1. Branislav Nušić. `Pučina i Običan čovek / napisao Branislav Đ. Nušić.` Srpska književna zadruga. 96, Beograd: Srpska književna zadruga, 1905. 186 str. ; 19 cm. Ex libris. na predlistu. 2. Jovan Sterija Popović. `Tvrdica ; Pokondirena tikva.` Luča ; 1. Beograd: Zadruga Profesorskog društva, 1933. V, 118 str. ; 20 cm. Potpis na predlistu. 3. Jakov Ignjatović. `Milan Narandžić : roman.` Odabrana dela Jakova Ignjatovića ; 2. Novi Sad: Matica srpska, 1949. 275 str. ; 20 cm. Posveta na predlistu. 4. Stevan Sremac. `Pop Ćira i pop Spira.` Zagreb: Seljačka sloga, 1956. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 5. Borisav Stanković. `Nečista krv ; Koštana.` Srpska književnost u sto knjiga. 47, Novi Sad: Matica Srpska, 1959. 267 str. : autorova slika ; 20 cm. 6. Svetolik Ranković. `Gorski car.` Srpski realisti XIX veka. 5, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 308 str. : autorova slika ; 21 cm. 7. Jakov Ignjatović. `Večiti mladoženja.` Srpski realisti XIX veka. 1, Gornji Milanovac: Dečje novine, 1991. 201 str. : autorova slika ; 21 cm. Žvrljotone na prelist i na kraju.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Omot losiji, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! Doktrina i praktika zlatnih (crnih) brojeva “Zaludna mistrija” govori o mističnoj ulozi broja i “društvu zaludgraditel­ja”, bratstvu slavnih arhitekata koje se kreće od Bramantea i Paladija do samog pisca knjige. U knjizi je reč o “unutrašnjoj arhitekturi”, jedinoj is­tinskoj arhitekturi, koja postoji samo dok se gradi i koja nikada ne može da dobije svoju spoljašnu manifestaciju. Ona se javlja “zaludgraditelju” samo kada ovaj zatvori oči i nikada ne može biti ispisana, iscrtana, sazidana, jer je nevidljiva i čista tvorevina duha. Ona je večno nedovršena, i zato se konstantno gradi i razgrađuje, živi i diše. Poruka knjige odgovara tezi da je istinska lepota stvari u njihovom nastanku, inicijalnom konceptu. “Za­ludna mistrija” takođe predstavlja trag koji je ostavio pokret nadrealizma, kome je Bogdanović pripadao. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5.

Карантинија је балканска погранична област, са карантинском контролом на граничним прелазима, између источног и западног царства. Аутор прати судбину породице, која је пре три века избегла са Косова у Врбницу, код Крушевца, а један њен део је продужио даље да лута, па се настанио, преко реке, у Царевини. У другом делу своје романсиране историјске хронике Драгић Илић је, нашавши складно композиционо решење, фактографски оживљено казивање о људима и догађајима захваћеним трагичним колоплетом историје минулог века организовао из два засебна угла; из перспектива два женска дневника. У те је пронађене рукописе уписано сликовито сведочанство о слому и голготи Великог рата, као и о драмама и идеолошко-политичким изазовима и маглама југословенских друштава и држава. Блискост догађајима и тон непосредног казивања, као и сликовитост у дијалошко-наративном представљању и знатна сазнајна усмереност на разумевање националне историје, карактера и менталитета, уз истицање одабраних примера, подариле су овој књизи одлике историјске читанке и моралног поучника. Истичући, при том, наук о „вечној променљивости судбине“ и сеобама као историјској сталности. Крцата историјским садржајима колико и личним искуствима и увидима, ова се књига обраћа читаоцима вољним и спремним да се суоче са болним и полемичким сазнањима о националној судбини. Стеченим у уверењу да се, проденута кроз личну причу, она може потпуније доживети и свестраније разумети. Наслов: Карантинија 2: породична хроника из земље које нема Издавач: Agora Страна: 201 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14,0 x 20,0 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6053-283-3

format: 2LP gatefold, Yugoslav licence, 2. pressing artist: DEEP PURPLE (UK) title: Made In Japan release date: 1973 label, Cat. No: Jugoton, LSPUR 70522/3 style: hard rock Ploče: VG- (4-); omot: G (3). 2. pressing. Ovo je jedan od pressinga iz 1973. godine (bilo ih je 3, od kojih su samo dva pomenuta na Discogsu), koji nosi isti matriks kod kao i treći, ali ga razlikujemo po rasporedu teksta na etiketama. Ovde je na A strani prve ploče napisano u 3 reda sa leve strane etikete: `SOKOJ / JUS N.N4 201 / Strana 1`. Matriks je ovaj: Matrix / Runout (Side A): LPUR-S-70522A 6373 MK Matrix / Runout (Side B): LPUR S 70522B 29373 ZP Matrix / Runout (Side C): LPUR S 70523A 7373 ZP Matrix / Runout (Side D): LPUR S 70523B 7373 ZP Na žalost, zlatna boja koju je u štampi koristio Jugoton se pokazala kao veoma nepostojana, pa je i pored najboljeg čuvanja bledela na delovima gde su bile ivice ploče jer karton nije bio dovoljno debeo. Zato danas gotovo da nema primerka koji nema `kružnicu` od ploče. Da li treba posebno napomenuti da je ovo najbolji live hard rock album svih vremena? Današnjim klincima nikad neće biti jasno da je posedovanje ovog albuma bio `conditio sine qua non` za druženje sa starijim rokerima i ulazak u beogradsku rock ekipu: svaki ton ovog albuma morao se znati... Ovo je bila azbuka i abeceda rock muzike. A1 Highway Star; A2 Child In Time B1 Smoke On The Water; B2 The Mule C1 Strange Kind Of Woman; C2 Lazy D Space Truckin` ===================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče DEEP PURPLE, i ovih njenih članova: Roger Glover, Ian Paice, Jon Lord, dok su solo radovi Blackmore-a i Gillan-a dati u posebnim odeljcima moje prezentacije na Kupindu: I - DEEP PURPLE: STUDIJSKI ALBUMI, kompletna hronološka vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE - `Shades Of Deep Purple` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/76251697_LP-DEEP-PURPLE-Shades-Of-Deep-Purple-1968-USA-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73324577_LP-DEEP-PURPLE-Shades-Of-Deep-Purple-1968-India-Dum 2) LP DEEP PURPLE - `The Book Of Taliesyn` (1968) https://www.kupindo.com/Ploce/76251701_LP-DEEP-PURPLE-The-Book-Of-Taliesyn-74-Germany-VG- 3) LP DEEP PURPLE - `Deep Purple` (1969) https://www.kupindo.com/Ploce/74571405_LP-DEEP-PURPLE-Deep-Purple-1969-France-retko-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/71995977_LP-DEEP-PURPLE-Deep-Purple-1981-Germany-ODLICNA 4) LP DEEP PURPLE - `Deep Purple In Rock` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/70169797_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1970-engleski-original-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569401_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/67897853_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76252029_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/62304089_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/63732881_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-Jugoton-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/76252025_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1971-1-pressing-G https://www.kupindo.com/Ploce/73321793_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1977-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/68911449_LP-DEEP-PURPLE-In-Rock-1977-samo-ploca 5) LP DEEP PURPLE - `Fireball` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/76251689_LP-DEEP-PURPLE-Fireball-1971-France-vrlo-dobra 6) LP DEEP PURPLE - `Machine Head` (1972) https://www.kupindo.com/Ploce/71996001_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1976-Italy-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70506461_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1972-1-pressing-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76252009_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1972-2-press-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73321693_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1977-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73321645_LP-DEEP-PURPLE-Machine-Head-1977-G- 7) LP DEEP PURPLE - `Who Do We Think We Are` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/74569293_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973-USA https://www.kupindo.com/Ploce/62303957_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973- https://www.kupindo.com/Ploce/62361977_LP-DEEP-PURPLE-Who-Do-We-Think-We-Are-1973-VG 8) LP DEEP PURPLE - `Burn` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/69679605_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-M-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/73321389_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-1-press-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73321221_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251853_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-NM-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/71995985_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251873_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/76251889_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-G-F- https://www.kupindo.com/Ploce/69679541_LP-DEEP-PURPLE-Burn-1974-samo-ploca 9) LP DEEP PURPLE - `Stormbringer` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/70170121_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1974-danski-original https://www.kupindo.com/Ploce/74569409_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-veoma-dobra-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251917_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-VG-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/76251933_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-VG-solidna https://www.kupindo.com/Ploce/76251941_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-G-solidna https://www.kupindo.com/Ploce/73322109_LP-DEEP-PURPLE-Stormbringer-1975-G-G- 10) LP DEEP PURPLE - `Come Taste The Band` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/73322265_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76251777_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69679565_LP-DEEP-PURPLE-Come-And-Taste-The-Band-1976-samo-LP 11) LP DEEP PURPLE - `Perfect Strangers` (1984) https://www.kupindo.com/Ploce/76251677_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-NM-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/74569417_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/67897749_LP-DEEP-PURPLE-Perfect-Strangers-1985-G- 12) LP DEEP PURPLE - `The House Of Blue Light` (1986) https://www.kupindo.com/Ploce/65440333_LP-DEEP-PURPLE-The-House-Of-Blue-Light-1987- 13) LP DEEP PURPLE - `Slaves And Masters` (1990) 14) LP DEEP PURPLE - `The Battle Rages On...