1. Branislav Nušić. `Pučina i Običan čovek / napisao Branislav Đ. Nušić.` Srpska književna zadruga. 96, Beograd: Srpska književna zadruga, 1905. 186 str. ; 19 cm. Ex libris. na predlistu. 2. Jovan Sterija Popović. `Tvrdica ; Pokondirena tikva.` Luča ; 1. Beograd: Zadruga Profesorskog društva, 1933. V, 118 str. ; 20 cm. Potpis na predlistu. 3. Jakov Ignjatović. `Milan Narandžić : roman.` Odabrana dela Jakova Ignjatovića ; 2. Novi Sad: Matica srpska, 1949. 275 str. ; 20 cm. Posveta na predlistu. 4. Stevan Sremac. `Pop Ćira i pop Spira.` Zagreb: Seljačka sloga, 1956. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 5. Borisav Stanković. `Nečista krv ; Koštana.` Srpska književnost u sto knjiga. 47, Novi Sad: Matica Srpska, 1959. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 6. Svetolik Ranković. `Gorski car.` Srpski realisti XIX veka. 5, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 308 str. : autorova slika ; 21 cm. 7. Jakov Ignjatović. `Večiti mladoženja.` Srpski realisti XIX veka. 1, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 201 str. : autorova slika ; 21 cm. Žvrljotone na prelist i na kraju.

Ова књига долази као други од четири дела збирке која је намењена предметима групе Основи електротехнике (основи електротехнике I и II, практикум из основа електротехнике I и II и лабораторијске вежбе из основа електротехнике). Својим садржајем, овај други део збирке покрива поља и кола сталних струја.Задаци унутар збирке су из области: стално струјно поље, једноставна електрична кола, сложена електрична кола, кирхифово закони, модел потенцијала чворова, трансфигурација мрежа отпорника, линеарност и суперпозиција, компензација, Тевененова и Нортонова теорема, премештање генератора, реципроцитет, прилагођење по снази, симетрија и бисекција, четворополни и контролисани генератори, нелинеарна кола, и кола са кондензаторима. САДРЖАЈ 1. Стално струјно поље, 1 2. Једноставна електрична кола, 31 3. Сложена електрична кола, 54 3.1. Кирхофови закони, 54 3.2. Метод контурних струја, 85 3.3. Метод потенцијала чворова, 98 3.4. Трансфигурације мрежа отпорника, 116 4. Теореме, 131 4.1. Линеарност и суперпозиција, 131 4.2. Компензација, 137 4.3. Тевененова и Нортонова теорема, 151 4.4. Премештање генератора, 193 4.5. Реципроцитет, 201 4.6. Прилагођење по снази, 206 4.7. Симетрија и бисекција, 218 5. Четворополи и контролисани генератори, 235 5.1. Четворополи, 235 5.2. Контролисани генератори, 261 6. Нелинеарна кола, 278 7. Кола са кондензаторима, 287 Литература, 347 Наслов: Збирка задатака из основа електротехнике - II део: Сталне струје Издавач: Akademska misao Страна: 346 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: B5 Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-7466-374-5

SADRŽAJ UVOD, 5 Glava I RAZNOLIKOST SLOBODE U PUŠKINOVOJ POEZIJIM, 12 Glava II INDIVIDUALNA SLOBODA KOD PUŠKINA, 30 Glava III PROBLEM SLOBODE I NUŽNOSTI, 35 1. Značaj ovog problema u životy. Ruski materijalisti i Marks, 35 2. Postavka problema slobode i nužnosti, 37 3 Rešenje antinomije slobode i nužnosti, 39 4. Osnovne kategorije slobode. Sistem vrednosti, 42 Glava IV METAFIZIKA SLOBODE, 45 1. Zakon i Carstvo Božije , 45 2. Zakon i Blagodat, 46 3. Otpor ploti i otpor duha, 47 4. Sloboda kao koren satanskog zla i sloboda kao bogopodbije, 48 5. Božanstveni zov upućen slobodi, 50 6. Etika blagodati kao etika slobode. NJen problem u savremenoj filosofiji, 52 7. Dve slobode: negativna i pozitivna. Sloboda samovolje i sloboda dobra , 54 8. Sloboda volje i stvaralačka samovolja , 59 9. Sublimacija slobode kao razrešenje njene antinomičnosti, 60 10. Hrišćansko rešenje problema slobode , 61 11. Istinski smisao sublimacije , 62 Glava V PROBLEM VLASTI, 66 1. Aleksandar I i Lav Tolstoj, 66 2. Grehovnost vlasti u Bibliji, 67 3. Božanstvenost vlasti, 68 4. Antinomija vlasti, 69 5. Pogrešna rešenja antinomije vlasti, 70 6. Rešenje antinomije vlasti, 73 7. Ideal organizacije bez vlasti i hijerarhija vrednosti, 74 Glava VI TRAGIZAM UZVIŠENOG, 78 1. Materijalizam i duhovnost. Ruska misao i marksizam, 78 2. Stupnjevi bića, 80 3. Greška materijalizma - špekulacija na pad, 81 4. Patos profanacije, 83 5. Profanacija i razobličenje, 85 6. Vrednost oblakodera i vrednost uzvišenog, 86 7. Saodnos kategorija bića i stupnjeva vrednosti, 87 8. Tragizam bića i njegovo relativno prevladavanje, 89 9. Hrišćanska vera u apsolutnu razrešivost tragizma, 91 Glava VII DVA PUTA SPASENJA, 95 1. Mudrost i simbol spasenja, 95 2. Dva stanovišta. Dijalektika tragizma, 97 3. Sublimacija i sinteza, 99 4. Tri oblika saodnosa suprotnosti, 102 5. Reka nastajanja i univerzalna harmonija, 105 6. Stanovište hinduizma. Svet kao protivurečnost, 107 7. Oslobođenje od suprotnosti kao put spasenja, 109 8. Transcendentnost sopstva, 111 9. Pesimizam indijskog pogleda na svet, 112 10. Simbol luka i lire u antičkoj helenskoj filosofiji, 113 11. Harmonija suprotnosti i hrišćanska ideja spasenja, 118 Glava VIII KORELACIJA SUBJEKTA I OBJEKTA I NJEN ZNAČAJ U SISTEMU FILOSOFIJE, 122 Glava IX SAMOSPOZNAJA , 127 1. Zadatak samospoznaje, 127 2. Transcendentnost i imanentnost sopstva, 129 3. Otkriće sopstva, 130 4. Dva pristupa: Istok i Zapad, 131 5. Čudo sopstva, 132 6. "Odakle dolazi.mo i kuda idemo'?", 133 7. "Ja" i ništa, 134 8. Analitička psihologija, "Ja" i sopstvo, 135 9. Očiglediost i nespoznatljivost sopstva, 136 10. Osećanje "čoveka po sebi", 137 11. Sopstvo kao postulat, 138 12. Bogopodobije sopstva, 139 13. Dva tumačenja bogopodobija sopstva, 141 14. Zavisnost od Apsoluta, 142 Glava X ZNAČAJ SRCA U FILOSOFIJI I RELIGIJI, 144 1. Srce kao skrivena dubina čoveka , 144 2. Srce kao organ religioznog iskustva, 147 3. Srce u indijskoj mistici, 148 4. Hrišćanska ljubav i budističko saosećanje, 149 5. Dva tipa indijske mistike, 151 Glava XI KO SAM JA?, 153 1. Bogočovečanski problem, 153 2. Apsurd psihologizma, 153 3. Tajna stvaranja, 155 4. Samerljivost između čoveka i Apsoluta, 156 5. Tačka gledišta hrišćanske antropologije, 157 6. Hijerarhijska struktura čoveka, 158 7. Svetlost svesti i moć slobode, 161 8. Stvaralačka sloboda, 162 9. Bogopodobije čoveka - sveobuhvatno, 164 Glava XII PASKAL, 167 1. Beskonačno veliko i beskonačna malo. Granice razuma, 167 2. Logika srca. Teorija vrednosti, 169 3. Tri stupnja personalnih vrednosti, 170 4. Doživljaj onostranog. "Paskalova opklada", 171 5. Veličina i ništavnost čovekova, 173 Glava XIII DEKART I SAVREMENA FILOSOFIJA, 176 1. Osnovna Dekartova intuicija, 176 2. Zemlja objekata i sunce subjekta, 178 3. Solipsюam i njegovo prevladavanje, 179 4. Aksiom zavisnosti, 180 5. Iracionalnost povezanosti s Apsolutom , 182 6. Dva dela Dekartove filosofije, 183 Glava XIV BESMRTNOST, PREOVAPLOĐENJE I VASKRSENJE, 187 1. Biblija o zš·robnoj sudbini čoveka, 187 2. Smrt je prijatelj i neprijatelj. Rešenje kod Apostola Pavla, 188 3. Predrasuda "prosvećenosti", 189 4. Šta je "duša"?, 190 5. Podsvest ne veruje u smrt, 190 6. Učenje o kolektivno-nesvesnom, 191 7. Svest i Hronos, 192 8. Pamćenje i istorija, 193 9. "Preovarmoćenje" i uzajamno prožimanje duša, 195 10. Ko se "preovaploćava"?, 197 11. Pamćenje i istovetnost lica u "preovaploćenju", 199 10. Kosmičko pamćenje. Ideja karme i ideja budućih mogućnosti razvoja, 201 11. Smisao simbola "preovaploćenje", 203 12. Besmrtnost duše i vaskrsenje mrtvih, 203 NAPOMENE , 207 V. V Sapov: FILOSOF PREOBRAŽENOG EROSA, 219 Наслов: Вечно у руској философији Издавач: Logos Страна: 232 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: A-5 cm Година издања: 2007 ИСБН: 978-86-85063-46-6

uz ovaj broj 2 TEORIJSKI PRISTUPI david carroll: subjekt pod znakom pitanja: fenomenologija, strukturalizam i novi roman 3 denis poniž: eksperimentalna književnost 24 carol mastrangelo bové : politika žudnje julije kristeve 36 irena lukšić: samizdat: drugi tok ruske književnosti (1) 49 ekskluzivno za QUORUM Jürgen ploog: u pozadini riječi (intervju) 72 KNJIŽEVNA PROIZVODNJA nikica petković: gorski zdenac (Ijuvene i rodoljuvene) 76 nikola vujčić: stvari su pune reči 89 anka žagar: igračke sv. franje 94 jagoda zamoda: skanjujem se 104 ivan jelinčić merlin: definitivno jok (pjesme posvetnice) 121 goran simić: brbljanje tišine 130 vasa pavković: gombrovič (obmana) 137 zvonko kovač: korelacije 2, fragmenti 141 carmen klein: večer s Valentinom 152 mladen kožul: prokleto sidro 162 rené matoušek: puzzle (intimna slagalica) 168 new singers quartet: krešimir mićanović, waiter stainebronn, tonči plaština, dino frndić 173 off line marko pavček: oj, neretvo 181 KLUB КОH kkoh Vukovar 182 off line m. r. t: „jogurt ili nešto drugo“ 188 KITIČKI PRISTUPI miroslava vučić: goran tribuson: zavirivanje 189 krešimir bagić: neven orhel: ponoćni susret 192 zvonko kovač: borislav pekić: odabrana dela 196 zdravko gavran: nedjeljko fabrio: vježbanje života 201 dragana srzić-radeljak: živojin pavlović: zid smrti 204 ivan božičević: krešimir šego: stojna kuća 207 off line božidar mandić: dan vazduha i ostalih elemenata 211 UMJETNOST & MEDIJI nova evropa: sinovi nijemog doba 213 helga finter: neobarok (postmoderna i avangarda u francuskoj) 218 laszlo glozer: povodom smrti josepha benysa 223 ian stuart: licem u lice s aids-om 228 REAKTUALIZIRANI TEKSTOVI josip stošić: naga ga draga (Izbor) 232 Quorum, časopis za književnost, pokrenut 1985. u Zagrebu kao dvomjesečnik. Izlazio je u nakladi Saveza socijalističke omladine Hrvatske, od 1991. do 2006. u izdanju Naklade MD, a od 2007. Centra za knjigu. Glavni mu je urednik do 1990. bio Branko Čegec, a potom Miroslav Mićanović; 1997–2005. suurednik mu je bio Roman Simić. Okupivši velik broj autora, poticao je poetičku individualnost, teorijsku osviještenost i intermedijalnost te zaokružio poetiku postmodernoga naraštaja u hrvatskoj književnosti za koji se uvriježila odrednica „kvorumaši“. U časopisu su objavljene panorame kritike (Kritika futura drugog, 1988), pjesništva (Strast razlike, tamni zvuk praznine, 1995) i proze (Poštari lakog sna, 1996) toga naraštaja. Knjige u Biblioteci Quorum izlazile su od 1984. Časopis je prorijedio izlaženje 2000-ih, pomladivši više puta uredništvo, a ugasio se 2018. MG101 (N)

Lepo očuvano Kao na slikama Bogdan Bogdanović URBS AND / i LOGOS Gradina, 1976. Udžbenički format, oko 250 strana. Sa ilustracijama Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Tags: Luis mamford grad u istoriji povijesti gradovi kroz istoriju urbanizam simbolizam lavirint spomenici grad kao simbol vecnosti i smrti doksijadis covek i grad zaludna mistrija jugoslovenska arhitektura xx veka knjige o arhitekturi iz arhitekture

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Doktrina i praktika zlatnih (crnih) brojeva “Zaludna mistrija” govori o mističnoj ulozi broja i “društvu zaludgraditel­ja”, bratstvu slavnih arhitekata koje se kreće od Bramantea i Paladija do samog pisca knjige. U knjizi je reč o “unutrašnjoj arhitekturi”, jedinoj is­tinskoj arhitekturi, koja postoji samo dok se gradi i koja nikada ne može da dobije svoju spoljašnu manifestaciju. Ona se javlja “zaludgraditelju” samo kada ovaj zatvori oči i nikada ne može biti ispisana, iscrtana, sazidana, jer je nevidljiva i čista tvorevina duha. Ona je večno nedovršena, i zato se konstantno gradi i razgrađuje, živi i diše. Poruka knjige odgovara tezi da je istinska lepota stvari u njihovom nastanku, inicijalnom konceptu. “Za­ludna mistrija” takođe predstavlja trag koji je ostavio pokret nadrealizma, kome je Bogdanović pripadao. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5.

Broj strana: 201 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm Godina izdanja: 2010. Knjiga proroka Enoha, „izgubljena knjiga“ koju je škotski istraživač Džejms Brus (James Bruce) otkrio 1773. godine u Abisiniji (današnjoj Etiopiji), napisana je u 2. ili 1. veku pre n. e. i predstavljala je veoma uticajan izvor za rane jevrejske i hrišćanske mislioce, kao i za pisce brojnih novozavetnih knjiga. Nekoliko poznatih tema poput „palih anđela“ koji su u svet uveli zlo, mesijanskog doba, Novog Jerusalima, vaskrsnuća i poslednjeg suda, prvi put se pojavilo upravo u ovom delu. Enohova maštovitost, simbolizam i minucioznost u opisivanju viđenja nezemaljskog sveta, anđela, demona, nebesa i Šeola (pakla), svoj pandan nalazi samo u Otkrovenju. Uprkos tome, ova knjiga nikada nije bila uključena u kanon! Poput svitka s Mrtvog mora i zbirci Nag Hamadi, Knjiga Enohova, kao prevod etiopskog koptskog originala, predstavlja redak i značajan izvor koji je potisnula rana crkva i koji se dugo smatrao uništenim.

Opis Forticor® Plus rastvor za oralnu upotrebu Biljni dodatak ishrani za normalnu funkciju srca Aktivni sastojci U 100 g proizvoda U 1 kafenoj kašiki (4,8 g) U dnevnoj dozi (3×4,8 g) Etanolno-vodeni ekstrakt lista i cveta gloga (Crataegus oxyacantha L., Crataegus monogyna Jacq.) 1:3 45,0 2,160 g 6,480 g Etanolno-vodeni ekstrakt herbe srdačice (Leonurus cardiaca L.) 1:3 18,0 0,864 g 2,592 g Etanolno-vodeni ekstrakt lista artičoke (Cynara scolymus L.) 1:2 18,0 0,864 g 2,592 g Etanolno-vodeni ekstrakt ploda gloga (Crataegus oxyacantha L., Crataegus monogyna Jacq.) 1:3 12,0 0,576 g 1,728 g Sastojci: Etanolno-vodeni ekstrakt lista i cveta gloga (Crataegus oxyacantha L., Crataegus monogyna Jacq.), etanolno-vodeni ekstrakt herbe srdadice (Leonurus cardiaca L.), etanolno-vodeni ekstrakt lista artičoke (Cynara scolymus L.), etanolno-vodeni ekstrakt ploda gloga (Crataegus oxyacantha L., Crataegus monogyna Jacq.), zgušnjivač: 70% sorbitol, konzervans: natrijum-benzoat. Nutritivne vrednosti U 100 g proizvoda U 1 kafenoj kašiki (4,8 g) U dnevnoj dozi (3×4,8 g) Energija 1393 kJ/333 kcal 67 kJ/16 kcal 201 kJ/48 kcal Masti 0,1 g < 0,01 g 0,01 g od kojih: zasićene masne kiseline < 0,01 g < 0,01 g < 0,01 g Ugljeni hidrati 9,25 g 0,44 g 1,33 g od kojih: šećeri od kojih polioli 3,20 g 4,76 g 0,14 g 0,23 g 0,43 g 0,69 g Proteini 0,46 g 0,02 g 0,06 g So 0,04 g < 0,01 g < 0,01 g NAMENA: Rastvor za oralnu upotrebu na bazi etanolno-vodenih ekstrakata lista sa cvetom gloga, nadzemnog dela srdačice, lista artičoke i ploda gloga. Aktivni sastojci gloga i srdačice doprinose normalnoj funkciji srca i krvnih sudova. Povećavaju dotok kiseonika, poboljšavaju prokrvljenost srca i stabilizuju perifernu cirkulaciju. Srdačica doprinosi normalnoj funkciji nervnog sistema, a glog doprinosi relaksaciji i nastupanju sna. Aktivni sastojci artičoke doprinose održavanju normalnih lipida u krvi i doprinose normalnoj funkciji jetre i organa za varenje. Način primene: 3 puta dnevno po 1 kafena kašika posle jela. Pre upotrebe sadržaj bočice promućkati! Napomena: Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Čuvati van domašaja dece. Upozorenja: Ne sme se prekoračiti preporučena dnevna doza. Ne preporučuje se upotreba proizvoda deci i osobama mladim od 18 godina, trudnicama, dojiljama i osobama koje su osetljive na neki od njegovih sastojaka. Proizvod sadrži etanol max. 50% (v/v). Način čuvanja: Čuvati u originalnom pakovanju, zaštićeno od svetlosti i vlage, na temperaturi do 25ºC. Posle otvaranja, bočicu dobro zatvoriti i čuvati u frižideru. Rok upotrebe: 18 meseci Neto količina: 200 ml Odobrilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Rešenje broj: 21204 Od: 24.06.2022.

