Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rikna malo ostecena, nista strasno. Sve ostalo uredno! Bogdan Bogdanović (Beograd, 20. avgust 1922 — Beč, 18. jun 2010) je bio srpski arhitekta[1], graditelj[2], umetnik i filozof[2], profesor[2] Beogradskog univerziteta od 1973. godine, gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986.[3] Poznat je po svojim smelim idejama. Značajan je neimar memorijalne arhitekture[2], spomen-obeležja podignutih u drugoj polovini 20. veka, žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, širom SFR Jugoslavije. Najznačajniji spomenici Bogdana Bogdanovića nalaze se u Beogradu[2], Jasenovcu, Garavicama[2], Prilepu, Mostaru i Kruševcu. Pojava Bogdan Bogdanovića na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako značajna za arhitekturu i za skulpturu. On unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovlađujuću figurativnost. Takođe, kompozicija arhitektonskog kompleksa kod njega postaje značajnija od kompozicije samog spomenika. Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaža i predstavljaju arhitektonsku celinu sa prirodom i okruženjem u kojem se nalaze. Bogdanović je individualista, okrenut vanvremenskim istorijskim uzorima. Ono što je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanović jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su nastala ne pod uticajem trenda ili stila, već iz dubine autorove kreativne ličnosti. Bogdanović je takođe veoma značajan kao pisac.[2] Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitičara ali i kao pripovedača.[3] Značajni su njegovi brojni radovi od međunarodnog značaja o gradovima i arhitekturi sa mitologističkim i simbolističkim pogledima i o „ljudskoj unutrašnjoj arhitekturi“. Napisao je 25 knjiga i pisao tekstove koje u poslednje vreme objavljuje u raznim časopisima kao „El Pais“ i „Die Zeit“ iz oblasti arhitekture i urbanizma. Njegove knjige su stilski i žanrovski veoma različite, ali imaju jedno zajedničko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je na čitaoce. Bogdanović je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Češkoj. Iako je bio jedan od kulturnih stožera srpske arhitekture i kulture uopšte, Bogdanović je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i padove. On je bio bojkotovan od svojih kolega profesora na fakultetu, čak je bio i „isključen“ sa mesta predavača na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U revoltu je napustio članstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja, država mu je oduzela objekte u kojima je vodio Letnju školu arhitekture u Malom Popoviću. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon čega se, rezigniran, nastanio u Beču kao politički emigrant. Osnovao je Seosku školu za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, nadomak Beograda, od milošte nazvanu „Mistrija pod orahom“. „Zelena kutija” je knjiga - kutija sa ceduljicama, beleškama iz njegovog života, posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem. Živeo je sa svojom suprugom u egzilu u Beču od 1993. godine, a od vlade Austrije je dobio nagradu za životno delo. Sahranjen je na Jevrejskom groblju u Beogradu. Njegova supruga Ksenija, koja je preminula 2017. godine, sahranjena je na istom mestu.[4][5] Ostvarenja Ulaz u Aleju streljanih rodoljuba na Novom groblju. Neka od Bogdanovićevih najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja su:[6][7] Spomenik Jevrejskim žrtvama fašizma, Beograd 1951-1952. Stambeno naselje Hidrotehničkog instituta, Avala, Beograd, 1952-1953. Spomen-groblje žrtvama fašizma, Sremska Mitrovica, 1959-1960. Partizansko spomen-groblje, Mostar 1959-1965. Spomen-park Slobodište, Kruševac, 1960-1965. Spomenik srpskim i albanskim partizanima palima u NOB-u, Kosovska Mitrovica, 1960-1973. Spomenik palim borcima NOB-a, Prilep, 1961. Spomen-park palim borcima u oslobodilačkim ratovima 1804-1945. (1804-1815, 1876-1878, 1912, 1914-1918, 1941-1945), Knjaževac, 1961-1971. Spomenik Kameni cvet, Jasenovac, 1966. Spomen kompleks Palim borcima Revolucije, Štip, 1969-1974. Spomen-park Garavice, Bihać, 1969-1981. Spomen područje i mauzolej palih boraca, Čačak, 1970-1980. Grupni kenotafi palih boraca, Bela Crkva, 1971. Grupni kenotafi žrtava fašizma, Novi Travnik, 1971-1975. Spomen-park Revolucije, Leskovac, 1971. Spomenik streljanim rodoljubima i Romima, Arapova dolina, Leskovac, 1971. Spomenik Slobodi, Ivangrad, 1972-1977. Spomenik palim borcima za slobodu, Vlasotince, 1973-1975. Adonisov oltar, Labin, 1974. Spomen-park Dudik, Vukovar, 1978-1980. Spomen park palih boraca NOB-a, učesnika Popinske borbe, Štulac, Vrnjačka Banja, 1979-1981. Grobnica Dušana Petrovića – Šaneta, Aranđelovac, 1980. „Čuvar slobode” (Spomenik poginulim partizanima u odbrani Klisa 1943), Klis, 1987. (uništen 1996. godine) Najznačajnija dela Na srpskom jeziku Mali urbanizam (1958) Zaludna mistrija: doktrina i praktika bratstva zlatnih (crnih) brojeva (1963) Urbanističke mitologeme (1966) Urbs i logos: ogledi iz simbologije grada (1976) Povratak grifona: crtačka heuristička igra po modelu Luisa Karola propraćena uvodnim ogledom Ljerke Mifke (1978) Gradoslovar (1982) Eeji: epistoralni eseji (sa Radom Iveković, 1986) Krug na četiri ćoška (1986) Mrtvouzice: mentalne zamke staljinizma (1988) Knjiga kapitela (1990) Grad kenotaf (1993) Grad i smrt (1994, na nemačkom 1993) Ukleti neimar (2001, na nemačkom 1997) Grad i budućnost (2001, na nemačkom 1997) Glib i krv (2001) O sreći u gradovima (2007, na nemačkom 2002) Tri ratne knjige (Grad i smrt; Srpska utopija; Grad i budućnost, 2008) Platonov tajni roman: Platonov gradoslovni nauk (2008) Zelena kutija: knjiga snova (2009, na nemačkom 2007) Na nemačkom jeziku Die Stadt und der Tod, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1993. ISBN 978-3-85129-090-5. Architektur der Erinnerung. Wieser Verlag, Klagenfurt. 1994. ISBN 978-3-85129-130-8. Der verdammte Baumeister: Erinnerungen, Zsolnay Verlag, Vienne 1997/. 2002. ISBN 978-3-552-04846-1. Die Stadt und die Zukunft, Wieser Verlag, Klagenfurt - Salzbourg. 1997. ISBN 978-3-85129-201-5. Vom Glück in den Städten, Zsolnay Verlag, Vienne. 2002. ISBN 978-3-552-05178-2. Die grüne Schachtel: Buch der Träume, Zsolnay Verlag, Vienne. 2007. ISBN 978-3-552-05394-6. Memoria und Utopie in Tito-Jugoslawien. Wieser Verlag.2009. ISBN 978-3-85129-834-5.

format: LP gatefold, 8. pressing artist: YU GRUPA (Serbia, Yugoslavia) title: YU grupa release date: 1973 (re-press 1980) label, Cat No.: Jugoton, LPY-S-61028 style: rock / hard rock / blues / prog Ploča: G+ (3+, zvučno sasvim dobar), omot: VG- (4-). 8. i poslednji pressing, nema ga na Discogsu - veoma REDAK Postoji 8 pressinga ove ploče (na Discogsu pomenuto samo 5), i pošto svi sem jednog imaju isti matrix, evo kako ih razlikujemo: 1. PRESSING (1973): jedini bez oznake `srebrna ploča` na omotu, unifold omot (nije gatefold, prvi list je jednostruk, a ploča se ubacuje iz sredine omota, a ne sa strane kao kod gatefolda), crno-srebrna Jugoton etiketa, na kojoj nema oznake SAKOJ ili SOKOJ, već je samo sa leve strane, na granici srebrne i crne površine, ispisano u dva reda: `JUS. N. N4. 201 / MADE IN YUGOSLAVIA`, a strane su označene malim slovima debelog fonta `a` i `b`. Matrix je sledeći: LPY S 61028A 29573 ZP / LPY S 61028B 29573 ZP 2: PRESSING (1973): oznaka `srebrna ploča`, unifold omot, crno-srebrna etiketa sa oznakom SAKOJ, gde je kataloški broj ploče LPY-S-61028 nalazi u nivou centralne rupice; strane su označene malim slovima (`a` i `b`), ali sa dosta tanjim fontom nego kod 1. pressinga. 3. PRESSING (1973. ili 1974): oznaka `srebrna ploča`, sve isto kao kod 2. pressinga, sa jedinom razlikom što je ovde ISPOD nivoa centralne rupice. Generalno, najteže se i raspoznaju 2. i 3. pressing. 4. PRESSING (1974, nema ga na Discogsu), unifold, srebrna ploča, sa crno-srebrnom etiketom, gde su stranice obeležene sa `a` i `b`, ali je korišćen `tanji font` (ne ekstremni bold) nego na ranijim presinzima, ALI SA DRUGAČIJIM MATRIKSOM!!! Ovo izdanje jedino ima drugi matriks, i to ovaj: Matrix (side `a`): LY - S - 61028A 21674 ZP / Matrix (side `b`): LY - S - 61028B 21674 MK 5. PRESSING (1975): oznaka `srebrna ploča`, unifold omot, crno-srebrna etiketa sa oznakom SAKOJ, a lako ga prepoznajemo jer su ovde stranice ploče obeležene sa `STRANA 1` i `STRANA 2`. 6. PRESSING (1976?, nema ga na Discogsu): oznaka `srebrna ploča`, gatefold omot, crno-srebrna etiketa sa oznakom SOKOJ (jedini takav), stranice su obeležene sa `STRANA 1` i `STRANA 2`. Ovo je prvi pressing sa gatefold (NE unifold) omotom. Od ovog pressinga, svi naredni imaju takođe gatefold omot. 7. PRESSING (1979): oznaka `srebrna ploča`, SOKOJ, gatefold omot i tirkizna etiketam. Na pozadini omota NIJE odštampano: `Ovaj proizvod ne podliježe obavezi plaćanja osnovnih i posebnih poreza na promet`, pa ga samo po tome razlikujemo od 6. presinga. 8. PRESSING (1980, nema ga na Discogsu) : oznaka `srebrna ploča`, SOKOJ, gatefold omot i tirkizna etiketa. Na pozadini omota JE odštampano: `Ovaj proizvod ne podliježe obavezi plaćanja osnovnih i posebnih poreza na promet` (u 4 reda, desno, na donjoj ivici žutog dela). Ovo je, uz `Kiselinu` i `Manufakturu`, jedan od prvih srpskih rock LP-ja, i na njemu se nalaze neke od najvažnijih srpskih rock pesama, poput `Čudne šume` i balade koju smo svi znali da sviramo na gitari - `Crni leptir`. Tu su i odlične `Trka` i `Noć je moja`, kao i nekoliko manje jakih numera. Ovu ploču sam uvek voleo (pored muzike, naravno) jer su se na poleđini Braća jelić i Raša slikali na Mostaru, koji je tada bio završen, pa se u pozadini dobro vidi moj kraj - Sarajevska, tj. kraj oko stare Žel. Stanice. A1 Trka A2 Noć je moja A3 Čovek i Marsovac A4 Čudna šuma B1 Trenutak sna B2 Devojko mala podigni glavu B3 Crni leptir B4 More ================================================================== U prodajnom delu svoje kolekcije imam sledeće ploče YU GRUPE: YU GRUPA - KOMPLETNA VINILNA DISKOGRAFIJA: I - YU GRUPA - LP ploče: 1) LP YU GRUPA - `YU grupa` (Jugoton, 1973) https://www.kupindo.com/Ploce/74271325_LP-YU-GRUPA-I-album-1973-1-pressing-vrlo-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72296665_LP-YU-GRUPA-I-album-1973-1-pressing-G-G https://www.kupindo.com/Ploce/72296689_LP-YU-GRUPA-I-album-1980-8-pressing-RETKO- 1a) LP YU GRUPA - `YU grupa` (Croatia Records, 2023) - reizdanje 2) LP YU GRUPA - `Kako to da svaki dan` (Jugoton, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/61005737_LP-YU-GRUPA-Kako-to-da-svaki-dan-1974-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/73096913_LP-YU-GRUPA-Kako-to-da-svaki-dan-1974-MINT https://www.kupindo.com/Ploce/62251457_LP-YU-GRUPA-Kako-to-da-svaki-dan-1974-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/72298817_LP-YU-GRUPA-Kako-to-da-svaki-dan-1974-G 3) LP YU GRUPA - `YU grupa` (Jugoton, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/62251485_LP-YU-GRUPA-III-album-1975-vrlo-dobra- https://www.kupindo.com/Ploce/72298585_LP-YU-GRUPA-III-album-1975-1-pressing-G- 3a) LP YU GRUPA - `YU grupa` (Fulvius, replika reizdanje, crni vinil, 2012) 3b) LP YU GRUPA - `YU grupa` (Fulvius, replika reizdanje, zeleni vinil, 2012) 4) LP YU GRUPA - `YU zlato` (Jugoton, 1976) 5) LP YU GRUPA - `Među zvezdama` (Jugoton, 1977) https://www.kupindo.com/Ploce/69561121_LP-YU-GRUPA-Medju-zvezdama-1977-1-pressing-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69561285_LP-YU-GRUPA-Medju-zvezdama-1977-2-pressing-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69561305_LP-YU-GRUPA-Medju-zvezdama-1977-2-pressing-G-G- 6) LP YU GRUPA - `Samo napred...!