` (1993) 15) LP DEEP PURPLE - `Purpendicular` (1996) 16) LP DEEP PURPLE - `Abandon` (1998) 17) LP DEEP PURPLE - `Bananas` (2003) 18) LP DEEP PURPLE - `Rapture of the Deep` (2005) 19) LP DEEP PURPLE - `Now What?!` (2013) 20) LP DEEP PURPLE - `Infinite` (2017) 21) LP DEEP PURPLE - `Whoosh!` (2020) 22) LP DEEP PURPLE - `Turning to Crime` (2022) --------------------------------------------------------------------- II - DEEP PURPLE: LIVE ALBUMI, selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE / The Royal Philharmonic Orchestra - `Concerto For Group And Orchestra` (1969) 2) 2LP DEEP PURPLE - `Made In Japan` (1972) https://www.kupindo.com/Ploce/70506677_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-2-press-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/73324537_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-NM-VG-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/73324541_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-4-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69679629_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1973-F-G- https://www.kupindo.com/Ploce/71995993_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1976-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569425_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1985-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/70170405_2LP-DEEP-PURPLE-Made-In-Japan-1987-ODLICNA 3) LP DEEP PURPLE - `Made In Europe` (1976) https://www.kupindo.com/Ploce/73322433_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74571257_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251953_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-VG-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/74571221_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1977-G- https://www.kupindo.com/Ploce/76251961_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74571193_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73322485_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1978-G https://www.kupindo.com/Ploce/67897725_LP-DEEP-PURPLE-Made-in-Europe-1980-VG-VG- 4) 2LP DEEP PURPLE - `Deep Purple in Concert` (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74571729_2LP-DEEP-PURPLE-In-Concert-1980-Germany-G-G- 5) LP DEEP PURPLE - `Live In London` (1982) 6) 2LP DEEP PURPLE - `Nobody`s Perfect` (1988) https://www.kupindo.com/Ploce/62484601_2LP-DEEP-PURPLE-Nobody-s-Perfect-1988-nove-ploce https://www.kupindo.com/Ploce/74569301_2LP-DEEP-PURPLE-Nobody-s-Perfect-1988-veoma-dobra 7) 2LP DEEP PURPLE - `Scandinavian Nights (Live In Stockholm 1970)`, (1988) - live album ---------------------------------------------------------------------- III - DEEP PURPLE: KOMPILACIJE, selektivna vinilna LP diskografija: 1) LP DEEP PURPLE - `Purple Passages` (1972) 2) 2LP DEEP PURPLE - `Mark I & II` (1973) 3) LP DEEP PURPLE - `24 Carat Purple` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/70506149_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-pres-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251837_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251829_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1975-1-pres-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/73324545_LP-DEEP-PURPLE-24-Carat-Purple-1978-2-pressing-G 4) LP DEEP PURPLE - `Powerhouse` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/73321353_DEEP-PURPLE-Powerhouse-1977-Greece-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/73321337_DEEP-PURPLE-Powerhouse-1978-Germany-ODLICNA 5) LP DEEP PURPLE - `The Deep Purple Singles A`s & B`s` (1978) 6) LP DEEP PURPLE - `The Mark 2 Purple Singles` (1977) 7) LP DEEP PURPLE - `Deepest Purple (The Very Best Of Deep Purple)`, (1980) https://www.kupindo.com/Ploce/74569305_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/70506285_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74569313_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/76251973_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73324557_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing https://www.kupindo.com/Ploce/68911421_LP-DEEP-PURPLE-Deepest-Purple-1981-1-pressing-G- 8) LP DEEP PURPLE - `Knocking At Your Back Door (The Best Of Deep Purple In The 80`s), (1991) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IV - DEEP PURPLE: SINGLOVI I EP PLOČE - selektivna vinilna diskografija: 1) SP DEEP PURPLE - `Speed King / Black Night` (1970) https://www.kupindo.com/Ploce/74569241_SP-DEEP-PURPLE-Black-Night-1970-India-retko-VG 2) SP DEEP PURPLE - `Strange Kind Of Woman / I`m Alone` (1971) https://www.kupindo.com/Ploce/74359445_SP-DEEP-PURPLE-Strange-Kind-Of-Woman-1971-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73324609_SP-DEEP-PURPLE-Strange-Kind-Of-Woman-I-m-Alone-71- 3) SP DEEP PURPLE - `Woman From Tokyo / Black Night (Live Version)` (1973) https://www.kupindo.com/Ploce/71975301_SP-DEEP-PURPLE-Woman-From-Tokyo-1973-odlicna 4) SP DEEP PURPLE - `Might Just Take Your Life / Coronarias Redig` (1974) https://www.kupindo.com/Ploce/74359461_SP-DEEP-PURPLE-Might-Just-Take-Your-Life-74-ODLICNA 5) SP DEEP PURPLE - `You Keep On Moving / Love Child` (1975) https://www.kupindo.com/Ploce/69679329_SP-DEEP-PURPLE-You-Keep-on-Moving-1976-redak-singl 6) EP DEEP PURPLE - `Smoke On The Water / Woman From Tokyo / Child In Time` (1977), 3-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76249657_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-1-press-VG https://www.kupindo.com/Ploce/76249585_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-3-press-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74359489_EP-DEEP-PURPLE-Smoke-On-The-Water-1977-3-press-VG - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V - PROJEKTI ČLANOVA DEEP PURPLE - selektivna vinilna diskografija: 1) EP ROGER GLOVER`S BUTTERFLY BALL - `Love Is All` (1974), 4-track EP https://www.kupindo.com/Ploce/76251625_EP-ROGER-GLOVER-DIO-Love-Is-All-1980-PERFEKTNA 2) LP PAICE ASHTON LORD - `Malice In Wonderland` (1977) https://www.kupindo.com/Ploce/73320961_LP-PAICE-ASHTON-LORD-Malice-In-Wonderland-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/65440405_LP-PAICE-ASHTON-LORD-Malice-In-Wonderland-1977-PGP

Зашто је јога опасна по духовно и телесно здравље Живимо у време када су Уједињене нације прогласиле Међународни дан jore, и када се јога, као „техника опуштања и концентрације”, намеће чак и у вртићима и школама. Ова далекоисточна вештина одједном се пропагира као универзално средство за лечење душе и тела. Шта о томе каже православно хришћанство? Какве су последице примене јоге по тело и душу? Има ли разлике између молитве и медитације? У књизи ћете наћи, поред богословско-подвижничких анализа, и исповести оних који су, из свог личног искуства, схватили шта је јога као „пут којим се ређе иде”. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ Србија је опет потонула у мрак окултизма. Деведесетих година двадесетог века, захваљујући, између осталог, снажним активностима Мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду, многи и многи су упознали истину православне вере и схватили колико је опасно играти се својим спасењем зарад стицања „здравља” или „моћи” на путевима магије и окултног, а нарочито различитих далекоисточних верских техника. А сада је све то заборављено. Под изговором приче о здравим стиловима живота коју су, између осталог, пропагирали и спортисти којима се Србија дивила и диви, дошли смо опет до тријумфа опасних духовних пракси, попут јоге, овог пута маскиране у фискултуру. Докле се стигло, види се из вести са званичног сајта Јога савеза Србије: „Osmi međunarodni festival joge - Srbija 2017, održan je 5. i 6. avgusta 2017. godine na beogradskoj Adi, u organizaciji Joga saveza Srbije, Beogradskog i Vojvođanskog joga saveza a uz pokroviteljstvo Evropske joga federacije. Na Međunarodnom festivalu joge u Beogradu susreli su se Učitelji i instruktori joge predstavljajući različite stilove i pristupe praktikovanju joge. Festival joge trajao je dva dana. U duhu prepoznavanja, razumevanja i poštovanja različitosti mnoge škole joge predstavile su svoje aktivnosti.” Ha сајту Јога савеза читамо да je у интервјуу за један часопис, инструкторка јоге М. 3. овако хвалила своју вештину: »Već nakon prvog časa joge, oni koji nikada do tada nisu vežbali, kažu da je spavanje te noći bilo prijatno i da je san bio dubok i okrepljujući. Nakon prvih časova, ljudi se osećaju