Kao na slikama Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika - Sarajevo 1972 Ivan Focht (Sarajevo, 7. 6. 1927 - Zagreb, 20. 10. 1992), jugoslavenski filozof i mikolog. Sadržaj 1 Biografija 2 Djela 2.1 Knjige 2.2 Izabrani članci 2.3 Prijevodi i predgovori 3 Reference Biografija[uredi | uredi kod] Ivan Focht je rođen 7. 6. 1927 u Sarajevu u židovskoj[1][2] porodici Josipa i Sare-Šarlote Foht.[3] Ivanov otac, majka i mlađi brat Vlatko su stradali za vrijeme Holokausta.[3] Tijekom Drugoga svjetskoga rata, 1944 godine, cijela porodica Foht je uhićena, pošto je u njihovoj kući otkriven materijal vojne prirode i tiskara mjesnoga komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Izbjegavši smrt, skokom sa drugog kata zatvora u zgradi Župskoga redarstva,[3] Ivan se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ).[2] Nakon rata pohađao je i završio Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu u klasi Vladimira Filipovića. Nakon obrane doktorske teze vratio se u Sarajevo, gdje je predavao estetiku na odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na Muzičkoj akademiji sve do odlaska u mirovinu. Potom se preselio u Zagreb, gdje je proveo ostatak života.[4][5] Ivan je bio filozof fenomenološke orijentacije, koji se već u ranim djelima odmicao od marksističkog i psihologističkog tumačenja umjetnosti. Glazba je u njegovim tekstovima imala ontološku prednost u odnosu na sve ostale umjetnosti. U glazbenoj umjetnosti, osobito onoj Bachovoj, Focht je pokušavao razotkriti bitnost pitagorejskog ostvarenja glazbe. Utemeljena brojem te na zakonima kosmosa što su ih ustanovili Pitagora i njegovi učenici, Bachova glazba prema tumaćenju Ivana Fochta nije puki odraz subjekta, niti odraz društvene zbilje, jednako tako ona nije izraz ljudskih osjećaja, nego tajna života ustrojena i ugođena prema kozmičkim zakonima.[4][5] Ivan Focht se pored estetike bavio i gljivarstvom, te je objavio nekoliko značajnih knjiga o gljivama. Također je bio jedan od prvih teoretičara znanstvene fantastike u nas, smatrajući kako je naše doba doba odumiranja filozofije, odnosno doba znanosti i znanstvene fantastike. Bio je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[4][5] Ivan Focht je preminuo u Zagrebu, 20. 10. 1992 godine. Sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoju.[6] Djela[uredi | uredi kod] Knjige[uredi | uredi kod] Istina i biće umjetnosti, Sarajevo: Svjetlost, (1959) Mogućnost, nužnost, slučajnost, stvarnost / Hegelovo učenje o odumiranju umjetnosti, Sarajevo: Veselin Masleša, (1961) Moderna umetnost kao ontološki problem, Beograd: Institut društvenih nauka, (1965) Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, (1972) Tajna umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga, (1976) Gljive Jugoslavije, Beograd: Nolit, (1979) Savremena estetika muzike: Petnaest teorijskih portreta, Beograd: Nolit, (1980) Ključ za gljive, Zagreb: Naprijed, (1986) Naši vrganji, Zagreb: Znanje, (1987) Izabrani članci[uredi | uredi kod] Marks o ljudskoj slobodi, Zora, 3, br. 9, 38-46, (1950) Shematiziranje podjele materijalizam-idealizam u obradi istorije filozofije, Pregled, 3, br. 10, (1953) Realizam-modernizam, Kulturni radnik, br. 10, 7-14, (1956) Neobičan položaj moderne muzike, Kulturni radnik, br. 1-2, 14-20, (1957) Pavle Stefanović, `Tragom tona`, Izraz, br. 7-8, 101-104, (1958) Apstraktno slikarstvo pod udarima, Izraz, br. 7-8, (1959) Najnoviji Lukačev estetički pokušaj, Izraz, 3, knj. 6, br. 11-12, 488-500, (1959) Tegobe teorije odraza, Izraz, 5, knj. 2, 149-165, (1961) Humanost umjetnosti, u: Branko Bošnjak i Rudi Supek (ur.), Humanizam i socijalizam, knj. 1, Zagreb: Naprijed, 217-234, (1963) Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 3, knj. 6, br. 11, 679-712, (1964) Umjetnička tehnika i tehnifikacija umjetnosti, Praxis, 3, br. 2, 167-180, (1966) Granica Hartmannove estetike, Praxis, 4, br. 5-6, 749-754, (1967) Umjetnost i partijnost, Izraz, 9, br. 8-9, 815-822, (1967) O knjizi Dragutina Gostuškog `Vreme umetnosti`, Treći program Radio Beograda, br. 1, proljeće, 245-254, (1969) Estetički programi časopisa, Treći program Radio Beograda, br. 2, ljeto, 219-230, (1969) Teorijski autoportret, Treći program Radio Beograda, br. 4, zima, 324-332, (1970) Modalitet umjetnosti, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 9, 338-346, (1971) Umjetnost kao objektivirani duh, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 10-11, 552-558, (1971) Adornova podjela umjetnosti na `avangardnu` i `masovnu`, Kulturni radnik, br. 5, 83-89, (1972) La notion pythagoricienne de la musique: contribution a sa determination, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 3, br. 2, 161-172, (1972) Korčulanske gljive sabrane u prosincu, Zbornik otoka Korčule, sv. 2, 229-240, (1972) Šta je muzika, Treći program Radio Beograda, br. 16, zima, 345-354, (1973) Ukus malograđanina, Treći program Radio Beograda, br. 17, proljeće, 259-266, (1973) `Forma` i forme, Treći program Radio Beograda, br. 18, ljeto, 325-366, (1973) Otvorenost za vrednote, Treći program Radio Beograda, br. 19, jesen, 59-70, (1973) Adornos gnoseologistische Einstellung zur Musik, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 5, br. 2, 265-276, (1974) Andreas Liess: Der Weg nach Innen (Ortung ästhetischen Denkens heute), Verlag San Michele, Zürich 1973, pp. 134 (recenzija), International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 5, br. 2, 346-350, (1974) Amuzija hegelijanstva, Polja, 20, br. 186-187, 12-14, (1974) Slika čovjeka i kosmosa, Treći program Radio Beograda, br. 21, proljeće, 523-562, (1974) Granice ontologije umjetnosti u istraživanju književnog djela, Teka, br. 8, proljeće, 318-328, (1975) Geneza literature, Treći program Radio Beograda, br. 24, zima, 71-128, (1975) Filozofija prirode, Treći program Radio Beograda, br. 27, jesen, br. 27, 29-112, (1975) Put k ontologiji umjetnosti, u: Ante Marušić (ur.), Svijet umjetnosti: Marksističke interpretacije, Zagreb: Školska knjiga, 195-212, (1976) Esej kao protuteža filosofijskom sistemu, Delo, 22, br. 5, 30-39, (1976) Gljive dubrovačkog kraja, Dubrovnik, br. 6, 89-102, (1976) Muzika i simbolika brojeva, Polja, 23, br. 220-221, 3-6, (1977) Smrt i beskonačnost, Polja, 24, br. 236, 31-33, (1978) Filozofija muzike, u: Dobroslav Smiljanić (ur.), Filozofija umetnosti, Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 145-155, (1978) Filozofija izvan struke, Treći program Radio Beograda, br. 36, zima, 195-216, (1978) Savremeni estetičari muzike: Muzičari o muzici, Treći program Radio Beograda, br. 39, jesen, 451-481, (1978) Filozofski pogledi Franca Kafke: Jedan nacrt, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 3, 251-259, (1979) Metaestetika ili estetike marksizma, u: Sreten Petrović, Marksistička estetika: Kritika estetičkog uma, Beograd: BIGZ, 1-9, (1979) Problem identiteta muzičkog djela, Život umjetnosti, br. 29/30, 92-102, (1980) Jankelevičev muzičko-estetički agnosticizam, Polja, 26, br. 256-257, 197-200, (1980) Kriza ili kataklizma: Hegel i moderna umetnost, Politika, broj 10, (1980) Glazba i gljive padoše nam s neba, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 6, 195-201, (1981) Nesreća u sreći, Polja, 27, br. 264, 57-59, (1981) Estetika i moderna umjetnost, Polja, 29, br. 288, 70-72, (1983) Prijevodi i predgovori[uredi | uredi kod] Günther Anders: Kafka - za i protiv, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Narodna prosvjeta, (1955) Benedetto Croce: Estetika kao nauka o izrazu i opća lingvistika, preveo Vinko Vitezica, predgovor Ivan Focht, Zagreb: Naprijed, (1960) György Lukacs: Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike, preveo Milan Damjanović, uvodna studija Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1960) Max Raphael: Teorija duhovnog stvaranja na osnovi marksizma, preveo Konstantin Petrović, predgovor Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1960) Max Dessoir: Estetika i opća nauka o umjetnosti, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1963) Theodor W. Adorno: Filozofija nove muzike, preveo i predgovor napisao Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1968) Eduard Hanslick: O muzički lijepom, predgovor i prijevod Ivan Focht, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1977) Vladimir Jankélévitch: Muzika i neizrecivo, prevela Jelena Jelić, predgovor Ivan Focht, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, (1987) Estetika max bense abraham mol hegel hartman ...

format: LP, Yugoslav licence, 5. pressing artist: V/A - razni izvođači title: Metalmania release date: 1981 label, Cat.No.: Jugoton, LSHAR 70939 style: heavy metal Ploča: NM (5-), omot: VG+ (4+). Odličan primerak. 5. pressing (redak, nema ga zabeleženog na Discogsu), sa ovim matriksom Matrix / Runout (Runout Side A): LSHAR 70939 A 9 12 81 SB Matrix / Runout (Runout Side B): LSHAR 70939-2 24 3 81 SB (za razliku od prva 3 pressinga, poslednja dva, 4- i 5. pressing, nose ovaj matriks) Postoji 5 pressinga ovog albuma, a ovo je poslednji, 5. po redu. Ima isti matriks kao i 4. pressing, a razlikuju se po elementima na etiketi. Ovde su elementi razmešteni kao kod 1. presinga, tj. ovde imamo sa leve strane etikete, u donjoj polovini (ispod nivoa centralne rupice), ovim redom, u 3 reda sledeće podatke: Strana 1 SOKOJ JUS N. N4 201 dok je kod 4. pressinga razmeštaj kao kod 2. pressinga, tj. ovakav: SOKOJ JUS N. N4 201 Strana 1 Ovo je definitivno najznačajnija ploča za nastanak i razvoj metal pokreta u Jugoslaviji. Iako je nas 50-ak slušalo Maidene i pre izlaska ove ploče, većina ih je prvi put čula baš na `Metalmaniji` i - odlepila! Inače, sa današnje distance gledano - ovo i nije neka spec kompilacija. Pomešani su stari bendovi (Purple, Atomic Rooster), sa bendovima srednje generacije (Scorpions, Whitesnake) i sa mladim snagama. No, u to vreme bolje nismo imali, pa smo ovu ploču vrteli dan i noć. Ja sam svoj primerak pažljivo slušao i štedeo, pa je i danas u odličnom stanju, uostalom kao i njegov vlasnik. A1: SAMMY HAGAR - Love Or Money; A2: WHITESNAKE - Fool For Your Loving; A3: IRON MAIDEN – Transylvania; A4: APRIL WINE - I Like To Rock; A5: WILD HORSES - Criminal Tendencies; A6: DEEP PURPLE - Speed King (Live Version) B1: IRON MAIDEN – Sanctuary; B2: SCORPIONS - Make It Real; B3: SAMMY HAGAR - Trans Am (Highway Wonderland); B4: ATOMIC ROOSTER - Do You Know Who`s Looking For You?; B5: RIOT - Road Racin`; B6: WHITESNAKE - Medicine Man ==================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam nekoliko primeraka ovog albuma, pogledajte ih: LP V/A - `Metalmania` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76114449_LP-V-A-Metalmania-1981-IRON-MAIDEN-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69841405_LP-V-A-Metalmania-1981-IRON-MAIDEN-3-press-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/67793833_LP-V-A-Metalmania-1981-MAIDEN-5-press-odlicna

Карантинија је балканска погранична област, са карантинском контролом на граничним прелазима, између источног и западног царства. Аутор прати судбину породице, која је пре три века избегла са Косова у Врбницу, код Крушевца, а један њен део је продужио даље да лута, па се настанио, преко реке, у Царевини. У другом делу своје романсиране историјске хронике Драгић Илић је, нашавши складно композиционо решење, фактографски оживљено казивање о људима и догађајима захваћеним трагичним колоплетом историје минулог века организовао из два засебна угла; из перспектива два женска дневника. У те је пронађене рукописе уписано сликовито сведочанство о слому и голготи Великог рата, као и о драмама и идеолошко-политичким изазовима и маглама југословенских друштава и држава. Блискост догађајима и тон непосредног казивања, као и сликовитост у дијалошко-наративном представљању и знатна сазнајна усмереност на разумевање националне историје, карактера и менталитета, уз истицање одабраних примера, подариле су овој књизи одлике историјске читанке и моралног поучника. Истичући, при том, наук о „вечној променљивости судбине“ и сеобама као историјској сталности. Крцата историјским садржајима колико и личним искуствима и увидима, ова се књига обраћа читаоцима вољним и спремним да се суоче са болним и полемичким сазнањима о националној судбини. Стеченим у уверењу да се, проденута кроз личну причу, она може потпуније доживети и свестраније разумети. Наслов: Карантинија 2: породична хроника из земље које нема Издавач: Agora Страна: 201 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,0 x 20,0 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6053-283-3

Ово је један од најпопуларнијих универзитетских уџбеника логике и методологије науке у ХХ веку, дело из којег су училе генерације студената основних и постдипломских студија у САД, а код нас доживљава већ пето издање. На прегледан, разумљив и примерима богато илустрован начин читалац се уводи у најсложеније проблеме традиционалне и савремене логике и коришћења научних метода у разним областима научног истраживања. Овом издању је додата и библиографија радова на српском језику из области које се обрађују у књизи. <б>САДРЖАЈ Предговор (Светлана Књазева и Александар Крон), 9 Предговор аутора, 35 <и>И. Предмет логике § 1. Логика и вредност сведочанства, 38 § 2. Потпуно сведочанство или доказ, 40 § З. Природа логичке импликације, 42 § 4. Делимично сведочанство или закључивање по вероватноћи, 48 § 5. Да ли се логика бави речима, мислима или стварима, 51 § 6. Употреба и примена логике, 56 ПРВИ ДЕО - ФОРМАЛНА ЛОГИКА <и>ИИ. Анализа цтавова §1. Шта је став?, 59 §2. Традиционална анализа ставова, 62 §3. Сложени, прости и генерални станови, 75 <и>ИИИ. Релације између ставова §1. Могyће логичке релације између ставова, 82 §2. Независни ставови, 86 §3. Еквивалентни ставови, 87 §4. Традиционални квадрат супротности, 95 §5. Супротност ставова уопште, 98 <и>ИВ. Категорички силогизам §1. Дефиниција категоричког силогизма, 105 §2. Ентимем, 107 §3. Правила или аксиоме исправности, 107 §4. Опште теореме силогизма, 108 §5. Фигуре и модуси силогизма, 110 §6. Специјалне теореме и исправни модуси прве фигуре, 112 §7. Специјалне теореме и испранни модуси друге фигуре, 113 §8. Специјалне теореме и исправни модуси треће фигуре, 114 §9. Специјалне теореме и исправни модуси четврте фигуре, 114 §10. Редукција силогизама, 115 §11. Антилогизам или противречна тријада, 119 §12. Сорит, 122 <и>В. Хипотетички, алтернативни и дисјунктивни силогизми §1. Xипотетички силогизам, 124 §2. Алтернативни силогизам, 128 §3. Дисјунктивни силогизам, 129 §4. Редукција мешовитих силогизама, 130 §5. Чисти хипотетички и алтернативни силогизми, 131 §6. Дилема, 133 <и>ВИ. Уопштена или математичка логика §1. Логика као наука о врстама правилности, 137 §2. Формална својства релација, 139 §3. Логичка својства релација у неким познатим закључцима, 142 §4. Симболи: њихова функција и вредност, 143 §5. Рачун класа, 147 §6. Рачун ставова, 152 <и>ВИИ. Природа логичког или математичког система §1. Функција аксиома, 155 §2. Чиста математика - једна илустрација, 159 §3. Структурна идентичност или изоморфизам, 162 §4. Еквиваленција скупова аксиома, 166 §5. Независносг и непротивречност аксиома, 168 §6. Математичка индукција, 172 §7. Шта значи генерализација у математици, 173 <и>ВИИИ. Закључивање по вероватноћи §1. Природа закључивања по вероватноћи, 176 §2. Математика вероватноће илн рачун вероватноће, 182 §3. Интерпретације вероватноће, 189 <и>ИX. Неки проблеми логике §1. Парадокс закључивања, 198 §2. Да ли је силогизам петитио рринципии?, 201 §3. Закони мишљења, 206 §4. Заснованост логичких принципа у природи ствари, 210 ДРУГИ ДЕО-ПРИМЕЊЕНА ЛОГИКА И НАУЧНИ МЕТОД <и>Х. Логика и метод науке, 213 <и>Xл. Хипотезе и научни метод §1. Прилика за истраживање и његова функција, 218 §2, Формулисање релевантних хипотеза, 221 §3. Дедуктивно развијање хипотеза, 223 §4. Формални услови за хипотезе, 227 §5. Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти, 235 §6. Улога аналогије у формирању хипотеза, 241 <и>XИИ. Класификација и дефиниција §1. Смисао класификације, 243 §2. Сврха и природа дефиниције, 244 §3. Предикабилије, 253 §4. Правила дефинисања, 257 §5. Деоба и класификација, 260 <и>XИИИ. Методи експерименталог истраживања §1. Типови инваријантних релација, 263 §2. Експериментални методи уопште, 267 §3. Метод слагања, 268 §4. Метод разлике, 273 §5. Комбиновани метод слагања и разлике, 276 §6. Метод заједничке промене, 278 §7. Метод остатака, 281 §8. Сажето излагање о вредности експерименталних метода, 282 §9. Учење о униформности природе, 284 §10. Мноштвеност узрока, 286 <и>XлВ. Вероватноћа и индукција §1. Шта је индуктивно расуђивање?, 289 §2. Улога подесних узорака у индукцији, 294 §3. Механизам узимања узорака, 300 §4. Расуђивање по аналогији, 301 <и>XВ. Мерење §1. Сврха мерења, 304 §2. Природа бројања, 305 §3. Мерење интензивних квалитета, 308 §4. Мерење екстензивних квалитета, 310 §5. Формални услови мерења, 312 §6. Нумерички закони и изведено мерење, 313 <и>ХВИ. Статистички методи §1 Потреба за статицтичким методима, 316 §2. Статистичке средње вредности, 317 §3. Мере дисперзије, 324 §4. Мере корелације, 326 §5. Опасности и грешке у примени статицтике, 329 <и>XВлл. Закључивање по вероватноћи у историји и сродним истраживањима §1. Да ли се у историји примењује научни метод?, 336 §2. Аутентичност историјских података, 339 §3. Утврђивање значења историјских података, 342 §4. Одређивање доказне вредности историјског сведочанства, 346 §5. Систематске теорије или објашњења у историји, 352 §6. Компаративни метод, 356 §7. Процењивање сведочанства на суду, 358 <и>XВИИИ. Логика и критичко процењивање §1. Да ли су вредновања изван логике, 362 §2. Морални судови у историји, 363 §3. Логика критичких цyдова о уметности, 366 §4. Логика моралних и практичних судова, 372 §5. Логика фикција, 377 <и>ХИХ. Грешке §л. Логичке грешке, 385 §2. Софистичка оповргавања, 389 §3. Злоупотреба научног метода, 391 <и>XX. 3акључак §л. Шта је научни метод, 400 §2. Ограничености и вредност научног метода, 408 <и>Додатак - Примери егзактног доказивања § 1. Шта се једним егзактним доказом утврђује?, 412 §2. Неки погрешни докази, 418 Вежбе, 422 Белешка о преводиоцу и предговарачим, 466 Избор литературе на српском језику, 46 Наслов: Увод у логику и научни метод Издавач: Јасен Страна: 478 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 цм cm Година издања: 2006 ИСБН: 86-85337-00-3

U knjigu Vukov vek uneti su radovi objavljeni u periodu od 2001. do 2018. godine, i dva neobjavljena rada. Svi objavljeni radovi sada su za potrebe knjige tehnički i terminološki ujednačeni, prerađeni i prošireni. Radovi su objavljeni u sledećim publikacijama i pod sledećim naslovima: „Rana Vukova jezička svest i status slavenizama (1814–1818)”, u: Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864–2014) (ur. Nada Milošević-Đorđević), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2015, 145–157. „Značaj Vukove Pismenice (1814)”, u: Seminar srpskog jezika, književnosti i kulture, Predavanja, 3, Beograd: Međunarodni slavistički centar, 2014, 137–145. „Jezičko-stilska analiza Vukove posvete u Pismenici (1814)”, u: Vuk i 1847 (ur. Boško Suvajdžić), Beograd: Pedagoški muzej, 2018, 14–31. „Slavenosrpski tekst”, u: Seminar srpskog jezika, književnosti i kulture, Predavanja, 7, Beograd: Međunarodni slavistički centar, 2018, 137–145. „Vukov Srpski rječnik iz 1818. godine: prve afirmativne javne reakcije”, Srpski jezik, VI/1–2, 2001, 461–467. „Vukova uloga u stvaranju ribolovne terminologije u Srpskom rječniku (1818)”, u: Srpska slavistika : kolektivna monografija. Tom II: književnost, kultura, folklor, pitanja slavistike (ur. Boško Suvajdžić, Petar Bunjak i Dušan Ivanić), Beograd: Savez slavističkih društava Srbije, 2018, 395–407. „Vuk Karadžić u Društvu srpske slovesnosti”, u: Književnosti jezik u Društvu srpske slovesnosti (ur. Zlata Bojović), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2017, 31–45. „Jezičko-stilski uticaji narodnih pripovedaka na srpsku prozu u 19. veku”, u: Danica : srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2018 (ur. Miodrag Maticki i Nada Milošević-Đorđević), Beograd: Vukova zadužbina, 2017, 191–206. „Reforma ćirilice Luke Milovanova u kontekstu književnojezičke situacije početkom 19. veka”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 42/1, 2013, 187–197. „Prelomna 1847. godina: drugačiji pogled”, Književnost i jezik, LXIV, 1–2, 2017, 51–66. „Stilistički aspekt pozajmljenica u Memoarima Jakova Ignjatovića”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 43/1, 2014, 193–203. „Razvoj srpske terminološke misli u 19. veku: doprinos Laze Kostića”, u: Slovenska terminologija danas (ur. Predrag Piper i Vladan Jovanović), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2017, 317–330. „Laza Kostić i vukovski književni jezik”, u: Mi o Vuku (ur. Vojislav Karanović i Dajana Đedović), Loznica: Centar za kulturu Vuk Karadžić, 2016, 51–65. „Stabilizacija vukovskog jezika u delu Nauka o državnom gazdinstvu ili nauka o financiji (1869) Čedomilja Mijatovića”, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 39/1, 2010, 191–201. „Književnojezičke razvojne tendencije u Todorovićevom Ogledalu (1903)”, Srpski jezik, XVIII, 2013, 303–314. „Stilski valeri u Ogledalu Pere Todorovića”, u: Pera Todorović – novi (p)ogledi: političke ideje i književno-publicističko delo (ur. Vesna Matović i Branko Zlatković), Beograd – Smederevska Palanka: Institut za književnost i umetnost – Biblioteka „Milutin Srećković”, 2014, 173–204. „Aleksandar Belić i ’beogradski stil’”, u: Aleksandar Belić, srpski lingvista veka. Knjiga 3, Aleksandar Belić i „beogradski stil” (ur. Dragana Mršević Radović, Boško Suvajdžić i Aleksandar Milanović), Beograd: Filološki fakultet, 2018, 13–30. Po prvi put se objavljuje sintetički rad „Prvi Vukov vek”, kao i rad „Odraz standardnojezičke situacije u Novinama čitališta beograd- skog (1847)”, koji je kao referat pročitan na okruglom stolu Godina 1847: prelomna tačka savremene srpske kulture, održanom na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima 11. decembra 2017. godine.

