Летописа Оптинске пустиње 1904. године, 182 Доживећете прогоне, 183 Казна за богохуљење, 184 Нове жетве Господње, 186 Виђење искушенице Олге, 188 Рокови краја зависе од Бога, али и од људи, 198 Време убрзава, 199 Убиство оптинских монаха, 199 Света Земља, 201 Старац Алексеј Мечов У ПРЕДВОРЈУ АПОКАЛИПСЕ, 204 Отац Серафим Роуз ЗНАЦИ КРАЈА ВРЕМЕНА, 208 Питања и одговори, 224 Отац Серафим Роуз БУДУЋНОСТ РУСИЈЕ И КРАЈ СВЕТА, 230 Наше доба, 230 Крај света, 231 Будући крај света у хришћанским пророчанствима, 232 Будућност Русије, 233 Реч коју ће Русија донети свету, 238 Старац Јован Крестјанкин БДИТЕ И МОЛИТЕ СЕ, 239 Прота Александар Шаргунов О КРАЈУ СВЕТА, 244 Архимандрит Амвросије Јурасов О ВРЕМЕНИМА КРАЈА СВЕТА, 247 Свештеник Александар Краснов ПОУКЕ СТАРЦА АНТОНИЈА О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА О страхотама последњих времена, 249 Морална пропаст рода људског, 250 Лажне слободе - припрема за долазак антихристов, 251 Содомски грех - знак антихристовске будућности, 252 Епидемија самоубистава, 252 Прекомерни рад и јурњава за зарадом, 253 Мрачна тајна новца, 253 Централизација података и пребројавање свега, 253 Како се спасавати у времена духовне пропасти?, 254 О правилном ставу према материјалним стварима, 254 Духовни опрез у коришћењу електронске технологије, 254 Духовна погубност телевизије, 255 Медијско ругање Цркви, 255 О одласку у унутрашњу пустињу срца, 256 Одлазак из градова у пустињу, 256 Идентификациони документи у будућности, 257 О потреби духовнога стражења, 257 О дејствима антихристовим, 258 „Ванземаљци” су, у ствари, демони, 258 О глади духовној и телесној, 259 О идолопоклонству храни и товљењу рода људског, 259 Човека ће осудити или оправдати сама дела његова и мисли његове, 259 О владавини антихристовој, 260 Држава припрема долазак антихриста, 260 Самоубиство - велико искушење у последњим временима, 261 Живи ће завидети мртвима, 261 Како се спасавати у последњим временима?, 262 О потреби духовног одвајања од овога света, 263 Чувати се размишљања о туђим гресима, 264 Непрекидна невоља и мука, 265 Експлозије, рушења, природне катастрофе, 265 Оно што је човеку немогуће, Богу је могуће, 265 Чувати се сваке неумерености, 266 О пропасти и страдањима цивилизације греха, 266 О Адамовом греху, 266 Поклоњење богу новца - Мамону, 267 Америчко планетарно бешњење, 267 Савремени свет - нови Вавилон, 267 Студ и глад, 268 Многи православни ће отпасти од Цркве, 268 Идентификациони број - услов опстанка у друштву будућности, 268 Крај природног поретка света, 269 О свепотчињености свега злу, 270 Содомија - знак последњих времена, 270 Људождерство - знак „отмености” у последњим временима, 270 Господ ће сачувати Своје верне, 270 Земљотреси и морски таласи, 271 За спасење није важно место, 272 Порези и дажбине, 272 О потчињавању и непотчињавању властима, 272 Хришћанима последњих времена биће много теже него првим Хришћанима, 273 Пророчанства о обнови руског царства, 274 О пасошу и личној карти, 274 Уштеђевину не треба чувати у банкама, 275 О духовном односу према материјалним стварима, 276 Чувај се ропства електронској технологији, 276 Чувати се идолопоклонства новцу, 277 О разлици између телефонског разговора и општења путем писама, 277 Служење Литургије у време прогона, 277 Где ће моћи да се служи Литургија?, 278 Молити се Богу „у Духу и Истини”, 278 О борби против унинија и очајања, 278 Земља ће се трести због тежине људских греха, 279 О начинима спасења, 279 Господ ће бити са онима који творе Његову вољу, 280 Људска злоба ће припремити долазак антихристов, 280 Државна власт и масонерија, 280 Не правити уступке у стварима вере, 281 Ако желиш спасење - припремај се за гоњење, 281 Живот првих Хришћана - пример Хришћанима последњих времена, 281 Човек се навикава на животињску покорност, 282 У градовима ће бити најтеже, 283 Вера у Бога избавља од мрежа антихристових, 283 Не бој се, Господ те неће оставити, 283 Које књиге треба читати, 283 У временима гоњења, не носити са собом никакве електронске уређаје, 284 Бити увек у заједници са другим православним Хришћанима, 285 Чувати се оних који су примили печат антихристов, 285 Светска глад, 285 Наступиће глад какве није било у историји, 285 Најважније је - не предавати се унинију и страху, 286 Не размишљати само о крају света, већ о стицању благодати Божије, 286 ПРОРОЧКИ ГААСОВИ РУМУНСКИХ СТАРАЦА Старац Клеопа ОПОМЕНЕ И УТЕХЕ О ДАТУМУ ДРУГОГА ДОЛАСКА ГОСПОДЊЕГ, 289 ЧЕТИРИ ЗАКОНА ПО КОЈИМА ЋЕ ХРИСТОС СУДИТИ СВЕТУ, 292 ЈЕДНО ПИТАЊЕ О КРАЈУ СВЕТА, 295 О СТРАШНОМ СУДУ, 295 РАЗГОВОР О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА, 300 БЕСЕДА О ПРОРОЦИМА И ЛАЖНИМ ПРОРОЦИМА, О ЧУДЕСИМА И ЛАЖНИМ ЧУДЕСИМА, 301 БЕСЕДА О ПОСЛЕДЊЕМ СУДУ, 306 Старац Арсеније Папачок О АНТИХРИСТУ, 313 САВРЕМЕНИ РУМУНСКИ СТАРАЦ, ОТАЦ АРСЕНИЈЕ (ПАПАЧОК), О БОРБИ ЗА ИСТИНУ, 314 СВЕТОГОРСКИ ПОДСЕТНИК У ВРЕМЕНА СМУТНА Протојереј Максим Козлов ЕСХАТОЛОШКЕ ПРЕДСТАВЕ АТОНСКИХПОДВИЖНИКА ПОБОЖНОСТИ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА, 319 Јуриј Ј. Воробјовски СВЕТА ГОРА И КРАЈ СВЕТА (ЕСХАТОЛОШКИ ОГЛЕД), 331 ПОКАЈНА УЗБУНА (БЕСЕДА СА О. С., НАСЕЉЕНИКОМ ПУСТИЊЕ Каруља на Атону), 343 Јеромонах Гаврило (Крањчук) ВРЕМЕ ПОКАЈАЊА, 348 Данашње стање у Православној Цркви, 348 Упозорење, 350 Хроника догађаја, 351 Духовни савети, 353 РАЗГОВОР МОНАХА ЈОВАНА СА ОЦЕМ ПЕТРОНИЈЕМ (РУМУНСКИ СКИТ ПРОДРОМОС), 354 РАЗГОВОР СА СТАРЦЕМ МАРКЕАОМ, 356 „ОСЕЋА СЕ ГОРЧИНА ПОСАЕДЊИХ ВРЕМЕНА’’ РАЗГОВОР СА ИГУМАНОМ ЈЕФРЕМОМ ВАТОПЕДСКИМ, 357 Старац Јефрем Ватопедски ПОСЛЕДЊИ ДАНИ (ЕСХАТОН), 360 Старац Јефрем Аризонски ОРУЖЈЕ ЗА МАСОВНО УНИШТЕЊЕ ЈЕ СПРЕМНО, 367 Јеромонах Христодул СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ О ПОСЛЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА „Ка свршетку века”, 368 Знак времена 666, 370 О антихристу, 373 Светогорски монах И. СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ О ПОСАЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА ДАНАС, 374 Антихрист - 666 - Личне карте - жиг, 374 Знаци времена - 666, 376 Запис одломака снимљеног разговора са старцем Пајсијем, 378 Одговор светогорских отаца часопису „Ортодоксос типос”, 381 Монах Мојсије Светогорац ПОСАЕДЊА ВРЕМЕНА, 384 Митрополит Флорине Августин Кандиотис ХРИШКАНИ у ПОСАЕДЊИМ ВРЕМЕНИМА,386 Хришћанин, име и стварност, 386 Својства хришћанина према „Блаженствима”, 387 Светлост и со, 389 Хришћанин је со свету, 389 Со је неопходна!, 391 ПРЕД ЛИЦЕМ СТРАШНОГ СУДА Архимандрит Плакида (Десеј) ПОВРАТАК ХРИСТА НА КРАЈУ ВРЕМЕНА, 395 Архимандрит Василије (Бакојанис) ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДЊИ 1. Наша неосетљивост, 396 2. Када ће Господ доћи?, 396 3. Како ће се догодити Други долазак?, 397 4. Како ће судити Господ?, 399 Архимандрит Рафаил (Карелин) О СТРАШНОМ СУДУ, 101 Свети Јован Шамајски БЕСЕДА О СТРАШНОМ СУДУ, 404 Митрополит Јеротеј (Влахос) АНТИХРИСТ И ПОМАЗАЊЕ, 408 ЧУДА БОЖИЈА У ПОТОЊЕ ДАНЕ ЗНАМЕЊА ОД ИКОНА КРАЈЕМ XX ВЕКА У РУСИЈИ (саставио А. М. Љубомудров) Духовни учинци Знамења протеклих столећа, 417 Два периода свеопштих знамења, 419 Знамења и савремена Русија, 421 Духовни учинци десетогодишњих знамења, 426 Опрезно: чудеса!, 428 ЗНАМЕЊА БОЖИЈА СА СВИХ СТРАНА СВЕТА, 434 МИРОТОЧЕЊЕ: ЗАШТО ПЛАЧУ ИКОНЕ?, 458 Потреба за чудима, 462 ПРЕТЕЧЕ АНТИХРИСТА И ЕКРАНСКА ВЛАСТ ЗВЕРИ Свештеник Андреј Горбунов ИКОНА ЗВЕРИ, 465 Моћ слике, 465 Екранократија, 467 Озверење, 469 Све је постало јасно, 472 Машина за убиства, 475 Дух времена, 477 Свештеник Андреј Горбунов „ИМАЈ ОСЕЋАЈ ДА ЈЕ ТВОЈ БРАТ ПОРЕД ТЕБЕ!” О САВРЕМЕНИМ ФИЛАДЕЛфИЈЦИМА И ЛАОДИКИЈЦИМА, 480 „Ниси се одрекао имена мога...”, 481 „Ниси ни хладан, ни врућ”, 483 Филаделфијска црква и синагога сатане, 486 Епоха духовног процвата, 488 Ли Пен ИЗ ИСТОРИЈЕ ЛАЖНИХ МЕСИЈА, 491 Сунг Миунг Мун, 492 Сатја Саи Баба, хиндуистички „богочовек”, 501 Јудејско месијанство: од Бар Кохбе до Раби Шнерсона, 504 Месијанство у исламу, 507 Месијанска веровања у мормонизму и будизму, 509 „Мајтреја” Новог доба („New Age”), 511 Лажне месије у хришћанској историји - шаролико друштво варалица, 513 Припремање пута за лажног Христа међу римокатолицима, 516 Припремање пута за лажног Христа међу протестантима , 519 Владимир Димитријевић АПОКАЛИПСА, ДАНАС И ОВДЕ: ЧИТАМО КАКО НАМ СЕ ПИШЕ ЗНАЦИ ВРЕМЕНА И КАКО ИХ ТУМАЧИТИ, 521 Одговори Алексеја Комова ШТА ЈЕ ЦИЉ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА?, 526 Сведочење Олге Четверикове АНТИХРИСТ И ДУХ БЛУДА, 530 ПРИМЕР РАЗРАДЕ: МУЧЕЊЕ У ГВАНТАНАМУ, 533 НАМЕТАЊЕ СОДОМИЈЕ ШИРОМ СВЕТА, 534 ЗАПИС ИЗ КЊИГЕ ПРОРОКА ДАНИЛА, 535 УКИДАЊЕ ГОТОВОГ НОВЦА ИЛИ ПУТ КА АНТИХРИСТУ, 537 ВЕСТ С ОНЕ СТРАНЕ ОГЛЕДАЛА, 537 ШТА СЕ ДЕШАВА?, 537 МАЊЕ БИТАН ЦИЉ БАНКАРСКИХ МОГУЛА, 538 КОНАЧНИ ЦИЉ БАНКСТЕРА, 538 РУСКА ЦРКВА ПРОТИВ ТОТАЛИТАРНЕ КОНТРОЛЕ, 540 О ОБАВЕЗНОМ ВАКЦИНИСАЊУ, 542 ВАКЦИНЕ КРОЗ ПИТАЊА И ОДГОВОРЕ, 542 ВАКЦИНИСАЊЕ У КЕНИЈИ 2014, 543 ШТА СЕ ДЕСИЛО У КЕНИЈИ?, 543 СВЕТСКА ЗДРАВСТВЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ПТИЧИЈИ ГРИП, 545 ПОД ВЛАШЋУ „ИСТОЧНОИНДИЈСКЕ КОМПАНИЈЕ”, 545 ВАКЦИНИСАЊЕ НА УКРАЈИНИ, 546 РЕАКЦИЈА РОДИТЕЉА СРБИЈЕ 546 ПРОРОЧАНСТВА СЕ ИСПУЊАВАЈУ 548 ВОДЕ ЦРВЕНЕ КАО КРВ - ЈАСНО ЗНАМЕЊЕ ВРЕМЕНА 548 СМИСАО ВАСКРШЊИХ ПОЖАРА 553 ПОТАПАЊЕ ВАЉЕВСКЕ ГРАЧАНИЦЕ И ПОТОП СРБИЈЕ 559 Наслов: Пазите на време: Поуке отаца и виђење будућих времена, 3. измењено и допуњено издање Издавач: Образ светачки Страна: 572 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-86555-85-4

Spolja kao na fotografijama, unutra veoma dobro očuvano. Autor - osoba Adler, Alfred, 1870-1937 = Adler, Alfred, 1870-1937 Naslov Smisao života / Alfred Adler ; preveo s nemačkog Tomislav Bekić Jedinstveni naslov Der Sinn des Lebens. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1984 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Prosveta, 1984 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 477 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Bekić, Tomislav, 1935-2008 = Bekić, Tomislav, 1935-2008 Zbirka Odabrana dela Alfreda Adlera ; ǂknj. ǂ3 ǂBiblioteka ǂImago Sadržaj S a d r ž a j: Smisao života (5-213): Predgovor (7-11); 1. Mišljenje o sebi i o svetu (13-22); 2. Psihološka sredstva i putevi istraživanja životnog stila (23-30); 3. Zadaci života (31-49); 4. Problem telo-duša (50-62); 5. Oblik tela, pokreti i karakter (63-69); 6. Kompleks manje vrednosti (70-84); 7. Kompleks nadmoći (85-92); 8. Tipovi neuspeha (93-105); 9. Fiktivni svet razmaženog (106-113); 10. Šta je stvarno neuroza (114-133); 11. Seksualne perverzije (134-148); 12. Prva sećanja iz detinjstva (149-161); 13. Situacije u detinjstvu koje osujećuju zajedništvo i njuihovo uklanjanje (162-179); 14. Dnevni i noćni snovi (180-200); 15. Smisao života (201-213). - Čemu živimo? (215-475); 1. Smisao života (217-236); 2. Duh i telo (237-258); 3. Osećanje manje vrednosti i osećanje nadmoći (259-279); 4. Prva sećanja (280-300); 5. Snovi (301-324); 6. Uticaji porodice (325-357); 7. Uticaji škole (358-380); 8. Doba mladosti (381-393); 9. Prestup i njegovo predupređenje (394-431); 10. Rad i zanimanje (432-443); 11. Čovek i sadrug (444-454); 12. Ljubav i brak (455-475). ISBN (Pl.) Napomene Prevod dela: Der Sinn des Lebens Tiraž 10.000. Predmetne odrednice Individualna psihologija Težnja za uživanjem je prevazilaženje nedostataka ili osećanja bezvoljnosti. U svom poznijem delu Smisao života Adler je sažeo filozofsku nit koja je u osnovi individualne psihologije. Izraz „smisao života” za Adlera ima dva različita značenja: prvo, značenje koje određena osoba traži i nalazi u svom životu i koje je usko povezano s mišljenjem koje ima o sebi, svojim bližnjima i svetu; drugo, shvata se kao „pravi” smisao života onaj izvan našeg iskustva, koji može da promakne čak i nekome ko čvrsto veruje da zna šta je važno u životu. „Dovođenje u pitanje smisla života ima vrednost samo ako se ima na umu referentni sistem čoveka i kosmosa.” Stalni zahtev kosmosa je „razvoj”, koji gura izvan prirodnog osećaja inferiornosti radi samoodržanja, razmnožavanja, kontakta sa spoljnim svetom i težnje ka „idealnoj zajednici budućnosti” u smislu Imanuela Kanta. Alfred Adler (nem. Alfred Adler; Beč, 7. februar 1870 – Aberdin, 28. maj 1937) je bio austrijski lekar i psihijatar, osnivač škole individualne psihologije. Alfred Adler je rođen 1870. godine u Beču kao treće dete jevrejskog trgovca žitaricama. Kao dete oboleo je od rahitisa i nije mogao da se kreće do svoje četvrte godine. U petoj godini zamalo nije umro od zapaljenja pluća. Tada je odlučio da postane lekar. Godine 1895. diplomirao je medicinu na Bečkom univerzitetu. Nakon objavljivanja spisa o organskoj inferiornosti 1907. godine, koji su bili u skladu sa shvatanjima psihoanalize, na poziv Sigmunda Frojda pridružio se grupi psihijatara okupljenih oko njega. Međutim, nakon što je Adler objavio spise o agresivnom instinktu i dečjem osećanju inferiornosti, dolazi do razlaza sa Frojdom. Adler je sa onima koji su ga podržavali napustio Bečko psihoanalitičko društvo i 1911. godine osnovao Društvo slobodne psihoanalize, koje je naredne godine promenilo naziv u Društvo individualne psihologije. Tokom Prvog svetskog rata služio je kao lekar u Austrougarskoj armiji. Nakon rata bio je uključen u različite projekte. Godine 1926. održao je predavanje u SAD i prihvatio mesto profesora na Medicinskom koledžu na Long Ajlandu. Godinu dana posle dolaska nacista na vlast Adler i njegova porodica zauvek napuštaju Beč. Alfred Adler je umro od srčanog udara 1937. godine u Aberdinu, gde je trebalo da održi seriju predavanja. Teorija Težnja za superiornošću i osećanje inferiornosti Dva pojma zauzimaju ključno mesto u Adlerovoj teoriji: težnja za superiornošću i osećanje inferiornosti. Adler je smatrao da postoji jedna motivaciona sila ili težnja koja determiniše ponašanje čoveka. On tu motivacionu silu naziva težnja za superiornošću. Adlerova upotreba ovog termina ima korene u filozofiji Fridriha Ničea, koji govori o volji za moć kao glavnim motivom u životu čoveka. Adler kasnije sve više govori o težnji za superiornošću kao o bolesnoj i neurotičnoj težnji. Uzrok nastanaka ove težnje je osećanje inferiornosti. Drugim rečima, čovek kompenzuje ili prevazilazi osećanje inferiornosti razvijanjem težnje za superiornošću. Osećanje inferiornosti imaju svi ljudi, u većoj ili manjoj meri. Adler razlikuje dve vrste inferiornosti. Jedna je organska inferiornost. Naime, činjenica je da kod svakog čoveka postoje organi koji su slabije ili jače razvijeni. Takođe, neki ljudi mogu imati bolest, fizičku manu ili nedostatak: srčane smetnje, slabe bubrege ili pluća, dijabetes, astmu, slab vid ili sluh, slabu muskulaturu, razne vrste telesnih deformiteta, urođenu sklonost ka gojaznosti, niskom rastu itd. Prema Adleru, čovek na organsku inferiornost reaguje kompenzacijom i to na sledeći način: inferioran organ ojača, ili postane uvećan, ili osoba psihološki kompenzuje organski problem razvijanjem određene veštine ili određenog tipa ličnosti. Postoji veliki broj ljudi koji uspešno kompenzuju organsku inferiornost. Takođe postoji i određen broj ljudi koji u tome ne uspeju i koji usled toga postaju duboko očajni. Druga vrsta inferiornosti je psihološka inferiornost, koja je češća od organske. Čovek može biti uveren da je bezvredniji od drugih, koji ga nadmašuju svojim mogućnostima ili postignućima. Npr, neki ljudi su neuspešni u školi ili sportu; neki su odbačeni od društva; neke ljude ismevaju zbog njihovog izgleda. Sa druge strane, osećanje inferiornosti može proizići i iz uzrasta. Tako se dete oseća inferiorno ili manje vredno u odnosu na odrasle. Kao i kod organske inferiornosti, i kod psihološke neke osobe uspešno ostvare kompenzaciju, a neke ne. Razlika između organske i psihološke inferiornosti je u tome što psihološka ne mora odgovarati stvarnosti. Osoba koju preplavi osećanje inferiornosti može razviti kompleks inferiornosti. Takva osoba postaje stidljiva, plašljiva, nesigurna, neodlučna, pokorna itd. Ona takođe može početi da manipuliše drugim ljudim stalno ponavljajući kako je nesigurna u sebe, kako je u podređenom položaju, kako je manje vredna itd. Postoji i drugi način na koji ljudi reaguju na inferiornost pored kompenzacije i kompleksa inferiornosti: to je razvijanje kompleksa superiornosti. Pod time se podrazumeva da osoba prikriva osećanje inferiornosti pretvaranjem da je superiorna. Ako je neka osoba bezvredna, jedini način da se oseća vrednom je da kod drugih izazove osećanje bezvrednosti. Dobri primeri za to su hvalisavci, siledžije, ljudi na ne previše važnom položaju i dr. Drastičniji primeri su osobe koje se osećaju moćno nakon izvršenja ubistva, osobe koje vređaju na polnoj, rasnoj, etničkoj, verskoj i drugoj osnovi. Životni stil Za Alfreda Adlera svaka ličnost se vodi jednim osnovnim ciljem koji oblikuje čitav njen život, stvarajući njen karakterističan životni stil. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan. Zdrav cilj za Adlera podrazumeva okrenutost ka zajednici, razvijeno osećanje za druge i aktivnost u korist zajednice. Neurotična ličnost je, sa druge strane, usmerena na sebe samu i sledi fiktivni, neostvarivi cilj. U osnovi tog cilja je želja za savršenstvom i težnja za superiornošću. Razvijajući osećanje za zajednicu čovek na zdrav način kompenzuje osećanje inferiornosti, dostižući zrelost kroz rad, saradnju i prijateljstvo. Neuspeh u prevazilaženju osećanja inferiornosti vodi u neurozu. Adler u svojoj teoriji razlikuje četiri osnovna psihološka tipa ili životna stila: Prvi je dominirajući. Takve osobe su agresivne i sklone da dominiraju drugima. Imaju mnogo energije. Teže ličnoj moći i spremne su da sklone svakog ko im se nađe na putu. Drugi tip je oslanjajući. Ovakve osobe se oslanjaju na druge kako bi izašle na kraj sa životnim teškoćama. Imaju malo energije i zavisne su od drugih. Treći tip je izbegavajući. To su osobe lišene energije koje izbegavaju život i druge ljude, težeći da se zatvore u svoj svet. Četvrti tip je društveno koristan. To je zdrava ličnost koja ima energije i koja je usmerena ka društvu, a ne ka sebi. Životni stil se formira veoma rano, otprilike do pete godine života. Prema Adleru, tri situacije u detinjstvu najviše doprinose razvitku lažnog životnog cilja. Prvu odlikuju organska inferiornost i rane bolesti. Drugu odlikuje razmaženost. Razmaženo dete ne uči da se stara o sebi, i kasnije otkriva svoju inferiornost. Pošto njegove želje roditelji momentalno izvršavaju, ono će i od drugih očekivati isto, usled čega će nailaziti na otpor i neprijateljstvo. Treću odlikuje zanemarivanje. Zanemareno dete razvija osećanje inferiornosti jer sa njim roditelji postupaju kao sa bezvrednim, te razvija nepoverenje i postaje nesposobna da voli. Red rođenja Za razliku od ostalih teoretičara ličnosti koji su naglašavali samo uticaj roditelja na rano detinjstvo, Adler je govorio o uticaju braće i sestara na formiranje ličnosti. Ovo je verovatno najpoznatiji deo Adlerove teorije ličnosti. Jedino dete. Ima više izgleda da bude razmaženo. Ka njemu je usmerena sva pažnja roditelja. Prvorođeno dete. Počinje život kao jedino dete, da bi zatim bilo „svrgnuto sa prestola“ drugim. Često prerano sazrevaju. Konzervativnija su od drugih. Drugorođeno dete. Nadmeće se sa prvorođenim i pokušava da ga nadmaši. Najmlađe dete. Često je razmaženo. Ono jedino ne biva „svrgnuto sa prestola“ u višečlanoj porodici. Međutim, najmlađe dete se može osećati inferiornim budući da je okruženo starijom braćom i sestrama, koji su superiorniji. Teleologija i holizam Za razliku od Frojda, za Adlera ličnost nije jednostavni proizvod prošlosti, već da je okrenuta budućnosti. Na ovakav Adlerov stav presudan uticaj izvršila je knjiga Hansa Vajningera (Hans Vaininger) Filozofija „Kao da“. Naš životni stil je određen onim što želimo da postignemo i čemu težimo. Takvo viđenje je teleološko, nasuprot kauzalnom koje je zastupao Frojd. Adler takođe smatra da čoveka treba posmatrati kao celinu, a ne kao prost zbir sastavnih delova. Na ovakav njegov pristup, koji se naziva holizam, uticao je južnoafrički filozof i državnik Džen Smats (Jan Smuts). Knjige Studija o manjoj vrednosti organa (1907) O nervoznom karakteru (1912) Lečenje i vaspitanje (1913) Teorija i praksa individualne psihologije (1920) Poznavanje ljudi (1927) Tehnika individualne psihologije (1928) Poznavanje života (1929) Problem homoseksualnosti (1930) Religija i individualna psihologija (1933) MG150 (N)

SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU

У раним и средњим седамдестим годинама ХХ века, када је о. Серафим писао ову своју књигу, многе појаве које је описивао биле су сматране застрањивањима на маргинама друштва. Али, он је увиђао шта долази: видео је како оно што је маргинално постаје све више главни ток. Увиђао је застрашујуће јединство циља иза широког спектра, споља гледано, сасвим различитих феномена, и видео је како се на хоризонту помаља коначни исход. Док је путовао ка југу, са својом књигом која је скидала маску са најлукавијих облика. Семе књиге Православље и релшија будућности је сазревало већ неко време у о. Серафиму. Као и његов „Курс опстанка“, ова књига је била плод мукотрпног рада на делу Царство Човечије и Царство Божије. О. Герман га је терао да коначно заврши свој tantum opus, али је о. Серафим одустао од тога, јер је то био превелик посао да би се предузео уз све остале послове, а, уз то, и због тога што је то сматрао исувише интелектуалним и апстрактним послом. „Потребно нам је нешто практичније“, говорио је о. Герману. Његов интелектуални елитизам је сада био ствар прошлости. Узрастао је и у спољашњем и у унутарњем знању, и достигао је моћни став који долази од трезвеног и спасењског духовног живота, па је и његово писање постало приступачније, разумљивије, темељније и усмереније, а не сложеније или неразумљивије. Следећи стазу еванђелске једноставности, сада је писао на начин који су сви млади и стари, образовани и необразовани - могли да разумеју. Православље и религија будућности је започета 1971. године, истраживањем најновије „екуменистичке“ моде: отварања „дијалога са нехришћанским религијама“. О овој теми су објављена три чланка у Православној речи, а за њима и подробан опис „харизматског буђења“ као облика „екуменистичке духовности“ која спада у изразито нехришћанске религијске доживљаје. Оци су завршили прво издање књиге Православље и религија будућности на Светли Петак (26. априла/9. маја) 1975. године. Књига је очигледно погодила праву жицу: прво издање је толико брзо распродато да су оци увидели да не могу сами да одговоре на потражњу. Три месеца после првог издања, друго издање је штампала једна издавачка кућа у Редингу. Треће издање је штампала издавачка кућа коју је пронашао Алексеј Јанг у Таленту у Орегону. О. Серафим је 1979. године значајно прерадио књигу, проширивши је на осам поглавља. У уводу је говорио о „екуменистичком покрету“ као „синкретичкој светској религији“ и навео примере предводника хришћанских екумениста који раде на „новом јединству" са другим религијама. Насупрот томе, у прва три поглавља своје књиге је понудио један општи приступ нехришћанским религијама и њиховим коренитим разликама у односу на Хришћанство, како у теологији тако и у духовном животу. Прво поглавље, које је написао један православни свештеник у Швајцарској, представља богословску студију о „Богу“ у блискоисточним религијама, са којима су се хришћански екуменисти надали да остваре јединство на основу „монотеизма". Друго поглавље се бавило најмоћнијом источњачком религијом, хиндуизмом. Написала га је жена која је двадесет година практиковала хиндуизам пре него што је прешла у Православље, и било је шокантно у откривању, често демонске, природе паганског служења. Пошто је и сама имала јасно демонско искуство служећи „богу“ у храму у Индији, ауторка је наводила чувеног Свами Вивекананду како каже: „Хајде да служимо Ужасу ради њега самог... Само се Хинду усуђује да служи [богу] као Злу.“ Вивекананда је 1893. године, даље је објаснила ауторка, дошао на Запад са отвореним циљем да мисионари хиндуизам, учинивши ову религију примамљивијом тиме што је тврдио да она у себи инкорпорира све друге религије (иако је, заправо, гајио нарочити презир према Хришћанству). За релативно кратко време, Вивекананда је постигао значајан успех, нарочито у увођењу хинду идеја у римокатолицизам. Његова визија „Универзалне религије“ је била истоветна са „Новим Хришћанством" Тејара де Шардена, који је у извесној мери плагирао идеје из Веданте. Уз то, Вивеканандина хинду формулација модерног еволуционизма је била у потпуности у складу са Тејаровом еволуционистичком философијом.12 Треће поглавље књиге Православље и религија будућности, „Факирово чудо и Исусова молитва", бавило се директним сукобом хришћанске и нехришћанске духовности. Писао га је талентовани писац, др А. П. Тимофијевич (кога је о. Герман лично упознао у Новодивјејевском манастиру), и описивао је необичан сусрет који је један православни јеромонах са почетка двадесетог века имао у присуству неког „чудотворца“ на Цејлону. Факир је изазивао дивљење западних посматрача невероватним призорима, све док свештеник није почео да чита Исусову молитву, и од тада факир више није био у стању да одржава илузију, па се окренуо ка свештенику са изразом злобе на лицу. „Источњачка духовност", писао је о. Серафим на крају овог поглавља, „никако није ограничена на овакве медијумске ‘трикове’... Ипак, сва сила која се даје практикантима источњачких религија долази од истог медијумског феномена, чија средишња одлика јесте пасивност пред ‘духовном’ стварношћу, што им омогућава да ступе у контакт са ‘боговима’ нехришћанских религија.“ Остатак књиге је у потпуности написао о. Серафим. Изневши сведочења три православна Хришћанина, која потврђују да Православље ни у ком случају нема истог Бога као и „монотеисти" који поричу Свету Тројицу, као и да су искуства и силе које долазе од паганских „богова“, по својој природи, сатанске, о. Серафим је закључио следеће: „Све ово никако не противречи речима Светог Петра да Бог не Гледа ко је ко, него је у сваком народу мио Њему онај који Га се боји и твори правду (Дел. ап. 10, 34-35)... Онима који живе у ропству Сатане, кнеза овога света (Јн. 12, 31), у мраку који није просветљен хришћанским Еванђељем, суди се у светлу природног завета Божијег, који сваки човек може имати, упркос овом ропству.“ Пето поглавље, „Нова религијска свест“, се нарочито бави ширењем источњачких (или псевдо-источњачких) религијских култова и покрета. „Погледајмо“, писао је, „само неколико слика - описа стварних догађаја почетком и средином седамдесетих година XX века - који илуструју доминацију источњачких идеја и праксе међу многим младим Американцима (који су само ‘авангарда’ младих читавог света).“ За шесто поглавље, „Знакови са Неба: Православно хришћанско разумевање НЛО-а“, о. Серафим је претражио много књига: радове угледних научника и историчара, као и нека популарна дела која су му пружила увид у дух времена. Његова библиотека у „Оптинској" келији је, чак, обухватала и књиге Блиски сусрети треће врсте и Рат звезда. У завршном поглављу своје књиге, о. Серафим признаје да „има оних који сумњају у то да је ‘харизматска обнова’ један облик медијумизма; питање средства или технике којом се комуницира са ‘духом’ ‘харизматске обнове’ је само секундарно. Али је сасвим јасно да овај ‘дух’ нема никакве везе са православним Хришћанством. И заиста, тај ‘дух’ скоро дословно следи ‘пророштво’ Николаја Берђајева у вези са ‘новим Хришћанством’. Он за собом потпуно оставља ‘монашки подвижнички дух историјског Православља’, који најделотворније раскринкава његову лажност. Он се не задовољава ‘конзервативним Хришћанством које човекове духовне силе усмерева само ка скрушености и спасењу’, него, очигледно верујући као Берђајев да је такво Хришћанство још увек ‘некомплетно’, додаје други ниво ‘духовних’ феномена, од којих ниједан није специфично хришћански по карактеру (иако је човек слободан да их тумачи као ‘хришћанске‘), који су отворени за људе било које деноминације, са покајањем или без њега, и који немају никакве везе са спасењем. Он гледа ка ‘новом добу у Хришћанству, ка новој и дубокој духовности, која значи и ново изливање Светог Духа’ што је у потпуној супротности са православним Предањем и пророштвом... Из предговора САДРЖАЈ УМЕСТО ПРЕДГОВОРА, 4 Увод: КА СИНКРЕТИСТИЧКОЈ РЕЛИГИЈИ БУДУЋНОСТИ, 57 I Днјалог са нехришћаиским религијама, 59 II „Хришћански" и нехришћански екуменизам, 65 III „Ново доба светога духа", 66 IV О овој књизи, 68 МОНОТЕИСТИЧКЕ РЕЛИГИЈЕ Да ли имамо истог Бога са нехришћанима?, 69 МОЋ ПАГАНСКИХ БОГОВА Јуриш хнндуизма на Хришћанство, 75 I Привлачност хиндуизма, 75 II Рат на висини догмата, 81 III Хиндуистичка светилишта и обреди, 84 IV Хиндуистичка пропаганда на Западу, 88 V Циљ хиндуизма: једна светска религија за све, 94 ФАКИРЕВО „ЧУДО" И ИСУСОВА МОЛИТВА, 98 ДАЛЕКОИСТОЧНА МЕДИТАЦИЈА ОСВАЈА ХРИШЋАНСКИ СВЕТ, 102 I „Хришћански јога", 104 II „Хришћански зен", 108 III Трансцендетална медитаиија, 111 „НОВА РЕЛИГИЈСКА СВЕСТ" Лух лалекоигточних култова, 117 I „Харе Кришна" у Сан Франциску, 118 II Гуру Махараџи-џи на аеролрому, 119 III Тантричка јога у планинама Новог Мексика, 121 IV Зен вежбе у Северној Калифорнији, 123 V Нова „духовност" као противник Хришћанства, 126 „ЗНАЦИ СА НЕБА“ Православно хришћанско схватање „неидентификованих летећих објеката" (НЛО), 129 I Дух сајенс фикшна (научне фантастике), 130 II НЛО виђења и научно истраживање о њима, 136 III Шест врста сусрета са НЛО, 137 IV Објашњење НЛО феномена, 140 V Значење неидентификованих летећих објеката, 147 „ХАРИЗМАТИЧКО ОЖИВЉЕЊЕ" Знак нашег времена, 153 I Пентекостални покрет XX века, 153 II „Екуменски" дух „хсаризматичког оживљења", 156 III Гпасолалија - екстатичко говорење на незнаним језицима, 160 IV „Хришћански" медиумизам, 163 V О духовној обмани, 175 1. Тумачење луховних" доживљаја, 178 2. Физичке пропратне појаве уз „харизматички" доживљаје, 184 3. „Духовни дарови" који прате „харизматичке" доживљаје, 190 4. Нови „излив Светога Духа", 193 ДУХОВНО СТАЊЕ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА, 197 I „Хартматички покрет" као зиак краја времена, 197 1. Педесетница 6ез Христа, 201 3. „Ускоро аолази Исус", 204 4. Да ли и православни треба да се поводе за отпадништвом, 207 5. „Чеда, последњи је час" (1. Јn 2,18), 212 II Релитја будућносги. 215 III Чувајте благодат Божију православну, 222 Епилог: ЏОНСТАУН И СЕКТА САМОУБИЦА, 225 Додатак: ТРАГАЊЕ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕМ, 229 I Увод, 229 II Мотиви за трагање, 231 1. Коријенн, 231 2. Постојаност, 233 3. Љубав, 234 III Замке, 235 1. Либерализам, 235 2. „Откаченост обраћеника", 236 3. Хладии формализам, 238 4. „Менталитет тврђаве", 239 IV Шта да се ради?, 240 V Закључак, 243 Приказ књиге „ПРАВОСЛАВЉЕ И РЕЛИГИЈА БУДУЋНОСТИ“ Наслов: Православље и религија будућности Издавач: Манастир Подмаине Страна: 247 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2015 ИСБН:

POČETNA NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogućnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da su ovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjeravaju da uzmu, da bi bili sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u prepomčenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova prepomka je naročito važna za nove ili rijetkg korišćene lijekove. Uvod Harrisonova načela inteme medicine (HNIM) oduvijek su bili knjiga koja zadovoljava potrebe kliničara i studenata za detaljnim razumijevanjem bio-loškog i kliničkog aspekta bolesti, kao i kvaliteta zbrinjavanja bolesnika. Kako su zahtijevi rada u praksi sve više rasli u skladu sa ekspanzijom medicinske nauke, i kako je povećan stepen odgovomosti za bolesnika tipičan za zdrav-stvenu zaštitu sadašnjice, ljekar nije uvijek u mogućnosti da pri prijemu svakog pacijenta detaljno iščitava literaturu tragajući za informacijama o bolesti ili njenoj prezentaciji. Iz navedenih razloga, autori su kondenzovali kliničke dije-love teksta iz HNIM u ovo džepno izdanje Harrisonovog medicinskog primč-nika. Kao prethodna izdanja, i ovo sadrži ključna saznanja o dijagnostici i liječenju većine bolesti s kojima se ljekar uglavnom sreće u praksi. Ovaj primčnik je, u stvari, smjemica i uvod u dublju analizu kliničkog problema. Prednost ovog primčnika je u tome što je u skraćenoj formi, te je vrlo praktičan za upotrebu u rješavanju kliničkog problema u slučaju nedo-statka vremena. Ovaj primčnik je i vodič za potpuni tekst u HNIM, te auto-ri prepomčuju da nakon početnog informisanja o bolesti u ovom primčniku ljekar što prije je moguće konsultuje ili HNIM ili Harrison on line, kako bi stečeno znanje bilo upotpunjeno u cjelinu. Tekst u ovom novom izdanju je podlegao reviziju u pogledu đijagnostike i liječenja. Prvi dio koji je fokusiran na njegu hospitalizovanog bolesnika je potpuno nov, i predstavlja trend produbljenja svijesti ljekara o značaju indivi-dualizacije pristupa bolesniku. U sklopu ovog dijela knjige nalaze se i poglav-lja od praktične vrijednosti u pogledu prijema i hospitalizacije bolesnika, čestih kliničkih procedura, kao i pristupa bolesniku u jedinici intenzivne njege. Ovdje je uvršćeno i poglavlje o primjeni radioloških metoda u praksi. Dmgi dio se odnosi na ocjenu i početno zbrinjavanje čestih hitnih stanja u medicini, uklju-čujući i dio o biološkim, hemijskim i radiološkim agensima terorizma, o čemu se detaljnije govori u srodnim poglavljima XVI izdanja HPIM. Poglavlja o kardinalnim manifestacijama i zbrinjavanju čestih bolesti su u potpunosti revi-dirana u svjetlu najnovijih dostignuća u medicini. Kako je kompjuterizacija uzela maha i u medicini, ovo posljednje izda-nje primčnika je prvo koje je dostupno u PDA formatu, u digitalnoj verziji koja sadrži sve dijagrame i tabele koje se nalaze i u štampanoj verziji. Sada su iz edicije Harrisonove inteme medicine na tržištu dostupni razni forma-ti prilagođeni svim nivoima medicinskog obrazovanja i svim stepenima zdravstvene zaštite. Na izradi ovog primčnika pored autora učestvovao je i veliki broj sarad-nika, bez čije pornoći ovo XVI izdanje ne bi ugladalo svjetlo dana. Autori ovom prilikom zahvaljuju i saradnicima na prethodnim izdanjima primčni-ka, na temelju čijeg autorskog rada su urađena mnoga poglavlja i u ovom izdanju: Joseph B. Martin, MD, PhD; Daryl R. Gress, MD; John W. Engstrom, MD; Kenneth L. Tyler, MD; Sophia Vinogradov, MD. Zahvaljuju i Elizabeth Robbins, MD, za pomoć u izdavačkoj djelatnosti. Autori SADRŽAJ Deo 1 - Nega hospitalizovanog bolesnika Prijem i određivanje indikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 Određivanje nutritivnog statusa, 2 Elektroliti / acido-bazna ravnoteža, 5 Enteralna i parenteralna ishrana, 14 Transfuzija i fereza, 17 Načela intenzivne nege, 19 Respiraciona insuficijencija, 22 Bol i kupiranje bola, 23 Procedute koje se često primenjuju u internoj medicini, 28 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u intzernoj medicini, 32 Internistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Deo 2 – Urgentna stanja u medicini Akutni respiracioni distres-sindrom odraslih (ARDS), 39 Kolaps kardiovaskularnog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 Šok, 44 Sepsa i septički šok, 49 Akutni plućni edem, 53 Konfuzija, stupor i koma, 54 Moždani udar, 58 Subarahnoidno krvarenje, 66 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 Status epileptikus, 72 Trovanje i predoziranje lekovima, 74 Dijabetesna ketoacidoza i hipersmolarna koma, 89 Hipoglikemija, 91 Hitna stanja u infektologiji, 94 Hitna stanja u onkologiji, 101 Anafilaksa, 105 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 Hipotermija i promrzline, 115 Bioterorizam, 118 Deo 3 – Glavne manifestacije i prezentacije bolesti Bol u grudima, 133 Bol u trbuhu, 136 Glavobolja, 139 Bol u leđima i vratu, 147 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 Bolni i otečeni zglobovi, 161 Sinkopa i omaglica, 164 Nesvestica i vertigo, 168 Akutni gubitak vida i diplopija, 171 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 Afazija i srodni poremećaji, 179 Poremećaji spavanja, 181 Dispnoja, 185 Kašalj i hemoptizija, 187 Cijanoza, 192 Edem, 194 Mučnina povraćanje i probavne smetnje, 197 Gubitak težine, 201 Disfagija, 203 Akutni abdomen, 206 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 Krvarenje iz GIT-a, 214 Žutica i ispitivanje funkcije jetre, 218 Ascites, 224 Azotemija i poremećaji urinarnog sistema, 227 Anemija i policitemija, 232 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Deo 4 – Oboljenja oka, uha, nosa i grla Česti poremećaji vida i sluha, 241 Infekcije gornjeg respiracionog trakta, 248 Deo 5 – Dermatologija Opšti pregled kože, 255 Česte dermatoze, 259 Deo 6 – Hematologija i onkologija Pregled krvnog razmaza i kostne srži, 265 Poremećaji eritrocita – anemije, 267 Leukocitoza i leukopenija, 272 Krvarenje i poremećaji trombocita, 275 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 Hemioterapija, 284 Mijeloidne leukemije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 Maligniteti limfnih ćelija, 296 Rak kože, 307 Karcinom glave i vrata, 309 Rak pluća, 310 Karcinom dojke, 316 Tumori probavnog sistema, 320 Tumori genitourinarnog trakta, 331 Ginekološki maligniteti, 334 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 Kancer nepoznatog porekla, 341 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 Neurološki paraneoplastični sindromi, 346 Deo 7 – Infektologija Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 Antibakterijska terapija, 360 Imunizacija i saveti za putnike, 365 Infektivni endokarditis, 372 Intraabdominalne infekcije, 380 Infektivne dijareje, 383 Polno prenosive bolesti i infekcije reproduktivnog sistema, 393 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 HIV infekcija i sida, 424 Nozokomijalne infekcije, 442 Pneumokokne infekcije, 445 Stafilokokne infekcije, 448 Streptokokne / enterokokne infekcije, difterija i druge infekcije korin bakterijama, 455 Meningokokne