` (PGP RTB, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/64030785_LP-YU-GRUPA-Samo-napred-1979-1-press-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/72299161_LP-YU-GRUPA-Samo-napred-1979-1-pressing-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72299457_LP-YU-GRUPA-Samo-napred-1979-VG-2-press-POSTER https://www.kupindo.com/Ploce/74268841_LP-YU-GRUPA-Samo-napred-1979-2-pressing-G-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74268853_LP-YU-GRUPA-Samo-napred-1980-4-pressing-G- 7) LP YU GRUPA - `Od zlata jabuka` (ZKP RTVL, 1987) https://www.kupindo.com/Ploce/72300013_LP-YU-GRUPA-Od-zlata-jabuka-87-PERFEKTNA-AUTOGRAMI 8) LP YU GRUPA - `Ima nade` (PGP RTB, 1989) https://www.kupindo.com/Ploce/72299821_LP-YU-GRUPA-Ima-nade-1988-MINT-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74268937_LP-YU-GRUPA-Ima-nade-1988-M-NM-VG-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72299877_LP-YU-GRUPA-Ima-nade-1988-VG-G-vrlo-dobra 9) LP YU GRUPA - `Tragovi` (PGP RTB, 1990) 10) LP YU GRUPA - `Rim 1994` (PGP RTB, 1995) 11) LP YU GRUPA - `Dugo znamo se` (album iz 2005. / Fidbox LP 2020) 12) LP YU GRUPA - `Evo stojim tu` (album iz 2016. / Fidbox LP 2020) _____________________________________________________________________ II - YU GRUPA - zajedničke i kompilacijske ploče: 1) 2LP V/A - `Boom Pop Fest `73`: YU GRUPA, TIME, SRCE, MLINAREC, 220, DAH... (Jugoton, 1973) pesma: `Kosovski božuri` 2) 2LP V/A - `Kongres rock majstora`: BIJELO DUGME, TIME, YU GRUPA, KORNI GRUPA (Jugoton, 1975) pesme: a) MIODRAG - BATA KOSTIĆ - Rock & Roll; b) MIODRAG - BATA KOSTIĆ - Teenager; c) MIODRAG - BATA KOSTIĆ - Tvoj put; d) MIODRAG - BATA KOSTIĆ - San; https://www.kupindo.com/Ploce/72300321_2LP-V-A-Kongres-rock-majstora-1975-VG-YU-grupa- 3) LP V/A - `Pop start`: SMAK, POP MAŠINA, YU GRUPA, INDEXI, KORNI GRUPA; JUTRO (BIJELO DUGME), (PGP RTB, 1975) pesme: a) `Nona`; b) `Tatica` https://www.kupindo.com/Ploce/70591645_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/70591665_LP-V-A-Pop-start-75-Pop-masina-Smak-YU-grupa-G- https://www.kupindo.com/Ploce/73999689_LP-V-A-Pop-start-75-SMAK-INDEXI-JUTRO-G-G 4) LP V/A - `BOOM `76`: SMAK, TIME, YU GRUPA, SEPTEMBER... (PGP RTB, 1976) pesma: `Sama` https://www.kupindo.com/Ploce/62409877_LP-V-A-Boom-76-1976-MINT-fenomenalan-primerak https://www.kupindo.com/Ploce/60776689_LP-V-A-BOOM-76-YU-rock-festival- https://www.kupindo.com/Ploce/64321237_LP-V-A-BOOM-76-VALJAK-SEPTEMBER-SMAK-TIME 5) LP V/A – Hitovi br. 1 (Jugoton, 1976) pesma: `Sama` 6) LP V/A - `Leteća diskoteka Zorana Modlija`: SMAK, TIME, YU GRUPA, LAZA RISTOVSKI... (PGP RTB, 1977) pesma: `Opus broj 1` https://www.kupindo.com/Ploce/74931085_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-VG https://www.kupindo.com/Ploce/61059273_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977- https://www.kupindo.com/Ploce/74264457_LP-V-A-Leteca-diskoteka-Zorana-Modlija-1977-G- 7) LP V/A - `Opatija `78: Veče rok muzike JRT`: YU GRUPA, INDEXI, SEPTEMBER, LEB I SOL... (PGP RTB, 1978) pesma: `Spali svoja sećanja` https://www.kupindo.com/Ploce/60898185_LP-V-A-Opatija-78-Vece-rock-muzike-1978-YU-grupa 8) LP V/A – Hitovi br. 5 (Jugoton, 1978) pesma: `Opasno` 9) LP V/A - `O` Ruk generacija (Akcijaški Spomenar ORB)`: SMAK, YU GRUPA, GENERACIJA 5, ZLATKO MANOJLOVIĆ, PRELE... (Beograd disk, 1980) pesma: `Moravo, mi smo uz Tita` https://www.kupindo.com/Ploce/72301685_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Prele https://www.kupindo.com/Ploce/74829089_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-YU-grupa-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/72302421_LP-V-A-O-ruk-generacija-1980-SMAK-YU-grupa-Gen-5 https://www.kupindo.com/Ploce/72379017_LP-V-A-O-ruk-generacija-80-SMAK-Zlatko-YU-grupa 10) 2LP V/A - `Legende YU rocka`: YU GRUPA, TIME, INDEXI, MLINAREC, KORNI GRUPA, RM TOČAK (Jugoton, 1987) pesme: a) `Čudna šuma`; b) `U tami disco kluba`; c) `Crni leptir`; d) `Koktel: Nona, Kosovski božuri, Sama` https://www.kupindo.com/Ploce/77181117_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-Indexi-PERFEKTNA https://www.kupindo.com/Ploce/74290213_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/71343185_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-TIME-Tocak-YU-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/74290285_2LP-V-A-Legende-YU-rocka-1987-YU-grupa-indexi _____________________________________________________________________ III - YU GRUPA - singl (SP) ploče: 1) SP YU GRUPA - `Nona / Tatica` (PGP RTB, 1971) 2) SP YU GRUPA - `Mali medved / Bio jednom jedan pas` (Jugoton, 1972) https://www.kupindo.com/Ploce/74268033_SP-YU-GRUPA-Mali-medved-Bio-jednom-jedan-pas-72-G- 3) SP YU GRUPA - `U tami disco kluba / Kosovski božur` (Jugoton, 1972) 4) SP YU GRUPA - `Šta će meni vatra / Spusti glavu` (Jugoton, 1973) 5) SP YU GRUPA - `Drveni most / Živi pesak` (Jugoton, 1974) https://www.kupindo.com/Ploce/73096725_SP-YU-GRUPA-Drveni-most-Zivi-pesak-1974-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/74266317_SP-YU-GRUPA-Drveni-most-Zivi-pesak-1974-bez-omota 6) SP YU GRUPA - `Sama / Trka` (Jugoton, 1975) https://www.kupindo.com/Ploce/74266381_SP-YU-GRUPA-Sama-Trka-1975-1-press-VG-M https://www.kupindo.com/Ploce/74267981_SP-YU-GRUPA-Sama-Trka-1975-1-press-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/77197513_SP-YU-GRUPA-Sama-Trka-1975-2-press-odlicna https://www.kupindo.com/Ploce/74266417_SP-YU-GRUPA-Sama-Trka-1975-2-press-G-NM 7) SP YU GRUPA - `Osveta / Oprosti ljubavi` (Jugoton, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/72296705_SP-YU-GRUPA-Osveta-1976-1-pressing-G-G- https://www.kupindo.com/Ploce/72296701_SP-YU-GRUPA-Osveta-1976-2-press-VG-veoma-dobra https://www.kupindo.com/Ploce/77197537_SP-YU-GRUPA-Osveta-1976-2-press-VG-VG https://www.kupindo.com/Ploce/69562613_SP-YU-GRUPA-Osveta-1976-2-pressing-G-G- 8) SP YU GRUPA - `Tačno u podne / 3 do 6` (Jugoton, 1976) https://www.kupindo.com/Ploce/69563073_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-NM-M-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/77197541_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-VG-NM https://www.kupindo.com/Ploce/74268641_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/72296713_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-VG-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69563121_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-VG-G- https://www.kupindo.com/Ploce/69563141_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-VG-G https://www.kupindo.com/Ploce/69563149_SP-YU-GRUPA-Tacno-u-podne-1976-G 9) SP YU GRUPA - `Opasno, opasno, opasno te volim / Budi sa mnom` (Jugoton, 1978) https://www.kupindo.com/Ploce/72296709_SP-YU-GRUPA-Opasno-Budi-sa-mnom-1978-ODLICNA https://www.kupindo.com/Ploce/69562777_SP-YU-GRUPA-Opasno-Budi-sa-mnom-1978-VG- https://www.kupindo.com/Ploce/69562821_SP-YU-GRUPA-Opasno-Budi-sa-mnom-1978-VG-F- 10) SP YU GRUPA - `Ideš mi na nerve / Identitet` (Jugoton, 1979) https://www.kupindo.com/Ploce/74268673_SP-YU-GRUPA-Ides-mi-na-nerve-Identitet-79-ODLICNA 11) SP YU GRUPA - `Mornar / Dunavom šibaju vetrovi` (PGP RTB, 1988) - promo singl

1. Women in Love 2. Sons and Lovers 3. Lady Chatterley`s Lover 4. The White Peacock 5. Psychoanalysis and the unconscious / Fantasia of the unconscious Četiri romana i knjiga eseja. Odlično očuvano. Meki povez. Izdavač: Penguin Books Dejvid Herbert Ričard Lorens poznatiji kao D. H. Lorens (engl. David Herbert Richards Lawrence; Istvud, Velika Britanija, 11. septembar 1885 – Vans, Francuska, 2. mart 1930) bio je engleski pisac. Pisao je pesme, priče, romane, drame, eseje, psihološko-filozofske studije i putopise, ali je najznačajniji po svojim romanima i pripovetkama u kojima se bavi psihologijom ljudskih odnosa, njihovom nagonskom osnovom i industrijalizacijom Engleske i njenim uticajem na društvo. Njegovo najpoznatije delo je roman Ljubavnik ledi Četerli koje je zahvaljujući otvorenom tematizovanju ljudske seksualnosti i preljube dospelo na sud i dugo bilo cenzurisano sve dok nije 30 godina nakon Lorensove smrti konačno objavljeno u svom integralnom obliku. I u drugim svojim delima Lorens se nije libio da otvoreno progovori o muško-ženskim odnosima i represivnim društvenim normama engleskog društva zbog čega se čitav život borio sa cenzurom. Uz Džejmsa Džojsa i Virdžiniju Vulf danas se smatra jednim od najvećih pisaca modernizma koji su pisali na engleskom jeziku. Bavio se i slikarstvom. D. H. Lorens je rođen u Istvudu u srednjoj Engleskoj u porodici rudara kao četvrto od ukupno petoro dece Artura Lorensa i Lidije Birdsol. Otac mu je bio alkoholičar i gotovo nepismen, ali je majka, inače učiteljica koja je radila kao čipkarka da bi izdržavala porodicu, mnogo polagala na njegovo obrazovanje, naročito pošto je Lorensov stariji brat umro. U trinaestoj godini je pošao u višu školu u Notingemu ali je napustio pošto se zaposlio u fabrici hirurških pomagala. Upoznao je Džesi Čejmbers sa kojom je zajedno čitao i razovarao o pročitanim knjigama. Ona ga je inspirisala da počne da piše. Pohađao je razne kurseve i naposletku stekao diplomu učitelja. Majka mu umire od raka 9. decembra 1910. i ubrzo posle toga