format: LP, Yugoslav licence, 2. pressing artist: UFO (UK) title: Forse It release date: 1976 label, Cat. No.: Jugoton, LSCHR-70817 style: hard`n`heavy Ploča: VG+ (4+), omot: VG (4) bio bi i bolje ocenjen, ali mu je selotejp po obodu snizio ocenu. Veoma dobar primerak. 2. pressing (od 3), od kojih prva dva imaju isti matriks, a treći različit na B strani. Prvi od drugog razlikujemo po sitnom detalju na etiketi. Kod 2. pressinga sa desne strane etikete je ispod oznake strana data i oznaka JUS-a (JUS N. N4 201), čega nema kod 1. pressinga. Treći pressing, pored različitog matriksa, razlikujemo i po par detalja na etiketi, do kojih se najlakše vide oznake strana (STRANA 1, 2) koje su u prvom redu na desnoj strani, dok je kod 1. i 2. pressinga u prvom redu kataloški broj ploče (LSCHR-70817). Evo i matriks koda za 1. i 2. pressing: Matrix / Runout (side A): LCHRS 70817-1 29976 ZP Matrix / Runout (side B): LCHRS 70817-2 29976 ZP Engleski bend UFO, iako se nikad po popularnosti i tiražima ne može meriti sa svojim vršnjacima iz DEEP PURPLE i URIAH HEEP, sigurno se svrstava u sam vrh britanskog i evropskog hard rocka. Osnovani su 1969, i kompaktna ekipa predvođena pevačem Phil Mogg-om i basistom Pete Way-em je već 1970. snimila dobar debi HR album i krenula da svira po glavnim uporištima čvrstog zvuka - Japanu i Nemačkoj. Prva faza benda traje do 1973. kada im se pridružuje tada mladi gitarista Michael Schenker, koji je odlučio da napusti bend njegovog starijeg brata - SCORPIONS. Dugokosi Nemac je u to doba bio možda i najinovativniji heavy gitaristra i njegov uticaj na razvoj čvrstog zvuka nije još uvek dobio adekvatno priznanje. Od 4. albuma `Phenomenon` (1974), koji sadrži i primese space rocka kao i neki raniji, počinje `dodavanje gasa` i zvuk se na narednim albumima približava onome što će za koju godinu postati `heavy metal`. To se najbolje vidi na 5. albumu `Force It` koji je objavljen i kod nas, i koji su kupili svi tadašnji hard rokeri, pa je od tad UFO (kao i Šenker) postao cenjeno ime. 8. album `Obsession` je još tvrđi (i on je objavljen kod nas) i sa današnje vremenske pozicije ga žanrovski možemo okarakterisati kao heavy metal, iako taj žanr tada nije zvanično postojao. Šenker u jednom trenutku 1979. odlučuje da osnuje sopstveni bend MICHAEL SCHENKER GROUP (MSG), napušta UFO, koji nastavljaju dalje i prvi album bez Šenkera `No Place To Run` (1980) prolazi veoma dobro, kao i Šenkerov self-titled prvenac, tako da se čini da su obe strane dobile razlazom. No, drugarske veze između članova su bile jake, i Šenker će se kasnije i vratiti u bend (a posle ga ponov napustiti). UFO je i bez Šenkera konstantno na turneji, ali ne zapostavlja ni studijska snimanja, tako da izbacuje albume, uglavnom osrednjeg kvaliteta, no to im ne smeta da dobro prođu kod verne publike. Tako je i treći LP koji je objavljen kod nas, album `Misdemeanor` (1985) prošao dosta dobro, pa ni danas nije redak, uostalom kao i prethodna licencna izdanja. Na kraju... treba reći da ne znam nikoga kome je UFO bio omiljeni bend, pa ih danas, hladne glave, ipak možemo svrstati u `drugu ligu` HR/HM muzike, što ne umanjuje njihov doprinos i značaj za popularisanje tvrdog zvuka. A1 Let It Roll 3:57 A2 Shoot Shoot 3:41 A3 High Flyer 4:09 A4 Love Lost Love 3:22 A5 Out In The Street 5:17 B1 Mother Mary 3:50 B2 Too Much Of Nothing 4:03 B3 Dance Your Life Away 3:36 B4 This Kids (Including Between The Walls) 6:14 ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče grupe UFO: 1) SP UFO - `Galactic Love / Loving Cup` (1972) https://www.kupindo.com/Ploce/76114941_SP-UFO-Galactic-Love-Loving-Cup-1972-Germany-VG- 2) LP UFO - `Force It` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/76131545_LP-UFO-Force-It-1976-1-pressing-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76131569_LP-UFO-Force-It-1976-YUG-1-pressing-F-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76131521_LP-UFO-Force-It-1976-2-press-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76131553_LP-UFO-Force-It-1976-YUG-2-press-G-solidna https://www.kupindo.com/Ploce/76131593_LP-UFO-Force-It-1976-3-press-NESLUSAN-PRIMERAK- 3) LP UFO - `Obsession` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/76129317_LP-UFO-Obsession-1979-NESLUSAN-PRIMERAK- https://www.kupindo.com/Ploce/76129321_LP-UFO-Obsession-1979-PERFEKTAN-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/76129325_LP-UFO-Obsession-1979-ODLICAN-PRIMERAK https://www.kupindo.com/Ploce/76129329_LP-UFO-Obsession-1979-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/76129333_LP-UFO-Obsession-1979-YUG-ODLICNA-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76129337_LP-UFO-Obsession-1979-VG-vrlo-dobar-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/76129341_LP-UFO-Obsession-1979-VG-vrlo-dobra 4) LP UFO - `Profile` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/76132273_LP-UFO-Profile-1979-Germany-VG-vrlo-dobar-primerak 5) LP UFO - `No Place To Run` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/76132169_LP-UFO-No-Place-To-Run-1980-USA-ploca-VG- 6) LP UFO - `The Wild, The Willing And The Innocent` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/76132085_LP-UFO-The-Wild-The-Willing-And-The-Innocen-81-CAN 7) LP UFO - `Misdemeanor` (1985) https://www.kupindo.com/Ploce/76131977_LP-UFO-Misdemeanor-1985-NESLUSAN-PRIMERAK- https://www.kupindo.com/Ploce/76132009_LP-UFO-Misdemeanor-1985-VG-veoma-dobar-primerak

format: LP, German pressing artist: BONEY M (Germany / Jamaica) title: Take The Heat Off Me release date: 1976 label, Cat. No: Hansa International, 65 201 style: disco Ploča: VG (4), omot: NM (5-). Veoma dobar primerak. Nemački original iz 1976, i to specijalno `klupsko izdanje` (Club Sonderaufgabe) sa plastificiranim omotom. Ovo je album prvenac grupe-projekta koji je osmislio i oformio nemački producent Frank Farian, sa kojim su započeli blistavu karijeru. Na ploči se nalaze ogromni disco hitovi - `Daddy Cool`, kao i 3 obrade koje su u verzijama BONEY M postale popularnije i od originala (`Sunny`, `Fever`, `No Woman No Cry`). A1 Daddy Cool 4:05; A2 Take The Heat Off Me 4:30; A3 Sunny 4:00; A4 Baby Do You Wanna Bump 6:10 B1 No Woman No Cry 5:00; B2 Fever 4:05; B3 Got A Man On My Mind 3:30; B4 Lovin` Or Leavin` 4:00 ====================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče BONEY M: I - BONEY M - kompletna vinilna diskografija studijskih albuma: 1) LP BONEY M - `Take the Heat off Me` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75387065_LP-BONEY-M-Daddy-Cool-I-album-1976-France-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75386993_LP-BONEY-M-Take-The-Heat-Of-Me-1976-Germany-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75386941_LP-BONEY-M-Take-The-Heat-Of-Me-1977-5-press-VG 2) LP BONEY M - `Love for Sale` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75387265_LP-BONEY-M-Love-For-Sale-1977-Germany-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75387317_LP-BONEY-M-Love-For-Sale-1977-YU-4-press-VG-VG 3) LP BONEY M - `Nightflight to Venus` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75899809_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-78-Germany-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/75387857_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-1978-Germany-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75387477_LP-BONEY-M-Nightflight-To-Venus-1978-1-pres-ODLICNA 4) LP BONEY M - `Oceans of Fantasy` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75387201_LP-BONEY-M-Oceans-Of-Fantasy-1979-POSTER-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75387897_LP-BONEY-M-Oceans-Of-Fantasy-1979-1-press-ploca-VG 5) LP BONEY M - `Boonoonoonoos` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/62375665_LP-BONEY-M-Boonoonoonoos-1982-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/75387101_LP-BONEY-M-Boonoonoonoos-1982-VG-VG-veoma-dobra 6) LP BONEY M - `Christmas Album` (1981) 7) LP BONEY M - `10.000 Lightyears` (1984) 8) LP BONEY M - `Eye Dance` (1985) ______________________________________________________________________ II - BONEY M - selektivna vinilna singl diskografija: 1) SP BONEY M - `Daddy Cool / No Women No Cry` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/75753909_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-1976-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/75386145_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75386149_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386153_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386157_SP-BONEY-M-Daddy-Cool-No-Woman-No-Cry-samo-ploca 2) SP BONEY M - `Ma Baker / Still I`m Sad` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75386057_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75386061_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-NM-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386069_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386077_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75386081_SP-BONEY-M-Ma-Baker-Still-I-m-Sad-1977-VG-VG- 3) SP BONEY M - `Belfast / Plantation Boy` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/75386117_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/75386101_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75386109_SP-BONEY-M-Belfast-Plantation-Boy-1978-VG- 4) SP BONEY M - `Rivers Of Babylon / Brown Girl In The Ring` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75385729_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385837_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-NM https://www.kupindo.com/Ploce/75385817_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385757_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75385777_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75385805_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-VG-2-pressing- https://www.kupindo.com/Ploce/75385745_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75385861_SP-BONEY-M-Rivers-Of-Babylon-1978-2-press-G-VG- 5) SP BONEY M - `Rasputin / Painter Man` (1978) https://www.kupindo.com/Ploce/75383809_SP-BONEY-M-Rasputin-Painter-Man-1978-VG-VG- 6) SP BONEY M - `Hooray! Hooray! It`s A Holi-Holiday / Ribbons Of Blue` (1979) https://www.kupindo.com/Ploce/75384541_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384573_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384597_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG https://www.kupindo.com/Ploce/75384617_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384641_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384669_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/75384673_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-ploca-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/75384681_SP-BONEY-M-Hooray-It-s-A-Holi-Holiday-1979-G-VG 7) SP BONEY M - `El Lute / Gotta Go Home` (1979) 8) SP BONEY M - `Children Of Paradise / Gadda-Da-Vida` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/75383725_SP-BONEY-M-Children-Of-Paradise-1981-VG-VG- 9) SP BONEY M - `Felicidad (Margherita) / Strange` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/75384097_SP-BONEY-M-Felicidad-1981-VG-VG-veoma-dobra 10) SP BONEY M - `Malaika / Consuela Biaz` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/75384193_SP-BONEY-M-Malaika-1981-VG-VG-vrlo-dobra 11) SP BONEY M - `We Kill The World (Don`t Kill The World) / Boonoonoonoos` (1981) https://www.kupindo.com/Ploce/75384265_SP-BONEY-M-We-Kill-The-World-1981-VG-

Mitropolit Mitrofan Ban tvrd povez, 330 str. Kada sam, u još mladim godinama, kao nov sveštenik, došao u priliku da ispovedam, odmah sam uvidio da za pravilno obaljvanje svete i spasonosne tajne ispovijedi nema dovoljno spreme. Ovo zadosta uznemiravalo me je, jer sam znao kakvu odgovornost na sebi nosi sveštenik koji nema potrebnog znanja da pri ispovijedi, pokajnika ispita o svijema grijehovima koji potiječu od njegovijeh duševnijeh i telesnijeh slabostih, i da ga pouči, ukoliko mu je potrebno, da se o daljega griješenja popravi i hrišćanski život nastavi. Poznajući ja ovako sebe da mi ovakva svojstva za ispovijed potrebna oskudjevaju, pa u težnji, da bih sebe u ovome nedostatku bar u nekoliki popravio, ja sam, u mojim mlađim godinama, o ovome često puta u razgovor stupao sa nekijema svojiema po činu drugovima, i iz toga manje ili više uverio sam se, da mnogi od njih, na žalost samnom zajdeno takvi nedostatak dijele. Što je naše vrlo revnosno sveštenstvo u ovijema stranama u duhovno spremi tako izostalo, nije ni baš ni čudo, pošto je ono, silimo okolnosti, često puta bivalo prinuđeno da se više bavi oružijem negoli knjigom. … Pri pisanju ovoga, poslužio sam se najboljijema, koje sam pri ruci mogao imati, srpskijema i ruskijema autorima. SADRŽAJ Predgovor, 5 PRVI DIO OPĆI POGLED NA SV.TAJNU POKAJANjA – ISPOVIJEDI DRUGI DIO O SVEŠTENIČKIM DUŽNOSTIMA PRI ISPOVIJEDI TREĆI DIO 1. U koje smo vrijeme dužni pristupiti na ispovijed? 133 2. Kako se hrišćanin ima priugotoviti za ispovijed? 139 3. Red za pristupanje na ispovijed valja mirno očekivati bez svake smetnje onoga koji se tada na ispovijed pred duhovnikom nalazi, 149 4. Ni jedan grijeh na ispovijedi ne valja utajiti ni zaboraviti, 152 5. Ne valja se stiđeti ispovjedati svoje grijehove, 156 6. Na ispovijedi ne valja se izvinjavati za svoje grijehove, 161 7. Pokajnik pri ispovijedi dužan je sam kazivati svoje grijehove, a ne očekivati da ga svešetnik za svaki grijeh pita, 164 8. Pokajnik, očitujući svoje grijehove, samoga sebe osuđuje, i tako, svojevoljno priznajući ih, dobija oproštaj i pomilovanje od Boga, 165 9. Šta se zahtijeva od pokajnika pri ispovijedi? 168 10. Ne valja očajavati, jer i najveće grehove Bog oprašta, samo kad se za njih grešnik iskreno pokaje, 171 11. Pomisao na potonji čas i zagrobni život pobuđuje grješnika na pokajanje, 173 12. Bog grešnika čeka na pokajanje i potonji čas može pomoći ako se grešnik iskreno pokaje, 176 13. Nije dozvoljeno da pokajnik mimo svojega nadležnoga sveštenika drugog duhovnika bira sebi za ispovijed, 177 ČETVRTI DIO 1. Prethodna sprema pred samu ispovijed, 181 2. Čin ispovijedi, 182 3. O ispovijedi djece, 183 4. Pitanje za sedmogodišnju djecu koja prvi put dođu na ispovijed, 185 5. Pitanja za decu mušku i žensku od 7 do 14 godina od prilike mogla bi biti ova, 201 6. Pitanja za ispovijed odraslih hrišćana po rukovođenju 10 Božijih zapovijedi, 221 7. Zaključna pitanja pri svršetku ispovijedi, 228 8. Što se tiče ispovijedi za same sveštenike, to, osim više izloženijeh općijeh pitanja za svijetovnjake, duhovnik koji ispoveda svoga brata sveštenika, može ga pitati otprilike još i ovako, 288 9. Sveštenik poučava pokajnike, 292 10. Ispovijed bolesnijeh koji se pri kraju života nalazi, 293 PETI DIO 1. O epitimiji, 311 2. Molitva za one koji su sebe kletvom svezali, 323

Mitropolit Mitrofan Ban Strana: 324 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 20 cm Iz Predgovora Kada sam, u još mladim godinama, kao nov sveštenik, došao u priliku da ispovedam, odmah sam uvidio da za pravilno obaljvanje svete i spasonosne tajne ispovijedi nema dovoljno spreme. Ovo zadosta uznemiravalo me je, jer sam znao kakvu odgovornost na sebi nosi sveštenik koji nema potrebnog znanja da pri ispovijedi, pokajnika ispita o svijema grijehovima koji potiječu od njegovijeh duševnijeh i telesnijeh slabostih, i da ga pouči, ukoliko mu je potrebno, da se o daljega griješenja popravi i hrišćanski život nastavi. Poznajući ja ovako sebe da mi ovakva svojstva za ispovijed potrebna oskudjevaju, pa u težnji, da bih sebe u ovome nedostatku bar u nekoliki popravio, ja sam, u mojim mlađim godinama, o ovome često puta u razgovor stupao sa nekijema svojiema po činu drugovima, i iz toga manje ili više uverio sam se, da mnogi od njih, na žalost samnom zajdeno takvi nedostatak dijele. Što je naše vrlo revnosno sveštenstvo u ovijema stranama u duhovno spremi tako izostalo, nije ni baš ni čudo, pošto je ono, silimo okolnosti, često puta bivalo prinuđeno da se više bavi oružijem negoli knjigom. … Pri pisanju ovoga, poslužio sam se najboljijema, koje sam pri ruci mogao imati, srpskijema i ruskijema autorima. SADRŽAJ Predgovor, 5 PRVI DIO OPĆI POGLED NA SV.TAJNU POKAJANjA – ISPOVIJEDI DRUGI DIO O SVEŠTENIČKIM DUŽNOSTIMA PRI ISPOVIJEDI TREĆI DIO 1. U koje smo vrijeme dužni pristupiti na ispovijed? 133 2. Kako se hrišćanin ima priugotoviti za ispovijed? 139 3. Red za pristupanje na ispovijed valja mirno očekivati bez svake smetnje onoga koji se tada na ispovijed pred duhovnikom nalazi, 149 4. Ni jedan grijeh na ispovijedi ne valja utajiti ni zaboraviti, 152 5. Ne valja se stiđeti ispovjedati svoje grijehove, 156 6. Na ispovijedi ne valja se izvinjavati za svoje grijehove, 161 7. Pokajnik pri ispovijedi dužan je sam kazivati svoje grijehove, a ne očekivati da ga svešetnik za svaki grijeh pita, 164 8. Pokajnik, očitujući svoje grijehove, samoga sebe osuđuje, i tako, svojevoljno priznajući ih, dobija oproštaj i pomilovanje od Boga, 165 9. Šta se zahtijeva od pokajnika pri ispovijedi? 168 10. Ne valja očajavati, jer i najveće grehove Bog oprašta, samo kad se za njih grešnik iskreno pokaje, 171 11. Pomisao na potonji čas i zagrobni život pobuđuje grješnika na pokajanje, 173 12. Bog grešnika čeka na pokajanje i potonji čas može pomoći ako se grešnik iskreno pokaje, 176 13. Nije dozvoljeno da pokajnik mimo svojega nadležnoga sveštenika drugog duhovnika bira sebi za ispovijed, 177 ČETVRTI DIO 1. Prethodna sprema pred samu ispovijed, 181 2. Čin ispovijedi, 182 3. O ispovijedi djece, 183 4. Pitanje za sedmogodišnju djecu koja prvi put dođu na ispovijed, 185 5. Pitanja za decu mušku i žensku od 7 do 14 godina od prilike mogla bi biti ova, 201 6. Pitanja za ispovijed odraslih hrišćana po rukovođenju 10 Božijih zapovijedi, 221 7. Zaključna pitanja pri svršetku ispovijedi, 228 8. Što se tiče ispovijedi za same sveštenike, to, osim više izloženijeh općijeh pitanja za svijetovnjake, duhovnik koji ispoveda svoga brata sveštenika, može ga pitati otprilike još i ovako, 288 9. Sveštenik poučava pokajnike, 292 10. Ispovijed bolesnijeh koji se pri kraju života nalazi, 293 PETI DIO 1. O epitimiji, 311 2. Molitva za one koji su sebe kletvom svezali, 323

Algoritmi i strukture podataka Milo Tomašević Akademska misao, 2008. 406 strana, udžbenički format. Knjiga je oštećena i zaprljana u zadnjem delu što možete videti na slikama. Podvlačenje ili zapise nisam uočio. Knjiga je nastala kao rezultat potrebe za odgovarajućim udžbenikom iz predmeta Strukture podataka i u njenom pisanju učinjen je napor da ona može da bude korisna za čitaoce sa različitim nivoom predznanja. Posle prvog poglavlja koje predstavlja uvod u oblast, knjiga je podeljena na četiri dela: linearne strukture podataka, nelinearne strukture podataka, pretraživanja i sortiranje. Naglasak se stavljen na strukture podataka koje se nalaze u operativnoj memoriji, a knjiga takođe sadrži i pitanja i zadatke za samostalno rešavanje. Sadržaj PREDGOVOR, I 1 UVOD, 1 1.1 O ALGORITMIMA, 1 1.1.1 Kunvencije pseudojezika, 2 1.1.2 Analiza algoritama, 4 1.1.3 Implementaciju algoritama, 7 1.2 O STRUKTURAMA PODATAKA, 8 1.2.1 Klasifikacija struktura podataka, 11 1.2.2 Memorijska reprezentacija, 12 1.2.3 Operacije sa strukturama podataka, 14 DEO I LINEARNE STRUKTURE PODATAKA, l7 2 NIZOVI, 19 2.1 VRSTE NIZOVA, 19 2.2 OPERACIJE SA NIZOVIMA, 20 2.3 PREDSTAVLJANJE NIZOVA U MEMORIJI, 21 2.3.1 Smeštanje vektora, 22 2.3.2 Smeštanje matrica, 24 2.3.3 Smeštanje višedimenzionalnih nizova, 26 2.4 OPTIMIZAClJE PRI SMEŠTANJU NIZOVA, 28 2.4.1 Trougaone matrice, 29 2.4.2 Retki nizovi, 31 3 ULANČANE LISTE, 35 3.1 OSNOVNI POJMOVI I OSOBINE, 35 3.2 OPERACIJE SA JEDNOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 38 3.3 OPERACIJE SA KRUŽNIM ULANČANIM LISTAMA, 43 3.4 OPERACIJE SA DVOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 46 3.5 POREĐENJE ULANČANE I SEKVENCIJALNE REPREZENTACIJE LINEARNIH LISTA, 49 3.6 PRlMENE ULANČANIH LISTA, 52 3.6.1 Predstavljanje retkih nizova, 52 3.6.2 Predstavljanje skupova, 54 3.6.3 Predstavljanje polinoma, 57 4 STEKOVI, 61 4.1 DEFINICIJA STEKA, 61 4.2. IMPLEMENTACIJA STEKA I OPERAClJE SA NJIM, 62 4.2.1 Sekvencijalna reprezentacija steka, 63 4.2.2 Sekvencijalna implementacija više stekova, 66 4.2.3 Ulančana reprezentacija steka, 69 4.3 PRIMENE STEKOVA, 71 4.3.1 Obrada aritmetičkih izraza, 71 4.3.2 Rad sa potprogramima, 81 5 REDOVI, 91 5.1 DEFINICIJA REDA, 91 5.2 IMPLEMENTACIJA REDA I OPERACIJE SA NJIM, 93 5.2.1 Sekvencijalna reprezentacija reda, 93 5.2.2 Ulančana reprezentacija reda, 101 5.3 PRIORITETNI RED, 103 531 Vektorska implementacija prioritetnog reda, 103 5.3.2 Ulančana implementacija prioritetnog reda, 105 5.4 PRIMENE I PERFORMANSE REDOVA, 106 DEO II NELINEARNE STRUKTURE PODATAKA, 109 6 STABLA, 111 6.1 DEFINIClJE STABLA I TERMINOLOGIJA, 111 6.2 PREDSTAVLJANJE STABLA, 115 6.2.1 Grafičko predstavljanje, 115 6.2.2 Memorijska reprezentacija, 115 6.3 BINARNA STABLA 118 6.3.1 Osobine i vrste binarnih stabala, 118 6.3.2 Memorijska reprezentacija binarnih stabala, 121 6.3.3 Minimizacija dužine puta u binarnom stablu, 122 6.3.4 Operacije sa binarnim stablima, 128 6.3.5 Povezana binarna stabla, 136 6.4 PREDSTAVLJANJE STABLA VIŠEG STEPENA BINARNIM STABLOM, 139 6.5 PRIMENE STABALA, 145 6.5.1 Predstavljanje arilmeličkih izraza, 145 6.5.2 Predstavljanje ulančanih lista, 147 6.5.3 Stabla odlučivanja, 149 6.5.4 Stabla igara, 151 7 GRAFOVI, 155 7.1 DEFINICIJE GRAFA I TERMINOLOG1JA, 155 7.2 PREDSTAVLJANJE GRAFOVA, 158 7.2.1 Matrična reprezentacija, 158 7.2.2 Ulančana reprezentacija, 159 7.3 Poređenje matrične i ulančane reprezentacije, 161 7.3. OBILAZAK GRAFA, 162 7.3.1 Obilazak grafa po širini, 163 7.3.2 Obilazak grafa po dubini, 165 7.3.3 Primene algoritama obilaska, 161 7.4 OBUHVATNA STABLA, 172 7.5 ODREĐIVANJE DOSTIŽNOSTI ČVOROVA U GRAFU, 179 7.5.1 Određivanje matrice puta, 179 7.5.2 Primena matrice puta - odredivanje rekurzivnosti potprograma, 82 7.6 ODREĐlVANJE NAJKRAĆIH RASTOJANJA U GRAFU, 182 7.6.1 Određivanje najkraćih putevu između svih parova čvorova, 184 7.6.2 Određivanje najkraićih puteva od jednog čvora do svih ostalih, 188 7.7 PROTOK U GRAFOVIMA, 192 7. 7.1 Maksimizacija protoka u grafu, 193 7.7.2 Uparivanje grafa, 198 7.8 ODREĐIVANJE TOPOLOŠKOG PORETKA I KRITIČNOG PUTA, 200 7.8.1 Topološko sortiranje, 201 7.8.2 Određivanje kritičnog puta, 203 DEO III PRETRAŽIVANJE, 209 8 OSNOVNI METODI PRETRAŽIVANJA, 211 8.1 SEKVENCIJALNO PRETRAŽIVANJE, 211 8.1.1 Optimizacije sekvencijalnog pretraživanja, 213 8.1.2 Sekvencijalno pretraživanje u uređenim tabelama, 214 8.2 BINARNO PRETRAŽIVANJE, 216 8.2.1 Binarno pretraživanje u povećanoj tabeli, 218 8.2.2 Binarno pretraživanje u tabeli nepoznate veličine, 219 8.2.3 Interpolaciono pretraživanje, 220 8.2.4 Fibonacci-jevo pretraživanje, 221 9 STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.1 DEFINICIJA STABLA BlNARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.2 OSNOVNE OPERACIJE, 225 9.2.1 Ispitivanje stabla, 225 9.1.2 Umetanje, 228 9.2.3 Brisanje, 230 9.1.4 Analiza efikasnosti osnovnih operacija, 232 9.3 BALANSIRANJE STABLA, 236 9.3.1 Visinski balansirana (AVL) slabla, 237 9 3.2 Ostale vrste balansiranih stabala, 245 9.4 OPTIMALNO STABLO BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 248 9.5 PRIMENE STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 252 9.5.1 Tabela simbola, 252 9.5.2 Predstavljanje prioritetnog reda, 255 10 STABLA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.1 PRIMENA STABALA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.2 STABLA M-ARNOG PRETRAŽIVANJA, 261 10.2.1 Operacije, 262 1012 Osobine i performanse stabla m-arnog pretraživanja, 264 10.2.3 Implementacija, 266 10.3 B-STABLA, 266 10.4 B*-STABLA , 274 10.5 B+-STABLA, 276 10.6 STABLA DIGITALNOG PRETRAŽIVANJA, 280 11 HEŠIRANJE, 289 11.1 DEFINIClJE, 289 11.2 HEŠ FUNKClJE, 291 11.2.1 Heš funkcije nezavisne od raspodele ključeva, 292 11.2.2 Heš funkcije zavisne od raspodele ključeva, 298 11.3 RAZREŠAVANJE KOLIZIJA, 301 11.3.1 Otvorena adresiranje, 301 11.3.2 Ulančavanje, 311 11.4 EVALUACIJA PERFORMANSI UNUTRAŠNJEG HEŠIRANJA, 315 11.4.1 Performanse otvorenog adresiranja, 315 11.4.2 Performanse ulančavanja, 317 11.4.3 Komparativno poređenje tehnika unutrašnjeg heširanja, 317 11.5 SPOLJAŠNJE HEŠIRANJE, 319 11.5.1 Standardne tehnike spoljašnjeg heširanja, 320 11.5.2 Fleksibilne tehnike spoljašnjeg heširanja, 323 DEO IV SORTIRANJE, 331 12 UNUTRAŠNJE SORTIRANJE, 333 12.1 SORTIRANJE POREĐENJEM, 335 12.1.1 Metodi umetanja, 335 12.1.2 Metodi selekcije, 339 12.1.3 Metodi zamene, 351 12.1.4 Opšta procena performansi metoda sortiranja poređenjem, 360 12.2 METODI SORTIRANJA LINEARNE SLOŽENOSTI, 363 12.2.1 Sortiranje brojanjem, 363 12.2.2 Adresno sortiranje, 365 12.2.3 Radix sortiranje, 366 12.3 POREĐENJE EFIKASNOSTI METODA UNUTRAŠNJEG SORTIRANJA, 368 12.4 PRIMENA PRINCIPA SORTIRANJA-STATISTIKA PORETKA, 369 12.4.1 Određivanje minimuma i maksimuma, 369 12.4.2 Određivanje k-tog najmanjeg elementa, 370 13 SPOLJAŠNJE SORTIRANJE, 373 13.1 DIREKTNO SPAJANJE, 376 13.2 PRIRODNO SPAJANJE, 382 13.3 VIŠESTRUKO SPAJANJE, 384 13.4 POLIFAZNO SPAJANJE, 392 13.5 KASKADNO SPAJANJE, 398 13.6 ORGANIZACIJA BAFERA KOD SPOLJAŠNJEG SORTlRANJA, 400

Autor - osoba Bogdanović, Bogdan, 1922-2010 = Bogdanović, Bogdan, 1922-2010 Naslov Urbs & logos : ogledi iz simbologije grada / Bogdan Bogdanović Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1976 Izdavanje i proizvodnja Niš : Gradina, 1976 (Niš : Prosveta) Fizički opis 183, [122] str. s tablama ; 23 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂMisao (Broš.) Napomene Tiraž 3.000 Dopune i objašnjenja: str. 125-153 Bibliografija: str. 159-183. Predmetne odrednice Gradovi Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna MG136 (L)

U dobrom stanju! BATUŠIĆ, Slavko, kazališni djelatnik, pisac, povjesničar umjetnosti, leksikograf i prevoditelj (Novska, 2. VI 1902 — Zagreb, 25. IV 1979). Sin je kotarskog suca Antuna i Ide, rođ. Metzger. Osnovnu školu polazio je u Zlataru (1908–1913), a donjogradsku II realnu gimnaziju u Zagrebu, gdje je maturirao 1921. i upisao studij povijesti umjetnosti na Filozofskom fakultetu. Na poziv J. Benešića zaposlio se u jesen 1921. u HNK kao pomoćni redatelj I. Raića i B. Gavelle. Od 1922. do 1923. pomoćni je dramaturg, a od 1923. do 1929. tajnik uprave. U međuvremenu je diplomirao (1925) i kao stipendist zagrebačkog teatra boravio u Parizu (1925/1926), gdje je proučavao strukturu kazališta i nastavio studij povijesti umjetnosti i arheologije na Sorboni i Ecole de Louvre. U Zagrebu je stekao doktorat obranivši tezu Problem treće dimenzije u slikarstvu (1927). Od 1929. do 1935. tajnik je Drame, a od 1935. do 1940. glavni sekretar i povremeno zamjenik intendanta. U razdoblju od 1930. do 1938, bavio se režijom, ali je napušta zbog bolesti. Godinu dana (od 1940) bio je dramaturg, a dolaskom okupatora premješten je za bibliotekara u Sveučilišnu knjižnicu (1941–1945). Poslije oslobođenja postaje voditelj Arhiva i muzeja HNK, a od 1950. do 1972, kada odlazi u mirovinu, usporedo je i redoviti profesor na Akademiji za kazališnu umjetnost (povijest svjetskog i jugoslavenskih kazališta). Predavao je i u Glumačkoj školi HNK (1938–1941), u Zemaljskoj glumačkoj školi (1945–1950) i Dramskom studiju HNK (1948–1949). God. 1966. bio je jedan od utemeljitelja, a zatim i prvi voditelj Odsjeka za teatrologiju u Institutu za književnost (poslije Zavod za književnost i teatrologiju JAZU), gdje je radio na prikupljanju i sređivanju građe preuzete iz Arhiva i muzeja HNK. Održao je brojna predavanja o kazalištu i likovnim umjetnostima u zemlji i inozemstvu. Bio je član Društva književnika Hrvatske te dopisni i izvanredni član JAZU (od 1969). Dobio je više nagrada, a važnije su: Poljski zlatni križ za zasluge (1935), Nagrada grada Zagreba (1960, 1974), Nagrada »Vladimir Nazor« (1971), Sterijina nagrada (1975), Nagrada »Božidar Adžija« (1978). — Javio se pjesmom Groblje, u đačkom listu Zvono (1918, 7/8). O kazalištu je prvi put pisao u đačkom listu Vesna (1919). Prve članke o likovnoj umjetnosti objavio je 1920. u Jutarnjem listu i Novoj Evropi, a 1921. tiska u Almanahu ferijalnog saveza prvi putopis. Pisao je pjesme, novele, romane, putopise, drame, osvrte te književno intonirane tekstove o kazalištu i likovnoj umjetnosti. Javljao se u publikacijama: Savremenik (1921, 1923, 1927), Vijenac (1923), Književna republika (1925), Književnik (1928), Komedija (1934–1940), Pečat (1939), Hrvatska pozornica (1940/1941), Kazališni list (1945/1946–1947/1948), Hrvatsko kolo (1948, 1950), Ljetopis JAZU (1950), Republika (1954, 1960, 1963), Teatar (1955, 1956, 1958), Telegram (1960, 1963), Rad JAZU (1962), Kolo (1963, 1966), Forum (1968, 1973, 1974, 1976), Kaj (1968, 1969, 1972), Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju (1975–1977), Prolog (1976) i dr. Znanstvene i stručne, uglavnom teatrološke, tekstove tiskao je u inozemnim publikacijama: Bulletin international pour les théâtres populaires (Prag 1931), Il Ponte (Firenca 1955), Revue d’histoire du theâtre (Pariz 1964), Maske und Kothurn (Beč 1964–1966), Le théâtre dans le Monde (Pariz 1966), Studi Goldoniani (Venecija 1968), Szomszédság és közösség (Budimpešta 1972). Služio se pseudonimima E. Berković i Belan. Objavio je zbirku meditativne lirike te knjige proze, u rasponu od neoromantične fantastike (Čuda i čarolije) do realističke reportaže (Argonauti). Zapažena je njegova autobiografsko-memoarska proza natopljena psihološkim opažajima (Laterna magica) te kronika mladenačkih dana Prvi listopada dvadeset i prve (Forum, 1973, 4/5, 6). Posebnu pozornost izazvali su putopisi, plod Batušićeve strasti za putovanjima, ali i ogledalo njegova duha i kulture. Objavio je više književnih prikaza (o M. Mažuraniću, A. Nemčiću, M. Krleži, U. Donadiniju, M. Matkoviću, M. Crnjanskom, F. M. Dostojevskom, R. Rollandu, K. Hamsunu i dr.). Pjesmama, prozom i putopisima zastupljen je u više antologija. Neki njegovi radovi prevedeni su na češki, engleski, esperanto, njemački, poljski, slovački, talijanski. Napisao je libreto za Medvedgradsku kraljicu L. Šafraneka Kavića (praizvedena je u HNK 1927). Lirska drama Komorni trio dobila je poslije praizvedbe u HNK (1935) Demetrovu nagradu (1936), a izvedena je i u Brnu (1938), Pragu (1939) te na Radio-Zagrebu. Dramatizirao je (po francuskom prijevodu) roman J. Steinbecka Mjesec je zašao (HNK, 1945). Baveći se različnim kazališnim pojavama, stvaraocima i razdobljima, B. je objavio oko tristo i pedeset kritika, feljtona, eseja i studija. Pisao je o zagrebačkim kazališnim građevinama i prostorima, o repertoaru (poljski, ruski, mađarski, francuski, domaći), o prijelomnim datumima i događajima (Prva hrvatska riječ u starom teatru. Praizvedba Kukuljevićevog »Jurana i Sofije« u Sisku). Više je studija posvetio izvođenju W. Shakespearea, M. Držića, J. S. Popovića, I. Vojnovića, I. Cankara i M. Krleže, kao i mnogim kazališnim djelatnicima: J. Freudenreich, M. Ružička-Strozzi, A. Fijan, S. Miletić, B. Gavella i dr. Proučavao je školsko kazalište, kajkavski repertoar, uzajamne veze zagrebačkog te novosadskog i beogradskog glumišta. Pisao je o hrvatskim pokrajinskim kazalištima te o cenzuri, operi, baletu, skladateljima i scenografiji. Sintetski pregled djelatnosti HNK od 1860. do 1941. dao je u tekstu Vlastitim snagama (Enciklopedija HNK, Zagreb 1969), a raspravom Komediografija Tita Brezovačkog (Djela Tituša Brezovačkog, Stari pisci hrvatski, 29, Zagreb 1951) utemeljio je teatrološki pristup u valorizacijama hrvatskih dramatičara. Prilog o hrvatskom kazalištu objavio je u 10. knjizi H. Kindermanna Theatergeschichte Europas (Salzburg 1974). Za HNK režirao je 16 dramskih i 4 glazbena djela (V. Hugo, V. N. Gogolj, M. Maeterlinck, J. Kulundžić, K. Mesarić i dr.). — Batušićeva likovna djelatnost obuhvaća povijesne preglede Umjetnost u slici (Zagreb 1957), Pregled povijesti umjetnosti (Zagreb 1959), i tekst Pola vijeka hrvatskog slikarstva, 1900–1950 (katalog), Pola vijeka jugoslavenskog slikarstva (Zagreb 1953) te prikaze o djelu i izložbama T. Krizmana, V. Becića, Lj. Babića, A. Augustinčića i dr. U putopisima se osvrće i na likovne pojave (Rembrandtu u pohode, 1952). Uredio je zbirku hrvatske scenografije, a autor je više izložaba arhivsko-muzejske građe. — Kao leksikograf B. se javljao prilozima o kazališnim umjetnicima u Hrvatskoj enciklopediji (Zagreb 1941–1945), u enciklopediji za djecu Znanje i radost (Zagreb 1942–1944). Autor je više jedinica s područja književnosti, kazališta i likovne umjetnosti u Enciklopediji Leksikografskog zavoda (1955–1964), Enciklopediji Jugoslavije (1955–1971), glavni urednik i suradnik Enciklopedije likovnih umjetnosti (1959–1966) i glavni urednik Bibliografije rasprava i članaka (1967–1977). Stručni je recenzent i jedan od glavnih suradnika Enciklopedije HNK (1969), a surađivao je i u inozemnim enciklopedijskim izdanjima: Enciclopedia dello Spettacolo (Rim 1954–1966), Osterreichisches biographisches Lexikon (Beč 1974–1976), Teatral’naja ènciklopedija (Moskva 1961–1967) i Regie (Bremen 1965). — Bio je i urednik zagrebačkih kazališnih listova Teater (1929–1933), Kazališni list (1932–1934), Komedija (1934–1940) i Hrvatska pozornica (1940–1941) te dvaju Kazališna almanaha (1937, 1938), urednik i pokretač Suvremene biblioteke (1939–1946) te edicije Djela Miroslava Krleže (1946–1950). S D. Roksandićem uredio je Hrvatsko narodno kazalište, Zbornik o stogodišnjici 1860–1960 (1960), a glavni je urednik knjige Četiristogodišnjica rođenja Viljema Šekspira (1964). Priredio je i pogovorom popratio knjigu Božene Begović Stih – proza – teatar (1974). Preveo je više beletrističkih djela s francuskog i njemačkog, a za HNK 15 dramskih tekstova i libreta (G. B. Shaw, Sveta Ivana, 1925; R. Rolland, U revoluciji, 1927; V. Hugo, Lukrecija Borgia, 1930; Beaumarchais, Ludi dan ili Figarova svadba, 1932, 1947. i dr.). — U Batušićevu djelovanju sjedinjeno je izvanredno teorijsko i povjesničarsko znanje te praktično iskustvo stečeno dugogodišnjim i raznovrsnim radom u kazalištu, vokacija književnika, široka kultura i naobrazba, znanstvena akribija i urođena ljubav prema umjetnostima. Dostojni je nasljednik naših najboljih putopisaca, od R. Boškovića do A. G. Matoša. DJELA: Medvedgradska kraljica. Zagreb 1927. — Čuda i čarolije. Zagreb 1931. — Kroz zapadne zemlje i gradove. Zagreb 1932. — Na dragom tragu. Zagreb 1932. — Argonauti. Zagreb 1936. — Od Kandije do Hammerfesta. Zagreb 1937. — 23 pjesme. Zagreb 1938. — Komorni trio. Zagreb 1938. — Od Siene do Haarlema. Zagreb 1941. — Nordkap. Zagreb 1942. — Stanislavski u Zagrebu. Zagreb 1948. — Rembrandtu u pohode. Zagreb 1952. — Umjetnost u slici. Zagreb 1957, (1958!) 19612, 19673. — Laterna magica. Zagreb 1958. — Pejsaži i vedute. Zagreb 1959. — Pregled povijesti umjetnosti. Zagreb 1959 (do 1972. 8 izd.). — Lirika. Proza i članci. Putopisi (Priredio G. Krklec). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963. — Pjesme, pripovijest, roman; putopisi, članci. (Priredio M. Vaupotić). Zagreb 1973. — Hrvatska pozornica. Zagreb 1978. — Od Griča do Lutecije. Zagreb 1979. LIT.: Novak Simić: »Čuda i čarolije« od Slavka Batušića. Savremenik, 24(1931) 14/15, str. 207–208. — Branimir Livadić: Kroz zapadne zemlje i gradove (predgovor). Zagreb 1932, 5–11. — Ivo Kozarčanin: Slavko Batušić, Na dragom tragu. 15 dana, 3(1933) 2, str. 27. — Branimir Livadić: Slavko Batušić, »Komorni trio«. Hrvatska revija, 8(1935) 3, str. 160–161. — Ivo Kozarčanin: Batušićevi »Argonauti«. Ibid., 10(1937) 2, str. 97–100. — Mate Meštrović: Lirika S. Batušića. Obzor, 78(1938) 203, str. 1. — Antun Barac: Čežnja za daljinama. Hrvatska revija, 17(1944) 4, str. 191–201. — Stanko Gašparović: Slavko Batušić kao književnik i kazališni radnik. Hrvatsko kolo, 5(1952) 6, str. 353–355. — Miroslav Vaupotić: Pjesnik strasti i putovanja. Književnik, 2(1960) 7, str. 105–114. — Gustav Krklec: Slavko Batušić. Lirika. Proza i članci. Putopisi (predgovor). Pet stoljeća hrvatske književnosti, 112. Zagreb 1963, 7–18. — Antun Šoljan: Sasvim povučeni tip u skladištu prekooceanske robe. Telegram, 7(1966) 325, str. 12. — Pet decenija rada Slavka Batušića, Sterijino pozorje, XVI jugoslavenske pozorišne igre. Novi Sad 1971, 70–72. — Saša Vereš: Batušićev prozor u svijet. Izraz, 15(1971) 7, str. 38–46. — Tomislav Sabljak: 70 ljeta Slavka Batušića. Večernji list, 1972, 10. VI. — Mirjana Mitrović: Slavko Batušić, Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci. Knjiga i čitaoci, 7(1973) 7/10, str. 192–194. — Josip Pavičić (J. P.): Izbor iz djela Slavka Batušića. Večernji list, 17(1973) 4424, str. 5. — Veselko Tenžera: Kratka intima. Vjesnik, 34(1973) 9535, str. 9. — Miroslav Vaupotić: Literatura o Slavku Batušiću (u: Pjesme, pripovijest, roman, putopisi, članci). Zagreb 1973, 631–639. — Branimir Donat: Autobiografija – sentimentalna analiza duše. Književna istorija, 6(1974) 24, str. 665–672. — Jakov Jurišić: Batušić u izboru. Odjek, 27(1974) 3, str. 20–21. — Saša Vereš: Neumorna stjegonoša seobe. Ibid., 6, str. 18. — (Povodom 75-god. života, članci raznih autora i bibliografija). Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 3(1977) br. 1. — Igor Mrduljaš: Tamna strana glumišta. Prolog, 10(1978) 35, str. 171–172. — Slobodan P. Novak: Thalijin hram od papira i prašine. Oko, 6(1978) 23. II–9. III, str. 8. — Vlada Popović: Batušićeva Hrvatska pozornica. Scena, 14(1978) 4, str. 140–141. — Marija Grgičević: In memoriam Slavku Batušiću. U službi hrvatske Talije. Večernji list, 23(1979) 27. IV. — Branko Hećimović: In memoriam Slavku Batušiću. Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 5(1979) 11, str. 3–5. — Isti: Slavko Batušić. Scena, 15(1979) 2/3, str. 144–145. — Marijan Matković: Odlazak pjesnika u nepovrat. Vjesnik, 40(1979) 11 620, str. 13. — Jozo Puljizević: U povodu smrti Slavka Batušića. Najveći teatrolog našeg prostora. Oko, 7(1979) 3–17. VI, str. 16. — Saša Vereš: Slavko Batušić. Scena; 15(1979) 2/3, str. 142–143. — Svetozar Radonjić Ras: Memoari, istoriografija i ostalo. Izraz, 24(1980) XLVII/6, str. 636–645. — Dubravko Horvatić: Četiri knjige Teatrologijske biblioteke. Marulić, 14(1981) 1, str. 94–97.