i listerijske infekcije, 462 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 Bolesti izazvane gram-begativnim crevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 Infekcije uzrokovane drugim gram-negativnim bacilima, 479 Anaerobnoe infekcije, 485 Nokardijaza io aktinomikoza, 492 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 Rikecijske bolesti, 510 Mikoplazmatske infekcije, 516 Hlamidijalne infekcije 517 Infekcije herpes virusom, 520 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 Influenca (grip) i druge virusne respiracione bolesti, 533 Morbili, rubeola, mumps infekcije parvovirusima, 539 Enterovirusne infekcije, 544 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 Gljivične infekcije, 555 Infekcije pneumocistisom, 565 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 Infekcije helmintima, 580 Deo 8 – Kardiovaskularne bolesti Fizikalni pregled srca, 593 Elektrokardiografija i ehokardiografija, 596 Valvularne bolesti srca, 603 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 Bolesti perikarda, 612 Hipertenzija, 616 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 Aritmije, 638 Kongestivna srčana insuficijencija i cor pulmonale, 648 Bolesti aorte, 653 Periferne vaskularne bolesti, 655 Plućna hipertenzija, 658 Deo 9 – Respiracione bolesti Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 Plućne bolesti izzavane činiocima okoline, 673 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 Pneumonija i plućni apsces, 679 Plućna tromboembolija, 685 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 Bolesti pleure, medija stinuma i dijafragme, 691 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Deo 10 – Bolesti bubrega Pristup bolesniku sa oboljenjem bubrega, 699 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 Dijaliza, 709 Transplantacija (presađivanje) bubrega, 711 Oboljenja glomerula, 713 Bubrežna tubularna bolest, 720 Infekcije mokraćnog sistema, 724 Vasklularne bolesti bubrega, 728 Nefrolitijaza, 731 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Deo 11 – Gastrointestinalne bolesti Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 Inflamacione bolesti creva, 742 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 Pankreatitis, 753 Akutni hepatitis, 757 Hronični hepatitis, 762 Ciroza i alkoholna bolest jetre, 766 Portna hipertenzija, 769 Deo 12 – Alergija, klinička imunologija i reumatologija Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 Sistemski lupus eritema – todes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 Vaskulitis, 785 Ankilozirajući spondilitis, 788 Psorijazni artritis, 791 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 Osteoartritis, 794 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 Ostali artritisi, 799 Sarkoidoza, 802 Amiloidoza, 804 Deo 13- Endokrinologija i metabolizam Poremećaji prednjeg dela hipofize i hipotalamusa, 807 Poremećaji zadnjeg dela hipofize, 813 Bolesti štitaste žlezde, 815 Bolesti nadbubrežne žlezde, 823 Gojaznost, 828 Dijabetes melitus, 830 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 Hiperkalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 Osteoporoza i osteomalacija, 852 Poremećaji metabolizma lipida, 855 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Deo 14 - Neurologija Neurološki pregled, 867 Neurovizuelizacioni metodi, 873 Epileptički napadi i epilepsija, 875 Tumori nervnog sistema, 883 Akutni meningitis i encefalitis, 886 Hronični meningitis, 896 Multipla skleroza (MS), 899 Alzheimerova bolest i druge demencije, 904 Parkinsonova bolest, 910 Ataksija, 914 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 Trigeminalna neuralgija, Bellova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 Poremećaji autonomnog nervnog sistema, 925 Bolesti kičmene moždine, 932 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 Miasterija gravis (MG), 942 Mišićne bolesti, 944 Sindrom hroničnog umora, 952 Deo 15 – Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance Psihijatrijski poremećaji, 955 Lekovi za psihijatrijske bolesti, 962 Poremećaji ishrane, 969 Alkoholizam, 972 Zloupotreba narkotika, 975 Deo 16 – Neželjena dejstva lekova Neželjena dejstva lekova, 979 Deo 17 – Zdravlje žena Zdravlje žena, 989 Deo 18 – Skrining i prevencija bolesti Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Deo 19 – Laboratorijske vrednosti Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Harrisonov priručnik medicine, prevod 16. izdanja (džepno izdanje) Izdavač: Романов Strana: 1088 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 12,5 x 20 cm Godina izdanja: 2005 ISBN: 86-84753-09-7

Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš Broj: 03-9319/3 Na osnovu članova 7.,8., i 9., Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. Glasnik RS“ br.106/2018) i Odluke dirktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš o potrebi zasnivanja radnog odnosa broj 03 - 9319/2 od 09.08.2023. godine, direktor Instituta za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ – Niš prof. dr Marina Deljanin Ilić raspisuje: Javni oglas za prijem u radni odnos Oglašava se prijem u radni odnos na određeno radno vreme, sa punim radnim vremenom, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do povratka na rad za sledeće poslove: recepcioner......................................1 izvršilac Opis poslova: Prima, legitimiše, evidentira i prema datom rasporedu vrši smeštaj gostiju u kapacitetima Instituta; Pruža sve potrebne informacije korisnicima usluga, kako smeštenih u objektima Instituta, tako i ostalih zainteresovanih; Prima prispelu poštu i druge pošiljke za goste i pacijente Instituta i istu dostavlja upućenim; Prima i izdaje ključeve od bolesničkih soba i ostalih radnih prostorija Instituta; Prima i evidentira propusnice za iznete stvari, vlasništva Instituta iz objekta; Za slučaj sumnje u posetioca dužan je da istog legitimiše; Radi i na telefonskoj centrali; Za vreme rada u drugoj i trećoj smeni obavezan je da vrši obilazak stacionara radi bezbednosti istog; Kao zaposleni sa položenom stručnom ispitu iz oblasti zaštite od požara dužan je da preduzima sve potrebne mere radi otklanjanja opasnosti od požara i drugih elementarnih nezgoda, a u slučaju njihovog nastanka aktivno učestvuje u gašenju požara i saniranju nastale situacije; Obavezno je da konstantno bude na radnom mestu i isto ne sme da napusti bez zamene; Za vreme rada obavezan je da nosi propisanu uniformu; Radi i druge poslove iz svog domena po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca; Za svoj rad odgovara direktoru Instituta, neposrednom rukovodiocu Odeljenja kao i Službeniku za poslove zaštite, bezbednosti i zdravlju na radu u delu oblasti zaštite od požara. Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenim Zakonom o radu („Sl. Glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/14, 13/2017 - odluka US i 113/201, 95/2018 - autentično tumačenje), kandidat treba da ispunjava i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Institutu za lečenje i rehabilitacikju “Niška Banja“ Niš od 18.05.2023. godine broj 03-5707/1. sa srednjim obrazovanjem, IV stepenom stručne spreme, turistička struka, elektrotehnička, mašinska struka, gimnazija, pravno birotehnička struka, ekonomska struka tekstilna struka Zainteresovani kandidti uz prijavu na oglas podnose u fotokopiji sledeća dokumenta: - Diploma o završenom srednjem obrazovanju, IV stepen stručne spreme - ekonomske, turističke, elektrotehničke, mašinske, tekstilne struke, pravno-birotehničke struke ili gimnazije; -Lična karta; -Izvod iz matične knjige rođenih; -Potpuna biografija kandidata (Curriculum Vitae), sa kontakt podacima. -Molba Oglas se objavljuje kod Nacionalne službe za zapošljavanje i na internet stranici Ministarstva zdravlja Republike Srbije (www.zdravlje.gov.rs) i sajtu Instituta. Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja oglasa na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Prijavom na oglas kandidat daje svoju saglasnost za obradu podataka o ličnosti u svrhe izbora za prijem u radni odnos. Podaci se ne mogu koristiti u druge svrhe. Kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor, radi pružanja dodatnih informacija, koje mogu biti važne za donošenje odluke o prijemu u radni odnos. Kandidtatima koji ne budu izabrani ne vraća se konkursna dokumentacija. Kandidati koji budu izabrani, dužni su da pri stupanju na rad donesu Listing odnosno Uverenje sa podacima o osiguranju (prijave/odjave) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prijave se podnose lično, u zatvorenim kovertama, ili putem pošte na adresu: Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš, ul. Srpskih junaka br.2, 18205 Niška Banja, sa naznakom „Za pravnu službu-Prijava na oglas za prijem u radni odnos za radno mesto Recepcioner - zamena za privremeno odsutnog radnika“. Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzeti u razmatranje. Direktor Instituta Prof. dr Marina Deljanin Ilić NAPOMENA: Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u oglasima, koji su upotrebljeni u muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola i obrnuto (osim ukoliko specifičnim zahtevima posla nije drugačije propisano) Podaci o poslu Vremensko trajanje oglasa za posao: 15.08.2023. - 23.08.2023. Vrsta rada: Određeno Broj radnika: 1 Mesto rada: Niš; Radno iskustvo: Nije bitno Stepen obrazovanja: Srednja škola - IV stepen (4 godina) Obrazovanje: Trgovina, ugostiteljstvo i turizam Rad na računaru: Jezik: Stepen obrazovanja: Srednja škola - IV stepen (4 godina) Napomena:

Пред Богом и пред собом треба да скинемо хаљину која нас је улепшавала и наше мане скривала, хаљину намирисану културним самоуслађивањем и самообманом, па онда да погледамо на гној своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршенија хигијена човекова. Обуздајмо себе, своју душевнотелесну издвојеност. Почнимо са храном... Пост открива сву нашу непостојаност, целу нашу човечанску, душевну оскудност. Пост испољава моћ Божју која дејствује у тој душевној оскудности, сиромаштву и слабости људској. А то је велико достигнуће поста у питању човечјег самопознања и познања Бога. Затим, пост човеку открива његову двојакост, постојање двају живота у њему: душевнотелесног и духовног. У своме спољашњем изражају, наравно, пост је и вежбањеу смислу стицања и Продубљивања духовног искуства. Он је увежбавање тела и душе, јачање осећања, чишћење ума, обезбеђење нашег животног брода ради сусрета вечности... Пост јача гледање на сву пролазност овога света и стварност будућег света. Пост продубљује осећање одговорности за земаљски живот, за сваки поступак и реч, за сваки тренутак. Потстичући нас на сазнање наше слабости, пост нам олакшава племенитији и душевнији однос према манама наше околине. Садржај Пост, 5 Једнодневни годишњи постови, 9 Седмични једнодневни постови, 9 Трапаве седмице, 9 НЕОПХОДНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА ЗА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ Неопходност и значај поста у делатном (подвижничком) хришћанском благочешћу, 10 Својства истинског поста, 16 Плодови светог поста, 19 О посту из Добротољубља, 20 Свети Јефрем Сиријски О ПОСТУ Беседа прва, 22 Беседа друга, 22 Преподобни Марко Подвижник О ПОСТУ И СМИРЕНОСТИ, 26 Свети Василије Велики Кесаријски ПРВА БЕСЕДА О ПОСТУ, 28 ДРУГА БЕСЕДА О ПОСТУ, 35 Свети Јован Златоусти БЕСЕДА О ПОСТУ, КАО И О ПРОРОКУ ЈОНИ, ДАНИЛУ, И О ТРИ МЛАДИЋА. ИЗГОВОРЕНА ПРЕД НАСТУПАЊЕ СВЕТОГА ПОСТА, 41 БЕСЕДА О ПОСТУ, ИЗГОВОРЕНА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, 48 БЕСЕДА О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ, 56 Преподобни Симеон Нови Богослов БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА О ТОМЕ ДА СПАСОНОСНИ ПОСТ ТРЕБА ЧУВАТИ И ДРЖАТИ НЕ САМО ТОКОМ ПРВЕ НЕДЕЉЕ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ НЕГО И ТОКОМ СВИХ ОСТАЛИХ, 60 БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ ПРИЛИКОМ ЧИЊЕЊА ДОБРИХ ДЕЛА КОЈЕ СЕ ЗАХТЕВА У ВРЕМЕ ПОСТА, И О ЋУТАЊУ; О ТОМЕ КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ИСТИНСКИ ПОДВИЗАВАЈУ ТРЕБА ДА ПРОВОДЕ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТА, 63 Свети Јован Кронштатски ПОСТ, 68 Патријарх српски Павле О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ, 74 Митрополит Амфилохије (Радовић) СВЕТИ ПОСТ ТЕЛА И ДУШЕ У сусрет Божићном посту, 76 Црквени пост, вегетаријанство и дијета, 79 Храна мијења философију живота, 80 Четрдесетодневни Васкршњи Пост, 83 Пост промјена философије живота, 85 Човјек је оно што поједе, 86 Смисао прве Божије заповијести, 87 Умовредна гордост и смиреноумље, 88 Позив на тјелесни и духовни пост, 89 Епископ Венијамин (Милов) ШТА ЈЕ ТО ХРИШЋАНСКИ ПОСТ?, 90 ТЕЛЕСНИ ПОСТ, 90 ДУШЕВНИ ПОСТ, 91 Смирење, 93 Молитве покајања, 93 Милосрђе, 94 ДУХОВНО БЛАГОДАТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА, 96 Духовнообновитељски смисао поста, 96 Благодатни смисао поста, 97 ЗАКЉУЧАК, 98 Архимандрит Рафаил Карелин ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, 98 Митрополит Јован (Сничев) У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ СМИСАО ПОСТА?, 106 Ошац Александар Шмеман ПОСНИ „СТИЛ ЖИВОТА”, 107 Константин Каварнос ПОСТ И НАУКА, 111 Јеромонах Анатолије (Берастов) ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ, 124 ХЛЕБ ЖИВОТА, 125 Архимандрит Јован Шаховски ПСИХОЛОГИЈА ПОСТА, 127 Епископ Александар Семјонов Тјаншански АСКЕТИКА ПО УЧЕЊУ ОТАЦА ЦРКВЕ, 135 Монах Јаков „ГОСПОДЕ И ВЛАДИКО ЖИВОТА МОГА,” Размишљања о молитви у вези са савременим животом, 146 КРОЗ ВЕЛИКИ ПОСТ Новомученик Сергије Мечев ПОСНИ ТРИОД ШКОЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА, 158 Недеља о царинику и фарисеју, 158 Недеља о блудном сину, 159 Недеља о Страшном суду - Месопусна, 159 Сиропусна седмица, 151 Успомена на све свете који су у посту заблистали, 162 Сећање на изгнанство из раја, 154 Прва седмица Великог поста - Чиста, 164 Недеља Православља, 165 Свети Атанасије Велики ТРЕЋА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 166 ПЕТА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 171 Преподобни Теодор Студит ПОУКЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У НЕДЕЉУ О ЦАРИНИКУ И ФАРИСЕЈУ О чувању заповести Божијих и о праведној осуди грешника који живот проводе у лењости, 175 ПОУКА У НЕДЕЉУ БЛУДНОГ СИНА О уздржању и о предстојећем исповедништву, 177 ПОУКА У МЕСОПУСНУ НЕДЕЉУ О великом и светлом дану Другог доласка Господа нашег Исуса Христа, 179 ПОУКА У ПЕТАК СИРОПУСНЕ НЕДЕЉЕ О уздржању и молитви, 180 ПОУКА У СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ О посту и о томе да се истински пост истинског послушника састоји у одсецању сопствене воље, 182 ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О посту, бестрашћу и чистоти, 184 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да своје вечно пребивалиште треба да украшавамо божанственом добродетељу, 186 ПОУКА У ПРВУ НЕДЕЉУ ПОСТА - НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА О томе да се у божанственим подвизима не треба подвизавати преко сопствене снаге, и да душу треба хранити духовним созерцањима, 187 ПОУКА У СРЕДУ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да душу треба чувати од смртоносних страсти, 189 ПОУКА У ПЕТАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О једнодушности и љубави, и о томе да треба храбро подносити напоре добродетељи, како бисмо задобили Царство Небеско, 190 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ПОСТА О томе да дане поста треба проводити кротко и у миру, са надом у вечни живот, 191 ПОУКА У СРЕДУ ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О нашем изненадном одласку одавде, и о томе да треба пажљиво да чувамо свој ум од недоличних телесних жеља, 192 ПОУКА У ПЕТАК ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Подстицај на пост и друге добре подвиге, 194 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА О хришћанима умореним од стране Бугара зато што нису хтели да окусе меса током Свете четрдесетнице, 195 ПОУКА НА ПРАЗНИК СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА О подражавању страдањима Христовим, 197 ПОУКА НА БЛАГОВЕСТИ О тајни Ваплоћења Господа нашег Исуса Христа и о томе да смо дужни духовно да празнујемо, 198 ПОУКА У СРЕДУ КРСТОПОКЛОНУ О томе да је садашња пролазна Пасха праобраз и слика будуће вечне Пасхе и трпљења, 199 ПОУКА У ПЕТАК СРЕДЊЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Када умртвимо телесне страсти и васкрснемо добродетељима, тада ћемо празновати Пасху Господу Богу нашем, 201 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА СРЕДОПОСНУ О томе, да треба све више и више да се обнављамо, кроз трпљење видљивих и невидљивих искушења која нам се догађају, 202 ПОУКА У СРЕДУ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да се не треба препуштати лењости у време припреме за причешћивање Пречистим Тајнама, 203 ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Како се може постићи то, да се без напора подвизавамо у чињењу добродетељи, 205 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ПОСТА Они који без клонућа током читавог свог живота подносе патње и невоље, удостојиће се од Бога велике и неизрециве радости, 207 ПОУКА У СРЕДУ ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О крају поста и пред отварање манастира, 208 ПОУКА У ПЕТАК ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да треба да се чувамо од ђавољих подвала, 209 БЕСЕДА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ ПОСТА НА ЦВЕТИ О томе, да не треба да очајавамо, него да будемо одважни у делу на које нас је призвао Бог, 211 ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ О спасоносним страдањима Христовим,о смиреномудрености и трпљењу, 212 ПОУКА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК О страшним страдањима Господа нашег Исуса Христа, 214 ПОУКА НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, 216 ВАСКРШЊА БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗААТОУСТА, 217 Свети Игњатије Брјанчанинов БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О штетности лицемерја, 218 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 221 БЕСЕДА БРАЋИ НАКОН ПРИЧЕШЋИВАЊА СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА, 224 БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О Православљу, 224 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста за човека, 230 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О ношењу крста, 233 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста у односу на пале духове, 237 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Сједињење поста са милошћу и молитвом, 241 ПРВА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 246 ДРУГА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 248 БЕСЕДА НА ВЕЧЕРЊОЈ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 249 Свети Теофан Затворник О ПОКАЈАЊУ, ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА И ИСПРАВЉАЊУ ЖИВОТА Беседе Преосвећеног Теофана на Свету четрдесетницу и недеље припреме за њу 1. У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 253 2. У исту недељу, 256 3. У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 260 4. У исту недељу, 263 5. У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 267 6. У исту недељу, 269 7. У исту недељу, 272 8. У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 277 9. У исту недељу, 279 10. У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 282 11. У исти дан, 284 12. У исти дан, 288 13. У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 290 14. У исти дан, 293 15. У СУБОТУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА, 296 16. У исти дан, 297 17. У исти дан, 299 18. У исти дан, 302 19. У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 304 20. У исту недељу, 306 21. У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 310 22. У исту недељу, 314 23. У исту недељу, 316 24. У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 319 25. У исту недељу, 322 26. У исту недељу, 325 27. У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 328 28. У исту недељу, 331 29. У исту недељу, 334 30. У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 338 31. У исту недељу, 341 32. У исту недељу, 346 33. У УТОРАК СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 348 34. У СРЕДУ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 351 35. НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 353 36. У исти дан, 356 37. У исти дан, 358 Свети Јован Кроншшашски БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 361 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 362 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 367 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 368 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 372 ПОУКЕ У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 374 БЕСЕДА О ПОКАЈАЊУ, 375 БЕСЕДА О ПРИЧЕШЋУ И СВЕТИМ ТАЈНАМА, 378 БЕСЕДА У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, 379 БЕСЕДА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 381 ПОУКЕ У ДРУГОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 382 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 384 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 385 БЕСЕДА У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 387 БЕСЕДА У ПЕТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 388 БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, 391 ПОУКЕ У ВЕЛИКУ СРЕДУ, 393 ПОУКЕ ИСПРЕД ПЛАШТАНИЦЕ НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 393 ПОУКА НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 395 БЕСЕДА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК, 397 ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, 398 Свети Владика Николај (Велимировић) СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ ПРВА НЕДЕЉА, 400 ДРУГА НЕДЕЉА, 401 ТРЕЋА НЕДЕЉА, 402 ЧЕТВРТА НЕДЕЉА, 404 ПЕТА НЕДЕЉА, ШЕСТА НЕДЕЉА, 406 СЕДМА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА СИРОПУСНА, 408 ПРАВИЛА ПОСТА, 416 Одељак из књиге Пост Пост као установа (одредба) Цркве има за цилљ да допринесе превладавању духовних стремљења над телесним. Пост је време самоиспитивања, припрема за покајање и причешће, њиме се умртвљује тело које ако мазимо постајемо мртви душом, он је средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем. Пост није уздржање само од хране (телесни пост) већ и уздржање од сваког зла и греха (духовни пост), које подразумева и појачано чињење добра (милостиње, доброчинства, измирења) и молитве, и друга дела љубави према Богу и ближњима. Тело се чисти и освећује уздржањем од хране и пића, а душа: молитвама, читањем Светог Писма и дела Светих Отаца Цркве, и врлинама. Док се пости ваља се чувати од тражења нових задовољстава у храни. У највећој мери се морамо уздржавати од страсти у току поста и пред причешће Светим Тајнама. Пост је постојао још у Старом Завету. Његово оснивање поклапа се са настанком саме Цркве; основан је на примеру Исуса Христа (Мт. 4,2) и апостола (Дела 13,14). У Новом Завету се пуно пута помиње како Господ благосиља и користи посну храну, изузимајући време једења пасхалног јагњета. Сви светитељи, како Старог тако и Новог Завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочују је између осталог и постом. Неки од најстаријих црквених писаца Иполит, Тертулијан, Епифаније, Августин, Јероним говоре да су апостоли установили пост од 40 дана подобно примерима Мојсија (2 књ. Мој. 34,28), Илије (l. кн>. о цар. 19,8) и самог Исуса Христа Који је постио 40 дана у пустињи. Отуд је и најстарији назив главног, или Великог хришћанског поста: Четрдесетница. У древној Цркви пост је био веома строг и огледао се или у неједењу више или мање времена, или у свакодневном сухоједењу али не пре вечери. „Апостолске установе” (ст. 17) установљују пост који се састоји у једењу само хлеба и поврћа, забрањујући месо и вино. На Западу, према Тертулијановом сведочанству, сухоједење је као облик поста постојало од 2. века. На Истоку, по Валсамону, сухоједење (воће и поврће) постојало је као облик поста до 12. века, а на Западу до 7. века, када се посним јелима почело сматрати не само поврће већ и риба. Ипак се, чешће, сама замена меса рибом сматра веома слабим начином поста. Без крајње здравствене нужде не треба нарушавати пост којим се одстрањује храна која раздражује организам. Државно законодавство на Истоку и Западу било је покровитељ поста. У дане Великог поста затварала су се сва позоришта, игре, обустављала се трговина месом, затварале су се продавнице (осим оних које су продавале најнужније ствари), суд није радио. То је било време доброчинства. Робови су се ослобађали од послова и често пуштали на слободу. Велики пост је првенствено био време проповеди у храмовима. С појавом монаштва пост је постао један од монашких завета и саставни део монашког живота. Пост је и оштро делио хришћане од пагана који су навикли да често једу. Постови Православне Цркве деле се на вишедневне и једнодневне. Вишедневни постови одговарају четирима годишњим добима. Позивају нас на духовну обнову у славу Божију. Вишедневним припадају следећи постови: 1) ВЕЛИКИ ПОСТ који се састоји од Велике четрдесетнице и предваскрсшњег поста (тј. Страсне седмице, седмице Страдања Христових), он се не прекида и траје заједно 48 дана, а почиње после поклада. а) Свету четрдесетницу установили су још апостоли а Својим примером осветио га је Господ наш Исус Христос. Сами апостоли веома су строго држа ли тај пост и свим хришћанима заповедали су да га поштују до у танчине. Почиње од понедељка после Сиропусне недеље и траје 40 дана, до Страсне седмице, у току које се такође пости и то веома строго. У току прве седмице Великог поста Православна Црква налаже највиши степен поста (као и у току Страсне седмице пре свега Велики петак и Велика субота), а нарочито прва два дана када се, наравно ко може, треба потпуно уздржати од хране и воде, до среде после Литургије. Наследници апостола, Свети Оци и црквени учитељи, држећи се до у танчине апостолских правила о посту, опомињали су хришћане да посте Велики пост, који представља време покајања, укроћења плоти и саучествовања у спасоносним страдањима Господњим. „Не занемарујте Четрдесетницу ”, пише свети Игњатије Богоносац хришћанима у Филипима, „она је подражавање живота Христовог”. У молитвама и песмама Посног Триода (богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих или Осмогласник), такође нам се непрестано упућују подстицаји на покајање и пошћење. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва Великопосна богослужења у складу су са тим покајним расположењем. На Литургији Пређеосвећених Дарова Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „Господе и Владико живота мога!”, у којој је преподобни Јефрем Сиријски запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија (која је дужа од уобичајене Литургије Св. Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, после које у старини није могла бити практикована уобичајена трпеза љубави, а у дане када нема Литургије великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије. Обавезно се током Великог поста суботом врши помињање упокојених (молитве за њих). Суботом и недељом не пости се тако строго,то су дани одмора од седмичног поста. Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју се чита велики покајни канон светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља” и тога се дана у саборним црквама свенародно утврђује истинита вера и анатемишу јереси. Треће недеље Часнога поста врши се поклоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у данима жалости, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио крсна страдања ради грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном” и обележена је тиме што се свети Крст износи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон светог Андреја Критског и канон у част Марије Египатске, што се назива „стајањем Марије Египатске или, понекад, Андрејево стајање”. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице”. Петак шесте седмице поста представља управо окончање Свете четрдесетнице. Тога дана света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну седмицу), а следећи дан тзв. Лазарева субота већ не потпада под Свету четрдесетницу. Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом.у Св. четрдесетници Црква онемогућава распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због грехова. У ове дане звони се једнолично и доста ређе. Обавезни су велики молитвени поклони до земље. Црквене одежде су много сиромашније, а и боје су тамне. Осветљење храма је слабије, кађење тамјаном и отварање царских двери много ређе. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу симболизују јорданску пустињу у којој је наш Господ Искупитељ 40 дана постио, дајући Својим постом основ светој и великој Четрдесетници. На још један начин Црква у дане Великог поста у нашим душама појачава скрушеност за грехе тиме што не дозвољава венчања, рођендане, одласке на позоришне представе, забаве и весеља. У Великом посту све је у знаку скрушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, да би се тако винула у висину, Богу и Спаситељу нашем. б) Пост Страсне седмице. После Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице Великог поста, надовезује се пост Страсне седмице, установљен зарад најсветијих Господњих страдања претрпљених за нас од Великог понедељка до Велике суботе Црква се живо сећа Господњих страдања. Треба напоменути да се и Велика субота најстрожије пости из простог разлога јер је и сам Творац тада био у гробу. Наслов: Пост: чистота душе и здравље тела: телесни духовни у животу православног хришћанина и правила поста Издавач: Образ светачки Страна: 430 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-86555-91-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Mering: KARL MARKS - Istorija njegovog života Franz Erdmann Mehring (27. veljače 1846. - 28. siječnja 1919.) bio je njemački komunistički povjesničar, književni i umjetnički kritičar, filozof i revolucionarni socijalistički političar koji je bio stariji član Spartakove lige tijekom Njemačke revolucije 1918.-1919. Biografija Rane godine Mehring je rođen 27. veljače 1846. u Schlaweu, Pomeranija, kao sin umirovljenog vojnog časnika i višeg poreznog službenika.[1] Studirao je klasičnu filologiju na Sveučilištu u Leipzigu i doktorirao 1882. s disertacijom: `Njemačka socijaldemokracija, njihova povijest i njihovo učenje`.[2] Politička karijera Mehring je radio za razne dnevne i tjedne novine i godinama je pisao vodeće članke za tjednik Die Neue Zeit. U početku je bio pristaša buržoasko-demokratskih ideala i povezao se s nacionalno-liberalnim taborom, no nakon što se upoznao s vođama radničke klase poput Augusta Bebela i Wilhelma Liebknechta Mehringa postupno je krenuo prema socijalizmu.[3] Godine 1868. Mehring se preselio u Berlin na studij i radio u uredništvu novina Die Zukunft. Od 1871. do 1874. Mehring je radio za Dopisništvo u Oldenburgu, pišući izvješća o sjednicama Reichstaga i lokalnog parlamenta. Postao je poznati parlamentarni izvjestitelj radeći za novine Frankfurter Zeitung i Die Waage, novine koje izdaje Leopold Sonnemann. S vremena na vrijeme Mehring je govorio u prilog radničkog pokreta, njegovi su stavovi u početku bili bliski Ferdinandu Lassalleu. Godine 1880. Mehring je počeo proučavati djela Karla Marxa.[4] Mehring je napustio Die Waage nakon svađe sa Sonnemannom i 1884. postao glavni urednik novina Berliner Volks-Zeitung. Istupio je protiv antisocijalističkih zakona Otta von Bismarcka, iako je u to vrijeme i sam bio blizak buržoasko-liberalnim strankama. Godine 1891. Mehring se pridružio Socijaldemokratskoj stranci Njemačke (SPD).[3] Godine 1893. Mehring je dobio pismo od Friedricha Engelsa, u kojem je potonji prvi napisao frazu Lažna svijest.[5][potreban bolji izvor] Između 1902. i 1907. Mehring je bio glavni urednik socijaldemokratskih novina Leipziger Volkszeitung.[1] Od 1906. do 1911. Mehring je predavao u partijskoj školi SPD-a, a od 1917. do 1918. bio je član pruskog parlamenta. Tijekom Prvog svjetskog rata Mehring se počeo distancirati od SPD-a, zajedno s drugim članovima koji su vjerovali da stranka napušta svoju socijalističku agendu donošenjem zakona o slanju više trupa u rat. Godine 1916. osnovana je ljevičarska marksistička revolucionarna Spartakova liga, a Mehring je bio jedan od njenih glavnih vođa uz Karla Liebknechta i Rosu Luxemburg.[1] Mehring je bio naklonjen boljševičkoj organizaciji u Rusiji i cilju Oktobarske revolucije.[1] Mehring je napisao marksističku analizu postupaka švedskog kralja Gustava Adolpha koja je odbacila službeno objašnjenje Tridesetogodišnjeg rata kao ukorijenjenog u religiji, tvrdeći umjesto toga da su ekonomski i društveni interesi različitih klasa bili stvarni poticaji za akciju. Nakon `dugih i iritantnih odgoda zbog vojne cenzure` (prema engleskom prevoditelju Edwardu Fitzgeraldu, američko izdanje iz 1935.), Mehringov Karl Marx: Priča o njegovom životu objavljen je 1918..[6] Klasična Marxova biografija, [6] bila je posvećena kolegi spartakistici Clari Zetkin. Knjiga je kasnije prevedena na mnoge jezike, uključujući ruski (1920), švedski (1921–1922), danski (1922), mađarski (1925), japanski (1930), španjolski (1932) i engleski (1935).[7] ] Smrt i ostavština Već narušenog zdravlja, Mehring je bio duboko pogođen smrću svojih drugova Rose Luxemburg i Karla Liebknechta u siječnju 1919. [1] Umro je nešto manje od dva tjedna kasnije, 28. siječnja 1919. u Berlinu u dobi od 73 godine. Njegov grob sada čini dio Memorijala socijalistima (njemački: Gedenkstätte der Sozialisten) na središnjem groblju Friedrichsfelde u Berlinu. Mehringovi dokumenti nalaze se kao fond 201 u Ruskom centru za očuvanje i istraživanje suvremenih povijesnih dokumenata (RCChIDNI) u Moskvi.[8] Ovaj je materijal također dostupan za korištenje znanstvenicima na tri koluta mikrofilma, uz dopuštenje potrebno od strane centra prije objavljivanja opsežnih ulomaka. Mehringdamm, Mehringplatz i časnička akademija NVA zrakoplovstva koja se nalazila u Kamenzu nazvani su po njemu.

ČIŠĆENJE ZALIHA! Klasične gelove u boji postepeno izbacujemo iz ponude. Ovu boju, kao i još nekoliko želimo što pre da rasprodamo pa smo odlučili da napravimo akciju. Boje će biti dostupne samo dok ih bude na zalihama jer više ne planiramo da ih poručujemo! Požuri da ne ostaneš bez željene boje! Paletu boja na akciji možeš pogledati ovde! Ravnomerno se raspoređuje zahvaljujući samoravnajućoj osobini i visokoj pigmentaciji Savršeno pokriva, boja je bogata, ravnomerna i izuzetno otporna, ne gubi intenzitet i ne žuti Srednje gustine, ne sliva se Polimerizacija: UV/LED 60sec. UV:120sec. Pakovanje 5g Zemlja porekla: EU Extpress dostava: primljene porudžbine do 13 časova šaljemo istog dana (sem subote i nedelje) ✔ UV gel ✔ Polygel ili Akrilgel ✔ Porculan ili Akril 》Dezinfikujte alate, ruke i nokte 》Pripremite nokatnu ploču. Dobra priprema nokatne ploče je veoma bitna jer od toga velikim delom zavisi kako će se materijal vezati za nokat i samim tim koliko dugo će ostatiti na noktu. › pogurajte zanoktice › matirajte noktanu ploču ali ne previše! Posebno obratite pažnju na rubove, krajeve i ćoškove › otprašite četkicom za prašinu › nanesite NailPrep (dehidrator) i sačekajte da se osuši › zbog boljeg prijanjanja nanesite 2u1 primer bez kiseline ili u slučaju problematične nokte primer sa kiselinom+bonder i osušite 》 Sledi izlivanje željene dužine i oblik nokta. Nanesite UV gel ili Poly gel pokušavajući što više približiti zanoktice, ali pazite da ih ne dodirnete četkicom. Polimerizujte. 》 Bojenje noktane ploče: Nanesite gel u boji u tankom sloju i polimerizujte: u kombinovanoj UV/LED lampi 1 minut, u UV lampi 2 minuta. Po potrebi nanesite još jedan sloj gela u boji i polimerizujte. 》 Nanesite završni sjaj i obavezno pripazite na zatvaranje ivice nokta, osušite po uputstvu gela i po potrebi fiksirajte. Zeleni gel u boji možete koristiti kao samostalnu boju u dva sloja ili možete naneti na belu podlogu u jednom sloju. Mnogo su ujednačenije i lepši je rezultat nego kad se nanese u jednom debljem sloju. Ukoliko ga nanesemo u previše debelom sloju, može se desiti da se ne veže dobro i da se u roku od nekoliko dana oguli. Pažnja, ovaj opis nije edukacija, već samo kratko uputstvo kako se materijal koristi! Svaki edukator ima svoj princip rada i naš opis može da odstupa od načina na koji ste Vi naučili da radite. Ako želite profesionalno da radite manikir, obratite se stručnom licu za edukaciju. Po našem istraživanju u glavnom gledate cenu ili kvalitet. Činjenica je da su oba kriterijuma važna, ALI da li neko razmišlja o tome za šta će taj gel koristiti? Da li ćete ih koristit samo za bojenje cele nokatne ploče ili samo za crtanje? Ili ćete možda kombinovati crtanje i bojenje tim gelom? Ukoliko želite da obojite celu površinu, za tu svrhu je gotovo svaki gel pogodan (po mogućnosti i za tu svrhu birajte one jače pigmentisane koji pokrivaju u dva tanka sloja, jer time štedite i vreme i materijal). Međutim ukoliko Vam je cilj da sa gelom crtate, onda prilikom izbora morate biti pažljivi! Obratite pažnju da gel u boji ima sledeće osobine: ✩ mekane konzistencije ✩ pigmentacija mora da je izuzetno jaka ✩ da se brzo veže (za 5-10 sec. mora da je tvrd gornji sloj) ✩ ne ostavlja lepljiv sloj nakon polimerizacije Prilikom kupovine po mogućnosti obratitite pažnju i na sledeće: ☞ zemlja porekla da bude EU ili Amerika. Ne postoji uvek problem sa dalekoistočnim gelovima, međutim njihov sastav često može da sadrži jeftine materijale koji mogu biti izuzetno štetni po zdravlje. EU i Americi takvi materijali zakonom zabranjeni i svaki gelovi pri proizvodnji prolaze stroge analize i provere. Kako Vam se dopada naš Gel u boji 201 – 5g ? Podelite sa nama Vaše mišljenje i ocenite proizvod! ♡Hvala! Mnogo nam znači!♡ Za više ideja posetite naš Youtube kanal.