Lorens se verio sa Lui Barouz, prijateljicom sa koledža. Radio je kao učitelj sve dok nije objavio svoj prvi roman Beli paun 1911. godine. Nakon toga, živeo je od svog književnog rada. Dve godine je proveo na proputovanju kroz Nemačku i Italiju. Vrativši se u Englesku, jula 1914. oženio se Nemicom Fridom Vikli koja je zbog njega napustila muža, Lorensovog profesora Ernesta Viklija i troje dece. Bio je proganjan zbog sumnje da je bio nemački špijun za vreme Prvog svetskog rata i dugo nije mogao da dobije pasoš. Godine 1919, Lorens je sa Fridom napustio Englesku i živeo potom u Italiji, Nemačkoj, Australiji, Cejlonu, Novom Zelandu, Tahitiju, Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Meksiku i Novom Meksiku. U Taosu u Novom Meksiku stekao je krug učenica čije svađe oko njegove pažnje su postale osnova legende o njemu. Ceo život je bio bolešljiv i umro je u 44. godini od tuberkuloze u Vansu u francuskim Primorskim Alpima. Mnogi su ga tada smatrali pornografom koji je proćerdao svoj talenat. Književni ugled mu je porastao nakon pozitivnih mišljenja značajnih književnih kritičara poput E. M. Forstera i naročito F. R. Livisa. Njegov prijatelj i poštovalac njegovog dela Oldos Haksli izdao je 1932. izbor Lorensovih pisama, koja daju živopisnu sliku Lorensovog lutalačkog života i njegovog odnosa sa svojim prijateljima i poznanicima. Književni rad Lorens je bio plodan pisac koji je za dvadesetak godina svog književnog rada napisao oko 30 tomova različitih književnih dela nejednakog kvaliteta. Najpre je pisao pesme pod uticajem Ezre Paunda i imažista, objavivši ih prvi put u časopisu English Review 1909. godine, ali je odbio Paundov poziv da se pridruži njegovom književnom kružoku odlučivši da ostane nezavistan. Njegova poezija crpi inspiraciju iz prirode, peva o unutrašnjem životu biljaka i životinja, dok s druge strane izražava otvoreno negativan stav prema konzervativnom engleskom društvu i njegovom puritanskom moralu te industrijalizaciji koja dovodi do otuđenja kojima Lorens suprotstavlja nagonski život, seksualnost, podsvesno i prirodu.[4] Pošto je kritikovao političare, Prvi svetski rat i imperijalističku politiku, cenzura je toliko uništila njegove pesme da su bile gotovo nečitljive, a to je bio samo početak njegovih borbi sa cenzurom.[9] Dve njegove najpoznatije pesme koje su prisutne u svim antologijama su „Snake“ i „How Beastly the Bourgeoisie is“ a njegova najznačajnija zbirka pesama je Birds, Beasts and Flowers koja je objavljena 1923. Već u svom prvom romanu Beli paun predočio je sve teme koje će kasnije razvijati. Njegov drugi roman Sinovi i ljubavnici objavljen je 1913. To je autobiografsko delo koje se oslanja na tradiciju engleskog realističkog romana inspirisano Lorensovim odnosom sa majkom te se može tumačiti kao psihološka studija o borbi sina da se odvoji od majke i, naposletku, o Edipovom kompleksu. 1915. izlazi njegov prvi veliki roman Duga na koji se 1920. nastavlja roman Zaljubljene žene. U prvom romanu Lorens slika uticaj postepene industrijalizacije na englesku porodicu čiju istoriju prati kroz tri generacije. Drugi roman je prikaz već industrijalizovane Engleske i njen uticaj na Lorensu savremeno društvo. Istorijske prilike su u oba dela osnova na kojoj pisac daje psihološki iznijansiranu sliku muško-ženskih odnosa, podsvesno i instinktivno u čoveku i odnos čoveka i prirode. Roman Aronova palica iz 1922. pokazuje uticaj Ničea, a u Kenguru koji je izašao 1923. Lorens je prikazao svoju ideju natčoveka. Kad se pojavio roman Ljubavnik ledi Četerli, to je umnogome uzdrmalo puritanske slojeve engleskog društva zbog otvorenog tematizovanja ljudske a naročito ženske seksualnosti zbog čega je ovo delo postalo predmet oštre cenzure kao pre njega Duga u nešto manjem obimu. Roman je najpre izašao 1928. u Firenci u Italiji, a sledeće godine u Francuskoj i Australiji. Prvo englesko necenzurisano izdanje izašlo je tek 1960. Kada ga je objavila, izdavačka kuća Penguin Books je optužena za opscenost. Glavni tužilac Mervin Grifit Džons pitao je u toku suđenja: „Da li biste odobrili svojim mladim sinovima, mladim ćerkama – jer devojke mogu da čitaju kao i dečaci – da čitaju ovu knjigu? Da li je to knjiga koju bi ostavili u vašoj kući? Da li je to knjiga koju biste poželeli da vaša žena ili vaše sluge pročitaju?“ Ipak, izdavač je dobio slučaj, i to jednoglasnom odlukom porote koja se sastojala od tri žene i devet muškaraca. Ovaj sudski proces je izazvao ogroman publicitet zbog kojeg se roman prodao u 3 miliona primeraka. Sudska odluka da dozvoli objavljivanje integralnog romana smatra se prekretnicom u istoriji slobode izražavanja i otvorene diskusije o seksu u popularnoj kulturi. Romani The White Peacock (1911) The Trespasser (1912) Sons and Lovers (1913) The Rainbow (1915) Women in Love (1920) The Lost Girl (1920) Aaron`s Rod (1922) Kangaroo (1923) The Boy in the Bush (1924) The Plumed Serpent (1926) Lady Chatterley`s Lover (1928) The Escaped Cock (1929), kasnije preimenovano u The Man Who Died Zbirke priča The Prussian Officer and Other Stories (1914) England, My England and Other Stories (1922) The Horse Dealer`s Daughter (1922) The Fox, The Captain`s Doll, The Ladybird (1923) St Mawr and other stories (1925) The Woman who Rode Away and other stories (1928) The Rocking-Horse Winner (1926) Mother and Daughter (1929) The Virgin and the Gipsy and Other Stories (1930) Love Among the Haystacks and other stories (1930) The Lovely Lady and other tales (1932) The Tales of D.H. Lawrence (1934) – Heinemann Collected Stories (1994) – Everyman`s Library Poezija Love Poems and others (1913) Amores (1916) Look! We have come through! (1917) New Poems (1918) Bay: a book of poems (1919) Tortoises (1921) Birds, Beasts and Flowers (1923) The Collected Poems of D H Lawrence (1928) Pansies (1929) Nettles (1930) The Triumph of the Machine (1930) Last Poems (1932) Fire and other poems (1940) The Complete Poems of D H Lawrence (1964), ed. Vivian de Sola Pinto and F. Warren Roberts The White Horse (1964) D. H. Lawrence: Selected Poems (1972), ed. Keith Sagar Snake and Other Poems Eseji Movements in European history (1921) Psychoanalysis and the unconscious (1921) Fantasia of the unconscious (1922) Studies in classic American literature (1923) Reflections on the death of a porcupine and other essays (1925) Pornography and obscenity (1929) Assorted articles (1930) Apocalypse (1931) Phoenix: the posthumous papers of D H Lawrence (1936) Phoenix II: uncollected, unpublished and other prose works by D H Lawrence (1968) Putopisi Twilight in Italy and Other Essays (1916), edited by Paul Eggert. Cambridge University Press.1994. ISBN 978-0-521-26888-2.. Twilight in Italy paperback reissue, I.B.Tauris. 2015. ISBN 978-1-78076-965-3. Sea and Sardinia (1921), edited by Mara Kalnins. Cambridge University Press.1997. ISBN 978-0-521-24275-2. Mornings in Mexico and Other Essays (1927), edited by Virginia Crosswhite Hyde. Cambridge University Press.2009. ISBN 978-0-521-65292-6.. Sketches of Etruscan Places and other Italian essays (1932), edited by Simonetta de Filippis. Cambridge University Press.1992. ISBN 978-0-521-25253-9. D. H. Lorens u prevodima na srpski i hrvatski jezik Romani Lady Chatterley i njezin ljubavnik / D. H. Lawrence ; preveo s engleskoga Iso Velikanović. - Zagreb : Binoza. 1937. Sinovi i ljubavnici. Sv. 1-2 / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Kosmos. 1939. Sinovi i njihove ljubavi. Knj. 1-2 / D. H. Lawrence ; preveli Mira Jurkić-Šunjić i Mirko Jurkić ; uvod napisao Josip Torbarina. - Zagreb : Matica hrvatska. 1943. Zaljubljene žene. [Knj. 1-2] / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog originala Nenad Jovanović]. - Beograd : Omladina. 1954. Duga / David Herbert Lawrence ; [preveo Zlatko Gorjan]. - Zagreb : Zora. 1955. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lawrence ; [prevela s engleskog Tatjana Blažeković]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1955, 1975. Ljubavnik lady Chatterley / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1956, 1958, 1963, 1966, 1975. Bijeli paun / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Mladen Car]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1957, 1975. Prekršitelj / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskog Milivoj Mezzorana]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1960, 1975. Aronova palica / D.H. Lawrence ; preveo s engleskog Omer Lakomica. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1961. Sinovi i ljubavnici : roman / D. H. Lorens ; [preveo s engleskog Mihailo R. Stojović]. - Beograd : Prosveta. 1963, 1966. Izgubljena devojka. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Kaliopa Nikolajević]. - Cetinje : Obod. 1965. Duga / D. H. Lawrence ; [preveo s engleskoga Zlatko Gorjan]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Prva Lady Chatterley : (prva verzija romana „Ljubavnik Lady Chatterley“) / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; predgovor Frieda Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976, 1983. Zaljubljene žene. Knj. 1-2 / D. [David]H. H. [Herbert] Lawrence ; prevela s engleskoga Ljerka Radović. - Zagreb : Naprijed. 1976. Duga / David Herbert Lawrence ; preveo Zlatko Gorjan. - Zagreb : Liber. 1981. Ljubavnik Lady Chatterley / D. H. Lawrence ; preveo s engleskog Milivoj Mezzorana. - Split : Logos. 1983. Zaljubljene žene / D. [David] H. [Herbert] Lawrence ; preveo s engleskog Milosav Popadić ; predgovor Ivo Vidan. - Sarajevo : Veselin masleša. 1987. ISBN 978-86-21-00097-5. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod i predgovor Svetozar Ignjačević. - Beograd : Nolit. 1988. ISBN 978-86-19-01597-4. Ljubavnik ledi Četerli : roman, prva verzija / D.H. Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : BIGZ. 1990. ISBN 978-86-13-00407-3. Ljubavnik ledi Četerli : roman : prva verzija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Branko Vučićević. - Beograd : Draganić. 2004. ISBN 978-86-441-0545-9. Prva ledi Četerli / D. H. Lorens ; [prevod Marija Janić]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2004. ISBN 978-86-331-1689-3. Ljubavnik lejdi Četerli / Dejvid Herbert Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Podgorica . Daily Press.2005. ISBN 978-86-7706-069-5. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2179-8. Sinovi i ljubavnici. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2243-6. Sinovi i ljubavnici. knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2244-3. Beli paun. Knj. 1-2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2492-8. Duga. Knj. 1 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2541-3. Duga. Knj. 2 / D. H. Lorens ; [prevela Milica Pavlović]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2542-0. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjačević. - Beograd : Novosti. 2006. ISBN 978-86-7446-107-5. Sinovi i ljubavnici / D. H. Lorens ; [preveo Branislav Stanojević]. - Beograd : Zograf. 2007. ISBN 978-86-7578-175-2. Prekršilac / D. H. Lorens ; [prevod Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga. 2007. ISBN 978-86-331-3265-7. Ljubavnik ledi Četerli / Dejvid H. Lorens ; prevod Svetozar Ignjatović [i. e. Ignjačević]. - Novi Sad : Kuća dobre knjige. 2011. ISBN 978-86-87445-16-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. [Dejvid] H. [Herbert] Lawrence ; prevod s engleskog Svetozar M. Ignjačević. - Beograd : Plato. 2014. ISBN 978-86-447-0673-1. Ljubavnik ledi Četerli / D. H. Lorens ; prevod sa engleskog Svetozar M Ignjačević uz intervencije Zvezdane Šelmić. - Beograd : Vulkan izdavaštvo. 2016. ISBN 978-86-10-01777-9. Zbirke priča i priče u časopisima Žena koja je odjahala od kuće : roman / D. H. Lorens ; s engleskog Nik. B. Jovanović. - Beograd : Narodna knjižnica. [19??]. Sent Mor ; Devica i Ciganin / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Ranko Bugarski]. - Sarajevo : Džepna knjiga. 1959. Lisac i druge priče / Dejvid Herbert Lorens ; [s engleskog preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Sarajevo : Svjetlost. 1960. Čovjek koji je umro / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskog Mirjana i Dragan Vilke]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1962. Pruski oficir ; Lisac / D. H. Lorens ; [preveo Aleksandar V. Stefanović]. - Beograd : Rad. 1963, 1967. Djevica i ciganin / D. H. Lawrence ; [preveli s engleskoga [prvo i drugo delo] Mirjana i Dragan Vilke, [treće delo] Ante Lakoš]. - Rijeka : „Otokar Keršovani“. 1975. Čovek koji je umro / D. H. Lorens ; [s engleskog preveo Đorđe Krivokapić]. - Beograd : Rad. 1989. ISBN 978-86-09-00198-7. Pruski oficir i druge pripovetke / Dejvid Herbert Lorens ; preveo s engleskog Nikola Radosavljević ; predgovor Zoran Paunović. - Beograd : Nolit. 1997. ISBN 978-86-19-02158-6. Jedno drugom smo potrebni / H. D. Lorens ; sa engleskog prevela Vesna Dragojlov. - U: Krovovi. - God. 7, br. 27/28 (1992), str. 47-50. ISSN 0353-6351 Kćer trgovca konjima / D. H. Lorens ; [s engleskog prevela Bojana Ranković]. - Beograd : Rad. 2000. ISBN 978-86-09-00700-2. Slijepac / Dejvid Herbert Lorens ; prevela Marija Knežević. - U: Stvaranje. - Vol. 56, br. 1/3 (2001), str. 34-52. ISSN 0039-422X Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - Beograd : Politika : Narodna knjiga. 2005. ISBN 978-86-331-2126-2. Devica i ciganin / D. H. Lorens ; [prevela Ana Peković]. - 2. izd. - Beograd : Narodna knjiga - Alfa. 2007. ISBN 978-86-331-3273-2. Žena koja je odjahala od kuće / Dejvid Herbert Lorens ; [preveo Nikola Jovanović]. - Beograd : Alma. 2010. ISBN 978-86-7974-159-2. Poezija Ribe / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Ivana Milankova. - U: Gradina. - God. 26, br. 6 (1989), str. 109-113. ISSN 0436-2616 Poezija D. H. Lorens ; s eng. prev. Mirko Magarašević. - Sadrži: Morska liga, Argonauti, Životna bitka, Usamljenost, Po gradovima, Pansies, Budimo ljudi... i dr. — U: Mostovi. - 21, 3/4 (1990), str. 111-119. ISSN 0350-6525 Brod smrti / D. H. Lorens ; prevela s engleskog Tatjana Risojević. - Sadrži: Mala kornjača, Početak, kraj i Brod smrti. — U: Reč. - God. 3, br. 23/24 (1996), str. 78-83. ISSN 0354-5288 Dok je život bujao / D. H. Lorens ; prev. i belješka Tatjana Risojević. - Sadrži: Zadušnice, Kolibri, More, Kako su odvratni buržuji ... i dr. — U: Sveske. - God. 9, br. 33/34 (1997), str. 182-185. ISSN 0353-5525 Labud / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Raša Livada. - Tematski blok: Mala antologija pesama o labudu. — U: Međaj. - [God. 20], br. 46 (2000), str. 6. ISSN 0351-5451 Poezija / D. H. [Dejvid Herbert] Lorens ; prevela i pogovor napisala Tatjana Lozanovska. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2002. Glasovir / Dejvid Herbert Lorens ; odabrao, prepjevao i priredio, bilješke i biografske podatke napisao Robert G. Tillы. - Nadređeni stv. nasl.: Anglo-američke poetike. — U: Kvartal. - Br. 1 (2003), str. 54. ISSN 1451-6772 Zeleno / Dejvid Herbert Lorens ; priredio i preveo Nikola Živanović. - (Antologija imažističke poezije). - U: Gradina. - God. 45, br. 29/30 (2009), str. 143-145. ISSN 0436-2616 U čamcu ; Pismo iz grada: sivim martovskim jutrom ; Posle opere ; Palimpsest sutona / Dejvid Herbert Lorens ; [izbor, beleška i prevod Vladimir Jagličić]. - U: Lipar. - God. 10, br. 38/40 (2009), str. 450-451. ISSN 1450-8338 Hladnoća u ljubavi / D. H. Lorens ; prevela Tatjana Lozanovska. - U: Da dopletem venac započeti : panorama poezije / priredio Nenad Grujičić. - Sremski Karlovci : Brankovo kolo. 2013. ISBN 978-86-85203-86-2. str. 34-35. Eseji Pornografija i opscenost / D.[David] H.[Herbert] Lorens. — U: Savremenik. - God. 13, knj. 25, br. 2 (februar 1967), str. 97-110. ISSN 0036-519X Tajne feniksa : odabrani eseji / D.H. Lorens ; izbor Mirko Magarašević ; prevod David Albahari ... et al. - Beograd : Rad. 1977. Poov „Pad kuće Ašer“ / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevela Danica Šterić. - Odlomak iz knjige D. H. Lorensa Studies in Classic American Literature, objavljene 1923 god. — U: Gradina. - God. 24, br. 1 (1989), str. 70-73. ISSN 0436-2616 Apokalipsa / D. H. Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Grafos. 1989. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Beograd : Rad. 1996. ISBN 978-86-09-00415-5. Apokalipsa / D. H. Lorens ; [preveo Jovica Aćin]. - Nova Pazova : Bonart. 2002. ISBN 978-86-503-0075-6. Apokalipsa / Dejvid Herbert Lorens ; preveo Jovica Aćin. - Beograd : Službeni glasnik. 2009. ISBN 978-86-519-0156-3. Sezanova borba / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog jezika preveo Milovan Novaković. – Odlmak iz Introduction to these Paintings; D. H. Lawrence, Late Essays and Articles. Cambridge University Press.1994. str. 201-215.. - U: Gradina. - God. 61, br. 66/67 (2015), str. 286-297. ISSN 0436-2616 Putopisi Suton nad Italijom / Dejvid Herbert Lorens ; s engleskog prevela Marija Knežević. - Nikšić : Jasen. 2001. Etrurska mjesta / Dejvid Herbert Lorens ; sa engleskog prevele i predgovor napisale Marija Knežević i Aleksandra Nikčević-Batrićević. - Podgorica : Oktoih. 2005. ISBN 978-86-7659-346-0. Italija / Dejvid Herbert Lorens ; preveo sa engleskog Milan Miletić. - Beograd : Službeni glasnik. 2012. ISBN 978-86-519-0473-1. Etrurske naseobine / D. H. Lorens ; preveo Milan Miletić. - Beograd : Bukefal E. O. N. 2016. ISBN 978-86-89107-73-9. Jutra u Meksiku / D. H. Lorens ; preveli sa engleskog Angelina Mišina i Pavle Rak. - Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K. 2018. ISBN 978-86-89901-37-5. KC (N)

Kao na slikama lepo očuvane unutra čiste Ivan Focht (Sarajevo, 7. 6. 1927 - Zagreb, 20. 10. 1992), jugoslavenski filozof i mikolog. Sadržaj 1 Biografija 2 Djela 2.1 Knjige 2.2 Izabrani članci 2.3 Prijevodi i predgovori 3 Reference Biografija[uredi | uredi kod] Ivan Focht je rođen 7. 6. 1927 u Sarajevu u židovskoj[1][2] porodici Josipa i Sare-Šarlote Foht.[3] Ivanov otac, majka i mlađi brat Vlatko su stradali za vrijeme Holokausta.[3] Tijekom Drugoga svjetskoga rata, 1944 godine, cijela porodica Foht je uhićena, pošto je u njihovoj kući otkriven materijal vojne prirode i tiskara mjesnoga komiteta Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Izbjegavši smrt, skokom sa drugog kata zatvora u zgradi Župskoga redarstva,[3] Ivan se pridružio Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ).[2] Nakon rata pohađao je i završio Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu u klasi Vladimira Filipovića. Nakon obrane doktorske teze vratio se u Sarajevo, gdje je predavao estetiku na odsjeku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu i na Muzičkoj akademiji sve do odlaska u mirovinu. Potom se preselio u Zagreb, gdje je proveo ostatak života.[4][5] Ivan je bio filozof fenomenološke orijentacije, koji se već u ranim djelima odmicao od marksističkog i psihologističkog tumačenja umjetnosti. Glazba je u njegovim tekstovima imala ontološku prednost u odnosu na sve ostale umjetnosti. U glazbenoj umjetnosti, osobito onoj Bachovoj, Focht je pokušavao razotkriti bitnost pitagorejskog ostvarenja glazbe. Utemeljena brojem te na zakonima kosmosa što su ih ustanovili Pitagora i njegovi učenici, Bachova glazba prema tumaćenju Ivana Fochta nije puki odraz subjekta, niti odraz društvene zbilje, jednako tako ona nije izraz ljudskih osjećaja, nego tajna života ustrojena i ugođena prema kozmičkim zakonima.[4][5] Ivan Focht se pored estetike bavio i gljivarstvom, te je objavio nekoliko značajnih knjiga o gljivama. Također je bio jedan od prvih teoretičara znanstvene fantastike u nas, smatrajući kako je naše doba doba odumiranja filozofije, odnosno doba znanosti i znanstvene fantastike. Bio je dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.[4][5] Ivan Focht je preminuo u Zagrebu, 20. 10. 1992 godine. Sahranjen je na zagrebačkom groblju Mirogoju.[6] Djela[uredi | uredi kod] Knjige[uredi | uredi kod] Istina i biće umjetnosti, Sarajevo: Svjetlost, (1959) Mogućnost, nužnost, slučajnost, stvarnost / Hegelovo učenje o odumiranju umjetnosti, Sarajevo: Veselin Masleša, (1961) Moderna umetnost kao ontološki problem, Beograd: Institut društvenih nauka, (1965) Uvod u estetiku, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika, (1972) Tajna umjetnosti, Zagreb: Školska knjiga, (1976) Gljive Jugoslavije, Beograd: Nolit, (1979) Savremena estetika muzike: Petnaest teorijskih portreta, Beograd: Nolit, (1980) Ključ za gljive, Zagreb: Naprijed, (1986) Naši vrganji, Zagreb: Znanje, (1987) Izabrani članci[uredi | uredi kod] Marks o ljudskoj slobodi, Zora, 3, br. 9, 38-46, (1950) Shematiziranje podjele materijalizam-idealizam u obradi istorije filozofije, Pregled, 3, br. 10, (1953) Realizam-modernizam, Kulturni radnik, br. 10, 7-14, (1956) Neobičan položaj moderne muzike, Kulturni radnik, br. 1-2, 14-20, (1957) Pavle Stefanović, `Tragom tona`, Izraz, br. 7-8, 101-104, (1958) Apstraktno slikarstvo pod udarima, Izraz, br. 7-8, (1959) Najnoviji Lukačev estetički pokušaj, Izraz, 3, knj. 6, br. 11-12, 488-500, (1959) Tegobe teorije odraza, Izraz, 5, knj. 2, 149-165, (1961) Humanost umjetnosti, u: Branko Bošnjak i Rudi Supek (ur.), Humanizam i socijalizam, knj. 1, Zagreb: Naprijed, 217-234, (1963) Izgledi fenomenološke estetike muzike, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 3, knj. 6, br. 11, 679-712, (1964) Umjetnička tehnika i tehnifikacija umjetnosti, Praxis, 3, br. 2, 167-180, (1966) Granica Hartmannove estetike, Praxis, 4, br. 5-6, 749-754, (1967) Umjetnost i partijnost, Izraz, 9, br. 8-9, 815-822, (1967) O knjizi Dragutina Gostuškog `Vreme umetnosti`, Treći program Radio Beograda, br. 1, proljeće, 245-254, (1969) Estetički programi časopisa, Treći program Radio Beograda, br. 2, ljeto, 219-230, (1969) Teorijski autoportret, Treći program Radio Beograda, br. 4, zima, 324-332, (1970) Modalitet umjetnosti, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 9, 338-346, (1971) Umjetnost kao objektivirani duh, Forum: časopis Razreda za suvremenu književnost Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, god. 10, knj. 22, br. 10-11, 552-558, (1971) Adornova podjela umjetnosti na `avangardnu` i `masovnu`, Kulturni radnik, br. 5, 83-89, (1972) La notion pythagoricienne de la musique: contribution a sa determination, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 3, br. 2, 161-172, (1972) Korčulanske gljive sabrane u prosincu, Zbornik otoka Korčule, sv. 2, 229-240, (1972) Šta je muzika, Treći program Radio Beograda, br. 16, zima, 345-354, (1973) Ukus malograđanina, Treći program Radio Beograda, br. 17, proljeće, 259-266, (1973) `Forma` i forme, Treći program Radio Beograda, br. 18, ljeto, 325-366, (1973) Otvorenost za vrednote, Treći program Radio Beograda, br. 19, jesen, 59-70, (1973) Adornos gnoseologistische Einstellung zur Musik, International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, god. 5, br. 2, 265-276, (1974) Andreas Liess: Der Weg nach Innen (Ortung ästhetischen Denkens heute), Verlag San Michele, Zürich 1973, pp. 134 (recenzija), International Review of the Aesthetics and Sociology of Music, 5, br. 2, 346-350, (1974) Amuzija hegelijanstva, Polja, 20, br. 186-187, 12-14, (1974) Slika čovjeka i kosmosa, Treći program Radio Beograda, br. 21, proljeće, 523-562, (1974) Granice ontologije umjetnosti u istraživanju književnog djela, Teka, br. 8, proljeće, 318-328, (1975) Geneza literature, Treći program Radio Beograda, br. 24, zima, 71-128, (1975) Filozofija prirode, Treći program Radio Beograda, br. 27, jesen, br. 27, 29-112, (1975) Put k ontologiji umjetnosti, u: Ante Marušić (ur.), Svijet umjetnosti: Marksističke interpretacije, Zagreb: Školska knjiga, 195-212, (1976) Esej kao protuteža filosofijskom sistemu, Delo, 22, br. 5, 30-39, (1976) Gljive dubrovačkog kraja, Dubrovnik, br. 6, 89-102, (1976) Muzika i simbolika brojeva, Polja, 23, br. 220-221, 3-6, (1977) Smrt i beskonačnost, Polja, 24, br. 236, 31-33, (1978) Filozofija muzike, u: Dobroslav Smiljanić (ur.), Filozofija umetnosti, Beograd: Kolarčev narodni univerzitet, 145-155, (1978) Filozofija izvan struke, Treći program Radio Beograda, br. 36, zima, 195-216, (1978) Savremeni estetičari muzike: Muzičari o muzici, Treći program Radio Beograda, br. 39, jesen, 451-481, (1978) Filozofski pogledi Franca Kafke: Jedan nacrt, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 3, 251-259, (1979) Metaestetika ili estetike marksizma, u: Sreten Petrović, Marksistička estetika: Kritika estetičkog uma, Beograd: BIGZ, 1-9, (1979) Problem identiteta muzičkog djela, Život umjetnosti, br. 29/30, 92-102, (1980) Jankelevičev muzičko-estetički agnosticizam, Polja, 26, br. 256-257, 197-200, (1980) Kriza ili kataklizma: Hegel i moderna umetnost, Politika, broj 10, (1980) Glazba i gljive padoše nam s neba, Zbornik Trećeg programa Radio Zagreba, br. 6, 195-201, (1981) Nesreća u sreći, Polja, 27, br. 264, 57-59, (1981) Estetika i moderna umjetnost, Polja, 29, br. 288, 70-72, (1983) Prijevodi i predgovori[uredi | uredi kod] Günther Anders: Kafka - za i protiv, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Narodna prosvjeta, (1955) Benedetto Croce: Estetika kao nauka o izrazu i opća lingvistika, preveo Vinko Vitezica, predgovor Ivan Focht, Zagreb: Naprijed, (1960) György Lukacs: Prolegomena za marksističku estetiku: posebnost kao centralna kategorija estetike, preveo Milan Damjanović, uvodna studija Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1960) Max Raphael: Teorija duhovnog stvaranja na osnovi marksizma, preveo Konstantin Petrović, predgovor Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1960) Max Dessoir: Estetika i opća nauka o umjetnosti, preveo Ivan Focht, Sarajevo: Veselin Masleša, (1963) Theodor W. Adorno: Filozofija nove muzike, preveo i predgovor napisao Ivan Focht, Beograd: Nolit, (1968) Eduard Hanslick: O muzički lijepom, predgovor i prijevod Ivan Focht, Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1977) Vladimir Jankélévitch: Muzika i neizrecivo, prevela Jelena Jelić, predgovor Ivan Focht, Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, (1987)

DOKTRINA ŠOKA Uspon kapitalizma katastrofe: Naomi Klein Naslov Doktrina šoka : uspon kapitalizma katastrofe / Naomi Klein ; s engleskoga preveo Petar Vujačić Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : V.B.Z., 2008 Fizički opis 548 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Vujačić, Petar Zbirka Biblioteka Posebna izdanja / [V.B.Z.] ISBN 978-953-201-987-2 (broš.) Napomene Prevod dela: The shock doctrine / Naomi Klein Indeks. Predmetne odrednice Kapitalizam -- Kritika Preduzetništvo -- Kritika Finansijske krize -- Studija Diljem svijeta, u Britaniji, u Sjedinjenim Američkim Državama, u Aziji i na Bliskom Istoku postoje moćnici koji zarađuju na kaosu - iskorištavaju krvoprolića i katastrofe da okrutno i nemilosrdno preobraze svijet sukladno vlastitim idejama. Oni su doktori šoka. “Od Čilea, preko Kine pa sve do Iraka, tortura postoji kao siva eminencija križarskom pohodu slobodnog tržišta. Ipak, tortura je više od samog oruđa koje se koristi za nametanje neželjene politike buntovnim pojedincima; istovremeno, ona je i metafora temeljne logike doktrine šoka. Tortura je, ili CIA-inim rječnikom »prisilno isljeđivanje«, skup sredstava kojima se kod zatvorenika izazivaju stanja temeljne dezorijentacije i šoka kako bi se od njih, protiv njihove volje, izvukla priznanja. Temeljnu logiku torture obuhvaćaju dva CIA-ina priručnika, s kojih je, potkraj osamdesetih, skinuta oznaka tajnosti. Cilj faze »omekšivanja« jest izazivanje uragana unutar ljudske svijesti - zatvorenici postaju toliko nazadni i prestrašeni da više nisu sposobni racionalno razmišljati ni braniti vlastite interese. U takvom stanju šoka najveći dio zatvorenika svojim isljednicima pruža sve što požele - podatke, priznanja, odricanje od vlastitih uvjerenja. Jedan CIA-in priručnik daje osobito koncizno objašnjenje: »Postoji razdoblje - može biti iznimno kratko - hibernacije, izvjestan vid fiziološkog šoka ili paralize. Njega uzrokuje traumatsko ili subtraumatsko iskustvo koje razara svijet poznat subjektu, jednako kao i poimanje samoga sebe unutar tog svijeta. Iskusni istražitelji primjećuju taj učinak, znajući da je tijekom tog razdoblja izvor neizmjerno prijemčiviji za sugestije, daleko spremniji da se pokori, nego što je bio netom prije nastanka toga šoka.« Doktrina šoka doslovno podražava to načelo, pokušavajući u masovnim razmjerima ostvariti ono što tortura postiže na pojedincu u sobi za ispitivanje. Najbolji primjer za to je šok 11. rujna koji je milijunima ljudi razorio »njima poznati svijet« i stvorio razdoblje duboke dezorijentacije i nazatka koje je Busheva administracija znalački iskoristila. Odjednom smo se našli u Nultoj godini, u kojoj se sve što smo dotad znali o svijetu moglo otpisati kao »način razmišljanja prije 11. rujna«. Slabi poznavaoci povijesti, stanovnici Sjeverne Amerike, postali su prazne ploče - »neispisani listovi papira« na kojima »se mogu ispisati nove i prelijepe riječi«, kako je Mao opisao svoj narod. U tom trenutku iznikla je nova armija stručnjaka i ispisivala nove i prelijepe riječi na prijemčivom platnu naše postraumatične svijesti: »sraz civilizacija«, pisali su. »Osovina zla«, »islamo-fašizam«, »domovinska sigurnost«. Dok su se svi bavili novim i smrtonosnim sukobima kultura, Busheva je administracija dobila priliku ostvariti ono o čemu je prije 11. rujna mogla samo sanjati - voditi privatizirane ratove, istovremeno u domovini stvarajući kompleks korporacijskih sigurnosnih službi. Tako funkcionira doktrina šoka - izvorna katastrofa: državni udar, teroristički napad, slom tržišta, rat, tsunami, uragan - cjelokupno stanovništvo baca u stanje kolektivnog šoka. Bačene bombe, teroristički ispadi, zapuši vjetra služe da omekšaju društva kao cjelinu, baš kao što treštava glazba i udarci u sobama za mučenje omekšavaju zatvorenike. Jednako kao terorizirani zatvorenik koji odaje imena svojih drugova i odriče se vjere, šokirana društva često se odriču onoga što bi inače branila do posljednjega daha. (...) Poklonici doktrine šoka vjeruju da samo golem rasjed - poplava, rat, teroristički udar - može stvoriti takva golema, prazna platna za kojima toliko čeznu. Upravo u tim “smekšanim” trenucima, kad psihološki plutamo, kad smo fizički iskorijenjeni, ti slikari stvarnosti pljuju u šake i otpočinju svoju preobrazbu svijeta.” “Doktrina šoka” otkriva tajnu povijest našeg doba raskrinkavajući globalne profitere. Naomi Klein je otkrila podatke i međusobne veze koje su potresle čak i nju - koliko sveobuhvatno uvjerenja doktora šoka dominiraju našim svijetom i na koji se način ostvarila ta dominacija. Zarađujući milijarde na tsunamiju, pljačkajući po Rusiji, izrabljujući Irak – zastrašujuća priča o tome kako neki mlate novac dok se ostali mlate međusobno. Naomi Klein kanadska je autorica, aktivistica, novinarka i sveučilišna profesorica. Stalna je kolumnistica časopisa The Nation i The Guardian, dopisnica Rolling Stonea, kao i vanjska urednica Harper`s Magazinea. Članica je upravnog odbora ekološke organizacije 350.org i stipendistica Zaklade Puffin na Institutu Nation. Autorica je utjecajnih bestselera `No Logo` i `Doktrina šoka`. Odlično očuvana knjiga.