Cod 482000022017 C00256973 dužina: 12 cm Spoljnji 1 prečnik: 4 cm Spoljnji 2 prečnik: 4,5 cm Unutrašnji prečnik priključka 1: 3,2 cm Unutrašnji prečnik priključka 2: 3,7 cm Whirlpool ADG 201 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 221 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 301 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 361 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 321 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 271 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 422 DISHWASHER WP Whirlpool ADG 462 DISHWASHER WP Whirlpool ADPU 502 WH DISHWASHER WP Whirlpool ADP 201 WH DISHWASHER WP Whirlpool ADP 301 IX DISHWASHER WP Whirlpool ADG 321 IX DISHWASHER WP Whirlpool ADP 522 IX DISHWASHER WP IGNIS ADL 101 DISHWASHER IG BAUKNECHT GCI 826 IX DISHWASHER BK BAUKNECHT GCX 723 DISHWASHER BK BAUKNECHT GCX 825 DISHWASHER BK BAUKNECHT GCF 625 WH DISHWASHER BK Whirlpool WIC 3C26 PF SA PRIVILEG RSFO 3T224 PRIVILEG RFO Edition 50 X BAUKNECHT OBFO Super Eco X BAUKNECHT OBUC Ecostar A3+ F X BAUKNECHT OBBC Ecostar A3+ F X BAUKNECHT OBIO Ecostar A3+ F S INDESIT DIFP EU CB 300 Hotpoint-Ariston HFO 3T121 W C SB BAUKNECHT OBFC Ecostar A3+ F FRANKE FDW 614 D7P DOS A++ FRANKE FDW 4510 E8P A++ INDESIT DFP 58T94 CA NX EU Whirlpool WFO 3T132 Whirlpool WFO 3T223 6.5P X Whirlpool WKIO 3T123 6.5P Whirlpool WBO 3T323 6.5P X Whirlpool WIO 3C23 6.5 E Whirlpool WFO 3C23 6.5 X BAUKNECHT BUO 3T323 P6.5M Whirlpool WFO 3T123 6.5P X Whirlpool WFO 3T323 6.5P Whirlpool WCIO 3T123 6.5PE BAUKNECHT BFO 3T323 P6.5M X BAUKNECHT BCIO 3T123 6.5PES CH Whirlpool WIO 3T123 6.5P Whirlpool WIO 3O33 DEL CN Whirlpool WBO 3O33 DL X CN FRANKE FDW 614 D10P LP A+++ Whirlpool WUO 3O33 DTL X Whirlpool WIO 3T323 6.5 BAUKNECHT BIO 3T323 PE6.5M BAUKNECHT BIO 3T323 P6.5 A Whirlpool WUO 3O33 DTL IGNIS GIC 3C26 F IGNIS GFE 2C26 Whirlpool WIC 3C24 BAUKNECHT BKUC 3C32 X C BAUKNECHT BKBC 3C32 X C BAUKNECHT BKIC 3C32 C S BAUKNECHT BKFC 3C32 C PRIVILEG RSBO 3T224 X Hotpoint-Ariston BDH20 1B53 BAUKNECHT BSUO 3O33 PF X BAUKNECHT BKIC 3C26 F IS Whirlpool WIC 3C34 F Whirlpool WFC 3C24 Whirlpool WFC 3C24 X INDESIT DIC 3C24 INDESIT DKIO 3T131 A FE INDESIT DIC 3C24 A INDESIT DIC 3C24 AC S INDESIT DIO 3C24 AC E Hotpoint-Ariston HIC 3C34 Whirlpool WIC 3C26 PF KR 60HZ Whirlpool WFO 3T123 PL X KR 60HZ Whirlpool WFC 3C26 PH 60Hz ARISTON LFC 3C26 X PH 60Hz PRIVILEG RCIC 3C24 A S Whirlpool WRUC 3C23 PF Whirlpool WRUC 3C23 PF X Whirlpool WRUO 3T333 DF X Whirlpool WSUO 3O23 PF PRIVILEG RIO 3C23 A E 6.5 X INDESIT DIO 3T131 A FE X PRIVILEG RIO 3T131 A FE X PRIVILEG RBO 3C23 A 6.5 X PRIVILEG RBO 3T131 A F X PRIVILEG RUC 2C24 A X PRIVILEG RUO 3C23 A 6.5 X PRIVILEG RUO 3T133 A F X INDESIT DFC 2C24 A X INDESIT DFO 3C23 A INDESIT DFO 3C23 A X INDESIT DFC 2C24 A INDESIT DBC 3C24 AC X INDESIT DIO 3T131 A FE IGNIS AIC 3C26 A F IGNIS AFC 2C24 PRIVILEG RFC 2C24 A IGNIS AFC 2C24 X PRIVILEG RFO 3C23 A 6.5 X INDESIT DFO 3T133 A F X PRIVILEG RFO 3T133 A F INDESIT DFC 2C24 B INDESIT DFO 3T133 A F INDESIT DFO 3C26 INDESIT DFO 3C26 X IGNIS ACIC 3C24 Whirlpool WFC 3C34 F X Hotpoint-Ariston HIC 3C26N WF Hotpoint-Ariston HIS 7030 WEL IKEA FINPUTSAD 704.756.22 IKEA FINPUTSAD 504.756.23 IKEA FINPUTSAD 304.756.24 IKEA FINPUTSAD 604.757.31 Whirlpool WIS 7030 PEF Whirlpool WI 7020 PEF Whirlpool WIS 7020 PEF Whirlpool WIS 9040 PEL Whirlpool WIS 7030 PEL Hotpoint-Ariston HI 5030 W Hotpoint-Ariston HI 5030 WEF Hotpoint-Ariston HI 5020 WC Hotpoint-Ariston HIS 7040 WEL Hotpoint-Ariston HI 5020 WEF Whirlpool WI 7020 PF Hotpoint-Ariston HIS 7040 WELO BAUKNECHT BBC 3C26 PF X A IS BAUKNECHT BIO 3T121 PE IS Whirlpool WIO 3O33 DEL IS Whirlpool WI 7020 P Whirlpool WB 6020 P X Whirlpool WFC 3C26N F Hotpoint-Ariston HIO 3T141 W Hotpoint-Ariston HBO 3T141 W B Hotpoint-Ariston HBO 3T141 W Hotpoint-Ariston HBO 3T141 W X Whirlpool WIC 3C34 PFE S Whirlpool WIC 3C34 PE Whirlpool WIO 3T133 PFE Whirlpool WCIO 3T341 PE Whirlpool WCIO 3T341 PES Whirlpool WIO 3O41 PL BAUKNECHT BCIO 3T133 PE CH BAUKNECHT BCIC 3T333 PFE CH BAUKNECHT OBBO PowerClean 6330 BAUKNECHT OBBC Ecostar 5320 BAUKNECHT OBIO PowerClean 6330 BAUKNECHT OBUO PowerClean 6330 BAUKNECHT OBIC Ecostar 5320 BAUKNECHT OBFO PowerClean 6330 BAUKNECHT OBFC Ecostar 5320 BAUKNECHT OBUC Ecostar 5320 Whirlpool WIO 3T141 PS Whirlpool WRIC 3C26 PF IS Whirlpool WBC 3C34 P B Whirlpool WBC 3C33 P X Whirlpool WRIC 3C34 PE HOTPOINT HDIC 3B+26 C W UK Hotpoint-Ariston HIC 3O33 WF HOTPOINT HFC 3C32 FW UK Whirlpool WFO 3O41 PL X Whirlpool WFO 3O41 PL X UK Whirlpool WFO 3O33 PL X Whirlpool WFO 3T133 P 6.5 X Whirlpool WFO 3T141 PF Whirlpool WKBC 3C34 P B Whirlpool WIO 3O33 PF X Hotpoint-Ariston HFC 3C41 CW X Whirlpool WBO 3T341 P X Whirlpool WKBC 3C34 P X Hotpoint-Ariston HFC 3T232 WG Whirlpool WBO 3T133 PF X Whirlpool WFO 3T141 P X Whirlpool WFP 5O41 PLG X Whirlpool WIO 3T133 PLE Whirlpool WFC 3C34 P X Whirlpool WIC 3C33 E Whirlpool WIC 3C33 F Whirlpool WFC 3C26 P X

Аутобиографија Милана Савића Прилике из мога живота иде у ред незамењљивих докумената о једном времену. Писана лако, непретенциозно, са окретањем назад (из угла човека који је при крају живота) одише једном незлобивошћу. Са друге стране, Савићев живот препун је занимљивих епизода које се памте. Читамо ту сећање на оца, на другу удају мајке, на ђачке и студентске дане проведене у Сегедину, Печују, Бечу, на прва картања, несташлуке, прва љубавна искуства. Везивно ткиво свих ових сећања је Милан Савић, који има специфични смисао за благ и одмерен хумор. (Поједине странице као да је исписивао Јаков Игњатовић.) Уз портрет Милана Савића, вреди видети и читаву галерију Савићевих савременика (Матавуљ, Предић, Нушић, Костић, Змај...) са којима је водио живу и занимљиву преписку, која се налази у другом делу књиге. CAДPЖAJ Скица зa портрет Милана Caвићa (M. Heнин), 7 ПРИЛИКЕ ИЗ МОГА ЖИВОТА I, 17 III, 47 Зашто нисам научио француски, 70 Животне исповести (Застава, 1925), 73 Књижевне исповести, 82 Из младих дана, 93 ДОДАТАК Писмо Симе Матавуља, 99 I (3. I 1888), 99 Напомена уз писмо Симе Матавуља, 102 Сима у Зајечару, 104 Напомена, 110 Писма Паји Марковићу Адамову, 111 I (I. XII 1887), III II (27. V 1899), 113 III (8. IV 1903), 114 Напомена уз писма Паји Марковићу Адамову, 114 Писма Уроша Предића, 115 I (26. I 1897), 115 II (9. V 1898), 117 III (3. I 1902), 119 IV (25. XII 8. XII 1910), 121 Напомена уз писма Уроша Предића, 124 Писма Бранислава Нушића, 125 I (7. IX 1900), 125 II (21. IX 1900), 126 III (4. X 1900), 127 Напомена уз писма Бранислава Нушића, 127 Писмо Јована Скерлића, 129 I (10. X 1909), 129 Напомена уз писмо Јована Скерлића, 129 Писмо Илије Огњановића Абуказема, 130 I (16. VI 1876.), 130 Напомена уз писмо Илије Огњановића Абуказема, 131 Писмо Стевана Поповића Пеције, 132 I (16/28. II 1890), 132 Напомена уз писмо Стевана Поповића Пеције, 132 Писма Јована Јовановића Змаја, 133 I (18. VII 1882), 133 II (10. VIII 1885), 134 III (7/16. XI 1889), 136 IV (11124. X 1901), 137 V (17/30. X 1901), 138 VI (y(очи) Hове Године 1903), 139 Напомена уз писма Јована Јовановића Змаја, 140 Преписка са Лазом Костићем, 141 I (1.(13) III. 1899), 141 II (2. II 1900), 142 III (4. II 1900), 143 IV (3. III 1900), 144 V (Лицем на Ђурђев дан 1900), 147 VI (jyни 1901]), 147 VII (2. XII 1901), 149 VIII (6. XII 1901), 150 IX (17. (4) XII 1901), 151 X (Други дан р. божића 1901), 154 XI (30. XII 1901), 155 XII (24. XII 1902), 156 XIII (9. VII 1907) , 158 Напомена уз преписку са Лазом Костићем, 158 Писмо Милану Давидовцу, 159 I (6. VIII 1913), 159 Напомена уз писмо Милану Давидовцу, 160 Преписка са Тихомиром Остојићем, 161 I (16. (28) V 1896), 161 II (4. XII 1897), 161 III (16. IV 1899), 162 IV (Без датума), 163 V (15. (28) XI 1905), 163 VI (28. XI 1905), 166 VII (16/29. XI 1905), 167 VIII (13. XII 1905), 168 IX (14. (27) XII 1905), 169 X (14/27. I 1906), 169 XI (16. (29) I 1906), 170 XII (18. (31) I 1906), 171 XIII (26. II 1906), 172 XIV (22. III 1906), 173 XV (13. IV 1906), 173 XVI (13. IV 1906), 174 XVII (14. (27) IV 1906), 174 XVIII (25. V1/8. VII 1906), 175 XIX (3. (16) X 1906), 176 XX (8. (21) X 1906), 176 XXI (12. X 1906), 177 XXII (Без датума), 178 XXIII (16. XII 1906), 179 XXIV (22. XII 1906), 179 XXV (11. I 1907), 180 XXVI (13. I 1907), 181 XXVII (31. I 1907), 182 XXVIII (9. (22) II 1907), 183 XXIX (4. (17) VI 1907), 183 XXX (5. (18) VI 1907), 184 XXXI (18. VI 1907), 185 XXXII (9. (22) VI 1907), 186 XXXIII (8. (21) IX 1907), 186 XXXIV (28. III (10. IV) 1908), 187 XXXV (5. V 1908), 188 XXXVI (6. (19) V 1908), 188 XXXVII (20. V 1908), 189 XXXVIII (24. V (6. VI) 1908), 190 XXXIX (13. (26) VI 1908), 191 XL (19. VI 1908), 192 XLI (26. VI 1908), 192 XLII (4. (17) VIII 1908), 193 XLIII (6. (18) VIII 1908), 194 XLIV (15. VIII 1908), 194 XLV (17. VIII 1908), 195 XLVI (21. VIII 1908), 195 XLVII (13. X 1908), 196 XLVIII (13. X 1908), 197 XLIX (19. VI 1909), 197 L (21. VI 1909), 199 LI (10. (23) VIII 1909), 200 LII (11. (24) VIII. 1909), 201 LIII (12. XI 1909), 202 LIV (13. I 1910), 202 LV (2. VII 1910), 203 Напомена уз преписку са Тихомиром Остојићем, 203 Напомена приређивача, 205 Мање познате речи, 210 Наслов: Прилике из мог живота Издавач: Akademska knjiga Страна: 216 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 13 x 22,5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86611-30-7

format: 2LP gatefold, Yugoslav licence, 2. pressing artist: DEEP PURPLE (UK) title: Made In Japan release date: 1973 label, Cat. No: Jugoton, LSPUR 70522/3 style: hard rock Ploče: VG- (4-); omot: G (3). 2. pressing. Ovo je jedan od pressinga iz 1973. godine (bilo ih je 3, od kojih su samo dva pomenuta na Discogsu), koji nosi isti matriks kod kao i treći, ali ga razlikujemo po rasporedu teksta na etiketama. Ovde je na A strani prve ploče napisano u 3 reda sa leve strane etikete: `SOKOJ / JUS N.N4 201 / Strana 1`. Matriks je ovaj: Matrix / Runout (Side A): LPUR-S-70522A 6373 MK Matrix / Runout (Side B): LPUR S 70522B 29373 ZP Matrix / Runout (Side C): LPUR S 70523A 7373 ZP Matrix / Runout (Side D): LPUR S 70523B 7373 ZP Na žalost, zlatna boja koju je u štampi koristio Jugoton se pokazala kao veoma nepostojana, pa je i pored najboljeg čuvanja bledela na delovima gde su bile ivice ploče jer karton nije bio dovoljno debeo. Zato danas gotovo da nema primerka koji nema `kružnicu` od ploče. Da li treba posebno napomenuti da je ovo najbolji live hard rock album svih vremena? Današnjim klincima nikad neće biti jasno da je posedovanje ovog albuma bio `conditio sine qua non` za druženje sa starijim rokerima i ulazak u beogradsku rock ekipu: svaki ton ovog albuma morao se znati... Ovo je bila azbuka i abeceda rock muzike. A1 Highway Star; A2 Child In Time B1 Smoke On The Water; B2 The Mule C1 Strange Kind Of Woman; C2 Lazy D Space Truckin` ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DEEP PURPLE, i ovih njenih članova: Roger Glover, Ian Paice, Jon Lord, dok su solo radovi Blackmore-a i Gillan-a dati u posebnim odeljcima moje prezentacije na Kupindu: I - DEEP PURPLE: STUDIJSKI ALBUMI, kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE - `Shades Of Deep Purple` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/76251697_LP-DEEP-PURPLE-Shades-Of-Deep-Purple-1968-USA-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73324577_LP-DEEP-PURPLE-Shades-Of-Deep-Purple-1968-India-Dum 2) LP DEEP PURPLE - `The Book Of Taliesyn` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/76251701_LP-DEEP-PURPLE-The-Book-Of-Taliesyn-74-Germany-VG- 3) LP DEEP PURPLE - `Deep Purple` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/74571405_LP-DEEP-PURPLE-Deep-Purple-1969-France-retko-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71995977_LP-DEEP-PURPLE-Deep-Purple-1981-Germany-ODLICNA 4) LP DEEP PURPLE - `Deep Purple In Rock` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/70169797_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1970-engleski-original-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569401_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67897853_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76252029_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/62304089_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/63732881_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-Jugoton-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76252025_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-G https://www.kupindo.com/Ploce/73321793_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1977-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/68911449_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1977-samo-ploca 5) LP DEEP PURPLE - `Fireball` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/76251689_LP-DEEP-PURPLE-Fireball-1971-France-vrlo-dobra 6) LP DEEP PURPLE - `Machine Head` (1972) https://www.kupindo.com/Ploce/71996001_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1976-Italy-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70506461_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1972-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76252009_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1972-2-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73321693_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1977-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73321645_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1977-G- 7) LP DEEP PURPLE - `Who Do We Think We Are` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/74569293_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973-USA https://www.kupindo.com/Ploce/62303957_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973- https://www.kupindo.com/Ploce/62361977_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973-VG 8) LP DEEP PURPLE - `Burn` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/69679605_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73321389_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-1-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73321221_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251853_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-NM-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71995985_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251873_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/76251889_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69679541_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-samo-ploca 9) LP DEEP PURPLE - `Stormbringer` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/70170121_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1974-danski-original https://www.kupindo.com/Ploce/74569409_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-veoma-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251917_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251933_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-VG-solidna https://www.kupindo.com/Ploce/76251941_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-G-solidna https://www.kupindo.com/Ploce/73322109_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-G- 10) LP DEEP PURPLE - `Come Taste The Band` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/73322265_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76251777_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69679565_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-samo-LP 11) LP DEEP PURPLE - `Perfect Strangers` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76251677_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74569417_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67897749_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-G- 12) LP DEEP PURPLE - `The House Of Blue Light` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/65440333_LP-DEEP-PURPLE-The-House-Of-Blue-Light-1987- 13) LP DEEP PURPLE - `Slaves And Masters` (1990) 14) LP DEEP PURPLE - `The Battle Rages On...` (1993) 15) LP DEEP PURPLE - `Purpendicular` (1996) 16) LP DEEP PURPLE - `Abandon` (1998) 17) LP DEEP PURPLE - `Bananas` (2003) 18) LP DEEP PURPLE - `Rapture of the Deep` (2005) 19) LP DEEP PURPLE - `Now What?!` (2013) 20) LP DEEP PURPLE - `Infinite` (2017) 21) LP DEEP PURPLE - `Whoosh!` (2020) 22) LP DEEP PURPLE - `Turning to Crime` (2022) --------------------------------------------------------------------- II - DEEP PURPLE: LIVE ALBUMI, selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE / The Royal Philharmonic Orchestra - `Concerto For Group And Orchestra` (1969) 2) 2LP DEEP PURPLE - `Made In Japan` (1972) https://www.kupindo.com/Ploce/70506677_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-2-press-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/73324537_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73324541_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69679629_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-F-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71995993_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569425_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1985-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70170405_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1987-ODLICNA 3) LP DEEP PURPLE - `Made In Europe` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/73322433_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74571257_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251953_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74571221_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76251961_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74571193_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73322485_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-G https://www.kupindo.com/Ploce/67897725_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1980-VG-VG- 4) 2LP DEEP PURPLE - `Deep Purple in Concert` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74571729_2LP-DEEP-PURPLE-In-Concert-1980-Germany-G-G- 5) LP DEEP PURPLE - `Live In London` (1982) 6) 2LP DEEP PURPLE - `Nobody`s Perfect` (1988) https://www.kupindo.com/Ploce/62484601_2LP-DEEP-PURPLE-Nobody-s-Perfect-1988-nove-ploce https://www.kupindo.com/Ploce/74569301_2LP-DEEP-PURPLE-Nobody-s-Perfect-1988-veoma-dobra 7) 2LP DEEP PURPLE - `Scandinavian Nights (Live In Stockholm 1970)`, (1988) - live album ---------------------------------------------------------------------- III - DEEP PURPLE: KOMPILACIJE, selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE - `Purple Passages` (1972) 2) 2LP DEEP PURPLE - `Mark I & II` (1973) 3) LP DEEP PURPLE - `24 Carat Purple` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/70506149_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251837_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251829_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73324545_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1978-2-pressing-G 4) LP DEEP PURPLE - `Powerhouse` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/73321353_DEEP-PURPLE-Powerhouse-1977-Greece-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73321337_DEEP-PURPLE-Powerhouse-1978-Germany-ODLICNA 5) LP DEEP PURPLE - `The Deep Purple Singles A`s & B`s` (1978) 6) LP DEEP PURPLE - `The Mark 2 Purple Singles` (1977) 7) LP DEEP PURPLE - `Deepest Purple (The Very Best Of Deep Purple)`, (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74569305_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70506285_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569313_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251973_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73324557_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/68911421_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing-G- 8) LP DEEP PURPLE - `Knocking At Your Back Door (The Best Of Deep Purple In The 80`s), (1991) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - DEEP PURPLE: SINGLOVI I EP PLOČE - selektivna vinilna diskografija: 1) SP DEEP PURPLE - `Speed King / Black Night` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/74569241_SP-DEEP-PURPLE-Black-Night-1970-India-retko-VG 2) SP DEEP PURPLE - `Strange Kind Of Woman / I`m Alone` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/74359445_SP-DEEP-PURPLE-Strange-Kind-Of-Woman-1971-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73324609_SP-DEEP-PURPLE-Strange-Kind-Of-Woman-I-m-Alone-71- 3) SP DEEP PURPLE - `Woman From Tokyo / Black Night (Live Version)` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/71975301_SP-DEEP-PURPLE-Woman-From-Tokyo-1973-odlicna 4) SP DEEP PURPLE - `Might Just Take Your Life / Coronarias Redig` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/74359461_SP-DEEP-PURPLE-Might-Just-Take-Your-Life-74-ODLICNA 5) SP DEEP PURPLE - `You Keep On Moving / Love Child` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/69679329_SP-DEEP-PURPLE-You-Keep-on-Moving-1976-redak-singl 6) EP DEEP PURPLE - `Smoke On The Water / Woman From Tokyo / Child In Time` (1977), 3-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76249657_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76249585_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74359489_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-3-press-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - PROJEKTI ČLANOVA DEEP PURPLE - selektivna vinilna diskografija: 1) EP ROGER GLOVER`S BUTTERFLY BALL - `Love Is All` (1974), 4-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76251625_EP-ROGER-GLOVER-DIO-Love-Is-All-1980-PERFEKTNA 2) LP PAICE ASHTON LORD - `Malice In Wonderland` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/73320961_LP-PAICE-ASHTON-LORD-Malice-In-Wonderland-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65440405_LP-PAICE-ASHTON-LORD-Malice-In-Wonderland-1977-PGP

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Frankenstein - Mary Wollstonecraft Shelley Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina.[2] Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike.[3] Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi. Meri Vulstonkraft Šeli (rođ. Godvin; engl. Mary Wollstonecraft Shelley; London, 30. avgust 1797 — 1. februar 1851) bila je britanski romanopisac, dramski pisac, esejist, biograf, putopisac i filozof. Najpoznatija je po svom gotičkom romanu Frankenštajn (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) koji govori o kapetanu koji je stvorio zombi-čudovište.[2] Meri se takođe bavila izdavanjem i promovisanjem dela svog supruga, romantičarskog pesnika i filozofa Persija Biša Šelija. Otac joj je bio politički filozof Vilijam Godvin, a majka filozof i feministkinja Meri Vulstonkraft. Meri Šeli je rođena 30. avgusta 1797. godine u Londonu, a mesec dana nakon njenog rođenja umrla joj je majka od porodiljske groznice. Godvin je odgajao i vaspitao Meri i omogućio joj bogato, neformalno obrazovanje, podstičući je da se pridržava njegovih liberalnih političkih teorija. Kada je Meri imala četiri godine, Godvin se oženio komšinicom, sa kojom je Meri imala problematične odnose.[3][4] Godine 1814. Meri je započela vezu sa jednim od političkih sledbenika njenog oca, Persijem Šelijem, pa se na kraju udala za njega. Zajedno sa svojom polusestrom Kler Klermont, Meri i Persi su otišli u Francusku, a potom putovali Evropom. Po povratku u Englesku, Meri je bila trudna i nosila Persijevo dete. Tokom sledeće dve godine, ona i Persi su se suočili sa ostrakizmom, konstantnim dugovima i smrću njihove prevremeno rođene ćerke. Venčali su se krajem 1816. godine, nakon samoubistva Persijeve prethodne žene, Harijet Vestbruk. Tokom 1816. godine, par je proveo leto sa Lordom Bajronom, Džonom Vilijamom Polidorijem i Kler Klermont u blizini Ženeve, Švajcarska, gde je Meri dobila ideju za svoj najpoznatiji roman Frankenštajn. Šelijevi su 1818. godine napustili Englesku i otputovali u Italiju, gde su njihovo drugo i treće dete umrli, a nakon toga Meri je rodila svoje poslednje i jedino preživelo dete, Persija Florensa. Godine 1822. njen suprug se utopio kada je njegova jedrilica potonula tokom oluje u blizini Vijaređa. Godinu dana kasnije, Meri se vratila u Englesku i od tada posvetila odgajanju svog sina i karijeri profesionalnog pisca. Poslednju deceniju svog života provela je boreći se sa bolešću, verovatno moždanim tumorom, i umrla u dobi od 53 godine. Sve do 1970-ih, Meri je uglavnom bila poznata po svojim naporima da objavi radove svog supruga i po romanu Frankenštajn, koji je nastavio da bude čitan i inspirisao mnoge pozorišne i filmske adaptacije. Savremeni naučnici dali su sveobuhvatniji pogled na Merina dostignuća. Ukazali su na povećano interesovanje za njen književni rad, posebno njene romane, među kojima su istorijski romani Valperga (engl. Valperga, 1823) i Perkin Vorbek (engl. Perkin Warbeck, 1830), apokaliptični roman Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), i njena poslednja dva romana Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Studije njenih manje poznatih dela, poput Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843 (engl. Rambles in Germany and Italy, in 1840, 1842, and 1843, 1844) i biografskih članaka za Lardnerovu enciklopediju, podržavaju gledište da je Meri Šeli ostala politički radikal tokom čitavog svog života. Merina dela često tvrde su saradnja i saosećajnost, naročito praktikovane od strane žene u porodici, način da se reformiše građansko društvo. Ovakav stav bio je direktno suprotstavljanje individualističkom romantičarskom etosu, promovisanom od strane Persija, i prosvetiteljskim političkim teorijama, artikulisanim od strane njenog oca, Vilijama Godvina. Biografija Mladost Stranica iz Godvinovog dnevnika koja beleži „Merino rođenje, 20 minuta nakon 11 sati uveče” Meri Šeli je rođena kao Meri Vulstonkraft Godvin u Samers Taunu, London, dana 30. avgusta 1797. godine. Bila je drugo dete feminističkog filozofa, prosvetitelja i pisca Meri Vulstonkraft i prvo dete filozofa, romanopisca i novinara Vilijama Godvina. Njena majka umrla je od porodiljske groznice ubrzo nakon što je Meri rođena, tako da je Godvin ostao sam da se brine o Meri i njenoj starijoj polusestri Feni Imlaj, koja je bila ćerka Meri Vulstonkraft i američkog špekulanta Gilberta Imlaja.[5][6] Godinu dana nakon smrti svoje supruge, Godvin je objavio Memoare autora Odbrane prava žena (engl. Memoirs of the Author of A Vindication of the Rights of Woman, 1798), koje je smatrao iskrenim i saosećajnim izrazom poštovanja. Međutim, kako su memoari otkrili aferu Vulstonkraftove i njeno vanbračno dete, delo je viđeno kao šokantno. Meri Godvin čitala je ove memoare i majčine knjige i negovala je uspomenu na svoju majku.[7][8][9] Meri je svoje najranije godine provodila srećno, ako je sudeći prema pismima Godvinove kućepaziteljke Luize Džons.[10][11] Ali, Godvin je često bio u velikim dugovima; osećajući da ne može odgajati decu sam, on je odlučio da se ponovo oženi.[12] Decembra 1801. godine, on se oženio Meri Džejn Klermont, dobro obrazovanom ženom koja je iz prethodnog braka već imala dvoje dece — Čarlsa i Kler.[b] Većini Godvinovih prijatelja se nije svidela njegova nova žena, opisujući je kao temperamentnu i svadljivu;[14][15][v] ali Godvin joj je bio predan, pa je brak bio veoma uspešan.[16][17] Meri je, s druge strane, mrzela svoju maćehu.[3][18][4] Godvinov biograf Kigan Pol kasnije je naveo da je gospođa Godvin više pažnje posvećivala svojoj deci, a zapostavljala decu Vulstonkraftove.[4] Godvinovi su zajedno osnovali izdavačku firmu pod nazivom M. Dž. Godvin koja je prodavala knjige za decu, kao i kancelarijski materijal, mape i igre. Ipak, biznis nije bio baš profitabilan, pa je Godvin bio primoran da pozajmi znatne sume kako bi firmu održao u životu.[19] On je nastavljao da uzima nove pozajmice kako bi vratio one stare, što je samo dovodilo do novih problema. Do 1809. godine, biznis Godvinovih bio je na ivici neuspeha i bio „skoro očajan”.[20] Godvin je bio spašen dužničkog zatvora zahvaljujući svojim filozofskim sledbenicima, među kojima je bio i Frensis Plejs, koji je nastavio da mu pozajmljuje novac.[21] Poligon (sa leve strane) u Samers Taunu, gde je Meri rođena i gde je provela najranije detinjstvo Iako je Meri stekla veoma malo formalnog obrazovanja, njen otac ju je podučavao u širokom spektru tema. On je često odvodio decu na obrazovne izlete, a oni su imali pristup kućnoj biblioteci, kao i bibliotekama mnogih intelektualaca koji su posećivali Godvinove, među kojima su bili romantičarski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž i bivši potpredsednik SAD Aron Ber.[22] Godvin je priznao da decu nije edukovao prema filozofiji Meri Vulstonkraft navedenoj u delima poput Odbrane prava žena (engl. A Vindication of the Rights of Woman, 1792), ali je Meri Godvin ipak stekla neobično i napredno znanje za devojku tog vremena. Ona je imala guvernantu, svakodnevnog tutora i čitala je mnoge očeve knjige za decu na temu rimske i grčke istorije, dok su još bile u rukopisima.[23][24][25] Za šest meseci tokom 1811. godine, ona je takođe pohađala školu u Ramstejdžu.[18] Njen otac ju je sa 15 godina opisao kao devojku „jedinstveno smelog, donekle naređivačkog, i živahnog duha. Njena strast prema znanju je velika, a njena istrajnost u svemu što preduzima je gotovo nepobediva”.[26][27] Jula 1812. godine, Godvin je poslao Meri na boravak kod porodice radikala Vilijama Bakstera, blizu Dandija, Škotska.[28] On je pisao Baksteru da se „bojao da je ona možda vaspitana ... kao filozof, možda čak i kao cinik”.[29] Naučnici su spekulisali da je ona možda poslata u Škotsku zbog zdravlja, kako bi je otac udaljio od loše strane njegovog poslovanja, ili kako bi je upoznao sa radikalnom politikom.[30] Meri je uživala u prostranom imanju Baksterovih i u društvu Baksterove četiri ćerke, a na sever se ponovo vratila u leto 1813. godine i ostala tamo punih deset meseci.[31][32] U njenom uvodu u Frankenštajnu iz 1831. godine, ona se prisetila: „već sam tada počinjala da pišem, ali u sasvim banalnom stilu. Ispod drveća na imanju koje je pripadalo ocu, kao i na zasenjenim padinama ogoljenih planina u blizini, rođeni su moji prvi sastavi, vazdušasti letovi moje mašte.”[33] Persi Biš Šeli Dana 26. juna 1814. godine, Meri je priznala Šeliju da je zaljubljena u njega na grobu svoje majke, gde su se oni tajno viđali.[34] Meri se verovatno prvi put srela sa radikalnim pesnikom i filozofom Persijem Bišem Šelijem između dva svoja boravka u Škotskoj.[35][36][37] Kada se po drugi put vratila kući 30. marta 1814. godine, Šeli je već bio napustio svoju suprugu i redovno je posećivao Godvina, kom je obećao da će mu pomoći da otplati dugove.[38][39][40] Šelijev radikalizam, posebno njegovi ekonomski stavovi, koje je upijao iz Godvinove Političke pravde (engl. Political Justice, 1793), otuđio ga je od njegove aristokratske porodice: porodica je od njega tražila da sledi tradicionalne uzore zemljišne aristokratije, a on je, nasuprot tome, želeo da donira veliku sumu porodičnog novca koji bi namenio planovima za pomoć hendikepiranima. Šeli je zbog toga imao problema, jer nije mogao da pristupi novcu sve dok nije nasledio imanje, pošto njegova porodica nije želela da on troši novac na projekte „političke pravde”. Nakon nekoliko meseci obećavanja, Šeli je rekao Godvinu da on neće moći da otplati sve njegove dugove. Godvin je tada bio ljut i osećao se izdanim.[41] Meri i Persi su počeli da se viđaju tajno na grobu njene majke, pa su se na kraju zaljubili jedno u drugo — ona je imala skoro 17 godina, dok je on bio gotovo 22-godišnjak.[42][34] Na Merino zaprepašćenje, njen otac nije odobravao, pa je čak pokušao da osujeti njihov odnos i spase „neumrljanu slavu” svoje ćerke. Otprilike u isto vreme Godvin je saznao za Šelijevu nemogućnost da plati njegove dugove.[43][44][41] Meri je, koja je kasnije pisala o njenoj „preteranoj i romantičnoj privrženosti ocu”,[45] bila zbunjena. Ona je Persija videla kao otelovljenje liberalnih i reformističkih ideja njenih roditelja iz 1790-ih godina, posebno Godvinovog viđenja braka kao represivnog monopola, koji se time bavio u izdanju Političke pravde iz 1793. godine, ali je nakon toga to porekao.[46][47][48] Dana 28. jula 1814. godine, par je tajno pobegao u Francusku i poveo sa sobom Merinu polusestru Kler Klermont,[49][50] pritom ostavljajući Šelijevu trudnu ženu za sobom. Nakon vremena provedenog u Kaleu, Meri ih je ubedila da otputuju u Pariz, pa je trio odatle, koristeći se magarcem, mulom, fijakerom, a i pešice, nastavio put kroz ratom opustošenu Francusku do Švajcarske. „Ličilo je na događaj iz nekog romana i predstavljalo je ovaploćenje romanse”, prisećala se Meri Šeli tokom 1826. godine.[51] Dok su putovali, Meri i Persi su čitali dela njene majke i drugih pisaca, vodili zajednički dnevnik i nastavili svako svoje stvaralaštvo.[52] Dok su bili u Lucernu, nedostatak novca primorao ih je na povratak. Oni su putovali nizvodno Rajnom i kopnom do holandske luke Marslajs, pa su konačno stigli u Grejvsend, Kent, 13. septembra 1814. godine.[53][54] Persi Biš Šeli bio je inspirisan radikalizmom Godvinove Političke pravde (1793). Kada je pesnik Robert Sauti upoznao Šelija, osećao se kao da vidi sebe iz 1790-ih.[55] (portret izradila Amelija Kuran, 1819.) Situacija sa kojom se Meri suočila nakon povratka u Englesku bila je puna komplikacija, od kojih su neke bile potpuno nepredviđene. Da li pre ili tokom puta, ona je ostala u drugom stanju. Ona i Persi su sada bili bez novca, a na Merino istinsko iznenađenje, njen otac odbio je da ima bilo kakve veze s njom.[56][46][57][58] Par je sa Kler iznajmio stan u Samers Taunu, a kasnije na Nelson Skveru. Oni su nastavili da intenzivno čitaju i pišu i zabavljali su se sa Šelijevim prijateljima, među kojima su tu bili Tomas Džeferson Hog i Tomas Lav Pikok.[59] Šeli je ponekad napuštao kuću na kratko kako bi izbegao susrete sa zajmodavcima.[60][61] Uzrujana pisma otkrila su patnju koju su oni proživljavali tokom ovih razdvajanja.[62][63] Trudna i često bolešljiva, Meri je morala da se nosi sa Šelijevom radošću povodom rođenja njegovog sina sa Harijet krajem 1814. godine i njegovim stalnim izlascima sa Kler Klermont.[g] Delimično su je tešile Hogove posete, koji joj se u početku uopšte nije dopadao, ali ga je ubrzo smatrala bliskim prijateljem.[65] Činilo se da je Šeli želeo da Meri i Hog budu ljubavnici; Meri nije odbacila ovu ideju, pošto je i ona, kao i Šeli, verovala u ideju slobodne ljubavi.[66][67] U praksi, ona je volela samo Šelija i činilo se da se nije usudila da preduzme veće korake od flertovanja sa Hogom.[68][69][70][d] Dana 22. februara 1815. godine, ona je, dva meseca pre termina, na svet donela devojčicu, koja nije imala velike šanse da preživi.[71] Iste godine, 6. marta, ona je napisala Hogu: Najdraži, moja beba je mrtva — dođi što pre možeš da me vidiš. Želim da te vidim — bila je savršeno dobro kada sam otišla na spavanje — probudila sam se tokom noći da je podojim, ali se činila da spava toliko čvrsto da nisam htela da je budim. Bila je mrtva već tada, ali nismo znali pre jutra — po njenog izgledu verovatno je umrla od grčeva — Da li ćeš doći — ti si tako mirno stvorenje i Šeli se boji groznice zbog mleka — pošto nisam više majka sada.[72] Gubitak deteta izazvao je akutnu depresiju kod Meri, koju su progonile vizije njene bebe; ali, ona je opet zatrudnela i oporavila se do leta.[73][74] Sa oživljavanjem Šelijevih finansija nakon smrti njegovog dede, Biša Šelija, par je otišao na odmor u Torki, a nakon toga iznajmio kuću na dva sprata u Bišopsgejtu.[75][76] Malo toga je poznato o Merinom životu iz tog doba, s obzirom da je njen dnevnik iz perioda od maja 1815. do jula 1816. izgubljen. U Bišopsgejtu je Šeli napisao svoju poemu Alastor, a Meri se porodila 24. januara 1816. godine. Dečak je dobio ime Vilijam, po njenom ocu, a uskoro je dobio i nadimak „Vilmaus”. U svom romanu Poslednji čovek (lat. The Last Man) Meri je zamišljala i prisećala se Bišopsgejta kao rajskog vrta.[77] Ženevsko jezero i Frankenštajn Deo rukopisa Frankenštajna Maja 1816. godine, Meri, Persi i njihov sin otputovali su u Ženevu zajedno sa Kler Klermont. Oni su planirali da leto provedu sa Lordom Bajronom, sa kojim je Kler, nakon nedavne afere, ostala trudna.[78] Oni su u Ženevu stigli 14. maja 1816. godine, gde je Meri sebe oslovljavala sa gospođa Šeli. Bajron im se pridružio 25. maja, a njegova pratnja bio je mladi fizičar Džon Vilijam Polidori,[79] koji su iznajmili vilu Dionati blizu Ženevskog jezera, dok je Persi Šeli iznajmio manju zgradu pod nazivom Mezon Šapui na doku.[80][81][82] Oni su vreme provodili pišući, vozeći se čamcem po jezeru i pričajući do kasno u noć.[83] Meri se sećala da je to bilo „vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”.[84][83][đ] Sedeći oko logorske vatre u Bajronovoj vili, društvo se zabavljalo nemačkim pričama o duhovima, što je Bajronu dalo ideju da „svako napiše strašnu priču”.[85][86] Ne mogavši da smisli bilo kakvu priču, Meri je postala zabrinuta. „Svakog jutra su me pitali jesam li smislila priču i svakog jutra sam davala ponižavajući negativan odgovor”.[87] Jedne junske večeri, razgovor se prebacio na temu prirodnih principa života. Meri je napomenula da se „leš možda može reanimirati; galvanizam je ukazao na mogućnost takvih stvari”.[88] To je bilo nakon ponoći pre nego da svi odu na spavanje. Meri, ne mogavši da zaspi, postala je opsednuta svojom maštom dok je posmatrala razjareni užas njenog „budnog sna”, njene strašne priče:[89] Videla sam bledog studenta poročnih veština kako kleči pokraj stvari koju je sastavio. Videla sam groznu opsenu ispruženog čoveka, i onda, pomoću rada nekog snažnog motora, on je pokazao znake života i pokrenuo se mučnim, poluvitalnim znacima života. Zastrašujuće, nego kako; krajnje zastrašujuća bila bi posledica nastojanja bilo kog čoveka da se ruga čudesnom mehanizmu Stvoritelja sveta.[90][e] Ona je počela da piše, s namerom da stvori kratku priču. Uz ohrabrenje svog supruga, ona je proširila priču u roman pod nazivom Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus) koji je objavljen 1818. godine.[91][92] Ona je kasnije opisala to leto u Švajcarskoj kao momenat „kada je prvi put prešla iz detinjstva u život”.[79] Priča njenog romana korišćena je kao osnova za brojne kasnije priče i filmove. Septembra 2011. godine, astronom Donald Oslon je, posetivši vilu na Ženevskom jezeru godinu dana ranije i razmotrivši podatke o pokretima meseca i zvezda, zaključio da se njen „san na javi” odigrao između „dva i tri sata posle ponoći” dana 16. juna 1816. godine, nekoliko dana nakon što je Bajron predložio da svako od njih napiše strašnu priču.[93] Autorstvo nad Frankenštajnom Otkad je Frankenštajn anonimno objavljen 1818. godine, brojni čitaoci i kritičari raspravljali su o njegovom poreklu i pojedinačnom doprinosu Šelijevih.[94] Postoje razlike između izdanja iz 1818, 1823. i 1831. godine, za šta je Meri napisala da „suprugu sigurno ne duguje slučajan predlog, niti bilo kakav nalet osećanja, i sem njegovih podsticaja, on nije imao nikakvog doprinosa onom obliku dela kakvo je izašlo u javnost”. Ona je napisala da je, koliko se ona seća, predgovor romana bio Šelijevo delo. Džejms Riger zaključio je da je Persijeva „pomoć u svakom delu izrade knjige bila toliko obimna da se teško može doći do zaključka da li njega posmatrati kao urednika ili manje značajnog saradnika”, dok je Ana Melor kasnije tvrdila da je Persi „samo odradio brojne tehničke korekcije i nekoliko puta pojasnio narativni i tematski kontinuitet teksta”.[95] Čarls Robinson, urednik fototipskog izdanja Frankenštajnovih, zaključio je da su Persijevi doprinosi romanu bili „ništa više nego što većina izdavačkih urednika obezbeđuje novim (ili starim) autorima ili, zapravo, šta kolege čine jedni drugima nakon što pročitaju delo koje ovaj drugi piše”.[96] Bat i Marlou Nakon njihovog povratka u Englesku, Meri i Persi su se — zajedno sa Kler Klermont, koja je iznajmila stan u blizini — preselili u Bat, gde su se nadali da će Klerinu trudnoću držati u tajnosti.[97][98] Tamo je Meri primila dva pisma od svoje polusestre Feni Imlaj, koja se žalila kako nesrećno živi; dana 9. oktobra Feni je napisala „uznemirujuće pismo” iz Bristola koje je navelo Persija da užurbano ode u potragu za njom, ali bezuspešno. Sutradan, 10. oktobra ujutru, Feni Imlaj je pronađena mrtva u sobi jedne krčme zajedno sa oproštajnom porukom i bocom laudanuma. Dana 10. decembra, Persijeva prva žena, Harijet Vestbruk, pronađena je udavljena u jezeru u Hajd parku, London.[99][100] Oba samoubistva bila su zataškana. Harijetina porodica omela je Šelijeve pokušaje — koje je Meri u potpunosti podržavala — da preuzme starateljstvo nad Harijetinom decom. Njegovi advokati savetovali su ga da će se slučaj znatno olakšati ukoliko se on bude venčao, pa su se Meri, koja je opet bila trudna, i on venčali 30. decembra 1816. godine u Londonu.[101][102][103] Merini roditelji bili su prisutni na svadbi i njihovo venčanje označilo je kraj loših odnosa.[104][105] Kler Klermont se porodila 13. januara naredne godine, a beba se u početku zvala Alba, kasnije Alegra.[106][107][ž] Marta iste godine, sud je presudio da je Persi moralno nepodoban da preuzme starateljstvo nad decom, koju je sud kasnije dodelio hraniteljskoj porodici.[108][109] Šelijevi su se, zajedno sa Kler i Albom, takođe marta, preselili u Marlou, u veliku, vlažnu kuću na obali Temze. Tu je Meri na svet donela još jedno dete, ćerku Klaru, 2. septembra. U Marlouu su se zabavljali sa svojim novim prijateljima Merijen i Lijem Hantom, radili na novim delima i često raspravljali o politici.[94] Početkom leta 1817. godine, Meri je završila Frankenštajna, koji je anonimno objavljen januara naredne godine. Čitaoci i kritičari pretpostavili su da je to bilo Persijevo delo, s obzirom da je knjiga objavljena sa njegovim predgovorom i bila je posvećena njegovom političkom heroju Vilijamu Godvinu.[110][111] U Marlouu je Meri redigovala zajednički dnevnik pisan tokom njihovog zajedničkog putovanja iz 1814. godine, dodajući materijal napisan u Švajcarskoj 1816. godine i Persijevu poemu Mon Blan (engl. Mont Blanc). Rezultat svega toga bila je Istorija šestonedeljne ture (engl. History of a Six Weeks` Tour), objavljena novembra 1817. godine. Te jeseni, Persi je često odlazio od kuće u London kako bi izbegao zajmodavce. Pretnja dužničkim zatvorom, u kombinaciji sa lošim zdravljem i pretnjom da izgube starateljstvo nad decom, doprineli su odluci da par napusti Englesku i otputuje u Italiju 12. marta 1818. godine i povede Kler i Albu sa sobom.[112][113][114][115] Nisu imali nameru da se vraćaju nazad.[116] Italija Vilijam Vilmaus Šeli, naslikan neposredno pre svoje smrti od malarije 1819. godine (autor Amelija Kuran, 1819) Jedan od prvih zadataka prilikom dolaska u Italiju bio im je da Bajronu, koji je živeo u Veneciji, predaju Albu. On se složio da je odgaja dokle god ne bude imao bilo šta sa Kler.[117][118][119] Šelijevi su potom započeli svoju lutajuću egzistenciju, nikada se ne nastanivši ni u jednom mestu na duži period.[120][z] Usput su sticali brojne prijatelje od kojih su im se neki i pridruživali na putu. Par je svoje vreme posvetio čitanju, pisanju, učenju, razgledanju gradova i druženju. Italijanska avantura bila je, nažalost, prekinuta kada su oba Merina deteta umrla — prvo Klara, septembra 1818. godine u Veneciji, a potom i Vilijam, juna 1819. godine u Rimu.[121][122][i] Ovi gubici bacili su je u duboku depresiju koja ju je izolovala od Persija,[124] koji je napisao u svom dnevniku: Najdraža Meri, zašto si nestala, i ostavila me samog u ovom sumornom svetu? Tvoj oblik ovde je zaista divan ali tvoja umetnost je pobegla, sišla niz sumoran put što Sorou čini mračnim boravištem. Za tvoje dobro ja ne mogu da te pratim ali ti se zbog mene vrati.[125] Neko vreme, Meri je utehu nalazila samo u pisanju.[126] Rođenje njenog četvrtog deteta, sina Persija Florensa Šelija 12. novembra 1819. godine, konačno je popravilo njeno raspoloženje,[127] iako je negovala sećanje na svoju izgubljenu decu do kraja života.[128] Italija je Šelijevima, Bajronu i drugim izgnanicima obezbedila političku slobodu nedostižnu kod kuće. Uprkos suočavanju sa gubicima, Italija je za Meri Šeli postala „zemlja čija su sećanja poput rajske slike”.[129] Godine provedene u Italiji bile su period intenzivne intelektualne i kreativne aktivnosti Šelijevih. Dok je Persi napisao niz velikih pesama, Meri je napisala autobiografski roman Matildu (engl. Matilda),[130] istorijski roman Valpergu (engl. Valperga) i drame Prozerpina (engl. Proserpine) i Midas (engl. Midas). Meri je Valpergu napisala kako bi pomogla ublažavanju finansijskih poteškoća njenog oca, pošto je Persi odbio da mu dalje pomaže.[131] Ona je često bila fizički bolesna, ali i sklona depresijama. Morala je da se nosi sa Persijevim interesovanjem za druge žene, među kojima su bile i Sofija Stejsi, Emilija Vivijani i Džejn Vilijams.[132][133][134] Otkad se Meri složila sa njegovim verovanjem u neekskluzivnost braka, počela je da stvara emocionalne veze sa muškarcima i ženama iz njihovog kruga prijatelja. Posebno su joj postali dragi grčki revolucionar Princ Aleksandar Mavrokordato i Džejn i Edvard Vilijams.[135][136][137][j] Kler Klermont, Merina polusestra i Bajronova ljubavnica (autor Amelija Kuran, 1819) Decembra 1818. godine Šelijevi su otputovali na jug zajedno sa Kler Klermont i svojom poslugom, smestivši se u Napulj, gde su ostali tri meseca. Za vreme provedeno u Napulju imali su samo jednu posetu, izvesnog fizičara.[138][139] Dve godine kasnije, oni su se našli na meti optužbi i pretnji od strane Paola i Elize Fogi, bivše posluge koje je Persi otpustio u Napulju ubrzo nakon što su se Fogijevi venčali.[140] Fogijevi su objavili da je 27. februara 1819. godine u Napulju Šeli registrovao kao svoje i Merino dvomesečno dete pod imenom Elena Adelejd Šeli.[140][141] Fogijevi su takođe tvrdili da je dete bilo Klerino.[142][143][144] Biografi su kasnije nudili različite interpretacije ovog događaja: da je Persi odlučio da usvoji lokalno dete kako bi umirio Meri nakon smrti dvoje dece, da je dete bilo njegovo i Klerino, Elizino, ili neke druge nepoznate žene, ili da je dete bilo Elizino i Bajronovo.[145][146][147][148][k] Meri je na to odgovorila da bi ona svakako znala da je Kler bila trudna, ali i dalje nije jasno koliko je ona zaista znala.[146][149][150] Događaji u Napulju, gradu kog je kasnije Meri nazvala „rajem nastanjenim đavolima”,[146] ostali su obavijeni velom misterije.[l] Jedino što je sigurno je to da sama Meri nije bila majka tog deteta. Elena Adelejd Šeli umrla je u Napulju 9. juna 1820. godine.[151][152] Tokom leta 1822. godine, trudna Meri se zajedno sa Persijem, Kler i Edvardom i Džejn Vilijams preselila u izolovanu Vila Magni, na obali mora blizu zaseoka San Terenco u zalivu Leriči. Kada su se nastanili, Persi je Kler saopštio loše vesti da je njena ćerka Alegra preminula od tifusa u manastiru Banjakavalo.[153][154] Meri je bila rastrojena i nesrećna u skučenoj i zabačenoj Vila Magni, koju je čak smatrala tamnicom.[155][156][157] Ona je 16. juna pobacila, izgubivši pritom toliko krvi da je umalo preminula. Umesto da čekaju doktora, Persi ju je potopio u kadu sa ledom kako bi zaustavio krvarenje — postupak za koji mu je doktor kasnije rekao da je spasao Merin život.[158] Stvari se tog leta nisu baš najbolje odvijale između Meri i Persija. Naime, on je sve više vremena provodio sa Džejn Vilijams umesto sa svojom depresivnom i iscrpljenom ženom.[159][160][161] Veći deo kratkih pesama koje je Persi napisao u San Terencu bile su posvećene Džejn, a ne Meri. Obala je Persiju Šeliju i Edvardu Vilijamsu pružila priliku da uživaju u njihovoj „savršenoj letnjoj igrački”, novoj jedrilici.[158][162] Brod su bili dizajnirali Denijel Roberts i Edvard Triloni, Bajronov obožavalac koji se ovom društvu pridružio januara 1822. godine.[163] Dana 1. jula iste godine, Persi Šeli, Edvard Elerker Vilijams i kapetan Denijel Roberts isplovili su južnom obalom ka Livornu. Tamo je Persi razgovarao sa Bajronom i Lijem Hantom o pokretanju radikalnog časopisa koji bi se zvao Liberal.[164] Šeli i Vilijams su 8. jula krenuli na povratak do Leričija zajedno sa njihovim, osamnaestogodišnjim, čamdžijom Čarlsom Vivijanom.[165] Oni nikada nisu stigli na cilj. Pismo koje je stiglo od Hanta upućeno Šeliju, a poslato u Vila Magni, datirano na 8. jul, sadržalo je sledeće reči: „molim te piši nam i reci nam kako si stigao kući, pošto su nam rekli da je bila oluja nakon što ste vi isplovili u ponedeljak, veoma smo zabrinuti”.[166] Meri je kasnije prokomentarisala trenutak kada je pročitala pismo: „Papir mi je ispao iz ruku; zadrhtala sam”.[166] Ona i Džejn Vilijams očajnički su požurile do Livorna, a potom do Pize, kako bi se uverile da su im muževi još uvek živi. Deset dana nakon oluje, tri tela isplovila su na obalu blizu Vijaređa, na pola puta između Livorna i Leričija. Triloni, Bajron i Hant kremirali su Persijev leš na plaži u Vijaređu.[167] Povratak u Englesku i književna karijera `[Frankenštajn] je najlepše delo za koje sam ja čuo da je neko napisao sa 20 godina. Sada imaš 25 godina. I, na svu sreću, nastavila si u smeru čitanja i kultivisala svoj um na najdivniji način, što te je učinilo velikim i uspešnim piscem. Ako ti ne možeš da budeš nezavisna, ko onda može?` — Reči Vilijama Godvina upućene Meri Šeli[168] Nakon smrti njenog muža, Meri je godinu dana živela sa Lijem Hantom i njegovom porodicom u Đenovi, gde je često viđala Bajrona i prepisivala njegove poeme. Rešila je da živi od pisanja i za svog sina, ali njena finansijska situacija bila je neizvesna. Dana 23. jula 1823. godine ona je napustila Đenovu i otputovala u Englesku, smestivši se u Strendu, London, sa svojim ocem i maćehom, sve dok nije dobila malu pozajmicu od svog svekra koja joj je omogućila da se samostalno smesti u kući u blizini.[169] Timoti Šeli se u početku složio da podrži svog unuka, Persija Florensa, samo ukoliko on dobije starateljstvo nad njim. Meri je tu ideju momentalno odbacila.[170][171] Umesto toga, ona je od Timotija uspela da izvuče minimalnu godišnju isplatu (koju je morala da vrati kada je Persi Florens nasledio imanje), ali je Timoti do kraja svog života odbijao da je vidi uživo i bavio se njom isključivo preko advokata. Meri se jedno vreme, pored drugih književnih napora, bavila i redigovanjem suprugovih pesama, ali se brinula zbog ograničenih opcija oko svog sina. Timoti je pretio da će joj ukinuti isplatu ukoliko bilo kakva biografija njegovog sina bude objavljena.[172][173][174] Godine 1826. Persi Florens je postao zakonski naslednik imanja Šelijevih, pošto je Šelijev i Harijetih sin, Čarls Šeli, preminuo. Timoti je povećao Merinu isplatu sa 100 na 250 dolara, ali je situacija još uvek bila teška kao i ranije.[175] Meri je uživala u stimulativnom društvu kruga prijatelja oko Vilijama Godvina, ali ju je siromaštvo sprečavalo da se druži na način na koji je želela. Ona se takođe osećala odbačeno od strane onih koji, poput Timotija, i dalje nisu odobravali njen brak sa Persijem.[176] Leta 1824. godine Meri se preselila u Kentiš Taun u severnom Londonu kako bi bila blizu Džejn Vilijams. Ona je možda, kako navodi njen biograf Mjurijel Spark, pomalo bila zaljubljena u Džejn. Džejn ju je kasnije razočarala tračarenjem da je Persi više voleo nju nego Meri, navodno zbog Merine nepodesnosti u ulozi supruge.[177] Otprilike u to vreme, Meri je radila na svom romanu Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), a pomagala je i nizu prijatelja koji su pisali memoare o Bajronu i Persiju — što su bili počeci njenih pokušaja da svog supruga učini besmrtnim, odnosno sačuva od zaborava.[178] Ona je takođe upoznala američkog glumca Džona Hauarda Pejna i američkog pisca Vašingtona Irvinga, koji su je zaintrigirali. Pejn se zaljubio u nju i 1826. godine ju je zaprosio. Ona je odbila, rekavši da posle braka sa jednim genijem, ona se može udati samo za još jednog genija.[179] Pejn je prihvatio odbijanje i bezuspešno probao da razgovara sa svojim prijateljem Irvingom da je i on zaprosi. Meri je bila svesna tog plana, ali je nejasno koliko ozbiljno ga je uzela u obzir.[180][181] Minijatura Meri Šeli autora Redžinalda Istona, navodno naslikana po uzoru na njenu smrtnu masku (c. 1857)[182] Godine 1827. Meri je bila deo plana koji je omogućio njenoj prijateljici Izabelom Robinson i Izabelinoj ljubavnici, Meri Dijani Dods (koja je stvarala pod imenom Dejvid Linsdej), da odu u Francusku i žive tamo kao muž i žena.[183][lj] Uz pomoć Pejna, kome nije ispričala sve detalje, Meri je uspela da dobije lažne pasoše za ovaj par.[184] Godine 1828. ona se razbolela od malih boginja dok je bila u poseti paru u Parizu. Nedeljama kasnije ona se oporavila bez ožiljaka, ali je izgubila svoju mladalačku lepotu.