Odlično očuvano! Naslov Od izvora ka izvoru : [120 srpskih narodnih pesama i 120 srpskih narodnih pripovedaka] / [izabrao Dejan Tomić] Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D-O, [agencija za poslovne uspehe], 1994 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 235 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomić, Dejan Egerić, Ljubinka Sadržaj S a d r ž a j: Umesto predgovora / Ljubinka Egerić (5-8). - 120 srpskih narodnih pesama (9-135): 1. Prsten je zalog prave ljubavi (11); 2. Za starije nije a za mlade jeste (12); 3. Višnjičica rod rodila (13); 4. Srpska devojka (14); 5. Dragi pa dragi (15); 6. Mostarac u Dubrovniku (16-17); 7. Đevojka lađe gradila (17); 8. Šta da čini, ko misli božji biti (18); 9. Božićna pesma (19); 10. U Božića tri seke imadu (20); 11. Krštenje Hristovo (21); 12. Sveti Nikola (22-23); 13. Sazdade se bela crkva (23); 14. Sveti Đorđe spasava devojku od ale (24-25); 15. Neblagodarni sinovi (26); 16. Molitva svetitelja Save (27); 17. Nebesna Srbija (28-29); 18. Sveti Sava (30-31); 19. Car i nejaki Dejan (32-33); 20. Bolje je zlato i staro, nego srebro novo (33); 21. Bećar Mara i Pero Bugarin (34); 22. Radost iznenada (35); 23. Draga dragom san tolkuje (36); 24. Kita cvijeća od dragane (37); 25. Koja majke ne sluša (38-39); 26. Udovica prvog muža žali (39); 27. Što mora biti, biti će (40); 28. Dragojlo i Smiljana (41); 29. Milostiva snaša (42-43); 30. Ništa se sakriti ne može (43); 31. Majka i devojka (44); 32. Ko najpravije deluje (45); 33. Ljubav je preča, nego sestra i snaha (46); 34. Žalostiva draga (47); 35. Smrt drage i dragoga (48); 36. Aoj, konjče, dobro moje (49); 37. Oj devojko dušo moja (50-51); 38. Zafali se žuti limun (51); 39. Žalosni rastanak (52); 40. Žedno momče gorom jezdijaše (53); 41. Čija je devojka (54); 42. Devojka je imanje do vijeka (55); 43. Djevojka izbira momka (56-57); 44. Paslo konja mlado momče (58); 45. Janko i Janja (59); 46. Pala magla u Primorje (60); 47. Lov lovio adži ćir Jovanče (61); 48. Kad se ženi Ćiro od Budima (62); 49. Gdi smo sinoć na konaku bili (63); 50. Vukoman i Vukomanka (64-65); 51. Poranila Jagoda đevojka (66); 52. Iznenada se sastali (67); 53. Izvor - voda izvirala (68-69); 54. Vihor ružu po polju nosaše (69); 55. Dva se cvetka u gorici ljube (70); 56. Osveta devojke nad momkom (71); 57. Momak kune đevojku (72); 58. Jovo i Aneta (73); 59. Sunce zađe, mrak po polju pade (74-75); 60. Igrali se vrani konji (75); 61. Devojka i lice (76); 62. Ja uzbrah stručak od zemlje (77); 63. Ljuba Damjanova (78); 64. Soko bira gde će naći mira (79); 65. Oštra kosa do kamena došla (80); 66. Uz put rasla perunika (81); 67. Hvalila se hvalisava (82); 68. Rasla tanka jelika (83); 69. Oj, devojko negolem đavole (84); 70. Cv`jeće brala lijepa đevojka (85); 71. Lijepo ti javor urodio (86); 72. Jovo konja na mostu kovaše (87); 73. Ah, moj Mijo, gde si sinoć bio? (88); 74. Kušanje (89); 75. Ne veruj đevojci (90); 76. Majka, seja i ljuba (91); 77. Gdeno sinoć na večeri besmo (92); 78. Zaprosiše jedinu u majke (93); 79. Kad đeveri vode nevjestu u kolo (94); 80. Kolika je gora božurova (95); 81. Sinovi majku poslušali (96-97); 82. Sunce zađe za Neven, za goru (97); 83. Majka budi Karanfilu (98); 84. Rod je ženin miliji, nego sestra (99); 85. Moji rani vinogradi (100); 86. Viša je gora od gore (101); 87. Zaspala devojka drenku na korenku (102); 88. Žeteoci se nadmeću (103); 89. Marko prosi Moravku devojku (104); 90. Janje Jovanovo (105); 91. Spavaj, čedo, rodila te majka (106); 92. Majka hoće Đurđa da okupa (107); 93. Majka nejakog Nenada (108); 94. Blizanci prirode (109); 95. Mati proklela kćer (110); 96. Sjajna košulja (111); 97. Grad gradio mlad Jovica (112-113); 98. Djevojka ljepša od sunca i mjeseca (113); 99. Vila i momče (114); 100. Devojka i sunce (115); 101. Opklada vile i devojke (116); 102. Jelen i vila (117); 103. Sunce i mjesec prose djevojku (118-119); 104. Ljuba zmaja ognjenoga (119); 105. Ženidba mjeseca (120); 106. Ženidba sjajnoga mjeseca (121); 107. Sunčeva sestra i paša tiranin (122-123); 108. Jarko sunce ide na konake (123); 109. Na planini tri bijela snijega (124); 110. Sunce mi se navalilo (125); 111. Inokosna Anka (126); 112. Dijoba Đurđeva (127); 113. Stevan s vojske dođe (128); 114. Vojevao beli Vide (129); 115. Šta se ovo dogodilo (130-131); 116. Prirodna sloboda (131); 117. Golub i golubica (132); 118. Nikola se na raj naslonio (133); 119. Oj, na brdu, na borovu (134); 120. Viđeh čudo i nagledah ga se (135). - 120 srpskih narodnih pripovedaka (137-217): 1. I to će proći (139); 2. Zašto su prostaci siromasi (140); 3. Prodao krsno ime (140); 4. Deveto koljeno plaća (141); 5. Čoek i zmija (141-142); 6. Seljani i vodeni rak (142); 7. Oklad šta je najbjelje (143); 8. Seljani kupuju pamet (143-144); 9. Svijetu se ne može ugoditi (144-145); 10. Seljanin i gospodar (145); 11. Ti ćeš svirati (146); 12. Svojstva lijepe đevojke (146); 13. Učitelj i učenik (147); 14. Kupovao naočare, da zna čitati (148); 15. Kapa i svat (148-149); 16. Nemkinjica Mara (149); 17. Ima nauka a ima i oduka (149-150); 18. Tamni vilajet (150); 19. Car i njegov ministar (151); 20. Nijesam baš iz Sarajeva (151); 21. Sveta osveta (152); 22. Lenjivi slijepac (152); 23. Dobra hvala (153); 24. Vina mijeh i njegova pjesma (153); 25. Vino i rakija (154); 26. Žeđa i vino (154); 27. Putnik i gostionik (155); 28. Naučenjak i magarac (155-156); 29. Pobratimi (156); 30. Da ga je lani vidio (156-157); 31. Ko je to? - Nikola! (157); 32. Ženi nije vjerovati (158); 33. Ako steče pamet, neće se oženiti (158); 34. Pi magaričine - kako se ne stide (159); 35. Svatovi i mlada nevjesta (159-160); 36. Svekar i snaha (160); 37. Ova je (žena) dosta mene i svemu selu (160-161); 38. Pomoz` bog, zla ženo (161); 39. Danas, nane, a sutra tata (161); 40. Zla žena sačuvala muža (162); 41. Zet i punica (162-163); 42. Zet u punicama (163); 43. Baba i smrt (164); 44. Dosjetljivi udovac (164-165); 45. Moj je prednjak (165-166); 46. Nije striženo nego košeno (166-167); 47. Ko sluša žene, gori je od žene (167-168); 48. Kum i njegova prasica (168); 49. Rukodavac i dužnik (169); 50. Dva kuma (170); 51. I vrijedi (170); 52. Klinčorba (171); 53. Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća nije pošten čoek (171); 54. Utvara (172); 55. Trgovac i hajduk (173); 56. Cigani i vlastelin (173-174); 57. Čovjek koji se nije šalio s bogom (174); 58. Pobratim đavolov na vešalima (175); 59. Krepao kotao (175-176); 60. Bačvanin i Grk (176-177); 61. Đavolska slanina (177); 62. Gradi ko ima, a krade ko nema (178); 63. Kako su starac i baba na poklade večerali (178); 64. Tvrdica nasio (179); 65. Kako je postala krtica (179-180); 66. Bos i gologlav (180); 67. Djevojka i knez Jovo (181); 68. Bog sreću dijeli (181-182); 69. Otac Turčin, i majka hrišćanka (182); 70. Jaje i obojak (182-183); 71. Čarobni lonac (183-184); 72. Čovjekov vijek (184); 73. Pijesak i sveti Petar (185); 74. Ne pomozi, bože (185-186); 75. Zašto se sveti Ignjatije zove bogonosac (186); 76. Kako se rodio Sveti Sava (186-187); 77. Sveti Sava, otac i sin (187-188); 78. Sveti Sava i vlastelin (188); 79. Sveti Sava i otac i mati s malim detetom (189); 80. Radi, pa ćeš imati (189-190); 81. Sveti Sava i seljak bez sreće (190-191); 82. Sveti Sava i braća koja se dele (191-192); 83. Zlo i dobro (192); 84. Sveti Sava i stogodišnji starac (193); 85. Bog i pop (194); 86. Pop i parohijani (195); 87. Bonik i bolest (195-196); 88. Kreći, oče igumane (196); 89. Ako je i bogu, mnogo je (196-197); 90. Dijete i kaluđer (197); 91. Utopio se pop što nije ruku dao (197-198); 92. Kafa i njezino crnilo (198); 93. Pomirucka i - pomrije svijet (199); 94. Ispovedanje tuđih grehova (199-200); 95. Ispovijed (200-201); 96. Kudrov i kusov (201); 97. Doskočio mu (201); 98. Šta je najgore na svijetu, ili pijan Srbin i gladan Turčin (202); 99. Raja vjeruje i ne vjeruje (202-203); 100. Gladan Turčin plakao Vlaha (203); 101. Pustio bih ja njega, ali neće on mene (204); 102. Gusle baci, kahvu plati, majku ti tvoju (204); 103. Nijesu Turci vrapci (205); 104. Nu, nu đavola! Šta će sad biti? (205-206); 105. Dobro je đe i ženu poslušati (206); 106. Seljanin kod kadije u sudu (207); 107. Era i kadija (207); 108. Ero i kadija (208); 109. Ero i Turčin (208-209); 110. Ere poje vrbu (209); 111. Pomažem ti sprdat (210); 112. Na nesrećnom se uvek kola lome (210-211); 113. Otišao med na oči (211); 114. Presuda nad presudom (211-212); 115. Vrag - Marko (212-213); 116. Vuk pred sudom (213); 117. Kukavica i slavuj (214); 118. Vo i žaba (215); 119. Kakve su dlake onakve su i ćudi (215-216); 120. Dva psa (216-217); Rečnik manje poznatih reči (219-227). ISBN (Tvrdi povez) Napomene Tiraž 1000. Umesto predgovora / Ljubinka Egerić: str. 5-8. Rečnik manje poznatih reči: str. 219-227. MG117

СВЕТЛОСНИК ЉУБАВИ БОЖИЈЕ - ЖИВОТ, ПОУКЕ И ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА ЗЕРВАКОСА Предговор, 7 АУТОБИОГРАФИЈА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Аутобиографија, 11 Писмо професору Александру Моретидису, 51 Писмо духовном оцу, 68 Поклоничко путовање у Свету Земљу синајску и египатску, 69 Писмо 1, из Светог града Сионског, 72 Писмо 2, 74 Беседа на Велики Петак, 76 Писмо 3, 24.април 1924, 85 Писмо 4, Суец 20.мај 1924, 86 Писмо 5, Синај 4.јун 1924, 88 Писмо 6, Каиро 25.јун 1924, 91 Писмо из Свете Земље, 92 Извештај о мојим мисионарским путовањима, 94 Моје путовање у Константинопољ, 96 Циљ путовања у Константинопољ, 112 Остала мисионарска путовања широм Грчке, 115 Из извештаја Старца Филотеја - игумана Лонговардског манастира, 120 Преглед мисионарских путовања, 128 Додатак издавача, 132 БЕСЕДЕ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Беседа на празник Св. Нектарија Егинског, 135 О напретку и срећи, 143 О смирењу и љубави, 154 О исповести, 162 О љубави, смирености и послушности, 167 ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Чудо по молитвама Старца Филотеја, 175 Случај прозорљивости Старца Филотеја, 177 Чудесни догађај, 179 Догађај који је још једном потврдио неисказиво смирење Старца Филотеја, 180 Догађај са чудесним појањем, 182 Чудесно исцељење по молитвама Старца Филотеја, 184 Добили дете по молитвама Старца Филотеја, 189 Чудесна помоћ, 191 Када се замонашиш, добићеш име Атанасије, 193 Чудесно исцељење, 195 Сусрет са прозорљивим Старцем, 197 Чудесни догађаји и исцељење, 198 Исцељење од гушавости, 201 Исцељење од зубобоље, 202 Чудесна излечења, 203 На молитвама пред Распећем, 206 Старац је био изнад земље, 208 Случај прозорљивости, 209 Знам зашто ме зовеш, 210 Његово лице је сијало попут сунца, 212 Будите стрпљиви, молите се и не брините се, 214 Случај прозорљивости Стара Филотеја, 216 Још један случај прозорљивости, 217 Дете по молитвама Старца Филотеја, 218 Чудесни догађај на градилишту, 219 Исцељење новорођенчета на самрти, 220 Исцељење од парализе, 224 ПОБОЖНА СЕЋАЊА НА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Побожна сећања на Старца Филотеја, 239 Страчева болест и упокојење, 248 ОЧИНСКИ САВЕТИ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Шта је задатак разборите владе, 255 Људи су изгубили чедност, 257 Људско безбожништво је достигло висок ниво, 258 Покајање једини пут спасења, 261 Останите чврсти у православној вери, 262 Безбожници и неверници су оруђа нечистог духа, 263 чувајте се да вас ко не превари, 265 Колико је наших страсти, толико је и наших језика, 267 Будимо постојани и непоколебиви, 268 Дарови светих манастира уистину су огромни, 269 О књижевницима и академицима који су без морала, побожности и врлине, 272 Хришћанин води непрестану битку, 273 Страјте се да задобијете праву веру, 275 Новотарије су дело јеретика, 276 Свети Оци су били руковођени Светим Духом, 277 Човека не спасава место него начин живота, 279 Мора се извршити Божија а не демонска воља, 281 Послушан човек подражава Христу, 283 Узрок је гордост и маловерје, 284 О гордости и смирењу, 285 Разговарајмо о многострадалном Јову, 286 Једна душа вреднија је од читавог света, 288 Одлуке Божије предтављају бездан, 289 Моли се Господу да ти подари смирење и трпљење, 290 Завапи за помоћ Пресветој Богородици, 291 О осуђивању, 293 О календару, 295 О нескромном одевању жена, 297 Да си био опрезан, не би сагрешио, 298 Бог је свуда присутан, 300 Није ти допуштено да будеш плашљив, 301 Нипошто не буди немаран, 303 Недоличне помисли потичу од лукавога, 304 Ономе ко се моли непријатељ не приступа, 305 Будите трпељиви до самога краја, 306 Буди опрезан да не паднеш у униније, већ - захваљуј Богу, 308 Немој гледати само на видљиве ствари, већ погледај и на оне вечне, 309 Буди одважан и храбар, 310 Нека нико не буде малодушан у борби, 312 Осуђивање се рађа из гордости, 314 Оно што ти чиниш је једна врста магије, 315 Нека твоја сећања буду у Царству Небеском, 317 Престанимо да гледамо на грехе других, 318 О другом доласку Господа Исуса Христа, 320 Царство Небеско с напором се осваја, 321 Врлина је велико благо, 322 Не скрећите ни лево ни десно, 323 Сачувајте трпљење, веру и љубав, 324 О покајању, 325 Авај нама!, 326 Бог ће нас сачувати од такве бесмислице, 327 Трудите се да постанете светлост, 328 Труди се да задобијеш смирење и послушност, 329 О расуђивању и страху Божијем , 330 Рђави дани, 332 Онај ко је умро није изгубљен, него постоји и живи, 333 Бог узима вашу децу да би их сачувао, 335 Одагнај демона очајања далеко од себе, 338 Ништа није часније него борити се за веру, 340 Ако се покајемо и постанемо Божији пријатељи, Бог ће нам помоћи, 342 Будите постојани у правој вери и љубави, 343 Љубав и смирење никада не слабе, 344 Свети манастири - бедеми и тврђаве Хришћанства, 346 Наслов: Светлосник љубави Божије: Живот, поуке и чуда старца Филотеја Зервакоса Издавач: Светигора Страна: 352 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 978-86-7660-034-1

Veterinarska fiziologija obuhvata proučavanja mehanizama funkcionisanja svih sistema u organizu domaćih životinja. Ona je neophodna podloga za razumevanja stočarstva kao biologije gajenja životinja., a pored toga obezbeđuje zapažanje promena u funkciji pojedinih sistema u organizumu, odnosno, omogućava dijagnozu oboljenja kod životinja, tok i ozdravljenje. Sadržaj Predgovor UVOD (V. Stojić), 1 1. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA ORGANIZMA (V. Stojić), 3 Građa i funkcija ćelije, 3 Hemijski sastav ćelije, 4 Delovi ćelije i njihove funkcije, 6 Ćelijska membrana (plazma-membrana), 6 Endoplazmatski retikulum (er), 7 Goldžijev aparat (kompleks), 7 Lizozomi, 8 Mitohondrije, 8 Jedro, 9 Transport materija kroz ćelijsku membranu, 10 Difuzija, 11 Osmoza i osmotski pritisak, 13 Aktivni transport, 14 Transport makromolekula i partikula kroz membranu, 17 Homeostaza, 18 Parametri unutrašnje sredine, 19 Regulacijski sistemi homeostaze, 20 2. FIZIOLOGIJA KRVI (V. Stojić), 23 Opšte osobine krvi, 23 Hematokrit - hematokritska vrednost, 24 Boja krvi, 24 Specifična težina, 24 Sedimentacija eritrocita, 25 Viskoznost krvi, 26 Osmotska koncentracija i osmotski pritisak, 26 Onkotski - ili koloidoosmotski pritisak (konp), 27 Elektrohemijska reakcija krvi, 27 Puferi krvi, 28 Puferska uloga hemoglobina, 29 Alkalna rezerva, 30 Sastav krvi, 31 Neorganski sastojci krvi, 31 Organski sastojci krvi, 32 Uloge krvi, 32 Krvna plazma i krvni serum, 34 Sastav krvne plazme i krvnog seruma, 34 Neorganski sastojci, 35 Katjoni krvne plazme, 35 Anjoni krvne plazme, 36 Organski sastojci, 37 Belančevine krvne plazme i seruma, 37 Metode frakcionisanja belančevina, 38 Fiziološki značaj belančevina krvne plazme, 40 Neproteinski (preostali) azot, 42 Bezazotni sastojci krvne plazme, 42 Ćelijski elementi krvi, 43 Eritrociti, 43 Grada eritrocita, 45 Hemoliza, 45 Osmotska rezistencija, 46 Biohemijski sastav eritrocita, 46 Hemoglobin, 47 Fetalni hemoglobin, 47 Derivati hemoglobina, 48 Mioglobin (mišićni hemoglobin), 49 Metabolizam u eritrocitima, 50 2,3 dpg, 51 Eritropoeza, 51 Fiziologija leukocita, 53 Vrste leukocita i leukocitarna formula, 54 Granulociti, 54 Fiziologija agranulocita, 57 Fiziologija trombocita, 57 Poreklo i stvaranje (trombocitopoeza) trombocita, 59 Hemijski sastav i metabolizam trombocita, 59 Uloge trombocita u hemostazi, 59 Fiziologija hemostaze, 60 Fiziologija koagulacije krvi, 61 I - početak zgrušavanja krvi - stvaranje protrombinskog aktivatora, 63 II - pretvaranje protrombina u trombin, 64 III - pretvaranje fibrinogena u fibrin i stvaranje krvnog ugruška, 64 Fibrinoliza i razlaganje krvnog ugruška, 66 3. FIZIOLOGIJA IMUNITETA (IMUNOSTI) (V. Stojić), 67 Nespecifični imunitet, 68 Specifični imunitet, 70 Funkcionalna organizacija imunog sistema i ćelijska osnova imuniteta, 71 Uloga limfocita, 71 Vrste limfocita i njihovo poreklo, 72 T - limfociti, 72 B - limfociti, 74 Odgovor imunog sistema na antigen, 75 Ćelijski imuni odgovor, 78 Humoralni imuni odgovor, 80 Primarni i sekundami imuni odgovor, 81 Fiziologija antitela, 82 Struktura molekula imunoglobulina, 83 Regioni, domeni i fragmenti imunoglobulina, 83 Antigene specifičnosti (antigenski marked) imunoglobulina, 86 Imunoglobulini g klase (igg), 88 Imunoglobulini m (igm), 88 Imunoglobulini a (iga), 89 Imunoglobulini e (ige), 90 Imunoglobulini d (igd), 91 Reakcije antigena i antitela, 91 Sekundarne manifestacije reakcije antigen-antitelo, 92 Stanja hiperosetljivosti - alergije, 95 Anafilaksa, 95 Alergijske reakcije izazvane antigen-antitelo kompleksima (imuni kompleksi), 97 Alergija izazvana citotoksičnim antitelima, 98 Alergijske reakcije izazvane ćelijskim imunitetom, 99 Krvne grupe, 100 Četiri glavne grupe sistema 0-A-B, 101 RH - sistem, 102 Sistemi krvnih grupa kod domaćih životinja, 103 4. FIZIOLOGUA SRCA (V. Stojić), 105 Struktura miokarda, 107 Bioelektrična svojstva srčanog mišića, 108 Potencijal mirovanja membrane i akcioni potencijal, 108 Ponašanje po zakonu “sve ili ništa”, 110 Franck-Starlingov zakon, 110 Refraktarnost srčanog mišića, 110 Ishrana i metaboličke karakteristike, 111 Automatizam i širenje impulsa u srcu, 112 Atrioventrikularni (AV) čvor i hisov snop, 113 Elektrokardiogram, 114 Tok struje oko srca za vreme jedne aktivacije i kontrakcije, 114 Registrovanje EKG-a, 115 Standardni odvodi sa ekstremiteta, 116 Pojačani unipolarni odvodi sa ekstremiteta, 117 Odvodi sa grudnog koša (prekordijalni odvodi), 118 Normalan elektrokardiogram, 118 Elektrokardiografija kod domaćih životinja, 120 Srčana revolucija - revolutio cordis, 120 Sistolni i minutni volumen, 124 Srčani tonovi, 126 Inervacija srca i regulacija rada, 127 Autoregulacija srčanog rada, 127 Nervna regulacija srčanog rada, 128 Fiziologija cirkulacije, 130 Grada krvnih sudova, 132 Biofizika cirkulatomog sistema, 132 Cirkulacija u arterijskom delu sistema, 137 Arterijski pritisak, 137 Metode merenja krvnog pritiska, 139 Regulisanje arterijskog pritiska, 141 I. sistem brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Nervni mehanizmi brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Humoralni mehanizmi za