U svojoj knjizi, dr Prole uspešno dokazuje da se suočavanje sa vlastitim kulturnim obrascima i tradicijama u svetlu odnosa prema stranom nameće kao neophodno i heuristički plodno sredstvo za savremeno ispitivanje filozofskog nasleđa, ali ima i dragocenu primenu kada je reč o konkretnim prilikama u Srbiji. Upravo tematizacija stranog se pokazuje kao plodan metodološki put za rasvetljavanje razornih sukoba koji su zahvatili ovaj region u najbližoj prošlosti. Štaviše, relativizacija i rekompozicija pomenutih tradicija na osnovu responzivnog odnosa prema stranom mogla bi u značajnoj meri da doprinese otupljivanju oštrice koja je generisala nasilne sukobe, budući da oni, bez pervertiranog stava prema drugom i stranom naprosto ne bi bili mogući. S druge strane, fenomenologija responzivnosti nam pokazuje i da bi odnos ostatka Evrope prema Srbiji i njenim susedima, posmatran na duge staze, značio i brisanje predznaka »poluevropskih enklava« i »margine Evrope« sa ovih prostora. SADRŽAJ 1. O MOGUĆNOSTI FENOMENOLOGIJE STRANOG, 7 1.1. Postoji li tradicija iskušavanja stranog?, 7 1.2. Stranac i varvarin, 11 1.3. Kant i mogućnost fenomenologije, 17 1.4. Hegel i mogućnost fenomenologije, 20 1.5. Huserl i mogućnost fenomenologije, 24 1.6. Izazov samodatosti, 33 1.7. Pasivnost - pretpostavka fenomenologije stranog?, 35 1.8. Stranost kao pasivnost, 42 1.9. Ka fenomenologiji stranog, 45 2. OD SOFOKLA DO HUSERLA: TAJNA I STRANO, 55 2.1. Sofoklova politika tajne, 55 2.2. Očevidnost i tajna - laik i posvećenik, 58 2.3. Aristofanova antropologija poništavanja stranog, 60 2.4. Amerigo Vespuči i Mundus Novus, 65 2.5. Fantazije razumevanja i razaranje stranog, 69 2.6. Granice transformacije vlastitog, 73 3. HEGELOVA AFIRMACIJA I MARKSOVA KRITIKA STRANOG, 83 3.1. Hegelova afirmacija stranog, 83 2.2. Obrazovanje kao potuđivanje, 87 3.3. Transcendencija ka stranom uz čuvanje vlastitog, 88 3.4. Dva lica otuđenja kod Hegela, 93 3.5. Raditi, a pri tom ne postati stran samom sebi?, 96 3.6. Skriveno st i otuđenje kod Marksa, 99 3.7. Savremeni čovek živi u praistoriji, 105 3.8. Metakritičko poništenje stranosti, 108 4. "PRIMITIVNO" I STRANO: ETNOLOGIJA I FENOMENOLOGIJA, 113 4.1. Huserlova etika i etnologija, 113 4.2. Fenomenološki raskid sa "primitivnom naivnošću", 119 4.3. Prevladavanje mitologije kao korektiv pasivnosti, 121 4.4. Produktivni potencijali etnologije, 124 4.5. Paradoks Evrope: nema poroka bez vrline, 127 4.6. Obnavljanje duhovne Evrope i suspenzija etnologije, 129 4.7. Ideja fenomenološke etnologije, 131 4.8. Etnologija i selektivna autonomija, 134 5. HAJDEGER: STRANOST BIVSTVOVANJA, 139 5.1. Podređenost ontologije fenomenologiji, 139 5.2. Rastanak sa tradicijom filozofije bivstvovanja?, 145 5.3. Potuđivanje kao opoziv hermeneutike prisvajanja, 151 5.4. Hajdeger i oneobičavanje, 155 5.5. Nelagodnost i mišljenje - Sofokle i Hajdeger, 158 6. BUBER: PREVLADAVANJE STRANOSTI POSREDSTVOM DIJALOGA, 164 6.1. Dijaloška filozofija i istorija filozofije, 164 6.2. Strano st kao antropološka i povesna usamljenost, 167 6.3. Monološko produbljivanje stranosti, 170 6.4. Jezik kao indikator stranosti, 174 6.5. Dijaloški odgovor na stranost, 178 6.6. Stranac i sistem, 180 6.7. Dijalog i revizija ontološke sukcesije, 185 6.8. Dijalog kao razmena stranosti, 188 7. LEVINAS: STRANOST KAO ASIMETRIJA, 193 7.1. Ontologija i univerzalnost, 193 7.2. Levinasov raskid sa fenomenologijom konstitucije, 196 7.3. Stranac i heteronomno iskustvo, 201 7.4. Samoodržanje kao prisvajanje, 203 7.5. Levinasovo potuđivanje versus Lipsovo udvostručenje, 205 7.6. Levinas i Anderssein, 207 7.7. Drugost kao drugost vremena, 209 7.8. Stranac u beskonačnosti drugog, 213 8. IZMICANJE I APSURD, 218 8.1. Hajdeger: misliti izmicanje, 218 8.2. Kant: izmicanje bi onemogućilo nauku, 220 8.3. Hegel: izmicanje bi podrilo povesnu stvarnost, 222 8.4. Huser1: za i protiv izmicanja, 226 8.5. Kami: mišljenje na tragu izvesnosti vodi ka apsurdu, 233 8.6. Mišljenje apsurda kao ukidanje intersubjektivnosti, 236 8.7. Lament nad vlastitom stranošću, 246 8.8. Stranac, izgnanik, pobunjenik, 248 9. ANONIMNOST I STRANOST ONTOLOGIJE, 256 9.1. Ontološka osnova savremenog mišljenja i Anderssein, 256 9.2. Hegel: mirujuće bivstvovanje vs. bivstvovanje u odnosu, 261 9.3. Niče: filozofija kao istraživanje stranog, 264 9.4. Od Anderssein do Fremdsein, 271 9.5. Valdenfels i decentrirana subjektivnost, 274 9.6. Odgovor na strano: responzivnost, 283 9.7. Strano st i nova vlastitost, 287 SPISAK NAVEDENIH DELA, 291 REGISTAR IMENA, 307 Naslov: Stranost bića: Prilozi fenomenološkoj ontologiji Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 313 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 22.5 x 14 cm Godina izdanja: 2010 ISBN: 978-86-7543-191-6

Knjiga je nastala kao rezultat potrebe za odgovarajućim udžbenikom iz predmeta Strukture podataka i u njenom pisanju učinjen je napor da ona može da bude korisna za čitaoce sa različitim nivoom predznanja. Posle prvog poglavlja koje predstavlja uvod u oblast, knjiga je podeljena na četiri dela: linearne strukture podataka, nelinearne strukture podataka, pretraživanja i sortiranje. Naglasak se stavljen na strukture podataka koje se nalaze u operativnoj memoriji, a knjiga takođe sadrži i pitanja i zadatke za samostalno rešavanje. Sadržaj PREDGOVOR, I 1 UVOD, 1 1.1 O ALGORITMIMA, 1 1.1.1 Kunvencije pseudojezika, 2 1.1.2 Analiza algoritama, 4 1.1.3 Implementaciju algoritama, 7 1.2 O STRUKTURAMA PODATAKA, 8 1.2.1 Klasifikacija struktura podataka, 11 1.2.2 Memorijska reprezentacija, 12 1.2.3 Operacije sa strukturama podataka, 14 DEO I LINEARNE STRUKTURE PODATAKA, l7 2 NIZOVI, 19 2.1 VRSTE NIZOVA, 19 2.2 OPERACIJE SA NIZOVIMA, 20 2.3 PREDSTAVLJANJE NIZOVA U MEMORIJI, 21 2.3.1 Smeštanje vektora, 22 2.3.2 Smeštanje matrica, 24 2.3.3 Smeštanje višedimenzionalnih nizova, 26 2.4 OPTIMIZAClJE PRI SMEŠTANJU NIZOVA, 28 2.4.1 Trougaone matrice, 29 2.4.2 Retki nizovi, 31 3 ULANČANE LISTE, 35 3.1 OSNOVNI POJMOVI I OSOBINE, 35 3.2 OPERACIJE SA JEDNOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 38 3.3 OPERACIJE SA KRUŽNIM ULANČANIM LISTAMA, 43 3.4 OPERACIJE SA DVOSTRUKO ULANČANIM LISTAMA, 46 3.5 POREĐENJE ULANČANE I SEKVENCIJALNE REPREZENTACIJE LINEARNIH LISTA, 49 3.6 PRlMENE ULANČANIH LISTA, 52 3.6.1 Predstavljanje retkih nizova, 52 3.6.2 Predstavljanje skupova, 54 3.6.3 Predstavljanje polinoma, 57 4 STEKOVI, 61 4.1 DEFINICIJA STEKA, 61 4.2. IMPLEMENTACIJA STEKA I OPERAClJE SA NJIM, 62 4.2.1 Sekvencijalna reprezentacija steka, 63 4.2.2 Sekvencijalna implementacija više stekova, 66 4.2.3 Ulančana reprezentacija steka, 69 4.3 PRIMENE STEKOVA, 71 4.3.1 Obrada aritmetičkih izraza, 71 4.3.2 Rad sa potprogramima, 81 5 REDOVI, 91 5.1 DEFINICIJA REDA, 91 5.2 IMPLEMENTACIJA REDA I OPERACIJE SA NJIM, 93 5.2.1 Sekvencijalna reprezentacija reda, 93 5.2.2 Ulančana reprezentacija reda, 101 5.3 PRIORITETNI RED, 103 531 Vektorska implementacija prioritetnog reda, 103 5.3.2 Ulančana implementacija prioritetnog reda, 105 5.4 PRIMENE I PERFORMANSE REDOVA, 106 DEO II NELINEARNE STRUKTURE PODATAKA, 109 6 STABLA, 111 6.1 DEFINIClJE STABLA I TERMINOLOGIJA, 111 6.2 PREDSTAVLJANJE STABLA, 115 6.2.1 Grafičko predstavljanje, 115 6.2.2 Memorijska reprezentacija, 115 6.3 BINARNA STABLA 118 6.3.1 Osobine i vrste binarnih stabala, 118 6.3.2 Memorijska reprezentacija binarnih stabala, 121 6.3.3 Minimizacija dužine puta u binarnom stablu, 122 6.3.4 Operacije sa binarnim stablima, 128 6.3.5 Povezana binarna stabla, 136 6.4 PREDSTAVLJANJE STABLA VIŠEG STEPENA BINARNIM STABLOM, 139 6.5 PRIMENE STABALA, 145 6.5.1 Predstavljanje arilmeličkih izraza, 145 6.5.2 Predstavljanje ulančanih lista, 147 6.5.3 Stabla odlučivanja, 149 6.5.4 Stabla igara, 151 7 GRAFOVI, 155 7.1 DEFINICIJE GRAFA I TERMINOLOG1JA, 155 7.2 PREDSTAVLJANJE GRAFOVA, 158 7.2.1 Matrična reprezentacija, 158 7.2.2 Ulančana reprezentacija, 159 7.3 Poređenje matrične i ulančane reprezentacije, 161 7.3. OBILAZAK GRAFA, 162 7.3.1 Obilazak grafa po širini, 163 7.3.2 Obilazak grafa po dubini, 165 7.3.3 Primene algoritama obilaska, 161 7.4 OBUHVATNA STABLA, 172 7.5 ODREĐIVANJE DOSTIŽNOSTI ČVOROVA U GRAFU, 179 7.5.1 Određivanje matrice puta, 179 7.5.2 Primena matrice puta - odredivanje rekurzivnosti potprograma, 82 7.6 ODREĐlVANJE NAJKRAĆIH RASTOJANJA U GRAFU, 182 7.6.1 Određivanje najkraćih putevu između svih parova čvorova, 184 7.6.2 Određivanje najkraićih puteva od jednog čvora do svih ostalih, 188 7.7 PROTOK U GRAFOVIMA, 192 7. 