rasterećenije, zadovoljnije, a počinju i drugačije da reaguju na neke svakodnevne situacije. Program Joga saveza Srbije namenjen je svima, tako da naše časove pohađaju deca i stariji ljudi, kao i sportisti, osobe akademske orijentacije, domaćice. Joga obezbeđuje da se kroz izvođenje fizičkih vežbi asana popravi držanje tela, te da se ojačaju mišići tela. Otuda često roditelji čija deca imaju problem sa nekim deformitetima kičme, prepoznaju da je jednostavnije da mališane dovode na časove joge, nego u domove zdravlja na kineziterapiju ili fizijatrijske vežbe. Art joga Similiris je stil joge koji predstavlja spoj osnovnih načela joge i umetnosti pokreta. Pritom se poštuju osnovni elementi joge - pravilno izvodenje pokreta, svesnost o prijatnosti u položaju. Prati se tok disanja sa dubokom koncentracijom, kao i muzika i ritam, uz usklađivanje sa grupom. Estetska dimenzija, odnosno uvođenje umetničke forme, predstavlja povezivanje sa savremenim baletom što obezbeđuje potpunu fokusiranost. Ovo je posebno korisno za osobe sa rasutom pažnjom, za one kojima prija psihofizička aktivnost uz muziku kako bi postigle rasterećenost i opuštenost. Art joga Similiris preporučljiva je za osobe koje žive ubrzanim tempom i pod stalnim stresom, kao i osobama koje žele da uspostave dublji kontakt sa sobom i svojom ženstvenošću. Takođe, ona pruža mogućnost da prihvatimo svoje telo i da ga volimo, jer se budi kontakt sa unutrašnjom lepotom”. To није све: jora je стигла и у школе. Тако ce Јога савез хвали текстом у званичном листу просветара Србије, „Просветном прегледу”, „о učešću dece prvog razreda OS Stefan Nemanja iz Beograda na Trećem Festivalu Art joge. Decu je predvodila nastavnica B. L. - sertifikovana instruktorka Joga saveza Srbije.” Тако ce сајт „Јога за нове генерације” овако рекламира: „Како se joga sve više uključuje u školsko okruženje, učitelji u školama i joga učitelji podjednako svedoče o mod joge za decu u školskom okruženju. I, I Nudimo interdisciplinami pristup koji kombinuje pokrete, kreativne umetnosti, vizuelne i auditivne podsticaje i društvenu interakciju sa jogom i obrazovanjem, kao temeljima. Bilo da ste zainteresovani za nedeljne časove joge ili jednokratni poseban događaj, JNG može doneti bezgranične koristi od joge, vama, vašim učenicima i osoblju! Joga je uspešno uključena u škole na sledeće načine: posle nastavni program; razvoj kurikuluma; deca sa posebnim potrebama/časovi koji su bazirani na prilagođavanju dece; izleti; alternativa fizičkom vaspitanju; jutarnje aktivnosti; profesionalni razvoj nastavnika. Mi smo puni ideja i nudimo mnogo opcija joge u školama - ili možemo istraživati i prilagoditi se vašim idejama i potrebama. JNG je uvela jogu učenicima i nastavnicima u privatnom i državnom sektoru, od vrtića do srednje škole, uključujući i one sa posebnim potrebama. Značajni ishodi: koncentracija i fokus; svesnost tela; opuštanje i obnavljanje energije; društvena / emocionalna inteligencija; bolje učenje; fizičko zdravlje; spremnost učenika za učenje. Poboljšane veštine: upravljanje stresom; kritičko mišljenje; kreativnost; interpersonalne i intrapersonalne; prijemčljiviji i izražajniji jezik.” A ево и вести са сајта „Православни родитељ”,из маја 2017. године: „Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn” фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним” секс-пакетима), а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност” (mindfulness). Министре Шарчевићу - знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке”, „позитивне психологије”, „социјално-емоционалног учења” и нечега што називају „умном свесношћу” (mindful awareness) како би ce лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност”, термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: „свесност” (mindfulness), „свесна пажња”, „фокусирана пажња”, као и употребна термина „свесно” као придева уз одређене активности попут „свесно слушање”, „свесно гледање”, „свесно кретање” (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног” програма: 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: • Kako radi naš mozak • Umna svesnost • Fokusirana pažnja • Svesna degustacija • Svesno slušanje • Svesno mirisanje • Svesno gledanje (viđenje) • Svesno kretanje (prvi deo) • Svesno kretanje (drugi deo) • Perspektivno razmišljanje • Uživanje u srećnim iskustvima • Odabir optimizma • Izražavanje zahvalnosti • Činjenje dobrih dela • Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно” и „свесност” у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче - пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете дато је: православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи, без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову. Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног” гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондадија Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм!” Ако све ово знамо, крајње је време да се суочимо са питањима која нам обнова окултних јога пракси поставља. ПУТ ХРИСТА ИЛИ ПУТ ЈОГЕ - УMECTO ПРЕДГОВОРА СРБИЈА НА УДАРУ, 5 HE ГНЕВИ СЕ, НЕГО ПОСЛУШАЈ, 10 ИСКУСТВО ОЦА СОФРОНИЈА (САХАРОВА), 16 МОЛИТВЕНО ИЛИ МАГИЈСКО ИСКУСТВО, 20 АКО ДЕЛУЈЕ, HE МОРА ДА ЗНАЧИ ДА ЈЕ ИСТИНИТО, 29 СВЕДОЧЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ИНДИЈКЕ, 37 ВЕГАНСТВО И ХРИШЋАНСТВО, 44 УМЕСТО ЗАКЉУЧКА, 47 О ОВОЈ КЊИЗИ , 49 ХРИШЋАНСКИ ОДГОВОР НА ИЗАЗОВ ДАЛЕКОГ ИСТОКА И.Г. Мељњиков ПРОБАЕМ СМИСЛА ЖИВОТА И ЊЕГОВО РЕШЕЊЕ У ПРABOCЛABЉУ И РЕЛИГИОЗНИМ СИСТЕМИМА КИНЕ И ИНДИЈЕ, 53 1. ДУХОВНА КРИЗА ХРИШЋАНСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ, 54 2. СВЕТЛОСТ И ТАМА ИСТОКА, 64 2.2. Будизам, 72 2.3. Конфучијанство, 79 2.4. Таоизам, 83 3. ПРАВОСЛАВНА ВЕРА - ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ, 86 3.1. Бог је љубав, 86 3.2. Лик и подобије Божије, 91 ЗАКЉУЧАК, 95 Вишалиј Пишанов ДА ЛИ ЈЕ ИСТОВЕТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОЈМОВА „РЕЛИГИЈА“ И „ЈОГА"? 97 Андреј Хвиља-Олиншер, јереј МОЛИТВА KAO ОСНОВА ДУХОВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ШТЕТНОСТ „ИСТОЧЊАЧКИХ" МЕДИТАЦИЈА (Духовна опасност од јоге, Неспојивост хришћанства са бављењем јогом), 103 ВЕЛИКА ЛАЖ ЗВАНА ЈОГА В. Мамалвади ИНДИЈА ЈЕ ОДЛЧИЛА ДА ПАТЕНТИРА ЈОГУ ДА БИ ЗАШТИТИЛА OBУ ДУХОВНУ ПРАКСУ ОД КОМЕРЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ, 131 Синод Грчке Православне Цркве ЈОГА ЈЕ АПСОЛУТНО НЕСПОЈИВА С ПРАВОСЛАВНОМ ВЕРОМ, 132 Мишрополиш Пирејски Серафим БАВЉЕЊЕ ЈОГОМ ЈЕ ХУЛА НА ДУХА СВЕТОГА, 133 Анасшасије Јанулашос, архиеиископ КАКО „ГУРУИ" СКРИВАЈУ „РЕЛИГИОЗНО ЈЕЗГРО" ЈОГЕ, 135 Савез, стапање, 136 Основне етапе јоге, 137 Јога у оквиру хришћанства, 139 Јога у Грчкој, 139 Верска слобода и обмана, 141 Андреј Шишков О ЈОГИ И ОСТАЛИМ ИСТОЧЊАЧКИМ ПРАКСАМА, 142 Да ли је православном хришћанину потребна јога? 146 ЈОГА И ПОСЛЕДИЦЕ Регина Крауклис „БИЋЕТЕ КАО БОГОВИ: ЛАЖ КОЈА СЕ ПРЕТВАРА У СМРТ“, 153 Кожне хаљине, 156 Сурогат за Европљане, 158 КАКО ЈОГА ИЗАЗИВА ТЕШКА ОБОЉЕЊА, 161 How Yoga can wreck Your Body, 162 Виталиј Питанов, апологет ХАТАЈОГА: ЗДРАВАЉЕ ПО ЦЕНУ ВЕЧНОГ ЖИBOTA? 167 МАНТРА ЈОГА, МЕДИТАЦИЈА И ПРАВОСЛАВНА МОЛИТВА: ПИТАЊЕ О СПОЈИВОСТИ, 182 Пет путева „спасења" које нуде савремени гуруи, 187 Хата-јога: „спасење" путем физичких вежби, 189 Џапа-јога: „Механички“ пут „спасења", 190 Шурад-Шабд-јога: Пут звука и светлости, 191 Кундалини-јога: „Спасење"... „силом змије", 194 Тантра: „Спасење" кроз секс, 196 Улога гуруа у самоослобођењу, 197 Димишрије Пешровски ЈУРИШ НА НЕБО ИЛИ РЕЛАКСАЦИЈА? ЗАШТО ЈЕ КОД ДАНАШЊИХ ЉУДИ ТАКО ПОПУЛАРНА ЈОГА? 200 Ошоова тантра-јога: са оне стране добра и зла, 201 СКРИВЕНИ ПЛАМЕН: ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД HA ЈОГУ, 212 Тада нисам знао да тибетански будизам потиче од шаманске религије Бон, 213 Разочарање у јогу, 216 Да ли је то онда корисно или није? 217 Шта је то јога? 218 Одакле се појавила јога? 218 Који је циљ јоге? 219 Зашто инструктори на томе не инсистирају? 221 Разочарање у јогу, 222 КАКО CAM МЕДИТИРАО СВЕ ДО ХАЛУЦИНАЦИЈА И МИСЛИ О САМОУБИСТВУ, 223 Духовна опасност од медитације, 224 ПРАВОСЛАВНИ ПОСТ И ВЕГАНСТВО Протојереј Олег Стењајев ВЕГЕТАРИЈАНСТВО НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ, 229 Протојереј Андреј Зилотов ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 230 Свештеник Сергије Круглов БОГ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 234 Протојереј Алексеј ПРАВОСЛАВЉЕ И ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, 237 О ЗАБЛУДИ „ПРАВОСЛАВНОГ ВЕГЕТАРИЈАНСТВА“, 240 ВЕГЕТАРИЈАНСТВО, ДИЈЕТА, ПОСТ, 245 Андреј Карпов ЗАШТО ЈЕ ВЕГЕТАРИЈАНСГВО НЕСПОЈИВО СА ХРИШЋАНСТВОМ? 249 Јелена Колинедеља МОЈЕ ВЕГАНСКО ИСКУСТВО, 256 ЧУBAJTE СЕ ДА ВАС КО HE ПРЕВАРИ - УMECTO 3AKЉУЧKA ОДБРАНИМО СВОЈУ ДЕЦУ, 259 ПРАВА ИСТИНА О ХИНДУИЗМУ И БУДИЗМУ, 263 Архимлндрит Александар (Милеант) СЕДМОГЛАВА АЖДАЈА ХИНДУИСТИЧКО-ОКУЛТНА УЧЕЊА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА УВОД, 277 ТРИ СТРУЈЕ, 278 ОКУЛТНА УЧЕЊА ХИНДУИСТИЧКОГ ТИПА У СВЕТЛОСТИ ХРИШЋАНСТВА, 280 БОГ И СВЕТ, 282 ИСТИНА - АПСОЛУТНИ ИЛИ РЕЛАТИВНИ ПОЈАМ? 285 ЧОВЕК, ЊЕГОВА ПРИРОДА И НАЗНАЧЕЊЕ, 288 ПРОБЛЕМ ЛИЧНОСТИ, 290 ГРЕХ И КАРМА, 293 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ И СЕОБА (реинкарнација) ДУША, 295 ИДЕЈА СПАСЕЊА. ДОБРО И ЗЛО, 298 ХРИСТОС И ХИНДУИСТИЧКИ АВАТАРИ, 301 СУДБИНА И ПРОМИСАО БОЖИЈИ, 303 ЕСХАТОЛОГИЈА (учење о свршетку света), 304 МОЛИТВА И МИСТИЧНО „ПРОСВЕТЉЕЊЕ", 308 КОДИРАНА ИСЦЕЉЕЊА, 313 ДРУГИ ДЕО НАЈВАЖНИЈИ ИСТОЧЊАЧКИ КУЛТОВИ ХИНДУИЗАМ, 315 БУДИЗАМ И ЗЕН БУДИЗАМ, 319 Огранци будизма, 323 ТЕОСОФИЈА, 326 ЈОГА, 331 ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНА МЕДИТАЦИЈА, 335 ПОКРЕТ „НОВО ДОБА” („NEW AGE”), 339 УКРАТКО О ОСТАЛИМ ОКУЛТНИМ ТОКОВИМА, 345 КАБАЛА, 345 ГНОСТИЦИЗАМ, 347 ЗАКЉУЧАК, 349 Наслов: Смисао живота: Православље или јога Издавач: Образ светачки Страна: 366 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 18 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-84595-80-7

kao na slikama pokisla je na terasi ali sve je tu mapa je odlicno ocuvana strana 242 + karta dalekog istoka, ilustracije, cirilica Izdavač: Piščevo izdanje Beograd 1935, meki povez Japan (jap. 日本; O ovoj zvučnoj datoteci Nihon ili O ovoj zvučnoj datoteci Nippon), poznat i kao Država Japan (jap. 日本国; Nippon-koku ili Nihon-koku), unitarna je parlamentarna ustavna monarhija u istočnoj Aziji. Ostrvska je država koja se nalazi u Tihom okeanu, leži na istočnoj obali azijskog kopna i proteže se od Ohotskog mora na sjeveru do Istočnokineskog mora na jugozapadu. Zauzima površinu od 377.972 km², a klima je pretežno umjerena, ali se razlikuje u velikoj mjeri od sjevera do juga. Sa 127 miliona stanovnika, Japan je deseta najnaseljenija zemlja na svijetu. Glavni i najveći grad je Tokio, dok su ostali veći gradovi Jokohama, Osaka, Nagoja, Saporo, Kobe, Kjoto, Fukuoka, Kavasaki i Saitama. Kandži znaci koji čine naziv Japana znače „porijeklo Sunca” od čega je izvedeno „Zemlja izlazećeg Sunca”. Japan je stratovulkanski arhipelag koji se sastoji od 6.852 ostrva. Četiri najveća ostrva su Kjušu, Hokaido, Honšu i Šikoku, koja čine oko 97% kopnene površine Japana i često se nazivaju matičnim ostrvima. Zemlja je podijeljena na 47 prefektura u 8 regija, sa Hokaidom kao najsjevernijom prefekturom i Okinavom kao najjužnijom. Arheološkim istraživanjima je dokazano da je Japan bio naseljen već u gornjem paleolitu. Prvo pisano pominjanje Japana je u kineskim istorijskim tekstvoima iz 1. vijeka n. e. Uticaji iz drugih regiona, naročito Kine, praćeni razdobljima izolacije, posebno od Zapadne Evrope, okarakterisala su istoriju Japana. Od 12. vijeka do 1868. godine, Japanom su vladali nasljedni feudalni vojni šoguni u ime cara. Japan je početkom 17. vijeka ušao u dug period izolacije, koji se završio 1853. godine kada je SAD primorala Japan da se otvori prema Zapadu. Poslije gotovo dva desetljeća unutrašnjih sukoba i pobuna, Carski dvor je povratio svoju političku moć 1868. uz pomoć nekoliko klanova iz Čošua i Sacuma i osnovano je Japansko carstvo. Krajem 19. i početkom 20. vijeka, pobjede u Prvom kinesko-japanskom ratu, Rusko-japanskom ratu i Prvom svjetskom ratu omogućile su Japanu da proširi svoje carstvo tokom perioda rasta militarizma. Drugi kinesko-japanski rat 1937. godine prerastao je u Drugi svjetski rat 1941, koji se završio 1945. nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i japanske predaje. Od usvajanja revidiranog ustava 3. maja 1947. godine, tokom okupacije pod Vrhovnim zapovjedništvo savezničkih snaga, Japan je postao ustavna monarhija na čelu sa Carem i izbornim zakonodavstvom pod nazivom Kokai. Zemlja ima znatnu korist od visoko kvalifikovane radne snage, nalazi se među visoko obrazovanim zemljama svijeta, sa jednim od najviših procenata stanovništva sa diplomom visokog obrazovanja. Japan je visoko razvijena zemlja sa veoma visokim standardom života. Stanovništvo Japana uživa najviši životni vijek i treću najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi na svijetu. Japan je poznat po svojim istorijskim i obimnim bioskopima, bogatoj kuhinji i velikom doprinosu nauci i savremenim tehnologijama. Zemlja ima treću najveću privredu prema nominalnom BDP i četrvtu najveću privredu prema paritetu kupovne moći na svijetu. Takođe je četvrti najveći uvoznik na svijetu i četvrti najveći izvoznik. Iako se Japan zvanično odrekao prava na proglašenje rata, održava savremene oružane snage sa 8. najvećim vojnim rashodima na svijetu, koje koristi za samoodbranu i mirovne uloge. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodnog tijela za morsko dno, Interparlamentarne unije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Organizacije ujedinjenih nacija, Grupe svjetske banke, Svjetska trgovinske organizacije, Grupe 7 (bivše Grupe 8), Grupe 20, Dijaloga za azijsku saradnju, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije, Sekreterijata za trilateralnu saradnju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.. Etimologija[uredi] Glavni članak: Nazivi Japana Japanska riječ za Japan je 日本, koja se izgovara kao Nihon ili Nipon i koja doslovno znači „porijeklo Sunca”. Znak niči (日) znači „Sunce” ili „dan”: dok znak hon 本 znači „izvor” ili „porijeklo”.[2] Složena riječ izvedena iz njih znači „porijeklo Sunca” i izvor je popularnog epiteta „Zemlja izlazećeg Sunca”.[3] Najraniji zapis naziva Nihon javlja se u kineskom istoriografskom zapisu dinastije Tang, Stara knjiga Tanga. Na kraju 7. vijeka, izaslanstvo iz Japan tražilo je da se naziv Nihon koristi za njihovu zemlju. To ime može imati porijeklo u pismu poslatom 607. godine i koje je zabilježeno u zvaničnoj istoriji dinastije Suej. Princ Šotoku, prestolonasljednik Japana, poslao je izaslanike u Kinu u kome za sebe koristi naziv „Car zemlje gdje izlazi Sunce” (jap. 日出處天子). U poruci je pisalo: „Ovo prilikom, ja, Car zemlje gdje izlazi Sunce, šaljem pismo caru zemlje u kojoj Sunce zalazi. Kako si?” Prije prihvatanja termina Nihon, korišteni su drugi termini kao što je Jamato (大和) i Vakoku (倭国). Temin Va (和) je homofon od Vo (倭), a Kinezi su ga koristili kao oznaku za Japance još od perioda Tri države (3. vijek). Drugi oblik Vei (委) korišten je za ranu državu na prostoru Japan pod imenom Nakoku tokom dinastije Han.[4] Međutim, Japancima se ne sviđaju neke veze sa Va (和; koji je u Kini povezan sa terminima kao što je „patuljak” ili „kepec”) i stoga je zamijenjen drugim simbolom za Va (和), koji znači „zajedništvo, harmonija”.[5][6] Riječ Japan je vjerovatno izvedena iz istorijskog kineskog izgovora japanske riječi 日本. Staromandarinski ili rani vu kineski izgovor riječi Japan zabilježio je Marko Polo kao Cipangu (Cipangu). Na savremenom šangajskom, dijalektu vu kineskog, izgovor simbola 日本 je Cepen (Zeppen). Stara malajska riječ za Japan, Japun (malajs. Japun) ili Japang (malajs. Japang), pozajmljena je iz južnih priobalnih kineskih dijalekata, vjerovatno iz hokien ili ningbo dijalekta,[7] a sa tom malajskom riječi su se susreli portugalski moreplovci u jugoistočnoj Aziji u 16. vijeku.[8][9] Od Meidži obnove do kraja Drugog svjetskog rata, pun naziv Japana bio je „Veliko Japansko carstvo” (jap. 大日本帝國; Dai Nippon Teikoku).[10] Danas, naziv Nihon-koku ili Nipon-koku (jap. 日本国) koristi se kao zvanični ekvivalent sa značenjem „Država Japan”. Istorija[uredi] Glavni članak: Istorija Japana Preistorija i drevna istorija[uredi] Prvi japanski car Džinmu, koji datira iz 660. godine prije n. e.[11][12][13] — u savremenom Japanu kraj njegovog pohoda se obiželjava kao Dan osnivanja nacije 11. februara Prvi tragovi ljudskog prisustva na Japanskom arhipelagu potiču iz paleolita iz 30.000. godine prije n. e. Zatim je oko 14.000 godina prije n. e. (početak Jomon perioda) uslijedila Mezolitska i neolitska polusendetarna kultura lovaca-sakupljača koja se odlikuje poluzemunicama i nerazvijenom poljoprivredom.[14] Oni su preci pripadnika današnjih naroda Ainu i Jamato.[15][16] Ukrašeni glineni sudovi iz ovog perioda spadaju među najstarije primere grnčarije na svijetu. Oko 300. godine prije n. e, narod Jajoj je počeo da naseljava japanska ostrva, miješajući se sa pripadnicima naroda Jomon.[17] Tokom Jajoj perioda, koji je počeo oko 500. godine prije n. e, unapređena je tehnika uzgoja pirinča,[18] nastao je novi vid izrade grnčarije i metalurgije, donosen iz Kine i Koreje.[19] Prvi pisani zapis o Japanu nalazi se u kineskoj Knjizi Hana.[20] Prema Zapisima tri kraljevstva, Jamatajkoku je bilo najmoćnije kraljevstvo na arhipelagu tokom 3. vijeka n. e. Budizam je na Japanski arhipelag došao iz Pekče na Korejskom poluostrvu, ali je na razvoj japanskog budizma prvenstveno uticala Kina.[21] Uprkos početnom protivljenju, budizam je prihvatila i raširila vladajuća klasa, a opšteprihvaćen je postao početkom Asuka perioda (592—710).[22] Tokom Nara perioda (710—784) uspostavljena je centralizovana japanska država, čija se vlast nalazila u Carskoj palati u Nari. Tokom Nara perioda nastala je japanska književnost, a razvila se umjetnost i arhitektura inspirisana budizmom.[23] Vjeruje se da je epidemija velikih boginja od 735. do 737. usmrtila trećinu japanskog stanovništva.[24] Car Kanmu je 784. godine preselio prijestonicu iz Nare u Nagaokakjo, a zatim u Hejankjo 794. godine, današnji Kjoto. Ovime je počeo Hejan period (794—1185), tokom kog je nastala autohtona japanska kultura, poznata po svojoj umjetnosti, poeziji i prozi. U ovom periodu nastala je Priča o Gendžiju Murasaki Šikibe i stihovi japanske himne Kimigajo.[25] Budizam se tokom perioda Hejan širio uglavnom preko dve škole, tendaj tvorca Saiča i šingon tvorca Kukaja. Škola čiste zemlje (Džodo-šu, Džodo šinšu) stekla je veliki broj sljedbenika u drugoj polovini 11. vijeka. Feudalizam[uredi] Borba samuraja sa Mongolima, tokom mongolske invazije Japana; Suenaga 1293. godine Samuraji su mogli ubiti običnog čovjeka zbog najmanje uvrede i njih se japansko stanovništvo jako plašilo. Period Edo, 1798. godina Japanska feudalno doba odlikuje pojava i dominacija vladajuće klase ratnika – samuraja. Nakon poraza klana Tajra 1185. godine u Genpejskom ratu, opjevanom u epu Priča o Hejke, samuraja Minamoto no Joritomo car Go-Toba je imenovanovao za šoguna, a Joritomo je uspostavio bazu moći u Kamakuri. Poslije njegove smrti, klan Hodžo je došao na vlast kao namjesnici šoguna. Tokom Kamakura perioda (1185—1333) iz Kine se proširila Zen škola budizma i stekla naklonost među klasom samuraja.[26] Kamakura šogunat je odbio mongolsku invaziju 1274. i 1281. godine, ali ga je na kraju svrgnuo car Go-Dajgo. Cara Go-Dajgoa je 1336. godine porazio Ašikaga Takaudži. Ašikaga je uspostavio šogunat u Muromačiju kod Kjota. Ovime je otpočeo Muromači period (1336—1573). Ašikaga šogunat je stekao slavu za vrijeme Ašikage Jošimicu i kultura zasnovana na zen budizmu (umjetnost Mijabi) je uznapredovala. Ovo je dovelo do razvoja Higašijama kulture i napredovala je do 16. vijeka. S druge strane, nasljedni Ašikaga šogunat nije uspio da uspostavi kontrolu nad feudalnim gospodarima rata (daimjo), pa je 1467. godine izbio građanski rat čime je otpočeo stogodišnji Sengoku period (Doba zemlje u ratu).[27][28] Tokom 16. vijeka u Japan stižu prvi isusovački misionari iz Portugalije, čime započinje trgovinska i kulturna razmjena između Japana i Zapada. Oda Nobunaga je iskoristio evropsku tehnologiju i vatreno oružje da porazi veći broj daimjoa. Njegova uspostava vlasti označila je početak Azuči-Momojama perioda (1573—1603). Nakon što je ubijen 1582. godine, njegov nasljednik Tojotomi Hidejoši je 1590. ujedinio zemlju i pokrenuo dvije neuspjele invazije na Koreju, 1592. i 1597. godine.[29] Kao namjesnik Hidejošijevog sina, Tokugava Ijejasu je iskoristio mogućnost da pridobije političku i vojnu podršku. Nakon izbijanja ratam Tokugava je porazio protivničke klanove u bici kod Sekigahare 1600. godine. Od cara Go-Jozeija je dobio je titulu šoguna 1603. i uspostavio Tokugava šogunat u Edu (današnji Tokio).[30] Tokugava šogunat je usvojio mjere među kojima su buke šohato, kao pravilnik ponašanja za kontrolu autonomnih daimjoa;[31] i 1639 godine. sakoku (zatvorena zemlja) izolacionističku politiku koja je trajala tokom dva i po vijeka slabog političkog jedinstva poznatog kao Edo period (1603—1868).[32] Proučavanje zapadnjačkih nauka, poznatih kao rangaku, nastavljeno je preko holandske enklave u Dedžimi u Nagasakiju. Takođe, tokom Edo perioda došlo je razvoja kokugakua (nacionalne studije), japanskog proučavanja Japana.[33] Savremeno doba[uredi] Car Meidži (1868-1912), u čije ime je obnovljena carska vlast na kraju Tokugava šogunata Komodor Američke ratne mornarice Metju Peri primorao je Japan da se otvori za spoljašnji svijet sklanjanjem Sporazuma iz Kanagave 31. marta 1854. godine. Slični sporazumi koji su uslijedili sa zemljama Zapada tokom Bakumacu perioda izazvali su ekonomsku i političku krizu. Ostavka šoguna dovela je do Bošin rata i uspostave centralizovane države na čijem čelu se nalazio car (Meidži obnova).[34] Upuštajući se u aktivan proces vesternizacije tokom Meidži obnove 1868. godine, Japan je prihvatio zapadne političke, pravosudne i vojne institucije i zapadni kulturni uticaj integrisao je tradicionalnu kulturu sa savremenom industralizacijom. Kabinet je organizovao Državni savjet, doio Meidži ustav i sazvala Teikoku-gikai (Carsko vijeće). Tokom Meidži obnove Japansko carstvo je postalo industrijalizovana svejtska sila koja je učestvovala u vojnim sukobima radi širenja svoje sfere uticaja. Iako su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo pokazale neki interes, evropske sile su uveliko ignorisale Japan i umjesto njega su koncentrisale na Kinu. Francuska se povukla svog neuspijeha u Meksiku i poraza od Nijemaca.[35] Nakon pobjeda u Prvom kinesko-japanskom ratu (1894—1895) i Rusko-japanskom ratu (1904—1905), Japan je ovladao teritorijom Tajvana, Koreje i južnom polovinom Sahalina.[36] Osim imperijalističkih uspijeha, Japan je takođe mnogo uložio u svoj privredni rast, što je dovelo do razdoblja privrednog procvata u zemlji, koji je trajao do Velike krize.[37] Broj stanovnika Japana je porastao sa 35 miliona 1873. na 70 miliona 1935. godine.[38] Kineski generali se predaju Japanci u Kinesko-japanskom ratu (1894-1895) U Prvom svjetskom ratu, Japan se pridružio Saveznici i zauzeo njemačke posjede, praveći napredak u Kini. Početak 20. vijeka bio je razdoblje Taišo demokratije (1912—1926), ali je dvadesetih godina krhka demokratija pala pod političkom pomakom ga statizmu, donošenjem zakona protiv političkih disidenata i niza neuspijelih pučeva. Ovaj proces je ubrzan tridesetih godina, rastom novim radikalnih nacionalističkih skupina koje su dijelile neprijateljstvo prema liberalnoj demokratiji i posvjećenost prema ekspanzionizmu u Aziji. Japanski ekspanzionizam i militarizam, zajedno sa totalitarizmom i ultranacionalizmom preoblikovao je zemlju. Japan je 1931. godine izvršio invaziju i okupaciju Mandžurije i zbog međunarodne osude ovog akta, napustio je Društvo naroda 1933. godine. Japan je 1936. potpisao Antikominternski pakt sa Njemačkom, a potpisivanjem Trojnog pakta 1940. postao je dio Sila Osovine.[39] Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti je potpisan 13. aprila 1941. godine.[40] Japanski zvaničnici potpisuju predaju Saveznicima 2. septembra 1945. godine u Tokijskom zalivu, čime je završen Drugi svjetski rat Japansko carstvo je izvršilo invaziju na ostatak Kine 1937. što je podstaklo izbijanje Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945). Japanska carska vojska je brzo zauzela kinesku prijestonicu Nanking i počinila veliki masakr.[41] Godine 1940. izvršena je invaziju na Francusku Indokinu, nakon čega su SAD uvele naftni embargo Japanu.[42] Japanske snage su 7. i 8. decembra 1941. izvršile iznenadni napad na Perl Harbor, napale britanske snage u Malaji, Singapuru i Hongkongu i objavile rat SAD i Britanskoj imperiji, dovodeći SAD i UK na Tihookeansko ratište Drugog svjetskog rata.[43] Nakon saveznički pobjeda širom Tihog okeana u naredne četiri godine, koje su dovele do sovjetske invazije Mandžurije i atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine, Japan je 15. avgusta iste godine pristao na bezuslovnu predaju.[44] Tokom rata Japan, kolonije, Kine i ostale učesnice poginulo je desetine miliona ljudi, a najveći dio japanske industrije i infrastrukture je uništen. Nakon rata Saveznici (predvođeni SAD) sa okupiranih područja i vojnih kampova širom Azije iselili su nekoliko miliona etničkih Japanaca, tim u velikoj vjeri eliminišući Japamsku imperiju i obnavljajući nezavisnost osvojenih teritorija.[45] Takođe, Saveznici su 3. maja 1946. formirali Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok radi suđenja za ratne zločine japanskim generalima. Japan je 1947. godine usvojio novi liberalno-demokratski ustav. Saveznička okupacija Japana je okončana sporazumom u San Francisku 1952,[46] a Japan je postao članica Organizacije ujedinjenih nacija 1956. godine. Nedugo zatim, Japan je počeo da beleži ubrzani privredni rast da bi postao 2. najveća privreda svijeta, sve do 2010. kada je to mjesto preuzela Kina. Privredni uspon je okončan polovinom devedesetih godina 20. vijeka kada je država zapala u veliku recesiju. Početkom 21. vijeka došlo je postepenog oporavka privrede.[47] Najsnažniji zabilježeni zemljotres u istoriji Japana pogodio je ovu zemlju 11. marta 2011, što je izazvalo Fukušimsku katastrofu, jednu od najgorih katastrofa u istoriji nuklearne energije.[48] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Japana i Geologija Japana Pogled na Japanski arhipelag iz svemira Japan ukupno ima 6.852 ostrva koja se proteže duž tihookeanske obale istočne Azije. Zemlja, uključujući sva ostrva pod svojom kontrolom, leži između 24° i 46° sjeverne geografske širine i 122° i 146° istočne geografske dužine. Matična ostrva, od sjevera prema jugu, jesu Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Rjukju ostrva, koja uključuju Okivanu, ostrvski su lanac južno od Kjušua. Zajedno ta ostrva čine zajednicu poznatu kao Japanski arhipelag.[49] Oko 73% površine zemlje je pod šumama, planinama i neodgovarajuće za poljoprivredu, industriju ili stanovanje.[50][51] Zbog toga, naseljivo područje, koja se pretežno nalazi u priobalju, ima izuzetno visoku gustinu stanovništva. Japan je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svijetu.[52] Japanska ostrva su smještena u vulkanskoj zoni Tihookeanskog vatrenog prstena. Ona su prvenstveno rezultat velikih okeanskih pokreta tokom hiljada miliona godina od srednje silura do pleistocena kao rezultat subdikcije Filipinske morske ploče ispod kontinentalne Amurske i Okinavske ploče na jugu i subdukcije Tihookenaske ploče ispod Ohotske ploče na sjeveru. Boso tačka trojnog pucanja na obali Japana je tačka trojnog pucanja gdje se Sjevernoamerička, Tihookeanske i Filipinska morska ploča susreću. Japan je prvobitno bio povezan sa istočnom obalom Evroazije. Subdukcija ploča je povukla Japan na istok, čime je prije oko 15 miliona godina stvoreno Japansko more.[53] Japan ima 108 aktivnih vulkana. Tokom 20. vijeka pojavilo se nekoliko novih vulkana, uključujući Šova-šinzan na Hokaidu i Mjojin-šo na stijenama Benesu u Tihom okeanu. Destruktivni zemljotresi, koji često dovode do cunamija, javljaju se nekoliko puta u svakom vijeku.[54] Veliki zemljotres u Kantu 1923. godine usmrtio je preko 140 hiljada ljudi.[55] Skoriji zemljotresi bili su veliki zemljotres u Hanšinu 1995. i zemljotres u Tohoku 2011. godine, koji je bio magnitude 9,1[56] pogodio je Japan 11. marta 2011. i izazvao je veliki cunami. Japan je u značajnoj mjeri sklon zemljotresima, cunamijima i erupciji vulkana zbog svog geografskog položaja na Tihookeanskom vatrenom prstenu.[57] Ima 17. najveći rizik od prirodnih nepogoda, mjeren prema Indeksu svjetskog rizika 2016. godine.[58] Klima[uredi] Klima Japana je pretežno umjerena, ali znatno varira od sjevera prema jugu. Japanske geografske karateristike klimu dijele u šest glavnih klimatskih zona: Hokaido, Japansko more, Središnja visija, Unutrašnje japansko more, Tihi okean i Rjukju ostrva. Najsjevernija zona, Hokaido, ima umjerenokontinentalnu klimu sa dugim, hladnim zimama i veoma toplim do hladnim ljetima. Padavine nisu obilne, ali ostrva obično imaju velike sniježne nanose tokom zime.[59] U zoni Japanskog mora, na zapadnoj obali Honšua, sjevernozapadni zimski vozovi donose jake sniježne padavine. U ljeto, region je hladniji od tihookeanske zone, iako ponekad dolazi do ekstremno vruće temperature zbog fena. Sredinja visija ima tipičnu unutrašnju umjerenokontinentalnu klimu, sa velikim temperaturnim razlikama između ljetnjeg i zimskog doba, kao i velike dnevne varijacije; padavine su lagane, iako su zimi obično sniježne. Planine regiona Šikoku i Čugoku čuvaju Unutrašnje more od sezonskih vjetrova, donoseći blagi vremenski period tokom tokom cijele godine.[59] Tihookeansku obalu odlikuje vlažna suptropska klima sa blažim zimama sa povremenim padavinama i vrućim, vlažnim ljetima zbog jugozapadnog sezonskog vjetra. Rjukju ostrva imaju suptropsku klimu, sa toplim zimama i vrućim ljetima. Padavine su veoma obilne, posebno tokom kišne sezone.[59] Prosječna zimska temperatura u Japanu je 5,1 °C, a prosječna ljetnja temperatura je 25,2 °C.[60] Najviša temperatura ikad izmjerena u Japanu je 41,1 °C, a zabilježena je 23. jula 2018. godine.[61] Glavna kišna sezona počinje početkom maja na Okinavi i kišni oblaci se postepeno pomjeraju na sjever do Hokaida krajem jula. Na većini Honšua, kišna sezona počinje prije sredine juna i traje oko šest nedjelja. Krajem ljeta i početkom jeseni, tajfuni obično donose jaku kišu.[60] Trešnjini cvjetovi na planini Jošino su predmeti mnogih predstava i vaka poezije Japanski javor (Acer palmatum) u Kongobu-džiju na planini Koja, Svjetska baština Uneska Biodiverzitet i životna sredina[uredi] Glavni članak: Divlji svijet u Japanu i Problemi životne sredine u Japanu Japanski makakiji u Parku majmuna Jigokudani važni su zbog posjete banji tokom zime Japan ima devet šumskih ekoregiona koji odražavaju klimu i geografiju ostrva. Ekoregioni se kreću od suptropskih vlažnih širokolisnih šuma na Rjukju i Bonin ostrvima do umjerenih širokolisnih i mješovitih šuma u središnjim klimatskim regionima na matičnim ostrvima, do umjernih četinarskih šuma u hladnim, zimskih dijelovima sjevernih ostrva.[62] Japan ima preko 90.000 vrsta divljih životinja, uključujući smeđeg medvjeda, japanskog makakija, japanskog rakunskog psa, velikog japanskog poljskog miša i japanskog džinovskog daždevnjaka.[63] Velika mreža nacionalnih parkova je uspostavljena kako bi zaštitila važne oblasti flore i faune, kao i 37 Ramsarskih močvarnih područja.[64][65] Četiri lokacije su upisane na Uneskov spisak Svjetske baštine zbog njihove izvanredne prirodne ljepote.[66] U periodu brzog privrednog rasta nakon Drugog svjetskog rata, vlada i industrijske korporacije su mijenjale politike životne sredine; zbog toga, zagađenost životne sredine je bilo rasprostranjeno tokom pedesetih i šezdesetih godina. Odgovarajući na sve veću zabrinutost oko ovog problema, vlada je 1970. donijela nekoliko zakona o zaštiti životne sredine.[67] Naftna kriza 1973. godine podstakla je efikasnu upotrebu energije zbog nedostatka priprodnih resursa u Japanu.[68] Sadašnji problemi životne sredine uključuju zagađenost vazduha u urbanim sredinama (NOx, suspedovane čestice i toksini), upravljanje otpadom, eutrofikacija vode, očuvanje prirode, upravljanje hemikalijama i međunarodnom saradnjom za očuvanje.[69] Tokom juna 2015. godine, planirana je izgradnja više od 40 elektrana na ugalj ili je bilo u izgradnji. NVO Mreža klimatskih dejstava najavila je Japan kao dobitnika nagrade „Fosil dana” za „maksimalno učestvovanje u blokiranju napretka u klimatskoj akciji”.[70] Japan se nalazi na 20. mjestu Indeksa zaštite životne sredine iz 2018. godine, koji mjeri posvjećenost zemlje održivosti životne sredine.[71] Kao domaćin i potpisnik Kjoto protokola 1997, Japan je sporazumom dužan smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da preuzme korake kako bi suzbili klimatske promjene.[72] Urbanizacija[uredi] Japan ima ukupno 811 gradova. Postoji 14 zvanično priznatih metropolitanskih područja u Japanu.[73] Najveća konurbacija je Taiheijo pojas (82,9 miliona stanovnika) koju čine Milto, Cukuba, Tokio, Numazu, Šizuoka, Hamamacu, Tojohaši, Nagoja, Jokaiči, Kjoto, Osaka, Kobe, Himeji, Vakajama, Tokušima, Okajama, Takamacu, Fukujama, Hirošima, Macujama, Kitakjušu, Fukuoka i Oita.[74] pru Najveći gradovi u Japanu Izvor: Popis stanovništva 2010. № Grad Teritorija Populacija № Grad Teritorija Populacija Tokio Tokio Jokohama Jokohama 1. Tokio Tokio 8.949.447 11. Hirošima Hirošima 1.174.209 Osaka Osaka Nagoja Nagoja 2. Jokohama Kanagava 3.689.603 12. Sendaj Mijagi 1.045.903 3. Osaka Osaka 2.666.371 13. Kitakjušu Fukuoka 977.288 4. Nagoja Aiči 2.263.907 14. Čiba Čiba 962.130 5. Saporo Hokaido 1.914.434 15. Sakaj Osaka 842.134 6. Kobe Hjogo 1.544.873 16. Nigata Nigata 812.192 7. Kjoto Kjoto 1.474.473 17. Hamamacu Šizuoka 800.912 8. Fukuoka Fukuoka 1.463.826 18. Kumamoto Kumamoto 734.294 9. Kavasaki Kanagava 1.425.678 19. Sagamihara Kanagava 717.561 10. Saitama Saitama 1.222.910 20. Šizuoka Šizuoka 716.328 Politički sistem[uredi] Glavni članak: Politički sistem Japana Akihito Šinzo Abe Car Akihito (lijevo) i predsjednik Vlade Šinzo Abe (desno) Japan je ustavna monarhija sa ograničenom vlašću cara. Kao ceremonijalnog šefa države, ustavom određena uloga Cara je „simbol Države i jedinstva naroda“ i on nema stvarnu vlast. Izvršnu vlast imaju predsjednik Vlade i njegov kabinet, dok suverenitet pripada japanskom narodu.[75] Zakonodavno tijelo Japana je Kokaji, sa sjedištem u tokijskom okrugu Čijoda. Kokaji je dvodomo zakonodavno tijelo, koje se sastoji od donjeg Šugina sa 465 zastupnika, koji se biraju na izborima svake četvrte godine ili kada se raspusti; i gornjeg Sangina sa 242 zastupnika, koji se biraju na izborima svake šeste godine. U Japanu je izborno pravo univerzalno za starije od 18 godina,[76] sa tajnim glasanjem za sve izborne dužnosti.[75] Većinu u Kokajiju imaju socijal-liberalna Ustavno-demokratska stranka Japana (UDSJ) i konzervativna Liberalno-demokratska stranka (LDS). LDS je na vlasti skoro neprekidno od 1955. godine, izuzev kratkih perioda između 1993. i 1994. i od 2009. do 2012. godine. Od novembra 2017. godine, u donjem domu ima 283 zastupnika, dok u gornjem domu ima 125 zastupnika. Zgrada Kokajija Predsjednik Vlade Japana je šef vlade i imenuje ga car, nakon što ga Kokaji odredi među svojim zastupnicima. Predsjednik Vlade je šef Kabineta i on imenuje i razrješuje ministre. Nakon pobjede LDS na opštim izborim 2012. godine, Šinzo Abe je 26. decembra 2012. preuzeo dužnost predsjednika Vlade od Jošihika Node.[77] Tokom istorije pod velikim uticajem kineskog prava, pravni sistem Japana se nezavisno razvio tokom Edo perioda kroz tekstove kao što su Kudžikata Osadamegaki.[78] Međutim, od kraja 19. vijeka zakonodavstvo sve više preuzima odredbe kontinentalnog prava, prvenstveno njemačkog. Na primjer, japanska vlada je 1896. usvojila građanski zakonik zasnovan na nacrtu njemačkog Građanskog zakonika (nem. Bürgerliches Gesetzbuch); uz izmjene nakon Drugog svjetskog rata i dalje je na snazi.[79] Zakone koje Kokaji proslijedi Caru, on mora potvrditi, bez mogućnosti da ih odbije. Sudski sistem Japana je podijeljen na četiri osnovna nivoa: Vrhovni sud i tri stepena nižih sudova.[80] Glavno tijelo japanskog statutnog prava se naziva Šest zakonika.[81] Administrativna podjela[uredi] Glavni članak: Administrativna podjela Japana Takođe pogledajte: Prefekture Japana i Opštine Japana Administrativna birokratija Japana je podijeljena na tri osnovna nivoa: nacionalni, prefektualni i opštinski. Ispod nacionalnog nivoa nalazi se 47 prefektura, od kojih svaki ima neposredno izabranog guvernera, zakonodavne i administrativne organe.[a] Svaka prefektura je podijeljena na gradove, varoši i sela.[82] U zemlji se trenutno vrši administrativna reorganizacija spajanjem više gradova, varoši i sela jednih sa drugima. Ovime će biti smanjen broj podprefekturnih administrativnih regiona i očekuje se da će dovesti do smanjenja administrativnih troškova.[83] Postoje dvije vrste podprefektualne podijele, to su podprefekture i okruzi. Podprefekture su samoupravne jedinice koje su fokusirane na mjesna pitanja ispod prefektualnog nivoa.[84] Okruzi su geografske i statističke jedinice koje se sastoje od jedne ili više opština. Nalaze se ispod nivoa prefekture i iznad varoši i sela, jedanke sa gradovima.[85] Opština su zajednički naziv za gradove, varoši i sela koja su mjesni javni subjekti. Svaka prefektura se sastoji od određenog broja opština, a prema podacima od 1. aprila 2017. godine ukupan broj opština bio je 1.718.[86] Regions and Prefectures of Japan 2 sr.svg O slici Spoljni odnosi[uredi] Glavni članak: Spoljni odnosi Japana Japan ima uspostavljene diplomatske odnose sa skoro svim nezavisnim zemljama. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda,[87] Međunarodnog monetarnog fonda,[88] Međunarodnog tijela za morsko dno,[89] Interparlamentarne unije,[90] Interpola,[91] Organizacije za zabranu hemijskog oružja,[92] Organizacije ujedinjenih nacija,[93] Grupe svjetske banke,[94] Svjetska trgovinske organizacije,[95] Grupe 7 (bivše Grupe 8),[96] Grupe 20,[97] Dijaloga za azijsku saradnju,[98] Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje,[99] Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije,[100] Sekreterijata za trilateralnu saradnju[101] i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.[102] Sa 9,68% priloženog novca u budžet OUN, Japan je drugi najveći priložnik.[103] Tokom 2014. donirao je 9,2 milijarde dolara, čime je postao peti najveći donator zvanične razvojne pomoći na svijetu.[104] Japan sa SAD ima bliske veze. Od poraza u Drugom svjetskom ratu, SAD i Japan imaju bliske privredne i odbrambene odnose. SAD su glavno tržište za japanski izvoz i glavni izvor japanskog uvoza, i one su obavezne da brane zemlju, imajući vojne baze širom Japana djelimično u tu svrhu.[105] Japan osporava ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima (uključujući skupine Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai), koja je okupirao Sovjetski Savez 1945. godine.[106] Upitan je suverenitet Južne Koreje nad Liankur stijenama.[107] Japan ima zaošterene odnose sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) i Republikom Kinom (RK) zbog Senkaku ostrva;[108] sa NRK ima zaoštere odnose i zbog statusa atola Okinotorišima. Oružane snage[uredi] Glavni članak: Samoodbrambene snage Japana Micubiši F-2 Vazdušnih samoobrambenih snaga Japana Japanska oružane snage, Samoodbrambene snage Japana (SOSJ), sastoje se od kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga. Vajni rashodi Japana su 8. najveći na svijetu. Godine 2017. vojni izdaci su iznosili 46,1 milijardu američkih dolara, tj. oko 0,9% BDP zemlje.[109] Vrhovni komandat SOSJ je predsjednik Vlade, dok vojna vlast na kabinetskom nivou prelazi sa predsjednika Vlade na ministra odbrane.[110] U članu 9. Ustava navedeno je da se Japan odriče prava da proglasi rat ili upotrebi vojnu silu u međunarodnim sporovima. je zabranjeno da objavljuje rat ili da koristi vojnu silu u međunarodnim sukobima[111]. Japan se nalazi na 2. mjestu među azijskim i na 9. mjestu među svjetskim zemljama prema Indeksu globalnog mira 2018. godine[112]. SOSJ prema podacima imaju 247.154 aktivnih pripadnika i 47.900 rezervista.[113] Kada su SOSJ osnovane, žene su regrutovane isključivo za usluge njege. Prilike su proširene prilično kad je ženama dopuštene da se pridruže komunikacionoj službi KSOSJ 1967. godine i komunikacijskim službama PSOSJ i VSOSJ 1974. godine. Do 1991. godine više od 6.000 žena je bilo u sastavu SOSJ.[114] Predstavnici japanske vojne industrije traže od vlade da ukine zabranu izvoza oružja radi učestvovanja u multinacionalnim projektima, kao što je izrada Združenog jurišnog lovca.[115] Razarač klase Kongo Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana Pomorske snage redovno učestvuju u pomorskim vežbama Rimpaka.[116] Maja 2014. premijer Šinzo Abe izjavio je da Japan više ne želi da bude pasivan i da namjerava da preuzme veću odgovornost za regionalnu bezbednost. On je rekao da Japan želi da ima ključnu ulogu i susjednim zemljama je ponudio pomoć.[117] Japan je potpisnik bezbjednosnih sporazuma sa Australijom iz marta 2007.[118] i Indijom iz oktobra 2008.[119] Demografija[uredi] Glavni članak: Demografija Japana, Japanci, Etničke grupe Japana, i Spisak metropolitanskih oblasti Japana Stanovništvo[uredi] Pogled na Tokijo Ainu narod, etnička manjina iz Japana Brojnost stanovništva Japana se procjenjuje na oko 128 miliona, od čega 80% živi na ostrvu Honšu. Japansko društvo je lingvistički, etnički i kulturno homogeno,[120][121] sačinjeno od 98,5% etničkih Japanaca,[50] sa malim brojem stranih radnika.[120] Korejci,[122] Kinezi, Filipinci, Brazilci pretežnog japanskog porijekla,[123] Peruanci prteženog japanskog porijekla i Amerikanci su među malim manjinskim grupama u Japanu.[124] Godine 2003, bilo je oko 134.700 nelatinoameričkih zapadnjaka (ne uključujući više od 33.000 američkog vojnog osoblja i njihovih porodica smještenih širom zemlje)[125] i 345.000 latinoameričkih iseljenika, od kojih su 274.700 bili Brazilci (koji su prvenstveno potomci Japanaca, ili nikej, zajedno sa svojim supružnicima), najveća su zajednica Zapadnjaka.[126] Najdominantnija domaća etnička grupa u Japanu je Jamato narod; glavne etničke grupe uključuju starosjedilački Ainu[127] i Rjukju narodi, kao i društvene manjinske grupe kao što je burakumin.[128] To su osobe mješovitog porijekla, a koje su ugrađene u Jamato narod, kao što su oni sa Bonin ostrva.[129] Godine 2014, nenaturalizovani radnici rođeni izvan Japana činili su 1,5% ukupnog broja stanovnika.[130] Japan se smatra etnički homogenim i ne skuplja podatke o etničkom ili rasnom porijeklu za japanske državljane; izvori se razlikuju u pogledu takvih tvrdnji, sa najmanje jednom analizom koja opisuje japansko društvo kao multietničko,[131] dok prema je drugoj analizi broj japanskih državljana stranog porijekla minimalan.[121] Većina Japanaca nastavlja da vidi Japan kao monokulturno društvo. Bivši predsjednik Vlade i sadašnji ministar finansija Taro Aso opisuje Japan kao naciju koja ima „jednu rasu, jednu civilizaciju, jedan jezik i jednu kulturu”, što su kritikovali predstavnici manjina kao što je Ainu narod.[132] Japan ima drugi najduži životni vijek na rođenju na svijetu: 83,5 godine za osobe rođene u periodu 2010—2015.[133][134] Japansko stanovništvo ubrzano stari što je rezultat bejbi buma poslije Drugog svjetskog rata, praćeno smanjenom stopom nataliteta. Godine 2012, oko 24,1% ukupnog stanovništva imala je preko 65 godina, a proporcijalno do 2050. godine se očekuje da će taj broj porasti na 40%..[135] Religija[uredi] Glavni članak: Religija u Japanu Religija u Japanu (podaci od 2000)[136] Narodni šintoizam ili „nereligioznost”[b] (51,82%) Budizam (34,9%) Šintoističke organizacije i ostali (4%) Hrišćanstvo (2,3%) Bez odgovora (6,98%) Na osnovu člana 20. ustava Japana u zemlji je zagarantovana puna religijska sloboda. Gornje procjene pokazuju da 84—96% japanskog stanovništva vidi šintoizam kao svoju nacionalnu religiju (50—80% u obzir uzimaju i stepen sinkretizma sa budizmom, šinbucu-šugo).[138][139] Međutim, ove procjene su zasnovane na posjeti hramovima, a ne na broju pravih vjernika. Broj šintoističkih hramova u Japanu se provjenjuje na oko 100.000.[140] Prema ostalim drugijama procjenjuje se da samo 30% stanovništva identifikuje kao pripadnik religije.[141] Prema Edvinu Rajšaueru i Marijusu Džensenu, oko 70—80% Japanaca sebe ne smatra pripadnikom nijedne religije. Ipak, nivo učešća ostaje visok, naročito tokom svečanosti i događaja kao što je prva posjeta šintoističkom hramu u Novoj godini. Taoizam i konfučijanizam iz Kine uticali su na japanske običaje i uvjerenja.[142] Japanske ulice su ukrašene tokom Tabanate, Obona i Božića.[139] Šintoizam je najveća religija u Japanu, koji praktikuje oko 80% stanovništva, ali se ipak mali broj u identifikuje kao „šintoisti” u istraživanjima.[140] To se događa zbog činjenice da „šintoizam” u Japanu ima različita značenja: većina Japana posjećuje šintoističke hramove i klanja se kamijima bez pripadanja određenoj šintoističkoj organizaciji, a s obzirom da ne postoje formalni ritual kojim se postoja pripadnik narodnog šintoizma, članstvo šintoizma se često procjenjuje prema brojnu onih koji su pripdruženi organizovanim šintoističkim sektama. Šintoizam ima oko 100.000 hramova[140] i 78.890 sveštenika u zemlji.[143] Budizam je prvi put stigao u Japan u 6. vijeku; uveden je 538. ili 552. godine iz kraljevstva Pečke na Korejskom poluostrvu.[144] Hrišćanstvo u Japan su prvi put donijeli jezuitski misionari početkom 1549. godine.[145] Danas, manje od 1%[146][147][148] do 2,3% stanovaniva se izjašnjava kao hrišćani,[c] većina njih živi u zapadnom dijelu zemlje, gdje su misionarske djelatnosti bile najveće u 16. vijeku. Prefektura Nagasaki ima najveći procenat hrišćana: oko 5,1% 1996. godine.[149] Od 2007. godine, bilo je oko 32.026 sveštenika i pastora u Japanu.[143] Tokom posljednjeg vijeka, neki zapadni običaju koji su se prvobitno povezivali sa hrišćanstvom (uključujući vjenčanja zapadnog stila, Dan zaljubljenih i Božić) postoli su popularni kao sekularni običaji među mnogim Japancima.[150] Muslimani u Japanu su većinom, tačnije 80—90%, potomci migranata rođenih izvan Japana i njihovi potomci, porijeklom prvenstveno iz Indonezije, Pakistana, Bangladeša i Irana.[151] Većina etničkih Japanaca muslimana su oni koji su se konvertovali stupajući u brak sa imigrantima muslimanima.[152] Pjuv risirč centar procjenjuje da je 2010. u zemlji bilo oko 185.000 muslimana.[153] Ostale manjinske religije uključuju hindiuzam, sikizam, judaizam i od sredine 19. vijeka veliki broj novoreligijskih pokreta koji su se pojavili u Japanu.[154] Jezik[uredi] Glavni članak: Jezici Japana i Japanski jezik Više od 99% stanovnika govori japanski kao maternji jezik.[50] Japanski je aglutinativni jezik koji se odlikuje sistemom počasti, što odražava hijerarhijsku prirodu japanskog društva, sa glagolskim formama i određenim rječnikom koji ukazuje na relativni status govornika i slušaoca. Japanski sistem pisanja koristi kandži (kinesko pismo) i dva seta kana (slogovi zasnovani na kurzivnom pismu i korijenom iz kandžija), kao i latinskim alfabetom i arapskim brojevima.