brzu kontrolu arterijskog pritiska, 144 II. sistem dugoročne regulacije arterijskog pritiska, 144 Arterijski puls, 144 Kapilarna cirkulacija, 146 Razmena materija kroz kapilarni , 149 Regulacija mikrocirkulacije, 151 Cirkulacija u venama, 152 Venski puls, 153 Specifičnosti krvotoka pluća i bubrega, 154 Krvotok pluca, 154 Krvotok bubrega, 154 Limfa i limfotok, 155 Slezina i njene funkcije, 157 5. FIZIOLOGIJA DISANJA (M. Lazarević) , 159 Grada disajnih organa, 161 1. Vazdušni putevi, 161 2. Pluća (pulmo), 165 3. Grudni koš, 166 4. Respiratorni mišići, 166 5. Aferentni i eferentni nervi i krvni sudovi, 168 6. Nervni respiratorni centri, 168 Ventilacija pluća, 168 Izračunavanje mrtvog prostora, 170 Plućni volumeni i kapaciteti, 171 Frekvenca disanja, 173 Tipovi disanja, 173 Odnos inspirijuma i ekspirijuma, 174 Ventilaciono-perfuzioni količnik, 174 Grada respiratorne membrane, 174 Razmena gasova u plućima i tkivima, 175 Razmena gasova izmedu alveolarnog vazduha i krvi, 177 Transport gasova u krvi, 177 Razmena gasova u tkivima, 181 Regulacija disanja, 182 Respiratorni centri, 183 1. Nervna kontrola disanja — regulatorni uticaj n. vagusa (hering-breuerov refleks).186 2. Humoralna kontrola disanja, 187 3. Uticaj arterijskog i venskog krvnog pritiska, 187 4. Uticaj centra za termoregulaciju, 188 5. Uticaj fizičkog rada na respiratorne centre, 188 6. Uticaj kore velikog mozga, 188 Zaštitni refleksi sa respiratomih sluzokoža, 188 Kašalj (tusis), 189 Kijanje (sternutatio), 189 Uticaj nadmorske visine i sniženog atmosferskog pritiska, 189 Uticaj povećanog atmosferskog pritiska, 189 Disanje fetusa, 190 Opisni termini u fiziologiji disanja, 190 Disanje riba, 191 Disanje ptica, 192 6. FIZIOLOGIJA DIGESTIVNIH ORGANA (M. Vapa, V. Stojić), 199 Varenje hrane i resorpcija, 199 Digestivni trakt, 201 Glad, 202 Hiperglikemija - centar za sitost - inhibicija centra za glad, 203 Žeđ, 204 Varenje u ustima, 204 Uzimanje hrane i tcčnosti, 205 Žvakanje hrane, 205 Lučenje pljuvačke, 206 Uloga pljuvačke, 207 Mehanizam lučenja pljuvačke, 208 Gutanje hrane (deglutitio), 209 Kretanje hrane i tečnosti kroz jednjak, 211 Nervna regulacija gutanja, 212 Varenje u želucu, 212 Varenje u želucu monogastričnih životinja, 212 Sastav želudačnog soka, 214 Lučenje i uloge hlorovodonične kiseline, 216 Regulacija lučenja želudačnog soka, 217 Pokreti želuca, 220 Punjenje želuca, 221 Pražnjenje želuca, 222 Nervna regulacija pokreta želuca, 222 Povraćanje (vomitus, emesis), 223 Želudačno varenje kod mladih životinja, 224 Varenje hrane u želucu odraslih životinja, 224 Varenje u želucu preživara, 226 Jednjački (ezofagealni, retikulami) žleb, 227 Građa i kapacitet predželuđaca, 229 Pokreti predželudaca, 232 Pokreti kapure i buraga, 232 Pokreti listavca, 234 Pokreti sirišta, 234 Nervna regulacija pokreta predželudaca, 234 Brzina prolaska hrane kroz predželuce, 235 Preživanje (ruminatio), 236 Nervna regulacija preživanja, 239 Fiziološki značaj preživanja, 239 Stvaranje gasova i podrigivanje, 240 Timpanija (nadun), 242 Mikroorganizmi predželuđaca, 243 Bakterije buraga, 245 Protozoe buraga, 245 Gljivice buraga, 249 Razlaganje ugljenih hidrata, 250 Metabolizam proteina, 252 Značaj rastvorljivosti proteina u ishrani preživara i potrebe u proteinima kod visokoproduktivnih grla, 254 Reakcije bakterijske sinteze, 256 Sinteza vitamina, 257 Metabolizam lipida, 258 Varenje hrane u tankim crevima, 259 Crevni sok, 263 Pankreasni sok, 266 Žuč, 268 Zučne boje, 269 Regulisanje lučenja žuči i pražnjenja žučne kese, 272 Varenje u tankim crevima, 272 Varenje u debelim crevima, 276 Pokreti creva, 278 Pokreti tankih creva, 279 Pokreti debelih creva, 280 Defekacija, 282 Vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt, 282 Izmet (feces), 283 Resorpcija, 283 Olakšana difuzija, 285 Resorpcija hranljivih materija, 286 Resorpcija u tankim crevima, 287 Resorpcija proteina i nukleinskih kiselina, 288 Resorpcija ugljenih hidrata, 289 Resorpcija masti, 291 Resorpcija vitamina, 293 Resorpcija vode i mineralnih materija, 294 Resorpcija mineralnih materija, 295 Resorpcija u debelim crevima, 297 Parenteralna resorpcija, 298 Resoipcija u predželucima preživara, 298 Jetra i njena uloga u organizmu, 300 Fiziološka uloga jetre, 303 Metabolička uloga jetre, 305 Ostale uloge jetre, 307 Varenje kod peradi, 307 Varenje u želucu, 309 Varenje u crevima, 311 7. ENERGETSKII KVANTITATIVNI METABOLIZAM (V. Stojić), 314 Određivanje kalorijske vrednosti hrane, 315 Respiratorni količnik, 316 Merenje energetskog prometa, 316 Direktna kalorimetrija, 316 Indirektna kalorimetrija, 317 Osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam, 319 Izračunavanje bazalnog metabolizma, 320 Izračunavanje površine tela, 320 Faktori koji utiču na bazalni metabolizam, 321 Bilans ishrane, 323 Ukupna energija hrane, 323 Bilans ugljenika, 324 Bilans azota, 325 Obrok ishrane, 326 Metabolizam vode, 327 Metabolizam mineralnih materija, 329 Metabolizam natrijuma, 331 Metabolizam kalijuma, 332 Metabolizan hlorida i bikarbonata, 332 Metabolizam kalcijuma, 333 Metabolizam magnezijuma, 335 Metabolizam fosfora, 336 Metabolizam sumpora, 336 Metabolizam mikroelemenata, 337 Metabolizam gvožđa, 337 Metabolizam bakra, 339 Metabolizam joda, 340 Metabolizam mangana, 341 Metabolizam molibdena, 341 Metabolizam kobalta, 341 Metabolizam cinka, 342 Metabolizam selcna, 342 8.TEMPERATURA TELA I TERMOREGULACIJA (V. Stojić)—, 344 Normalna telesna temperatura, 344 Mehanizmi za regulaciju lelesne temperature, 346 Mehanizmi koje aktivira hladnoća, 346 Mehanizmi koje aktivira toplota, 348 Centri za termoregulaciju i hipotalamusni termostat, 349 Porcmećaji temperature tela, 350 9. VITAMIN! (M. Lazarević), 351 Uvod, 351 Podela vitamina, 354 Liposolubilni vitamini, 354 Vitamin A (retinol, akseroftol, antikseroftalmički vitamin), 355 Vitamin D (kalciferol, antirahitični vitamin), 357 Vitamin E (tokoferol, antisterilitetni vitamin), 360 Vitamin K (filohinon, antihemoragički vitamin), 362 Liposolubilni vitaminoidi, 363 Esencijalne masne kiseline (vitamin F), 363 Hidrosolubilni vitamini, 364 Vitamin B1 (tiamin, aneurin, anti beri-beri vitamin), 364 Biološka uloga u organizmu, 365 Deficit vitamina , 366 Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), 367 Biološka uloga u organizmu, 368 Vitamin PP (protivpelagrički vitamin, niacin, amid nikotinske kiscline), 369 Bioloska uloga u organizmu, 370 Vitamin B6 (piridoksin), 371 Pantotenska kiselina, 373 Biološka uloga u organizmu, 373 Folna kiselina (pteroil-glutaminska kiselina, foliacin), 375 Cijanokobaltamin (vitamin B12), 376 Biotin (vitamin H), 378 Vitamin C (1 - askorbinska kiselina), 379 Hidrosolubilni vitaminoidi, 380 Holin, 381 Para-aminobenzoeva kiselina (pabk), 381 Orotska kiselina (vitamin bl3), 382 Pangamska kiselina (vitamin b 15), 382 10. STVARANJE IIZLUČIVANJE MOKRAĆE (V. Stojić), 384 Bubrezi, grada i funkcija, 384 Funkcionalna anatomija bubrega, 384 Nefron, 385 1. Ekskreciona funkcija bubrega, 387 Filtracija u glomerulu - stvaranje primarne mokraće, 387 Funkcije tubulskog dela nefrona, 389 Mehanizam tubulske reapsorpcije i sekrecije, 390 2. Koncentraciona i diluciona sposobnosl bubrega, 393 Bubrežni mehanizam za izlučivanje razređene mokraće, 394 3. Uloga bubrcga u održavanju acido-bazne ravnoteže, 396 Sekrecija vodonikovih jona u tubulima, 397 4. Endokrina uloga bubrega, 399 Metode za funkcionalno ispitivanje bubrega, 402 Klinički pregled mokraće, 402 Klirens plazme (clearence), 403 Fiziologija mokraćne bešike, 404 11. FIZIOLOGIJA KOŽE (V. Stojić), 407 Opšte osobine kože, 407 12. MLEČNA ŽLEZDA (GL. MAMMARIA, GL. LACTIFERA) (V. Stojić, D. Gledić), 410 Broj i građa mlečnih žlezda, 410 Krvotok, limfotok i inervacija mlečnih žlezda, 411 Razviće mlečne žlezde, 412 Lučenje mleka, 413 Sekrecija mleka u acinuse žlezde, 413 Fiziologija kolostruma, 415 Kontrola lučenja mleka, 416 Izlučivanje mleka, 417 Trajanje laktacije i faktori koji utiču na intenzitet laktacije, 419 13. HUMORALNA REGULACIJA FUNKCIJA (D. Gledić, V. Stojić), 420 Uvod, 420 Pojam i definicija hormona, 421 Hemizam i metabolizam hormona, 421 Određivanje koncentracije hormona, 423 Mehanizam delovanja hormona, 425 Proteinski hormoni, 425 Steroidni hormoni, 429 Regulatorni mehanizmi, 431 Endokrine žlezde, 432 Principi neurosekrecije, 433 Hipotalamus, 433 Hipoiiza, 436 Opšte osobine, 436 Adenohipofiza, 437 Pars distalis, 438 Somatotropni hormon, 438 Metabolička delovanja hormona rasta, 440 Kontrola lučenja STH, 441 Prolaktin, 442 Adrenokortikotropni hormon, 443 Uloga ACTH, 444 Regulacija lučenja ACTH, 445 Tireotropni hormon, 445 Gonadotropni hormoni, 446 Pars tuberalis, 449 Pars intermedia, 449 Kontrola funkcije adenohipofize, 450 Neurohipofiza, 452 Pars nervosa, 452 Transport i lučenje adh i oksitocina, 452 Struktura i funkcija adh, 453 Struktura i funkcija oksitocina, 454 Epifiza, 455 Uloga epifize u organizmu, 456 Hormoni epifize, 457 Štitasta žlezda, 459 Siiiteza tireoglobulina, 460 Sinteza hormona štitaste žlezde, 461 Lučenje i transport hormona štitaste žlezde, 462 Metabolizam hormona štitaste žlezde, 464 Mehanizam delovanja i biološki efekti hormona štitaste žlezde, 465 Odnos t4 i t3 i kateholamina, 467 Regulacija aktivnosti štitaste žlezde, 468 Poremećaji funkcije štitaste žlezde (hiper i hipotireoidizam), 469 Sinteza kalcitonina, 470 Lučenje CT, 471 Regulacija lučenja CT, 472 Paraštitaste žlezde, 472 Biosinteza i lučenje pth, 473 Metabolizam pth, 474 Biološki efekti pth, 474 Mehanizam delovanja pth, 478 Kontrola lučenja pth, 478 Endokrini deo gušterače, 479 Struktura, biosinteza i lučenje insulina, 480 Metabolizam insulina, 481 Biološki efekti insulina, 481 Mehanizam delovanja insulina, 485 Regulacija lučenja insulina, 485 Biosinteza i lučenje glukagona, 487 Biološki efekti glukagona, 488 Biosinteza i lučenje somatostatina, 489 Pankreatični polipeptid, 490 Nadbubrežne žlezde, 490 Kora nadbubrežnih žlezda, 491 Stmktura, sinteza i lučenje korlikostcroida, 492 Metabolizam kortikosteroida, 493 Biološki efekti mineralokortikosteroida, 494 Regulacija lučenja aldoslerona, 495 Biološki efekti glukokortikosteroida, 496 Glukokortikosteroidi i otpornost na stres, 500 Regulacija lučenja glukokortikosteroida, 501 Polni hormoni nadbubrežnih žlezda, 501 Srž nadbubrežnih žlezda, 502 Biosinteza, lučenje i metabolizam kateholamina, 502 Biološki efekti kateholamina, 503 Mehanizam delovanja kateholamina, 505 Regulacija aktivnosti srži nadbubrežnih žlezda, 506 Polne žlezde, 506 Zenske polne žlezde - jajnici, 506 Ovarijalni ciklus, 506 Endokrina funkcija jajnika, 508 Biosinteza, lučenje i metabolizam estrogena, 508 Biološki efekti estrogena, 510 Biosinteza, lučenje i metabolizam progesterona, 511 Bioloski efekti progesterona, 512 Kontrola lučenja estrogena i progesterona, 513 Biosinteza ostalih hormona u jajnicima, 513 Endokrina uloga posteljice, 514 Muške polne žlezde - semenici, 516 Spermatogeneza, 516 Endokrina uloga semenika, 518 Biosinteza androgena, 519 Kontrola lučenja testosterona, 521 Difuzni endokrini sistem, 525 Gastrin, 526 Sekretin, 526 Holecistokinin-pankreozirnin (CCK-PZ ili CCK), 526 Vasoaktivni intestinalni peptid (VIP), 527 Gip, 527 Somatostatin, 527 Glukagon (enteroglukagon), 527 Motilin, 528 Neurotenzin, 528 Supstanca P (SP), 528 Bombezin, 528 Apud koncept (apud sistem), 529 Ostali organi sa endokrinom ulogom, 529 Bubrezi, 530 Srce, 530 Lokalni hemijski medijatori, 530 Eicosanoidi, 531 Interakcija neuroendokrinog i imunog sistcma, 533 14. POTENCUAL MIROVANJA MEMBRANE IJONSKI KANALI (V. Stojić) , 535 Jonski kanali membrane, 536 Potencijal mirovanja membrane, 540 15. FIZIOLOGIJA MIŠIĆA (V. Stojić), 544 Fiziologija skeletnih mišića, 545 Hemijski sastav mišića, 545 Stmktura skeletnih mišića, 546 Struktura mišićne ćelije (vlakna), 547 Sarkoplazmatski retikulum, 550 Molekulske karakteristike kontraktilnih miofilamenata, 552 Opšte osobine poprečno-prugastih mišića, 555 Inervacija skeletnog mišića i fiziologija perifeme sinapse, 556 Fiziološka anatomija nervno-mišićne sinapse, 557 Prenošenje (transmisija) impulsa u neuromišićnoj sinapsi, 559 Supstance koje utiču na transmisiju impulsa u perifernoj sinapsi, 560 Bioelektrične i biofizičke promene u mišiću i mehanizam mišićne kontrakcije, 561 Jačina mišićne kontrakcije i stepen preklapanja aktinskih i miozinskih filamenata.564 Uticaj opterećenja mišića na snagu mišićne kontrakcije, 565 Zavisnost brzine kontrakcije od opterećenja mišića, 565 Izvor energije za mišićnu kontrakciju, 566 Kiseonički dug, 567 Vrste mišićnih kontrakcija, 568 Tipovi mišićnih vlakana, 571 Fiziologija glatkih mišića, 572 Građa glatkih mišića, 572 Tipovi glatkih mišića, 575 Inervacija glatkih mišića, 576 Uticaj lokalnih humoralnih faktora i hormona na aktivnost visceralnih mišića, 577 Bioelektrične pojave glatkih mišića, 578 16. F1ZIOLOGUA NERVNOG SISTEMA (Natalija Fratrić, V. Stojić), 582 Funkcionalna organizacija nervnog sistema, 583 Ćelijska osnova nervnog sistema, 584 Aksoplazmatski transport, 585 Podela i osobine perifernih nerava, 586 Bioelektrična svojstva perifernih nerava, 588 Glija ćelije, 591 Neurotransmiteri, 592 Fiziologija neuropeptida, 593 Fiziologija centralne sinapse, 594 Fiziološka građa centralne sinapse, 595 Ekscitacija i inhibicija neurona u centralnoj sinapsi , 596 Fiziologija receptora, 599 Receptorski ili generatorski potencijal, 600 Fiziologija bola, 601 Visceralnibol , 603 Fiziologija kičmene moždine (medulla spinalis), 605 Sprovodna funkcija kičmene moždine, 606 Produžena moždina (medulla oblongata), 608 Talamus, 609 Kora velikog mozga, 612 Senzitivna kora velikog mozga, 614 Motorni nervni sistem , 616 Refleks, 618 Neki važniji refleksi domaćih životinja, 619 Miotatički refleks, 619 Mišieno vreteno, 620 Kornealni refleks, 624 Pupilarni refleks, 624 Motorna kora velikog mozga, 625 Motorni sistem preciznih voljnih pokrela (piramidni sistem), 628 Ekstrapiramidni sistem, 630 Mali mozak-cerebellum, 631 Bazalne ganglije, 636 Retikularna formaeija, 639 Limbusni sistem, 642 Funkcije limbusnog sistema, 644 Autonomni nervni sistem, 646 Simpatikusni nervni sistem, 646 Parasimpatikusni nervni sistem, 649 Opšte funkcije autonomnog nervnog sistema, 650 Receptori autonomnog nervnog sistema, 652 Funkcija srži nadbubrežnih žlezda, 656 „Alarm11 ili stress-reakeija simpatičkog nervnog sistema, 657 Hipotalamus, 658 Funkcije hipotalamusa, 659 Budno stanje i san, 664 Spavanje, 667 Sporotalasno spavanje ili ne - REM spavanje, 668 RHM spavanje ili paradoksalni san, 669 Viša nervna delatnost , 670 Pamćenje, 671 Kraikotrajno pamćenje, 672 Dugotrajno pamćenje, 673 Učenje, 674 Krvno-moždana i krvno-likvorna barijera, 677 Cerebrospinalna tečnost, 678 17. FIZIOLOG1JA ČULA (Danijela Kirovski), 681 Čulo mirisa, 681 Glavni olfaktivni sistem, 682 Pomoćni olfaktivni sistem, 685 Receptori čula mirisa, 686 Prenos signala mirisa u centralni nervni sistem, 688 Čulo ukusa, 689 Receptori čula ukusa, 691 Prenos signala ukusa u centralni nervni sistem, 695 Čulo sluha, 696 Funkcionalna anatomija uha, 697 Puž (cochlea), 701 Prenos signala zvuka u centralni nervni sistem, 704 Lokalizacija izvora zvuka, 705 Karakteristike čula sluha kod ptica, 706 Čulo ravnoteže, 707 Polukružni kanali, 707 Otolitni organi (utrikulus i sakulus), 710 Obrada informacije o ravnoteži u višim delovima centralnog nervnog sistema, 711 Čulo vida, 712 Očna jabučica, 713 Optički sistem oka, 716 Akomodacija oka, 718 Retina, 721 Fotoreceptori, 722 Nervni putevi vida, 726 Razlikovanje boja - Kolorni vid, 727 Vidno polje i pokreti očiju kod domaćih životinja, 72 Naslov: Veterinarska fiziologija Izdavač: Naučna KMD Strana: 753 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 19,5 x 26 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-6021-028-1

Уместо предговора НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит. Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог”. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од опојних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру. У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо. Само наше постојање - зар није чудо над чудима?! Постојање свега у свим својим величанственим видовима - зар није чудо Божје?! Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити - зар није чудо Божје?! Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима - царује неко случајно бунцање природе?! - Не, никако. Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи. Отац наш небески. Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји. Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу - Богу. Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена - куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет - о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно. Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије. У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју - присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: У почетку створи Бо1 небо и земљу (1 Мој 1, 1). Не знамо, заиста, зашто и јкако уопште неки могу да прихвате свет без Бога. Као „природну смрт”. За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити. У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је добар, да је свети, да је праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо - „Оче наш”! Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна - зато што ми личимо на бесмртнога Бога, нашег Творца. Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојанг Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслог Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима. САДРЖАЈ БОГ, 9 ШТА ЈЕ БОГ, 9 ПУТ БОГОСПОЗНАЊА, 12 Природни пут богопознања, 12 Натприродни пут богопознања, 14 БОЖЈЕ ОТКРИВЕЊЕ О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЧОВЕКА, 16 Стварање света, 20 Невидљиви свет, 22 Стварање првих људи, 23 ПРВИ ЉУДИ У РАЈУ, 24 ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ, 26 КАИН И АВЕЉ, 29 ПОТОП, 31 О ПОБОЖНОМ АВРАМУ, 35 ПРОРОЦИ, 39 ОЧЕКИВАЊЕ СПАСИТЕЉА, 42 ПРАЗНИЦИ, 47 БОЖИЋ, Припрема за Божић, 48 Детињци, 50 Материце, 51 Оци, 51 Туциндан, 52 Бадњидан, 53 Бадњачка вечера, 58 Положајник, 62 Чесница, 63 КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА - БОГОЈАВЉЕЊЕ, 70 Богојављенска водица, 73 ХРИСТОВА НАУКА, 73 ВРБИЦА, 75 СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, 77 ВЕЛИКИ ПЕТАК, 80 ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - ВАСКРС, 85 Васкршња јаја, 94 Васкршњи тропар, 95 ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 96 СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА, 98 Духовско зеленило, 101 ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 104 КРСТОВДАН, 107 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА, 109 ВАВЕДЕЊЕ, 111 БЛАГОВЕСТИ, 112 СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 113 УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 116 О ЦРКВИ, 119 ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ, 120 РАД СВЕТИХ АПОСТОЛА, 122 КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ЦРКВИ, 132 КРСНИ ЗНАК, 134 МОЛИТВА, 137 МОЛИТВА ГОСПОДЊА ОЧЕ НАШ, 142 СИМВОЛ ВЕРЕ, 145 ТРЕБА ЖИВЕТИ У ЦРКВИ И СА ЦРКВОМ, 150 БОЖЈИ ЗАКОН, 151 ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ, 151 ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ, 152 БЛАЖЕНСТВА, 154 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 165 СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА, 166 Кумство, 170 Значај Свете тајне крштења, 172 Име новокрштенога, 174 СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 175 СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 177 СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЂА, 180 СВЕТА ТАЈНА БРАКА, 182 СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЂЕЊА, 186 СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, 187 СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 190 Нафора, 195 МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ, 197 Задушнице, 199 Читуље, 201 Парастоси, 202 СРБИ И ХРИШЋАНСТВО, 205 ПОКРШТАВАЊЕ СРБА, 205 Златно доба Немањића, 207 ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 209 СВЕТИ САВА, 214 СРПСКИ МУЧЕНИЦИ, 221 За Крст Часни и слободу златну, 221 СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ, 239 КРСНА СЛАВА, 241 Славска водица, колач, свећа, жито, вино, 246 МАЈКАМА, 252 ОЧЕВИМА, 257 САВЕТИ И УПУТСТВА, 258 Завет, 258 Аманет, 259 Заклетва, 259 Клетва, 260 Врачање, 260 Ношење медаљона, крстића, иконица, 261 Поклоничка путовања - хаџилуци, 262 Однос верника према секташима и припадницима друге вере, 263 Однос верника према безбожницима, 264 УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 266 ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 268 Грб, 268 Застава, 269 Језик и писмо, 269 СТЕПЕНИ ЈЕРАРХИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 272 ЈЕРАРХИЈА ХИРОТОНИЈЕ (РУКОПОЛОЖЕЊА), 272 Епископски степен, 273 Презвитерски чин, 274 Ђаконски чин, 278 ЈЕРАРХИЈА ЈУРИСДИКЦИЈЕ (УПРАВЕ) И ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА, 279 1) Јерархија јурисдикције у епископском чину, 280 Митрополит, 280 Патријарх, 281 2) Степен и одликовања у презвитерском чину, 282 Право ношења црвеног појаса, 282 Звање протонамесника, 283 Протојереј, 283 Протојереј-ставрофор, 285 3) Одликовања и степени у ђаконском чину, 286 Право ношења црвеноg појаса, 286 Протођакон, 286 4) Степени и одликовања свештенства монашког реда, 286 Синђел, 287 Протосинђел, 287 Игуман, 288 Архимандрит, 288 5) Степени и одликовања ђакона у монашком реду, 289 Право ношења црвеног појаса, 289 Архиђакон, 289 ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ, 291 ПОМЕСНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, 291 Константинопољска, Цариградска или Васељенска Патријаршија, 291 Александријска Патријаршија, 294 Антиохијска Патријаршија, 295 Јерусалимска Патријаршија, 297 Руска Православна Црква - Московска Патријаршија, 298 Руска Загранична Православна Црква, 300 Архиепископија парохија руске традиције Западне Европе, 302 Украјинска Православна Црква, 304 Белоруска Православна Црква - Егзархат, 304 Православна Црква Молдавије, 305 Православна Црква Латвије, 305 Православна Црква Естоније, 305 Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, 306 Румунска Православна Црква, 309 Бугарска Православна Црква, 311 Грузијска Православна Црква, 312 САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ, 313 Кипарска Православна Црква, Грчка Православна Црква - Јеладска Архиепископија, 314 Пољска Православна Црква, 315 Православна Црква Чешких земаља и Словачке, 315 Финска Православна Црква, 316 Синајска Архиепископија, 317 Православна Црква Америке, 318 Јапанска Православна Црква, 319 Албанска Православна Црква, 320 Кинеска Православна Црква, 321 ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, 322 Филиокве, 323 О безгрешном зачећу Пресвете Богородице, 324 О папској непогрешивости, 325 О Светим тајнама, 326 Папске индулгенције, 327 СЕКТЕ, 330 Адвентисти (суботари), 333 Баптисти, 337 Јеховини сведоци, 339 Православно - Старокатолички генерални викаријат светог Метода, 343 Покрет Харе-Кришна (Покрет за развијање „Кришнине свести”), 345 Трансцендентална медитација, 347 Шри Чинмој покрет, 348 Ошо Рајнеш, 349 Бихарска школа јоге, 349 Розенкројцери (Међународна школа Ружиног крста, седиште у Земуну), 350 Њу Ејџ - Ново доба, 350 Сатанисти, 351 ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, 353 Деда Милоје, 353 Милојко Креманац, 354 Видовњаци, 354 Астролози, 355 Биоенергетичари и надрилекари, 356 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 359 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, 359 СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ, 360 ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ, 362 ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 365 СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД, 368 ВЕЧНИ ЖИВОТ, 372 Наслов: Веронаука у кући: православна верска читанка, 15. допуњено издање Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 384 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11,5x16 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-84799-29-8

Православни Срби живе у доба постмодерне, када је све више информација, а све мање Смисла. Роман Мирослава Маравића је покушај да се тај смисао пронађе иза свих лажи маскираних у медијске образине Србије која корача ка сопственом нестанку јер се одрекла свог Искона. Писан на нов и необичан начин, коме не недостаје свежине а ипак лишен сувишног експериментисања, пред читаоцем се овај роман појављује као сведочење да, што рече Линколн, све људе можете варати неко време, неке људе можете варати све време, али не можете све људе варати све време. Текст у потрази за Истином је реткост. Маравић нам ту реткост нуди као, по речи Виктора Франкла, вапај за Смислом, Богом Који је постао Човек да би нас учинио синовима и кћерима Божјим. Владимир Димитријевић Садржај Предговор. Александру IV, 17 Спољашњи смер Б. Брег за размишљање Увод. Грачаничко кандило, 23 Први Круг. Лутајући улицама Круга Двојке 1. Кочничар. Ратибор Рубежановић, 29 2. Тихомир Анастасијевић, 33 3. Милан Младић, 37 4. Он или психопатологија шибицарења, 42 5. Ђурђа Мерџановић, 50 6. Убиство, 55 7. Да није само пародија он?, 59 8. Станислав Стовраговић, 63 9. Галопирајући вирус, 66 10. Коњићи, 69 11. Звездан П. Зиројевић, 71 12. Гробље, 81 13. Еколошки мехур од сапунице, 83 14. Луција Г. Чонић, 85 15. Lupus in fabula, 95 16. Алексеј Калман, 99 17. Сенка Крста и бедем православни, 101 18. Копито, 102 Други Круг. Баук екуменизма кружи Двојком 1. Мали Манастир. Жаклина Блажујкић, 109 2. Неподношљива лакоћа преокретања, 118 3. Младић, 135 4. Мистерије једног злочина, 138 5. Страховито утемељена лепршавост, 152 6. Нихилизам и слабост, 163 7. О надирућој глобалној анархији, 174 8. Велики прасак апсурда, 179 9. Атентат на душу и старински вечан обичај, 184 10. Торта или удружени злочиначки подухват, 195 11. Бацање прашине у очи, 201 12. С ове стране добра и зла, 213 13. Кочење ка тајни маске иза празног слова, 228 14. Геноцидна какофонија и мини-силовање, 251 15. Да ли се зна ко је убио?, 257 16. Масакр је завршен, 266 17. Зашто су они јадно коњче убили?, 276 18. На путу за Универсалем, 287 Смер Бура на Пристаништу. Тврђава Трећи Круг. Цвркут птичице 1. Поднебеско стакло земаљске светлости, 303 2. Затворско-решеткаста конструкција, 304 3. Бели голуб, разбијена палица и убиство, 305 4. Мађионичарски трик, 307 5. Трка у преокретању, 307 6. Љубав, ђаво и пакао, 308 7. Унутрашња драма, 309 8. Величанствена идеја, 310 9. Позив, 311 10. Скица из постотачког опуса, 312 11. Смели кораци у празно, 313 12. Топли односи, 314 13. Сликовито сакупљање камења, 316 14. Опело умирућем екуменизму, 317 15. Маске лажних богова, 319 16. Крв на рукама, 320 17. Крст и птичица, 322 18. Крах промашене егзистенције, 323 Четврти Круг. Златна Азбука у подруму храма 1. Гнусоб Гнусобић Опустошенков, 329 2. Непогрешиви пакао, 331 3. На извору преокретања, 333 4. Убијање мисли у предворју ада, 334 5. Креативно исправљање Божјег суда, 335 6. Инфо-мучење, 336 7. Тесари привида, 337 8. Семе мржње, 340 9. To destroy Bible without burning it, 341 10. Плодови језуитске молитве, 343 11. Папски апостоли пакла, 344 12. Савест, 346 13. Интеграција и негативна вибрација, 348 14. Продубљивање вукодлачке теме, 350 15. Литературно лудило, 350 16. Дезерт, 390 17. Коњ на ливади, 392 18. Тросунчано подне, 394 Унутрашњи смер А. Бојиште Пети Круг. Трактат о последњим временима 1. Свети Оци, 401 2. Реч-две о малим кутијама са роговима, 403 3. Син Човечији када дође, 405 4. Чућете ратове и гласове о ратовима, 407 5. Православни Цар, 409 6. Чувајте се да вас ко не превари, 411 7. Тада ће се многи саблазнити, 415 8. Изићи ће многи лажни пророци, 416 9. Када угпедате гнусобу опустошења, 419 10. Жиг звери, 423 11. Проповед Еноха, Илије и Серафима, 425 12. Изнад свега узмите штит вере, 427 13. Крст или хлеб, 431 14. Јер ће тада бити невоља вепика, 433 15. Антихрист открива своје лице, 436 16. Паде, паде Вавилон велики, 439 17. Долази час и већ је настао, 441 18. О дану томе и о часу нико не зна, 444 Шести Круг. Потрага за Дрветом Живота 1. Сузе код дрвета, 451 2. Крвави серијски убица, 452 3. Небеска слобода у земаљском поразу, 454 4. Погледај лице пре убиства, 455 5. Хармоника у Косовској, 457 6. Откривење у Ресавској, 458 7. Молитва у Храму, 459 8. Извор на углу Цара Лазара и Грачаничке, 461 9. У Светињи над светињама, 462 10. Јован Авакумовић, 464 11. Прохибиција, 464 12. Тамјан у Приштинцу, 466 13. Излазна стратегија, 467 14. Фама о журколомцима, 470 15. Монахиња Евгенија, 473 16. Мали Монах, 475 17. Дрво смрти, 476 18. Разговор тајни међу Гранама, 480 Смер Бесконачно. Ковчег са Благом Седми Круг. Тајна Вечности у времену 1. Вечност уписана у тело, 487 2. Приштинац у Кругу Двојке, 489 3. Кротко око, 491 4. Жубор планинског Извора, 494 5. Вартбург, 496 6. Пристанак на нашу пропаст?, 499 7. Лик светог Патријарха, 503 8. Право на убиство и дужност умирања, 506 9. Експлозија у подземном тунелу, 511 10. Раскрсница Истока и Запада, 514 11. Унијатска ноћ окамењеног екуменизма, 517 12. Пирамида моћи - извештај из луднице, 520 13. Радионица вечности, 526 14. Чувајте душу, 528 15. Неуништива истина, 531 16. Мозаик ужаса, 533 17. Смирени Онтолог и логика малих инквизитора, 537 18. Идемо даље, 545 Осми Круг. Унутрашњи Косовски бој 1. Добра и зла Пристаништа, 559 2. Небеске и земаљске вредности, 561 3. Infini, 563 4. Преокретачи долазе, 564 5. Креативне игре на прагу подземног града, 566 6. Последња стрела преокретања, 568 7. Граница горњих и доњих светова, 579 8. Финално икуменско преокретање, 580 9. Аутентични Јустин и отровне стреле језуитског лукавства, 584 10. Содомија није пала са расистичког неба, 586 11. Небеска Богомоља и земаљска сатаномоља, 588 12. Поледица, 589 13. У водама Рубикона, 590 14. Патријархова молитва, 591 15. Цркотина у моћном WCc-y, 592 16. Nothing is lost forever, 593 17. Небеска Србија, 595 18. Грачаничка кандила, 598 Предговор Александру IV Петроград, Преподобни Јустин Ћелијски, 2028. Ваше Имераторско Величанство, Ја, бивши преступник против Православне Вере, узимам смелост да пред велики трон Ваш бацим своју смерну молбу. Знам да нисам достојан да ми Ваше Императорско Величанство пружи доброчинство и да сам последњи међу онима који могу да се надају Вашој Владарској милости. Опростите што Вам се обраћам и немојте својим гневом казнити несрећника коме је потребно милосрђе. Будући некрштен у Православној вери, као младић сам постао атеиста и богоборац а уз то живећи недоличним животом, све до своје двадесет четврте године, када се у Петроград из Србије вратио монах Давиденко. Упознавши његов благи лик и пример истински светог живота, у мени се догодио снажан земљотрес покајања и од тог трена, Божијом милошћу, читав мој живот се постепено преображавао и урастао у Цркву Његову. He желећи да трошим Ваше драгоцено време, а знајући Вашу љубав према Вери Отаца, усудио сам се да Вам се обратим молбом да учествујете у остварењу једне племените намере. Помозите недостојном слуги Бога живога и истинитога да Цркви од Истока врати макар део свог огромног дуга, не би ли на тај начин покушао, макар делимично, да се искупи за безбројне грехе које је учинио против Бога и Отаџбине! Као што вам је сигурно познато, монах Давиденко је у нашој братској Србији оптужен од тадашње безбожне власти, без икаквих доказа, да је сковао некакву заверу, због чега је на груб начин протеран назад у Русију. Извесни Кочничар, састављач извештаја који је пред Вама, кога су мање-више безуспешно гониле разне тајне службе - на крају је ипак ухваћен и смртно рањен, али тражени тајни документ код њега није пронађен - на самрти је оцу Давиденку саопштио детаљна упутства на основу којих је овај касније пронашао флеш-меморију са поменутим извештајем о мистериозним догађајима који су се десили у тадашњем Београду. Отац Давиденко је сићушну меморију пренео сакривену у десној ципели у Русију, где су велики тимови стручњака и специјалиста проучили и детаљно анализирали ту необичну материју. Додуше, не треба заборавити ни велики труд на састављању документа наше браће из Србнје. Наиме, Кочничар је средио и допунио обимне и детаљне белешке једног од гпавних протагониста догађаја, Тихомира Анастасијевића, чиме га је у извесном смислу деконструисао, тачније, аналитички га раставио на делове, и показао његове састојке, што је - као што ћете имати прилике да се уверите - руским књижевним специјалцима увелико олакшало истраживачке муке, мада, истини за вољу, има и супротних мишљења, међу која спада и оно моје маленкости. Поред тога, извештај који је пред Вама садржи и трактат - овде буквално преписан - једног другог протагонисте Алексеја Калмана - који је такође сам прикупљао грађу за своје дело. Тако да, када се све сабере и одузме, Кочничар је у читавом том кружењу центром града више преписивао него писао или, његовим језиком речено, више кочио него заиста управљао возилом. Заиста, посао Кочничара је посебан, у шта сам и сам имао прилике да се уверим, јер сам се у животу бавио са осамнаест различитих занимања, од јувелира до возача трамваја. Како бих растеретио текст, одмах сам пружио само најнеопходније напомене, a оне остале тек назначио блеђом бојом - у нади да ће наступити погодан тренутак да се и оне обзнане, ради оних који имају намеру да дубље проуче догађаје из извештаја. У сваком случају, молим Вас да се не оптерећујете било каквим напоменама - оне су ту тек за сваки случај... Након нешто више од десет година од овде описаних догађаја - колико се само свет од тада изменио! - данас, када у Петрограду полажемо камен темељац храма посвећеног великом подвижнику Јустину Ћелијском, ово дело је коначно спремно да угледа светлост дана... Призивајући у помоћ Пресвету Тројицу, једносуштну и нераздељиву, Која је као Сунце Љубави које греје и праведне и неправедне, молим Вас да испуните моју смерну молбу и помогнете да ово нејако писаније приређено смиреним слугом Ваше Милости, буде предато на суд наше јавности. Својим зацарењем усрећили сте бољи део човечанства жедног Божије милости и праведности, па усрећите још једно сироче, несрећног болесника са кога све до сада није скинуто - никад изречено али снажно дејствујуће - проклетство услед страшног греха неверја! He пропустите да помилујете Вашег слугу који је спреман да сместа положи сав свој живот за Цара, који је излио благодат на све народе света који су жудели за спасењем! Са осећањем страхопоштовања и пламене безграничне оданости - ја, као даљи и недостојни рођак великог писца Достојевског (1821-1881) — узимам смелост да себе назовем највернијим и најзахвалнијим од свих поданика Вашег Императорског Величанства. Дмитриј Фјодорович Тихомиров Увод Грачаничко кандшо Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уљау кандилу твоме, и да ли ти је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере? Свети Николај Грачанички(1880-1956) Тубравић код Ваљева, на дан Преподобног Јустина Ћелијског Грачаница је потопљена. Вода је почела подмукло да упази кроз пукотине у старом камену - танким млазом, наизглед стидљиво, попут безазленог поточића - да би убрзо затим наставила незаустављиво да шикља кроз све отворе у храму, због чега је древна светиња већ била скоро поплављена. Кроз људски грех, нечиста вода је дошла да потопи Манастир кога су се многи одрекли. Неки људи су изградили вештачку брану и одлучили да жртвују манастир из доба Немањића. Вода је већ била у храму када су верници у чизмама стајали на последњој молитви. Многобројна кандила светлуцала су у храму као неугасива искра божанске љубави у срцима верника. Једна сестра палила је кандило у подножју Крста, док је растућа злокобна вода досезала до самог руба кандила и претила да га угаси. Снажна вера ипак није могла да поништи тугу због онога што је један народ себи учинио, што није одлчучније устао да одбрани велику светињу. Упаливши кандило, сестра се шапатом, обливена сузама, сећала стихова Десанке Максимовић. - Грачанице кад бар не би била од камена, кад би се могла у висине вазнети. Грачанице да си нам бар јабука дате можемо ставити у недра и загрејати тако студену од старости, да нам бар пољима око тебе нису предака дивних расејане кости... Грачанице... А затим читала Псалтир. - Помози ми, Боже, јер дође вода до душе. Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају. Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога. Једини новинар који се појавио, од једне друге сестре је хтео да сазна одакле су се појавиле клевете о некаквим лудацима у потопљеном манастиру. - Ја знам - одговорила је она - да ћемо се ми сви поново срести у Грачаници. Они мисле да смо ми луди? Али ако је човек луд, па помозите том лудом да оздрави, немојте га гурати у још веће лудило... Али није луд онај који брани храм од потапања, већ они који га потапају као и они који су равнодушни, који не могу ни да препознају какво се зло надвило над Србијом. Они који, по речима преподобног Јустина као слепци пипајући тумарају кроз гудуре страшних тајни овога света, док се најзад не сурвајуу неку од њих и не разбију сасвим. У том трену, верници су духовно збили редове и из једне душе запевали тропар светом Архангелу Михаилу, коме је манастир посвећен. Као да су слутили да трагедија тек почиње. У том трену до сестре која је давала изјаву узбуђено је дотрчао неки брат и стао приповедати о једном недавном догађају. - Његово име је Алексеј. Боравио је тада у једном манастиру и док је седећи читао двадесет четврту главу светог Јеванђеља по Матеју - која говори о гнусоби опустошења, поновном доласку Христа и крају света - једна птичица попут врапца је ушла кроз прозор и наизменично му слетала у крило и на рамена. Није прекидао читање, а кад је заврпшо и отпевао Слава Тебје Господи, слава Тебје, птичица је истог момента излетела напоље. Када је коначно дошао себи и запитао се шта тo би? и да ли можда све то није било неко привиђење или демонска обмана, птичица је поново упетела, прхнупа два-три пута крилима, у стилу: To сам заиста била ја и одлетела. Међутим, истог дана се догодила једна занимљивост о којој је брат Алексеј причао са посебним узбуђењем. Наиме, објављена је вест да се првоврховни руски екумениста, први пут у хиљадугодишњој руској историји, састаје са римским папом... И сетио се да ми то јави баш данас када безбожници потапају Грачаницу, спрема се коначно признање „независног Косова" и припрема издаја на Критском скупу! Шта још да додам, сестро, осим: А када се почне ово збивати, усправите се и подигните главе своје јер се приближава избављење ваше. У трену када је брат завршио своју мисао, неки аутомобил се зауставио поред злокобне надируће воде и један старији господин, иначе храбри ратник, неустрашиви подвижник европске езотеријске традиције и заштитник званичне екуменске политике, у пратњи два младића, упутио се ка манастиру, зауставио мало поиздаље и гласно се обратио грачаничким стражарима. - Страшна опасност се надвила над српским родом! Ви затуцани, пркосни, оболели, полудели „богумилски“ зилоти и фанатични расколници; злобни, дезорјентисани и дегенерисани оговарачи, демонске слуге, страшно залутасте, обузела вас нека језовита тама! Ви, који спроводите ваше секташке сеансе, ви ништа нисте разумели! 