7.1 Maksimizacija protoka u grafu, 193 7.7.2 Uparivanje grafa, 198 7.8 ODREĐIVANJE TOPOLOŠKOG PORETKA I KRITIČNOG PUTA, 200 7.8.1 Topološko sortiranje, 201 7.8.2 Određivanje kritičnog puta, 203 DEO III PRETRAŽIVANJE, 209 8 OSNOVNI METODI PRETRAŽIVANJA, 211 8.1 SEKVENCIJALNO PRETRAŽIVANJE, 211 8.1.1 Optimizacije sekvencijalnog pretraživanja, 213 8.1.2 Sekvencijalno pretraživanje u uređenim tabelama, 214 8.2 BINARNO PRETRAŽIVANJE, 216 8.2.1 Binarno pretraživanje u povećanoj tabeli, 218 8.2.2 Binarno pretraživanje u tabeli nepoznate veličine, 219 8.2.3 Interpolaciono pretraživanje, 220 8.2.4 Fibonacci-jevo pretraživanje, 221 9 STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.1 DEFINICIJA STABLA BlNARNOG PRETRAŽIVANJA, 223 9.2 OSNOVNE OPERACIJE, 225 9.2.1 Ispitivanje stabla, 225 9.1.2 Umetanje, 228 9.2.3 Brisanje, 230 9.1.4 Analiza efikasnosti osnovnih operacija, 232 9.3 BALANSIRANJE STABLA, 236 9.3.1 Visinski balansirana (AVL) slabla, 237 9 3.2 Ostale vrste balansiranih stabala, 245 9.4 OPTIMALNO STABLO BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 248 9.5 PRIMENE STABLA BINARNOG PRETRAŽIVANJA, 252 9.5.1 Tabela simbola, 252 9.5.2 Predstavljanje prioritetnog reda, 255 10 STABLA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.1 PRIMENA STABALA OPŠTEG PRETRAŽIVANJA, 257 10.2 STABLA M-ARNOG PRETRAŽIVANJA, 261 10.2.1 Operacije, 262 1012 Osobine i performanse stabla m-arnog pretraživanja, 264 10.2.3 Implementacija, 266 10.3 B-STABLA, 266 10.4 B*-STABLA , 274 10.5 B+-STABLA, 276 10.6 STABLA DIGITALNOG PRETRAŽIVANJA, 280 11 HEŠIRANJE, 289 11.1 DEFINIClJE, 289 11.2 HEŠ FUNKClJE, 291 11.2.1 Heš funkcije nezavisne od raspodele ključeva, 292 11.2.2 Heš funkcije zavisne od raspodele ključeva, 298 11.3 RAZREŠAVANJE KOLIZIJA, 301 11.3.1 Otvorena adresiranje, 301 11.3.2 Ulančavanje, 311 11.4 EVALUACIJA PERFORMANSI UNUTRAŠNJEG HEŠIRANJA, 315 11.4.1 Performanse otvorenog adresiranja, 315 11.4.2 Performanse ulančavanja, 317 11.4.3 Komparativno poređenje tehnika unutrašnjeg heširanja, 317 11.5 SPOLJAŠNJE HEŠIRANJE, 319 11.5.1 Standardne tehnike spoljašnjeg heširanja, 320 11.5.2 Fleksibilne tehnike spoljašnjeg heširanja, 323 DEO IV SORTIRANJE, 331 12 UNUTRAŠNJE SORTIRANJE, 333 12.1 SORTIRANJE POREĐENJEM, 335 12.1.1 Metodi umetanja, 335 12.1.2 Metodi selekcije, 339 12.1.3 Metodi zamene, 351 12.1.4 Opšta procena performansi metoda sortiranja poređenjem, 360 12.2 METODI SORTIRANJA LINEARNE SLOŽENOSTI, 363 12.2.1 Sortiranje brojanjem, 363 12.2.2 Adresno sortiranje, 365 12.2.3 Radix sortiranje, 366 12.3 POREĐENJE EFIKASNOSTI METODA UNUTRAŠNJEG SORTIRANJA, 368 12.4 PRIMENA PRINCIPA SORTIRANJA-STATISTIKA PORETKA, 369 12.4.1 Određivanje minimuma i maksimuma, 369 12.4.2 Određivanje k-tog najmanjeg elementa, 370 13 SPOLJAŠNJE SORTIRANJE, 373 13.1 DIREKTNO SPAJANJE, 376 13.2 PRIRODNO SPAJANJE, 382 13.3 VIŠESTRUKO SPAJANJE, 384 13.4 POLIFAZNO SPAJANJE, 392 13.5 KASKADNO SPAJANJE, 398 13.6 ORGANIZACIJA BAFERA KOD SPOLJAŠNJEG SORTlRANJA, 400 14 LITERATURA, 405 Naslov: Algoritmi i strukture podataka Izdavač: Akademska misao Strana: 406 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 18x25.5 cm Godina izdanja: 2008 ISBN: 978-86-7466-328-8

Opis Proizvoda „Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Broj strana: 350 Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija KARPOS 2020 SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja

„Rim je osnovao jedan kopilan, neobuzdan rmpalija koji je ubio brata blizanca u svađi i koji je, na čelu družine mladih pastira i pljačkaša, stvorio utočište za lutalice sumnjive naravi i porekla. Do žena su dolazili redovnim otmicama i silovanjima, ugled i širi uticaj sticali su na bojnom polju. Tako su govorili sami Rimljani. Oni su, dakle, i sami smatrali da potiču od ubica, silovatelja, razbojnika i skitnica. Da li je stvarno bilo tako? I šta nam takve legende o poreklu govore o jednom narodu i o njegovoj predstavi o sebi? Većina savremenih istorija Rima samo ukratko pomene taj prvi deo književne tradicije o osnivanju i ranom životu grada, pošto se uveliko ustanovilo da je to samo mit, a ne istorija. […] Priča da je jedan grad nastao tako što su se poljoprivrednici okupili na istom mestu i postepeno razvili zajedničku infrastrukturu, vojsku, tržnice i društvena ili kultna stecišta ne zvuči baš maštovito, iako u većini slučajeva predstavlja sasvim tačan prikaz. […] Kao grad na reci nasred Apeninskog poluostrva, Rim ima povoljan strateški položaj, koji je sasvim očigledno igrao važnu ulogu u njegovoj kasnijoj vladavini Italijom i celim Sredozemljem. Mesto je obilovalo pijaćom vodu, imalo je lak pristup moru, ali je bilo dovoljno zaklonjeno od pomorskih pljačkaša. Tibar je bio plovan za manje brodove, a prirodno pristanište se nalazilo iza okuke reke oko Marsovog polja (Campus Martius). Svaki brežuljak mogao se utvrditi zidinama. […] Važno je pak to da se Rim nalazio na čvorištu trgovine i puteva u više smerova. Tu je bio prirodan gaz preko Tibra na putu iz Etrurije na jug, prema Kampaniji, a „Put soli“ (Via Salaria) vodio je od ušća reke gde se vadila dragocena so, uzvodno ka planinama, dok se u suprotnom smeru transportovala stoka. A i u odnosu na ostatak Sredozemlja, grad se smestio u samo središte sveta. Rim je bio raskršće puteva koje je preraslo u trgovački centar, a kao i u svaki drugi centar trgovine, tu se sticao svet izbliza i izdaleka. To pruža smisao legendi da su Rim osnovali čobani i razne lutajuće skupine raznovrsnog etničkog porekla, a donekle i objašnjava relativnu otvorenost na kojoj se zasnivalo rimsko društvo.“ Jun Ideng Prvi tom Istorije Rima, norveški istoričar Jun Ideng započinje opisima mitova o osnivanju grada, upoznaje nas sa dobom najranijih kraljeva, padom monarhije i pokazuje nam kako je mali grad-država na obalama Tibra vojnom silom i političkim umećem postao u doba republike središte svetske imperije, kako se njegovo društvo na tom putu menjalo i šta je omogućilo tu silovitu ekspanziju, i kako je naposletku rimska republika završila u sukobima, nasilju, građanskim ratovima i uvođenju carstva. Na tom putu rastućoj imperiji prete razni moćni i inteligentni neprijatelji, vojske predvođene ljudima kao što su Hanibal, Spartak, Mitridat i Vercingetoriks, koje će ipak naposletku savladati sposobne rimske vojskovođe sa dobro organizovanim jedinicama. Najveća pretnja po republiku zapravo će doći iznutra, u liku ambicioznih pojedinaca poput Sule i Julija Cezara. Izdanje sadrži tri tematska indeksa, 19 karti i više desetina fotografija. Jun Vikene Ideng (Jon Wikene Iddeng), rođen 1966, redovni je profesor antičke istorije na Univerzitetu u jugoistočnoj Norveškoj i specijalni savetnik Norveškog sindikata naučnih radnika. Pored dvotomne Istorije Rima, u doba republike i carstva, koautor je i urednik novog izdanja Antičkog leksikona (Antikkleksikon, 2011), kao i niza članaka i knjiga na engleskom i norveškom jeziku iz oblasti istorije antičkih civilizacija. Urednik je priloga iz istorije Rima za Veliki norveški leksikon. SADRŽAJ PRELUDIJ 1. KO SU BILI RIMLjANI I ODAKLE SU POTEKLI? Eneja i poreklo Rimljana Evandar i Herkul Romul, Rem i osnivanje grada Antička mitologija i mitovi o osnivanju Rima Od bronzanog do gvozdenog doba, od palate do grada-države Rani Rim, među gradovima, narodima i jezicima Etrurci 2. MITSKO DOBA KRALjEVA Ab urbe condita – od osnivanja grada Vladavina Tarkvinijâ Istorijsko jezgro? Pad monarhije 3. DOBA RANE REPUBLIKE – RIM I NjEGOVI SUSEDI Brut i prve godine republike Rimska imena i era Etrurski poglavica Lars Porsena i Tarkviniji Tarkvinijev pad i uvođenje republike – mitologija ili istorija? Latini, Ekvi i Volsci Koriolan – gordost i predrasuda Borba za Lacij u 5. veku Ratovi protiv Veja i tradicija trijumfa Gali pljačkaju Rim 4. STALEŠKA BORBA – SUKOB PATRICIJA I PLEBEJACA Patriciji Plebejci Poreklo borbe staleža i prva secesija plebejaca Zakoni dvanaest tablica i druga secesija plebejaca Dalji tok staleške borbe Porodica i brak Svešteničke službe i nadzor nad religijom Učestvovanje u političkom odlučivanju Izmenjeno društvo i nova staleška podela 5. RIM OVLADAVA ITALIJOM (350–264) Latinski savez i uređenje iz 338. Ratovi protiv Samnita (343–290) Vojska menja karakter Tarent i Pir 6. RIM I KARTAGINA – PUNSKI RATOVI Kartagina – sedište severnoafričkih Feničana Prvi punski rat (264–241) Novi prekomorski posedi i organizovanje provincija Problemi na severu i na istoku – Gali i Iliri Drugi punski rat (218–201) – rat protiv Hanibala Ratna sreća se okreće Scipion na čelu – rat se premešta u Afriku Osvajanje zapadnog Sredozemlja i Treći punski rat (149–146) 7. RIM POSTAJE GOSPODAR HELENISTIČKOG ISTOKA Grčki svet i helenizam Ratovi protiv Makedonije i kraljevine Seleukida Rimski imperijalizam i militarizam 8. POLITIKA I NAROD U RIMSKOJ REPUBLICI Državno uređenje? Građansko pravo, rod i odnosi Narod, skupštine i pravo glasa Magistrati Rimske službe u republici Senat Svešteničke službe Rimska republika – oligarhija ili demokratija? 