[185] U periodu 1827—1840. godine, Meri je bila zauzeta kao urednik i pisac. Napisala je romane Sudbina Perkina Vorbeka (engl. The Fortunes of Perkin Warbeck, 1830), Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Napisala je pet tomova pod nazivom Životi italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih pisaca (engl. Lives of Italian, Spanish, Portuguese, and French authors), što je bio deo Lardnerove enciklopedije u 133 toma pod nazivom Cabinet Cyclopædia. Pisala je i priče za ženske magazine. Još uvek je pomagala svom ocu, pa su oni međusobno nalazili izdavače jedno za drugog.[186] Godine 1830. ona je za 60 dolara prodala autorsko pravo nad novom edicijom Frankenštajna Henriju Kolbernu i Ričardu Bentliju za njihovu novu seriju romana.[187] Nakon smrti njenog oca 1836. godine u dobi od 80 godina, Meri je počela da skuplja njegova pisma i memoare za objavljivanje, kao što je on zatražio u svom testamentu; međutim, nakon dve godine rada, ona je napustila projekat.[188] Tokom ovog perioda, ona se takođe borila i za Šelijevu poeziju, promovišući izdanja iste i citirajući je u svojim delima. Do 1837. godine Persijevi radovi su postali dobro poznati i svi su im se divili.[189] Tokom leta 1838. godine, Edvard Mokson, izdavač i zet Čarlsa Lamba, predložio je objavljivanje sabranih dela Persija Šelija. Meri je bila plaćena 500 dolara kako bi redigovala Pesnička dela (engl. Poetical Works, 1838), za koja je Timoti Šeli insistirao da ne sadrže bilo kakvu Persijevu biografiju. Meri je ipak pronašla način da ispriča priču o Šelijevom životu — ubacila je opširne biografske beleške o pesmama.[190] Meri je nastavila da postupa sa potencijalnim romantičnim partnerima sa oprezom. Godine 1828. ona je upoznala i flertovala sa francuskim piscem Prosperom Merimeom, ali jedno preživelo pismo upućeno njemu naizgled predstavlja skretanje njegove izjave ljubavi.[191] Bila je oduševljena kada se njen stari prijatelj, Edvard Triloni, vratio u Englesku, a oni su se u pismima šalili o braku.[192] Međutim, njihovo prijateljstvo bilo je izmenjeno, što je izazvalo njeno odbijanje da učestvuje u predloženoj biografiji Persija Šelija; on je kasnije ljutito reagovao na njeno izostavljanje ateističkog odeljka Kraljice Mab iz Šelijevih pesama.[193] Zaobilazne napomene u njenom dnevniku iz perioda od početka 1830-ih do ranih 1840-ih ukazuju na to da je Meri gajila osećanja prema radikalnom političaru Obriju Boklerku, koji ju je možda razočarao dva puta, oženivši se drugim ženama.[194][195][196][m] Merina prva briga tokom ovih godina bila je blagostanje Persija Florensa. Ona je ispoštovala jednu od poslednjih želja njenog pokojnog muža da njegov sin pohađa javnu školu, i, uz nevoljnu pomoć Timotija Šelija, Persi Florens je pohađao školu u Herou. Kako bi izbegla dodatne troškove, ona se preselila u Herou, pa je Persi Florens mogao da svakog dana prisustvuje predavanjima.[197][198] Iako je Persi Florens pohađao Triniti koledž, Kembridž, i površno se bavio politikom i pravom, on nije pokazivao znake obdarenosti svojih roditelja.[199][200] Bio je posvećen svojoj majci, i, nakon što je napustio univerzitet 1841. godine, on je prešao da živi sa majkom. Poslednje godine i smrt Želeći da ispune Merine želje, Persi Florens i njegova žena Džejn ekshumirali su posmrtne ostatke njenih roditelja i sahranili ih zajedno sa njom u Burnmutu[201] Godine 1840. i 1842. Meri i Persi Florens putovali su zajedno po kontinentu, a ova putovanja Meri je zabeležila u svojim Lutanjima po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. (engl. Rambles in Germany and Italy in 1840, 1842 and 1843, 1844).[202] Iste godine kad je delo objavljeno umro je i Timoti Šeli, u dobi od 90 godina, „padajući sa stabla kao precvetao cvet”, kako je Meri navela.[203] Po prvi put, ona i njen sin bili su finansijski nezavisni, iako se pokazalo da je nasleđe bilo manje vredno nego što su se oni nadali.[204] Sredinom 1840-ih, Meri se našla na meti tri zasebna ucenjivača. Godine 1845, italijanski politički izgnanik zvani Gateši, kog je upoznala u Parizu, pretio je da će objaviti pisma koja mu je ona slala. Prijatelj njenog sina podmitio je šefa policije da oduzme Gatešiju papire, uključujući i pisma, koja su kasnije uništena.[205][206] Ubrzo nakon toga, Meri je kupila neka pisma koje su ona i Šeli pisali od čoveka koji je sebe zvao G. Bajron i predstavljao se kao vanbračni sin pokojnog Lorda Bajrona.[207][208] Iste godine, Persijev rođak Tomas Medvin prišao je Meri tvrdeći da je napisao biografiju Persija Šelija u kojoj ga nije prikazao u najboljem svetlu i da će to zataškati u zamenu za 250 dolara, ali je Meri odbila da pristane na tu nagodbu.[209][210][n] Persi Florens se 1848. godine oženio Džejn Gibson Sent Džon. Brak se pokazao kao srećan, a Meri i Džejn su se volele.[211][212] Meri je živela sa svojim sinom i snajom u Fild Plejsu, Saseks, u nasleđenoj kući Šelijevih, i na Čester skveru, London, a pratila ih je i na njihovim putovanjima u inostranstvo. Poslednjih godina svog života Meri je bila razorena bolešću. Od 1839. godine ona je patila od glavobolje i napada paralize u pojedinim delovima tela, koje su joj ponekad onemogućavale da čita i piše.[213][214] Dana 1. februara 1851, na Čester skveru, ona je umrla u dobi od 53 godine od onoga što je njen lekar sumnjao da je moždani tumor. Prema Džejn Šeli, Meri Šeli je tražila da bude sahranjena pored oca i majke; međutim, Persi Florens i njegova supruga, procenivši da je groblje u Sent Pankrasu, gde su sahranjeni Merini roditelji, „užasno”, odlučili su da je umesto toga sahrane u crkvi Svetog Petra u Bornmutu, blizu njihove nove kuće u Boskombu.[215] Prilikom prve godišnjice smrti Meri Šeli, oni su otvorili njen radni sto. Unutra su pronašli pramenove kose njene mrtve dece, dnevnik koji je delila sa Persijem Šelijem i kopiju njegove poeme Adonis sa jednom stranicom smotanom u krug i svilenim delom koji je sadržao deo njegovog pepela i ostatke njegovog srca.[128] Književne teme i stil Meri Šeli je živela književnim životom. Njen otac ohrabrivao ju je da nauči da piše tako što bi sastavljala pisma,[216] a njeno omiljeno zanimanje u detinjstvu bilo je pisanje priča.[217] Nažalost, sva Merina mladalačka dela su izgubljena kada je pobegla sa Persijem 1814. godine, i nijedan od njenih preživelih rukopisa ne može se definitivno datirati od pre te godine.[218] Veruje se da je njeno prvo objavljeno delo bilo Mounseer Nongtongpaw,[219][220][221] komični stihovi koje je napisala za Godvinovu Dečju biblioteku kada je imala deset i po godina; ipak, autorstvo nad pesmom se danas pripisuje drugom piscu u najnovijoj merodavnoj kolekciji njenih radova.[222][223][224] Persi Šeli je sa oduševljenjem ohrabrivao Meri da se bavi pisanjem: „moj suprug je, od samog početka, veoma želeo da ja dokažem da sam vredna svog porekla i upišem se na stranicu slavnih. Oduvek me je podsticao da dobijem književnu reputaciju”.[225] Romani Autobiografski elementi Pojedini delovi Merinih romana često se tumače kao prikrivene prerade njenog života. Kritičari su ukazivali na ponavljanje motiva otac-ćerka kao na specifičan dokaz tog autobiografskog stila.[226] Na primer, komentatori su veoma često Matildu (1820) čitali autobiografski, identifikujući tri centralna lika romana kao verzije Meri Šeli, Vilijama Godvina i Persija Šelija.[227][228] Meri se poverila da je modelovala centralne likove u svom romanu Poslednji čovek po uzoru na prijatelje iz italijanskih krugova. Lord Rejmond, koji je napustio Englesku kako bi se uz Grke borio i umro u Konstantinopolju, baziran je na Lordu Bajronu; a utopista Adrijan, Grof od Vindzora, koji vodi svoje sledbenike u potragu za prirodnim rajem i umire kada njegov brod potone u oluji, fiktivan je portret Persija Šelija.[229][230] Ipak, kako je napisala u recenziji Godvinovog romana Cloudesley (1830), ona nije verovala da pisci „samo kopiraju sadržaje iz svojih srca”.[231] Vilijam Godvin je smatrao karaktere njene ćekre pre kao tipove, a ne kao portrete osoba iz stvarnog života.[232] Neki moderni kritičari, poput Patriše Klemit i Džejn Blamberg, zauzeli su isti stav, suprotstavljajući se autobiografskom posmatranju Merinih dela.[233][234][235] Romaneskni žanrovi Meri se koristila tehnikama brojnih novelističkih žanrova, najčešće godvinijanskim romanom, novim istorijskim romanom Valtera Skota i gotičkim romanom. Godvinijanski roman, koji je postao popularan tokom 1790-ih delima poput Godvinovog Kejleba Vilijamsa (engl. Caleb Williams, 1794), „koristio se Rusoovom ispovedaoničkom formom kako bi istražio kontradiktorne odnose između pojedinca i društva”,[236][237] a Frankenštajn prikazuje mnoge od teme i književne izume kao i pomenuti Godvinov roman.[238][239] Ipak, Šeli je kritikovao ove prosvetiteljske ideale koje je Godvin promovisao u svojim delima.[240] U Poslednjem čoveku Meri je iskoristila godvinijansku filozofsku formu kako bi demonstrirala krajnju besmislenost sveta.[241] Dok su raniji godvinijanski romani pokazivali kako racionalni pojedinac može postepeno poboljšati društvo, Poslednji čovek i Frankenštajn pokazuju pojedinčev nedostatak kontrole nad istorijom.[242] Šelijeva je takođe koristila njene istorijske romane kako bi govorila o odnosima između polova; na primer, Valperga predstavlja feminiziranu verziju Skotovog maskulinizma.[243][244] Uvodeći ženu koja nije bila deo istorijske pozadine, Šeli koristi njihove priče kako bi dovela u pitanje etablirane teološke i političke institucije.[245][246] Ona pohlepu muškog junaka za osvajanjem stavlja kontrastno sa ženskom alternativom: razumom i osećajnošću.[247] U Sudbini Perkina Vorbeka, još jednom njenom istorijskom romanu, Lejdi Gordon označava vrednosti prijateljstva, porodičnog života i jednakosti. Kroz nju Šelijeva nudi feminističku alternativu muškoj političkoj moći koja na kraju uništava muški lik. Roman daje inkluzivniju istorijsku priču kako bi izazvala one koje se obično odnose na isključivo muške događaje.[248][249] Pol S porastom feminističke književne kritike tokom 1970-ih, Merina dela, posebno Frankenštajn, počela su da privlače mnogo veću pažnju naučnika. Feministički i psihoanalitički kritičari bili su uglavnom zaslužni za ponovnu popularnost Merinih dela.[250] Elen Moers bila je jedan od prvih koja je tvrdila da je Merin gubitak deteta bio presudan uticaj za pisanje Frankenštajna.[251] Ona je navela da je roman „mit o rođenju” u kom Šelijeva želi da se pomiri sa krivicom izazvanom majčinskim gubitkom, kao i zbog toga što nije uspela kao roditelj.[252][253] En Melor, naučnica koja je proučavala Merino stvaralaštvo, ukazuje da je roman, sa feminističke tačke gledišta, priča „o tome šta se desi kada muškarac pokuša da ima bebu bez žene ... [Frankenštajn] je duboko zabrinut prirodnim, za razliku od neprirodnih, načina produkcije i reprodukcije”.[254] Neuspeh Viktora Frankenštajna u ulozi „roditelja” u romanu može se shvatiti kao izraz zabrinutosti koji prati trudnoću, porođaj, a posebno materinstvo.[255] Sandra Gilbert i Suzan Gubar tvrdile su u njihovoj zajedničkoj knjizi Luda žena u potkrovlju (1979) da je u Frankenštajnu Šelijeva posebno odgovorila na mušku književnu tradiciju koju je zastupao Džon Miltonov Izgubljeni raj. Prema njihovoj interpretaciji, Šelijeva je reafirmisala ovu mušku tradiciju, uključujući mizoginiju nerazdvojivu sa njom, ali u isto vreme i „sakrivene fantazije jednakosti koje povremeno izbijaju u monstruoznim slikama besa”.[256] Meri Puvi tumačila je prvo izdanje Frankenštajna kao deo većeg šablona u Merinom pisanju, koji počinje književnim samopotvrđivanjem i završava se kontroverznim feminizmom.[257] Povi je ukazala na to da je Frankenštajnova višestruka narativnost omogućila Šelijevoj da podeli svoju umetničku ličnost, pa je tako mogla da „izrazi i izbriše sebe u isto vreme”.[258][259] Merin strah od samozalaganja ogleda se u sudbini Frankenštajna, koji je bio kažnjen zbog egoizma izgubivši sve svoje domaće veze.[260] Feministički kritičari fokusirali su se na to kako je autorstvo, posebno žensko autorstvo, prikazano u i kroz Merine romane.[261] Kako Melorova objašnjava, Šelijeva je koristila gotički stil ne samo da istraži potisnutu žensku seksualnu želju,[262] već i način kako da „cenzuriše svoj govor u Frankenštajnu”.[263] Prema Povijevoj i Melorovoj, Meri nije želela da promoviše svoju autorsku ličnost i duboko u sebi osećala se neadekvatno u ulozi pisca, pa je „ova sramota doprinela je generaciji njenih fiktivnih slika abnormalnosti, perverzije i destruktivnosti”.[264] Merina dela stavljaju fokus na ulogu porodice u društvu i ulogu žene u toj porodici. Ona slavi „ženska osećanja i saosećanje” u vezi sa porodicom i ukazuje na to da društvo ne bi moglo da preživi bez njih.[265] Meri je bila „duboko posvećena etici saradnje, uzajamnoj zavisnosti i samopožrtvovanju”.[266] U romanu Lodor, na primer, centralna priča prati sudbinu žene i ćerke glavnog junaka, Lorda Lodora, koji je ubijen u dvoboju na kraju prvog toma romana, ostavljajući za sobom niz pravnih, finansijskih i porodičnih prepreka sa kojima ove dve heroine treba da se suprotstavljaju. Roman se bavi političkim i ideološkim pitanjima, posebno obrazovanjem i društvenom ulogom žena.[267] On analizira patrijarhalnu kulturu koja razdvaja polove i postavlja ženu u položaj zavisnosti od muškarca. Prema viđenju Beti Benet, „roman predlaže ravnopravne obrazovne paradigme za muškarce i žene, što bi dovelo do društvene pravde, kao i do duhovnog i intelektualnog razumevanja prilikom susretanja sa izazovima koje život donosi”.[268] Ipak, Fokner je jedini Merin roman u kome heroina izlazi kao pobednik.[269] Roman navodi da kada ženske vrednosti trijumfuju nad nasilnom i destruktivnom muškošću, ljudi će biti slobodni da iskažu „saosećanje, simpatiju i velikodušnost”, ili njihovu bolju prirodu.[270] Prosvetiteljstvo i romantizam Frankenštajn, kao i brojna gotička fikcija iz tog perioda, predstavlja mešavinu visceralnog i otuđenog predmeta subjekta sa spekulativnim i provokativnim temama.[271] Umesto da se fokusira na obrte i preokrete radnje, u prvi plan romana su mentalne i moralne borbe protagoniste, Viktora Frankenštajna, a Šelijeva je prožela tekst njenim ličnim vidom politiziranog romantizma, romantizam koji je kritikovao individualizam i egoizam tradicionalnog romantizma.[272][273] Viktor Frankenštajn je poput Satane u Izgubljenom raju, i Prometej: on se buni protiv tradicije, on stvara život i oblikuje svoju sudbinu. Ove osobine nisu prikazane pozitivno: kako Blamerg piše, „njegova neumorna ambicije je samoobmana, naslikana kao traganje za istinom”.[274][275] On mora da napusti svoju porodicu kako bi ispunio svoje ambicije.[274][276][277] Naslovna strana izdanja Frankenštajna iz 1831. godine, autora Teodora fon Holsta, jedna od prve dve ilustracije romana[278] Meri je verovala u prosvetiteljsku ideju da ljudi mogu na poboljšaju društvo odgovornim vršenjem političkih dužnosti, ali je strahovala da bi neodgovorno vršenje vlasti moglo da dovede do haosa.[279] U praksi, njena dela su uglavnom kritikovala mislioce 18. veka poput njenih roditelja, koji su verovali da se takva promena može dogoditi. Stvorenje u Frankenštajnu, na primer, čita knjige povezane sa radikalnim idejama, ali obrazovanje koje stiče iz njih je na kraju beskorisno.[280] Merina dela otkrivaju njen manji optimizam u odnosu na Godvina i Vulstonkraftovu; ona ne veruje u Godvinovu teoriju da bi čovečanstvo u nekom trenutku moglo postati savršeno.[281][282] Kako književnik Kari Loke navodi, Poslednji čovek, više nego Frankenštajn, „u svom odbijanju da postavi čovečanstvo u centar svemira, njegovo ispitivanje našeg privilegovanog položaja u odnosu na prirodu ... predstavlja dubok i proročki izazov zapadnjačkom humanizmu”.[283][284] Naime, Merine aluzije na ono što su radikali smatrali propalom revolucijom u Francuskoj i na Godvinov, Vulstonkraftovin i Berkov odgovor na nju, sukobljavaju se sa „prosvetiteljskom verom u neminovni napredak zajedničkim naporima”.[285][286] Kao i u Frankenštajnu, Šelijeva „nudi duboko razočaravajući komentar na doba revolucije, koji se završava totalnim odbacivanjem progresivnih ideala njene generacije”.[287] Ne samo da odbacuje te prosvetiteljske političke ideale, već odbacuje i romantičarsku predstavu da poetska ili književna imaginacija može da ponudi alternativu, beg od stvarnosti.[288][289] Politika Kritičari su do skoro navodili Lodora i Foknera kao dokaz rastućeg konzervativizma u Merinim kasnijim delima. Godine 1984, Meri Puvi je uticajno identifikovala oskudicu Merine reformističke politike u poznim delima.[290] Puvijeva je sugerisala da je Meri Šeli napisala Foknera kao svoj konfliktni odgovor na očevu kombinaciju libertarijanskog radikalizma i strogog insistiranja na društvenu pristojnost.[291] Melorova se složila, tvrdeći da je „Meri Šeli utemeljila svoju alternativnu političku ideologiju na metafori mirne, nežne, buržoaske porodice. Ona je time implicitno podržala konzervativnu viziju postepene evolucione reforme”.[292] Ova vizija dozvolila bi ženama da učestvuju u društvenoj sferi, ali je ona nasledila nejednakosti svojstvene buržoaskoj porodici.[293] Ipak, u poslednjoj deceniji (20. veka) ovo gledište dovedeno je u pitanje. Na primer, Benetova tvrdi da Merina dela otkrivaju doslednu posvećenost romantičarskom idealizmu i političkoj reformi,[294] a studija Merinih ranih dela autorke Džejn Blamberg tvrdi da se njena karijera ne može lako podeliti na radikalni i konzervativni period. Ona tvrdi da „Šelijeva nije nikada bila strastveni radikal poput njenog supruga i da njen kasniji način života nije bio naglo lažan, niti je bio izdaja. Ona je zapravo izazivala političke i književne uticaje njenih krugova prijatelja u svom prvom delu”.[295] Prema ovom tumačenju, Merina rana dela tumače se kao izazov Godvinov i Šelijev radikalizam. „Nepromišljeno odbacivanje porodice” Viktora Frankenštajna je, na primer, viđeno kao dokaz Merine konstantne brige za ljude oko sebe.[272] Kratke priče Šelijeva je često pisala priče kako bi ispratila već pripremljene ilustracije za zbirke, kao što je ova, koja prati Transformaciju iz 1830. godine u godišnjaku Keepsake.[296] Tokom 1820-ih i 1830-ih, Meri je stalno pisala kratke priče za zbirke priča i godišnjake, uključujući 16 priča za The Keepsake, čija su ciljna grupa bile sredovečne žene.[219][297] Merina dela iz ovog žanra bila su opisana kao dela „plaćenog pisca” i „razvučena i dosadna”.[219] Ipak, kritičarka Šarlot Susman ističe da su drugi pisci tog doba, poput romantičarskih pesnika Vilijama Vordsvorta i Semjuela Tejlora Kolridža, davali prednost ovom profitabilnom tržištu. Ona objašnjava da su „godišnjaci bili glavni vid književnog stvaralaštva tokom 1820-ih i 1830-ih”, a The Keepsake najuspešniji među njima.[298] Mnoge Merine priče smeštene su u doba daleko pre devetnaestovekovne Britanije, kao što je Grčka i vladavina Anrija IV francuskog. Šelijeva je posebno bila zainteresovana za „krhkost individualnog identiteta” i često prikazivala „da put osobe u svetu može biti kataklizmički izmenjen unutrašnjim emocionalnim prevratom, ili nekom natprirodnom pojavom koja se ogleda u unutrašnjoj šizmi”.[299] U njenim pričama, ženski identitet vezan je za ženske kratkotrajne vrednosti u braku, dok muški identitet može da se održi i transformiše korišćenjem novca.[300][301] Iako je Meri napisala 21 kratku priču za godišnjake između 1823. i 1839. godine, ona je uvek sebe, pre svega, smatrala romanopiscem. Pisala je Liju Hantu: „pišem loše članke koji mi pomažu da se osećam jadnom — ali ću uroniti u roman i nadam se da će njegova čista voda oprati blato ovih časopisa”.[302] Putopisi Kada su leta 1814. godine pobegli u Francusku, Meri i Persi počeli su da pišu zajednički dnevnik,[303] koji su oni objavili 1817. pod nazivom Istorija šestonedeljne ture, dodavši tome četiri pisma, po dva od svakog, bazirana na njihovoj poseti Ženevi 1816. godine, zajedno sa Šelijevom pesmom Mon Blan. Knjiga slavi mladalačku ljubav i politički idealizam i svesno sledi primer Meri Vulstonkraft i drugih koji su kombinovali putovanje sa pisanjem.[304] Perspektiva knjige je filozofski i reformistički, pre nego konvencionalni putopis; putopis naročito apostrofira efekte politike i rata na Francusku.[305] Pisma koja je par napisao tokom drugog putovanja suočavaju se sa „velikim i izvanrednim događajima” konačne pobede Napoleona kod Vaterloa nakon njegovog „stodnevnog” povratka 1815. godine. Ona takođe istražuju uzvišenost Ženevskog jezera i Mon Blana, kao i revolucionarno nasleđe filozofa i romanopisca Žana Žaka Rusoa.[306] Merina poslednja knjiga, napisana u formi pisama i objavljena 1844. godine, nosi naziv Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. i beleži njena putovanja sa Persijem Florensom i njegovim univerzitetskim prijateljima. U Lutanjima, Šelijeva prati tradiciju Pisama napisanih u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj — delo njene majke — i svoju Istoriju šestonedeljne ture kako bi mapirala svoj lični i politički pejzaž kroz govor senzibiliteta i simpatije.[307][308] Za Šelijevu, izgradnja saosećajne veze među ljudima je put do stvaranja civilnog društva i povećanja znanja: „znanje, da prosvetli i oslobodi um od prijemčivih otupelih predrasuda — širi krug simpatije sa svojim srodnim dušama — to su koristi putovanja”.[309] Između zapažanja o pejzažima, kulturi i „ljudima, posebno sa političke tačke gledišta”,[310] ona je koristila formu putopisa kako bi istražila svoje uloge udovice i majke i razmišljala o revolucionarnom naturalizmu u Italiji.[311][nj] Ona je takođe beležila svoje „hodočašće” na scenama vezanim za Šelija.[312][129] Prema kritičarki Klarisi Or, Merino usvajanje ličnosti filozofskog materizma daje Lutanjima jedinstvo prozne pesme, sa „smrću i sećanjem kao centralnim temama”.[313] U isto vreme, Šelijeva stvara egalitaran slučaj protiv monarhije, klasnih razlika, ropstva i rata.[314] Biografije Između 1832. i 1839. godine, Meri je napisala brojne biografije značajnih italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih muškaraca i i nekoliko žena za knjigu Životi najznačajnijih književnika i naučnika autora Dionizija Lardnera. Biografije su bile deo Lardnerove enciklopedije, jedne od boljih među brojnim takvim proizvedenim tokom 1820-ih i 1830-ih kao odgovor na rastuću želju za samoobrazovanjem srednje klase.[315] Sve do ponovnog izdavanja ovih eseja 2002. godine, njihov značaj u okviru njenog korpusa nije bio cenjen.[316][o] Prema mišljenju književnog naučnika Grega Kučića, oni otkrivaju Merino „čudesno istraživanje kroz nekoliko vekova i više jezika”, njen poklon biografskoj pripovesti i njeno interesovanje za „nove oblike feminističke istoriografije”.[317] Šeli je pisala u biografskom stilu popularizovanom od strane 18ovekovnog kritičara Semjuela Džonsona u njegovom delu Životi pesnika (engl. Lives of the Poets, 1779—81), kombinujući sekundarne izvore, memoare i anegdote, kao i autorsku evaluaciju.[318] Ona je beležila detalje iz života i karaktera svakog pisca, citirala njihova dela, kako u originalu tako i u prevodu, i završavala sa kritičkim razmatranjem njihovog stvaralaštva.[319] Za Šelijevu je biografsko pisanje, prema njenim rečima, trebalo da se „stvara kao da je to škola u kojoj se uči filozofija istorije”[320] i predaju lekcije. Najčešće i najvažnije, ove lekcije sastavljene su od kriticizma muško-dominantnih institucija kao što je primogenitura.[321] Šelijeva stavlja akcenat na porodični život, romantiku, porodicu, simpatiju i saosećajnost u životima njenih subjekata. Njeno uverenje da takve snage mogu poboljšati društvo povezuje njen biografski pristup sa ostalim ranim feminističkim istoričarima poput Meri Hejs i Ane Džejmson.[322] Za razliku od njenih romana, od kojih je većina imala originalan tiraž od svega nekoliko stotina primeraka, Životi su štampani u oko 4.000 primeraka po svakom tomu: time, prema Kučiću, Merina „upotreba biografije kako bi progurala socijalni program ženske istoriografije postala je jedna od najuticajnijih političkih intervencija”.[323] Urednički rad Ubrzo nakon Persijeve smrti, Meri je odlučila da napiše njegovu biografiju. U pismu iz 17. novembra 1822. godine, ona je najavila: „pisaću o njegovom životu i time okupirati samu sebe na jedini način iz kog mogu da izvučem utehu”.[324] Ipak, njen svekar, Timoti Šeli, efektno joj je zabranio da to učini.[325][p] Meri je započela gajenje Persijeve pesničke reputacije 1824. godine objavljivanjem njegovih Posthumnih pesama. Godine 1839, dok je radila na Životima, ona je pripremila novo izdanje njegove poezije, koje je postalo, prema rečima Suzan Volfson, „kanonizovani događaj” u istoriji ugleda njenog supruga.[326][327] Sledeće godine, Meri je izdala tom Persijevih eseja, pisama, prevoda i fragmenta, a tokom 1830-ih, ona je njegovu poeziju predstavila široj javnosti objavljujući njegove odabrane radove u godišnjaku The Keepsake.[328] Izbegavajući Timotijevu zabranu biografije, Meri je često u ovim izdanjima ubacivala svoje napomene i razmišljanja o životu i stvaralaštvu svog supruga.[329] „Ja sam tu da opravdam njegove puteve i da ga načinim voljenim svim budućim generacijama”, napisala je ona 1824. godine.[330] Bio je to cilj, kako navodi Blamberg, koji je doveo do predstavljanja Šelijevog rada javnosti na „najpopularniji mogući način”.[331] Kako bi prilagodila njegove radove viktorijanskoj javnosti, ona je Šelija predstavljala više kao lirskog nego kao političkog pesnika.[332][333] Ipak, kako Meri Favret navodi, „bestelesni Persi sam legitimiše duh svoje poezije”.[334] Meri je pominjala Persijev politički radikalizam kao oblik sentimentalizma, tvrdeći da je njegov republikanizam nastao iz saosećanja prema onima koji su patili.[335] Ubacivala je i romantične anegdote njegovog čovekoljublja, ljubavi prema domu i ljubavi prema prirodi.[336] Predstavljajući sebe kao Persijevu „praktičnu muzu”, ona je takođe napomenula da je revizije vršila onako kako je on napisao.[337] Uprkos emocijama koje je ovaj rad uzburkao, Meri se neosporno pokazala kao profesionalni i naučni urednik.[338] Radeći sa Persijevim neurednim, ponekad nejasnim, sveskama, ona je pokušala da formira hronologiju njegovih radova, pa je uključila i pesme, poput Epipsychidion — posvećenu Emiliji Vivijani, koje bi najradije izostavila.[333][339] Bila je, ipak, primorana da načini izvesne kompromise i, kako navodi Blamberg, „moderni kritičari su pronašli grešku sa izdanjem i različito tvrde da je ona pogrešno prepisala, pogrešno protumačila, namerno načinila nejasnim neke stvari i pokušala da pesnika pretvori u nešto što on nije bio”.[340] Prema Donaldu Demijanu, savremenom uredniku Šelijevih dela, Merin stil uređivanja pripada „periodu uređivanja kada cilj nije bio da se ustanove tačni tekstovi i naučni aparat već da se predstavi celokupan zapis piščeve karijere za prosečnog čitaoca”.[341] U principu, Meri je verovala u objavljivanje svake reči rada njenog supruga;[342][343] međutim, našla se u obavezi da izostavi neke delove, bilo pod pritiskom izdavača Edvarda Moksona, bilo iz poštovanja prema javnosti.[327][344] Na primer, ona je izostavila ateističke delove prvog izdanja Kraljice Mab. Nakon što ih je vratila u drugom izdanju, Mokson je bio krivično progonjen i osuđen za bogohulnu klevetu, iako je izbegao kaznu.[345][346] Merini propusti i izostavljanja izazvali su kritike, često veoma loše, od strane pripadnika Persijevih krugova prijatelja,[347][345] a recenzenti su je, između ostalog, optuživali za neselektivno uključivanje.[348] Njene beleške su ipak ostale osnovni izvor za proučavanje Persijevog rada. Kako Benet objašnjava, „biografi i kritičari se slažu da je Merina predanost da učini supruga zapaženim i njegova dela značajnim bio jedina, glavna sila koja je uspostavila Šelijevu reputaciju tokom perioda kada bi on gotovo sigurno izbledeo u očima javnosti”.[349][350] Reputacija Gravura Džordža Stodarta prema spomeniku Meri i Persija Šelija autora Henrija Viksa (1853) Tokom svog života, Meri je ozbiljno bila shvaćena kao pisac, iako su kritičari često previđali političku stranu njenih radova. Ipak, nakon njene smrti, ona se uglavnom pamti kao supruga Persija Biša Šelija i kao autor Frankenštajna.[351] Zapravo, u uvodu njenih pisama objavljenih 1945. godine, urednik Frederik Džouns je napisao: „zbirka ove veličine ne može se opravdati opštim kvalitetom pisama niti Merinom važnošću u ulozi pisca. To je zato što ona kao žena [Persija Biša Šelija] zadivljuje naše interesovanje”.[352] Ovaj stav nije se promenio do 1980. godine kada je Beti Benet objavila prvi tom sabranih radova Meri Šeli. Kako je ona objasnila, „činjenica je da su do ovih godina naučnici gledali na Meri kao na ćerku Vilijama Godvina i Meri Vulstonkraft koja je postala žena Persija Šelija”.[353] To je bilo tako dok Emili Sastejn nije 1989. godine objavila celokupnu naučnu biografiju Meri Šeli pod nazivom Meri Šeli: Romantika i stvarnost (engl. Mary Shelley: Romance and Reality).[354] Pokušaji Merinog sina i snaje da „viktorijanizuju” uspomenu na nju cenzurišući biografske dokumente doprineli su viđenju Meri kao konvencionalnije, manje reformističke figure nego što njena dela ukazuju na to. Njena bojažljiva izostavljanja delova iz Persijevih dela i njeno tiho izbegavanje javne kontroverze tokom njenih poznih godina doprineli su ovom utisku. Tumačenja Hoga, Trilonija i drugih poštovalaca Šelija takođe su se postarala da umanje Merin radikalizam. Trilonijevi Zapisi o Šeliju, Bajronu i autoru (engl. Records of Shelley, Byron, and the Author, 1878) veličali su Persija Šelija na Merin račun, dovodeći u pitanje njenu inteligenciju, pa čak i njeno autorstvo nad Frankenštajnom.[355] Lejdi Šeli, supruga Persija Florensa, doprinela je delom ovome, objavivši veoma izmenjenu kolekciju pisama koju je nasledila pod nazivom Šeli i Meri (engl. Shelley and Mary, 1882).[356][357][358] Od Frankenštajnove prve pozorišne adaptacije iz 1923. godine do filmskih adaptacija tokom čitavog 20. veka, uključujući i prvu bioskopsku verziju iz 1910. godine i danas poznate adaptacije, među kojima su Vejlov Frankenštajn iz 1931. godine, Bruksov Mladi Frankenštajn iz 1974. godine i Branin Frankenštajn iz 1994. godine, veliki deo javnosti susreo se prvi put sa Merinim stvaralaštvom putem adaptacija.[359] Tokom 19. veka, Meri je, u najboljem slučaju, bila viđena kao autor jednog romana, a ne kao profesionalni pisac, što i jeste bila; mnoga njena dela bila su van štampe sve do pre tridesetak godina, zaklonivši tako veći pogled na njen doprinos.[360] Poslednjih nekoliko decenija, ponovno izdavanje gotovo svih njenih dela stimulisalo je novo priznanje njenih vrednosti. Njena navika intenzivnog čitanja i studiranja, otkrivena u njenim dnevnicima i pismima i ogledana u njenim delima, sada je bolje cenjena.[361] Merina koncepcija sebe kao autora takođe je bila priznata; nakon Persijeve smrti, ona je pisala o svojim autorskim ambicijama: „mislim da mogu da se održim, a tu je i nešto inspirišuće u ideji”. Naučnici sada smatraju Meri jednom od glavnih romantičarskih ličnosti, značajnu zbog njenog književnog doprinosa i njenog političkog glasa kao žene i liberala.