'Није овде потопљен манастир, то је ваша пројекција. He, ви сте потопљени! Попут протестаната, и ви, овдашњи секташи, опседнути сте папом и Ватиканом, видевши свуда око себе црни папски прстен, тајне потписе, екуменско-прозелитску заверу, унијаћење, потенцијално клање и све оно што иначе спада у ту групу завереничких појмова. У поверењу - да не буде забуне - у Ватикану нема никакве завере... Ипак, верујем да има још пристојних Срба који разумеју реалност - у којој неки манастири морају бити потпљени а неки не, барем још увек не - и који ће бити кадри да вам стану на peп и избију трозубац из канџи. Ето каква су времена дошла, да ви са демонским реповима, канџама и трозупцима браните манастир од потапањаИ Схвативши да је невољно загазио у мочваре досадног филозофирања, брзо се поправио и поново наставио да бљује аутентичну ватру. - Ви лажни и неправославни, јеретички и надобудни антиекуменисти, ви нисте никаква и ничија измишљотина, већ наша тужна и грозна реалност! Као што рекох, ви, јеретици, браните манастир, а ми, црквени мисионари вас због тога осуђујемо — замислите какав парадокс! - али то је наша стварност... Ви једноставно рушите све пред собом, бринући само за једну потопљену ваљевску цркву! Ето колико сте ви уствари деструктивни! Спасавајући један манастир, хоћете да потопите читаву Цркву -да ли сте свесни шта радите?! Уосталом, чешће помињете папу него Христа! Расути сте и дезорјентисани, ношени политичко-свађалачким доживљајем света. To и такво ваше „хришћанство“ је rope од сваког атеизма. Јер атеисти се не боре за Ваљевску Грачаницу и баш их брига да ли се тамо води неки екуменски дијалог и за његов исход не дају ни пет пара! - Време ће проћи, а вечност остаје где је увек била: у непосредном комшилуку Студенице, Жиче, Сопоћана, Хиландара, Ковиља, Јовања, Шишатовца, Велике Ремете, Острога... А шта ви хоћете? Да вечност буде и у комшилуку Ваљевске Грачанице? Ето, вама се даје прст, а ви хоћете целу руку! Какав безобразлук! Па вечност је вечност, без обзира на комшилук! Малчице подигавши нос и ћутке осмотривши запрепашћене слушаоце који су ипак били исувише тужни због потопљене светиње да би улазили у свађу са необичним гостом, говорник је изгледао као разапет између тврдње да је изрекао велику мудрост и нежељене, али све присутније слутње да је иста, заправо, ноторна глупост. Стога је брзопотезни наставак говора служио, између осталог, и немупггом покушају прикривања исте. - И нешто још важније, слушајте ме добро: Ко год прогласи екуменисте за тајне паписте, ко год каже да би, рецимо, неки ученик Никодима Ротова - криптојезуите, блажена старица Пелагија Рјазанска 1965. му прорекла Липсаћеш као пас, испред ногу твог папе, да би он, након тринаест година попио отров намењен управо папи - или било ко у мантији могао бити „кагебеовац“, јеретик је! Три пута проклет! Без покајања изгубљен! Слепи путник и клеветник у пустињи коју је сам направио од света у коме живи! Уосталом, решење за зилоте је болно једноставно. Ћутите и молите се. Будите прави, храбри хришћани који умеју да не таласају. Јер то, уосталом, није нимало паметно. - Без икакве сумње: злоупотреба „борбе против потапања“ овог манастира, посебно, код неких тамо јадника попут „монаха-немонаха“ - који сањају да су једини преостали непотопљени од све братије Грачанице Ваљевске и српске - више је него видљива, и слепом јасна. Други су астински борци, можда слабо видљиви, рецимо они за служење Литургије на било ком другом месту, борци-лиценцирани мисионари. Сетимо се само како је он рекао да ће муњевито спасити Грачаницу ако први међу једнаким екуменистима то затражи, а овај одговорио како нема ништа против да се манастир спасе и - појео вук магарца! Сви могу, сви хоће и на крају - ништа. Додуше, то је било пред изборе, што баца ново светло на ову нашу тужну причу. Па ипак, није све тако црно. Потписали предају манастира, па шта? To је све било под притисцима. Нећу уопште да говорим о томе. To је испод части сваког поштеног човека. - И на крају - он малчице повиси тон - да закључим: највећи проблем Србије није уништење или потапање неког овдашњег манастира - посебно не оног у ком се већином није служило и који, надам се, није немањићки - већ стално уништавање и кобно зилотско потапање целокупне Цркве! Да будем сасвим прецизан: мој утисак је да ви, такозвани чувари вере, на жалост, поново разапињете Христа. Како је то рекао, окренуо се, и - уз тихи жамор зачуђених слушалаца, који су до краја остали углавном мирни — са пратњом се вратио у аутомобил, након чега је незвана трочлана делегација нетрагом нестала. Наслов: Тајна убиства у кругу двојке: унутрашњи детективски роман о Небеској и земаљској Србији Издавач: Samostalni izdavač Miroslav Maravić Страна: 600 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 17 x 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-900577-0-2

Više radnih mesta… Oglas važi od: 08.12.2021. PREKRŠAJNI SUD U JAGODINI Oglašava JAVNI KONKURS za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta I Organ u kome se radno mesto popunjava: Prekršajni sud u Jagodini, Kneginje Milice 15. II Radna mesta koje se popunjavaju: 1. Radno mesto zapisničar u zvanju referent 2 izvršioca Opis poslova: obavlja sve zapisničarske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji kod koga je raspoređen, vodi zapisnike, piše pozive za ročišta, dostavnice, povratnice, obavlja poslove po diktatu kod sudije, vodi računa o urednosti spisa koji moraju biti polepljeni hronološkim redom, dežura sa sudijom po planu dežurstva, obavlja i druge poslove po nalogu sudije i predsednika suda. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, položen ispit za daktilografa Ia ili Ib klase, položen državni stručni ispit, najmanje dve godina radnog iskustva u struci i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. 2. Radno mesto ekspedicija pošte u zvanju referent Opis poslova: prima spise, podneske, telegrame i ostala pismena upućena sudu preko poštanske službe, kurira, dostavljača ili neposredno od stranaka, otvara, pregleda i razvrstava pismena, odvaja pismena prema hitnosti i materiji i raspoređuje ih, stavlja i popunjava otisak prijemnog pečata, vrši pripremu pismena i paketa za otpremu, otprema pismena i pakete poštanskoj i dostavnoj službi, vodi odgovarajuće pomoćne knjige (knjiga preporuka, dostavne knjige i sl), obavlja poslove arhivara i druge poslove po nalogu šefa pisarnice. Uslovi: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, položen državni stručni ispit, najmanje dve godine radnog iskustva u struci i potrebne kompetencije za rad na ovom radnom mestu. III mesto rada: – Zapisičar (2 izvršioca), Odeljenje suda u Svilajncu, Svetog Save 64 – Ekspeditor pošte (1 izvršilac), Odeljenje suda u Ćupriji, Karađorđeva bb IV Faze izbornog postupka i učešće kandidata: Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne, posebne funkcionalne i ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa komisijom. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: Svim kandidatima koji učestvuju u izbornom postupku prvo se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, i to: • organizacija i rad državnih organa RS – proveravaće se putem testa u pisanoj formi; • digitalna pismenost – proveravaće se rešavanjem zadataka (praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz o poznavanju rada na računaru); • poslovna komunikacija – (provera će se vršiti pisanom simulacijom). Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „digitalna pismenost”, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o poznavanju rada na računaru i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije – digitalna pismenost, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *Rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili overenoj fotokopiji. Komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen i kandidata oslobodi testovne provere. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Jagodini. Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija Posebne funkcionalne kompetencije koje se proveravaju za radno mesto zapisničar su: 1. Poznavanje propisa – Zakon o državnim službenicima i Sudski poslovnik – provera će se vršiti pisanim putem – test. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija – test će se sastojati od po ukupno 15 pitanja, a kandidati odgovaraju zaokruživanjem jednog odgovora iz baze pitanja objavljene na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Jagodini. Kandidat može na svako pitanje dati samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima. Komisija će takvog kandidata udaljiti sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme izrade pisanog zadatka ne može biti duže od jednog sata. 2. Posedovanje veštine kucanja proveravaće se praktičnim radom na računaru tako što će član Komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku, a vreme za proveru je 10 minuta. 3. Administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem, razgovorom sa kandidatom. 4. Položen ispit za daktilografa IA ili B klase – provera će se vršiti uvidom u potvrdu o položenom ispitu. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta zapisničar. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. Merila koja će biti korišćena za vrednovanje funkcionalnih kompetencija putem razgovora sa kandidatima su sledeća: stručna zasnovanost, analitičnost, preciznost i tačnost u navođenju podataka i jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja. Posebne funkcionalne kompetencije koje se proveravaju za radno mesto ekspeditor pošte su: 1. poznavanje Sudskog poslovnika i Zakona o državnim službenicima, poznavanje propisa kojima se uređuje upotreba pečata i štambilja (provera će se vršiti pisanim putem – test); 2. sposobnost vođenja internih i dostavnih knjiga (provera će se vršiti usmenim putem, razgovorom sa kandidatom); 3. administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem, razgovorom sa kandidatom); 4. znanja i veštine potrebne za rad na poslovnom softveru za upravljanje predmetima – provera će se vršiti usmenim putem, razgovorom sa kandidatom) Proveru posebnih funkcionalnih kompetencija za radno mesto ekspedicija pošte, a koje se odnose na poznavanje Sudskog poslovnika i Zakona o državnim službenicima, poznavanje propisa kojima se uređuje upotreba pečata i štambilja vršiće se pisanim putem – test, koji će se sastojati od po ukupno 15 pitanja, a kandidati odgovaraju zaokruživanjem jednog odgovora iz baze pitanja objavljene na internet prezentaciji Prekršajnog suda u Jagodini. Kandidat može na svako pitanje dati samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima, Komisija će takvog kandidata udaljiti sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Vreme izrade pisanog zadatka ne može biti duže od jednog sata, a vreme za pripremu usmenog zadatka ne može biti duže od pola sata. Razgovor sa kandidatom zahteva da se u usmenom obliku da predlog rešenja određenog zadatka koji je tipičan za obavljanje poslova radnog mesta ekspeditor pošte. Vreme za pripremu zadatka je 30 (trideset) minuta. Merila koja će biti korišćena za vrednovanje funkcionalnih kompetencija putem razgovora sa kandidatima su sledeća: stručna zasnovanost, analitičnost, preciznost i tačnost u navođenju podataka i jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja. Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere posebnih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera ponašajnih kompetencija. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Ponašajne kompetencije (upravljanje informacijama, upravljanje zadacima i ostvarivanje rezultata, orijentacija ka učenju i promenama, izgradnja i održavanje profesionalnih odnosa, savesnost, posvećenost i integritet) – proveravaće se od strane diplomiranog psihologa pisanim putem – upitnikom i usmenim razgovorom sa kandidatom. Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere ponašajnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru ponašajnih kompetencija, pristupa se fazi u kojoj se sprovodi Intervju sa komisijom. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata: Procena motivacije za rad na radnom mestu i prihvatanje vrednosti državnih organa – proveravaće se putem intervjua sa komisijom (usmeno). V Rok za podnošenje prijava: Rok za podnošenje prijava je osam dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – listu „Poslovi“. VI Prijava na javni konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet stranici Prekršajnog suda u Jagodini. Prilikom predaje prijave na javni konkurs, prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave se obaveštavaju o dodeljenoj šifri u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačio za dostavu obaveštenja. VII Ostali dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa Konkursnom komisijom: – biografija sa navodima o dosadašnjem radnom iskustvu; – original ili overena fotokopija uverenja o državljanstvu Republike Srbije; – original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; – original ili overena fotokopija diplome ili uverenja kojom se potvrđuje stručna sprema koja je navedena u uslovima za radno mesto; – original ili overena fotokopija dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenje, i drugi akti iz kojih se može utvrditi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo u struci); – original ili overena fotokopija potvrde da kandidatu ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdata od strane državnih organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; – original uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci (izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, ne starije od 6 meseci) – drugi dokazi o stečenim znanjima i veštinama. Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Odredbama članova 9 i 103 Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16), propisano je, između ostalog, da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Dokument o činjenicama po kojima se vodi službena evidencija je: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. Prekršajni sud u Jagodini će pribaviti dokaze o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija izuzev ukoliko navedene dokaze kandidat sam dostavi, a u cilju efikasnijeg i bržeg sprovođenja izbornog postupka. Potrebno je da kandidat popuni izjavu, koja predstavlja sastavni deo obrazca prijave na konkurs za radno mesto kojom se opredeljuje za jednu od dve mogućnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili da će to kandidat učiniti sam. Za sve dokaze koji se prilažu u fotokopiji, fotokopija mora biti overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova, odnosno opštinskim upravama kao povereni posao). Fotokopije dokumenata koje nisu overene od nadležnog organa neće se razmatrati. Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. VIII Rok za podnošenje ostalih dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli prethodne faze izbornog postupka, pre intervjua sa Konkursnom komisijom pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se dostavljaju na adresu: Prekršajni sud u Jagodini, 35000 Jagodina, Kneginje Milice 15, sa naznakom: „Javni konkurs za popunu izvršilačkih radnih mesta“. IX Datum i mesto provere kompetencija učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koji ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak (provere opštih funkcionalnih kompetencija, posebnih funkcionalnih kompetencija, ponašajnih kompetencija i intervju sa Konkursnom komisijom) će se sprovesti u prostorijama Prekršajnog suda u Jagodini, Jagodina, Kneginje Milice 15. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na brojeve telefona ili elektronske adrese koje su naveli u svojim prijavama. Učesnici konkursa koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili elektornske adrese), koje navedu u svojim prijavama. X Opšti uslovi za zaposlenje: državljanstvo Republike Srbije; da je učesnik konkursa punoletan; da učesniku konkursa ranije nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa i da nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. XI Trajanje radnog odnosa: Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme. XII Lice zaduženo za davanje obaveštenja o konkursu, u periodu od 10 do 13 časova, sekretar suda Tanja Stanojević, telefon: 035/245-254 lok 112. XIII Adresa na koju se podnosi popunjen obrazac prijave na konkurs: Prijava na konkurs šalje se na adresu: Prekršajni sud u Jagodini, 35000 Jagodina, Kneginje Milice 15, sa naznakom „Javni konkurs za popunu izvršilačkih radnih mesta“ ili neposredno predaje u sedištu Prekršajni sud u Jagodini, Jagodina, Kneginje Milice 15, pisarnica suda, II sprat, kancelarija broj 201. NAPOMENE: Ovaj konkurs se objavljuje na internet prezentaciji i oglasnoj tabli Prekršajnog suda u Jagodini, na portalu e-Uprave, na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave biće odbačene rešenjem konkursne komisije. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije isključuju se iz daljeg izbornog postupka. Kandidati bez položenog državnog stručnog ispita za rad u državnim organima primaju se na rad pod uslovom da taj ispit polože u roku od šest meseci. Položen državni ispit nije prednost za zasnivanje radnog odnosa. Kandidati koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu podležu probnom radu od 6 meseci. Izborni postupak će biti sproveden bez diskriminacije po osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti, etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u ovom oglasu koji su upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola.