ULGRAN SUDOPERA GRANITNA U-201 BOJA 310 SVETLO SIVA 580X470mm Ponuda slavina za ovaj model sudopere: https://www.akvadom.rs/baterije/baterije-za-sudoperu OPŠTE INFORMACIJE O ULGRAN GRANITNIM SUDOPERAMA Ulgran granitne sudopere (vodećeg svetskog i Ruskog proizvođača sudopera fabrike Ulgran) proizvode se od modernih, visoko kvalitetnih, ekoloških sirovina, u skladu sa specifikacijama i sertifikatom o usklađenosti i stručnom mišljenju. O kvalitetu Ulgran proizvoda možete videti na https://ulgran.ru/video Tehnologija proizvodnje i kvalitet proizvoda se kontrolišu u skladu sa svetskim standardima i posebnom opremom. Veštački kamen je kompozitni materijal zasnovan na prirodnim mineralima. Zahvaljujući upotrebi „želkota“*,površina kuhinjske sudopere ne upija nečistoće, masti i razne boje. „Želkot“ nema mikropore, ne puca i ne kruni se vremenom, ne absorbuje tečnosti. Sudopere ne menjaju boju pod uticajem ultraljubičastih zraka. КORIŠĆENI MATERIJALI / SASTAV SUDOPERE • 80% prirodni mermer • 18% polimerna veziva • 2% Gelkot – Želkot zaštitna emulzija * „Želkot“ je materijal koji se koristi za obezbeđivanje visokokvalitetne završne obrade na vidljivoj površini, vlaknima ojačanog kompozita – Fibre-reinforced plastic (FRP). Najčešći „želkoti“ su termosetirajući polimeri na bazi epoksidnih ili nezasićenih hemijskih poliestera. „Želkoti“ su dizajnirani da budu izdržljivi, pružajući otpornost na ultraljubičastu degradaciju i hidrolizu. PRIPADAJUĆA OPREMA Svi modeli granitnih sudopera su opremljeni potrebnom opremom za montiranje sudopere: - Kvalitetni pripadajući sifon za sudoperu (pri čemu se u startu dobija na ceni obzirom da je pojedinačna kupovina sifona za sudoperu od 900-1600 dinara, a uz Ulgran proizvode dobija se gratis) – burgija (neki modeli već imaju otvor), – uputstvo za montiranje i održavanje. PREVOZ I SКLADIŠTENJE Prilikom transporta i skladištenja granitnih sudopera mora biti u horizontalnom položaju (ako nije navedeno drugačije manipulativnim znakcima na pakovanju) na ravnoj, čvrstoj površini. Nemojte ređati sudopere jednu na drugu, dok prethodno ne stavite ravnu tvrdu ploču izmeću njih. Oprez pri otvaranju kutija je takođe bitan (naročito skalpelom) kako se sudopera ne bi isparala odnosno oštetila. PRAVILA ZA MONTIRANJE GRANITNE SUDOPERE !! PROČITAJTE OVA UPUTSTVA PRE MONTAŽE!! Ako instalirate sudoperu, pratite mere predostrožnosti i koristite ličnu zaštitnu opremu. Za instalaciju vam je potrebno: • olovka • ubodna testera • merna traka • lenjir • bušilica Za početak, neophodno je precizno odrediti lokaciju za instalaciju granitne sudopere na gornjem delu ploče Postavite sudoperu na gornju ravnu stranu ploče i obeležite konture vaše sudopere. Povucite paralelne linije ili upišite krug (ukoliko montirate kružnu sudoperu) koji je za 1,5 cm manji od obeleženih dimenzija. Probušite rupe bušilicom, burgijom od 10 mm na krajevima obeleženih ivica kako bi kroz njih prošao list ubodne testere. Zatim polako izrežite ploču u koju ćete montirati sudoperu. Кada završite rezanje obrišite površinu vlažnom krpom kako bi odstranili piljevinu i otpad od rezanja. Probušite rupe kroz koje će da prođe slavina. Montirajte sudoperu u otvor. Ukoliko je potrebno, obraditi ivice otvora radne površine. Montirajte sifon i sprovedite odvodnu cev u kanalizaciju (odvod) ODRŽAVANJE SUDOPERE Кoristite tečne deterdžente koji ne sadrže abrazivne dodatke. Da bi olakšali odžavanje sudopere, sperite vodom sve ostatke kafe, sokova, čajeva i sl. kako se ne bi sušili • Nemojte bacati teške predmete u sudoperu • Da bi sprečili rezove i pukotine, nemojte koristiti sudoperu kao površinu za sečenje hrane • Nemojte koristiti sunđer sa abrazivnim slojem i metalnom vunom. • Izbegavajte dugotrajan kontakt sa sredstvima za pranje,koncentrovanim kiselinama, solima. Ako ova supstanca dođe na površinu umivaonika ili odvodnih elemenata, isperite je vodom. PRIJEM I MONTAŽA Кupac je u obavezi da po prijemu robe izvrši pregled iste, i svojim potpisom potvrdi da je robu primio u ispravnom stanju (naknadne reklamacije se neće uvažavati). Ugradnja proizvoda je u obavezi kupca i nije uračunata u cenu proizvoda. Ugradnja proizvoda mora biti obavljena u skladu sa tehničkim propisima koji definišu datu oblast. SAOBRAZNOST ROBE I PRAVA POTROŠAČA Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava garantovanih Zakonom o zaštiti potrošača usmeno, na prodajnom mestu gde je roba kupljena, odnosno drugom mestu koje je određeno za prijem reklamacija, telefonom, pisanim putem, elektronskim putem, odnosno na trajnom nosaču zapisa isključivo uz dostavu računa na uvid ili nekog drugog dokaza o kupovini (kopija računa i sl.) Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronsim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije. Rok ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu ili nameštaj, od dana podnošenja reklamacije. Saobraznost robe od 2 godine prestaje da važi u slučaju: – Fizičkog oštećenja nastalog usled dejstva prekomerne sile – Oštećenja nastalih usled dejstva odrečđenih nepredviđenih tečnosti ili hemikalija (kiseline i koncentrovane soli, nafta i njeni derivati, tečnosti temperatura preko 100 C0) – Nestručnog ili pogrešnog montiranja – Prilikom oštećenja nastalih u transportu robe – Ukoliko kupac izvrši bilo kakvu prepravku proizvoda.

ULGRAN SUDOPERA GRANITNA U-201, BOJA 342 GRAFIT, 580X470mm Ponuda slavina za ovaj model sudopere: https://www.akvadom.rs/baterije/baterije-za-sudoperu OPŠTE INFORMACIJE O ULGRAN GRANITNIM SUDOPERAMA Ulgran granitne sudopere (vodećeg svetskog i Ruskog proizvođača sudopera fabrike Ulgran) proizvode se od modernih, visoko kvalitetnih, ekoloških sirovina, u skladu sa specifikacijama i sertifikatom o usklađenosti i stručnom mišljenju. O kvalitetu Ulgran proizvoda možete videti na https://ulgran.ru/video Tehnologija proizvodnje i kvalitet proizvoda se kontrolišu u skladu sa svetskim standardima i posebnom opremom. Veštački kamen je kompozitni materijal zasnovan na prirodnim mineralima. Zahvaljujući upotrebi „želkota“*,površina kuhinjske sudopere ne upija nečistoće, masti i razne boje. „Želkot“ nema mikropore, ne puca i ne kruni se vremenom, ne absorbuje tečnosti. Sudopere ne menjaju boju pod uticajem ultraljubičastih zraka. КORIŠĆENI MATERIJALI / SASTAV SUDOPERE • 80% prirodni mermer • 18% polimerna veziva • 2% Gelkot – Želkot zaštitna emulzija * „Želkot“ je materijal koji se koristi za obezbeđivanje visokokvalitetne završne obrade na vidljivoj površini, vlaknima ojačanog kompozita – Fibre-reinforced plastic (FRP). Najčešći „želkoti“ su termosetirajući polimeri na bazi epoksidnih ili nezasićenih hemijskih poliestera. „Želkoti“ su dizajnirani da budu izdržljivi, pružajući otpornost na ultraljubičastu degradaciju i hidrolizu. PRIPADAJUĆA OPREMA Svi modeli granitnih sudopera su opremljeni potrebnom opremom za montiranje sudopere: - Kvalitetni pripadajući sifon za sudoperu (pri čemu se u startu dobija na ceni obzirom da je pojedinačna kupovina sifona za sudoperu od 900-1600 dinara, a uz Ulgran proizvode dobija se gratis) – burgija (neki modeli već imaju otvor), – uputstvo za montiranje i održavanje. PREVOZ I SКLADIŠTENJE Prilikom transporta i skladištenja granitnih sudopera mora biti u horizontalnom položaju (ako nije navedeno drugačije manipulativnim znakcima na pakovanju) na ravnoj, čvrstoj površini. Nemojte ređati sudopere jednu na drugu, dok prethodno ne stavite ravnu tvrdu ploču izmeću njih. Oprez pri otvaranju kutija je takođe bitan (naročito skalpelom) kako se sudopera ne bi isparala odnosno oštetila. PRAVILA ZA MONTIRANJE GRANITNE SUDOPERE !! PROČITAJTE OVA UPUTSTVA PRE MONTAŽE!! Ako instalirate sudoperu, pratite mere predostrožnosti i koristite ličnu zaštitnu opremu. Za instalaciju vam je potrebno: • olovka • ubodna testera • merna traka • lenjir • bušilica Za početak, neophodno je precizno odrediti lokaciju za instalaciju granitne sudopere na gornjem delu ploče Postavite sudoperu na gornju ravnu stranu ploče i obeležite konture vaše sudopere. Povucite paralelne linije ili upišite krug (ukoliko montirate kružnu sudoperu) koji je za 1,5 cm manji od obeleženih dimenzija. Probušite rupe bušilicom, burgijom od 10 mm na krajevima obeleženih ivica kako bi kroz njih prošao list ubodne testere. Zatim polako izrežite ploču u koju ćete montirati sudoperu. Кada završite rezanje obrišite površinu vlažnom krpom kako bi odstranili piljevinu i otpad od rezanja. Probušite rupe kroz koje će da prođe slavina. Montirajte sudoperu u otvor. Ukoliko je potrebno, obraditi ivice otvora radne površine. Montirajte sifon i sprovedite odvodnu cev u kanalizaciju (odvod) ODRŽAVANJE SUDOPERE Кoristite tečne deterdžente koji ne sadrže abrazivne dodatke. Da bi olakšali odžavanje sudopere, sperite vodom sve ostatke kafe, sokova, čajeva i sl. kako se ne bi sušili • Nemojte bacati teške predmete u sudoperu • Da bi sprečili rezove i pukotine, nemojte koristiti sudoperu kao površinu za sečenje hrane • Nemojte koristiti sunđer sa abrazivnim slojem i metalnom vunom. • Izbegavajte dugotrajan kontakt sa sredstvima za pranje,koncentrovanim kiselinama, solima. Ako ova supstanca dođe na površinu umivaonika ili odvodnih elemenata, isperite je vodom. PRIJEM I MONTAŽA Кupac je u obavezi da po prijemu robe izvrši pregled iste, i svojim potpisom potvrdi da je robu primio u ispravnom stanju (naknadne reklamacije se neće uvažavati). Ugradnja proizvoda je u obavezi kupca i nije uračunata u cenu proizvoda. Ugradnja proizvoda mora biti obavljena u skladu sa tehničkim propisima koji definišu datu oblast. SAOBRAZNOST ROBE I PRAVA POTROŠAČA Potrošač može da izjavi reklamaciju prodavcu radi ostvarivanja svojih prava garantovanih Zakonom o zaštiti potrošača usmeno, na prodajnom mestu gde je roba kupljena, odnosno drugom mestu koje je određeno za prijem reklamacija, telefonom, pisanim putem, elektronskim putem, odnosno na trajnom nosaču zapisa isključivo uz dostavu računa na uvid ili nekog drugog dokaza o kupovini (kopija računa i sl.) Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronsim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača i konkretan predlog i rok za rešavanje reklamacije. Rok ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu ili nameštaj, od dana podnošenja reklamacije. Saobraznost robe od 2 godine prestaje da važi u slučaju: – Fizičkog oštećenja nastalog usled dejstva prekomerne sile – Oštećenja nastalih usled dejstva odrečđenih nepredviđenih tečnosti ili hemikalija (kiseline i koncentrovane soli, nafta i njeni derivati, tečnosti temperatura preko 100 C0) – Nestručnog ili pogrešnog montiranja – Prilikom oštećenja nastalih u transportu robe – Ukoliko kupac izvrši bilo kakvu prepravku proizvoda.

Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš Broj: 03-9319/3 Na osnovu članova 7.,8., i 9., Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. Glasnik RS“ br.106/2018) i Odluke dirktora Instituta za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš o potrebi zasnivanja radnog odnosa broj 03 - 9319/2 od 09.08.2023. godine, direktor Instituta za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ – Niš prof. dr Marina Deljanin Ilić raspisuje: Javni oglas za prijem u radni odnos Oglašava se prijem u radni odnos na određeno radno vreme, sa punim radnim vremenom, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do povratka na rad za sledeće poslove: recepcioner......................................1 izvršilac Opis poslova: Prima, legitimiše, evidentira i prema datom rasporedu vrši smeštaj gostiju u kapacitetima Instituta; Pruža sve potrebne informacije korisnicima usluga, kako smeštenih u objektima Instituta, tako i ostalih zainteresovanih; Prima prispelu poštu i druge pošiljke za goste i pacijente Instituta i istu dostavlja upućenim; Prima i izdaje ključeve od bolesničkih soba i ostalih radnih prostorija Instituta; Prima i evidentira propusnice za iznete stvari, vlasništva Instituta iz objekta; Za slučaj sumnje u posetioca dužan je da istog legitimiše; Radi i na telefonskoj centrali; Za vreme rada u drugoj i trećoj smeni obavezan je da vrši obilazak stacionara radi bezbednosti istog; Kao zaposleni sa položenom stručnom ispitu iz oblasti zaštite od požara dužan je da preduzima sve potrebne mere radi otklanjanja opasnosti od požara i drugih elementarnih nezgoda, a u slučaju njihovog nastanka aktivno učestvuje u gašenju požara i saniranju nastale situacije; Obavezno je da konstantno bude na radnom mestu i isto ne sme da napusti bez zamene; Za vreme rada obavezan je da nosi propisanu uniformu; Radi i druge poslove iz svog domena po nalogu direktora i neposrednog rukovodioca; Za svoj rad odgovara direktoru Instituta, neposrednom rukovodiocu Odeljenja kao i Službeniku za poslove zaštite, bezbednosti i zdravlju na radu u delu oblasti zaštite od požara. Pored opštih uslova za zasnivanje radnog odnosa utvrđenim Zakonom o radu („Sl. Glasnik RS“, br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/14, 13/2017 - odluka US i 113/201, 95/2018 - autentično tumačenje), kandidat treba da ispunjava i posebne uslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Institutu za lečenje i rehabilitacikju “Niška Banja“ Niš od 18.05.2023. godine broj 03-5707/1. sa srednjim obrazovanjem, IV stepenom stručne spreme, turistička struka, elektrotehnička, mašinska struka, gimnazija, pravno birotehnička struka, ekonomska struka tekstilna struka Zainteresovani kandidti uz prijavu na oglas podnose u fotokopiji sledeća dokumenta: - Diploma o završenom srednjem obrazovanju, IV stepen stručne spreme - ekonomske, turističke, elektrotehničke, mašinske, tekstilne struke, pravno-birotehničke struke ili gimnazije; -Lična karta; -Izvod iz matične knjige rođenih; -Potpuna biografija kandidata (Curriculum Vitae), sa kontakt podacima. -Molba Oglas se objavljuje kod Nacionalne službe za zapošljavanje i na internet stranici Ministarstva zdravlja Republike Srbije (www.zdravlje.gov.rs) i sajtu Instituta. Rok za podnošenje prijava je 8 (osam) dana od dana objavljivanja oglasa na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje. Prijavom na oglas kandidat daje svoju saglasnost za obradu podataka o ličnosti u svrhe izbora za prijem u radni odnos. Podaci se ne mogu koristiti u druge svrhe. Kandidati koji su se javili na oglas mogu biti pozvani na razgovor, radi pružanja dodatnih informacija, koje mogu biti važne za donošenje odluke o prijemu u radni odnos. Kandidtatima koji ne budu izabrani ne vraća se konkursna dokumentacija. Kandidati koji budu izabrani, dužni su da pri stupanju na rad donesu Listing odnosno Uverenje sa podacima o osiguranju (prijave/odjave) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prijave se podnose lično, u zatvorenim kovertama, ili putem pošte na adresu: Institut za lečenje i rehabilitaciju “Niška Banja“ Niš, ul. Srpskih junaka br.2, 18205 Niška Banja, sa naznakom „Za pravnu službu-Prijava na oglas za prijem u radni odnos za radno mesto Recepcioner - zamena za privremeno odsutnog radnika“. Neblagovremene i nepotpune prijave neće se uzeti u razmatranje. Direktor Instituta Prof. dr Marina Deljanin Ilić NAPOMENA: Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u oglasima, koji su upotrebljeni u muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola i obrnuto (osim ukoliko specifičnim zahtevima posla nije drugačije propisano) Podaci o poslu Vremensko trajanje oglasa za posao: 15.08.2023. - 23.08.2023. Vrsta rada: Određeno Broj radnika: 1 Mesto rada: Niš; Radno iskustvo: Nije bitno Stepen obrazovanja: Srednja škola - IV stepen (4 godina) Obrazovanje: Trgovina, ugostiteljstvo i turizam Rad na računaru: Jezik: Stepen obrazovanja: Srednja škola - IV stepen (4 godina) Napomena:

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Frankenstein - Mary Wollstonecraft Shelley Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein, or The Modern Prometeus) roman je engleske književnice Meri Šeli (1797–1851) koji je nastao 1818 i koji govori o Viktoru Frankenštajnu, mladom naučniku koji stvara grusno, pametno stvorenje putem jednog neobičnog naučnog eksperimenta. Šeli je počela da piše ovu priču u svojoj osamnaestoj godini u epistolarnoj formi, a prvo izdanje romana je anonimno objavljeno u Londonu 1. januara 1818, kad je ona imala dvadeset godina.[2] Predgovor za knjigu joj je napisao Persi Biš Šeli i sa posvetom filozofu Vilijamu Godvinu, njenom ocu. Delo je objavljeno u tri toma, standardnom formatu za prva izdanja iz 19. veka u tiražu od samo 500 primeraka. Iako je delo prožeto gotikom i romantizmom Frankenštajn se smatra prvim romanom naučne fantastike.[3] Smatra se da je inspiracija za lik Frankenštajna bio hemičar Hamfri Dejvi. Meri Vulstonkraft Šeli (rođ. Godvin; engl. Mary Wollstonecraft Shelley; London, 30. avgust 1797 — 1. februar 1851) bila je britanski romanopisac, dramski pisac, esejist, biograf, putopisac i filozof. Najpoznatija je po svom gotičkom romanu Frankenštajn (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus, 1818) koji govori o kapetanu koji je stvorio zombi-čudovište.[2] Meri se takođe bavila izdavanjem i promovisanjem dela svog supruga, romantičarskog pesnika i filozofa Persija Biša Šelija. Otac joj je bio politički filozof Vilijam Godvin, a majka filozof i feministkinja Meri Vulstonkraft. Meri Šeli je rođena 30. avgusta 1797. godine u Londonu, a mesec dana nakon njenog rođenja umrla joj je majka od porodiljske groznice. Godvin je odgajao i vaspitao Meri i omogućio joj bogato, neformalno obrazovanje, podstičući je da se pridržava njegovih liberalnih političkih teorija. Kada je Meri imala četiri godine, Godvin se oženio komšinicom, sa kojom je Meri imala problematične odnose.[3][4] Godine 1814. Meri je započela vezu sa jednim od političkih sledbenika njenog oca, Persijem Šelijem, pa se na kraju udala za njega. Zajedno sa svojom polusestrom Kler Klermont, Meri i Persi su otišli u Francusku, a potom putovali Evropom. Po povratku u Englesku, Meri je bila trudna i nosila Persijevo dete. Tokom sledeće dve godine, ona i Persi su se suočili sa ostrakizmom, konstantnim dugovima i smrću njihove prevremeno rođene ćerke. Venčali su se krajem 1816. godine, nakon samoubistva Persijeve prethodne žene, Harijet Vestbruk. Tokom 1816. godine, par je proveo leto sa Lordom Bajronom, Džonom Vilijamom Polidorijem i Kler Klermont u blizini Ženeve, Švajcarska, gde je Meri dobila ideju za svoj najpoznatiji roman Frankenštajn. Šelijevi su 1818. godine napustili Englesku i otputovali u Italiju, gde su njihovo drugo i treće dete umrli, a nakon toga Meri je rodila svoje poslednje i jedino preživelo dete, Persija Florensa. Godine 1822. njen suprug se utopio kada je njegova jedrilica potonula tokom oluje u blizini Vijaređa. Godinu dana kasnije, Meri se vratila u Englesku i od tada posvetila odgajanju svog sina i karijeri profesionalnog pisca. Poslednju deceniju svog života provela je boreći se sa bolešću, verovatno moždanim tumorom, i umrla u dobi od 53 godine. Sve do 1970-ih, Meri je uglavnom bila poznata po svojim naporima da objavi radove svog supruga i po romanu Frankenštajn, koji je nastavio da bude čitan i inspirisao mnoge pozorišne i filmske adaptacije. Savremeni naučnici dali su sveobuhvatniji pogled na Merina dostignuća. Ukazali su na povećano interesovanje za njen književni rad, posebno njene romane, među kojima su istorijski romani Valperga (engl. Valperga, 1823) i Perkin Vorbek (engl. Perkin Warbeck, 1830), apokaliptični roman Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), i njena poslednja dva romana Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Studije njenih manje poznatih dela, poput Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843 (engl. Rambles in Germany and Italy, in 1840, 1842, and 1843, 1844) i biografskih članaka za Lardnerovu enciklopediju, podržavaju gledište da je Meri Šeli ostala politički radikal tokom čitavog svog života. Merina dela često tvrde su saradnja i saosećajnost, naročito praktikovane od strane žene u porodici, način da se reformiše građansko društvo. Ovakav stav bio je direktno suprotstavljanje individualističkom romantičarskom etosu, promovisanom od strane Persija, i prosvetiteljskim političkim teorijama, artikulisanim od strane njenog oca, Vilijama Godvina. Biografija Mladost Stranica iz Godvinovog dnevnika koja beleži „Merino rođenje, 20 minuta nakon 11 sati uveče” Meri Šeli je rođena kao Meri Vulstonkraft Godvin u Samers Taunu, London, dana 30. avgusta 1797. godine. Bila je drugo dete feminističkog filozofa, prosvetitelja i pisca Meri Vulstonkraft i prvo dete filozofa, romanopisca i novinara Vilijama Godvina. Njena majka umrla je od porodiljske groznice ubrzo nakon što je Meri rođena, tako da je Godvin ostao sam da se brine o Meri i njenoj starijoj polusestri Feni Imlaj, koja je bila ćerka Meri Vulstonkraft i američkog špekulanta Gilberta Imlaja.[5][6] Godinu dana nakon smrti svoje supruge, Godvin je objavio Memoare autora Odbrane prava žena (engl. Memoirs of the Author of A Vindication of the Rights of Woman, 1798), koje je smatrao iskrenim i saosećajnim izrazom poštovanja. Međutim, kako su memoari otkrili aferu Vulstonkraftove i njeno vanbračno dete, delo je viđeno kao šokantno. Meri Godvin čitala je ove memoare i majčine knjige i negovala je uspomenu na svoju majku.[7][8][9] Meri je svoje najranije godine provodila srećno, ako je sudeći prema pismima Godvinove kućepaziteljke Luize Džons.[10][11] Ali, Godvin je često bio u velikim dugovima; osećajući da ne može odgajati decu sam, on je odlučio da se ponovo oženi.[12] Decembra 1801. godine, on se oženio Meri Džejn Klermont, dobro obrazovanom ženom koja je iz prethodnog braka već imala dvoje dece — Čarlsa i Kler.[b] Većini Godvinovih prijatelja se nije svidela njegova nova žena, opisujući je kao temperamentnu i svadljivu;[14][15][v] ali Godvin joj je bio predan, pa je brak bio veoma uspešan.[16][17] Meri je, s druge strane, mrzela svoju maćehu.[3][18][4] Godvinov biograf Kigan Pol kasnije je naveo da je gospođa Godvin više pažnje posvećivala svojoj deci, a zapostavljala decu Vulstonkraftove.[4] Godvinovi su zajedno osnovali izdavačku firmu pod nazivom M. Dž. Godvin koja je prodavala knjige za decu, kao i kancelarijski materijal, mape i igre. Ipak, biznis nije bio baš profitabilan, pa je Godvin bio primoran da pozajmi znatne sume kako bi firmu održao u životu.[19] On je nastavljao da uzima nove pozajmice kako bi vratio one stare, što je samo dovodilo do novih problema. Do 1809. godine, biznis Godvinovih bio je na ivici neuspeha i bio „skoro očajan”.[20] Godvin je bio spašen dužničkog zatvora zahvaljujući svojim filozofskim sledbenicima, među kojima je bio i Frensis Plejs, koji je nastavio da mu pozajmljuje novac.[21] Poligon (sa leve strane) u Samers Taunu, gde je Meri rođena i gde je provela najranije detinjstvo Iako je Meri stekla veoma malo formalnog obrazovanja, njen otac ju je podučavao u širokom spektru tema. On je često odvodio decu na obrazovne izlete, a oni su imali pristup kućnoj biblioteci, kao i bibliotekama mnogih intelektualaca koji su posećivali Godvinove, među kojima su bili romantičarski pesnik Semjuel Tejlor Kolridž i bivši potpredsednik SAD Aron Ber.[22] Godvin je priznao da decu nije edukovao prema filozofiji Meri Vulstonkraft navedenoj u delima poput Odbrane prava žena (engl. A Vindication of the Rights of Woman, 1792), ali je Meri Godvin ipak stekla neobično i napredno znanje za devojku tog vremena. Ona je imala guvernantu, svakodnevnog tutora i čitala je mnoge očeve knjige za decu na temu rimske i grčke istorije, dok su još bile u rukopisima.[23][24][25] Za šest meseci tokom 1811. godine, ona je takođe pohađala školu u Ramstejdžu.[18] Njen otac ju je sa 15 godina opisao kao devojku „jedinstveno smelog, donekle naređivačkog, i živahnog duha. Njena strast prema znanju je velika, a njena istrajnost u svemu što preduzima je gotovo nepobediva”.[26][27] Jula 1812. godine, Godvin je poslao Meri na boravak kod porodice radikala Vilijama Bakstera, blizu Dandija, Škotska.[28] On je pisao Baksteru da se „bojao da je ona možda vaspitana ... kao filozof, možda čak i kao cinik”.[29] Naučnici su spekulisali da je ona možda poslata u Škotsku zbog zdravlja, kako bi je otac udaljio od loše strane njegovog poslovanja, ili kako bi je upoznao sa radikalnom politikom.[30] Meri je uživala u prostranom imanju Baksterovih i u društvu Baksterove četiri ćerke, a na sever se ponovo vratila u leto 1813. godine i ostala tamo punih deset meseci.[31][32] U njenom uvodu u Frankenštajnu iz 1831. godine, ona se prisetila: „već sam tada počinjala da pišem, ali u sasvim banalnom stilu. Ispod drveća na imanju koje je pripadalo ocu, kao i na zasenjenim padinama ogoljenih planina u blizini, rođeni su moji prvi sastavi, vazdušasti letovi moje mašte.”[33] Persi Biš Šeli Dana 26. juna 1814. godine, Meri je priznala Šeliju da je zaljubljena u njega na grobu svoje majke, gde su se oni tajno viđali.[34] Meri se verovatno prvi put srela sa radikalnim pesnikom i filozofom Persijem Bišem Šelijem između dva svoja boravka u Škotskoj.[35][36][37] Kada se po drugi put vratila kući 30. marta 1814. godine, Šeli je već bio napustio svoju suprugu i redovno je posećivao Godvina, kom je obećao da će mu pomoći da otplati dugove.[38][39][40] Šelijev radikalizam, posebno njegovi ekonomski stavovi, koje je upijao iz Godvinove Političke pravde (engl. Political Justice, 1793), otuđio ga je od njegove aristokratske porodice: porodica je od njega tražila da sledi tradicionalne uzore zemljišne aristokratije, a on je, nasuprot tome, želeo da donira veliku sumu porodičnog novca koji bi namenio planovima za pomoć hendikepiranima. Šeli je zbog toga imao problema, jer nije mogao da pristupi novcu sve dok nije nasledio imanje, pošto njegova porodica nije želela da on troši novac na projekte „političke pravde”. Nakon nekoliko meseci obećavanja, Šeli je rekao Godvinu da on neće moći da otplati sve njegove dugove. Godvin je tada bio ljut i osećao se izdanim.[41] Meri i Persi su počeli da se viđaju tajno na grobu njene majke, pa su se na kraju zaljubili jedno u drugo — ona je imala skoro 17 godina, dok je on bio gotovo 22-godišnjak.[42][34] Na Merino zaprepašćenje, njen otac nije odobravao, pa je čak pokušao da osujeti njihov odnos i spase „neumrljanu slavu” svoje ćerke. Otprilike u isto vreme Godvin je saznao za Šelijevu nemogućnost da plati njegove dugove.[43][44][41] Meri je, koja je kasnije pisala o njenoj „preteranoj i romantičnoj privrženosti ocu”,[45] bila zbunjena. Ona je Persija videla kao otelovljenje liberalnih i reformističkih ideja njenih roditelja iz 1790-ih godina, posebno Godvinovog viđenja braka kao represivnog monopola, koji se time bavio u izdanju Političke pravde iz 1793. godine, ali je nakon toga to porekao.[46][47][48] Dana 28. jula 1814. godine, par je tajno pobegao u Francusku i poveo sa sobom Merinu polusestru Kler Klermont,[49][50] pritom ostavljajući Šelijevu trudnu ženu za sobom. Nakon vremena provedenog u Kaleu, Meri ih je ubedila da otputuju u Pariz, pa je trio odatle, koristeći se magarcem, mulom, fijakerom, a i pešice, nastavio put kroz ratom opustošenu Francusku do Švajcarske. „Ličilo je na događaj iz nekog romana i predstavljalo je ovaploćenje romanse”, prisećala se Meri Šeli tokom 1826. godine.[51] Dok su putovali, Meri i Persi su čitali dela njene majke i drugih pisaca, vodili zajednički dnevnik i nastavili svako svoje stvaralaštvo.[52] Dok su bili u Lucernu, nedostatak novca primorao ih je na povratak. Oni su putovali nizvodno Rajnom i kopnom do holandske luke Marslajs, pa su konačno stigli u Grejvsend, Kent, 13. septembra 1814. godine.[53][54] Persi Biš Šeli bio je inspirisan radikalizmom Godvinove Političke pravde (1793). Kada je pesnik Robert Sauti upoznao Šelija, osećao se kao da vidi sebe iz 1790-ih.[55] (portret izradila Amelija Kuran, 1819.) Situacija sa kojom se Meri suočila nakon povratka u Englesku bila je puna komplikacija, od kojih su neke bile potpuno nepredviđene. Da li pre ili tokom puta, ona je ostala u drugom stanju. Ona i Persi su sada bili bez novca, a na Merino istinsko iznenađenje, njen otac odbio je da ima bilo kakve veze s njom.[56][46][57][58] Par je sa Kler iznajmio stan u Samers Taunu, a kasnije na Nelson Skveru. Oni su nastavili da intenzivno čitaju i pišu i zabavljali su se sa Šelijevim prijateljima, među kojima su tu bili Tomas Džeferson Hog i Tomas Lav Pikok.[59] Šeli je ponekad napuštao kuću na kratko kako bi izbegao susrete sa zajmodavcima.[60][61] Uzrujana pisma otkrila su patnju koju su oni proživljavali tokom ovih razdvajanja.[62][63] Trudna i često bolešljiva, Meri je morala da se nosi sa Šelijevom radošću povodom rođenja njegovog sina sa Harijet krajem 1814. godine i njegovim stalnim izlascima sa Kler Klermont.[g] Delimično su je tešile Hogove posete, koji joj se u početku uopšte nije dopadao, ali ga je ubrzo smatrala bliskim prijateljem.[65] Činilo se da je Šeli želeo da Meri i Hog budu ljubavnici; Meri nije odbacila ovu ideju, pošto je i ona, kao i Šeli, verovala u ideju slobodne ljubavi.[66][67] U praksi, ona je volela samo Šelija i činilo se da se nije usudila da preduzme veće korake od flertovanja sa Hogom.[68][69][70][d] Dana 22. februara 1815. godine, ona je, dva meseca pre termina, na svet donela devojčicu, koja nije imala velike šanse da preživi.[71] Iste godine, 6. marta, ona je napisala Hogu: Najdraži, moja beba je mrtva — dođi što pre možeš da me vidiš. Želim da te vidim — bila je savršeno dobro kada sam otišla na spavanje — probudila sam se tokom noći da je podojim, ali se činila da spava toliko čvrsto da nisam htela da je budim. Bila je mrtva već tada, ali nismo znali pre jutra — po njenog izgledu verovatno je umrla od grčeva — Da li ćeš doći — ti si tako mirno stvorenje i Šeli se boji groznice zbog mleka — pošto nisam više majka sada.[72] Gubitak deteta izazvao je akutnu depresiju kod Meri, koju su progonile vizije njene bebe; ali, ona je opet zatrudnela i oporavila se do leta.[73][74] Sa oživljavanjem Šelijevih finansija nakon smrti njegovog dede, Biša Šelija, par je otišao na odmor u Torki, a nakon toga iznajmio kuću na dva sprata u Bišopsgejtu.[75][76] Malo toga je poznato o Merinom životu iz tog doba, s obzirom da je njen dnevnik iz perioda od maja 1815. do jula 1816. izgubljen. U Bišopsgejtu je Šeli napisao svoju poemu Alastor, a Meri se porodila 24. januara 1816. godine. Dečak je dobio ime Vilijam, po njenom ocu, a uskoro je dobio i nadimak „Vilmaus”. U svom romanu Poslednji čovek (lat. The Last Man) Meri je zamišljala i prisećala se Bišopsgejta kao rajskog vrta.[77] Ženevsko jezero i Frankenštajn Deo rukopisa Frankenštajna Maja 1816. godine, Meri, Persi i njihov sin otputovali su u Ženevu zajedno sa Kler Klermont. Oni su planirali da leto provedu sa Lordom Bajronom, sa kojim je Kler, nakon nedavne afere, ostala trudna.[78] Oni su u Ženevu stigli 14. maja 1816. godine, gde je Meri sebe oslovljavala sa gospođa Šeli. Bajron im se pridružio 25. maja, a njegova pratnja bio je mladi fizičar Džon Vilijam Polidori,[79] koji su iznajmili vilu Dionati blizu Ženevskog jezera, dok je Persi Šeli iznajmio manju zgradu pod nazivom Mezon Šapui na doku.[80][81][82] Oni su vreme provodili pišući, vozeći se čamcem po jezeru i pričajući do kasno u noć.[83] Meri se sećala da je to bilo „vlažno, nimalo blago leto i neprestana kiše nas je često danima zatvarala u kućama”.[84][83][đ] Sedeći oko logorske vatre u Bajronovoj vili, društvo se zabavljalo nemačkim pričama o duhovima, što je Bajronu dalo ideju da „svako napiše strašnu priču”.[85][86] Ne mogavši da smisli bilo kakvu priču, Meri je postala zabrinuta. „Svakog jutra su me pitali jesam li smislila priču i svakog jutra sam davala ponižavajući negativan odgovor”.[87] Jedne junske večeri, razgovor se prebacio na temu prirodnih principa života. Meri je napomenula da se „leš možda može reanimirati; galvanizam je ukazao na mogućnost takvih stvari”.[88] To je bilo nakon ponoći pre nego da svi odu na spavanje. Meri, ne mogavši da zaspi, postala je opsednuta svojom maštom dok je posmatrala razjareni užas njenog „budnog sna”, njene strašne priče:[89] Videla sam bledog studenta poročnih veština kako kleči pokraj stvari koju je sastavio. Videla sam groznu opsenu ispruženog čoveka, i onda, pomoću rada nekog snažnog motora, on je pokazao znake života i pokrenuo se mučnim, poluvitalnim znacima života. Zastrašujuće, nego kako; krajnje zastrašujuća bila bi posledica nastojanja bilo kog čoveka da se ruga čudesnom mehanizmu Stvoritelja sveta.[90][e] Ona je počela da piše, s namerom da stvori kratku priču. Uz ohrabrenje svog supruga, ona je proširila priču u roman pod nazivom Frankenštajn ili moderni Prometej (engl. Frankenstein: or, The Modern Prometheus) koji je objavljen 1818. godine.[91][92] Ona je kasnije opisala to leto u Švajcarskoj kao momenat „kada je prvi put prešla iz detinjstva u život”.[79] Priča njenog romana korišćena je kao osnova za brojne kasnije priče i filmove. Septembra 2011. godine, astronom Donald Oslon je, posetivši vilu na Ženevskom jezeru godinu dana ranije i razmotrivši podatke o pokretima meseca i zvezda, zaključio da se njen „san na javi” odigrao između „dva i tri sata posle ponoći” dana 16. juna 1816. godine, nekoliko dana nakon što je Bajron predložio da svako od njih napiše strašnu priču.[93] Autorstvo nad Frankenštajnom Otkad je Frankenštajn anonimno objavljen 1818. godine, brojni čitaoci i kritičari raspravljali su o njegovom poreklu i pojedinačnom doprinosu Šelijevih.[94] Postoje razlike između izdanja iz 1818, 1823. i 1831. godine, za šta je Meri napisala da „suprugu sigurno ne duguje slučajan predlog, niti bilo kakav nalet osećanja, i sem njegovih podsticaja, on nije imao nikakvog doprinosa onom obliku dela kakvo je izašlo u javnost”. Ona je napisala da je, koliko se ona seća, predgovor romana bio Šelijevo delo. Džejms Riger zaključio je da je Persijeva „pomoć u svakom delu izrade knjige bila toliko obimna da se teško može doći do zaključka da li njega posmatrati kao urednika ili manje značajnog saradnika”, dok je Ana Melor kasnije tvrdila da je Persi „samo odradio brojne tehničke korekcije i nekoliko puta pojasnio narativni i tematski kontinuitet teksta”.[95] Čarls Robinson, urednik fototipskog izdanja Frankenštajnovih, zaključio je da su Persijevi doprinosi romanu bili „ništa više nego što većina izdavačkih urednika obezbeđuje novim (ili starim) autorima ili, zapravo, šta kolege čine jedni drugima nakon što pročitaju delo koje ovaj drugi piše”.[96] Bat i Marlou Nakon njihovog povratka u Englesku, Meri i Persi su se — zajedno sa Kler Klermont, koja je iznajmila stan u blizini — preselili u Bat, gde su se nadali da će Klerinu trudnoću držati u tajnosti.[97][98] Tamo je Meri primila dva pisma od svoje polusestre Feni Imlaj, koja se žalila kako nesrećno živi; dana 9. oktobra Feni je napisala „uznemirujuće pismo” iz Bristola koje je navelo Persija da užurbano ode u potragu za njom, ali bezuspešno. Sutradan, 10. oktobra ujutru, Feni Imlaj je pronađena mrtva u sobi jedne krčme zajedno sa oproštajnom porukom i bocom laudanuma. Dana 10. decembra, Persijeva prva žena, Harijet Vestbruk, pronađena je udavljena u jezeru u Hajd parku, London.[99][100] Oba samoubistva bila su zataškana. Harijetina porodica omela je Šelijeve pokušaje — koje je Meri u potpunosti podržavala — da preuzme starateljstvo nad Harijetinom decom. Njegovi advokati savetovali su ga da će se slučaj znatno olakšati ukoliko se on bude venčao, pa su se Meri, koja je opet bila trudna, i on venčali 30. decembra 1816. godine u Londonu.[101][102][103] Merini roditelji bili su prisutni na svadbi i njihovo venčanje označilo je kraj loših odnosa.[104][105] Kler Klermont se porodila 13. januara naredne godine, a beba se u početku zvala Alba, kasnije Alegra.[106][107][ž] Marta iste godine, sud je presudio da je Persi moralno nepodoban da preuzme starateljstvo nad decom, koju je sud kasnije dodelio hraniteljskoj porodici.[108][109] Šelijevi su se, zajedno sa Kler i Albom, takođe marta, preselili u Marlou, u veliku, vlažnu kuću na obali Temze. Tu je Meri na svet donela još jedno dete, ćerku Klaru, 2. septembra. U Marlouu su se zabavljali sa svojim novim prijateljima Merijen i Lijem Hantom, radili na novim delima i često raspravljali o politici.[94] Početkom leta 1817. godine, Meri je završila Frankenštajna, koji je anonimno objavljen januara naredne godine. Čitaoci i kritičari pretpostavili su da je to bilo Persijevo delo, s obzirom da je knjiga objavljena sa njegovim predgovorom i bila je posvećena njegovom političkom heroju Vilijamu Godvinu.[110][111] U Marlouu je Meri redigovala zajednički dnevnik pisan tokom njihovog zajedničkog putovanja iz 1814. godine, dodajući materijal napisan u Švajcarskoj 1816. godine i Persijevu poemu Mon Blan (engl. Mont Blanc). Rezultat svega toga bila je Istorija šestonedeljne ture (engl. History of a Six Weeks` Tour), objavljena novembra 1817. godine. Te jeseni, Persi je često odlazio od kuće u London kako bi izbegao zajmodavce. Pretnja dužničkim zatvorom, u kombinaciji sa lošim zdravljem i pretnjom da izgube starateljstvo nad decom, doprineli su odluci da par napusti Englesku i otputuje u Italiju 12. marta 1818. godine i povede Kler i Albu sa sobom.[112][113][114][115] Nisu imali nameru da se vraćaju nazad.[116] Italija Vilijam Vilmaus Šeli, naslikan neposredno pre svoje smrti od malarije 1819. godine (autor Amelija Kuran, 1819) Jedan od prvih zadataka prilikom dolaska u Italiju bio im je da Bajronu, koji je živeo u Veneciji, predaju Albu. On se složio da je odgaja dokle god ne bude imao bilo šta sa Kler.[117][118][119] Šelijevi su potom započeli svoju lutajuću egzistenciju, nikada se ne nastanivši ni u jednom mestu na duži period.[120][z] Usput su sticali brojne prijatelje od kojih su im se neki i pridruživali na putu. Par je svoje vreme posvetio čitanju, pisanju, učenju, razgledanju gradova i druženju. Italijanska avantura bila je, nažalost, prekinuta kada su oba Merina deteta umrla — prvo Klara, septembra 1818. godine u Veneciji, a potom i Vilijam, juna 1819. godine u Rimu.[121][122][i] Ovi gubici bacili su je u duboku depresiju koja ju je izolovala od Persija,[124] koji je napisao u svom dnevniku: Najdraža Meri, zašto si nestala, i ostavila me samog u ovom sumornom svetu? Tvoj oblik ovde je zaista divan ali tvoja umetnost je pobegla, sišla niz sumoran put što Sorou čini mračnim boravištem. Za tvoje dobro ja ne mogu da te pratim ali ti se zbog mene vrati.[125] Neko vreme, Meri je utehu nalazila samo u pisanju.[126] Rođenje njenog četvrtog deteta, sina Persija Florensa Šelija 12. novembra 1819. godine, konačno je popravilo njeno raspoloženje,[127] iako je negovala sećanje na svoju izgubljenu decu do kraja života.[128] Italija je Šelijevima, Bajronu i drugim izgnanicima obezbedila političku slobodu nedostižnu kod kuće. Uprkos suočavanju sa gubicima, Italija je za Meri Šeli postala „zemlja čija su sećanja poput rajske slike”.[129] Godine provedene u Italiji bile su period intenzivne intelektualne i kreativne aktivnosti Šelijevih. Dok je Persi napisao niz velikih pesama, Meri je napisala autobiografski roman Matildu (engl. Matilda),[130] istorijski roman Valpergu (engl. Valperga) i drame Prozerpina (engl. Proserpine) i Midas (engl. Midas). Meri je Valpergu napisala kako bi pomogla ublažavanju finansijskih poteškoća njenog oca, pošto je Persi odbio da mu dalje pomaže.[131] Ona je često bila fizički bolesna, ali i sklona depresijama. Morala je da se nosi sa Persijevim interesovanjem za druge žene, među kojima su bile i Sofija Stejsi, Emilija Vivijani i Džejn Vilijams.[132][133][134] Otkad se Meri složila sa njegovim verovanjem u neekskluzivnost braka, počela je da stvara emocionalne veze sa muškarcima i ženama iz njihovog kruga prijatelja. Posebno su joj postali dragi grčki revolucionar Princ Aleksandar Mavrokordato i Džejn i Edvard Vilijams.[135][136][137][j] Kler Klermont, Merina polusestra i Bajronova ljubavnica (autor Amelija Kuran, 1819) Decembra 1818. godine Šelijevi su otputovali na jug zajedno sa Kler Klermont i svojom poslugom, smestivši se u Napulj, gde su ostali tri meseca. Za vreme provedeno u Napulju imali su samo jednu posetu, izvesnog fizičara.[138][139] Dve godine kasnije, oni su se našli na meti optužbi i pretnji od strane Paola i Elize Fogi, bivše posluge koje je Persi otpustio u Napulju ubrzo nakon što su se Fogijevi venčali.[140] Fogijevi su objavili da je 27. februara 1819. godine u Napulju Šeli registrovao kao svoje i Merino dvomesečno dete pod imenom Elena Adelejd Šeli.[140][141] Fogijevi su takođe tvrdili da je dete bilo Klerino.[142][143][144] Biografi su kasnije nudili različite interpretacije ovog događaja: da je Persi odlučio da usvoji lokalno dete kako bi umirio Meri nakon smrti dvoje dece, da je dete bilo njegovo i Klerino, Elizino, ili neke druge nepoznate žene, ili da je dete bilo Elizino i Bajronovo.[145][146][147][148][k] Meri je na to odgovorila da bi ona svakako znala da je Kler bila trudna, ali i dalje nije jasno koliko je ona zaista znala.[146][149][150] Događaji u Napulju, gradu kog je kasnije Meri nazvala „rajem nastanjenim đavolima”,[146] ostali su obavijeni velom misterije.[l] Jedino što je sigurno je to da sama Meri nije bila majka tog deteta. Elena Adelejd Šeli umrla je u Napulju 9. juna 1820. godine.[151][152] Tokom leta 1822. godine, trudna Meri se zajedno sa Persijem, Kler i Edvardom i Džejn Vilijams preselila u izolovanu Vila Magni, na obali mora blizu zaseoka San Terenco u zalivu Leriči. Kada su se nastanili, Persi je Kler saopštio loše vesti da je njena ćerka Alegra preminula od tifusa u manastiru Banjakavalo.[153][154] Meri je bila rastrojena i nesrećna u skučenoj i zabačenoj Vila Magni, koju je čak smatrala tamnicom.[155][156][157] Ona je 16. juna pobacila, izgubivši pritom toliko krvi da je umalo preminula. Umesto da čekaju doktora, Persi ju je potopio u kadu sa ledom kako bi zaustavio krvarenje — postupak za koji mu je doktor kasnije rekao da je spasao Merin život.[158] Stvari se tog leta nisu baš najbolje odvijale između Meri i Persija. Naime, on je sve više vremena provodio sa Džejn Vilijams umesto sa svojom depresivnom i iscrpljenom ženom.[159][160][161] Veći deo kratkih pesama koje je Persi napisao u San Terencu bile su posvećene Džejn, a ne Meri. Obala je Persiju Šeliju i Edvardu Vilijamsu pružila priliku da uživaju u njihovoj „savršenoj letnjoj igrački”, novoj jedrilici.[158][162] Brod su bili dizajnirali Denijel Roberts i Edvard Triloni, Bajronov obožavalac koji se ovom društvu pridružio januara 1822. godine.[163] Dana 1. jula iste godine, Persi Šeli, Edvard Elerker Vilijams i kapetan Denijel Roberts isplovili su južnom obalom ka Livornu. Tamo je Persi razgovarao sa Bajronom i Lijem Hantom o pokretanju radikalnog časopisa koji bi se zvao Liberal.[164] Šeli i Vilijams su 8. jula krenuli na povratak do Leričija zajedno sa njihovim, osamnaestogodišnjim, čamdžijom Čarlsom Vivijanom.[165] Oni nikada nisu stigli na cilj. Pismo koje je stiglo od Hanta upućeno Šeliju, a poslato u Vila Magni, datirano na 8. jul, sadržalo je sledeće reči: „molim te piši nam i reci nam kako si stigao kući, pošto su nam rekli da je bila oluja nakon što ste vi isplovili u ponedeljak, veoma smo zabrinuti”.[166] Meri je kasnije prokomentarisala trenutak kada je pročitala pismo: „Papir mi je ispao iz ruku; zadrhtala sam”.[166] Ona i Džejn Vilijams očajnički su požurile do Livorna, a potom do Pize, kako bi se uverile da su im muževi još uvek živi. Deset dana nakon oluje, tri tela isplovila su na obalu blizu Vijaređa, na pola puta između Livorna i Leričija. Triloni, Bajron i Hant kremirali su Persijev leš na plaži u Vijaređu.[167] Povratak u Englesku i književna karijera `[Frankenštajn] je najlepše delo za koje sam ja čuo da je neko napisao sa 20 godina. Sada imaš 25 godina. I, na svu sreću, nastavila si u smeru čitanja i kultivisala svoj um na najdivniji način, što te je učinilo velikim i uspešnim piscem. Ako ti ne možeš da budeš nezavisna, ko onda može?` — Reči Vilijama Godvina upućene Meri Šeli[168] Nakon smrti njenog muža, Meri je godinu dana živela sa Lijem Hantom i njegovom porodicom u Đenovi, gde je često viđala Bajrona i prepisivala njegove poeme. Rešila je da živi od pisanja i za svog sina, ali njena finansijska situacija bila je neizvesna. Dana 23. jula 1823. godine ona je napustila Đenovu i otputovala u Englesku, smestivši se u Strendu, London, sa svojim ocem i maćehom, sve dok nije dobila malu pozajmicu od svog svekra koja joj je omogućila da se samostalno smesti u kući u blizini.[169] Timoti Šeli se u početku složio da podrži svog unuka, Persija Florensa, samo ukoliko on dobije starateljstvo nad njim. Meri je tu ideju momentalno odbacila.[170][171] Umesto toga, ona je od Timotija uspela da izvuče minimalnu godišnju isplatu (koju je morala da vrati kada je Persi Florens nasledio imanje), ali je Timoti do kraja svog života odbijao da je vidi uživo i bavio se njom isključivo preko advokata. Meri se jedno vreme, pored drugih književnih napora, bavila i redigovanjem suprugovih pesama, ali se brinula zbog ograničenih opcija oko svog sina. Timoti je pretio da će joj ukinuti isplatu ukoliko bilo kakva biografija njegovog sina bude objavljena.[172][173][174] Godine 1826. Persi Florens je postao zakonski naslednik imanja Šelijevih, pošto je Šelijev i Harijetih sin, Čarls Šeli, preminuo. Timoti je povećao Merinu isplatu sa 100 na 250 dolara, ali je situacija još uvek bila teška kao i ranije.[175] Meri je uživala u stimulativnom društvu kruga prijatelja oko Vilijama Godvina, ali ju je siromaštvo sprečavalo da se druži na način na koji je želela. Ona se takođe osećala odbačeno od strane onih koji, poput Timotija, i dalje nisu odobravali njen brak sa Persijem.[176] Leta 1824. godine Meri se preselila u Kentiš Taun u severnom Londonu kako bi bila blizu Džejn Vilijams. Ona je možda, kako navodi njen biograf Mjurijel Spark, pomalo bila zaljubljena u Džejn. Džejn ju je kasnije razočarala tračarenjem da je Persi više voleo nju nego Meri, navodno zbog Merine nepodesnosti u ulozi supruge.[177] Otprilike u to vreme, Meri je radila na svom romanu Poslednji čovek (engl. The Last Man, 1826), a pomagala je i nizu prijatelja koji su pisali memoare o Bajronu i Persiju — što su bili počeci njenih pokušaja da svog supruga učini besmrtnim, odnosno sačuva od zaborava.[178] Ona je takođe upoznala američkog glumca Džona Hauarda Pejna i američkog pisca Vašingtona Irvinga, koji su je zaintrigirali. Pejn se zaljubio u nju i 1826. godine ju je zaprosio. Ona je odbila, rekavši da posle braka sa jednim genijem, ona se može udati samo za još jednog genija.[179] Pejn je prihvatio odbijanje i bezuspešno probao da razgovara sa svojim prijateljem Irvingom da je i on zaprosi. Meri je bila svesna tog plana, ali je nejasno koliko ozbiljno ga je uzela u obzir.[180][181] Minijatura Meri Šeli autora Redžinalda Istona, navodno naslikana po uzoru na njenu smrtnu masku (c. 1857)[182] Godine 1827. Meri je bila deo plana koji je omogućio njenoj prijateljici Izabelom Robinson i Izabelinoj ljubavnici, Meri Dijani Dods (koja je stvarala pod imenom Dejvid Linsdej), da odu u Francusku i žive tamo kao muž i žena.[183][lj] Uz pomoć Pejna, kome nije ispričala sve detalje, Meri je uspela da dobije lažne pasoše za ovaj par.[184] Godine 1828. ona se razbolela od malih boginja dok je bila u poseti paru u Parizu. Nedeljama kasnije ona se oporavila bez ožiljaka, ali je izgubila svoju mladalačku lepotu.[185] U periodu 1827—1840. godine, Meri je bila zauzeta kao urednik i pisac. Napisala je romane Sudbina Perkina Vorbeka (engl. The Fortunes of Perkin Warbeck, 1830), Lodor (engl. Lodore, 1835) i Fokner (engl. Falkner, 1837). Napisala je pet tomova pod nazivom Životi italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih pisaca (engl. Lives of Italian, Spanish, Portuguese, and French authors), što je bio deo Lardnerove enciklopedije u 133 toma pod nazivom Cabinet Cyclopædia. Pisala je i priče za ženske magazine. Još uvek je pomagala svom ocu, pa su oni međusobno nalazili izdavače jedno za drugog.[186] Godine 1830. ona je za 60 dolara prodala autorsko pravo nad novom edicijom Frankenštajna Henriju Kolbernu i Ričardu Bentliju za njihovu novu seriju romana.[187] Nakon smrti njenog oca 1836. godine u dobi od 80 godina, Meri je počela da skuplja njegova pisma i memoare za objavljivanje, kao što je on zatražio u svom testamentu; međutim, nakon dve godine rada, ona je napustila projekat.[188] Tokom ovog perioda, ona se takođe borila i za Šelijevu poeziju, promovišući izdanja iste i citirajući je u svojim delima. Do 1837. godine Persijevi radovi su postali dobro poznati i svi su im se divili.[189] Tokom leta 1838. godine, Edvard Mokson, izdavač i zet Čarlsa Lamba, predložio je objavljivanje sabranih dela Persija Šelija. Meri je bila plaćena 500 dolara kako bi redigovala Pesnička dela (engl. Poetical Works, 1838), za koja je Timoti Šeli insistirao da ne sadrže bilo kakvu Persijevu biografiju. Meri je ipak pronašla način da ispriča priču o Šelijevom životu — ubacila je opširne biografske beleške o pesmama.[190] Meri je nastavila da postupa sa potencijalnim romantičnim partnerima sa oprezom. Godine 1828. ona je upoznala i flertovala sa francuskim piscem Prosperom Merimeom, ali jedno preživelo pismo upućeno njemu naizgled predstavlja skretanje njegove izjave ljubavi.[191] Bila je oduševljena kada se njen stari prijatelj, Edvard Triloni, vratio u Englesku, a oni su se u pismima šalili o braku.[192] Međutim, njihovo prijateljstvo bilo je izmenjeno, što je izazvalo njeno odbijanje da učestvuje u predloženoj biografiji Persija Šelija; on je kasnije ljutito reagovao na njeno izostavljanje ateističkog odeljka Kraljice Mab iz Šelijevih pesama.[193] Zaobilazne napomene u njenom dnevniku iz perioda od početka 1830-ih do ranih 1840-ih ukazuju na to da je Meri gajila osećanja prema radikalnom političaru Obriju Boklerku, koji ju je možda razočarao dva puta, oženivši se drugim ženama.[194][195][196][m] Merina prva briga tokom ovih godina bila je blagostanje Persija Florensa. Ona je ispoštovala jednu od poslednjih želja njenog pokojnog muža da njegov sin pohađa javnu školu, i, uz nevoljnu pomoć Timotija Šelija, Persi Florens je pohađao školu u Herou. Kako bi izbegla dodatne troškove, ona se preselila u Herou, pa je Persi Florens mogao da svakog dana prisustvuje predavanjima.[197][198] Iako je Persi Florens pohađao Triniti koledž, Kembridž, i površno se bavio politikom i pravom, on nije pokazivao znake obdarenosti svojih roditelja.[199][200] Bio je posvećen svojoj majci, i, nakon što je napustio univerzitet 1841. godine, on je prešao da živi sa majkom. Poslednje godine i smrt Želeći da ispune Merine želje, Persi Florens i njegova žena Džejn ekshumirali su posmrtne ostatke njenih roditelja i sahranili ih zajedno sa njom u Burnmutu[201] Godine 1840. i 1842. Meri i Persi Florens putovali su zajedno po kontinentu, a ova putovanja Meri je zabeležila u svojim Lutanjima po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. (engl. Rambles in Germany and Italy in 1840, 1842 and 1843, 1844).[202] Iste godine kad je delo objavljeno umro je i Timoti Šeli, u dobi od 90 godina, „padajući sa stabla kao precvetao cvet”, kako je Meri navela.[203] Po prvi put, ona i njen sin bili su finansijski nezavisni, iako se pokazalo da je nasleđe bilo manje vredno nego što su se oni nadali.[204] Sredinom 1840-ih, Meri se našla na meti tri zasebna ucenjivača. Godine 1845, italijanski politički izgnanik zvani Gateši, kog je upoznala u Parizu, pretio je da će objaviti pisma koja mu je ona slala. Prijatelj njenog sina podmitio je šefa policije da oduzme Gatešiju papire, uključujući i pisma, koja su kasnije uništena.[205][206] Ubrzo nakon toga, Meri je kupila neka pisma koje su ona i Šeli pisali od čoveka koji je sebe zvao G. Bajron i predstavljao se kao vanbračni sin pokojnog Lorda Bajrona.[207][208] Iste godine, Persijev rođak Tomas Medvin prišao je Meri tvrdeći da je napisao biografiju Persija Šelija u kojoj ga nije prikazao u najboljem svetlu i da će to zataškati u zamenu za 250 dolara, ali je Meri odbila da pristane na tu nagodbu.[209][210][n] Persi Florens se 1848. godine oženio Džejn Gibson Sent Džon. Brak se pokazao kao srećan, a Meri i Džejn su se volele.[211][212] Meri je živela sa svojim sinom i snajom u Fild Plejsu, Saseks, u nasleđenoj kući Šelijevih, i na Čester skveru, London, a pratila ih je i na njihovim putovanjima u inostranstvo. Poslednjih godina svog života Meri je bila razorena bolešću. Od 1839. godine ona je patila od glavobolje i napada paralize u pojedinim delovima tela, koje su joj ponekad onemogućavale da čita i piše.[213][214] Dana 1. februara 1851, na Čester skveru, ona je umrla u dobi od 53 godine od onoga što je njen lekar sumnjao da je moždani tumor. Prema Džejn Šeli, Meri Šeli je tražila da bude sahranjena pored oca i majke; međutim, Persi Florens i njegova supruga, procenivši da je groblje u Sent Pankrasu, gde su sahranjeni Merini roditelji, „užasno”, odlučili su da je umesto toga sahrane u crkvi Svetog Petra u Bornmutu, blizu njihove nove kuće u Boskombu.[215] Prilikom prve godišnjice smrti Meri Šeli, oni su otvorili njen radni sto. Unutra su pronašli pramenove kose njene mrtve dece, dnevnik koji je delila sa Persijem Šelijem i kopiju njegove poeme Adonis sa jednom stranicom smotanom u krug i svilenim delom koji je sadržao deo njegovog pepela i ostatke njegovog srca.[128] Književne teme i stil Meri Šeli je živela književnim životom. Njen otac ohrabrivao ju je da nauči da piše tako što bi sastavljala pisma,[216] a njeno omiljeno zanimanje u detinjstvu bilo je pisanje priča.[217] Nažalost, sva Merina mladalačka dela su izgubljena kada je pobegla sa Persijem 1814. godine, i nijedan od njenih preživelih rukopisa ne može se definitivno datirati od pre te godine.[218] Veruje se da je njeno prvo objavljeno delo bilo Mounseer Nongtongpaw,[219][220][221] komični stihovi koje je napisala za Godvinovu Dečju biblioteku kada je imala deset i po godina; ipak, autorstvo nad pesmom se danas pripisuje drugom piscu u najnovijoj merodavnoj kolekciji njenih radova.[222][223][224] Persi Šeli je sa oduševljenjem ohrabrivao Meri da se bavi pisanjem: „moj suprug je, od samog početka, veoma želeo da ja dokažem da sam vredna svog porekla i upišem se na stranicu slavnih. Oduvek me je podsticao da dobijem književnu reputaciju”.[225] Romani Autobiografski elementi Pojedini delovi Merinih romana često se tumače kao prikrivene prerade njenog života. Kritičari su ukazivali na ponavljanje motiva otac-ćerka kao na specifičan dokaz tog autobiografskog stila.[226] Na primer, komentatori su veoma često Matildu (1820) čitali autobiografski, identifikujući tri centralna lika romana kao verzije Meri Šeli, Vilijama Godvina i Persija Šelija.[227][228] Meri se poverila da je modelovala centralne likove u svom romanu Poslednji čovek po uzoru na prijatelje iz italijanskih krugova. Lord Rejmond, koji je napustio Englesku kako bi se uz Grke borio i umro u Konstantinopolju, baziran je na Lordu Bajronu; a utopista Adrijan, Grof od Vindzora, koji vodi svoje sledbenike u potragu za prirodnim rajem i umire kada njegov brod potone u oluji, fiktivan je portret Persija Šelija.[229][230] Ipak, kako je napisala u recenziji Godvinovog romana Cloudesley (1830), ona nije verovala da pisci „samo kopiraju sadržaje iz svojih srca”.[231] Vilijam Godvin je smatrao karaktere njene ćekre pre kao tipove, a ne kao portrete osoba iz stvarnog života.[232] Neki moderni kritičari, poput Patriše Klemit i Džejn Blamberg, zauzeli su isti stav, suprotstavljajući se autobiografskom posmatranju Merinih dela.[233][234][235] Romaneskni žanrovi Meri se koristila tehnikama brojnih novelističkih žanrova, najčešće godvinijanskim romanom, novim istorijskim romanom Valtera Skota i gotičkim romanom. Godvinijanski roman, koji je postao popularan tokom 1790-ih delima poput Godvinovog Kejleba Vilijamsa (engl. Caleb Williams, 1794), „koristio se Rusoovom ispovedaoničkom formom kako bi istražio kontradiktorne odnose između pojedinca i društva”,[236][237] a Frankenštajn prikazuje mnoge od teme i književne izume kao i pomenuti Godvinov roman.[238][239] Ipak, Šeli je kritikovao ove prosvetiteljske ideale koje je Godvin promovisao u svojim delima.[240] U Poslednjem čoveku Meri je iskoristila godvinijansku filozofsku formu kako bi demonstrirala krajnju besmislenost sveta.[241] Dok su raniji godvinijanski romani pokazivali kako racionalni pojedinac može postepeno poboljšati društvo, Poslednji čovek i Frankenštajn pokazuju pojedinčev nedostatak kontrole nad istorijom.[242] Šelijeva je takođe koristila njene istorijske romane kako bi govorila o odnosima između polova; na primer, Valperga predstavlja feminiziranu verziju Skotovog maskulinizma.[243][244] Uvodeći ženu koja nije bila deo istorijske pozadine, Šeli koristi njihove priče kako bi dovela u pitanje etablirane teološke i političke institucije.[245][246] Ona pohlepu muškog junaka za osvajanjem stavlja kontrastno sa ženskom alternativom: razumom i osećajnošću.[247] U Sudbini Perkina Vorbeka, još jednom njenom istorijskom romanu, Lejdi Gordon označava vrednosti prijateljstva, porodičnog života i jednakosti. Kroz nju Šelijeva nudi feminističku alternativu muškoj političkoj moći koja na kraju uništava muški lik. Roman daje inkluzivniju istorijsku priču kako bi izazvala one koje se obično odnose na isključivo muške događaje.[248][249] Pol S porastom feminističke književne kritike tokom 1970-ih, Merina dela, posebno Frankenštajn, počela su da privlače mnogo veću pažnju naučnika. Feministički i psihoanalitički kritičari bili su uglavnom zaslužni za ponovnu popularnost Merinih dela.[250] Elen Moers bila je jedan od prvih koja je tvrdila da je Merin gubitak deteta bio presudan uticaj za pisanje Frankenštajna.[251] Ona je navela da je roman „mit o rođenju” u kom Šelijeva želi da se pomiri sa krivicom izazvanom majčinskim gubitkom, kao i zbog toga što nije uspela kao roditelj.[252][253] En Melor, naučnica koja je proučavala Merino stvaralaštvo, ukazuje da je roman, sa feminističke tačke gledišta, priča „o tome šta se desi kada muškarac pokuša da ima bebu bez žene ... [Frankenštajn] je duboko zabrinut prirodnim, za razliku od neprirodnih, načina produkcije i reprodukcije”.[254] Neuspeh Viktora Frankenštajna u ulozi „roditelja” u romanu može se shvatiti kao izraz zabrinutosti koji prati trudnoću, porođaj, a posebno materinstvo.[255] Sandra Gilbert i Suzan Gubar tvrdile su u njihovoj zajedničkoj knjizi Luda žena u potkrovlju (1979) da je u Frankenštajnu Šelijeva posebno odgovorila na mušku književnu tradiciju koju je zastupao Džon Miltonov Izgubljeni raj. Prema njihovoj interpretaciji, Šelijeva je reafirmisala ovu mušku tradiciju, uključujući mizoginiju nerazdvojivu sa njom, ali u isto vreme i „sakrivene fantazije jednakosti koje povremeno izbijaju u monstruoznim slikama besa”.[256] Meri Puvi tumačila je prvo izdanje Frankenštajna kao deo većeg šablona u Merinom pisanju, koji počinje književnim samopotvrđivanjem i završava se kontroverznim feminizmom.[257] Povi je ukazala na to da je Frankenštajnova višestruka narativnost omogućila Šelijevoj da podeli svoju umetničku ličnost, pa je tako mogla da „izrazi i izbriše sebe u isto vreme”.[258][259] Merin strah od samozalaganja ogleda se u sudbini Frankenštajna, koji je bio kažnjen zbog egoizma izgubivši sve svoje domaće veze.[260] Feministički kritičari fokusirali su se na to kako je autorstvo, posebno žensko autorstvo, prikazano u i kroz Merine romane.[261] Kako Melorova objašnjava, Šelijeva je koristila gotički stil ne samo da istraži potisnutu žensku seksualnu želju,[262] već i način kako da „cenzuriše svoj govor u Frankenštajnu”.[263] Prema Povijevoj i Melorovoj, Meri nije želela da promoviše svoju autorsku ličnost i duboko u sebi osećala se neadekvatno u ulozi pisca, pa je „ova sramota doprinela je generaciji njenih fiktivnih slika abnormalnosti, perverzije i destruktivnosti”.[264] Merina dela stavljaju fokus na ulogu porodice u društvu i ulogu žene u toj porodici. Ona slavi „ženska osećanja i saosećanje” u vezi sa porodicom i ukazuje na to da društvo ne bi moglo da preživi bez njih.[265] Meri je bila „duboko posvećena etici saradnje, uzajamnoj zavisnosti i samopožrtvovanju”.[266] U romanu Lodor, na primer, centralna priča prati sudbinu žene i ćerke glavnog junaka, Lorda Lodora, koji je ubijen u dvoboju na kraju prvog toma romana, ostavljajući za sobom niz pravnih, finansijskih i porodičnih prepreka sa kojima ove dve heroine treba da se suprotstavljaju. Roman se bavi političkim i ideološkim pitanjima, posebno obrazovanjem i društvenom ulogom žena.[267] On analizira patrijarhalnu kulturu koja razdvaja polove i postavlja ženu u položaj zavisnosti od muškarca. Prema viđenju Beti Benet, „roman predlaže ravnopravne obrazovne paradigme za muškarce i žene, što bi dovelo do društvene pravde, kao i do duhovnog i intelektualnog razumevanja prilikom susretanja sa izazovima koje život donosi”.[268] Ipak, Fokner je jedini Merin roman u kome heroina izlazi kao pobednik.[269] Roman navodi da kada ženske vrednosti trijumfuju nad nasilnom i destruktivnom muškošću, ljudi će biti slobodni da iskažu „saosećanje, simpatiju i velikodušnost”, ili njihovu bolju prirodu.[270] Prosvetiteljstvo i romantizam Frankenštajn, kao i brojna gotička fikcija iz tog perioda, predstavlja mešavinu visceralnog i otuđenog predmeta subjekta sa spekulativnim i provokativnim temama.[271] Umesto da se fokusira na obrte i preokrete radnje, u prvi plan romana su mentalne i moralne borbe protagoniste, Viktora Frankenštajna, a Šelijeva je prožela tekst njenim ličnim vidom politiziranog romantizma, romantizam koji je kritikovao individualizam i egoizam tradicionalnog romantizma.[272][273] Viktor Frankenštajn je poput Satane u Izgubljenom raju, i Prometej: on se buni protiv tradicije, on stvara život i oblikuje svoju sudbinu. Ove osobine nisu prikazane pozitivno: kako Blamerg piše, „njegova neumorna ambicije je samoobmana, naslikana kao traganje za istinom”.[274][275] On mora da napusti svoju porodicu kako bi ispunio svoje ambicije.[274][276][277] Naslovna strana izdanja Frankenštajna iz 1831. godine, autora Teodora fon Holsta, jedna od prve dve ilustracije romana[278] Meri je verovala u prosvetiteljsku ideju da ljudi mogu na poboljšaju društvo odgovornim vršenjem političkih dužnosti, ali je strahovala da bi neodgovorno vršenje vlasti moglo da dovede do haosa.[279] U praksi, njena dela su uglavnom kritikovala mislioce 18. veka poput njenih roditelja, koji su verovali da se takva promena može dogoditi. Stvorenje u Frankenštajnu, na primer, čita knjige povezane sa radikalnim idejama, ali obrazovanje koje stiče iz njih je na kraju beskorisno.[280] Merina dela otkrivaju njen manji optimizam u odnosu na Godvina i Vulstonkraftovu; ona ne veruje u Godvinovu teoriju da bi čovečanstvo u nekom trenutku moglo postati savršeno.[281][282] Kako književnik Kari Loke navodi, Poslednji čovek, više nego Frankenštajn, „u svom odbijanju da postavi čovečanstvo u centar svemira, njegovo ispitivanje našeg privilegovanog položaja u odnosu na prirodu ... predstavlja dubok i proročki izazov zapadnjačkom humanizmu”.[283][284] Naime, Merine aluzije na ono što su radikali smatrali propalom revolucijom u Francuskoj i na Godvinov, Vulstonkraftovin i Berkov odgovor na nju, sukobljavaju se sa „prosvetiteljskom verom u neminovni napredak zajedničkim naporima”.[285][286] Kao i u Frankenštajnu, Šelijeva „nudi duboko razočaravajući komentar na doba revolucije, koji se završava totalnim odbacivanjem progresivnih ideala njene generacije”.[287] Ne samo da odbacuje te prosvetiteljske političke ideale, već odbacuje i romantičarsku predstavu da poetska ili književna imaginacija može da ponudi alternativu, beg od stvarnosti.[288][289] Politika Kritičari su do skoro navodili Lodora i Foknera kao dokaz rastućeg konzervativizma u Merinim kasnijim delima. Godine 1984, Meri Puvi je uticajno identifikovala oskudicu Merine reformističke politike u poznim delima.[290] Puvijeva je sugerisala da je Meri Šeli napisala Foknera kao svoj konfliktni odgovor na očevu kombinaciju libertarijanskog radikalizma i strogog insistiranja na društvenu pristojnost.[291] Melorova se složila, tvrdeći da je „Meri Šeli utemeljila svoju alternativnu političku ideologiju na metafori mirne, nežne, buržoaske porodice. Ona je time implicitno podržala konzervativnu viziju postepene evolucione reforme”.[292] Ova vizija dozvolila bi ženama da učestvuju u društvenoj sferi, ali je ona nasledila nejednakosti svojstvene buržoaskoj porodici.[293] Ipak, u poslednjoj deceniji (20. veka) ovo gledište dovedeno je u pitanje. Na primer, Benetova tvrdi da Merina dela otkrivaju doslednu posvećenost romantičarskom idealizmu i političkoj reformi,[294] a studija Merinih ranih dela autorke Džejn Blamberg tvrdi da se njena karijera ne može lako podeliti na radikalni i konzervativni period. Ona tvrdi da „Šelijeva nije nikada bila strastveni radikal poput njenog supruga i da njen kasniji način života nije bio naglo lažan, niti je bio izdaja. Ona je zapravo izazivala političke i književne uticaje njenih krugova prijatelja u svom prvom delu”.[295] Prema ovom tumačenju, Merina rana dela tumače se kao izazov Godvinov i Šelijev radikalizam. „Nepromišljeno odbacivanje porodice” Viktora Frankenštajna je, na primer, viđeno kao dokaz Merine konstantne brige za ljude oko sebe.[272] Kratke priče Šelijeva je često pisala priče kako bi ispratila već pripremljene ilustracije za zbirke, kao što je ova, koja prati Transformaciju iz 1830. godine u godišnjaku Keepsake.[296] Tokom 1820-ih i 1830-ih, Meri je stalno pisala kratke priče za zbirke priča i godišnjake, uključujući 16 priča za The Keepsake, čija su ciljna grupa bile sredovečne žene.[219][297] Merina dela iz ovog žanra bila su opisana kao dela „plaćenog pisca” i „razvučena i dosadna”.[219] Ipak, kritičarka Šarlot Susman ističe da su drugi pisci tog doba, poput romantičarskih pesnika Vilijama Vordsvorta i Semjuela Tejlora Kolridža, davali prednost ovom profitabilnom tržištu. Ona objašnjava da su „godišnjaci bili glavni vid književnog stvaralaštva tokom 1820-ih i 1830-ih”, a The Keepsake najuspešniji među njima.[298] Mnoge Merine priče smeštene su u doba daleko pre devetnaestovekovne Britanije, kao što je Grčka i vladavina Anrija IV francuskog. Šelijeva je posebno bila zainteresovana za „krhkost individualnog identiteta” i često prikazivala „da put osobe u svetu može biti kataklizmički izmenjen unutrašnjim emocionalnim prevratom, ili nekom natprirodnom pojavom koja se ogleda u unutrašnjoj šizmi”.[299] U njenim pričama, ženski identitet vezan je za ženske kratkotrajne vrednosti u braku, dok muški identitet može da se održi i transformiše korišćenjem novca.[300][301] Iako je Meri napisala 21 kratku priču za godišnjake između 1823. i 1839. godine, ona je uvek sebe, pre svega, smatrala romanopiscem. Pisala je Liju Hantu: „pišem loše članke koji mi pomažu da se osećam jadnom — ali ću uroniti u roman i nadam se da će njegova čista voda oprati blato ovih časopisa”.[302] Putopisi Kada su leta 1814. godine pobegli u Francusku, Meri i Persi počeli su da pišu zajednički dnevnik,[303] koji su oni objavili 1817. pod nazivom Istorija šestonedeljne ture, dodavši tome četiri pisma, po dva od svakog, bazirana na njihovoj poseti Ženevi 1816. godine, zajedno sa Šelijevom pesmom Mon Blan. Knjiga slavi mladalačku ljubav i politički idealizam i svesno sledi primer Meri Vulstonkraft i drugih koji su kombinovali putovanje sa pisanjem.[304] Perspektiva knjige je filozofski i reformistički, pre nego konvencionalni putopis; putopis naročito apostrofira efekte politike i rata na Francusku.[305] Pisma koja je par napisao tokom drugog putovanja suočavaju se sa „velikim i izvanrednim događajima” konačne pobede Napoleona kod Vaterloa nakon njegovog „stodnevnog” povratka 1815. godine. Ona takođe istražuju uzvišenost Ženevskog jezera i Mon Blana, kao i revolucionarno nasleđe filozofa i romanopisca Žana Žaka Rusoa.[306] Merina poslednja knjiga, napisana u formi pisama i objavljena 1844. godine, nosi naziv Lutanja po Nemačkoj i Italiji 1840, 1842. i 1843. i beleži njena putovanja sa Persijem Florensom i njegovim univerzitetskim prijateljima. U Lutanjima, Šelijeva prati tradiciju Pisama napisanih u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj — delo njene majke — i svoju Istoriju šestonedeljne ture kako bi mapirala svoj lični i politički pejzaž kroz govor senzibiliteta i simpatije.[307][308] Za Šelijevu, izgradnja saosećajne veze među ljudima je put do stvaranja civilnog društva i povećanja znanja: „znanje, da prosvetli i oslobodi um od prijemčivih otupelih predrasuda — širi krug simpatije sa svojim srodnim dušama — to su koristi putovanja”.[309] Između zapažanja o pejzažima, kulturi i „ljudima, posebno sa političke tačke gledišta”,[310] ona je koristila formu putopisa kako bi istražila svoje uloge udovice i majke i razmišljala o revolucionarnom naturalizmu u Italiji.[311][nj] Ona je takođe beležila svoje „hodočašće” na scenama vezanim za Šelija.[312][129] Prema kritičarki Klarisi Or, Merino usvajanje ličnosti filozofskog materizma daje Lutanjima jedinstvo prozne pesme, sa „smrću i sećanjem kao centralnim temama”.[313] U isto vreme, Šelijeva stvara egalitaran slučaj protiv monarhije, klasnih razlika, ropstva i rata.[314] Biografije Između 1832. i 1839. godine, Meri je napisala brojne biografije značajnih italijanskih, španskih, portugalskih i francuskih muškaraca i i nekoliko žena za knjigu Životi najznačajnijih književnika i naučnika autora Dionizija Lardnera. Biografije su bile deo Lardnerove enciklopedije, jedne od boljih među brojnim takvim proizvedenim tokom 1820-ih i 1830-ih kao odgovor na rastuću želju za samoobrazovanjem srednje klase.[315] Sve do ponovnog izdavanja ovih eseja 2002. godine, njihov značaj u okviru njenog korpusa nije bio cenjen.[316][o] Prema mišljenju književnog naučnika Grega Kučića, oni otkrivaju Merino „čudesno istraživanje kroz nekoliko vekova i više jezika”, njen poklon biografskoj pripovesti i njeno interesovanje za „nove oblike feminističke istoriografije”.[317] Šeli je pisala u biografskom stilu popularizovanom od strane 18ovekovnog kritičara Semjuela Džonsona u njegovom delu Životi pesnika (engl. Lives of the Poets, 1779—81), kombinujući sekundarne izvore, memoare i anegdote, kao i autorsku evaluaciju.[318] Ona je beležila detalje iz života i karaktera svakog pisca, citirala njihova dela, kako u originalu tako i u prevodu, i završavala sa kritičkim razmatranjem njihovog stvaralaštva.[319] Za Šelijevu je biografsko pisanje, prema njenim rečima, trebalo da se „stvara kao da je to škola u kojoj se uči filozofija istorije”[320] i predaju lekcije. Najčešće i najvažnije, ove lekcije sastavljene su od kriticizma muško-dominantnih institucija kao što je primogenitura.[321] Šelijeva stavlja akcenat na porodični život, romantiku, porodicu, simpatiju i saosećajnost u životima njenih subjekata. Njeno uverenje da takve snage mogu poboljšati društvo povezuje njen biografski pristup sa ostalim ranim feminističkim istoričarima poput Meri Hejs i Ane Džejmson.[322] Za razliku od njenih romana, od kojih je većina imala originalan tiraž od svega nekoliko stotina primeraka, Životi su štampani u oko 4.000 primeraka po svakom tomu: time, prema Kučiću, Merina „upotreba biografije kako bi progurala socijalni program ženske istoriografije postala je jedna od najuticajnijih političkih intervencija”.[323] Urednički rad Ubrzo nakon Persijeve smrti, Meri je odlučila da napiše njegovu biografiju. U pismu iz 17. novembra 1822. godine, ona je najavila: „pisaću o njegovom životu i time okupirati samu sebe na jedini način iz kog mogu da izvučem utehu”.[324] Ipak, njen svekar, Timoti Šeli, efektno joj je zabranio da to učini.[325][p] Meri je započela gajenje Persijeve pesničke reputacije 1824. godine objavljivanjem njegovih Posthumnih pesama. Godine 1839, dok je radila na Životima, ona je pripremila novo izdanje njegove poezije, koje je postalo, prema rečima Suzan Volfson, „kanonizovani događaj” u istoriji ugleda njenog supruga.[326][327] Sledeće godine, Meri je izdala tom Persijevih eseja, pisama, prevoda i fragmenta, a tokom 1830-ih, ona je njegovu poeziju predstavila široj javnosti objavljujući njegove odabrane radove u godišnjaku The Keepsake.[328] Izbegavajući Timotijevu zabranu biografije, Meri je često u ovim izdanjima ubacivala svoje napomene i razmišljanja o životu i stvaralaštvu svog supruga.[329] „Ja sam tu da opravdam njegove puteve i da ga načinim voljenim svim budućim generacijama”, napisala je ona 1824. godine.[330] Bio je to cilj, kako navodi Blamberg, koji je doveo do predstavljanja Šelijevog rada javnosti na „najpopularniji mogući način”.[331] Kako bi prilagodila njegove radove viktorijanskoj javnosti, ona je Šelija predstavljala više kao lirskog nego kao političkog pesnika.[332][333] Ipak, kako Meri Favret navodi, „bestelesni Persi sam legitimiše duh svoje poezije”.[334] Meri je pominjala Persijev politički radikalizam kao oblik sentimentalizma, tvrdeći da je njegov republikanizam nastao iz saosećanja prema onima koji su patili.[335] Ubacivala je i romantične anegdote njegovog čovekoljublja, ljubavi prema domu i ljubavi prema prirodi.[336] Predstavljajući sebe kao Persijevu „praktičnu muzu”, ona je takođe napomenula da je revizije vršila onako kako je on napisao.[337] Uprkos emocijama koje je ovaj rad uzburkao, Meri se neosporno pokazala kao profesionalni i naučni urednik.[338] Radeći sa Persijevim neurednim, ponekad nejasnim, sveskama, ona je pokušala da formira hronologiju njegovih radova, pa je uključila i pesme, poput Epipsychidion — posvećenu Emiliji Vivijani, koje bi najradije izostavila.[333][339] Bila je, ipak, primorana da načini izvesne kompromise i, kako navodi Blamberg, „moderni kritičari su pronašli grešku sa izdanjem i različito tvrde da je ona pogrešno prepisala, pogrešno protumačila, namerno načinila nejasnim neke stvari i pokušala da pesnika pretvori u nešto što on nije bio”.[340] Prema Donaldu Demijanu, savremenom uredniku Šelijevih dela, Merin stil uređivanja pripada „periodu uređivanja kada cilj nije bio da se ustanove tačni tekstovi i naučni aparat već da se predstavi celokupan zapis piščeve karijere za prosečnog čitaoca”.[341] U principu, Meri je verovala u objavljivanje svake reči rada njenog supruga;[342][343] međutim, našla se u obavezi da izostavi neke delove, bilo pod pritiskom izdavača Edvarda Moksona, bilo iz poštovanja prema javnosti.[327][344] Na primer, ona je izostavila ateističke delove prvog izdanja Kraljice Mab. Nakon što ih je vratila u drugom izdanju, Mokson je bio krivično progonjen i osuđen za bogohulnu klevetu, iako je izbegao kaznu.[345][346] Merini propusti i izostavljanja izazvali su kritike, često veoma loše, od strane pripadnika Persijevih krugova prijatelja,[347][345] a recenzenti su je, između ostalog, optuživali za neselektivno uključivanje.[348] Njene beleške su ipak ostale osnovni izvor za proučavanje Persijevog rada. Kako Benet objašnjava, „biografi i kritičari se slažu da je Merina predanost da učini supruga zapaženim i njegova dela značajnim bio jedina, glavna sila koja je uspostavila Šelijevu reputaciju tokom perioda kada bi on gotovo sigurno izbledeo u očima javnosti”.[349][350] Reputacija Gravura Džordža Stodarta prema spomeniku Meri i Persija Šelija autora Henrija Viksa (1853) Tokom svog života, Meri je ozbiljno bila shvaćena kao pisac, iako su kritičari često previđali političku stranu njenih radova. Ipak, nakon njene smrti, ona se uglavnom pamti kao supruga Persija Biša Šelija i kao autor Frankenštajna.[351] Zapravo, u uvodu njenih pisama objavljenih 1945. godine, urednik Frederik Džouns je napisao: „zbirka ove veličine ne može se opravdati opštim kvalitetom pisama niti Merinom važnošću u ulozi pisca. To je zato što ona kao žena [Persija Biša Šelija] zadivljuje naše interesovanje”.[352] Ovaj stav nije se promenio do 1980. godine kada je Beti Benet objavila prvi tom sabranih radova Meri Šeli. Kako je ona objasnila, „činjenica je da su do ovih godina naučnici gledali na Meri kao na ćerku Vilijama Godvina i Meri Vulstonkraft koja je postala žena Persija Šelija”.[353] To je bilo tako dok Emili Sastejn nije 1989. godine objavila celokupnu naučnu biografiju Meri Šeli pod nazivom Meri Šeli: Romantika i stvarnost (engl. Mary Shelley: Romance and Reality).[354] Pokušaji Merinog sina i snaje da „viktorijanizuju” uspomenu na nju cenzurišući biografske dokumente doprineli su viđenju Meri kao konvencionalnije, manje reformističke figure nego što njena dela ukazuju na to. Njena bojažljiva izostavljanja delova iz Persijevih dela i njeno tiho izbegavanje javne kontroverze tokom njenih poznih godina doprineli su ovom utisku. Tumačenja Hoga, Trilonija i drugih poštovalaca Šelija takođe su se postarala da umanje Merin radikalizam. Trilonijevi Zapisi o Šeliju, Bajronu i autoru (engl. Records of Shelley, Byron, and the Author, 1878) veličali su Persija Šelija na Merin račun, dovodeći u pitanje njenu inteligenciju, pa čak i njeno autorstvo nad Frankenštajnom.[355] Lejdi Šeli, supruga Persija Florensa, doprinela je delom ovome, objavivši veoma izmenjenu kolekciju pisama koju je nasledila pod nazivom Šeli i Meri (engl. Shelley and Mary, 1882).[356][357][358] Od Frankenštajnove prve pozorišne adaptacije iz 1923. godine do filmskih adaptacija tokom čitavog 20. veka, uključujući i prvu bioskopsku verziju iz 1910. godine i danas poznate adaptacije, među kojima su Vejlov Frankenštajn iz 1931. godine, Bruksov Mladi Frankenštajn iz 1974. godine i Branin Frankenštajn iz 1994. godine, veliki deo javnosti susreo se prvi put sa Merinim stvaralaštvom putem adaptacija.[359] Tokom 19. veka, Meri je, u najboljem slučaju, bila viđena kao autor jednog romana, a ne kao profesionalni pisac, što i jeste bila; mnoga njena dela bila su van štampe sve do pre tridesetak godina, zaklonivši tako veći pogled na njen doprinos.[360] Poslednjih nekoliko decenija, ponovno izdavanje gotovo svih njenih dela stimulisalo je novo priznanje njenih vrednosti. Njena navika intenzivnog čitanja i studiranja, otkrivena u njenim dnevnicima i pismima i ogledana u njenim delima, sada je bolje cenjena.[361] Merina koncepcija sebe kao autora takođe je bila priznata; nakon Persijeve smrti, ona je pisala o svojim autorskim ambicijama: „mislim da mogu da se održim, a tu je i nešto inspirišuće u ideji”. Naučnici sada smatraju Meri jednom od glavnih romantičarskih ličnosti, značajnu zbog njenog književnog doprinosa i njenog političkog glasa kao žene i liberala.

Пред Богом и пред собом треба да скинемо хаљину која нас је улепшавала и наше мане скривала, хаљину намирисану културним самоуслађивањем и самообманом, па онда да погледамо на гној своје можда смртно болесне душе. Томе нас учи пост, а то он и постиже, јер је он истинска и најсавршенија хигијена човекова. Обуздајмо себе, своју душевнотелесну издвојеност. Почнимо са храном... Пост открива сву нашу непостојаност, целу нашу човечанску, душевну оскудност. Пост испољава моћ Божју која дејствује у тој душевној оскудности, сиромаштву и слабости људској. А то је велико достигнуће поста у питању човечјег самопознања и познања Бога. Затим, пост човеку открива његову двојакост, постојање двају живота у њему: душевнотелесног и духовног. У своме спољашњем изражају, наравно, пост је и вежбањеу смислу стицања и Продубљивања духовног искуства. Он је увежбавање тела и душе, јачање осећања, чишћење ума, обезбеђење нашег животног брода ради сусрета вечности... Пост јача гледање на сву пролазност овога света и стварност будућег света. Пост продубљује осећање одговорности за земаљски живот, за сваки поступак и реч, за сваки тренутак. Потстичући нас на сазнање наше слабости, пост нам олакшава племенитији и душевнији однос према манама наше околине. Садржај Пост, 5 Једнодневни годишњи постови, 9 Седмични једнодневни постови, 9 Трапаве седмице, 9 НЕОПХОДНОСТ И ЗНАЧАЈ ПОСТА ЗА ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ Неопходност и значај поста у делатном (подвижничком) хришћанском благочешћу, 10 Својства истинског поста, 16 Плодови светог поста, 19 О посту из Добротољубља, 20 Свети Јефрем Сиријски О ПОСТУ Беседа прва, 22 Беседа друга, 22 Преподобни Марко Подвижник О ПОСТУ И СМИРЕНОСТИ, 26 Свети Василије Велики Кесаријски ПРВА БЕСЕДА О ПОСТУ, 28 ДРУГА БЕСЕДА О ПОСТУ, 35 Свети Јован Златоусти БЕСЕДА О ПОСТУ, КАО И О ПРОРОКУ ЈОНИ, ДАНИЛУ, И О ТРИ МЛАДИЋА. ИЗГОВОРЕНА ПРЕД НАСТУПАЊЕ СВЕТОГА ПОСТА, 41 БЕСЕДА О ПОСТУ, ИЗГОВОРЕНА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ, 48 БЕСЕДА О ПОСТУ И МИЛОСТИЊИ, 56 Преподобни Симеон Нови Богослов БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА О ТОМЕ ДА СПАСОНОСНИ ПОСТ ТРЕБА ЧУВАТИ И ДРЖАТИ НЕ САМО ТОКОМ ПРВЕ НЕДЕЉЕ СВЕТЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ НЕГО И ТОКОМ СВИХ ОСТАЛИХ, 60 БЕСЕДА СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА О УЗДРЖАЊУ И ТРПЉЕЊУ ПРИЛИКОМ ЧИЊЕЊА ДОБРИХ ДЕЛА КОЈЕ СЕ ЗАХТЕВА У ВРЕМЕ ПОСТА, И О ЋУТАЊУ; О ТОМЕ КАКО ОНИ КОЈИ СЕ ИСТИНСКИ ПОДВИЗАВАЈУ ТРЕБА ДА ПРОВОДЕ СВЕ ВРЕМЕ ПОСТА, 63 Свети Јован Кронштатски ПОСТ, 68 Патријарх српски Павле О ПОСТУ И ПРИЧЕШЋИВАЊУ, 74 Митрополит Амфилохије (Радовић) СВЕТИ ПОСТ ТЕЛА И ДУШЕ У сусрет Божићном посту, 76 Црквени пост, вегетаријанство и дијета, 79 Храна мијења философију живота, 80 Четрдесетодневни Васкршњи Пост, 83 Пост промјена философије живота, 85 Човјек је оно што поједе, 86 Смисао прве Божије заповијести, 87 Умовредна гордост и смиреноумље, 88 Позив на тјелесни и духовни пост, 89 Епископ Венијамин (Милов) ШТА ЈЕ ТО ХРИШЋАНСКИ ПОСТ?, 90 ТЕЛЕСНИ ПОСТ, 90 ДУШЕВНИ ПОСТ, 91 Смирење, 93 Молитве покајања, 93 Милосрђе, 94 ДУХОВНО БЛАГОДАТНО ЗНАЧЕЊЕ ПОСТА, 96 Духовнообновитељски смисао поста, 96 Благодатни смисао поста, 97 ЗАКЉУЧАК, 98 Архимандрит Рафаил Карелин ПОСТ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ, 98 Митрополит Јован (Сничев) У ЧЕМУ ЈЕ ГЛАВНИ СМИСАО ПОСТА?, 106 Ошац Александар Шмеман ПОСНИ „СТИЛ ЖИВОТА”, 107 Константин Каварнос ПОСТ И НАУКА, 111 Јеромонах Анатолије (Берастов) ХРИШЋАНСКИ ПОСТ И ЗДРАВЉЕ, 124 ХЛЕБ ЖИВОТА, 125 Архимандрит Јован Шаховски ПСИХОЛОГИЈА ПОСТА, 127 Епископ Александар Семјонов Тјаншански АСКЕТИКА ПО УЧЕЊУ ОТАЦА ЦРКВЕ, 135 Монах Јаков „ГОСПОДЕ И ВЛАДИКО ЖИВОТА МОГА,” Размишљања о молитви у вези са савременим животом, 146 КРОЗ ВЕЛИКИ ПОСТ Новомученик Сергије Мечев ПОСНИ ТРИОД ШКОЛА ВЕЛИКОГ ПОСТА, 158 Недеља о царинику и фарисеју, 158 Недеља о блудном сину, 159 Недеља о Страшном суду - Месопусна, 159 Сиропусна седмица, 151 Успомена на све свете који су у посту заблистали, 162 Сећање на изгнанство из раја, 154 Прва седмица Великог поста - Чиста, 164 Недеља Православља, 165 Свети Атанасије Велики ТРЕЋА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 166 ПЕТА ПАСХАЛНА ПОСЛАНИЦА, 171 Преподобни Теодор Студит ПОУКЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У НЕДЕЉУ О ЦАРИНИКУ И ФАРИСЕЈУ О чувању заповести Божијих и о праведној осуди грешника који живот проводе у лењости, 175 ПОУКА У НЕДЕЉУ БЛУДНОГ СИНА О уздржању и о предстојећем исповедништву, 177 ПОУКА У МЕСОПУСНУ НЕДЕЉУ О великом и светлом дану Другог доласка Господа нашег Исуса Христа, 179 ПОУКА У ПЕТАК СИРОПУСНЕ НЕДЕЉЕ О уздржању и молитви, 180 ПОУКА У СИРОПУСНУ НЕДЕЉУ О посту и о томе да се истински пост истинског послушника састоји у одсецању сопствене воље, 182 ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О посту, бестрашћу и чистоти, 184 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да своје вечно пребивалиште треба да украшавамо божанственом добродетељу, 186 ПОУКА У ПРВУ НЕДЕЉУ ПОСТА - НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА О томе да се у божанственим подвизима не треба подвизавати преко сопствене снаге, и да душу треба хранити духовним созерцањима, 187 ПОУКА У СРЕДУ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да душу треба чувати од смртоносних страсти, 189 ПОУКА У ПЕТАК ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О једнодушности и љубави, и о томе да треба храбро подносити напоре добродетељи, како бисмо задобили Царство Небеско, 190 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ПОСТА О томе да дане поста треба проводити кротко и у миру, са надом у вечни живот, 191 ПОУКА У СРЕДУ ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О нашем изненадном одласку одавде, и о томе да треба пажљиво да чувамо свој ум од недоличних телесних жеља, 192 ПОУКА У ПЕТАК ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Подстицај на пост и друге добре подвиге, 194 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ПОСТА О хришћанима умореним од стране Бугара зато што нису хтели да окусе меса током Свете четрдесетнице, 195 ПОУКА НА ПРАЗНИК СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА О подражавању страдањима Христовим, 197 ПОУКА НА БЛАГОВЕСТИ О тајни Ваплоћења Господа нашег Исуса Христа и о томе да смо дужни духовно да празнујемо, 198 ПОУКА У СРЕДУ КРСТОПОКЛОНУ О томе да је садашња пролазна Пасха праобраз и слика будуће вечне Пасхе и трпљења, 199 ПОУКА У ПЕТАК СРЕДЊЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Када умртвимо телесне страсти и васкрснемо добродетељима, тада ћемо празновати Пасху Господу Богу нашем, 201 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА СРЕДОПОСНУ О томе, да треба све више и више да се обнављамо, кроз трпљење видљивих и невидљивих искушења која нам се догађају, 202 ПОУКА У СРЕДУ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да се не треба препуштати лењости у време припреме за причешћивање Пречистим Тајнама, 203 ПОУКА У ПЕТАК ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА Како се може постићи то, да се без напора подвизавамо у чињењу добродетељи, 205 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ПОСТА Они који без клонућа током читавог свог живота подносе патње и невоље, удостојиће се од Бога велике и неизрециве радости, 207 ПОУКА У СРЕДУ ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О крају поста и пред отварање манастира, 208 ПОУКА У ПЕТАК ШЕСТЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА О томе да треба да се чувамо од ђавољих подвала, 209 БЕСЕДА У ШЕСТУ НЕДЕЉУ ПОСТА НА ЦВЕТИ О томе, да не треба да очајавамо, него да будемо одважни у делу на које нас је призвао Бог, 211 ПОУКА У СВЕТУ И ВЕЛИКУ СРЕДУ О спасоносним страдањима Христовим,о смиреномудрености и трпљењу, 212 ПОУКА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК О страшним страдањима Господа нашег Исуса Христа, 214 ПОУКА НА СВЕТУ И ВЕЛИКУ НЕДЕЉУ ПАСХЕ, 216 ВАСКРШЊА БЕСЕДА СВЕТОГ ЈОВАНА ЗААТОУСТА, 217 Свети Игњатије Брјанчанинов БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА О штетности лицемерја, 218 ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 221 БЕСЕДА БРАЋИ НАКОН ПРИЧЕШЋИВАЊА СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА, 224 БЕСЕДА НА ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О Православљу, 224 ПОУКА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста за човека, 230 ПОУКА У ТРЕЋУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА О ношењу крста, 233 ПОУКА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Значај поста у односу на пале духове, 237 ПОУКА У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА Сједињење поста са милошћу и молитвом, 241 ПРВА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 246 ДРУГА БЕСЕДА НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ, 248 БЕСЕДА НА ВЕЧЕРЊОЈ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК, 249 Свети Теофан Затворник О ПОКАЈАЊУ, ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА И ИСПРАВЉАЊУ ЖИВОТА Беседе Преосвећеног Теофана на Свету четрдесетницу и недеље припреме за њу 1. У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 253 2. У исту недељу, 256 3. У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 260 4. У исту недељу, 263 5. У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 267 6. У исту недељу, 269 7. У исту недељу, 272 8. У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 277 9. У исту недељу, 279 10. У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 282 11. У исти дан, 284 12. У исти дан, 288 13. У ПЕТАК ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 290 14. У исти дан, 293 15. У СУБОТУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА, 296 16. У исти дан, 297 17. У исти дан, 299 18. У исти дан, 302 19. У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 304 20. У исту недељу, 306 21. У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 310 22. У исту недељу, 314 23. У исту недељу, 316 24. У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 319 25. У исту недељу, 322 26. У исту недељу, 325 27. У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 328 28. У исту недељу, 331 29. У исту недељу, 334 30. У ПЕТУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 338 31. У исту недељу, 341 32. У исту недељу, 346 33. У УТОРАК СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 348 34. У СРЕДУ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ, 351 35. НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК, 353 36. У исти дан, 356 37. У исти дан, 358 Свети Јован Кроншшашски БЕСЕДЕ О ВЕЛИКОМ ПОСТУ БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О МИТАРУ И ФАРИСЕЈУ, 361 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ О БЛУДНОМ СИНУ, 362 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ МЕСОПУСНУ, 367 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 368 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ, 372 ПОУКЕ У СРЕДУ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 374 БЕСЕДА О ПОКАЈАЊУ, 375 БЕСЕДА О ПРИЧЕШЋУ И СВЕТИМ ТАЈНАМА, 378 БЕСЕДА У ПРВУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА У НЕДЕЉУ ПРАВОСЛАВЉА, 379 БЕСЕДА У ДРУГУ НЕДЕЉУ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 381 ПОУКЕ У ДРУГОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 382 ПОУКЕ У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 384 БЕСЕДА У НЕДЕЉУ КРСТОПОКЛОНУ, 385 БЕСЕДА У ЧЕТВРТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 387 БЕСЕДА У ПЕТОЈ НЕДЕЉИ ВЕЛИКОГ ПОСТА, 388 БЕСЕДА НА ВЕЛИКИ ПОНЕДЕЉАК, 391 ПОУКЕ У ВЕЛИКУ СРЕДУ, 393 ПОУКЕ ИСПРЕД ПЛАШТАНИЦЕ НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 393 ПОУКА НА СВЕТИ ВЕЛИКИ ПЕТАК, 395 БЕСЕДА НА СВЕТИ И ВЕЛИКИ ПЕТАК, 397 ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, 398 Свети Владика Николај (Велимировић) СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ ПРВА НЕДЕЉА, 400 ДРУГА НЕДЕЉА, 401 ТРЕЋА НЕДЕЉА, 402 ЧЕТВРТА НЕДЕЉА, 404 ПЕТА НЕДЕЉА, ШЕСТА НЕДЕЉА, 406 СЕДМА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА СИРОПУСНА, 408 ПРАВИЛА ПОСТА, 416 Одељак из књиге Пост Пост као установа (одредба) Цркве има за цилљ да допринесе превладавању духовних стремљења над телесним. Пост је време самоиспитивања, припрема за покајање и причешће, њиме се умртвљује тело које ако мазимо постајемо мртви душом, он је средство којим се удаљавамо од страсти које се разбуктавају телесним насладама и преједањем. Пост није уздржање само од хране (телесни пост) већ и уздржање од сваког зла и греха (духовни пост), које подразумева и појачано чињење добра (милостиње, доброчинства, измирења) и молитве, и друга дела љубави према Богу и ближњима. Тело се чисти и освећује уздржањем од хране и пића, а душа: молитвама, читањем Светог Писма и дела Светих Отаца Цркве, и врлинама. Док се пости ваља се чувати од тражења нових задовољстава у храни. У највећој мери се морамо уздржавати од страсти у току поста и пред причешће Светим Тајнама. Пост је постојао још у Старом Завету. Његово оснивање поклапа се са настанком саме Цркве; основан је на примеру Исуса Христа (Мт. 4,2) и апостола (Дела 13,14). У Новом Завету се пуно пута помиње како Господ благосиља и користи посну храну, изузимајући време једења пасхалног јагњета. Сви светитељи, како Старог тако и Новог Завета, имајући живу веру у Спаситеља, посведочују је између осталог и постом. Неки од најстаријих црквених писаца Иполит, Тертулијан, Епифаније, Августин, Јероним говоре да су апостоли установили пост од 40 дана подобно примерима Мојсија (2 књ. Мој. 34,28), Илије (l. кн>. о цар. 19,8) и самог Исуса Христа Који је постио 40 дана у пустињи. Отуд је и најстарији назив главног, или Великог хришћанског поста: Четрдесетница. У древној Цркви пост је био веома строг и огледао се или у неједењу више или мање времена, или у свакодневном сухоједењу али не пре вечери. „Апостолске установе” (ст. 17) установљују пост који се састоји у једењу само хлеба и поврћа, забрањујући месо и вино. На Западу, према Тертулијановом сведочанству, сухоједење је као облик поста постојало од 2. века. На Истоку, по Валсамону, сухоједење (воће и поврће) постојало је као облик поста до 12. века, а на Западу до 7. века, када се посним јелима почело сматрати не само поврће већ и риба. Ипак се, чешће, сама замена меса рибом сматра веома слабим начином поста. Без крајње здравствене нужде не треба нарушавати пост којим се одстрањује храна која раздражује организам. Државно законодавство на Истоку и Западу било је покровитељ поста. У дане Великог поста затварала су се сва позоришта, игре, обустављала се трговина месом, затварале су се продавнице (осим оних које су продавале најнужније ствари), суд није радио. То је било време доброчинства. Робови су се ослобађали од послова и често пуштали на слободу. Велики пост је првенствено био време проповеди у храмовима. С појавом монаштва пост је постао један од монашких завета и саставни део монашког живота. Пост је и оштро делио хришћане од пагана који су навикли да често једу. Постови Православне Цркве деле се на вишедневне и једнодневне. Вишедневни постови одговарају четирима годишњим добима. Позивају нас на духовну обнову у славу Божију. Вишедневним припадају следећи постови: 1) ВЕЛИКИ ПОСТ који се састоји од Велике четрдесетнице и предваскрсшњег поста (тј. Страсне седмице, седмице Страдања Христових), он се не прекида и траје заједно 48 дана, а почиње после поклада. а) Свету четрдесетницу установили су још апостоли а Својим примером осветио га је Господ наш Исус Христос. Сами апостоли веома су строго држа ли тај пост и свим хришћанима заповедали су да га поштују до у танчине. Почиње од понедељка после Сиропусне недеље и траје 40 дана, до Страсне седмице, у току које се такође пости и то веома строго. У току прве седмице Великог поста Православна Црква налаже највиши степен поста (као и у току Страсне седмице пре свега Велики петак и Велика субота), а нарочито прва два дана када се, наравно ко може, треба потпуно уздржати од хране и воде, до среде после Литургије. Наследници апостола, Свети Оци и црквени учитељи, држећи се до у танчине апостолских правила о посту, опомињали су хришћане да посте Велики пост, који представља време покајања, укроћења плоти и саучествовања у спасоносним страдањима Господњим. „Не занемарујте Четрдесетницу ”, пише свети Игњатије Богоносац хришћанима у Филипима, „она је подражавање живота Христовог”. У молитвама и песмама Посног Триода (богослужбене књиге која у доба поста замењује обичан Октоих или Осмогласник), такође нам се непрестано упућују подстицаји на покајање и пошћење. У тим молитвама и песмопојима ми слушамо вапаје покајничке душе која горко плаче над својим гресима, и сва Великопосна богослужења у складу су са тим покајним расположењем. На Литургији Пређеосвећених Дарова Григорија Двојеслова и на свим седмичним службама, изузев суботње и недељне, чине се велики поклони (метаније) са дирљивом молитвом „Господе и Владико живота мога!”, у којој је преподобни Јефрем Сиријски запрепашћујуће дубоко изобразио стање душе грешника који се каје тј. свакога од нас. У недељне дане поста служи се Литургија Светог Василија (која је дужа од уобичајене Литургије Св. Јована Златоустог), а средом и петком и у четвртак пете седмице служи се непуна Литургија Пређеосвећених Дарова, после које у старини није могла бити практикована уобичајена трпеза љубави, а у дане када нема Литургије великопосни часови, читање изобразитељних псалама и вечерња. При савршавању Пређеосвећене Литургије све те службе се врше пре саме Литургије. Обавезно се током Великог поста суботом врши помињање упокојених (молитве за њих). Суботом и недељом не пости се тако строго,то су дани одмора од седмичног поста. Најстрожији је пост у првој седмици Свете четрдесетнице. Током прва четири дана на повечерју се чита велики покајни канон светог Андреја Критског. У прву недељу Великог поста слави се васпостављање поштовања икона под византијском царицом Теодором. Тај се дан назива „торжеством (победном светковином) Православља” и тога се дана у саборним црквама свенародно утврђује истинита вера и анатемишу јереси. Треће недеље Часнога поста врши се поклоњење Часном и животворном Крсту Господњем, који нас укрепљује у данима жалости, подсећајући нас на бесконачну љубав Спаситеља Који је примио крсна страдања ради грешника. Та се недеља назива „крстопоклоном” и обележена је тиме што се свети Крст износи на средину храма ради поклоњења. У четвртак пете седмице поново се чита велики канон светог Андреја Критског и канон у част Марије Египатске, што се назива „стајањем Марије Египатске или, понекад, Андрејево стајање”. Читањем тих канона света Црква потпомаже ревност хришћана у духовним подвизима. У суботу пете седмице завршава се молебна служба акатиста Пресвете Богородице звана „Похвала Богородице”. Петак шесте седмице поста представља управо окончање Свете четрдесетнице. Тога дана света Црква моли Господа да нас удостоји да видимо Седмицу Страдања (Страсну седмицу), а следећи дан тзв. Лазарева субота већ не потпада под Свету четрдесетницу. Богослужењима (много дужим но уобичајено), читавим њиховим склопом.у Св. четрдесетници Црква онемогућава распламсавање наших страсти, побуђујући тиме скрушеност у нашим срцима због грехова. У ове дане звони се једнолично и доста ређе. Обавезни су велики молитвени поклони до земље. Црквене одежде су много сиромашније, а и боје су тамне. Осветљење храма је слабије, кађење тамјаном и отварање царских двери много ређе. Црквени обреди током Великог поста својом једноставношћу и скромношћу симболизују јорданску пустињу у којој је наш Господ Искупитељ 40 дана постио, дајући Својим постом основ светој и великој Четрдесетници. На још један начин Црква у дане Великог поста у нашим душама појачава скрушеност за грехе тиме што не дозвољава венчања, рођендане, одласке на позоришне представе, забаве и весеља. У Великом посту све је у знаку скрушености и страха Божијег, како би се наша душа потпуно удубила у себе, да би се тако винула у висину, Богу и Спаситељу нашем. б) Пост Страсне седмице. После Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице Великог поста, надовезује се пост Страсне седмице, установљен зарад најсветијих Господњих страдања претрпљених за нас од Великог понедељка до Велике суботе Црква се живо сећа Господњих страдања. Треба напоменути да се и Велика субота најстрожије пости из простог разлога јер је и сам Творац тада био у гробу. Наслов: Пост: чистота душе и здравље тела: телесни духовни у животу православног хришћанина и правила поста Издавач: Образ светачки Страна: 430 (cb) Povez: тврди са омотом Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-86555-91-5

Уз светог Антонија Великог и пустињске оце чије су изреке записане у Старечнику, дело светог Макарија Египатског - кога је православна Црква прозвала Великим - представља један од стубова на којима почива духовност Цркве од Истока. Објављујући, по први пут на српском језику, дела овог светилника Христовог, верујемо да ће она помоћи многима да нађу пут истинске побожности који води у живот вечни. Највећи српски учитељи од Светог Саве до оца Јустина Поповића надахњивали су се учењем светог Макарија и трудили се да испуне оно што је он завештао свим православним хришћанима. САДРЖАЈ СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ 1. Алегоријско тумачење виђења које описује пророк Језекиљ, 7 2. О царству таме, тј. греха, и о томе да једино Бог може да нас отргне од таме и да нас избави од робовања нечастивом кнезу, 16 3. О томе да би браћа међусобно требало да живе у чистоти, простодушности, љубави и миру, а да борбу и битку воде само са унутрашњим помислима, 19 4. Да би се хришћани удостојили небеских похвала од Бога и анђела, морају пажљиво и брижљиво водити своју борбу у арени овога света, 23 5. Велика је разлика међу хришћанима и људима овога света: једни, имајући у себи духа света, у срцу и у уму свезани су земаљским оковима, док други желе љубав небеског Оца и једино Њега имају за предмет свих својих жеља, 39 6. Требало би да се они, који желе да угоде Богу, моле у миру, безмолвију, кроткости и премудрости како не би, молећи се нападно гласно, свима постали саблазан. У овој беседи налазе се два питања: Да ли су престоли и венци вештаствене творевине? Шта означава дванаест престола Израиљевих?, 55 7. О Христовом снисхођењу према човеку. Ова беседа такође садржи у себи неколико питања и одговора, 59 8. О томе шта се догађа са хришћанима у време док творе молитву и о мерама савршенства, тј. о томе могу ли хришћани да достигну савршену меру, 63 9. О томе да се Божија обећања и пророштва испуњавају у различитим испитивањима и искушењима, и да се од искушења нечастивога избављају они који су привржени јединоме Богу, 67 10. О томе да се дарови божанске благодати чувају и умножавају смиреноумљем и усрдношћу, а да се губе гордошћу и нерадом, 73 11. О томе да је сила Светога Духа у човечијем срцу слична огњу; још о ономе што нам је потребно за разликовање помисли које се појављују у срцу, а такође и о мртвој змији коју је Мојсеј приковао на врх дрвета и која је послужила као праобраз Христа. У овој беседи садрже се два разговора: један је разговор Христа са злобним сатаном, а други разговор грешника са сатаном, 76 12. О Адамовом стању пре него што је преступио Божију заповест и након што је изгубио и свој сопствени и небески лик. Ова беседа садржи неколико веома корисних питања, 85 13. О томе какав плод Бог захтева од хришћана, 94 14. О томе да они, који су Богу посветили помисли и ум, чине то у нади да ће се просветлити очи њиховог срца, да Бог такве удостојава да у светости и највећој чистоти приступе Св. Тајнама и дарује им Своју благодат; такође и о томе шта би требало да чинимо ми, који желимо да добијемо неко од небеских добара и најзад о томе да су апостоли и пророци слични сунчевим лучама које пролазе кроз прозор. Осим тога, беседа поучава и томе шта је сатанска а шта анђелска земља - јер су обе неопипљиве и невидљиве, 95 15. Ова беседа садржи у себи опширно учење о томе, како би душа требало да у светости, непорочности и чистоти обитава пред својим Жеником - Исусом Христом, као и нека веома поучна питања - на пример, о томе, да ли ће сви удови устати приликом васкрсења, али и многа друга - о злу, о благодати, о слободној вољи, о достојанству људскога рода, 99 16. О томе да су духовни људи подложни искушењима и недаћама које потичу од првородног греха, 125 17. О духовном помазању и слави хришћана и о томе да нам је без Христа немогуће да се спасемо или да постанемо причасници вечног живота, 133 18. О благу хришћана, односно о Христу и о Светоме Духу Који их на различите начине води ка достизању савршенства, 141 19. Хришћани који желе да напредују и узрастају дужни су да себе приморају на све што је добро, да би се избавили од греха који живи у њима и да би се испунили Светим Духом, 146 20. Једино Христос, истински исцелитељ унутрашњег човека, може да исцели душу и да је украси одеждом благодати, 152 21. Хришћанину предстоји двострука битка, унутрашња и спољашња; ова друга се састоји у удаљавању од земаљских разонода, док се прва одвија у срцу и води се с помислима на које нас наводе нечисти духови, 156 22. О двојаком стању оних што одлазе из овог живота, 159 23. Као што царски и скупоцени бисер могу да носе само они који су се родили од царског семена, тако и небески бисер могу да носе само чеда Божија, 160 24. Стање хришћана слично је трговини и квасцу. Као што трговци сабирају земаљску добит, тако и хришћани сабирају помисли, расејане по овом веку. И као што се од квасца укисели све тесто, тако и греховни квасац прониче у васцели Адамов род, али Христос у верне душе полаже небески квасац доброте, 162 25. Ова беседа говори о томе да ниједан човек, уколико није укрепљен Христом, није у стању да надвлада искушења нечастивога и показује да је неопходно да жудимо за божанственом славом; осим тога, она поучава да смо посредством Адамове непослушности почели да робујемо телесним страстима, и од овог ропства избављамо се тајном Крста; најзад, ова беседа показује колико је велика сила суза и божанског огња, 166 26. О достојанству, скупоцености, сили и делању бесмртне душе и о томе како душу искушава сатана, и како се она избавља од искушења. Овде су додата и нека веома поучна питања, 172 27. Овом беседом завршава се опширно расуђивање започето у претходној, а говори о достојанству и стању човека-хришћанина; она поучава многим корисним стварима везаним за слободну вољу, присаједињујући томе и нека питања, испуњена божанственом мудрошћу, 185 28. У овој беседи описује се и оплакује несрећа душе, јер услед греха Господ не обитава у њој; такође се говори о Јовану Крститељу, тј. да нико од рођених од жена није већи од њега, 197 29. Дељење благодати људском роду Бог извршава двојако, с тим што ће на праведном суду тражити њене плодове, 201 30. Да би ушла у Царство Божије, душа мора да се роди од Светога Духа, и о томе на који се начин ово догађа, 205 31. Верујући треба да се измени у свом уму и да у Богу сабере све помисли, у чему се заправо и састоји целокупно служење Богу, 210 32. Слава хришћана већ сада обитава у њиховим душама, а у време васкрсења она ће се показати и прославиће тела, према мери њиховог благочашћа, 214 33. Морамо се непрестано и усрдно молити Богу, 220 34. О слави хришћана које ће се [те славе] о васкрсењу удостојити њихова тела, просветивши се заједно са душама, 222 35. О старој и новој суботи, 224 36. О двојаком васкрсењу душе и тела, и о различитој слави васкрслих, 226 37. О рају и духовном закону, 227 38. Потребно нам је много пажње и расуђивања да бисмо препознали истинске хришћане и онога ко је истински хришћанин, 233 39. Због чега нам је Бог дао божанско Писмо?, 236 40. О томе да су све врлине, али и сва рђава дела, међусобно повезане и да, као карике у ланцу, зависе једне од других, 237 41. Веома су дубоке тајне одаје душе, која постепено узраста и у благодати и у пороцима, 241 42. Човека ка савршенству, или ка ономе што му шкоди, не води оно спољашње, него оно унутрашње, односно, или Дух благодати, или дух злобе, 243 43. О напредовању човека хришћанина, чија сва сила зависи од срца, а што се овде и описује у разним примерима, 245 44. О томе какву промену и какво обнављање у човеку хришћанину извршава Христос, Који исцељује душевне страсти и болести, 250 45. О томе да човека може да излечи једино долазак Христов, а не неко умеће или богатство овога света. У овој беседи указује се на велико сродство човека са Богом, 255 46. О разлици између речи Божије и речи света, између чеда Божијих и чеда овога света, 259 47. Алегоријско тумачење онога што се догађало под Законом, 262 48. О савршеној вери у Бога, 270 49. Нема довољно разлога да се човек одрекне наслада овога света уколико неће учествовати у блаженству онога века, 273 50. Бог чудотвори у светима Својим, 276 НОВОПРОНАЂЕНЕ БЕСЕДЕ СВЕТОГ МАКАРИЈА ЕГИПАТСКОГ Прва беседа, 281 Друга беседа, 285 Трећа беседа, 290 Четврта беседа, 293 Пета беседа, 297 Шеста беседа, 300 Седма беседа, 304 Осма беседа, 312 Девета беседа, 316 Десета беседа, 324 Једанаеста беседа, 328 Дванаеста беседа, 331 Тринаеста беседа, 334 Четрнаеста беседа, 339 Петнаеста беседа, 344 Шеснаеста беседа, 346 Седамнаеста беседа, 357 Осамнаеста беседа, 360 Деветнаеста беседа, 364 Двадесета беседа, 366 Двадесет прва беседа, 370 Двадесет друга беседа, 373 Двадесет трећа беседа, 376 Двадесет четврта беседа, 382 Двадесет пета беседа, 384 Двадесет шеста беседа, 391 Двадесет седма беседа, 394 Двадесет осма беседа, 400 Наслов: Свети Макарије Велики: Духовне беседе Издавач: Образ светачки Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15 x 21 cm Година издања: 2016 ИСБН: 978-86-84595-67-8

Пред нама је књига о старцу Арсенију, великом подвижнику, исповеднику и мученику руског XX века, књига сведочења која су сабрала његова духовна деца, доказ да нема тог пакла у који човек може бити заточен а да га тамо не нађе Богочовек, у Чијим рукама су кључеви свих тамница. Када је изгледало да су Лењин и Стаљин сатрли Цркву, она је у Русији дала најобилније плодове светости и чистоте, од којих се и данас храни и живи васелена. Ова књига не говори само о подвизима старца Арсенија, него и о његовој духовној деци. То је епопеја многих страдалника заточених у ГУЛАГ-у, од потпуно невиних који су страдали за веру, до Стаљинових безбожних убица које је старац Арсеније благодаћу Божијом кротио у јагањце. Људи попут јунака ове повести претварали су лед Сибира у рајске одаје вечности. Највеће чудо, чудо кротости и лепоте душе на Крсту, помаже читаоцу да издржи у нашим оловним временима, да се утеши, охрабри и укрепи. Садржај Предговор четвртом издању, 5 Предговор првом издању, 6 Уводна реч (првом издању), 8 НЕКОЛИКО ПОДАТАКА О ЖИВОТУ ОЦА АРСЕНИЈА, 10 Први део ЛОГОР ЛОГОР „СПЕЦИЈАЛНОГ РЕЖИМА”, 11 БАРАКА, 12 БОЛЕСНИЦИ, 14 ОБИЧНИ „ПОП”, 19 ПРЕСТАНИТЕ!, 24 КОД МАЈОРА, 26 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 31 ПОЖУРИТЕ ДА ЧИНИТЕ ДОБРО, 32 „ГДЕ СУ ДВОЈЕ ИЛИ ТРОЈЕ У ИМЕ МОЈЕ...”, 33 НАДЗОРНИК „ПРАВЕДНИ”, 38 МАЈКО БОЖИЈА, НЕ ОСТАВИ ИХ!, 39 МИХАИЛ, 47 НА ЧИЈОЈ СТРАНИ СИ, ПОПЕ?, 51 САЗИКОВ, 56 ИСПОВЕСТ, 58 НЕЋУ ТЕ ОСТАВИТИ!, 60 ТЕЖАК ПУТ, 63 У ИМЕ БОГА, ЗАПОВЕДАМ ТИ: СТАНИ!, 65 РАДОСТ, 66 ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ, 69 САСЛУШАЊЕ, 72 СТВАРИ СЕ МЕЊАЈУ, 75 РАСТАНАК, 78 ОДЛАЗАК, 82 Други део ПУТ УВОД, 85 СЕЋАМ СЕ, 86 ТАТЈАНИНЕ БЕЛЕШКЕ, 94 ПОНОВНИ СУСРЕТ, 97 ДУГЕ ГОДИНЕ, 102 ПИСМА – СЕЋАЊА о. С. на оца Арсенија, 104 ПОВРАТАК ИЗ ПРОШЛОСТИ, 108 СЕЋАМ СЕ, 113 ИРИНА, 119 АНА, 120 НОВИНАР, 129 МУЗИЧАР, 134 ДВА КОРАКА У СТРАНУ, 137 СМРЗАВАМ СЕ!, 142 ЧИЗМЕ, 144 Трећи део СЕЋАЊА ДУХОВНЕ ДЕЦЕ ОЦА АРСЕНИЈА ТЕБИ ВОЈВОТКИЊИ, ПОБОРНИЦИ НАШОЈ, 147 ОТАЦ МАТЕЈ, 152 ОТАЦ ПЛАТОН СКОРИНО, 159 МАТИ МАРИЈА, 172 МАЈКО БОЖИЈА, ПОМОЗИ!, 188 НА КРОВУ, 194 ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ, 201 ПИСМО, 210 ПОМЕН, 210 ЈЕДНО ИСКУШЕЊЕ, 211 ЛЕНА, 214 КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 221 ПРЕ И ПОСЛЕ КОРСУЊ-ЈЕРШИ, 236 О МЕНИ, 237 ЈУЛИЈА, 239 ТРИ СМРТИ, 246 ЈОШ ЈЕДНОМ КОРСУЊ, ЈЕРШИ, 252 ПИСМА, 256 НЕКОЛИКО СЕТНИХ МИСЛИ, 257 ПАВЕЛ СЕМЈОНОВИЧ, 259 Четврти део ПУТ КА ВЕРИ СПЛАВ, 264 МОСТ, 270 ЛЕПА РЕЧ, 275 УЗВИШЕЊЕ, 285 ОТАЦ ВАСИЛИЈЕ, 304 МИЛОСТ ГОСПОДЊА, 312 ИСЛЕДНИК, 332 УСПОМЕНЕ А. Ф. БАТУРИНЕ, 338 СЕЛО КРЈАЖИ, 339 ВАЛЕНТИНА, 353 ИРИНА НИКОЛАЈЕВНА – ДУЊАША, 358 Пети део ЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГ БЕСЕДА, 366 ОТАЦ ИЛАРИОН, 368 ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ (ОТАЦ ИЛАРИОН), 374 ПСИХИЈАТАР, 380 СУСРЕТ С ДАНИЛОМ МАТВЕЈЕВИЧЕМ, 386 БЕСЕДА, 400 УКРШТЕНЕ РЕЧИ, 403 ЈУРИЈ И КИРА, 406 АРХИЕПИСКОП, 422 САМОЋА, 428 ОБАВЕШТАЈАЦ, 432 ОТАЦ СЕРАФИМ, 443 ОТАЦ ОЛЕГ, 461 ИЉА НИКОЛАЈЕВИЧ, 466 УСПОМЕНЕ О ОЦУ АРСЕНИЈУ И ЊЕГОВИМ ДУХОВНИМ ЧЕДИМА, БЕСЕДЕ ОЦА АРСЕНИЈА КОЈЕ ЈЕ ЗАПИСАЛА КИРА БАХМАТ УСПОМЕНЕ А. Ф. БЕРГ, 469 ЈОШ О НАШОЈ ЗАЈЕДНИЦИ, 479 ИСЦЕЛЕЊА, 489 О МОЛИТВИ, 491 УСПОМЕНЕ ОЦА АРСЕНИЈА, 496 ПОГОВОР УСПОМЕНАМА НА ОЦА АРСЕНИЈА, 508 НЕКОЛИКО РЕЧИ ЗА КРАЈ, 515 УВОДНА РЕЧ (првом издању) У новије време штампана су многа сведочанства о животу политичких затвореника у Русији у Стаљиново доба. Писали су их научници, припадници војске, писци, бивши бољшевици, образовани људи свих занимања, али и прости људи, сељаци и радници. Ипак, мислим да до данас нико није писао о милионима Православних који су оставили своје животе по стратиштима логора и казамата, који су били подвргавани најстрашнијим мучењима и ислеђивањима. Они су страдали и гинули за своју веру, у име Бога Којега се никада нису одрекли. Умирући, они су Му појали хвалу и Он их није напустио. Запечатити усне и ћутати о овоме значило би препустити забораву све патње, крстоносни пут и смрт милиона Мученика који су пострадали Бога ради и ради нас који смо остали да на земљи живимо. Наша је дужност пред Богом и пред Његовим људима да проговоримо о овим мученицима. У ова претешка времена пострадали су најбољи мужеви Руске Православне Цркве: епископи, свештеници, старци, монаси и дубоко верујући народ у коме је горео неугасиви пламен вере. По својој снази, ова вера беше једнака оној коју су исповедали први Мученици за Христа, можда чак и јача. У овој књизи сусрешћемо се са само једним од ових, још увек неканонизованих Светитеља. А колико је много било оних који су нас ради страдали! Двадесет је векова род људски узрастао у Богопознању. Хришћанска вера је људима даровала светлост и живот; па ипак, у овом, двадесетом веку, било је и таквих људи који су свесно одбацили ово богато и свето Наслеђе и који су се определили за зло. Умножавајући то зло у себи и другима, послали су милионе невиних људи у мученичко страдање и смрт. Бог је благоизволео да са оцем Арсенијем проведем у логору само кратко време. Ипак, и то мало времена проведено са њим било ми је довољно да уђем у веру, да постанем његово духовно чедо, да кренем његовим путем, да будем сведок његовој дубокој љубави према Богу и људима, да схватим шта значи бити прави Хришћанин. Прошлост се не сме заборавити – она је темељ садашњости и будућности. Зато осећам да ми је дужност да сакупим што више материјала о животном путу оца Арсенија. Да бих сабрао сва ова драгоцена казивања о њему, разговарао сам са његовим духовним чедима, читао писма која им је писао и сведочења људи који су га познавали. Духовних чеда оца Арсенија је било много. Куд год га је Бог слао, стицао је нова духовна чеда. Било их је у граду у коме је раније живео док је био историчар уметности, а касније рукоположен за свештеника и у коме је основао заједницу верујућих – Хришћанско братство, било их је у селима у којима је био протеран, било их је у градићу изгубљеном у шумовитом северу где је провео неколико година, а било их је и у злогласном логору „специјалног режима“. Међу његовим духовним чедима било је фабричких радника, сељака, интелектуалаца, криминалаца, политичких затвореника, бивших комуниста, као и логорских старешина разних чинова. Долазећи у додир са оцем Арсенијем, они су постајали његова духовна чеда, пријатељи, верници и следбеници. Да! Беше их много који су, када су га упознали, кренули за њим. Они које сам лично познавао испричали су ми оно што су о њему знали и чему су били сведоци. Приликом сваког сусрета са оцем Арсенијем, покушавао сам да сазнам више о појединостима из његовог живота, но мада смо често разговарали, ретко је говорио о себи. Неке од тих разговора успео сам да забележим док је још био жив. Тада сам му давао своје белешке да их прегледа и питао га: „Је ли овако било?“ „Да“, одговарао би увек. А онда би увек додао: „Све је нас Бог повео различитим стазама и путевима, и сваки човек има, ако се само потрудиш да дубински сагледаш његов живот, нешто о чему је вредно писати. Мој живот је, попут многих, увек био испреплетан са животима других људи и текао упоредо са њиховим. Свачега је ту било. Али, све је Бог тако уредио.“ Често се дешавало да понешто исправи у мојим белешкама. Тада сам, наравно, морао да мењам називе места и имена скоро свих људи о којима је било реч. Неки од њих су и даље међу живима и – ко зна? Зла времена се могу повратити. Трагање за материјалом је било напорно, али је уродило плодом: многа казивања и сећања изнета су у овој књизи. Обрада књиге је далеко од савршенства, али успева да оживи пред нама лик оца Арсенија. Када сам започео посао, нисам имао представу о количини материјала који ће ми бити доступан, нити сам знао које ће природе тај материјал бити. Сада, по обављеном послу, мишљења сам да је најкорисније да се књига подели на три дела: први део носи назив Логор, а други део, састављен из већ прикупљених записа, назвао би се Пут. Други део би садржавао писма, сећања и казивања људи који су познавали оца Арсенија. Што се трећег дела тиче, материјала има много, а биће потребно и много рада да се све то обједини. Нека би ми Бог помогао у томе. Сујета би била рећи: „Ја сам сакупљао“, „ја сам писао“. Много је људи прикупљало, записивало и делило са мном сећање на оца Арсенија. За овај подухват заслужно је на десетине људи који су познавали и волели оца Арсенија. Ја сам само покушао, као и сви они које је отац Арсеније подигао и усмерио на пут вере, да му се макар мало одужим што ме је избавио од пропасти и дао ми нови живот. По читању ове књиге, помолите се за здравље и спасење слуге Божјег Александра. То ће бити моја велика награда. Превела Ана Смиљанић Наслов: Старац Арсеније - Светац у логору: 2. издање Издавач: Образ светачки Страна: 520 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 15,5 x 21 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-86555-33-5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Franc Mering: KARL MARKS - Istorija njegovog života Franz Erdmann Mehring (27. veljače 1846. - 28. siječnja 1919.) bio je njemački komunistički povjesničar, književni i umjetnički kritičar, filozof i revolucionarni socijalistički političar koji je bio stariji član Spartakove lige tijekom Njemačke revolucije 1918.-1919. Biografija Rane godine Mehring je rođen 27. veljače 1846. u Schlaweu, Pomeranija, kao sin umirovljenog vojnog časnika i višeg poreznog službenika.[1] Studirao je klasičnu filologiju na Sveučilištu u Leipzigu i doktorirao 1882. s disertacijom: `Njemačka socijaldemokracija, njihova povijest i njihovo učenje`.[2] Politička karijera Mehring je radio za razne dnevne i tjedne novine i godinama je pisao vodeće članke za tjednik Die Neue Zeit. U početku je bio pristaša buržoasko-demokratskih ideala i povezao se s nacionalno-liberalnim taborom, no nakon što se upoznao s vođama radničke klase poput Augusta Bebela i Wilhelma Liebknechta Mehringa postupno je krenuo prema socijalizmu.[3] Godine 1868. Mehring se preselio u Berlin na studij i radio u uredništvu novina Die Zukunft. Od 1871. do 1874. Mehring je radio za Dopisništvo u Oldenburgu, pišući izvješća o sjednicama Reichstaga i lokalnog parlamenta. Postao je poznati parlamentarni izvjestitelj radeći za novine Frankfurter Zeitung i Die Waage, novine koje izdaje Leopold Sonnemann. S vremena na vrijeme Mehring je govorio u prilog radničkog pokreta, njegovi su stavovi u početku bili bliski Ferdinandu Lassalleu. Godine 1880. Mehring je počeo proučavati djela Karla Marxa.[4] Mehring je napustio Die Waage nakon svađe sa Sonnemannom i 1884. postao glavni urednik novina Berliner Volks-Zeitung. Istupio je protiv antisocijalističkih zakona Otta von Bismarcka, iako je u to vrijeme i sam bio blizak buržoasko-liberalnim strankama. Godine 1891. Mehring se pridružio Socijaldemokratskoj stranci Njemačke (SPD).[3] Godine 1893. Mehring je dobio pismo od Friedricha Engelsa, u kojem je potonji prvi napisao frazu Lažna svijest.[5][potreban bolji izvor] Između 1902. i 1907. Mehring je bio glavni urednik socijaldemokratskih novina Leipziger Volkszeitung.[1] Od 1906. do 1911. Mehring je predavao u partijskoj školi SPD-a, a od 1917. do 1918. bio je član pruskog parlamenta. Tijekom Prvog svjetskog rata Mehring se počeo distancirati od SPD-a, zajedno s drugim članovima koji su vjerovali da stranka napušta svoju socijalističku agendu donošenjem zakona o slanju više trupa u rat. Godine 1916. osnovana je ljevičarska marksistička revolucionarna Spartakova liga, a Mehring je bio jedan od njenih glavnih vođa uz Karla Liebknechta i Rosu Luxemburg.[1] Mehring je bio naklonjen boljševičkoj organizaciji u Rusiji i cilju Oktobarske revolucije.[1] Mehring je napisao marksističku analizu postupaka švedskog kralja Gustava Adolpha koja je odbacila službeno objašnjenje Tridesetogodišnjeg rata kao ukorijenjenog u religiji, tvrdeći umjesto toga da su ekonomski i društveni interesi različitih klasa bili stvarni poticaji za akciju. Nakon `dugih i iritantnih odgoda zbog vojne cenzure` (prema engleskom prevoditelju Edwardu Fitzgeraldu, američko izdanje iz 1935.), Mehringov Karl Marx: Priča o njegovom životu objavljen je 1918..[6] Klasična Marxova biografija, [6] bila je posvećena kolegi spartakistici Clari Zetkin. Knjiga je kasnije prevedena na mnoge jezike, uključujući ruski (1920), švedski (1921–1922), danski (1922), mađarski (1925), japanski (1930), španjolski (1932) i engleski (1935).[7] ] Smrt i ostavština Već narušenog zdravlja, Mehring je bio duboko pogođen smrću svojih drugova Rose Luxemburg i Karla Liebknechta u siječnju 1919. [1] Umro je nešto manje od dva tjedna kasnije, 28. siječnja 1919. u Berlinu u dobi od 73 godine. Njegov grob sada čini dio Memorijala socijalistima (njemački: Gedenkstätte der Sozialisten) na središnjem groblju Friedrichsfelde u Berlinu. Mehringovi dokumenti nalaze se kao fond 201 u Ruskom centru za očuvanje i istraživanje suvremenih povijesnih dokumenata (RCChIDNI) u Moskvi.[8] Ovaj je materijal također dostupan za korištenje znanstvenicima na tri koluta mikrofilma, uz dopuštenje potrebno od strane centra prije objavljivanja opsežnih ulomaka. Mehringdamm, Mehringplatz i časnička akademija NVA zrakoplovstva koja se nalazila u Kamenzu nazvani su po njemu.

ČIŠĆENJE ZALIHA! Klasične gelove u boji postepeno izbacujemo iz ponude. Ovu boju, kao i još nekoliko želimo što pre da rasprodamo pa smo odlučili da napravimo akciju. Boje će biti dostupne samo dok ih bude na zalihama jer više ne planiramo da ih poručujemo! Požuri da ne ostaneš bez željene boje! Paletu boja na akciji možeš pogledati ovde! Ravnomerno se raspoređuje zahvaljujući samoravnajućoj osobini i visokoj pigmentaciji Savršeno pokriva, boja je bogata, ravnomerna i izuzetno otporna, ne gubi intenzitet i ne žuti Srednje gustine, ne sliva se Polimerizacija: UV/LED 60sec. UV:120sec. Pakovanje 5g Zemlja porekla: EU Extpress dostava: primljene porudžbine do 13 časova šaljemo istog dana (sem subote i nedelje) ✔ UV gel ✔ Polygel ili Akrilgel ✔ Porculan ili Akril 》Dezinfikujte alate, ruke i nokte 》Pripremite nokatnu ploču. Dobra priprema nokatne ploče je veoma bitna jer od toga velikim delom zavisi kako će se materijal vezati za nokat i samim tim koliko dugo će ostatiti na noktu. › pogurajte zanoktice › matirajte noktanu ploču ali ne previše! Posebno obratite pažnju na rubove, krajeve i ćoškove › otprašite četkicom za prašinu › nanesite NailPrep (dehidrator) i sačekajte da se osuši › zbog boljeg prijanjanja nanesite 2u1 primer bez kiseline ili u slučaju problematične nokte primer sa kiselinom+bonder i osušite 》 Sledi izlivanje željene dužine i oblik nokta. Nanesite UV gel ili Poly gel pokušavajući što više približiti zanoktice, ali pazite da ih ne dodirnete četkicom. Polimerizujte. 》 Bojenje noktane ploče: Nanesite gel u boji u tankom sloju i polimerizujte: u kombinovanoj UV/LED lampi 1 minut, u UV lampi 2 minuta. Po potrebi nanesite još jedan sloj gela u boji i polimerizujte. 》 Nanesite završni sjaj i obavezno pripazite na zatvaranje ivice nokta, osušite po uputstvu gela i po potrebi fiksirajte. Zeleni gel u boji možete koristiti kao samostalnu boju u dva sloja ili možete naneti na belu podlogu u jednom sloju. Mnogo su ujednačenije i lepši je rezultat nego kad se nanese u jednom debljem sloju. Ukoliko ga nanesemo u previše debelom sloju, može se desiti da se ne veže dobro i da se u roku od nekoliko dana oguli. Pažnja, ovaj opis nije edukacija, već samo kratko uputstvo kako se materijal koristi! Svaki edukator ima svoj princip rada i naš opis može da odstupa od načina na koji ste Vi naučili da radite. Ako želite profesionalno da radite manikir, obratite se stručnom licu za edukaciju. Po našem istraživanju u glavnom gledate cenu ili kvalitet. Činjenica je da su oba kriterijuma važna, ALI da li neko razmišlja o tome za šta će taj gel koristiti? Da li ćete ih koristit samo za bojenje cele nokatne ploče ili samo za crtanje? Ili ćete možda kombinovati crtanje i bojenje tim gelom? Ukoliko želite da obojite celu površinu, za tu svrhu je gotovo svaki gel pogodan (po mogućnosti i za tu svrhu birajte one jače pigmentisane koji pokrivaju u dva tanka sloja, jer time štedite i vreme i materijal). Međutim ukoliko Vam je cilj da sa gelom crtate, onda prilikom izbora morate biti pažljivi! Obratite pažnju da gel u boji ima sledeće osobine: ✩ mekane konzistencije ✩ pigmentacija mora da je izuzetno jaka ✩ da se brzo veže (za 5-10 sec. mora da je tvrd gornji sloj) ✩ ne ostavlja lepljiv sloj nakon polimerizacije Prilikom kupovine po mogućnosti obratitite pažnju i na sledeće: ☞ zemlja porekla da bude EU ili Amerika. Ne postoji uvek problem sa dalekoistočnim gelovima, međutim njihov sastav često može da sadrži jeftine materijale koji mogu biti izuzetno štetni po zdravlje. EU i Americi takvi materijali zakonom zabranjeni i svaki gelovi pri proizvodnji prolaze stroge analize i provere. Kako Vam se dopada naš Gel u boji 201 – 5g ? Podelite sa nama Vaše mišljenje i ocenite proizvod! ♡Hvala! Mnogo nam znači!♡ Za više ideja posetite naš Youtube kanal.

Marka: Ford Model: Transit Tip: kombi minibus Godina proizvodnje: 2019 Prvo registrovanje: 2019-04 Kilometraža: 112562 km Broj mesta: 6 Zapremina: 5.81 m³ Kapacitet podizanja: 971 kg Neto težina: 2529 kg Ukupna težina: 3500 kg Lokacija: Nemačka Sottrum Datum objavljivanja: 12. 4. 2024. Kataloški broj prodavca: 1005182 Accessoires ABS Climate control Centrale vergendeling Cruise control Elektrische ramen Versnellingstype : Handgeschakeld Kleur : Anders Onderhoudsboekje : Afwezing Aantal zitplaatsen : 6 Laadvermogen : 971 kg Bekleding : Stof Mistlampen Stabiliteitscontrole = Aanvullende opties en accessoires = Boordcomputer Cabine Elektrische buitenspiegels Mistlampen voor Multifunctioneel stuurwiel Parkeersensoren Parkeersensoren achter Parkeersensoren voor Schuifdeur Startonderbreker Stuurbekrachtiging Taxi = Meer informatie = Bed: Twee gescheiden bedden Milieusticker: groen Schade: schadevrij Motorrijtuigenbelasting: € 201 per kwartaal Transmission type : Manual Colour : Other Maintenance booklet : Absent Number of seats : 6 payload weight : 971 kg Upholstery : Cloth Fog lights Stability control = Additional options and accessories = Cabin Electrically adjustable door mirrors Front fog lights Front parking sensors Immobiliser Multifunctional steering wheel Onboard computer Parking sensors Power steering Rear parking sensor Sliding door = More information = Bed: Two separate beds Environmental badge: green Damages: none Transmission type : Manual Colour : Other Maintenance booklet : Absent Number of seats : 6 payload weight : 971 kg Upholstery : Cloth Nebelleuchten Stabilitätskontrolle = Weitere Optionen und Zubehör = Bordcomputer Elektrisch verstellbare Außenspiegel Kabine Multifunktionales Lenkrad Nebelscheinwerfer Parksensoren Parksensoren hinten Parksensoren vorn Schiebetür Servolenkung Startunterbrecher = Anmerkungen = Interne Fahrzeugnr.: 1005182, Standort: Nutzfahrzeuge 2000 GmbH in Sottrum (PLZ 27367), Hertzstr. 2, Deutsches Fahrzeug, *Aktuell wurde ein Neuer Werksmotor mit Belegen beim Ford Vertragshändler verbaut, der Motor hat Garantie*, 112.562 Km Gesamtlaufleistung, neuer Werksmotor mit aktuell 500 Km, Top Zustand siehe Fotos, Mixto mit 6 Sitzen, Klimaanlage, Ladefläche 1.800 mm x 1.700 mm x Höhe 1.900 mm, Multifunktionslenkrad, 270° Heckflügeltüren, Bluetooth Telefonie, Trittstufe, DIN Zurrösen, Anhängerkupplung, beheizbare Frontscheibe, PDC vorne + hinten, Elektrische Fensterheber, Zentralverriegelung mit Fernbedienung, Stereo mit Multianzeige, USB Schnittstelle, Nebelscheinwerfer, Schiebetür rechts, Schiebetür mit Fenster und Schiebefenster, Linke Seite Fahrgastraum Fenster mit Schiebefenster, 6 Gang Schaltgetriebe, Radstand 3.300 mm, zGG.: 3.500 Kg, Leergewicht: 2.204 KgFalls neue TÜV-Abnahme erwünscht, unterbreiten wir Ihnen gerne ein Angebot unserer Partnerwerkstätten Unser Angebot ist generell OHNE neuer TÜV Abnahme, ohne neue DGUV, ohne neue SP, ohne neue UVV Weitere LKW finden Sie auf unserer Homepage unter pokazati kontakte Wir sprechen folgende Sprachen: Deutsch, Englisch, Polnisch, Türkisch Hinweis Wir bieten und empfehlen dringend eine Besichtigung und Prüfung der Ware, damit über die Beschaffenheit und Eignung beim Käufer keine falschen Vorstellungen entstehen. Besichtigung und Prüfungen sind jederzeit nach Terminabsprache möglich und ausdrücklich erwünscht Alle Angaben sind ohne Gewähr. Für Irrtümer und fehlerhafte Angaben im Angebot wird nicht gehaftet. Der Käufer ist verpflichtet sich selbstständig von Zustand und Ausstattung der Ware /Fahrzeuge zu überzeugen Änderungen, Zwischenverkauf und Irrtümer vorbehalten. - powered by two Sales = Weitere Informationen = Bett: Zwei separate betten Umweltplakette: grün Schäden: keines Transmission type : Manual Colour : Other Maintenance booklet : Absent Number of seats : 6 payload weight : 971 kg Upholstery : Cloth Feux de brouillard Contrôle de stabilité = Plus d'options et d'accessoires = Antibrouillards avant Cabine Capteurs de parking Capteurs de parking arrière Capteurs de parking avant Direction assistée Ordinateur de bord Porte coulissante Rétroviseurs extérieurs à réglage électrique Starter Volant multifonction = Plus d'informations = Lit: Deux lits séparés Certificat qualité de l'air: vert Dommages: aucun Versnellingstype : Handgeschakeld Kleur : Anders Onderhoudsboekje : Afwezing Aantal zitplaatsen : 6 Laadvermogen : 971 kg Bekleding : Stof = Więcej opcji i akcesoriów = Czujniki parkowania przód Drzwi przesuwane Elektrycznie regulowane lusterka zewnętrzne Immobiliser Kabina Kierownica multifunkcjonalna Komputer pokładowy Sensory parkowania Sensory parkowania tył Wspomaganie kierownicy Światła przeciwmgielne przód = Więcej informacji = Łóżko: Dwa oddzielne łóżka Plakietka ekologiczna: zielony Uszkodzenia: brak Transmission type : Manual Colour : Other Maintenance booklet : Absent Number of seats : 6 payload weight : 971 kg Upholstery : Cloth Luces de niebla Control de estabilidad = Más opciones y accesorios = Cabina Dirección asistida Faros antiniebla delanteros Inmovilizador electrónico del motor Ordenador de a bordo Puerta corredera Retrovisores exteriores de regulación eléctrica Sensores de aparcamiento Sensores de aparcamiento delanteros Sensores de aparcamiento traseros Volante multifuncional = Más información = Cama: Dos camas separadas Insignia medioambiental: verde Daños: ninguno

Autor: Gina Wisker (Đina Visker) Naslov: Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti Izdavač: AGM d.o.o. za izdavaštvo i usluge Područje: Teorija književnosti Uvez: Meki uvez s klapnama Kategorija: Teorija književnosti Jezik: Hrvatski Biblioteka: AGM Godina izdanja: 2011 Format: 12x19 Broj stranica: 414 Knjiga Ključni pojmovi postkolonijalne književnosti pokazuje da „postkolonijalna književnost i postkolonijalna književna teorija nisu tek prolazne mode, jer se u njihovim nejasnim određenjima, teškoćama i dilemama zrcali iskustvo suvremene kulture , suočene sa suprotstavljenim procesima globalizacije i traganja za identitetom. Njezina je sklonost prema pokušaju da se naglasi identitet tako u najmanju ruku upozorenje: o ravnoteži između globalizacije i identiteta možda ovisi sudbina svjetske kulture, a oba se procesa danas odvijaju u naglašenim oprekama i nejasnim dilemama. Književnost je u tome, budući da radi s jezikom koji je osnovica svake kulture, osjetljivo područje. Njezinu je univerzalnost teško , gotovo nemoguće postići zbog raznolikosti jezika, a s druge se strane procesi globalizacije zbivaju gotovo nalik prirodnim pojavama, nezaustavljivo prožimajući svagdašnji život, a time i kulturu koja se mora na njega oslanjati. Gina Wisker profesorica je suvremene književnosti i koordinatorica ženskih studija na sveučilištu u Cambridgeu. Autorica je, uz ovdje prevedene Ključne pojmove postkolonijalne književnosti, zapaženih knjiga Vodič kroz kritiku o Margaret Atwwod (Essential Guide to Criricism on Margeret Atwwod), Učenje afroameričkog ženskog pisma (Teaching African American Women’s Writing) i Horor (Horror Fiction), kao i brojnih rasprava i eseja. U središtu su njezinog teorijskog zanimanja problemi osobito feminizma i postkolonijalne književnosti, ali i tematika horora i obnove gotskog romana u književnosti te na filmu i televiziji. SADRŽAJ NAKLADNIKOV PREDGOVOR BIBLIOTECI 9 ZAHVALE 11 OPĆI UVOD 13 1. KONTEKST: POVIJEST, POLITIKA, KULTURA 25 UVOD 27 IMPERIJALNA I KOLONIJALNA RAZDOBLJA I TERMINI 31 ANTIKOLONIJALIZAM 41 APARTHEID 43 COMMONWEALTH 5° DEKOLONIZACIJA 51 DISKURS 55 DOMORODCl/AUTOHTONI ŽIVALJ 61 EMPIRE VINDRUSH 62 FANON, FRANTZ (1925–1961) 67 INDIJA I PAKISTAN, STJECANJE NEOVISNOSTI I PODJELA 69 KANIBAL 70 KARIPSKI 72 KOLONIJALIZAM I IMPERIJALIZAM 73 NACIJA I NACIONALIZAM 81 NASELJENIČKA DRUŠTVA 85 NEOKOLONIJALIZAM 90 NEOVISNOST 91 OTPOR 94 PANAFRIKANIZAM PISCI IZ DIJASPORE 99 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 114 POSTKOLONIJALNI DISKURS 118 PREPRAVLJANJE POVIJESTI 122 RAZLIKE I DIJALOG 125 TERRA NULLIUS 130 TRIKONTINENTALIZAM 131 ZEMLJIŠNA PRAVA 133 2. TEKST: TEME, PITANJA, POJMOVI 137 UVOD 139 ABORIDŽINSKA KNJIŽEVNOST 145 ABORIDŽINSKO SPISATELJSTVO: SVJEDOČANSTVO, PRIPOVIJEDANJE I ŽENSKO ISKUSTVO 152 ADAPTIRANI I PREPRIČANI MITOVI 154 ANTIAPARTHEJDSKA POLITIČKA KNJIŽEVNOST 158 DIJASPORA 163 DRŽAVNOST I RAVNOPRAVNOST ŽENA 175 HEAD, BESSIE (1937–1986) 181 IZAZOVI IMPERIJU 188 IZVEDBENO PJESNIŠTVO 191 BREEZE, JEAN »BINTA« (1956–) 194 JOHNSON, LINTON KWESI (1952–) 198 BLOOM, VALERIE (1956–) 199 JOHNSON, AMRYL (1944–2001) 200 MBULI, MZWAKHE (1959–) 201 MALANGE, NISE (1960–) 202 JEZIK, DISKURS, KULTURA I MOĆ: VRAĆANJE/PREPRAVLJANJE JEZIKA I MOĆI 205 KNJIŽEVNE FORME - IDENTITET I SUBJEKTIVNOST 209 KNJIŽEVNOST I POLITIKA 211 KOLONIJALNI STATUS I KULTURNE NEJEDNAKOSTI 216 KULTURNA PROMJENA 219 MAJKA AFRIKA, MAJKA INDIJA, MAJKA, MAJČINSTVO... 222 NACIONALNI JEZIK 23O EDWARD KAMAU BRATHWAITE 230 BENNETT, LOUISE (1919–) 232 NOVA SHVAĆANJA AUTOHTONIH NARODA – PREISPITIVANJE POVIJESTI 235 NOVE KNJIŽEVNOSTI NA ENGLESKOM JEZIKU 239 OBNAVLJANJE I PREPRAVLJANJE POVIJESTI 240 MITCHISON, NAOMI (1897–1999) 241 RHYS, JEAN (1890–1979) 241 ACHEBE, CHINUA (193O–) 244 LEVY, ANDREA (1956–) 245 THIONG’O, NGUGI WA (1938–) 246 PATRIJARHAT I KOLONIZIRANA ŽENA 248 POSTKOLONIJALIZAM I FEMINIZAM 254 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 255 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNOST NASELJENIKA 268 POSLJEDNJI BASTION KOLONIZACIJE: PREPRAVLJANJE KOLONIZATOROVE DOMOVINE, IZNUTRA 273 ROMANSIRANA AUTOBIOGRAFIJA 277 SPOL I KONVENCIJA: ROMANI AFRIKANKI 284 NWAPA, FLORA 284 EMECHETA, BUCHI (1944–) 287 USMENA KNJIŽEVNOST I NA NJOJ UTEMELJENA DJELA 293 3. KRITIKA: PRISTUPI, TEORIJA, PRAKSA 303 UVOD 305 NEKA OD GLAVNIH PITANJA 309 ESENCIJALIZAM 314 FANON, FRANTZ (1925–1961) 315 GLOBALNO DRŽAVLJANSTVO I KOZMOPOLITIZAM 318 GOVOR O DRUGIMA I U NJIHOVO IME 323 HIBRIDNOST 326 HOBSON, JOHN A. (1858–1940) 329 KARNEVAL 330 KNJIŽEVNOST COMMONWEALTHA 331 KOLONIJALNI DISKURS 333 KOZMOPOLITIZAM 334 KRITIČKA PITANJA: LOKACIJA I RAZLIKE 34O MIMIKRIJA 342 NACIONALNI JEZIK 343 NÉGRITUDE 346 POSTKOLONIJALNA KNJIŽEVNA GOTIKA 35O POSTKOLONIJALNA TEORIJA 355 SAID, EDWARD (1935–2OO3) I ORIJENTALIZAM 357 SPIVAK, GAYATRI CHAKRAVORTY (1942–) 362 MG59

Marka: Scania Model: R450 NGS | Retarder | 2Tanks | Only door damage | 711506Km | 201 Tip: tegljač Godina proizvodnje: 2019 Prvo registrovanje: 2019-12-03 Kilometraža: 711506 km Kapacitet podizanja: 10726 kg Neto težina: 8274 kg Ukupna težina: 19000 kg Lokacija: Nizozemska Rijen Datum objavljivanja: 19. 4. 2024. Kataloški broj prodavca: 265276665 = Additional options and accessories = - Airbags - Air horn - Air suspension - Aluminium fuel tank - ASR (Anti-Slip Regulation/Traction Control) - Heater - Leaf spring suspension - Particulate filter - Passenger seat - Radio/cassette player - Roof spoiler - Spotlights - Stability control - Trailer coupling - Vehicle heater - Xenon lighting = Remarks = SCANIA R450 NGS | Retarder | 2Tanks | Only door damage | 711506Km | 2019 | MICHELIN Tires 75% | Fridge | Automatic | Euro6 | 4X2 | Tuv/Mot/Apk 12-2024 | Belgium Truck ViN: YS2R4X20005575892 Transport services by road: Austrian Transit Plates With Insurance + €550,- Transport services by shipping: Transport to port (Antwerpen/Rotterdam/Amsterdam) + €300,- Transport to port Zeebrugge + €400,- More about the truck: Video of the truck (Youtube): pokazati kontakte More about Geerts Trucks & Trailers: Youtube Channel Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Instagram Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Facebook Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Tiktok Geerts Trucks & Trailers: https:pokazati kontakte Linkedin Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Like and Subscribe for our NEWEST stock = More information = General information Bodywork: Standard tractor Axle configuration Make axles: MICHELIN Front axle: Max. axle load: 7500 kg; Steering; Tyre profile left: 70%; Tyre profile right: 70% Rear axle: Max. axle load: 13000 kg; Tyre profile left inner: 75%; Tyre profile left outer: 75%; Tyre profile right outer: 75%; Tyre profile right outer: 75%; Reduction: single reduction Maintenance APK (MOT): tested until 12/2024 Condition General condition: very good Technical condition: very good Visual appearance: good Damages: none Additional information Please contact Olivier Geerts or Edwin Geerts for more information - Алуминиев горивен резервоар - Буксирен прът - Въздушни възглавници - Въздушно окачване - Контрол на стабилността - Ксенонови фарове - Нагревател - Нагревател на автомобила - Отопление - Пневматичен клаксон - Прожектори - Радио/плейър за касети - Ресорно пружинно окачване - Спойлер на покрива - Филтър за твърди частици - Филтър за частици - Airbagy - Bodové reflektory - Hliníková palivová nádrž - Odpružení listovými pružinami - Rádio/přehrávač kazet - Střešní spoiler - Topení - Topení - Vyhřívání vozidla - Vzduchová houkačka - Vzduchové odpružení - Xenon - Závěs pro přívěs - Částicový filtr - Částicový filtr - Řízení stability = Weitere Optionen und Zubehör = - Airbags - Aluminium-Kraftstofftank - Anhängerkupplung - Blattfederung - Dachspoiler - Fernlicht - Luftfederung - Lufthorn - Partikelfilter - Radio/Kassettenspieler - Stabilitätskontrolle - Standheizung - Verwärmungsautomatik - Xenonbeleuchtung = Anmerkungen = SCANIA R450 NGS | Retarder | 2Panzer | Nur Türschaden | 711506Km | 2019 | MICHELIN Reifen 75 % | Kühlschrank | Automatisch | Euro6 | 4X2 | TÜV/Mot/Apk 12-2024 | Belgien-LKW Fahrgestellnummer: YS2R4X20005575892 Transportdienstleistungen auf der Straße: Österreichische Transitkennzeichen mit Versicherung + €550,- Transportleistungen per Spedition: Transport zum Hafen (Antwerpen/Rotterdam/Amsterdam) + €300,- Transport zum Hafen Zeebrugge + €400,- Mehr zum LKW: Video des Trucks (Youtube): pokazati kontakte Mehr über Geerts Trucks & Trailers: Youtube-Kanal Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Instagram Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Facebook Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Tiktok Geerts Trucks & Trailers: https:pokazati kontakte Linkedin Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Liken und abonnieren Sie unsere NEUESTE Aktie = Weitere Informationen = Allgemeine Informationen Aufbau: Standard-SZM Achskonfiguration Marke Achsen: MICHELIN Vorderachse: Max. Achslast: 7500 kg; Gelenkt; Reifen Profil links: 70%; Reifen Profil rechts: 70% Hinterachse: Max. Achslast: 13000 kg; Reifen Profil links innnerhalb: 75%; Reifen Profil links außen: 75%; Reifen Profil rechts innerhalb: 75%; Reifen Profil rechts außen: 75%; Reduzierung: einfach reduziert Wartung APK (Technische Hauptuntersuchung): geprüft bis 12.2024 Zustand Allgemeiner Zustand: sehr gut Technischer Zustand: sehr gut Optischer Zustand: gut Schäden: keines Weitere Informationen Wenden Sie sich an Olivier Geerts oder Edwin Geerts, um weitere Informationen zu erhalten. = Flere valgmuligheder og mere tilbehør = - Airbags - Aluminiumsbrændstoftank - Bladaffjedring - Luftaffjedring - Partikelfilter - Partikelfilter - Projektører - Radio/båndafspiller - Stabilitetskontrol - Tagspoiler - Tryklufthorn - Trækstang - Varme - Varmeapparat - Varmer - Xenon-lygter = Yderligere oplysninger = Karosseri: Standardtrækker Akselfabrikat: MICHELIN Foraksel: Maks. akselbelastning: 7500 kg; Styretøj; Dækprofil venstre: 70%; Dækprofil højre: 70% Bagaksel: Maks. akselbelastning: 13000 kg; Dækprofil venstre indvendige: 75%; Dækprofil venstre udvendige: 75%; Dækprofil højre udvendige: 75%; Dækprofil højre udvendige: 75%; Reduktion: enkeltreduktion APK (Bileftersyn): testet indtil dec 2024 Overordnet stand: meget god Teknisk stand: meget god Visuelt udseende: god - Αερανάρτηση - Αεροτομή οροφής - Αερόσακοι - Ανάρτηση φυλλοειδούς ελατηρίου - Θέρμανση - Καλοριφέρ - Καλοριφέρ οχήματος - Κόρνα αέρα - Προβολείς - Ραδιοκασετόφωνο - Ρεζερβουάρ καυσίμου από αλουμίνιο - Σύστημα ελέγχου ευστάθειας - Φίλτρο σωματιδίων - Φίλτρο σωματιδίων ντίζελ - Φωτισμός Xenon - άγκιστρο ρυμούλκησης = Más opciones y accesorios = - Airbags - Bocina de aire - Calefacción - Calefacción auxiliar - Control de estabilidad - Estufa - Filtro de particulas - Gancho de remolque - Iluminación de xenón - Luces brillantes - Radio / reproductor de casetes - Spoiler para el techo - Suspensión - Suspensión neumática - Tanque de combustible de aluminio = Comentarios = SCANIA R450 NGS | Retardador | 2 tanques | Sólo daños en la puerta | 711506Km | 2019 | Neumáticos MICHELIN 75% | Nevera | Automático | Euro6 | 4X2 | Tuv/Mot/Apk 12-2024 | Camión Bélgica ViN: YS2R4X20005575892 Servicios de transporte por carretera: Placas de tránsito austriacas con seguro + €550,- Servicios de transporte por envío: Transporte al puerto (Amberes/Rotterdam/Amsterdam) + €300,- Transporte al puerto de Zeebrugge + €400,- Más sobre el camión: Vídeo del camión (Youtube): pokazati kontakte Más información sobre camiones y remolques Geerts: Canal de Youtube Camiones y remolques Geerts: pokazati kontakte Instagram Camiones y remolques Geerts: pokazati kontakte Facebook Camiones y remolques Geerts: pokazati kontakte Camiones y remolques Tiktok Geerts: https:pokazati kontakte Linkedin Camiones y remolques Geerts: pokazati kontakte Me gusta y suscríbete para recibir nuestras acciones MÁS NUEVAS = Más información = Carrocería: Tractor estándar Marca de ejes: MICHELIN Eje delantero: Carga máxima del eje: 7500 kg; Dirección; Dibujo del neumático izquierda: 70%; Dibujo del neumático derecha: 70% Eje trasero: Carga máxima del eje: 13000 kg; Dibujo del neumático izquierda interior: 75%; Dibujo del neumático izquierda exterior: 75%; Dibujo del neumático derecha exterior: 75%; Dibujo del neumático derecha exterior: 75%; Reducción: reducción sencilla APK (ITV): inspeccionado hasta dic 2024 Estado general: muy bueno Estado técnico: muy bueno Estado óptico: bueno Daños: ninguno - Ajoneuvon lämmitin - Ajonvakautusjärjestelmä - Alumiininen polttoainesäiliö - Dieselhiukkassuodatin - Hiukkassuodatin - Ilmajousitus - Kattospoileri - Kohdevalot - Ksenon-valot - Lehtijousitus - Lämmitin - Lämmitys - Radio-/kasettisoitin - Turvatyynyt - Vetokoukku - Äänimerkki = Plus d'options et d'accessoires = - Airbags - Chauffage - Chauffage - Contrôle de stabilité - Corne de l'air - Crochet de traction - Filtre à particules - Lecteur radio / cassette - Lumières vives - Réservoir de carburant en aluminium - Spoiler de toit - Suspension de feuille - Suspension pneumatique - Éclairage au xénon = Remarques = SCANIA R450 NGS | Ralentisseur | 2Réservoirs | Seuls les dégâts de porte | 711506Km | 2019 | Pneus MICHELIN 75% | Réfrigérateur | Automatique | Euro6 | 4X2 | Tuv/Mot/Apk 12-2024 | Camion Belgique ViN : YS2R4X20005575892 Services de transport par route : Plaques de transit autrichiennes avec assurance + 550 € Services de transport par expédition : Transport jusqu'au port (Anvers/Rotterdam/Amsterdam) + 300,- € Transport jusqu'au port de Zeebrugge + 400 €,- En savoir plus sur le camion : Vidéo du camion (Youtube) : pokazati kontakte En savoir plus sur Geerts Trucks & Trailers : Chaîne Youtube Geerts Trucks & Trailers : pokazati kontakte Instagram Geerts Trucks & Trailers : pokazati kontakte Facebook Geerts Trucks & Trailers : pokazati kontakte Tiktok Geerts Camions et remorques : https:pokazati kontakte Linkedin Geerts Camions et remorques : pokazati kontakte Aimez et abonnez-vous pour notre NOUVEAU stock = Plus d'informations = Construction: Tracteur standard Marque essieux: MICHELIN Essieu avant: Charge maximale sur essieu: 7500 kg; Direction; Sculptures des pneus gauche: 70%; Sculptures des pneus droite: 70% Essieu arrière: Charge maximale sur essieu: 13000 kg; Sculptures des pneus gauche interne: 75%; Sculptures des pneus gauche externe: 75%; Sculptures des pneus droit externe: 75%; Sculptures des pneus droit externe: 75%; Réduction: réduction simple APK (CT): valable jusqu'à déc. 2024 État général: très bon État technique: très bon État optique: bon Dommages: aucun - Aluminijski spremnik goriva - Filtar krutih čestica - Filtar krutih čestica - Grijanje - Grijač - Grijač vozila - Kontrola stabilnosti - Krovni spojler - Ksenonska svjetla - Lisnata opruga - Poluga za vuču - Radio/kasetofon - Reflektori - Zračna sirena - Zračni jastuci - Zračni ovjes - Alumínium üzemanyagtartály - Fűtés - Fűtőberendezés - Járműfűtés - Légkürt - Légrugós felfüggesztés - Légzsákok - Rugós felfüggesztés - Rádiómagnó - Részecskeszűrő - Részecskeszűrő - Spotlámpák - Stabilitásvezérlés - Tetőlégterelő - Vonófej - Xenon - Aggancio rimorchio - Airbag - Autoradio/mangianastri - Avvisatore acustico pneumatico - Controllo stabilità - Fari allo xeno - Fari di profondità - Filtro antiparticolato - Filtro antiparticolato - Riscaldamento - Riscaldamento - Riscaldamento supplementare - Serbatoio del carburante in alluminio - Sospensione balestra - Sospensioni pneumatiche - Spoiler per il tetto = Aanvullende opties en accessoires = - Airbags - Aluminium brandstoftank - ASR (Anti-Slip Regulation/Traction Control) - Bladvering - Dakspoiler - Luchthoorn - Luchtvering - Motor geluidsarm - Passagiersstoel - Radio/Cassette speler - Radio/cd/audio systeem - Roetfilter - Rugleuning verstelbaar - Stabiliteitscontrole - Standkachel - Trailer coupling - Verstralers - Verwarming - Xenon verlichting = Bijzonderheden = SCANIA R450 NGS | Retarder | 2Tanks | Alleen deurschade | 711506 km | 2019 | MICHELIN Banden 75% | Koelkast | Automatisch | Euro6 | 4X2 | Tuv/Mot/Apk 12-2024 | Belgische Trekker ViN: YS2R4X20005575892 Transportdiensten over de weg: Oostenrijkse transitkentekens met verzekering + € 550,- Transportdiensten per verzending: Transport naar haven (Antwerpen/Rotterdam/Amsterdam) + €300,- Transport naar haven Zeebrugge + €400,- Meer over de vrachtwagen: Video van de vrachtwagen (Youtube): pokazati kontakte Meer over Geerts Trucks & Trailers: Youtube Kanaal Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Instagram Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Facebook Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Tiktok Geerts Trucks & Trailers: https:pokazati kontakte Linkedin Geerts Trucks & Trailers: pokazati kontakte Like en abonneer u op onze NIEUWSTE voorraad = Meer informatie = Algemene informatie Opbouw: Standaard trekker Asconfiguratie Merk assen: MICHELIN Vooras: Max. aslast: 7500 kg; Meesturend; Bandenprofiel links: 70%; Bandenprofiel rechts: 70% Achteras: Max. aslast: 13000 kg; Bandenprofiel linksbinnen: 75%; Bandenprofiel linksbuiten: 75%; Bandenprofiel rechtsbinnen: 75%; Bandenprofiel rechtsbuiten: 75%; Reductie: enkelvoudige reductie Onderhoud APK: gekeurd tot dec 2024 Staat Algemene staat: zeer goed Technische staat: zeer goed Optische staat: goed Schade: schadevrij Meer informatie Neem voor meer informatie contact op met Olivier Geerts of Edwin Geerts - Bladfjæring - Dieselpartikkelfilter - Drivstofftank i aluminium - Kollisjonsputer - Luftfjæring - Lufthorn - Oppvarming - Partikkelfilter - Radio/kassettspiller - Spotlights - Stabilitetskontroll - Takspoiler - Tilhengerfeste - Varmeapparat - Varmeapparat for kjøretøy - Xenon-lys = Więcej opcji i akcesoriów = - Aluminiowy zbiornik na paliwo - Filtr cząstek stałych - Filtr cząstek stałych - Hak do holowania - Kontrola stabilności - Ogrzewacz bloku cylindrów - Ogrzewanie - Oświetlenie ksenonowe - Piec - Poduszki powietrzne - Radio / odtwarzacz kasetowy - Reflektory - Resory - Spoiler dachowy - Sygnał dźwiękowy trąbkowy - Zawieszenie pneumatyczne = Więcej informacji = Budowa: Standardowy ciągnik Produkcja osi: MICHELIN Oś przednia: Maksymalny nacisk na oś: 7500 kg; Układ kierowniczy; Profil opon lewa: 70%; Profil opon prawa: 70% Oś tylna: Maksymalny nacisk na oś: 13000 kg; Profil opon lewa wewnętrzna: 75%; Profil opon lewa zewnętrzna: 75%; Profil opon prawa zewnętrzna: 75%; Profil opon prawa zewnętrzna: 75%; Redukcja: redukcja pojedyncza APK (Przegląd techniczny): zatwierdzone do dec 2024 Stan ogólny: bardzo dobrze Stan techniczny: bardzo dobrze Stan wizualny: dobrze Uszkodzenia: brak = Opções e acessórios adicionais = - Airbags - Aquecedor - Aquecimento - Buzina de ar comprimido - Controlo da estabilidade - Depósito de combustível em alumínio - Filtro de partículas - Filtro de partículas de diesel - Gancho de reboque - Holofotes - Iluminação de xénon - Rádio/leitor de cassetes - Sofagem de parque - Spoiler de tejadilho - Suspensão de molas - Suspensão pneumática = Mais informações = Marca de eixos: MICHELIN Eixo dianteiro: Máx carga por eixo: 7500 kg; Direção; Perfil do pneu esquerda: 70%; Perfil do pneu direita: 70% Eixo traseiro: Máx carga por eixo: 13000 kg; Perfil do pneu interior esquerdo: 75%; Perfil do pneu exterior esquerdo: 75%; Perfil do pneu exterior direito: 75%; Perfil do pneu exterior direito: 75%; Redução: redução simples APK (MOT): testado até dec 2024 Estado geral: muito bom Estado técnico: muito bom Aspeto visual: bom Danos: nenhum - Aerotermă - Airbaguri - Bară de remorcare - Claxon pneumatic - Controlul stabilității - Filtru de particule - Filtru de particule diesel - Iluminare cu xenon - Proiectoare - Radio-casetofon - Rezervor de combustibil din aluminiu - Spoiler pavilion - Suspensie pe arcuri - Suspensie pneumatică - Încălzire - Încălzitor vehicul = Дополнительные опции и оборудование = - Алюминиевый топливный бак - Ксеноновые фары - Обогрев - Обогреватель - Обогреватель автомобиля - Пневматическая подвеска - Пневматический звуковой сигнал - Подушки безопасности - Противосажевый фильтр - Радиоприемник/кассетный магнитофон - Рессорная подвеска - Сажевый фильтр - Система курсовой устойчивости - Спойлер на крыше - Точечные лампы - Фаркоп = Дополнительная информация = Кузов: Стандартный седельный тягач Марка мостов: MICHELIN Передний мост: Макс. нагрузка на ось: 7500 kg; Рулевое управление; Профиль шин слева: 70%; Профиль шин справа: 70% Задний мост: Макс. нагрузка на ось: 13000 kg; Профиль шин левое внутреннее: 75%; Профиль шин левое внешнее: 75%; Профиль шин правое внешнее: 75%; Профиль шин правое внешнее: 75%; Редуктор: один редуктор APK (TO): проверка пройдена до dec 2024 Общее состояние: очень хорошее Техническое состояние: очень хорошее Внешнее состояние: хорошее - Airbagy - Filter pevných častíc - Filter pevných častíc - Hliníková palivová nádrž - Kontrola stability - Kúrenie - Odpruženie listovými pružinami - Reflektory - Rádio/kazetový prehrávač - Strešný spojler - Vyhrievanie vozidla - Vykurovanie - Vzduchová húkačka - Vzduchové odpruženie - Xenónové svetlá - Ťažné zariadenie - Bladfjäder - Bränsletank av aluminium - Dieselpartikelfilter - Krockkuddar - Kupévärmare - Luftfjädring - Partikelfilter - Radio/kassettbandspelare - Släpvagnskoppling - Spotlights - Stabilitetskontroll - Takspoiler - Tyfon - Uppvärmning - Värmare - Xenon-strålkastare - Alüminyum yakıt deposu - Araç ısıtıcısı - Havalı korna - Havalı süspansiyon - Hava yastıkları - Isıtma - Isıtıcı - Partikül filtresi - Parçacık filtresi - Radyo/kaset çalar - Spot lambaları - Stabilite kontrolü - Tavan spoyleri - Xenon - Yaprak yaylı süspansiyon - Çeki demiri

DE GUŠTERIBUS, EPISTOLARNI ESEJ ili ESEJ Edicija: TABAK, Beograd Izdavači: Bogdan Bogdanović, Miodrag Darmićanin Godina izdanja: 1986 Korice: Miro Glavurić Povez: meki Broj stranica: 16 Ediciju Tabak pokrenuo je sredinom osamdesetih godina prošlog veka Miodrag Dramićanin, vlasnik kultne knjižare „Bata“ koja se nalazila u zgradi Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svaka knjiga imala je tačno 16 strana (jedan štamparski tabak), a osim Kalajićevog „Codexa Solarnog reda“, objavljene su još i sledeće sveske „Siv“ (Milan Oklopdžić), „Sekualni život kamila“ (Zvezdana Popović), „Pejsaži dubokog života“ (Žan-Luj Žak), „De gušteribus“ (Bogdan Bogdanović i Rada Iveković) i dr. Ilustracije na koricama delo su slikara Mira Glavurtića. Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 – Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta, graditelj, umetnik i filozof, profesor Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture, spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu, Jasenovcu, Garavicama, Prilepu, Mostaru, Kruševcu i Leskovcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača. Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga – kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Mada je kršten još kao dete, njegovi posmrtni ostaci kremirani su u Beču, dok je urna sa pepelom smeštena na Jevrejsko groblje u Beogradu. Posmrtni ostaci njegove supruge Ksenije, koja je preminula 2017. godine, nalaze se na istom mestu. Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su: Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951–1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952–1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959–1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959–1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960–1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960–1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804–1815, 1876–1878, 1912, 1914–1918, 1941–1945), Knjaževac, 1961–1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969–1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969–1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970–1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971–1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972–1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića - Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eseji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5. Spomen obeležje „Kameni cvet“ u Jasenovcu Spomenik palim borcima revolucije, Vlasotince. Spomen-park Revolucije, Leskovac Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep Slobodište, Kruševac Povratak grifona Krug na četiri ćoška Postmoderna IVEKOVIĆ, Rada, filozofkinja i književnica (Zagreb, 18. XII. 1945). Kći Mladena, političara. U Zagrebu maturirala 1964. te diplomirala indologiju i anglistiku 1969. Polazila poslijediplomski studij na Odsjeku za budističke studije Sveučilišta u New Delhiju 1970–72. i 1972. doktorirala iz filozofije tezom The Problem of the »Soul« in Pali Buddhism (Supported by Evidence from Sutta-pitaka and the Milindapanka) – A Critical and Comparative Study. God. 1987. boravila u Indiji učeći sanskrt na Sveučilištu u Varanasiju. Na zagrebačkom Filozofskom fakultetu predavala je azijsku i indijsku filozofiju, kao znanstvena suradnica 1982–84, docentica 1984–88. te izvanredna profesorica 1988–92. Od 1991. predaje komparativnu i indijsku filozofiju na Université de Paris-VIII (Saint-Denis). Kao gostujuća profesorica predavala na University of Philadelphia, John Hopkins University (Washington), na sveučilištima u Grazu i Sarajevu te u zagrebačkom Centru za ženske studije. U indološkim i filozofskim radovima bavi se problemom sepstva i apsoluta u ranom budizmu (Rana buddhistička misao), indijskom etikom i estetikom, brahmanističkom ortodoksnom filozofijom i određenjem budizma u odnosu na brahmansku socijalnu strukturu, usporedbom vedskoga i tantričkoga tijeka indijske misli (Druga Indija) te suvremenom indijskom filozofijom i srodnim disciplinama (Indija – fragmenti osamdesetih). Razmatrajući i aspekte zapadne postmoderne filozofije (G. Vattimo, J. F. Lyotard, P. Sloterdijk), inovativno je istraživala strukturalne i metodološke srodnosti između indijske intelektualne tradicije i zapadne meke (slabe) misli (vrijeme indijske tradicije i povijest u postmodernoj, pomičnost obzora izbavljenja u indijskoj filozofiji, prazno mjesto drugoga/druge u postmodernoj misli), a pisala je i o kastinskom sustavu, indijskim vjerskim pokretima, filozofiji filma G. Deleuzea, suvremenoj indijskoj anglofonoj književnosti (S. Rushdie, V. S. Naipaul, N. Chaudhury) te kazališnoj adaptaciji Mahābhārate u režiji P. Brooka. U studijama s područja feminističke teorije propituje aspekte tzv. ženske problematike (ženska prava i položaj žene unutar pojedinih političkih sustava, žene u ratu, pitanja ženskoga identiteta). Od 1991. intenzivnije se bavi balkanskom problematikom; uzroke konflikta na prostoru bivše Jugoslavije analizira s feminističkoga stajališta smatrajući nacionalne razlike posljedicom rodnih. Uz filozofske studije i književne eseje (Benares. Esej iz Indije), objavila je roman ženske problematike Sporost–oporost. Surađivala u periodicima Gledišta (Beograd 1976), Forum (1977), Naše teme (1977, 1982–83), Odjek (1977), Kulturni radnik (1978, 1982–83), Marksistička misao (1978), Dometi (1979), Filozofska istraživanja (1985–88, 1990), Republika (1985), Gordogan (1986), Kulture Istoka (Beograd 1986), Synthesis philosophica (1986), Most (1990), Confluences-Méditerranée (Pariz 1993, 1999), Hypatia. A Journal of Feminist Philosophy (Bloomington, Indiana, 1993, 2000), Belgrade Circle Journal (1994), République des lettres (Pariz 1994, 1996, 1998), Issues in Contemporary Culture and Aesthetics (Maastricht 1997), Treća (1998), Identities. Journal for Politics, Gender and Culture (Skoplje 2001) i zbornicima Žena i društvo – kultiviranje dijaloga (Zagreb 1987), Postmoderna. Nova epoha ili zabluda (Zagreb 1988), Sudesika. Festschrift Bhikkhu Nanajivako (Zagreb 1997), Žena i politika mira (Zagreb 1997), Trava od srca. Hrvatske Indije II (Zagreb 2000). Izabrala je tekstove te napisala pogovor, napomene i glosarij antologije Počeci indijske misli (Beograd 1981). Uredila je zbornike Studije o ženi i ženski pokret (Beograd 1981), Europe – Inde – Postmodernité. Pensée orientale et pensée occidentale (s J. Poulainom, Pariz 1993), La Croatie depuis l’effondrement de la Yugoslavie (Pariz 1994), Hommage à Sarajevo, Destruction de l’image/image de la destruction (s Dunjom Blažević, Pariz 1997), Otherhood and Nation (s Nadom Pagnon, Ljubljana 1998), Guérir de la guerre et juger la paix (s J. Poulainom, Pariz 2000). DJELA: Rana buddhistička misao. Sarajevo 1977. — Indijska i iranska etika (suautor Č. Veljačić). Sarajevo 1980. — Pregled indijske filozofije. Zagreb 1981. — Druga Indija. Zagreb 1982. — De Gušteribus (suautor B. Bogdanović). Beograd 1985. — EEJI. Epistolarni eseji (suautor B. Bogdanović). Beograd 1986. — Sporost–oporost. Zagreb 1988. — Indija – fragmenti osamdesetih. Filozofija i srodne discipline. Zagreb 1989. — Benares. Esej iz Indije. Zagreb 1990 (njem. prijevod Graz—Wien 1993; franc. prijevod Paris 2001). — Orients, critique de la raison postmoderne. Essais. Paris 1992. — Briefe von Frauen über Krieg und Nationalismus (suautorica). Frankfurt 1993. — Jugoslawischer Salat. Graz 1993. — Vjetar ide na jug i obrće se na sjever (suautorica). Beograd 1994. — La balcanizzazione della ragione. Roma 1995. — Le Sexe de la philosophie. Essai sur Jean François Lyotard et le féminin. Paris 1997. — L’Autopsie Yougoslave. Paris 1999 (tal. prijevod Autopsia dei Balcani. Milano 1999; njem. prijevod Autopsie des Balkans. Graz 2001). Miro Glavurtić (Kotor, 1932) je crnogorski slikar i pisac Miro Glavurtić je slikar i pisac rođen u Kotoru, Crna Gora 1932. godine. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu ali se bavio slikarstvom i spisateljstvom. Bio je član i teoretičar umetničke grupe Mediala kojoj su pripadali Šejka, Vuković, Olja Ivanjicki, Milić Stanković (Milić od Mačve), Milovan Vidak i Ljuba Popović. Bio je urednik titogradskog (podgoričkog) lista „Ovdje“ i saradnik više listova i časopisa kao što su: Vidici, Delo, Savremenik, Književne novine i Politika. Bavi se problemima savremene umetnosti kako književnošću tako i likovnom umetnošću. Njegova platna prikazuju nadrealni svet okružen neizvesnošću. Od 1992. živi u Hrvatskoj. Bibliografija Glad, Matica Srpska, Novi Sad (1964) Zvekir, Prosveta, Beograd (1969) Satana, M. Glavurtić, Beograd (1978) Psine, Zapis, Beograd (1982) Pakao, M. Glavurtić, Beograd (1986) Satana u savremenom čoveku i svetu, Ihtus, Beograd (1996) Romski car, Otkrovenje, Beograd (2011) KC (N)

Knjiga predstavlja sveučilišni udžbenik za postdiplomski studij hepatologije i gastroenterologije.Obrađeni su svi intervencijski postupci u gastroenterologiji, s podjelom na sljedeća područja: 1. Endoskopsko-intervencijske metode jednjaka,želuca, dvanaesnika i debelog crijeva; 2. Dijagnostičke i intervencijske ultrazvučne metode; 3. Intervencijska radiologija gastrointestinalnog sustava; 4. Dijagnostičke i intervencijske metode jetre i gušterače; 5. Metode nuklearne medicine u intervencijskoj gastroenterologiji. Za svaku metodu prikazani su metodologija, indikacije, kontraindikacije i moguće komplikacije, uključujući najnovije znanstvene spoznaje u svijetu. NAPOMENA Medicina je nauka koja stalno napreduje. Pošto nova istraživanja i klinička iskustva proširuju naše znanje, potrebne su promjene u liječenju i medikamentoznoj terapiji. Urednici i izdavači ovog ra-da provjerili su izvore koji se smatraju pouzdanim za pružanje potpunih informacija u skladu sa standardima koji važe u momen-tu izdavanja knjige. U svakom slučaju, s obzirom na mogucnost ljudske greške ili promjene u medicinskoj nauci, ni urednici ni izdavač, a niti bilo koja druga strana uključena u pripremu i publi-kovanje ovog rada, ne garantuju da suovdje date informacije tač-ne ili potpune u svakom pogledu, i oni nisu odgovomi za eventu-alnu grešku ili propust ili rezultate dobijene korišćenjem takvih informacija. Podstičemo čitaoce da nam potvrde informacije koje su ovdje iznijete. Na primjer, čitaocima se naročito savjetuje da provjere liste sa informacijama o proizvodu koje se nalaze u pa-kovanju svakog lijeka koji namjefavaju da uzmu, da bi biii sigur-ni da je informacija iznesena u ovoj knjizi tačna i da nema izmje-na u preporučenoj dozi ili kontraindikacijama. Ova preporuka je naročito važna za nove ili rijetko korišćene lijekove. Sadržaj Dio 1: Nega hospitalizovanog bolesnika 1 Prijem i odrcđivanje imlikacije za hospitalizaciju bolesnika, 1 2 Određivanje nutritivnog statusa, 2 3 Elcktroiiti/acido-bazna ravnoteža, 5 4 Enteralna i parenteraina ishrana, 14 5 Transfuzija i fereza, 17 6 Načela intenzivnc njege, 19 7 Respiraciona insuficijencija, 22 8 Bol i kupinmje bola, 23 9 Procedure koje se često primjenjuju u internoj mcdicini, 28 10 Dijagnostički vizuelizacioni metodi u internoj medicini 11 Intemistička evaluacija hirurškog bolesnika, 34 Dio 2: Urgentna stanja u medicini 12 Akutni respiracioni distrcs-sindrom odraslih (ARDS), 39 13 Kolaps kardiovaskulamog sistema i iznenadna srčana smrt, 41 14 Šok, 44 15 Sepsa i septički šok, 49 16 Akutni plućni edem, 53 17 Konfuzija, stupor i koma, 54 18 Moždani udar, 58 19 Subarahnoidno krvarenje, 66 20 Povišen intrakranijalni pritisak i trauma glave, 67 21 Hipoksijsko-ishemijska encefalopatija, 69 22 Status epileptikus, 72 23 Trovanje i predoziranje lijekovima, 74 24 Dijabetesna ketoacidoza i hiperosmolana koma, 89 25 Hipoglikemija, 91 26 Hitna stanja u infektologiji, 94 27 Hitna stanja u onkologiji, 101 28 Anafilaksa, 105 29 Ugrizi, ubodi, trovanja ujedima morskih životinja, 106 30 Hipotermija i promrzline, 115 31 Bioterorizam, 118 Dio 3: Glavne manifestacije i prezentacije bolesti 32 Bol u grudima, 133 33 Bol u trbuhu, 136 34 Glavobolja, 139 35 Bol u Icdima i vratu, 147 36 Groznica, hipertermija, jeza i osip, 156 37 Bolni ili otečeni zglobovi, 161 38 Sinkopa i otmaglica, 164 39 Nesvestica i vertigo, 16S 40 Akntni gubitak vida i diplopija, 171 41 Paraliza ili poremećaji pokreta, 175 42 Afaziја I srodni poremecaji, 179 43 Porcmccaji spavanja, 181 44 Dispnoja, 185 45 Kašalj i hemopttizija,187 46 Cijanoza, 192 47 Edem, 94 48 Mučnina, povraćanje i probavne smetnje, 197 49 Gubitak težine, 201 50 Disfagija, 203 51 Akutni abdomen, 206 52 Dijareja, konstipacija i malapsorpcija, 208 53 Krvarenje iz GilT-a, 214 54 Žutica ispitivanje funkcije jetre, 218 55 Ascites, 224 56 Azotemija i poremećaji urmamog sistema 57 Anemija i policitemija, 232 58 Limfadenopatija i splenomegalija, 235 Dio 4: Oboljenja uha, grla i nosa 59 Česti poremećaji vida i sluha, 241 60 Infekcije gornjeg respiratornog trakta, 248 Dio 5: Dermatologija 61 Opšti pregled kože, 255 62 Česte dermatoze, 259 Dio 6: Hematologija i onkologija 63 Pregled krvnog razmaza i koštec srži, 265 64 Poremećaji eritrocita anemije, 267 65 Leukocitoza i leukopenija, 272 66 Krvarenje i porcmećaji trombocita, 275 67 Prevencija i rano otkrivanje raka, 280 68 Hemiolerapija, 284 69 Mijeloidne Ilukcmije, mijelodisplazija i mijeloproliferativni sindromi, 290 70 Maligniteti lmfnih celija, 296 71 Rak kože, 307 72 Karcinom glave i vrata, 309 73 Rak pluća, 310 74 Karcinom dojke, 316 75 Tumori probavnog sistema, 320 76 Tumori genitourinanog trakta, 331 77 Ginekološki maligniteti, 334 78 Hiperplastična i maligna oboljenja prostate, 338 79 Kancer nepoznatog porijekla, 341 80 Paraneoplastični endokrini sindromi, 344 81 Neurološki Paraneoplastični sindromi, 346 Dio 7: Infektologija 82 Dijagnostika infektivnih bolesti, 351 83 Antibakterijska terapija, 360 84 Imunizacija i savjeti za putnike, 365 85 Infektivni endokarditis, 372 86 Intraabdominalne infekcije, 380 87 Infektivne dijareje, 383 88 Polno prenosive bolesti i infekcije rcproduktivnog sistema, 393 89 Infekcije kože, mekih tkiva, zglobova i kostiju, 408 90 Infekcije kod imuno-kompromitovanog domaćina, 417 91 HIV infekcije i sida, 424 92 Nozokomijalne infekcije, 442 93 Pneumokokne infekcije, 445 94 Stafllokoknc infekcije, 448 95 Streptokokne/entcrokokne infekcije, difterija i druge infekcije korinbakterijama, 455 96 Meningokokne i listerijske infekcije 462 97 Infekcije izazvane Haemophilusom, Bordetellom, Moraxellom i HACEK grupom mikroorganizama, 466 98 Bolesti izazvane gram-negativnim crijevnim bakterijama, pseudomonasom i legionellom, 471 99 Infekcije uzrokovane drugim gram-ncgativnim, 479 bacilima 100 Anaerobne infekcije, 485 101 Nokardijaza i aktinomikoza, 492 102 Tuberkuloza i druge mikobakterijske infekcije, 495 103 Lajmska bolest i druge nesifilisne spirohetalne infekcije, 506 104 Rikecijske bolcsti, 510 105 Mikoplazmatske infekcije, 516 106 Hlamidijalnc infekcije, 517 107 Infekcije herpes virusom, 520 108 Citomegalovirusne i Epstein-Barrove virusne infekcije, 529 109 Influenca (grip) i druge virusne respiracionc bolesti, 533 110 Morbili. rubeola, mumps i infekcije parvovirusima, 539 111 Enterovirusne infekcije, 544 112 Virusne infekcije koje prenose insekti i životinje, 547 113 Gljivične infekcije, 555 114 Infekcije pneumocistisom, 565 115 Infekcije uzrokovane protozoama, 569 116 Infekcije helmintima, 580 Dio 8: Kardiovaskularne bolesti 117 Fizikalni pregleđ srca, 593 118 Elektrokardiografija ehokardiografija, 596 119 Valvulame bolesti srca, 603 120 Kardiomiopatije i miokarditis, 609 121 Bolesti perikarda, 612 122 Hipertenzija, 616 123 Infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI), 621 124 Hronična stabilna angina, nestabilna angina i infarkt miokarda bez (NON ST) ST elevacije (NSTEMI), 631 125 Aritmije, 638 126 Kongestivna srčana insuficijencija i corpulmonale, 648 127 Bolesti aorte, 653 128 Periferne vaskularne bolesti, 655 129 Plućn hipertenzija, 658 Dio 9: Respiracione bolesti 130 Respiraciona funkcija i dijagnostičke procedure u bolestima respiracionog sistema, 663 131 Astma i hipersenzitivni pneumonitis, 668 132 Plućne bolesti izazvane činiocima okoline, 673 133 Hronični bronhitis, emfizem i akutna ili hronična insuficijencija, 675 134 Pneumonija i plućni apces, 679 135 Plućna tromboembolija, 685 136 Intersticijske bolesti pluća (IBP), 687 137 Bolesti pleure, medijastinuma i dijafragme, 691 138 Poremećaji ventilacije, uključujući apnoju u snu, 695 Dio 10: Bolesti bubrega 139 Pristup bolesnik u sa oboljenjem bubrega, 699 140 Akutna bubrežna insuficijencija, 702 141 Hronična bubrežna bolest (HBB) i uremija, 707 142 Dijaliza, 709 143 Transplatacija (presađivanje) bubrega, 711 144 Oboljenja glomerula, 713 145 Bubrežna tubelarna bolest, 720 146 Infekcije mokraćnog sistema, 724 147 vaskularne bolesti bubrega, 728 148 Nefrolitijaza, 731 149 Opstrukcija mokraćnog sistema (OMS), 734 Dio 11: Gastrointestinalne bolesti 150 Peptički ulkus i srodne bolesti, 737 151 Inflamacione bolesti crijeva, 742 152 Bolesti kolona i anorektalne regije, 746 153 Holelitijaza, holecistitis i holangitis, 749 154 Pankreatitis, 753 155 Akutni hepatitis, 757 156 Hronični hepatiits, 762 157 Ciroza i akoholna bolest jetre, 766 158 Portna hipertenzija, 769 Dio 12: Alergija, klinička imunologija i reumatologija 159 Bolesti ranog (neposrednog) tipa preosetljivosti, 773 160 Bolesti primarne imunodeficijencije, 776 161 Sistemski lupus eritematodes, reumatoidni artritis i druge bolesti vezivnog tkiva, 779 162 Vaskulitis, 785 163 Ankilozirajući spondilitis, 788 164 Psorijazni artritis, 791 165 Reaktivni artritis i Retterov sindrom, 792 166 Osteoartritis, 794 167 Giht, pseudogiht i srodna oboljenja, 796 168 Ostali artritisi, 799 169 Sarkoidoza, 802 170 Amiloidoza ,804 Dio 13: Endokrinologija i metabolizam 171 Poremećaji prednjeg djela hipofize i hipotalamusa, 807 172 Poremećaji zadnjeg dojkela hipofize, 813 173 Bolesti štitaste žlijezde, 815 174 Bolesti nadbubrežne žlijezde, 823 175 Gojaznost, 828 176 Dijabetes melitus, 830 177 Poremećaji muškog reproduktivnog sistema, 835 178 Poremećaji ženskog reproduktivnog sistema, 839 179 Hiperekalciemijski i hipokalciemijski poremećaji, 847 180 Ostcoporoza i osteomalacija, 852 181 Poremećaji metabolizma lipida, 855 182 Hemohromatoza, porfirije i Wilsonova bolest, 861 Dio 14: Neurologija 183 Neurološki pregled, 867 184 Neurovizuelizacioni metodi, 873 185 Epileptički napadi i epilcpsija, 875 186 Tumori nervnog sistema, 883 187 Akutni meningitis i encefalitis, 886 188 Hronični meningitis, 896 189 Multipla skleroza (MS), 899 190 Alzhcimerova bolest i druge demcncije, 904 191 Parkinsonova bolest, 910 192 Ataksija, 914 193 ALS i druge bolesti motoneurona, 917 194 Trigeminalna neuralgija, Beillova paraliza i druge bolesti kranijalnih nerava, 920 195 Porcmećaji autonomnog nervnog sistema, 925 196 Bolesti kićmene moždine, 932 197 Periferne neuropatije sa Guillain-Barreovim sindromom, 936 198 Miastenija gravis (MG), 942 199 Mišićne bolesti, 944 200 Sindrom hroničnog umora, 952 Dio 15: Psihijatrijski poremećaji i psihoaktivne supstance 201 Psihijatrijski poremećaji, 955 202 Lijekovi za psihijatrijske bolesti, 962 203 Poremećaji ishrane, 969 204 Alkoholizam, 972 205 Zloupotreba narkotika, 975 Dio 16: Neželjena dejstva lijekova 206 Neželjena dejstva lijekova, 979 Dio 17: Zdravlje žena 207 Zdravlje žena, 989 Dio 18: Skrining i prevencija bolestima 208 Održavanje zdravlja i prevencija bolesti, 991 Dio 19: Laboratorijske vrijednosti 209 Apendiks: klinički značajne laboratorijske vrijednosti, 995 Indeks, 1011 Naslov: Intervencijska gastroenterologija Izdavač: Školska knjiga Zagreb Strana u boji: 256 Povez: meki Pismo: latinica Format: 175 x 240 cm Godina izdanja: 1993 ISBN: 978-953-030-509-0

Autor - osoba Konstantinović, Zoran, 1920-2007 = Konstantinović, Zoran, 1920-2007 Krivokapić, Mirko, 1933-2017 = Krivokapić, Mirko, 1933-2017 Milović, Jevto, 1908-1991 = Milović, Jevto, 1908-1991 Bekić, Tomislav, 1935-2008 = Bekić, Tomislav, 1935-2008 Slijepčević, Pero, 1888-1964 = Slijepčević, Pero, 1888-1964 Kostić, Strahinja K., 1918-2000 = Kostić, Strahinja K., 1918-2000 Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 = Đorđević, Miloš, germanista, 1901-1981 Škreb, Zdenko Grubačić, Slobodan, 1942- = Grubačić, Slobodan, 1942- Žmegač, Viktor, 1929-2022 = Žmegač, Viktor, 1929-2022 Kostić, Predrag, 1931- = Kostić, Predrag, 1931- Naslov Njemačka književnost. Knj. 2 / Zoran Konstantinović ... [et al.] Ostali naslovi Nemačka književnost Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski, srpski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : Svjetlost ; Beograd : Nolit, 1987 (Subotica : Minerva) Fizički opis 377 str., [8] str. s tablama u boji : ilustr. ; 25 cm Zbirka ǂEdicija ǂStrane književnosti (karton) Napomene Zastupljeni autori:Mirko Krivokapić, Jevto Milović, Tomislav Bekić, Pero Slijepčević, Strahinja K. Kostić, Miloš Đorđrević, Zdenko Škreb, Slobodan Grubačić, Viktor Žmegač, Predrag Kostić Str. 313-360: Bio-bibliografski dodatak / Zoran Konstantinović Registar. Predmetne odrednice Nemačka književnost – Istorija UVODNA REČ Ovom knjigom nastavlja se i završava prikazivanje nemačke književnosti u ediciji Strane književnosti. Postoje u prvom tomu dat pregled od početaka pismenosti kod Nemaca do zaključno sa pokretom „Šturm und Drang“ drugi tom se na ovo nadovezuje počev sa nemačkom klasikom da bi nas otuda, od poglavlja do poglavlja, vodio sve do literarnih pojava naše neposredne sadašnjosti. Pri tome granica između građe u prvom i drugom tomu nije strogo kronološki povučena već se drugi tom, govoreći najpre о Geteu i Šileru, tamo gde je reč о njihovoj mladosti, ponovo vraća na pokret „Šturm und Drang“ kako bi se ova dva velika predstavnika nemačke književnosti prikazali što celovitije u svome razvoju. Izlaganjima о Geteu dodat je zatim poseban fragment о velikoj zasluzi koju je ovaj najistaknutiji literarni predstavnik svoga vremena stekao za nas, upoznavši svet sa našom narodnom poezijom, a poglavlje о Šileru dopunjeno je pregledom о tome kako je naša sredina prihvatala ovog pesnika i kako je, prihvatajući ga, u velikoj meri odredila svoj kulturni razvoj. U posebna poglavlja zahvaćeni su zatim savremenici klasike kod Nemaca, pa romantizam, bidermajer, Mlada Nemačka, poetski realizam, književna strujanja na smeni XIX i XX stoleća i ekspresionizam, a učinjen je, također, i pokušaj da se reljefno prikaže dosadašnji razvoj literarnih pojava u drugoj polovini XX stoleća. Iz okvira ovakvih zahvatanja u sintezama posebno su izdvojene četiri ličnosti – Kafka, Tomas Man, Herman Hese i Breht – da bi se istakao njihov reprezentativni značaj za nemačku književnost na njenom putu u naše doba i razabrao uticaj koji je od njih potekao i na ostale literature. Kao i prethodni tom, i ovaj je rezultat kolektivnog rada. Ponovo su istaknuti stručnjaci zamoljeni da obrade pitanja koja su im najbliža i kao univerzitetskim nastavnicima i kao istraživačima. Ovim radovima, međutim, dodat je i prilog pokojnog profesora Pere Slijepčevića, napisan, doduše, već pre pedeset godina ali po sadržaju nepromenjeno svež i u metodskom pogledu upravo putokaz svim potonjim studijama о uzajamnim vezama između naše i neke strane književnosti. Na taj način ostaje i ovim delom sačuvano ime jednog germaniste koji je ostavio neizbrisiv trag u našoj nauci о književnosti. Među živima ne nalaze se više ni profesor Miloš Đorđević, kome su prilozi ovde objavljeni ujedno i poslednji radovi, ni profesor Zdenko Škreb ni profesor Ivan Pudić, saradnik и I tomu, a otrgnut je od nas u naponu stvaralačke snage i profesor Branko Džakula, glavni urednik edicije. Sa ovim delom, međutim, prenosi se njihova misao, ona se nastavlja i ostaje da živi. Poduhvat koji se ovim iznosi pred čitaoce nije samo odraz kolektivnog rada već, u izvesnoj meri, i poruka zajedničkog, jugoslavenskog gledanja na nemačku literaturu. Za razliku od nemačkih istoričara književnosti, mi smo mnogo više skloni da pojedine pojave о kojima je reč vidimo u širem kontekstu svetske književnosti, istovremeno postavljajući i pitanje njihove eventualne povezanosti sa našom literaturom. Time su ujedno i označene dve perspektive kojima je težila ova Istorija nemačke književnosti“, da prikaže kako kontinuitet u razvoju literature kod Nemaca, tako i dodire sa drugim književnostima, posebno sa našom. Zoran Konstantinović SADRŽAJ UVODNA REČ 5 VAJMARSKA KLASIKA (Zoran Konstantinović) 7 GETE (Mirko Krivokapić) 11 GETE I SRPSKO HRVATSKA NARODNA POEZIJA (Jevto Milović) 35 ŠILER (Tomislav Bekić) 44 ŠILER KOD JUGOSLOVENA (Pero Slijepčević) 57 SAVREMENICI NEMAČKE KLASIKE (Zoran Konstantinović) Kocebu – Johan Peter Hebel – braća Humbolt – Žan Paul – Klajst – Helderlin 63 NEMAČKA ROMANTIKA (Strahinja K. Kostić) 77 MLADA NEMAČKA (Miloš Đorđević) 113 HAJNE (Miloš Đorđević) 119 POLITIČKI LIRIČARI (Miloš Đorđević) 123 IZMEĐU ROMANTIZMA I REALIZMA (Miloš Đorđević) 127 BIDERMAJER I AUSTRIJSKA KNJIŽEVNOST TOGA DOBA (Zdenko Škreb) 135 POETSKI REALIZAM (Miloš Đorđević) 157 KNJIŽEVNA STRUJANJA NA SMENISTOLEČA (Zoran Konstantinović) 179 NATURALIZAM 181 NATURALISTIČKE DRAME GERHARTA HAUPTMANA 187 IMPRESIONIZAM 191 BEČKI IMPRESIONIZAM 192 PESNICI NEMAČKOG SIMBOLIZMA: George – Hofmanstal – Rilke 195 NEOROMANTIZAM 201 ZAVIČAJNA KNJIŽEVNOST 206 NEOKLASICIZAM 208 PRODOR AVANGARDISTIČKIH STREMLJENJA (Zoran Konstantinović) 211 EKSPRESIONIZAM (Slobodan Grubačić) 214 Lirika 218 Proza 227 Poetika ekspresionističke drame (Viktor Žmegač) 234 NEOREALIZAM (NEUE SACHLICHKEIT) U POEZIJI (Mirko Krivokapić) 241 KAFKA (Slobodan Grubačić) 246 TOMAS MAN (Miloš Đorđević) 259 HERMAN HESE (Zoran Konstantinović) 269 BERTOLT BREHT (Predrag Kostić) 275 NEMAČKA KNJIŽEVNOST U DRUGOJ POLOVINI XX VEKA (Zoran Konstantinović) 287 BIO-BIBLIOGRAFSKI DODATAK (Zoran Konstantinović) 311 INDEKS IMENA PISACA 361 MG141 (N)

Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије". САДРЖАЈ Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5 ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47 Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49 1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49 2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58 Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66 3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66 4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74 Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83 5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83 6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90 7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98 Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107 8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107 9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114 Предавање: Картезијанске медитације, 121 Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129 ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139 Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141 12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141 13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153 14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160 Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171 15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171 16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180 17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187 Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201 18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201 19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208 ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219 Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221 20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221 21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230 22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235 Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243 23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243 24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254 25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262 Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275 Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275 Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287 РАСПРАВЕ, 297 КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299 КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325 Предговор, 325 Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335 Револуција природног начина мишљења, 336 II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339 III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347 а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347 б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355 ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359 д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369 IV. Смисао "довођења у питање" света, 372 V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380 VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384 VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387 VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388 ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393 Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39 Наслов: Прва филозофија: Критичка повест идеја Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 409 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-257-9

Odlično očuvano! Naslov Od izvora ka izvoru : [120 srpskih narodnih pesama i 120 srpskih narodnih pripovedaka] / [izabrao Dejan Tomić] Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : D-O, [agencija za poslovne uspehe], 1994 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 235 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Tomić, Dejan Egerić, Ljubinka Sadržaj S a d r ž a j: Umesto predgovora / Ljubinka Egerić (5-8). - 120 srpskih narodnih pesama (9-135): 1. Prsten je zalog prave ljubavi (11); 2. Za starije nije a za mlade jeste (12); 3. Višnjičica rod rodila (13); 4. Srpska devojka (14); 5. Dragi pa dragi (15); 6. Mostarac u Dubrovniku (16-17); 7. Đevojka lađe gradila (17); 8. Šta da čini, ko misli božji biti (18); 9. Božićna pesma (19); 10. U Božića tri seke imadu (20); 11. Krštenje Hristovo (21); 12. Sveti Nikola (22-23); 13. Sazdade se bela crkva (23); 14. Sveti Đorđe spasava devojku od ale (24-25); 15. Neblagodarni sinovi (26); 16. Molitva svetitelja Save (27); 17. Nebesna Srbija (28-29); 18. Sveti Sava (30-31); 19. Car i nejaki Dejan (32-33); 20. Bolje je zlato i staro, nego srebro novo (33); 21. Bećar Mara i Pero Bugarin (34); 22. Radost iznenada (35); 23. Draga dragom san tolkuje (36); 24. Kita cvijeća od dragane (37); 25. Koja majke ne sluša (38-39); 26. Udovica prvog muža žali (39); 27. Što mora biti, biti će (40); 28. Dragojlo i Smiljana (41); 29. Milostiva snaša (42-43); 30. Ništa se sakriti ne može (43); 31. Majka i devojka (44); 32. Ko najpravije deluje (45); 33. Ljubav je preča, nego sestra i snaha (46); 34. Žalostiva draga (47); 35. Smrt drage i dragoga (48); 36. Aoj, konjče, dobro moje (49); 37. Oj devojko dušo moja (50-51); 38. Zafali se žuti limun (51); 39. Žalosni rastanak (52); 40. Žedno momče gorom jezdijaše (53); 41. Čija je devojka (54); 42. Devojka je imanje do vijeka (55); 43. Djevojka izbira momka (56-57); 44. Paslo konja mlado momče (58); 45. Janko i Janja (59); 46. Pala magla u Primorje (60); 47. Lov lovio adži ćir Jovanče (61); 48. Kad se ženi Ćiro od Budima (62); 49. Gdi smo sinoć na konaku bili (63); 50. Vukoman i Vukomanka (64-65); 51. Poranila Jagoda đevojka (66); 52. Iznenada se sastali (67); 53. Izvor - voda izvirala (68-69); 54. Vihor ružu po polju nosaše (69); 55. Dva se cvetka u gorici ljube (70); 56. Osveta devojke nad momkom (71); 57. Momak kune đevojku (72); 58. Jovo i Aneta (73); 59. Sunce zađe, mrak po polju pade (74-75); 60. Igrali se vrani konji (75); 61. Devojka i lice (76); 62. Ja uzbrah stručak od zemlje (77); 63. Ljuba Damjanova (78); 64. Soko bira gde će naći mira (79); 65. Oštra kosa do kamena došla (80); 66. Uz put rasla perunika (81); 67. Hvalila se hvalisava (82); 68. Rasla tanka jelika (83); 69. Oj, devojko negolem đavole (84); 70. Cv`jeće brala lijepa đevojka (85); 71. Lijepo ti javor urodio (86); 72. Jovo konja na mostu kovaše (87); 73. Ah, moj Mijo, gde si sinoć bio? (88); 74. Kušanje (89); 75. Ne veruj đevojci (90); 76. Majka, seja i ljuba (91); 77. Gdeno sinoć na večeri besmo (92); 78. Zaprosiše jedinu u majke (93); 79. Kad đeveri vode nevjestu u kolo (94); 80. Kolika je gora božurova (95); 81. Sinovi majku poslušali (96-97); 82. Sunce zađe za Neven, za goru (97); 83. Majka budi Karanfilu (98); 84. Rod je ženin miliji, nego sestra (99); 85. Moji rani vinogradi (100); 86. Viša je gora od gore (101); 87. Zaspala devojka drenku na korenku (102); 88. Žeteoci se nadmeću (103); 89. Marko prosi Moravku devojku (104); 90. Janje Jovanovo (105); 91. Spavaj, čedo, rodila te majka (106); 92. Majka hoće Đurđa da okupa (107); 93. Majka nejakog Nenada (108); 94. Blizanci prirode (109); 95. Mati proklela kćer (110); 96. Sjajna košulja (111); 97. Grad gradio mlad Jovica (112-113); 98. Djevojka ljepša od sunca i mjeseca (113); 99. Vila i momče (114); 100. Devojka i sunce (115); 101. Opklada vile i devojke (116); 102. Jelen i vila (117); 103. Sunce i mjesec prose djevojku (118-119); 104. Ljuba zmaja ognjenoga (119); 105. Ženidba mjeseca (120); 106. Ženidba sjajnoga mjeseca (121); 107. Sunčeva sestra i paša tiranin (122-123); 108. Jarko sunce ide na konake (123); 109. Na planini tri bijela snijega (124); 110. Sunce mi se navalilo (125); 111. Inokosna Anka (126); 112. Dijoba Đurđeva (127); 113. Stevan s vojske dođe (128); 114. Vojevao beli Vide (129); 115. Šta se ovo dogodilo (130-131); 116. Prirodna sloboda (131); 117. Golub i golubica (132); 118. Nikola se na raj naslonio (133); 119. Oj, na brdu, na borovu (134); 120. Viđeh čudo i nagledah ga se (135). - 120 srpskih narodnih pripovedaka (137-217): 1. I to će proći (139); 2. Zašto su prostaci siromasi (140); 3. Prodao krsno ime (140); 4. Deveto koljeno plaća (141); 5. Čoek i zmija (141-142); 6. Seljani i vodeni rak (142); 7. Oklad šta je najbjelje (143); 8. Seljani kupuju pamet (143-144); 9. Svijetu se ne može ugoditi (144-145); 10. Seljanin i gospodar (145); 11. Ti ćeš svirati (146); 12. Svojstva lijepe đevojke (146); 13. Učitelj i učenik (147); 14. Kupovao naočare, da zna čitati (148); 15. Kapa i svat (148-149); 16. Nemkinjica Mara (149); 17. Ima nauka a ima i oduka (149-150); 18. Tamni vilajet (150); 19. Car i njegov ministar (151); 20. Nijesam baš iz Sarajeva (151); 21. Sveta osveta (152); 22. Lenjivi slijepac (152); 23. Dobra hvala (153); 24. Vina mijeh i njegova pjesma (153); 25. Vino i rakija (154); 26. Žeđa i vino (154); 27. Putnik i gostionik (155); 28. Naučenjak i magarac (155-156); 29. Pobratimi (156); 30. Da ga je lani vidio (156-157); 31. Ko je to? - Nikola! (157); 32. Ženi nije vjerovati (158); 33. Ako steče pamet, neće se oženiti (158); 34. Pi magaričine - kako se ne stide (159); 35. Svatovi i mlada nevjesta (159-160); 36. Svekar i snaha (160); 37. Ova je (žena) dosta mene i svemu selu (160-161); 38. Pomoz` bog, zla ženo (161); 39. Danas, nane, a sutra tata (161); 40. Zla žena sačuvala muža (162); 41. Zet i punica (162-163); 42. Zet u punicama (163); 43. Baba i smrt (164); 44. Dosjetljivi udovac (164-165); 45. Moj je prednjak (165-166); 46. Nije striženo nego košeno (166-167); 47. Ko sluša žene, gori je od žene (167-168); 48. Kum i njegova prasica (168); 49. Rukodavac i dužnik (169); 50. Dva kuma (170); 51. I vrijedi (170); 52. Klinčorba (171); 53. Ko se ožeže a ne kaže društvu da je čorba vruća nije pošten čoek (171); 54. Utvara (172); 55. Trgovac i hajduk (173); 56. Cigani i vlastelin (173-174); 57. Čovjek koji se nije šalio s bogom (174); 58. Pobratim đavolov na vešalima (175); 59. Krepao kotao (175-176); 60. Bačvanin i Grk (176-177); 61. Đavolska slanina (177); 62. Gradi ko ima, a krade ko nema (178); 63. Kako su starac i baba na poklade večerali (178); 64. Tvrdica nasio (179); 65. Kako je postala krtica (179-180); 66. Bos i gologlav (180); 67. Djevojka i knez Jovo (181); 68. Bog sreću dijeli (181-182); 69. Otac Turčin, i majka hrišćanka (182); 70. Jaje i obojak (182-183); 71. Čarobni lonac (183-184); 72. Čovjekov vijek (184); 73. Pijesak i sveti Petar (185); 74. Ne pomozi, bože (185-186); 75. Zašto se sveti Ignjatije zove bogonosac (186); 76. Kako se rodio Sveti Sava (186-187); 77. Sveti Sava, otac i sin (187-188); 78. Sveti Sava i vlastelin (188); 79. Sveti Sava i otac i mati s malim detetom (189); 80. Radi, pa ćeš imati (189-190); 81. Sveti Sava i seljak bez sreće (190-191); 82. Sveti Sava i braća koja se dele (191-192); 83. Zlo i dobro (192); 84. Sveti Sava i stogodišnji starac (193); 85. Bog i pop (194); 86. Pop i parohijani (195); 87. Bonik i bolest (195-196); 88. Kreći, oče igumane (196); 89. Ako je i bogu, mnogo je (196-197); 90. Dijete i kaluđer (197); 91. Utopio se pop što nije ruku dao (197-198); 92. Kafa i njezino crnilo (198); 93. Pomirucka i - pomrije svijet (199); 94. Ispovedanje tuđih grehova (199-200); 95. Ispovijed (200-201); 96. Kudrov i kusov (201); 97. Doskočio mu (201); 98. Šta je najgore na svijetu, ili pijan Srbin i gladan Turčin (202); 99. Raja vjeruje i ne vjeruje (202-203); 100. Gladan Turčin plakao Vlaha (203); 101. Pustio bih ja njega, ali neće on mene (204); 102. Gusle baci, kahvu plati, majku ti tvoju (204); 103. Nijesu Turci vrapci (205); 104. Nu, nu đavola! Šta će sad biti? (205-206); 105. Dobro je đe i ženu poslušati (206); 106. Seljanin kod kadije u sudu (207); 107. Era i kadija (207); 108. Ero i kadija (208); 109. Ero i Turčin (208-209); 110. Ere poje vrbu (209); 111. Pomažem ti sprdat (210); 112. Na nesrećnom se uvek kola lome (210-211); 113. Otišao med na oči (211); 114. Presuda nad presudom (211-212); 115. Vrag - Marko (212-213); 116. Vuk pred sudom (213); 117. Kukavica i slavuj (214); 118. Vo i žaba (215); 119. Kakve su dlake onakve su i ćudi (215-216); 120. Dva psa (216-217); Rečnik manje poznatih reči (219-227). ISBN (Tvrdi povez) Napomene Tiraž 1000. Umesto predgovora / Ljubinka Egerić: str. 5-8. Rečnik manje poznatih reči: str. 219-227. MG117

СВЕТЛОСНИК ЉУБАВИ БОЖИЈЕ - ЖИВОТ, ПОУКЕ И ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА ЗЕРВАКОСА Предговор, 7 АУТОБИОГРАФИЈА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Аутобиографија, 11 Писмо професору Александру Моретидису, 51 Писмо духовном оцу, 68 Поклоничко путовање у Свету Земљу синајску и египатску, 69 Писмо 1, из Светог града Сионског, 72 Писмо 2, 74 Беседа на Велики Петак, 76 Писмо 3, 24.април 1924, 85 Писмо 4, Суец 20.мај 1924, 86 Писмо 5, Синај 4.јун 1924, 88 Писмо 6, Каиро 25.јун 1924, 91 Писмо из Свете Земље, 92 Извештај о мојим мисионарским путовањима, 94 Моје путовање у Константинопољ, 96 Циљ путовања у Константинопољ, 112 Остала мисионарска путовања широм Грчке, 115 Из извештаја Старца Филотеја - игумана Лонговардског манастира, 120 Преглед мисионарских путовања, 128 Додатак издавача, 132 БЕСЕДЕ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Беседа на празник Св. Нектарија Егинског, 135 О напретку и срећи, 143 О смирењу и љубави, 154 О исповести, 162 О љубави, смирености и послушности, 167 ЧУДА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Чудо по молитвама Старца Филотеја, 175 Случај прозорљивости Старца Филотеја, 177 Чудесни догађај, 179 Догађај који је још једном потврдио неисказиво смирење Старца Филотеја, 180 Догађај са чудесним појањем, 182 Чудесно исцељење по молитвама Старца Филотеја, 184 Добили дете по молитвама Старца Филотеја, 189 Чудесна помоћ, 191 Када се замонашиш, добићеш име Атанасије, 193 Чудесно исцељење, 195 Сусрет са прозорљивим Старцем, 197 Чудесни догађаји и исцељење, 198 Исцељење од гушавости, 201 Исцељење од зубобоље, 202 Чудесна излечења, 203 На молитвама пред Распећем, 206 Старац је био изнад земље, 208 Случај прозорљивости, 209 Знам зашто ме зовеш, 210 Његово лице је сијало попут сунца, 212 Будите стрпљиви, молите се и не брините се, 214 Случај прозорљивости Стара Филотеја, 216 Још један случај прозорљивости, 217 Дете по молитвама Старца Филотеја, 218 Чудесни догађај на градилишту, 219 Исцељење новорођенчета на самрти, 220 Исцељење од парализе, 224 ПОБОЖНА СЕЋАЊА НА СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Побожна сећања на Старца Филотеја, 239 Страчева болест и упокојење, 248 ОЧИНСКИ САВЕТИ СТАРЦА ФИЛОТЕЈА Шта је задатак разборите владе, 255 Људи су изгубили чедност, 257 Људско безбожништво је достигло висок ниво, 258 Покајање једини пут спасења, 261 Останите чврсти у православној вери, 262 Безбожници и неверници су оруђа нечистог духа, 263 чувајте се да вас ко не превари, 265 Колико је наших страсти, толико је и наших језика, 267 Будимо постојани и непоколебиви, 268 Дарови светих манастира уистину су огромни, 269 О књижевницима и академицима који су без морала, побожности и врлине, 272 Хришћанин води непрестану битку, 273 Страјте се да задобијете праву веру, 275 Новотарије су дело јеретика, 276 Свети Оци су били руковођени Светим Духом, 277 Човека не спасава место него начин живота, 279 Мора се извршити Божија а не демонска воља, 281 Послушан човек подражава Христу, 283 Узрок је гордост и маловерје, 284 О гордости и смирењу, 285 Разговарајмо о многострадалном Јову, 286 Једна душа вреднија је од читавог света, 288 Одлуке Божије предтављају бездан, 289 Моли се Господу да ти подари смирење и трпљење, 290 Завапи за помоћ Пресветој Богородици, 291 О осуђивању, 293 О календару, 295 О нескромном одевању жена, 297 Да си био опрезан, не би сагрешио, 298 Бог је свуда присутан, 300 Није ти допуштено да будеш плашљив, 301 Нипошто не буди немаран, 303 Недоличне помисли потичу од лукавога, 304 Ономе ко се моли непријатељ не приступа, 305 Будите трпељиви до самога краја, 306 Буди опрезан да не паднеш у униније, већ - захваљуј Богу, 308 Немој гледати само на видљиве ствари, већ погледај и на оне вечне, 309 Буди одважан и храбар, 310 Нека нико не буде малодушан у борби, 312 Осуђивање се рађа из гордости, 314 Оно што ти чиниш је једна врста магије, 315 Нека твоја сећања буду у Царству Небеском, 317 Престанимо да гледамо на грехе других, 318 О другом доласку Господа Исуса Христа, 320 Царство Небеско с напором се осваја, 321 Врлина је велико благо, 322 Не скрећите ни лево ни десно, 323 Сачувајте трпљење, веру и љубав, 324 О покајању, 325 Авај нама!, 326 Бог ће нас сачувати од такве бесмислице, 327 Трудите се да постанете светлост, 328 Труди се да задобијеш смирење и послушност, 329 О расуђивању и страху Божијем , 330 Рђави дани, 332 Онај ко је умро није изгубљен, него постоји и живи, 333 Бог узима вашу децу да би их сачувао, 335 Одагнај демона очајања далеко од себе, 338 Ништа није часније него борити се за веру, 340 Ако се покајемо и постанемо Божији пријатељи, Бог ће нам помоћи, 342 Будите постојани у правој вери и љубави, 343 Љубав и смирење никада не слабе, 344 Свети манастири - бедеми и тврђаве Хришћанства, 346 Наслов: Светлосник љубави Божије: Живот, поуке и чуда старца Филотеја Зервакоса Издавач: Светигора Страна: 352 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 14x20 cm Година издања: 2006 ИСБН: 978-86-7660-034-1

Autor - osoba Ćorlukić, Filip Naslov Tehnologija papira / Filip Ćorlukić ; [crteže izradili Branko Barlović, Zlatko Orban] Vrsta građe stručna monografija Jezik hrvatski Godina 1987 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Školska knjiga, 1987 (Zagreb : `Zagreb`) Fizički opis 305 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Barlović, Branko Orban, Zlatko (Broš.) Napomene Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Papir – Proizvodnja Sadržaj UVOD 11 1. Kratak historijski pregled 11 2. Suvremena proizvodnja papira 15 2.1. Sirovine 15 2.2. Pomoćna sredstva 17 2.3. Definicija i tehnološka shema 17 3. Klasifikacija i vrste papira i kartona 19 3.1. Pisaći papiri 20 3.2. Tiskovni papiri 20 3.3. Omotni papiri 22 3.4. Specijalni papiri 22 PRIPREMA VLAKNINE I PAPIROVINE 23 4. Raspuštanje sirovina 23 4.1. Priprema vlaknine 23 4.2. Raspuštači 23 4.3. Dopunski raspuštači 27 5. Mljevenje 30 5.1. Struktura celuloznog vlakna 32 5.2. Teorija mljevenja 34 5.2.1. Razvoj teorije mljevenja 34 5.3. Utjecaj mljevenja na svojstva papira 38 5.4. Mjerenje stupnja mljevenja 39 5.5. Utjecaj tehnoloških uvjeta na proces mljevenja 40 5.5.1. Temperatura 40 5.5.2. pH sredine 41 5.5.3. Radni tlak mljevenja i zazor između noževa 41 5.5.4. Konzistencija 42 5.5.5. Trajanje mljevenja 43 5.5.6. Utjecaj tehničke konstrukcije mlinova 43 5.6. Vrste mlinova 44 5.6.1. Holenderi 44 5.6.2. Konusni mlinovi 46 5.6.3. Mlinovi s diskom 48 5.7. Konfiguracija garnitura za mljevenje 52 5.8. Tehnološke sheme mljevenja 53 6. Pomoćna oprema 57 6.1. Kade i spremnici 57 6.2. Pročišćavanje 58 6.2.1. Visokokonzistentni pročistači 62 6.2.2. Konusni pročistači – centriklineri 63 1.3. Sortiranje 67 1.3.1. Ravni vibracijski sortirer 68 1.3.2. Tlačni vertikalni sortireri 69 1.3.3. Centrisorteri 70 1.4. Instrumentacija 72 1.5. Standardizirani grafički simboli 73 1.6. Mjerenje konzistencije 75 1.6.1. Mjerni pretvarač 75 1.6.2. Uređaji za mjerenje konzistencije 76 1.6.3. Optička mjerila konzistencije 81 1.7. Mjerenje stupnja mljevenja 82 7. Pripremanje pomoćnih sredstava 88 7.1. Keljenje 88 7.1.1. Činioci koji utječu na keljenje 89 7.1.2. Vrste keljiva 90 7.2. Punila 95 7.2.1. Vrste punila 96 7.2.2. Povezivanje punila u papiru 99 7.2.3. Utjecaj punila na svojstva papira 101 7.3. Bojenje papira 105 7.3.1. Osnovna fizikalna teorija boja 105 7.3.2. Klasifikacija bojila 108 7.3.3. Nijansiranje 110 7.3.4. Optička bjelila 111 7.3.5. Primjena bojila 112 7.3.6. Postupak bojenja papira 113 8. Tehnološke sheme pripreme 115 8.1. Papiri za vreće i kabelski papir 116 8.2. Kondenzatorski papir 117 8.3. Tehnološka shema pripreme za proizvodnju papira širokog asortimana 118 8.4. Linije priprema za višeslojne papire 119 8.5. Priprema i sortiranje vlaknine od otpadnog papira 120 8.6. Linija pripreme i primjena dispergatora 120 8.7. Odbojavanje papira 122 9. Priprema papirovine 124 9.1. Namješavanje komponenata 124 9.2. Strojna kada 126 9.3. Protočna nivo posuda 126 9.4. Natočno razrjeđivanje papirovine 128 9.5. Konstrukcije instalacija za natočno razrjeđivanje i pročišćavanje papirovine 130 STROJ ZA IZRADU PAPIRA (papir-stroj) 135 10. Mokri dio papir-stroja 137 10.1. Natok 137 10.1.1. Otvoreni tlačni natočnik 139 10.1.2. Zatvoreni natočnik 141 10.1.3. Neposredni natočnik 142 10.1.4. Difuzorski natočnici 142 10.1.5. Natočni otvor 145 10.2. Sitov dio papir-stroja 148 10.2.1. Prsni valjak 149 10.2.2. Prsni stol 149 10.2.3. Registarski valjci 150 10.2.4. Dehidratatorske letvice 152 10.3. Mokre odsisne komore 154 10.4. Tresalo 155 10.5. Odsisne komore 155 10.6. Eguter, vodeni tisak 160 10.7. Gaučna preša 161 10.8. Odsisni gaučni valjak 162 10.9. Odvajanje papirne trake 163 10.10. Reguliranje položaja sita 165 10.11. Formiranje višeslojnih papira 166 10.12. Okrugli odsisni farmeri 168 10.13. Formeri s dvostranim odsisavanjem 170 10.14. Prešanje 173 10.14.1. Konstrukcije preša 175 10.15. Pomoćni načini povećavanja suhoće papirne trake 180 11. Sušenje 185 11.1. Prijenos topline 189 11.2. Ostali činioci 191 11.3. Utjecaj svojstava papira na sušenje 192 11.4. Utjecaj sušenja na svojstva papira 193 11.5. Proračun sušnog dijela 195 11.5.1. Radna površina 195 11.5.2. Radna površina kao toplinski agregat 196 11.6. Različite izvedbe sušnog postrojenja 200 11.6.1. Jenki-tissue (sušno postrojenje) na jenki-stroju za izradu tissue papira 201 11.6.2. Sušno postrojenje za fluting papir 201 11.6.3. Sušno postrojenje za novinski (roto) papir 202 11.6.4. Sušne postrojenje za različite vrste kraft-papira 202 11.6.5. Sušno postrojenje za fine papire 203 11.6.6. Sušno postrojenje za kartone 204 11.7. Parni i kondenzacijski sustav 204 11.8. Sušni valjak 205 11.9. Reguliranje sušenja na postrojenjima sa zapornim parnim i kondenzacijskim sustavom 210 11.10. Nezaporni sustavi pare i kondenzata 212 11.11. Prijelaz u područje vakuuma 215 11.12. Stepenasti ili kaskadni sustav pare i kondenzata 218 11.13. Primjena termokompresora 224 11.14. Primjena termokompresora i kaskadni sustav 225 11.15. Cirkulacijski sustav 227 12. Otparavanje 230 12.1. Sušni pustovi 232 12.2. Ventilacija prostornih džepova u sušnoj komori 233 12.3. Ventilacijski sustav i rekuperacija topline 236 12.4. Ventilacijski priklopi 237 12.5. Sušni priklopi 241 13. Dopunska oprema 245 13.1. Ofsetna preša 245 13.2. Njemačka preša 245 13.3. Vruća preša 246 13.4. Postrojenje za povećanje istezljivosti papira 247 13.4.1. Mokri kalander 247 13.5. Preša za površinsko keljenje 247 13.6. Premazivanje 249 13.7. Hlađenje papirne trake 253 13.8. Strojni kalander 253 13.9. Vlaženje suhe papirne trake 257 13.9.1. Ovlaživač sa četkom 257 13.9.2. Ovlaživač s brizgalicama 257 13.9.3. Aeroraspršivač 258 13.10. Uzdužno rezanje papirne trake na papir-stroju 258 13.11. Namotavanje papirne trake 258 14. Pogon papir-stroja 261 DORADA I DOVRŠAVANJE 266 15. Dorada 266 15.1. Uvod 266 15.2. Satiniranje 267 15.2.1. Osnove teorije satiniranja 269 15.2.2. Vlažnost papira za satiniranje 271 15.3. Vrste superkalandera 274 15.3.1. Superkalander za formate 275 15.3.2. Friikcioni kalander 276 15.3.3. Utisni kalander 276 15.4. Ostale doradne operacije 278 15.4.1. Impregniranje papira 278 15.4.2. Kasiranje 279 16. Dovršenje proizvodnje 280 16.1. Kontrola i sortiranje 281 16.2. Premotao 282 16.3. Uzdužni rezač 282 16.4. Uzdužni bobinorezači 284 16.5. Iskorištavanje dijelova neispravnih kotura 284 16.6. Pakiranje 285 16.7. Odvaga 286 16.8. Poprečno rezanje — formati 286 16.9. Razvrstavanje (sortiranje) i brojenje 288 16.10. Suvremeni uzdužno-poprečni rezači 289 16.11. Pakiranje 289 DODATAK 293 17. Primjena suvremene instrumentacije i kompjutorsko vođenje proizvodnje papira 293 17.1. Osnovna rješenja primjene 293 17.2. Reguliranje vlažnosti papirne trake 295 17.3. Reguliranje gramature 298 17.4. Opći aspekti primjene 299 17.5. Financijski aspekti 301 17.6. Potpuna automatizacija proizvodnje 302 MG17 (N)

Veterinarska fiziologija obuhvata proučavanja mehanizama funkcionisanja svih sistema u organizu domaćih životinja. Ona je neophodna podloga za razumevanja stočarstva kao biologije gajenja životinja., a pored toga obezbeđuje zapažanje promena u funkciji pojedinih sistema u organizumu, odnosno, omogućava dijagnozu oboljenja kod životinja, tok i ozdravljenje. Sadržaj Predgovor UVOD (V. Stojić), 1 1. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA ORGANIZMA (V. Stojić), 3 Građa i funkcija ćelije, 3 Hemijski sastav ćelije, 4 Delovi ćelije i njihove funkcije, 6 Ćelijska membrana (plazma-membrana), 6 Endoplazmatski retikulum (er), 7 Goldžijev aparat (kompleks), 7 Lizozomi, 8 Mitohondrije, 8 Jedro, 9 Transport materija kroz ćelijsku membranu, 10 Difuzija, 11 Osmoza i osmotski pritisak, 13 Aktivni transport, 14 Transport makromolekula i partikula kroz membranu, 17 Homeostaza, 18 Parametri unutrašnje sredine, 19 Regulacijski sistemi homeostaze, 20 2. FIZIOLOGIJA KRVI (V. Stojić), 23 Opšte osobine krvi, 23 Hematokrit - hematokritska vrednost, 24 Boja krvi, 24 Specifična težina, 24 Sedimentacija eritrocita, 25 Viskoznost krvi, 26 Osmotska koncentracija i osmotski pritisak, 26 Onkotski - ili koloidoosmotski pritisak (konp), 27 Elektrohemijska reakcija krvi, 27 Puferi krvi, 28 Puferska uloga hemoglobina, 29 Alkalna rezerva, 30 Sastav krvi, 31 Neorganski sastojci krvi, 31 Organski sastojci krvi, 32 Uloge krvi, 32 Krvna plazma i krvni serum, 34 Sastav krvne plazme i krvnog seruma, 34 Neorganski sastojci, 35 Katjoni krvne plazme, 35 Anjoni krvne plazme, 36 Organski sastojci, 37 Belančevine krvne plazme i seruma, 37 Metode frakcionisanja belančevina, 38 Fiziološki značaj belančevina krvne plazme, 40 Neproteinski (preostali) azot, 42 Bezazotni sastojci krvne plazme, 42 Ćelijski elementi krvi, 43 Eritrociti, 43 Grada eritrocita, 45 Hemoliza, 45 Osmotska rezistencija, 46 Biohemijski sastav eritrocita, 46 Hemoglobin, 47 Fetalni hemoglobin, 47 Derivati hemoglobina, 48 Mioglobin (mišićni hemoglobin), 49 Metabolizam u eritrocitima, 50 2,3 dpg, 51 Eritropoeza, 51 Fiziologija leukocita, 53 Vrste leukocita i leukocitarna formula, 54 Granulociti, 54 Fiziologija agranulocita, 57 Fiziologija trombocita, 57 Poreklo i stvaranje (trombocitopoeza) trombocita, 59 Hemijski sastav i metabolizam trombocita, 59 Uloge trombocita u hemostazi, 59 Fiziologija hemostaze, 60 Fiziologija koagulacije krvi, 61 I - početak zgrušavanja krvi - stvaranje protrombinskog aktivatora, 63 II - pretvaranje protrombina u trombin, 64 III - pretvaranje fibrinogena u fibrin i stvaranje krvnog ugruška, 64 Fibrinoliza i razlaganje krvnog ugruška, 66 3. FIZIOLOGIJA IMUNITETA (IMUNOSTI) (V. Stojić), 67 Nespecifični imunitet, 68 Specifični imunitet, 70 Funkcionalna organizacija imunog sistema i ćelijska osnova imuniteta, 71 Uloga limfocita, 71 Vrste limfocita i njihovo poreklo, 72 T - limfociti, 72 B - limfociti, 74 Odgovor imunog sistema na antigen, 75 Ćelijski imuni odgovor, 78 Humoralni imuni odgovor, 80 Primarni i sekundami imuni odgovor, 81 Fiziologija antitela, 82 Struktura molekula imunoglobulina, 83 Regioni, domeni i fragmenti imunoglobulina, 83 Antigene specifičnosti (antigenski marked) imunoglobulina, 86 Imunoglobulini g klase (igg), 88 Imunoglobulini m (igm), 88 Imunoglobulini a (iga), 89 Imunoglobulini e (ige), 90 Imunoglobulini d (igd), 91 Reakcije antigena i antitela, 91 Sekundarne manifestacije reakcije antigen-antitelo, 92 Stanja hiperosetljivosti - alergije, 95 Anafilaksa, 95 Alergijske reakcije izazvane antigen-antitelo kompleksima (imuni kompleksi), 97 Alergija izazvana citotoksičnim antitelima, 98 Alergijske reakcije izazvane ćelijskim imunitetom, 99 Krvne grupe, 100 Četiri glavne grupe sistema 0-A-B, 101 RH - sistem, 102 Sistemi krvnih grupa kod domaćih životinja, 103 4. FIZIOLOGUA SRCA (V. Stojić), 105 Struktura miokarda, 107 Bioelektrična svojstva srčanog mišića, 108 Potencijal mirovanja membrane i akcioni potencijal, 108 Ponašanje po zakonu “sve ili ništa”, 110 Franck-Starlingov zakon, 110 Refraktarnost srčanog mišića, 110 Ishrana i metaboličke karakteristike, 111 Automatizam i širenje impulsa u srcu, 112 Atrioventrikularni (AV) čvor i hisov snop, 113 Elektrokardiogram, 114 Tok struje oko srca za vreme jedne aktivacije i kontrakcije, 114 Registrovanje EKG-a, 115 Standardni odvodi sa ekstremiteta, 116 Pojačani unipolarni odvodi sa ekstremiteta, 117 Odvodi sa grudnog koša (prekordijalni odvodi), 118 Normalan elektrokardiogram, 118 Elektrokardiografija kod domaćih životinja, 120 Srčana revolucija - revolutio cordis, 120 Sistolni i minutni volumen, 124 Srčani tonovi, 126 Inervacija srca i regulacija rada, 127 Autoregulacija srčanog rada, 127 Nervna regulacija srčanog rada, 128 Fiziologija cirkulacije, 130 Grada krvnih sudova, 132 Biofizika cirkulatomog sistema, 132 Cirkulacija u arterijskom delu sistema, 137 Arterijski pritisak, 137 Metode merenja krvnog pritiska, 139 Regulisanje arterijskog pritiska, 141 I. sistem brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Nervni mehanizmi brze kontrole arterijskog pritiska, 141 Humoralni mehanizmi za brzu kontrolu arterijskog pritiska, 144 II. sistem dugoročne regulacije arterijskog pritiska, 144 Arterijski puls, 144 Kapilarna cirkulacija, 146 Razmena materija kroz kapilarni , 149 Regulacija mikrocirkulacije, 151 Cirkulacija u venama, 152 Venski puls, 153 Specifičnosti krvotoka pluća i bubrega, 154 Krvotok pluca, 154 Krvotok bubrega, 154 Limfa i limfotok, 155 Slezina i njene funkcije, 157 5. FIZIOLOGIJA DISANJA (M. Lazarević) , 159 Grada disajnih organa, 161 1. Vazdušni putevi, 161 2. Pluća (pulmo), 165 3. Grudni koš, 166 4. Respiratorni mišići, 166 5. Aferentni i eferentni nervi i krvni sudovi, 168 6. Nervni respiratorni centri, 168 Ventilacija pluća, 168 Izračunavanje mrtvog prostora, 170 Plućni volumeni i kapaciteti, 171 Frekvenca disanja, 173 Tipovi disanja, 173 Odnos inspirijuma i ekspirijuma, 174 Ventilaciono-perfuzioni količnik, 174 Grada respiratorne membrane, 174 Razmena gasova u plućima i tkivima, 175 Razmena gasova izmedu alveolarnog vazduha i krvi, 177 Transport gasova u krvi, 177 Razmena gasova u tkivima, 181 Regulacija disanja, 182 Respiratorni centri, 183 1. Nervna kontrola disanja — regulatorni uticaj n. vagusa (hering-breuerov refleks).186 2. Humoralna kontrola disanja, 187 3. Uticaj arterijskog i venskog krvnog pritiska, 187 4. Uticaj centra za termoregulaciju, 188 5. Uticaj fizičkog rada na respiratorne centre, 188 6. Uticaj kore velikog mozga, 188 Zaštitni refleksi sa respiratomih sluzokoža, 188 Kašalj (tusis), 189 Kijanje (sternutatio), 189 Uticaj nadmorske visine i sniženog atmosferskog pritiska, 189 Uticaj povećanog atmosferskog pritiska, 189 Disanje fetusa, 190 Opisni termini u fiziologiji disanja, 190 Disanje riba, 191 Disanje ptica, 192 6. FIZIOLOGIJA DIGESTIVNIH ORGANA (M. Vapa, V. Stojić), 199 Varenje hrane i resorpcija, 199 Digestivni trakt, 201 Glad, 202 Hiperglikemija - centar za sitost - inhibicija centra za glad, 203 Žeđ, 204 Varenje u ustima, 204 Uzimanje hrane i tcčnosti, 205 Žvakanje hrane, 205 Lučenje pljuvačke, 206 Uloga pljuvačke, 207 Mehanizam lučenja pljuvačke, 208 Gutanje hrane (deglutitio), 209 Kretanje hrane i tečnosti kroz jednjak, 211 Nervna regulacija gutanja, 212 Varenje u želucu, 212 Varenje u želucu monogastričnih životinja, 212 Sastav želudačnog soka, 214 Lučenje i uloge hlorovodonične kiseline, 216 Regulacija lučenja želudačnog soka, 217 Pokreti želuca, 220 Punjenje želuca, 221 Pražnjenje želuca, 222 Nervna regulacija pokreta želuca, 222 Povraćanje (vomitus, emesis), 223 Želudačno varenje kod mladih životinja, 224 Varenje hrane u želucu odraslih životinja, 224 Varenje u želucu preživara, 226 Jednjački (ezofagealni, retikulami) žleb, 227 Građa i kapacitet predželuđaca, 229 Pokreti predželudaca, 232 Pokreti kapure i buraga, 232 Pokreti listavca, 234 Pokreti sirišta, 234 Nervna regulacija pokreta predželudaca, 234 Brzina prolaska hrane kroz predželuce, 235 Preživanje (ruminatio), 236 Nervna regulacija preživanja, 239 Fiziološki značaj preživanja, 239 Stvaranje gasova i podrigivanje, 240 Timpanija (nadun), 242 Mikroorganizmi predželuđaca, 243 Bakterije buraga, 245 Protozoe buraga, 245 Gljivice buraga, 249 Razlaganje ugljenih hidrata, 250 Metabolizam proteina, 252 Značaj rastvorljivosti proteina u ishrani preživara i potrebe u proteinima kod visokoproduktivnih grla, 254 Reakcije bakterijske sinteze, 256 Sinteza vitamina, 257 Metabolizam lipida, 258 Varenje hrane u tankim crevima, 259 Crevni sok, 263 Pankreasni sok, 266 Žuč, 268 Zučne boje, 269 Regulisanje lučenja žuči i pražnjenja žučne kese, 272 Varenje u tankim crevima, 272 Varenje u debelim crevima, 276 Pokreti creva, 278 Pokreti tankih creva, 279 Pokreti debelih creva, 280 Defekacija, 282 Vreme prolaska hrane kroz digestivni trakt, 282 Izmet (feces), 283 Resorpcija, 283 Olakšana difuzija, 285 Resorpcija hranljivih materija, 286 Resorpcija u tankim crevima, 287 Resorpcija proteina i nukleinskih kiselina, 288 Resorpcija ugljenih hidrata, 289 Resorpcija masti, 291 Resorpcija vitamina, 293 Resorpcija vode i mineralnih materija, 294 Resorpcija mineralnih materija, 295 Resorpcija u debelim crevima, 297 Parenteralna resorpcija, 298 Resoipcija u predželucima preživara, 298 Jetra i njena uloga u organizmu, 300 Fiziološka uloga jetre, 303 Metabolička uloga jetre, 305 Ostale uloge jetre, 307 Varenje kod peradi, 307 Varenje u želucu, 309 Varenje u crevima, 311 7. ENERGETSKII KVANTITATIVNI METABOLIZAM (V. Stojić), 314 Određivanje kalorijske vrednosti hrane, 315 Respiratorni količnik, 316 Merenje energetskog prometa, 316 Direktna kalorimetrija, 316 Indirektna kalorimetrija, 317 Osnovni energetski promet ili bazalni metabolizam, 319 Izračunavanje bazalnog metabolizma, 320 Izračunavanje površine tela, 320 Faktori koji utiču na bazalni metabolizam, 321 Bilans ishrane, 323 Ukupna energija hrane, 323 Bilans ugljenika, 324 Bilans azota, 325 Obrok ishrane, 326 Metabolizam vode, 327 Metabolizam mineralnih materija, 329 Metabolizam natrijuma, 331 Metabolizam kalijuma, 332 Metabolizan hlorida i bikarbonata, 332 Metabolizam kalcijuma, 333 Metabolizam magnezijuma, 335 Metabolizam fosfora, 336 Metabolizam sumpora, 336 Metabolizam mikroelemenata, 337 Metabolizam gvožđa, 337 Metabolizam bakra, 339 Metabolizam joda, 340 Metabolizam mangana, 341 Metabolizam molibdena, 341 Metabolizam kobalta, 341 Metabolizam cinka, 342 Metabolizam selcna, 342 8.TEMPERATURA TELA I TERMOREGULACIJA (V. Stojić)—, 344 Normalna telesna temperatura, 344 Mehanizmi za regulaciju lelesne temperature, 346 Mehanizmi koje aktivira hladnoća, 346 Mehanizmi koje aktivira toplota, 348 Centri za termoregulaciju i hipotalamusni termostat, 349 Porcmećaji temperature tela, 350 9. VITAMIN! (M. Lazarević), 351 Uvod, 351 Podela vitamina, 354 Liposolubilni vitamini, 354 Vitamin A (retinol, akseroftol, antikseroftalmički vitamin), 355 Vitamin D (kalciferol, antirahitični vitamin), 357 Vitamin E (tokoferol, antisterilitetni vitamin), 360 Vitamin K (filohinon, antihemoragički vitamin), 362 Liposolubilni vitaminoidi, 363 Esencijalne masne kiseline (vitamin F), 363 Hidrosolubilni vitamini, 364 Vitamin B1 (tiamin, aneurin, anti beri-beri vitamin), 364 Biološka uloga u organizmu, 365 Deficit vitamina , 366 Vitamin B2 (riboflavin, laktoflavin), 367 Biološka uloga u organizmu, 368 Vitamin PP (protivpelagrički vitamin, niacin, amid nikotinske kiscline), 369 Bioloska uloga u organizmu, 370 Vitamin B6 (piridoksin), 371 Pantotenska kiselina, 373 Biološka uloga u organizmu, 373 Folna kiselina (pteroil-glutaminska kiselina, foliacin), 375 Cijanokobaltamin (vitamin B12), 376 Biotin (vitamin H), 378 Vitamin C (1 - askorbinska kiselina), 379 Hidrosolubilni vitaminoidi, 380 Holin, 381 Para-aminobenzoeva kiselina (pabk), 381 Orotska kiselina (vitamin bl3), 382 Pangamska kiselina (vitamin b 15), 382 10. STVARANJE IIZLUČIVANJE MOKRAĆE (V. Stojić), 384 Bubrezi, grada i funkcija, 384 Funkcionalna anatomija bubrega, 384 Nefron, 385 1. Ekskreciona funkcija bubrega, 387 Filtracija u glomerulu - stvaranje primarne mokraće, 387 Funkcije tubulskog dela nefrona, 389 Mehanizam tubulske reapsorpcije i sekrecije, 390 2. Koncentraciona i diluciona sposobnosl bubrega, 393 Bubrežni mehanizam za izlučivanje razređene mokraće, 394 3. Uloga bubrcga u održavanju acido-bazne ravnoteže, 396 Sekrecija vodonikovih jona u tubulima, 397 4. Endokrina uloga bubrega, 399 Metode za funkcionalno ispitivanje bubrega, 402 Klinički pregled mokraće, 402 Klirens plazme (clearence), 403 Fiziologija mokraćne bešike, 404 11. FIZIOLOGIJA KOŽE (V. Stojić), 407 Opšte osobine kože, 407 12. MLEČNA ŽLEZDA (GL. MAMMARIA, GL. LACTIFERA) (V. Stojić, D. Gledić), 410 Broj i građa mlečnih žlezda, 410 Krvotok, limfotok i inervacija mlečnih žlezda, 411 Razviće mlečne žlezde, 412 Lučenje mleka, 413 Sekrecija mleka u acinuse žlezde, 413 Fiziologija kolostruma, 415 Kontrola lučenja mleka, 416 Izlučivanje mleka, 417 Trajanje laktacije i faktori koji utiču na intenzitet laktacije, 419 13. HUMORALNA REGULACIJA FUNKCIJA (D. Gledić, V. Stojić), 420 Uvod, 420 Pojam i definicija hormona, 421 Hemizam i metabolizam hormona, 421 Određivanje koncentracije hormona, 423 Mehanizam delovanja hormona, 425 Proteinski hormoni, 425 Steroidni hormoni, 429 Regulatorni mehanizmi, 431 Endokrine žlezde, 432 Principi neurosekrecije, 433 Hipotalamus, 433 Hipoiiza, 436 Opšte osobine, 436 Adenohipofiza, 437 Pars distalis, 438 Somatotropni hormon, 438 Metabolička delovanja hormona rasta, 440 Kontrola lučenja STH, 441 Prolaktin, 442 Adrenokortikotropni hormon, 443 Uloga ACTH, 444 Regulacija lučenja ACTH, 445 Tireotropni hormon, 445 Gonadotropni hormoni, 446 Pars tuberalis, 449 Pars intermedia, 449 Kontrola funkcije adenohipofize, 450 Neurohipofiza, 452 Pars nervosa, 452 Transport i lučenje adh i oksitocina, 452 Struktura i funkcija adh, 453 Struktura i funkcija oksitocina, 454 Epifiza, 455 Uloga epifize u organizmu, 456 Hormoni epifize, 457 Štitasta žlezda, 459 Siiiteza tireoglobulina, 460 Sinteza hormona štitaste žlezde, 461 Lučenje i transport hormona štitaste žlezde, 462 Metabolizam hormona štitaste žlezde, 464 Mehanizam delovanja i biološki efekti hormona štitaste žlezde, 465 Odnos t4 i t3 i kateholamina, 467 Regulacija aktivnosti štitaste žlezde, 468 Poremećaji funkcije štitaste žlezde (hiper i hipotireoidizam), 469 Sinteza kalcitonina, 470 Lučenje CT, 471 Regulacija lučenja CT, 472 Paraštitaste žlezde, 472 Biosinteza i lučenje pth, 473 Metabolizam pth, 474 Biološki efekti pth, 474 Mehanizam delovanja pth, 478 Kontrola lučenja pth, 478 Endokrini deo gušterače, 479 Struktura, biosinteza i lučenje insulina, 480 Metabolizam insulina, 481 Biološki efekti insulina, 481 Mehanizam delovanja insulina, 485 Regulacija lučenja insulina, 485 Biosinteza i lučenje glukagona, 487 Biološki efekti glukagona, 488 Biosinteza i lučenje somatostatina, 489 Pankreatični polipeptid, 490 Nadbubrežne žlezde, 490 Kora nadbubrežnih žlezda, 491 Stmktura, sinteza i lučenje korlikostcroida, 492 Metabolizam kortikosteroida, 493 Biološki efekti mineralokortikosteroida, 494 Regulacija lučenja aldoslerona, 495 Biološki efekti glukokortikosteroida, 496 Glukokortikosteroidi i otpornost na stres, 500 Regulacija lučenja glukokortikosteroida, 501 Polni hormoni nadbubrežnih žlezda, 501 Srž nadbubrežnih žlezda, 502 Biosinteza, lučenje i metabolizam kateholamina, 502 Biološki efekti kateholamina, 503 Mehanizam delovanja kateholamina, 505 Regulacija aktivnosti srži nadbubrežnih žlezda, 506 Polne žlezde, 506 Zenske polne žlezde - jajnici, 506 Ovarijalni ciklus, 506 Endokrina funkcija jajnika, 508 Biosinteza, lučenje i metabolizam estrogena, 508 Biološki efekti estrogena, 510 Biosinteza, lučenje i metabolizam progesterona, 511 Bioloski efekti progesterona, 512 Kontrola lučenja estrogena i progesterona, 513 Biosinteza ostalih hormona u jajnicima, 513 Endokrina uloga posteljice, 514 Muške polne žlezde - semenici, 516 Spermatogeneza, 516 Endokrina uloga semenika, 518 Biosinteza androgena, 519 Kontrola lučenja testosterona, 521 Difuzni endokrini sistem, 525 Gastrin, 526 Sekretin, 526 Holecistokinin-pankreozirnin (CCK-PZ ili CCK), 526 Vasoaktivni intestinalni peptid (VIP), 527 Gip, 527 Somatostatin, 527 Glukagon (enteroglukagon), 527 Motilin, 528 Neurotenzin, 528 Supstanca P (SP), 528 Bombezin, 528 Apud koncept (apud sistem), 529 Ostali organi sa endokrinom ulogom, 529 Bubrezi, 530 Srce, 530 Lokalni hemijski medijatori, 530 Eicosanoidi, 531 Interakcija neuroendokrinog i imunog sistcma, 533 14. POTENCUAL MIROVANJA MEMBRANE IJONSKI KANALI (V. Stojić) , 535 Jonski kanali membrane, 536 Potencijal mirovanja membrane, 540 15. FIZIOLOGIJA MIŠIĆA (V. Stojić), 544 Fiziologija skeletnih mišića, 545 Hemijski sastav mišića, 545 Stmktura skeletnih mišića, 546 Struktura mišićne ćelije (vlakna), 547 Sarkoplazmatski retikulum, 550 Molekulske karakteristike kontraktilnih miofilamenata, 552 Opšte osobine poprečno-prugastih mišića, 555 Inervacija skeletnog mišića i fiziologija perifeme sinapse, 556 Fiziološka anatomija nervno-mišićne sinapse, 557 Prenošenje (transmisija) impulsa u neuromišićnoj sinapsi, 559 Supstance koje utiču na transmisiju impulsa u perifernoj sinapsi, 560 Bioelektrične i biofizičke promene u mišiću i mehanizam mišićne kontrakcije, 561 Jačina mišićne kontrakcije i stepen preklapanja aktinskih i miozinskih filamenata.564 Uticaj opterećenja mišića na snagu mišićne kontrakcije, 565 Zavisnost brzine kontrakcije od opterećenja mišića, 565 Izvor energije za mišićnu kontrakciju, 566 Kiseonički dug, 567 Vrste mišićnih kontrakcija, 568 Tipovi mišićnih vlakana, 571 Fiziologija glatkih mišića, 572 Građa glatkih mišića, 572 Tipovi glatkih mišića, 575 Inervacija glatkih mišića, 576 Uticaj lokalnih humoralnih faktora i hormona na aktivnost visceralnih mišića, 577 Bioelektrične pojave glatkih mišića, 578 16. F1ZIOLOGUA NERVNOG SISTEMA (Natalija Fratrić, V. Stojić), 582 Funkcionalna organizacija nervnog sistema, 583 Ćelijska osnova nervnog sistema, 584 Aksoplazmatski transport, 585 Podela i osobine perifernih nerava, 586 Bioelektrična svojstva perifernih nerava, 588 Glija ćelije, 591 Neurotransmiteri, 592 Fiziologija neuropeptida, 593 Fiziologija centralne sinapse, 594 Fiziološka građa centralne sinapse, 595 Ekscitacija i inhibicija neurona u centralnoj sinapsi , 596 Fiziologija receptora, 599 Receptorski ili generatorski potencijal, 600 Fiziologija bola, 601 Visceralnibol , 603 Fiziologija kičmene moždine (medulla spinalis), 605 Sprovodna funkcija kičmene moždine, 606 Produžena moždina (medulla oblongata), 608 Talamus, 609 Kora velikog mozga, 612 Senzitivna kora velikog mozga, 614 Motorni nervni sistem , 616 Refleks, 618 Neki važniji refleksi domaćih životinja, 619 Miotatički refleks, 619 Mišieno vreteno, 620 Kornealni refleks, 624 Pupilarni refleks, 624 Motorna kora velikog mozga, 625 Motorni sistem preciznih voljnih pokrela (piramidni sistem), 628 Ekstrapiramidni sistem, 630 Mali mozak-cerebellum, 631 Bazalne ganglije, 636 Retikularna formaeija, 639 Limbusni sistem, 642 Funkcije limbusnog sistema, 644 Autonomni nervni sistem, 646 Simpatikusni nervni sistem, 646 Parasimpatikusni nervni sistem, 649 Opšte funkcije autonomnog nervnog sistema, 650 Receptori autonomnog nervnog sistema, 652 Funkcija srži nadbubrežnih žlezda, 656 „Alarm11 ili stress-reakeija simpatičkog nervnog sistema, 657 Hipotalamus, 658 Funkcije hipotalamusa, 659 Budno stanje i san, 664 Spavanje, 667 Sporotalasno spavanje ili ne - REM spavanje, 668 RHM spavanje ili paradoksalni san, 669 Viša nervna delatnost , 670 Pamćenje, 671 Kraikotrajno pamćenje, 672 Dugotrajno pamćenje, 673 Učenje, 674 Krvno-moždana i krvno-likvorna barijera, 677 Cerebrospinalna tečnost, 678 17. FIZIOLOG1JA ČULA (Danijela Kirovski), 681 Čulo mirisa, 681 Glavni olfaktivni sistem, 682 Pomoćni olfaktivni sistem, 685 Receptori čula mirisa, 686 Prenos signala mirisa u centralni nervni sistem, 688 Čulo ukusa, 689 Receptori čula ukusa, 691 Prenos signala ukusa u centralni nervni sistem, 695 Čulo sluha, 696 Funkcionalna anatomija uha, 697 Puž (cochlea), 701 Prenos signala zvuka u centralni nervni sistem, 704 Lokalizacija izvora zvuka, 705 Karakteristike čula sluha kod ptica, 706 Čulo ravnoteže, 707 Polukružni kanali, 707 Otolitni organi (utrikulus i sakulus), 710 Obrada informacije o ravnoteži u višim delovima centralnog nervnog sistema, 711 Čulo vida, 712 Očna jabučica, 713 Optički sistem oka, 716 Akomodacija oka, 718 Retina, 721 Fotoreceptori, 722 Nervni putevi vida, 726 Razlikovanje boja - Kolorni vid, 727 Vidno polje i pokreti očiju kod domaćih životinja, 72 Naslov: Veterinarska fiziologija Izdavač: Naučna KMD Strana: 753 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 19,5 x 26 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-6021-028-1

Opis Proizvoda „Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Broj strana: 350 Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija KARPOS 2020 SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

Ovaj udžbenik u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. U stomatološkoj praksi postoji veliki napor da se rad u stomatologiji učini potpuno bezbolnim, s obzirom na veliki strah pacijenata od stomatološke ordinacije koji još uvek postoji. Ovaj strah se može suzbiti, u najvećem broju slučajeva, uspešnom primenom lokalne anestezije, jer, ako se lokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. Svrha ove knjige je da ukaže na mogućnost da se bol u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Sadržaj LJ.T. Predgovor I POJAM BOLAIMOGUĆNOSTINJEGOVOG SUZBIJANJA 1. LJ.T. Neuroanatomija i neurofiziologija bola • Anatomska osnova bolnog iskustva • Fiziologija bola 2. LJ.T. Mogućnosti suzbijanja bola i anksioznosti 20 • Suzbijanje postojećeg bola sa kojim se pacijent javlja stomatologu .... 21 • Suzbijanje bola koji predviđena intervencija može da izazove 21 • Suzbijanje postoperativnog bola 23 3. LJ.T. Izbor optimalnog metoda suzbijanja bola u stomatologiji 24 • Faktori koji utiču na izbor metoda suzbijanja bola 25 • Osnovne karakteristike pojedinih metoda suzbijanja bola u stomatologiji . . . 31 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 33 II LOKALNA ANESTEZIJA 4. B.B. Anatomska razmatranja relevantna za primenu lokalne anestezije 37 • Osteologija gornje vilice 37 • Osteologija donje vilice 39 • Inervacija gornje i donje vilice 42 • Vaskularizacija orofacijalnog predela od značaja za anesteziju u stomatologiji . . 49 5. B.B. Lokalni anestetički rastvori 52 • Sastav lokalnih anestetičkih rastvora 52 • Klinički aspekti lokalne anestezije 54 • Lokalni anestetici 56 • Vazokonstriktori 63 • Ostali sastojci lokalnih anestetičkih rastvora 68 6. R.D. Pribor za primenu lokalne anestezije 69 • Pribor za izvođenje lokalne anestezije 69 • Osnovi injekcione tehnike 73 • Vrste lokalne anestezije 77 7. R.D. Tehnike infiltracionih (terminalnih) anestezija 80 • Tehnike terminalnih anestezija u gornjoj vilici 80 • Terminalna anestezija gornjeg zubnog spleta (pleksus anestezija) .... 80 • Submukozna anestezija gingive sa palatinalne strane 81 • Tehnike terminalnih anestezija u donjoj vilici 82 • Terminalna anestezija donjeg zubnog spleta u prednjem delu mandibule . . 82 • Submukozna anestezija u predelu lingvalnog sulkusa 83 • Submukozna anestezija u predelu bukalnog forniksa 84 • Tehnike terminalnih anestezija koje mogu da se primene u obe vilice . • Intraperiodontalna anestezija . • Intraseptalna anestezija • Intraosealna anestezija • Papilarna anestezija • Intrapulpna anestezija 8. R.D. Tehnike sprovodnih (blok) anestezija • Periferne sprovodne anestezije za rad u gornjoj vilici • Sprovodna anestezija za zadnje gornje zubne grane maksilarnog nerva (ruber-anestezija) 90 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane infraorbitalnog nerva (infraorbitalna anestezija) ^j • Sprovodna anestezija za nosnonepčani živac («. nasopalatinus) .... 94 • Sprovodna anestezija za veliki (prednji) nepčani živac (n. palatinus major s. anterior) 94 • Sprovodna anestezija za prednje i srednje gornje zubne grane (nn. alveolares superiores anteriores et mediales) palatinalnim pristupom . . 95 > Periferne sprovodne anestezije za rad u donjoj vilici % • Sprovodna anestezija donjeg zubnog i jezičnog živca („mandibularna anestezija”) . 96 • Sprovodna anestezija jezičnog nerva (n. lingualis) 104 • Sprovodna anestezija obraznog nerva (n. buccalis) 104 • Sprovodna anestezija bradnog i sekutićnog nerva (n. mentalis i n. incisivus) . . 105 • Centralne sprovodne anestezije 106 • Sprovodna anestezija stabla gornjoviličnog nerva („subbazalna anestezija" gornjoviličnog nerva) 106 • Sprovodna anestezija stabla donjoviličnog nerva („subbazalna anestezija“ donjoviličnog nerva) 108 9. B.B. Primena lokalne anestezije u pojedinim stomatološkim disciplinama .... 109 10. B.B. Lokalna anestezija kod pacijenata s medicinskim rizikom 113 11. LJ.T./R.D. Komplikacije lokalne anestezije 117 • Lokalne komplikacije lokalne anestezije 120 • Komplikacije opšteg karaktera 127 • Dijagnostika i lečenje sistemske anafilaktičke reakcije u stomatološkoj ambulanti . 134 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 136 IIISEDACIJA 12. LJ.T. Primena sedacije u stomatologiji 141 • Pojatn sedacije , • 141 • Ciljevi i pogodnosti primene farmakosedacije 142 • Indikacije i kontraindikacije 144 • Pregled pacijenta pre sedacije 144 • Monitoring u toku sedacije 147 13. LJ.T. Tehnike sedacije 148 • Intravenska sedacija 148 • Ostali načini primene 161 14. LJ.T. Izbor najpogodnije tehnike sedacije u stomatologiji 168 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 171 IV OPŠTA ANESTEZIJA 15. R.M. Opšta anestezija 175 • Definicija i karakteristike opšte anestezije 175 • Pripreme za opštu anesteziju 175 • Izvođenje opšte anestezije 177 • Komplikacije opšte anestezije 183 16. R.M. Specifičnosti opšte anestezije za operacije u usnoj duplji 185 • Endotrahealna intubacija 185 17. R.M. Stomatološke intervencije u opštoj anesteziji kod hendikepiranih osoba . . .188 • Pojam hendikepiranosti 188 • Klasifikacija hendikepiranosti 188 • Specifičnosti primene opšte endotrahealne anestezije kod osoba sa mentalnim hendikepom 188 • Izvođenje opšte endotrahealne anestezije 189 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 192 V ZASTOJ SRCAI REANIMACIJA 18. R.M. Zastoj srca kod odraslih 195 • Definicija 195 • Etiologija 195 • Dijagnoza 196 • Terapija 196 • Neka erička pitanja u vezi sa kardiopulmonalnom reanimacijom .... 200 19. R.M. Zastoj srca kod dece 201 • A) deca do jedne godine starosti 201 • B) deca od 1 - 8 . Godine starosti 201 • Najčešće greške u postupku reanimacije 202 20. R.M. Defibrilacija 203 Literatura i preporuke za detaljnije informacije 206 ***** Predgovor Ovo je prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, čija koncepcija u potpunosti prati plan i program nastave istoimenog predmeta na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Ovaj tekst je prirodni nastavak težnje da se ova problematika, inače veoma bitna za odvijanje savremene stomatološke prakse, izdvoji i posebno obradi, tako da se zainteresovanima omogući potpuna informacija o problematici suzbijanja bola u stomatološkoj praksi. Stoga je razumljivo da se ukazala potreba revidiranja teksta koji je publikovan još pre nešto više od 20 godina, dakle u prošlom veku (!), pod naslovom Anestezija u stomatologiji, koji je, razumljivo, imao veliki broj izdanja. Taj tekst je napisan pre nego što je i stvorena zamisao da se ova problematika obrađuje na studijama stomatologije kao poseban predmet (1990. godine), a kada je takva zamisao i osrvarena(1997. godine), veoma je korisno poslužio studentima da savladaju materiju ove problematike i uspešno pripreme ispit. Sve do današnjih dana. U međuvremenu, mnogo stavova se promenilo u svim delatnostima stomatologije. lako ne bih imao smelosti da promene u oblasti anestezije u stomato- logiji poredim sa promenama na području stomatoloških materijala ili dentalne implantologije, ipak ove promene, nesporno, iziskuju novi tekst koji če, opet, u potpunosti biti usaglašen ne samo sa današnjim shvatanjima, već i sa planom i programom nastave ovog predmeta na stomatološkim fakultetima. Jer, i u domenu lokalne anestezije u stomatologiji, u poslednjih 20 godina, načinjeni su brojni pomaci koji su doprineli, i konstantno doprinose, da je postupak lokalne anestezije, verovatno, jedan od najbezbedniji postupaka u stomatologiji uopšte! Pri tom, današnje preskripcije lokalnih anestetika amidnog tipa, zavisno od koncentracije lokalnog anestetika i prisustva i vrste vazokonstriktora, kao i njegove koncentracije, omogućavaju optimalan izbor lokalnog anestetičkog rastvora u svakoj situaciji i, što je isto tako važno, potpuno bezbolan rad. Ovome doprinosi i znatno usavršen i sofisticiran pribor koji i primenu lokalne anestezije čini gotovo bezbolnom. Značaj napora da se rad u stomatoiogiji učini potpuno bezbolnim tim je veći što je strah od stomatološke ordinacije u pacijenata (i ne samo na ovim prostorima) još uvek veliki. Ovaj strah se najjednostavnije, u najvećem broju slučajeva, može suzbiti uspešnom primenom lokalne anestezije. Jer, ako selokalni anestetik aplikuje u neposrednoj blizini senzitivnog nerva, prenos bolnih impulsa ka centralnom nervnom sistemu se u potpunosti prekida i bol uspešno suzbija. U nekim slučajevima, međutim, može postojati problem da se upravo taj cilj postigne. Cilj ove knjige je upravo da ukaže na mogućnosri da se boi u stomatološkoj ordinaciji suzbije i u situacijama kada to nije jednostavno. Ako se ima u vidu da je potpuno bezbolan rad apsolutni zahtev savremene stomatologije, jasno je zašto smatram da ovom segmentu stomatologije treba pokloniti punu pažnju u edukaciji stomatologa. U želji da ovom problematikom zainteresujem što više svojih saradnika, i pre 20 godina, kada smo pripremili prvo izdanje Anestezija u stomatologiji, a i sada, kada pripremamo prvo izdanje knjige Stomatološka anesteziologija, značajnu po- moć su mi pružile mlađe kolege, koautori obe pomenute knjige. Od sadašnjih saradnika očekujem da će ovu problematiku još dugo predavati na redovnim i postdiplomskim studijama na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i da će je, tokom svoje nastavničke karijere, dalje usavršavati u skladu sa napretkom svetske stomatološke nauke i prakse. Ovom prilikom, želeo bih da se zahvalim i svima ostalima koji su pomogli ili omogućili da se ova knjiga, prvo izdanje udžbenika Stomatološka anesteziologija, pojavi u ovom obliku i učini dostupnom budućim studentima, a i stomatolozima uopšte. U Beogradu, Ljubomir Todorović februara 2012. redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu ***

Уместо предговора НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит. Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог”. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од опојних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру. У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо. Само наше постојање - зар није чудо над чудима?! Постојање свега у свим својим величанственим видовима - зар није чудо Божје?! Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити - зар није чудо Божје?! Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима - царује неко случајно бунцање природе?! - Не, никако. Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи. Отац наш небески. Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји. Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу - Богу. Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена - куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет - о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно. Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије. У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју - присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: У почетку створи Бо1 небо и земљу (1 Мој 1, 1). Не знамо, заиста, зашто и јкако уопште неки могу да прихвате свет без Бога. Као „природну смрт”. За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити. У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је добар, да је свети, да је праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо - „Оче наш”! Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна - зато што ми личимо на бесмртнога Бога, нашег Творца. Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојанг Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслог Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима. САДРЖАЈ БОГ, 9 ШТА ЈЕ БОГ, 9 ПУТ БОГОСПОЗНАЊА, 12 Природни пут богопознања, 12 Натприродни пут богопознања, 14 БОЖЈЕ ОТКРИВЕЊЕ О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЧОВЕКА, 16 Стварање света, 20 Невидљиви свет, 22 Стварање првих људи, 23 ПРВИ ЉУДИ У РАЈУ, 24 ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ, 26 КАИН И АВЕЉ, 29 ПОТОП, 31 О ПОБОЖНОМ АВРАМУ, 35 ПРОРОЦИ, 39 ОЧЕКИВАЊЕ СПАСИТЕЉА, 42 ПРАЗНИЦИ, 47 БОЖИЋ, Припрема за Божић, 48 Детињци, 50 Материце, 51 Оци, 51 Туциндан, 52 Бадњидан, 53 Бадњачка вечера, 58 Положајник, 62 Чесница, 63 КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА - БОГОЈАВЉЕЊЕ, 70 Богојављенска водица, 73 ХРИСТОВА НАУКА, 73 ВРБИЦА, 75 СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, 77 ВЕЛИКИ ПЕТАК, 80 ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - ВАСКРС, 85 Васкршња јаја, 94 Васкршњи тропар, 95 ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 96 СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА, 98 Духовско зеленило, 101 ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 104 КРСТОВДАН, 107 РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА, 109 ВАВЕДЕЊЕ, 111 БЛАГОВЕСТИ, 112 СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 113 УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 116 О ЦРКВИ, 119 ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ, 120 РАД СВЕТИХ АПОСТОЛА, 122 КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ЦРКВИ, 132 КРСНИ ЗНАК, 134 МОЛИТВА, 137 МОЛИТВА ГОСПОДЊА ОЧЕ НАШ, 142 СИМВОЛ ВЕРЕ, 145 ТРЕБА ЖИВЕТИ У ЦРКВИ И СА ЦРКВОМ, 150 БОЖЈИ ЗАКОН, 151 ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ, 151 ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ, 152 БЛАЖЕНСТВА, 154 СВЕТЕ ТАЈНЕ, 165 СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА, 166 Кумство, 170 Значај Свете тајне крштења, 172 Име новокрштенога, 174 СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 175 СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 177 СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЂА, 180 СВЕТА ТАЈНА БРАКА, 182 СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЂЕЊА, 186 СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, 187 СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 190 Нафора, 195 МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ, 197 Задушнице, 199 Читуље, 201 Парастоси, 202 СРБИ И ХРИШЋАНСТВО, 205 ПОКРШТАВАЊЕ СРБА, 205 Златно доба Немањића, 207 ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 209 СВЕТИ САВА, 214 СРПСКИ МУЧЕНИЦИ, 221 За Крст Часни и слободу златну, 221 СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ, 239 КРСНА СЛАВА, 241 Славска водица, колач, свећа, жито, вино, 246 МАЈКАМА, 252 ОЧЕВИМА, 257 САВЕТИ И УПУТСТВА, 258 Завет, 258 Аманет, 259 Заклетва, 259 Клетва, 260 Врачање, 260 Ношење медаљона, крстића, иконица, 261 Поклоничка путовања - хаџилуци, 262 Однос верника према секташима и припадницима друге вере, 263 Однос верника према безбожницима, 264 УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 266 ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 268 Грб, 268 Застава, 269 Језик и писмо, 269 СТЕПЕНИ ЈЕРАРХИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 272 ЈЕРАРХИЈА ХИРОТОНИЈЕ (РУКОПОЛОЖЕЊА), 272 Епископски степен, 273 Презвитерски чин, 274 Ђаконски чин, 278 ЈЕРАРХИЈА ЈУРИСДИКЦИЈЕ (УПРАВЕ) И ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА, 279 1) Јерархија јурисдикције у епископском чину, 280 Митрополит, 280 Патријарх, 281 2) Степен и одликовања у презвитерском чину, 282 Право ношења црвеног појаса, 282 Звање протонамесника, 283 Протојереј, 283 Протојереј-ставрофор, 285 3) Одликовања и степени у ђаконском чину, 286 Право ношења црвеноg појаса, 286 Протођакон, 286 4) Степени и одликовања свештенства монашког реда, 286 Синђел, 287 Протосинђел, 287 Игуман, 288 Архимандрит, 288 5) Степени и одликовања ђакона у монашком реду, 289 Право ношења црвеног појаса, 289 Архиђакон, 289 ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ, 291 ПОМЕСНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, 291 Константинопољска, Цариградска или Васељенска Патријаршија, 291 Александријска Патријаршија, 294 Антиохијска Патријаршија, 295 Јерусалимска Патријаршија, 297 Руска Православна Црква - Московска Патријаршија, 298 Руска Загранична Православна Црква, 300 Архиепископија парохија руске традиције Западне Европе, 302 Украјинска Православна Црква, 304 Белоруска Православна Црква - Егзархат, 304 Православна Црква Молдавије, 305 Православна Црква Латвије, 305 Православна Црква Естоније, 305 Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, 306 Румунска Православна Црква, 309 Бугарска Православна Црква, 311 Грузијска Православна Црква, 312 САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ, 313 Кипарска Православна Црква, Грчка Православна Црква - Јеладска Архиепископија, 314 Пољска Православна Црква, 315 Православна Црква Чешких земаља и Словачке, 315 Финска Православна Црква, 316 Синајска Архиепископија, 317 Православна Црква Америке, 318 Јапанска Православна Црква, 319 Албанска Православна Црква, 320 Кинеска Православна Црква, 321 ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, 322 Филиокве, 323 О безгрешном зачећу Пресвете Богородице, 324 О папској непогрешивости, 325 О Светим тајнама, 326 Папске индулгенције, 327 СЕКТЕ, 330 Адвентисти (суботари), 333 Баптисти, 337 Јеховини сведоци, 339 Православно - Старокатолички генерални викаријат светог Метода, 343 Покрет Харе-Кришна (Покрет за развијање „Кришнине свести”), 345 Трансцендентална медитација, 347 Шри Чинмој покрет, 348 Ошо Рајнеш, 349 Бихарска школа јоге, 349 Розенкројцери (Међународна школа Ружиног крста, седиште у Земуну), 350 Њу Ејџ - Ново доба, 350 Сатанисти, 351 ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, 353 Деда Милоје, 353 Милојко Креманац, 354 Видовњаци, 354 Астролози, 355 Биоенергетичари и надрилекари, 356 О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 359 ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, 359 СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ, 360 ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ, 362 ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 365 СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД, 368 ВЕЧНИ ЖИВОТ, 372 Наслов: Веронаука у кући: православна верска читанка, 15. допуњено издање Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 384 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 11,5x16 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-84799-29-8

Kompatibilni brend: Unirvezalan Kompatibilnost: Tablet do 12.9" Tip futrole: Ranac Elegantan kompaktan ženski ranac sa mekanim drškama, izradjen od visoko kvalitetne veštačke kože. U centralnom delu je odeljak za tablet do 12.9". Na prednjoj strani ranca se nalazi džep, kao i džep sa zadnje strana ranca idealan za odlaganje telefona. Karakteristike Boja proizvoda Bordo Kompatibilni brend Unirvezalan Kompatibilnost Tablet do 12.9" Materijal PVC free Tip futrole Ranac Deklaracija Model Gabol Network ranac za tablet 12.9" bordo Naziv i vrsta robe Futrole i maske za telefon Uvoznik Tačan podatak o uvozniku će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Zemlja porekla Tačan podatak o zemlji porekla će biti naveden na deklaraciji koju dobijate uz proizvod. Poslednje pregledani proizvodi (0) Gabol Network ranac za tablet 12.9" bordo 9.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.399 RSD (2) Beko CF 100 WN zamrzivač 25.882 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (0) Energy System Urban Box Supernova bluetooth zvučnik roze 7.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.999 RSD (0) Halnziye HY880 (303-0012) termalna pasta 2g 259 RSD MP cena (0) XLED LED cev jednostrana (022923) T8 10W 4000K 800 lumena 600mm sa dummy starterom 449 RSD MP cena (1) Caso Sous Vide B1310 SV 400 štap za kuvanje 11.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.699 RSD (0) 3G Print Skin Animal zaštitna maska za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 699 RSD MP cena (15) HP Victus 15-fb1006nia (8Q430EA) gejmerski laptop 15.6" FHD AMD Ryzen 5 7535HS 8GB 512GB SSD GeForce RTX2050 srebrni 111.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 100.199 RSD (0) Microsoft Windows Server CAL 2019 Device Engleski 1pk DSP OEI 5 Clt CAL 23.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.999 RSD (0) Nintendo (Switch) The Legend of Zelda: Skyward Sword HD igrica za Switch 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) ADATA DDR3 1600MHz 4GB (ADDX1600W4G11-SPU) memorija za desktop 2.599 RSD MP cena (6) Logitech MX Anywhere 2S grafit bežični laserski miš 4000dpi 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Apple iMac 24 M3 (MQRP3ZE/A) zeleni all-in-one 23.5" 4.5K Apple Octa Core M3 8GB 512GB SSD macOS 304.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 273.999 RSD (0) 3G Print Skin Gentle Rose Pattern zaštitna maska za iPhone 14 Pro Max 799 RSD MP cena (0) Vox TDM-710T mašina za sušenje veša 7kg 38.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.999 RSD (0) Apple iPhone 14 256GB beli mobilni 6.1" Hexa Core A15 Bionic 6GB 256GB 12Mpx+12Mpx Dual Sim 150.434 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 135.390 RSD (0) Dell OptiPlex 7010 Plus Micro (DES12407) kompjuter Intel 16-cores i7 13700T 16GB 512GB SSD Intel UHD Graphics Win11 Pro 333.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 299.999 RSD (3) Ipro A1 Mini crni mobilni 1.77" 32MB 32MB 0.08Mpx Dual Sim 1.799 RSD MP cena (0) Nillkin CamShield zaštitna maska crna za Samsung A135F Galaxy A13 4G 1.999 RSD MP cena (1) Canon Dark DF-101 foto-papir A4 2.999 RSD MP cena (0) 3G Print Love zaštitna maska za Samsung A035G Galaxy A03 699 RSD MP cena (0) Celly SHEERBK TWS crne bluetooth slušalice 4.290 RSD MP cena (0) Aoc 22B2DM VA monitor 21.5" 14.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.399 RSD (6) WD 4TB Elements Portable (WDBWLG0040HBK-EESN) Eksterni Hard disk Crni 18.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.999 RSD (0) Kingston DDR5 64GB (2x32GB) 6000MHz KF560C32RSK2-64 Fury Renegade Silver memorija za desktop 36.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 32.599 RSD (0) 3G Silikon Line crna zaštitna maska za Samsung A235F Galaxy A23 4G/5G 699 RSD MP cena (1) ViewSonic VX2418C VA zakrivljeni gejmerski monitor 24" 18.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.699 RSD (0) Candy FIDC X665 L ugradna rerna 34.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.899 RSD (0) Aeno EK3 kuvalo za vodu 1.7l 2200W 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) SAL VB4000 auto radio 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (9) Sony bluetooth zvučnik SRSXB23B.CE7 crni 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (4) Dahua LM22-A200 VA monitor 22" 10.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.399 RSD (0) Duracell Optimum AAA baterija 599 RSD MP cena (2) ASRock PG27FF1A IPS gejmerski monitor 27" 27.766 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.989 RSD (1) Dell MS900 Premier (MIS01865) bežični optički miš 8000dpi crni 18.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.899 RSD (1) Electrolux LKR564201K staklokeramički šporet 83.323 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 74.990 RSD (0) Armaggeddon Raven III Stealth optički gejmerski miš crni 2.999 RSD MP cena (0) Denver MPS-316R 16GB mp3 player crveni 4.999 RSD MP cena (0) Trust Primo Touch bluetooth slušalice roze 2.834 RSD MP cena (0) Apple Watch S9 GPS(MR8Y3SE/A) 41mm Midnight with Midnight Sport Loop pametni sat 70.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.690 RSD (0) Nedis (NWTG100YE) tester za kablove 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD 20% (23) Dell G2722HS IPS gejmerski monitor 27" 20% 36.110 RSD 28.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (6) Microsoft Surface Headphone 2+ bežične slušalice crne 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Double Fine Productions (PS4) Psychonauts 2: Motherlobe Edition igrica 4.999 RSD MP cena (2) White Shark MP-1965 gejmerska podloga za miš 320x250 mm crna 1.199 RSD MP cena (0) 3G (85497) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 10m crni 1.199 RSD MP cena (4) Skylanders Igracka FunPlay HideAway Waterfall Island 2.499 RSD MP cena (0) Gigabyte GeForce RTX4070Ti OC V2 (GV-N407TGAMING-OCV2-12GD) grafička kartica 12GB GDDR6X 192bit 136.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 122.599 RSD (0) Just In Case MIXPL205BL 2u1 Extra case MIX PLUS paket maski PLAVI za Galaxy S22 2.299 RSD MP cena (0) Hoco Handy NZ10 sivi auto punjač 45W+kabl USB C (muški) na Lightning (muški) 1m beli 2.549 RSD MP cena (5) Hama Action (177022) Slusalice Bubice Pink 1.099 RSD MP cena (0) Extralink EX.3371 optički kabl LC/UPC-LC/UPC FTTH G.657.A1 1m 359 RSD MP cena (0) Namco Bandai (PS4) Digimon Survive igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Commel c407-502 LED okrugla svetiljka 12W 4000K crna 1.449 RSD MP cena (1) 3G TG116 bluetooth zvučnik sivi 2.399 RSD MP cena (0) Stark (151287) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) Gold 4K 10m 2.699 RSD MP cena (2) Lamart LT8027 čistač podova 2.999 RSD MP cena (0) MicroFrom 2TB 2.5" SATA3 F11pro SSD disk 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Canyon CNE-CHA24W beli kućni punjač (adapter) za mobilni telefon 1.599 RSD MP cena 25% (9) CT Revolution Basic kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 8GB 512GB SSD Intel UHD 630 700W 25% 55.851 RSD 41.888 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 37.699 RSD (0) Fast Asia (OST01202) kabl činč-činč 3xRCA (Muški) na činč-činč 3xRCA (Muški) 3m crni 299 RSD MP cena (1) Lenovo ThinkCentre Tiny-In-One 27 (11JHRAR1EU) IPS monitor 27" 62.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 55.999 RSD (5) Verbatim USB Flash V3 Store n Go 16 GB (49172) USB 3.0 799 RSD MP cena (0) Samsung (EF-PA356TMEGWW) zaštitna silikonska maska za telefon Samsung A35 5G mint 3.499 RSD MP cena (9) Denver VPL-120 Gramofon Crveni 9.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.699 RSD (0) Asus Radeon RX 7700 XT OC (90YV0JZ0-M0NA00) grafička kartica 12GB GDDR6 192bit 78.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 70.999 RSD (14) Gorenje BM 1600 WG Mini Pekara 18.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 16.599 RSD (0) Beko FRL 2244 B friteza 1500W 13.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.499 RSD (0) 3G Print Skin Rose flowers zaštitna maska za Realme C35 699 RSD MP cena (0) XFX Radeon RX7800XT MERC319 (RX-78TMERCB9) grafička kartica 16GB GDDR6 256bit 98.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 88.999 RSD (0) Maximum Games (PS4) The Walking Dead: Saints and Sinners Chapter 2, Retribution - Payback Edition igrica 7.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) CT G6400 V1 kompjuter Intel Pentium G6400 8GB 256GB Intel Uhd Graphics Win10 Pro 500W 38.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 34.999 RSD (2) Asus ROG Zephyrus G16 GU603VV-N4007W gejmerski laptop Intel 14-cores i9 13900H 16" QHD+ 16GB 1TB GeForce RTX4060 Win11 sivi 283.633 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 255.269 RSD (12) Xwave BT21 FM Transmiter 1.989 RSD MP cena (0) Allocacoc 10452RD/USBMBC kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1.5m crveni 299 RSD MP cena (0) Apple Watch S9 GPS (MR8V3SE/A) 41mm Starlight with Starlight Sport Loop pametni sat 70.767 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 63.690 RSD (0) Xwave (031088) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 8K 1.5m crni 1.199 RSD MP cena (0) Mobvoi punjač za pametni sat TicWatch S2/E2 2.499 RSD MP cena (1) Oral-B Pro 750 3D CrossAction Black Edition električna četkica za zube 7.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.499 RSD (0) Transcend DDR4 32GB 3200MHz JM3200HLE-32G memorija za desktop 10.673 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.605 RSD (0) 3G Hanman ORG roze preklopna futrola za mobilni Samsung A336B Galaxy A33 5G 1.599 RSD MP cena (1) Moxom MX-HC94 (P1085) 2.4A Lightning punjač za Iphone beli 1.449 RSD MP cena (0) Red Stage Entertainment (PS5) Skabma: Snowfall igirca 2.999 RSD MP cena (0) Canon Zoemini 2 plavi ZINK foto štampač 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Deerma DX 1000W štapni usisivač 10.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.499 RSD (0) Logilink LPS247 beli produžni kabl sa prekidačem 6 utičnica 16A 230V 1.5m 2.999 RSD MP cena (0) 3G Defender Carbon crna zaštitna maska za Samsung A136B/A047F Galaxy A13 5G/A04s 999 RSD MP cena (0) Nillkin Nature Pro transparent zaštitna maska za Xiaomi 12T 2.199 RSD MP cena (0) Philips (17929) LED sijalica GU10 4.7W 4000K 299 RSD MP cena (1) Xiaomi Redmi A3 3/64GB crni mobilni 6.71" Octa Core Mediatek Helio G36 3GB 64GB 8Mpx Dual Sim 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD 20% (11) Philips DST8020/20 pegla 3000W 20% 20.138 RSD 16.110 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 14.499 RSD (2) Beko WUE 6511XWW veš mašina 6kg 1000 obrtaja 34.823 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.599 RSD (1) Western Digital 2TB 3.5" SATA III Black (WD2003FZEX) hard disk 19.722 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.749 RSD (5) Trust GXT 922W YBAR gejmerski optički miš 7000dpi beli 2.499 RSD MP cena (0) Xwave (029026) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 1.2m crni 399 RSD MP cena (0) Teracell Giulietta mat crvena zaštitna maska za telefon Galaxy S23 699 RSD MP cena (11) Verbatim StoreNgo II 1TB (53197) eksterni hard disk srebrni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (1) Lenovo 300 tastatura crna 3.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 2.999 RSD (0) 3G Hanman Canvas ORG preklopna futrola za telefon Xiaomi Redmi 9C crna 1.299 RSD MP cena (1) Gorenje FH40ECW zamrzivač 50.577 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.990 RSD 20% (8) Rampage gejmerski slušalice SN-R9 Siyah plave 20% 2.778 RSD 2.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 1.999 RSD (11) Redragon Nemeanlion 2 optički gejmerski miš 7200dpi crni 2.199 RSD MP cena (0) Fast Asia (OST03516) USB 2.0 tip A (Muški) na Paralelni 36pin (Muški) crni 2.499 RSD MP cena (0) Maximum Games (XBOXONE/XSX) Five Nights at Freddys - Core Collection igrica 4.999 RSD MP cena (0) Kingston Workflow (WFS-SDC) micro SD čitač kartica sa dva slota 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) 3G Airpods Air 3 HQ bele bluetooth slušalice 6.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.199 RSD (2) Razer Naga V2 Pro (RZ01-04400100-R3G1) crni bežični gejmerski optički miš 30000dpi 28.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 25.999 RSD (3) S-BOX EP-003B slušalice crne 549 RSD MP cena (0) Canon Toner 034 M toner magenta 28.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.099 RSD (0) Hama Drum 2.0 (188216) crveni bluetooth zvučnik 2.699 RSD MP cena (1) Samsung Brzi Punjac Note 4 Beli 2.499 RSD MP cena (0) AMD Ryzen 9 7900X3D procesor 12-cores 4.4GHz (5.6GHz) Box 63.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 57.099 RSD (0) Samsung Galaxy Buds Pro2 lavanda luetooth slušalice 33.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 29.999 RSD (0) Gembird (CC-USB2B-AMmBM-1M-BW2) kabl USB A (muški) na micro USB (muški) 1m sivo-beli 449 RSD MP cena (7) Hama Adapter (54560) mini DisplayPort (muški) na HDMI (ženski) 2.399 RSD MP cena (4) Dell E1715S TN Monitor 17" 19.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.199 RSD (0) Gembird (CCB-HDMIL-7.5M) kabl HDMI (muški) na HDMI (muški) 4K 7.5m crni 1.999 RSD MP cena (0) Pyramid International Harry Potter (All Aboard) šolja 1.499 RSD MP cena (0) Asus PRIME B650M-A II matična ploča 26.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 24.099 RSD (1) Asus TUF GAMING Z690-PLUS matična ploča 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (2) Xiaomi Redmi 13C 8/256GB crni mobilni 6.74" Octa Core Mediatek MT6769Z Helio G85 8GB 256GB 50Mpx+2Mpx Dual Sim 20.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 18.499 RSD (3) HP Victus 15-fa1019nm (8C9D4EA) gejmerski laptop Intel 12-cores i5 12500H 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX4050 srebrni 160.510 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 144.459 RSD (1) Babyliss T811E trimer 4.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.299 RSD (0) Candy CDSN 1L380PB ugradna mašina za pranje sudova 13 kompleta 45.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 40.899 RSD (0) Sencor SVX 026HF set filtera za usisivač 1.299 RSD MP cena (0) Wise WU0012 WiFi Smart utičnica ugradna aluminijumski panel bež 2.999 RSD MP cena (0) Electronic Arts (XBOXONE) Need for Speed Hot Pursuit - Remastered igrica 3.999 RSD MP cena (0) Hama (200342) adapter VGA (muški)+USB(muški) na HDMI (ženski) 4.499 RSD MP cena (0) Gioteck PS5 Thumb Grips Mega Pack zamenske kapice za palice PS5 kontroler 799 RSD MP cena (0) Chieftec Full A-80 Photon Series CTG-650C-RGB napajanje 650W 14.388 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 12.949 RSD (0) Altec Lansing Mini Life Jacket (AL-IMW477-001.196) bluetooth zvučnik 1.0 crveni 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (2) S-BOX M 901 crni optički miš 1000dpi 699 RSD MP cena (0) Comic&Online Vintage Style M crna zaštitna kaciga 2.499 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 16GB 3200MHz KVR32N22S8/16 memorija za desktop 5.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.899 RSD (0) Hama 201998 beli USB C kućni punjač (adapter) za mobilne telefone 2.399 RSD MP cena (23) Hama EMC-500 (182699) bežični optički miš 1400dpi crni 2.749 RSD MP cena (0) Snom Technology D785 žični telefon beli 37.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 33.999 RSD (0) Fractal Design Meshify 2 TG Light Tint (FD-C-MES2A-03) crno gejmersko kućište 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (6) Hama 108714 Nosac za TV Fiksni 10-46" do 40Kg 1.199 RSD MP cena (1) Spirit Passport 28" (MD 408149) roze putni kofer 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) 3G Fashion Strap Glitter zaštitna maska za telefon iPhone 11 Pro 5.8 plava 1.399 RSD MP cena (0) 3G Silikon Pro Camera braon zaštitna maska za Xiaomi Redmi 10C 699 RSD MP cena (0) Kyocera TK-5230C cyan toner 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Canon CRG-T09 BK toner crni 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (1) Tristar WK-1324 kuvalo za vodu 2000W 2.499 RSD MP cena (0) Focus Entertainment (PS4) Aliens: Dark Descent igrica 4.999 RSD MP cena (0) Celly futrola feeling za samsung s20 ultra u crvenoj boji 2.399 RSD MP cena (0) Hama (20080) CAT.6 beli mrežni UTP kabl 5m 799 RSD MP cena (0) 3G Silikonska Print Magic Love zaštitna maska za Samsung A135F Galaxy A13 4G 699 RSD MP cena (0) HP 207A (W2210A) toner crni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) Gamdias Zelus M3 gejmerska stolica crno narandžasta 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD Nema na stanju! (0) Teracell Giulietta tamno plava zaštitna maska za Huawei Honor X8 499 RSD MP cena (0) Ledvance LED reflektor sa senzorom 20W 4000K 6.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.999 RSD (0) Samsung EF-PS926-TEE zaštitna maska za telefon Samsung S24+ ljubičasta 3.999 RSD MP cena (0) Indesit IS 83Q60 NE ugradna indukcijska ploča 45.411 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 38.599 RSD (0) Bahco 28M-7 ključ cevasti 1.069 RSD MP cena 20% (8) Braun MGK3242 trimer+brijač 20% 6.944 RSD 5.555 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 4.999 RSD (0) Apple Watch Ultra 2 Cellular (MREH3SE/A) 49mm Titanium Case with Orange Ocean Band pametni sat 141.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 127.490 RSD (2) CT 5600 gejmerski kompjuter AMD Ryzen 5 5600 16GB 1TB SSD GeForce RTX3060 650W 95.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.999 RSD (0) Be Quiet System Power 10 (BN330) 80 PLUS Bronze napajanje 850W 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) 3G Premium UV Glue Full Cover zaštitno staklo + Lampa za telefon Samsung S908B Galaxy S22 Ultra 5G 1.499 RSD MP cena (0) Toshiba Canvio Slim 1TB 2.5" (HDTD310EK3DA) eksterni hard disk crni 8.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.999 RSD (0) Remax Rayen RC-075m kabl micro USB 1m crni 699 RSD MP cena (0) Canon PFI-102 MBK ketridž mat crni 13.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.999 RSD (0) S-BOX Adapter (911) HDMI (muški) na VGA (ženski) I 3.5mm audio 2.099 RSD MP cena (0) 3G Weave case zelena zaštitna maska za mobilni iPhone 14 6.1 799 RSD MP cena (0) Dahua HAC-HDW2241T-A 2MP HDCVI IR eyeball kamera 2Mpx 8.699 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.829 RSD (0) Socomec NeTYS PL 800VA/480W 230V 50/60Hz STEPWAVE USB UPS uređaj 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) DJI RS 3 Pro (CP.RN.00000219.01) gimbal 125.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 112.999 RSD (0) Logitech M100 (910-006652) 1000dpi USB optički miš crni 1.699 RSD MP cena (0) Kingston DDR4 16GB 3200MHz Fury Beast Black (KF432C16BB/16) memorija za desktop 5.154 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.638 RSD (0) Sharp UZ-PN1SF kombinovani filter za prečišćivač vazduha 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (2) Gigabyte GeForce RTX3050 WINDFORCE OC V2 (GV-N3050WF2OCV2-8GD) grafička kartica 8GB GDDR6 128bit 39.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 35.999 RSD (0) Dahua HAC-HDW1801MP-0280B nadzorna kamera 8Mpix 9.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.199 RSD (0) Njoy Horus Plus (PWUP-LI150H1-AZ01B) UPS uređaj 1500VA/900W line interactive 25.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 22.999 RSD (0) Acer Aspire 3D A3D15-71GM-783A (NH.QNHEX.008) gejmerski laptop Intel Deca Core i7-13620H 15.6" Ultra HD 16GB 1TB SSD GeForce RTX 4050 Win11 298.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 268.999 RSD (0) ASRock Z790 PRO RS (90-MXBL50-A0UAYZ) matična ploča 31.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.799 RSD (0) HP No.20 (C6614DE) crni kertridž 7.990 RSD MP cena (1) Aeno SC1 štapni usisivač 22.221 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (1) Nillkin Charger Super Fast (EU Blister) USB kućni punjač crni 1.649 RSD MP cena (0) Trust GXT259 RUDOX streaming USB mikrofon crni 22.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.199 RSD (3) Remington presa za kosu S3500 6.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.699 RSD (0) Mediarange 16GB (C10 MR958) memorijska kartica microSDHC class 10+adapter 899 RSD MP cena (0) Gembird CC-USB2B-AMLM-2M-BW2 USB A (muški) na lighting 2m beli 999 RSD MP cena (6) AMD Ryzen 7 5800X procesor Octa Core 3.8GHz (4.7GHz) Box 29.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.499 RSD (2) Dell G15 5530 (NOT22105) gejmerski laptop Intel 14-cores i7 13650HX 15.6" FHD 16GB 512GB SSD GeForce RTX3050 Ubuntu tamno sivi 190.510 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 171.459 RSD (1) Tesla 43E635SUS Smart TV 43" 4K Ultra HD DVB-T2 Android 34.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 30.699 RSD (0) Samsung Galaxy A35 8/256GB plavi mobilni 6.6" Octa Core Exynos 1380 8GB 256GB 50Mpx+8Mpx+5Mpx Dual Sim 55.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 49.999 RSD (0) 3G Heart IMD srebrna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 6.7 999 RSD MP cena (0) Bitdefender Internet Security paket tri licence (Fizička lica) 5.220 RSD MP cena Proverite dostupnost 011 318 22 66 (0) 3G Print Skin Pink Marble zaštitna maska za iPhone 14 799 RSD MP cena (0) Tristar BR-1013 toster 2.399 RSD MP cena (1) LC Power Gaming 700B-ON kućište crno 4.799 RSD MP cena (0) Enchen Mocha N trimer za nos i uši 2.299 RSD MP cena (1) Tesla IR200R pegla 2200W 2.999 RSD MP cena (3) Ariete AR1916 3u1 električni roštilj 2400W 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (1) Microsoft Office Home and Business 2021 (T5D-03516) licenca Engleski PKC 1Mac/1PC 34.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 31.399 RSD (0) Lenovo 300 (GX30M39606) 103P komplet tastatura+miš crni 3.999 RSD MP cena (0) Hoco EV35 TWS bele bluetooth slušalice 2.599 RSD MP cena (5) Jojo s Bizarre Adventure: Eyes Of Heaven Igra za PS4 2.499 RSD MP cena (0) Makita GA9050R ugaona brusilica 31.100 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 27.990 RSD (0) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (1002) Cat5e UTP 0.5m žuti 329 RSD MP cena (0) MSI GeForce RTX4090 GAMING X SLIM 24G grafička kartica 24GB GDDR6X 384bit 287.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 258.999 RSD (0) Epson (S210057) Maintenance Box sivi 7.333 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 6.599 RSD (0) Epson T40C140 UltraChrome XD2 crni kertridž 50ml 7.999 RSD MP cena (0) 3G Nano Silikon mint zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Pantum TL-410X crni toner 6000 strana 12.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.999 RSD (1) S-BOX Kabl Mrežni (LAN) (611) Cat5e UTP 2m 389 RSD MP cena (0) Bethesda (PS4) Doom Slayers Collection igrica 2.999 RSD MP cena (1) BARKAN BM400T fiksni nosač za televizore 43"-90" do 60kg 2.499 RSD MP cena (1) Moye DU01C kabl za punjač USB A (muški) na tip C (muški) 699 RSD MP cena (0) Biostar B550MH matična ploča 11.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.499 RSD (5) Redragon Seyfert GM100 mikrofon 4.610 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 4.149 RSD (0) Bandai Namco (PS4) Captain Tsubasa: Rise of New Champions igrica za PS4 2.999 RSD MP cena 20% (4) White Shark GM-5009 Gareth crni optički gejmerski miš 6400dpi crni 20% 3.472 RSD 2.777 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 2.499 RSD (8) Asus ROG Gladius III (90MP0270-BMUA00) gejmerski optički miš 19000dpi 11.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.999 RSD (0) Gembird SPG6-B-6B crni produžni kabl sa zaštitom 6 utičnica 3m 1.199 RSD MP cena (3) Sony PS5 PULSE 34 bežične gejmerske slušalice 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) Samsung EF-PS926-TYE zaštitna maska za telefon Samsung S24+ žuta 3.999 RSD MP cena (1) Samsung EP-T1510-NEW beli kućni punjač (adapter) za mobilne telefone USB C port 2.299 RSD MP cena (0) Hisense 65WR6CE 4K interaktivni displej 65" 186.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 168.099 RSD (0) 3G Silikonska Print Skin Army zaštitna maska za Honor X7 699 RSD MP cena (0) Makita P-25068 šiljato dleto SDS-Plus 809 RSD MP cena (3) S-BOX zlatni kabl za punjač USB A (muški) na micro USB (muški) 1.5m 799 RSD MP cena (0) 4Print (TN-1030/1050) zamenski toner za Brother štampače HL-1110 crni 999 RSD MP cena (2) Gorenje WNEI86BS veš mašina 8kg 1600 obrtaja 48.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 44.099 RSD (0) Kisonli U-9004 2.0 zvučnici za računar crni 1.599 RSD MP cena (0) Roadstar TTR-8634 gramofon sa radiom 9.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.899 RSD (0) Xtrike Me HP307 (PC/PS4/XBox One) gejmerske slušalice sa mikrofonom crno crvene 1.599 RSD MP cena (0) Bahco MR340 makaze pelikan 10.344 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.309 RSD (1) Gorenje R619EAW6 samostalni frižider 65.554 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 58.999 RSD (0) Bahco 701-1-75 odvijač krst 619 RSD MP cena (0) NJOY Token 600 (UPCSBLS660TTOAZ01B) UPS uređaj 600VA/360W Line interactive 11.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 10.399 RSD (0) Gembird (TK-1110) zamenski toner za Kyocera štampače TK-1110,TK1110 crni 799 RSD MP cena (1) Asus TUF Gaming VG28UQL1A IPS gejmerski monitor 28" 106.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 95.999 RSD (0) Dahua ARD1731-W2(868) PIR wifi nadzorna kamera 16.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.999 RSD (0) 3G QY Series crna zaštitna maska za Iphone 13 6.1 799 RSD MP cena (0) Adata 512GB 2.5" SU800 Ultimate (ASU800SS-512GT-C) SSD disk 8.578 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.720 RSD (1) Samsng G VCA VM50P filter za usisivač za Samsung VCA-VM50P 1.499 RSD MP cena (0) Armaggeddon SMK-6C Psychfalconet mehanička gejmerska tastatura 8.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.599 RSD (0) Asus TUF GeForce RTX 4070 (TUF-RTX4070-O12G-GAMING) grafička kartica 12GB GDDR6X 192 bit 94.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 85.299 RSD (7) Gorenje T 1000 E Toster 5.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.299 RSD (0) Gembird (CCA-LM3.5F-01-BT) adapter lighting (muški) na 3.5mm (ženski) 11cm beli 649 RSD MP cena (0) Merge Games (Switch) Have a Nice Death igrica 4.999 RSD MP cena (0) Samsung Buds2 FE TWS bele bežične slušalice 15.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.999 RSD (0) Esperanza EKO006 mini rerna 25 l 13.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.899 RSD (1) Midea GAIA -12HRFN8 inverter klima 12000 BTU 113.293 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 96.299 RSD (0) 3G Heart Color IMD mint zaštitna maska za mobilni iPhone 14 plus 6.7 999 RSD MP cena (0) Barkan SW310H pokretni podni nosač za televizore 13-65" do 36kg 16.656 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.990 RSD (0) 3G Camera Color ljubičasta zaštitna maska za telefon Samsung A536B Galaxy A53 5G 749 RSD MP cena (0) Fieldmann FDV 211050-E udarna bušilica 10.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 9.899 RSD (0) 3G Hanman Canvas roze preklopna futrola za Xiaomi Poco X4 Pro 5G 699 RSD MP cena (0) Lamart LT8023 vakum kese 1.599 RSD MP cena (0) Kyocera TK-5240K crni toner 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Hoco Y11 crni pametni sat 45mm 12.722 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.449 RSD (0) 3G Airpods i7 mini bluetooth slušalice bele 1.499 RSD MP cena (6) Midea ASM150-PBW stubni ventilator sa prečišćivačem 24.444 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 21.999 RSD (1) PDP Electric White gamepad za XBOXONE/XSX/PC 7.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 7.199 RSD (0) Outright Games (PS4) Peppa Pig: World Adventures igrica 4.999 RSD MP cena (0) Celly SWMAGICDESKBK držač za pametni telefon/tablet do 10.5" 1.699 RSD MP cena (1) Makita B-65947 odvijač krst 489 RSD MP cena (1) Hama (183243) auto punjač za mobilne telefone sa USB kablom tip C crni 1.699 RSD MP cena (0) TP-Link N300 Wi-Fi 1x10/100Mbps LAN 2x interna antena access point 12.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 11.599 RSD (0) Microsoft Windows Server CAL 2019 User Engleski 1pk DSP OEI 5 Clt CAL 31.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 28.499 RSD (0) Genius NX-7015 (31030119104) braon bežični optički miš 1200dpi 1.299 RSD MP cena (5) HP No.940 Black (C4902AE)p 3.999 RSD MP cena (1) S-link SL-EC40T kućni punjač za telefon 12W 5V 2.4A+kabl USB C 1.649 RSD MP cena (1) FG figaro za kosu trostruki FS-615 2.199 RSD MP cena (0) Hama (20079) CAT.6 beli mrežni UTP kabl 3m 499 RSD MP cena (0) 3G Print Skin Army zaštitna maska za iPhone 14+ 799 RSD MP cena (0) E-Green (OST04448) kabl DisplayPort (muški) na DisplayPort (muški) 1.8m crni 1.199 RSD MP cena (1) Daikin FTXC60C/RXC60C inverter klima 18000 BTU 164.695 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 139.990 RSD (0) Teracell Giulietta mat crna zaštitna maska za telefon Galaxy S23 Plus 699 RSD MP cena (0) Bosch PKF675FP2E ugradna staklokeramička ploča 56.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 50.999 RSD (0) Merge Games (XBOXONE/XSX) Severed Steel igrica 4.499 RSD MP cena (0) Hama Kabl (205262) 3.5mm (muški) na 3.5mm (muški) 1.5m 649 RSD MP cena (0) Celly SQUIDDYSOUND žuti bežični zvučnik 2.190 RSD MP cena (0) 3G Hanman Canvas ORG roze preklopna futrola za iPhone 14 Pro Max 6.7 1.599 RSD MP cena (0) Ardes AR5BL1 rashladni uređaj sa daljinskim upravljačem 14.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 13.499 RSD (1) Genius GX Gaming Scorpion M500 RGB 3600 dpi gejmerski optički miš crni 1.299 RSD MP cena 20% (11) AOC C24G2AE/BK VA zakrivljeni gejmerski monitor 23.6" 20% 27.778 RSD 22.222 RSD Akcijska cena Cena za online i gotovinu 19.999 RSD (0) 3G Print Skin Cats zaštitna maska za iPhone 14+ 799 RSD MP cena (0) Gembird (MHS-EP-OPO) slušalice crvene 999 RSD MP cena (12) Razer Basilisk Ultimate (RZ01 03170200 R3U1) gejmerski žično/bežični optički miš 20000dpi crni 22.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 20.299 RSD (0) BB LINK LED sijalica (030011) E14 7W 6500K 560 lumena 249 RSD MP cena (15) Logitech K120 (920-002479) Tastatura US 1.799 RSD MP cena (1) CT Revolution Game redy WP gejmerski kompjuter Intel Hexa Core i5 10400 16GB 512GB SSD GeForce RTX3050 Win11 Pro 700W 105.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 94.999 RSD (0) Nillkin Scrub Pro Magnetic crna zaštitna maska za mobilni iPhone 14 Pro Max 3.199 RSD MP cena (1) 3G Guess Saffiano Big(GUHCP13MSA4GSPI) roze zaštitna maska za iPhone 13 6.1 6.110 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.499 RSD (0) 3G Tempered glass full glue zakrivljeno zaštitno staklo za za Xiaomi 12/12x 2.299 RSD MP cena (0) Celly CC4USBEXT auto punjač za mobilne telefone sa nastavkom 4xUSB crni 3.666 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 3.299 RSD (0) Kingstar TWS-K025 bežične slušalice bele 1.999 RSD MP cena (14) DeLonghi AC 75 prečišćivač vazduha 29.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 26.999 RSD (5) Kingston USB Flash 64GB (DTMC3/64GB) USB 3.1 2.099 RSD MP cena (0) Fellowes LX-201 crni uništivač dokumenata 47.555 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 42.799 RSD (2) Dell AW520H Alienware (ZVU02898) gejmerske slušalice sa mikrofonom crne 19.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 17.899 RSD (0) Logitech MX Anywhere 2S (910-007230) Bluetooth bežični optički miš sivi 16.222 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 14.599 RSD (1) Commel trostruki transparentni razdelnik 749 RSD MP cena (0) Snom HP4110 fiksni telefon 17.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 15.999 RSD (0) Gorenje RBIU609FA1 ugradni frižider 43.888 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 39.499 RSD (0) Wise WSHK11 WiFi Smart kamera FHD 3Mpx 9.999 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 8.999 RSD (0) Canyon C-07 (CNE-CCA07B) auto punjač za telefone 3xUSB crni 1.099 RSD MP cena (1) Hoover HWP 414AMBC/1-S veš mašina 14kg 1400 obrtaja 82.352 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 69.999 RSD (0) Remax Ye RPL-17 Power Bank 3000mAh crveni 2.699 RSD MP cena (0) iRobot Krpa Braava M6 periva mokra 2/1 4643570 5.777 RSD MP cena Cena za online i gotovinu 5.199 RSD (0) Zanussi ZA120 kesa za usisivač 990 RSD MP cena