[155] Pored japanskom, rjukjuanski jezici (amami, kunigami, okinavski, mijako, jaejama, jonaguni), koji su dio japonske jezičke porodice, govore se na Rjukjuanskom ostrvskom lancu. Malo djece nauči ove jezike,[156] ali posljednjih godina mjesne vlasti nastojale su povećaju svijest o tradicionalnim jezicima. Okinavski dijalekat japanskog govori se u ovom regionu. Ainu jezik, koji nema dokazane veze sa japanskim ili drugim jezikom, jeste umirući jezik, sa samo nekoliko starijih maternjih govornika koji su ostali na Hokaidu.[157] Javne i privatne škole uopšteno zahtjevaju od učenika da uzimaju časove japanskog jezik, kao i časove engleskog jezika.[158] Problemi[uredi] Promjene u demografskoj strukturi stvorile su niz društvenih pitanja, naročito u potencijalnom padu broja radno sposobnih i povećanja troškova socijalnog osiguranja, kao što je javni plan penzija.[159] Sve veći broj mlađih Japanaca ne stupa u brak ili nema djece. Godine 2011, japansko stanovništvo je u padu pet godina, smanjujući se za 204.000 na 126,12 miliona ljudi. To je najveći pad od 1947. godine, kada su sakupljeni prvi podaci.[160] Ovaj pad je pogoršao cunami i zemljotres u martu 2011. godine, u kome je život izgubilo skoro 16.000 ljudi.[161] Procjenjuje se da će broj stanovnika do 2060. godine pasti na 96,69 miliona;[135][162] demografi i vladini planeri su trenutno u gorućoj raspravi o tome kako se nositi sa tim problemom.[163] Ponekad se kao rješenje predlažu imigracija i radni podsticaj kako bi se obezbjedila mlada radna snaga.[164][165] Japan prihvata godišnje prosječno 9.500 novih državljana za naturalizaciju.[166] Prema Visokom komesarijatu OUN za izbjeglice, Japan je 2012. godine prihvatio 18 izgjeblica za stalno naseljenje,[167] dok su SAD prihvatile 76.000.[168] Japan pati od visoke stope samoubistva.[169][170] Godine 2009, broj samoubistava je premašio 30.000 dvanaestu godine zaredom.[171] Samoubistvo je vodeći uzrok smrti za osobe ispod 30 godina.[172] Obrazovanje[uredi] Glavni članak: Obrazovanje u Japanu Studenti proslavljaju nakon objave rezultata prijemnih ispita na Univerzitet u Tokiju Osnovne škole, srednje škole i univerziteti su uspostavljeni tokom Meidži obnove 1872. godine.[173] Od 1947. godine, obavezno obrazovanje u Japanu obuhvata osnovnu i nižu srednju školu, koje zajedno traju 9 godina (od 6 do 15 godina starosti). Skoro sva djeca nastavljaju školovanje u trogodišnjoj višoj srednjoj školi. Japanski obraznovni sistem je odigrao središnju ulogu u oporavku zemlje i brzom privrednom rastu u desetljećima nakon završetka Drugog svjetskog rata. Nakon rata usvojeni su zakoni kojima je definisan školski sistem koji je djelovao nekoliko desetljeća: šestogodišnja osnovna škola, trogodišnja niža srednja škola, trogodišnja viša srednja škola i dvo ili četvorogodišnji univerzitet. Od aprila 2016. godine, razne škole su otpočele školsku godinu sa integrisanom osnovnom školom i nižom srednjom školom u devetogodišnji program obaveznog školovanja, u nadi da će ublažiti nasilje i izostanke; nadležno ministarstvo planira da ovaj pristup usvoji u cijeloj zemlji u narednim godinama.[174] Japan je najuspješnija zemlja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u književnosti, matematici i nauci, sa prosječniom ocjenom od 529 poena po učeniku i nalazi se među zemljama sa najobrazovanijom radnom snagom.[175] Japansko stanovništvo je dobro obrazovano i društvo visoko vrjednuje obrazovanje kao osnovu za društvenu pokretljivost i za sticanje zaposlenja u visokotehnološkoj privredi zemlje. Iznos koji Japan izvaja za obrazovanje u prosjeku je manji od prosjeka OESR. Iako je rashod po učeniku u Japanu veoma visok, ukupni rashodi u odnosu na BDP ostaju mali.[176] Godine 2015, javni izdaci na obrazovanje u Japanu iznosili su samo 3,5% BDP, što je ispod prosjeka OESR koji je 4,7%.[177] Godine 2014, zemlja je prema rang spisku OESR bila četvrta sa 48% stanovnika od 25—65 godina koji su ostvarili visokoškolsko obrazovanje. Pored toga, bakalaureati od 25 do 34 godine čine 59% japanskih diploma, što je na drugom mjestu u OESR odmah iza Južne Koreje.[178] Oko 75,9% diplomaca srednje škole pohađa univerzitet, niži koledž, trgovačku školu ili drugu visokoškolsku ustanovu.[179] Dva vrhunska japanska univerziteta su Univerzitet u Tokiju i Univerzitet u Kjotu,[180] čiji su studenti stekli čak 16 nobelovih nagrada. Program za međunarodnu procjenu učenika kojim koordiniše OESR trenutno rangira ukupno znanje i vještine japanskih petnaestogodišnjaka kao 6. na svijetu.[181] Zdravstvo[uredi] Glavni članak: Zdravstvo u Japanu U Japanu, zdravstvenu zaštitu pružaju državne i mjesne vlasti. Plaćanje ličnih medicinskih usluga se nudi putem univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja koji obezbjeđuje relativnu jednakost pristupa, uz naknadu koju određuje vladina komisija. Ljudi bez osiguranja preko poslodavca mogu učestvovati u državnom programu zdravstvenog osiguranja kojim rukovode mjesne vlasti. Od 1973. godine, svim starijim licima se pruža osiguranje koje finansira vlada.[182] Pacijenti mogu sami odabrati ljekara ili ustanovu u kojoj žele vršiti svoje liječenje.[183] Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Japana Sjedište Banke Japana u Čuu u Tokiju Tokijska berza, jedna je od najvećih berza u Aziji[184] Ginza, luksuzno potrošačko područje u Tokiju Prema visini nominalnog BDP-a Japan je na trećem[185] a prema BDP-u merenom paritetom kupovne moći na četvrtom mestu u svetu. Javni dug Japana je 2016. godine iznosio više od 230% njegovog bruto domaćeg proizvoda, najveći na svijetu.[186] Uslužni sektor čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.[187] Japan ima veoma razvijene industrijske kapacitete što se ogleda u nekim od najvećih i tehnološki najnaprednijih proizvođača motornih vozila, električnih uređaja, mašinskih alata, čelika i obojenih metala, brodova, hemijskih proizvoda, tekstila i hrane. Za poljoprivredu se koristi 13% teritorije Japana, pored toga veoma je razvijen i ribolov jer Japan ostvaruje oko 15% svjetskog ulova ribe.[50] U 2017-toj Japan je imao 65,01 milion radno sposobnog stanovništva, dok je nezaposlenost iznosila 2,9%.[50] Oko 20 miliona ljudi, ili oko 17% stanovništva, našlo se 2007. godine ispod linije siromaštva.[188] Stanovanje u Japanu odlikuju ograničena količina zemljišta u urbanim područjima.[189] Najveća izvozna tržišta su SAD (19,4%), Kina (19%), Južna Koreja (7,6%), Hongkong (5,1%) i Tajland (4,2%). Glavninu izvoza čine delovi za automobile, motorna vozila, proizvodi od gvožđa i čelika, poluprovodnici.[50] Japan najviše uvozi iz Kine (24,5%), SAD-a (11%), Australije (5,8%), Južne Koreje (4,2%) i Saudijske Arabije (4,1%).[50] Glavninu uzvoza u Japan čine mašine i oprema, fosilna goriva, prehrambeni proizvodi (naročito govedina), hemikalije, tekstil i sirovine za japansku industriju. Prema mjeri tržišnog udjela, japansko domaće tržište je najmanje otvoreno od bilo koje zemlje OECD-a.[190] Administracija Juničira Koizumija započela je neke reforme koje se tiču tržišne konkurencije, a strane investicije u Japan su porasle.[191] Japan se našao na 34. mjestu 2018. godine prema indeksu lakoće poslovanja i ima jedan od najmanjih poreskih prihoda u razvijenom svijetu. Japanska varijanta kapitalizma ima mnogo svojih osobenosti: kejrecu preduzeća su uticajna, a stalno zaposlenje i napredovanje u karijeri zasnovano na starosti je relativno uobičajeno u japanskom radnom okruženju.[190][192] Japanska preduzeća su poznata po metodama upravljanja kao što je „Tojota put”, a dionačarska aktivnost je rijetka.[193] Najpoznatiji japanski globalni brendovi su Tojota, Honda, Kenon, Nisan, Soni, Micubiši, Panasonik, Uniklo, Leksus, Subaru, Nintendo, Bridžston, Mazda i Suzuki.[194] Privredna istorija[uredi] Tokom Edo perioda stvorena je osnova za kasniji privredni rast. U ovom razdoblju izgrađena je saobraćajna mreža i osnovane su prve banke i osiguravajuća društva.[195] Tokom Meidži perioda od 1868. u Japanu se razvija tržišna privreda.[196] Tada su osnovana mnoga preduzeća koja i danas posluju, a Japan je postao najrazvijenija država Azije.[197] Period sveukupnog privrednog rasta od šezdesetih do osamdesetih godina 20. vijeka nazvan je Japansko postratno privredno čudo: prosječna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka bila je 7,5%, a tokom osamdesetih i početka devedesetih godina 20. vijeka 3,2%.[198] Privredni rast je značajno usporen tokom devedesetih godina 20. vijeka koji se naziva Izgubljenim desetlječem, uglavnom kao nusefekat nerealno visokih cijena nekretnina i velikog priliva novca. Napori vlade da oživi privredni rast nisu imali uspjeha, a dodatni problem im je nanelo usporavanje svjetske privrede 2000. godine. Nakon 2005. privreda je pokazala snažne znake oporavka; rast BDP-a te godine iznosio je 2,8%, što je bilo više nego u SAD ili Evropskoj uniji.[199] Danas, Japan se visoko rangira po konkurentnosti i privrednoj slobodi. Našao se na 6. mjestu prema izvještaju o globalnoj konkurentnosti za 2015—2016. godinu.[200][201] Kultura[uredi] Sumo rvanje je tradicionalna japanska borilačka veština. Japanski vrt Japanska mitologija Kabuki pozorište Bunraku pozorište Japanski tradicionalni muzički instrumenti Japanska čajna ceremonija Haruki Murakami, popularni savremeni japanski pisac i prevodilac Hanami