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима. САДРЖАЈ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ 1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7 2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16 3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19 4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23 5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39 6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55 7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59 8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63 9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67 10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73 11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76 12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85 13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94 14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95 15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99 16. О томе да су духовни људи подложни искушењима и недаћама које потичу од првородног греха, 125 17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133 18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141 19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146 20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152 21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима на које нас наводе нечисти духови, 156 22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159 23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160 24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу. Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162 25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166 26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења. Овде су додата и нека веома поучна питања, 172 27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185 28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197 29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако, с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201 30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205 31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210 32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214 33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220 34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222 35. О старој и новој суботи, 224 36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226 37. О рају и духовном закону, 227 38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233 39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236 40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237 41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241 42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243 43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245 44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250 45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255 46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259 47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262 48. О савршеној вери у Бога, 270 49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273 50. Бог чудотвори у светима Својим, 276 НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ Прва беседа, 281 Друга беседа, 285 Трећа беседа, 290 Четврта беседа, 293 Пета беседа, 297 Шеста беседа, 300 Седма беседа, 304 Осма беседа, 312 Девета беседа, 316 Десета беседа, 324 Једанаеста беседа, 328 Дванаеста беседа, 331 Тринаеста беседа, 334 Четрнаеста беседа, 339 Петнаеста беседа, 344 Шеснаеста беседа, 346 Седамнаеста беседа, 357 Осамнаеста беседа, 360 Деветнаеста беседа, 364 Двадесета беседа, 366 Двадесет прва беседа, 370 Двадесет друга беседа, 373 Двадесет трећа беседа, 376 Двадесет четврта беседа, 382 Двадесет пета беседа, 384 Двадесет шеста беседа, 391 Двадесет седма беседа, 394 Двадесет осма беседа, 400 Наслов: Свети Макарије Велики: Духовне беседе Издавач: Образ светачки Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84595-67-8