9. POSLEDICA OSVAJANjA – VELIKE PROMENE U DRUŠTVU Procvat književnosti i pisana kultura Vreme i kalendar Religija i kult Kovani novac i monetarna ekonomija Agrarna kriza i iseljavanje iz sela? 10. POPULARI I POLITIČKI SUKOB – RIM OD 150. DO 100. P. N. E. Imperijalna politika Tiberije Grah – nasilje dolazi u grad Rim Gaj Grah – proširen reformski program Obračun sa Jugurtom – Marije uzima komandu Kimbri i Teutonci – invazija vojski sa severa Marijeva vojna reforma Nerešeni društveni problemi 11. UNUTRAŠNjI IZAZOVI REPUBLICI – 100–60. P. N. E. Građansko pravo i Saveznički rat (91–88) Sula, Marije i borba za Rim Sulina diktatura i republika Spartakov ustanak (73–71) – Rimljani i robovlasništvo Mitridat Pontski – ljuti neprijatelj Rima Pompej Veliki – veći i od republike? 12. PRVI TRIJUMVIRAT I CEZAROVO OSVAJANjE GALIJE Katilinina zavera Čekajući Pompeja Cezar stupa na pozornicu – prvi trijumvirat Cezarov pohod u Galiju Trijumvirat – obnova i propadanje Vercingetoriksov ustanak i Cezarovo konačno osvajanje Galije 13. GRAĐANSKI RAT (49–46) I CEZAROVA SMRT Preko Rubikona u građanski rat Egipat i Cezarova ljubavna veza sa Kleopatrom Cezar kao diktator Martovske ide – Cezarovo ubistvo 14. DRUGI TRIJUMVIRAT I KONAČNI PAD REPUBLIKE Ciceron i poslednji pokušaj da se spase republika Drugi trijumvirat i obračun sa republikancima Trijumviri dele državu i odmeravaju snage Oktavijanov put do samovlašća 15. OSVRT NA RIMSKU REPUBLIKU Napomene Izvori i novija istraživanja Indeks ličnosti Indeks mesta i naroda Indeks pojmovaISTORIJA RIMA I Uspon i pad republike Jun V. Ideng S norveškog prevela Jelena Loma Izdanje sadrži tri indeksa 19 karata i preko 50 fogografija Наслов: Историја Рима. 1, Успон и пад Републике Издавач: Karpos Страна: 350 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6435-151-5

Lepo očuvano Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950. COBISS.SR-ID - 133303047 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/133303047) Садржај 1 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 2 ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ 3 ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 3.1 А) УСПАВАНКЕ 3.2 Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 3.3 В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ 4 СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 5 УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА 6 ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ 6.1 А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ 7 Референце ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ[уреди] 1. Ај, висока си, висока планино 2. Што имаш косе, љат, мори љаљо 3. Шта ћу, боже, шта ћу, боже, дика ми не може 4. Бога моли младо ђаче 5. Ангелина воду лила 5. Ангелина воду лила (Варијанта) 6. Служим цара три године дана 7. На две грањке две јабуке 8. Долетеше два сокола 9(а). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(б). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(в). Ој, јабуко зеленико, аман 9(г). Ој, јабуко зеленико 10. Оре, аго, аго, буљукбашо 11. Од кати сом, маје, бећар било 12. Симбил цвеће, море, симбил цвеће 13. Побратаме, ти видоф дивојка 14. Каранфиле, цвеће моје 15(а). Што тај сокак на каранфил мирише 15(б). Што тај сокак, аман 16. Љубичице, љуби ме за драго 17. Љубичице, љубичице 18. Невен вене 19(а). На миндер ми до три Анке сеђау, сеђау 19(б). Под пенџер јој до три цвета цветау, Лено 20. Синоћ ми драги долази 21. Мајко мила 22. Коња ми јаше, бре џанум 23. Савила се бела лоза винова 24. Ја посади виту јелу 25. Сади ружу 26. Сиви сокол долетео 27(а). Прелетеше тице ластавице 27(а). Једва чекам да недеља дође 27(б). Једва чекам да недеља дође 28. Мара ми шета 52. Разболе се Ванка 53. Разболе се дилбер Тута 54. Болна љуба, болна љуба 55. Џанум, зађе слунце 55. Ајде, слунце зађе (Варијанта) 56. Волело се двоје млади 57. Разболе се Ленче 58(а). И! Под ноћ ти пођо 58(б). Под ноћ пођо на воду, лале лако 59. Порани рано на воду 60. Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело 61. Умре и загина, мајчице милале 62(а). Кој ће ти купи ал канаринче 62(б). Кој ће ти купи ал канаринче 63. Варај, Стамено 64(а). Ој, Като, Като, мори Пећанке 64(б). Ој, Като, Като, мори Пећанке 65. Да л’ си месила, мори, белу погачу 66. Девојче, девојче, девојче шарено 67. Ори Лешо, Лешо, Лешо, бе дејче 68. Шарено пиле, џанум 69. Донке, мори, Донке девојке 69. Жени ме, мaјко, жени ме 70. Ти сом сакала шес године 71. Мене мајка једну има 72(а). Три девојке запојале 72(б). Три девојке запевале 73. А што ми се памет померава 74(а). Шта се оно зелени 74(б). Шта се оно зелени 74(в). Шта се оно зелени 75(а). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 75(б). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 76(а). Ој, весело, веселице 76(б). Ој, весело, веселице 77. А што ти је, када Коцо 78. Ил ми грми, ил ми грми 79. Назли Петко, богме, офце чува 80(а). Шта се сјаји тамо горе 80(б). Што засјајна тамо горе 80(в). Што засјајна тамо горе 81. Аман, мајка Нацу 82. Алтано кад’но мори, припни на колена 83. На три гранће, јадо, три јабуће 84. Зора руди, ај, зора руди 85(а). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 85(б). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 86. Текст код мелодије. Певао Зарије Зарковић, шофер (Гњилане, 1947). 87(а). Аман, воденичаре, стар пријателе 87(б). Кузум, воденичар, море, воденичар 88. Аој коњче, добро моје, а шта ти се додијало 88. Ој, коњићу, добро моје (Варијанта) 89(а). Вино пије Дојчин Петар 89(б). Опио се Дојчин Петар 90. Ево, већ је трећа вечер 91. Кара-Алија, кара ли те мати 92. Мајчице, мори, мила, премила 93. Ој, девојко, сас мајку вечерај 94. Ој, девојко, кара коса 95(а). Ој, девојко, те обрве твоје 95(б). Ој, девојко, те обрве твоје 96. Пала је магла, море, над Рајановце 97. Разболе се, мајко 98. У колибу пудар, мори 99. Чија ли је оно девојка 100. Која беше синоћ на вратима, неверо 101. Никнало, никнало, бело цветиче 102. Зар ја немам русе косе 103. Жалос моја, и! 104(а). Ветар душе 104(б). Ветар душе 104(в). Ветар душе 105(а). Чарна горо 105(б). Чарна горо, чарна горо 106(а). Месечина, месечина 106(б). Месечина сву недељу дана 106(в). Месечина сву недељу дана 107. Пала магла кроз махалу 107. Пала магла кроз махалу Пуховац 108. Развило се бадем дрво, мила нано 109. Ситна киша заросила, нане 110(а). Ај, дошла Дрина 110(б). Дошла Дрина 111(а). Не чудим се шиби у планини 111(б). Не чудим се шиби у планини 112(а). А што ми се бунар вода мути 112(б). А што ми се бунар вода мути 112(в). А што ми се бунар вода мути 113. Девојка изашла 114. Друг се другу, море, друг се другу 115(а). Листај ми, горо зелена 115(б). Лиснај се, горо 116. Чуј, драгане, одо за другога 117. Мајчице, мила, премила 118(а). Чарне очи у драгана мога 118(б). Чарне очи у драгана мога 118(в). Чарне очи у драгана мога 119(а). Сунце јарко, не сијаш једнко 119(б). Сунце јарко, не сијаш једнко 120. Мерак имам, море, мерак имам 121. Киша пада, трава расте 122. Пуче пушка више града 123. Мурсел ми седи више село, ајде 124. Тамна ноћи 125. Карала мајка Фанију 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо (Варијанта) 126(б). Ај, мајка Мару 126(б). Мајка Мару на вечеру звала (Варијанта) 127. Кој те даде, мори, Лизуле 128. Назли јеленче, злато моје 129. Добро вече, мила моја 130. Не плачи, Стано мори 131. Имам мужа великога 132(а). Имам мужа ка пужмужа, бре! 132(б). Имам мужа ка пужмужа 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 133. Лешо пиле, лешо ћеро, мајкина калешо 134. Срце ми болује 135. Ој, Ајшо, Ајшо, момиче младо 136. Кад сам била девојана 137. Двоје су се заволели млади 138. Еј, жалос моја, и! 139. Дај девојко, дај девојко, мама и помама 140. Ружа сам, ружа 141. Ранио сам јутрос рано 142. Тресну девојче јабуку 143. Текла вода текелија 144. Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица 145(а). Да ја знајем, мори мајкеле 145(б). Да знам јадна ја, да знам, јадна 145(в). Еј, да знам, јадна, море 146(а). Саба зора, сунце огрејало 146(а). Девојка је у гори стајала (Варијанта) 146(б). Саба зора је 147. Дајте ми, моми, една чаша вода 148. Бре девојко, душо моја 149. Излези, старо Сајдиче, леле 150. Ај, јадан Мујо, што те паша кара 151(а). Бостан саде, море, бостан саде 151(б). Девојке су бостан посејале 151(в). Три девојке башчу заградише 152. Де си била, Недо, Недо чанаклијо 152. Што си дошла, Вето, Вето Ћор-Лекина (Варијанта) 153. Горанине, ћафанине 154. Еј, црне очи, да вас бог убије 155. Ћеро мила, ћеро мила 156. Из Јањева пођо, море, из Јањева пођо 157{а). Ја прошета доле, горе сокаке 157(б). Ја прошета горе ми, доле 158(а). Лепа Цанка двори мела 158(б). Лепа Цанка двори мела 158(в). Лепа Цанка двори мела 158(г). Лепа Цанка двори мела 159. Обложи се момче и девојче 160. О, мој Мијо 161. Расла је јела, јелика, вај, вај! 162. Које ли је доба ноћи, вај! 163. Чарне очи 164. Што л’ га снађе 165. Еј у Призрену ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди] 166. На гурбет ће идем 167. Мело, мело, Себуранче два равни дворои 168. Гледај ме, гледај, бре гледанице 169. Бре, угурола, сирома 170. Зора зори, дан се бели 171. Мој се драги на пут спрема 172. Како ће се одвојиме, еј, моме! 173. Ја ти бринем твоју бригу 174. Ја сум се напроменило 175(а). Босиоче мој зелени 175(б). Босиоче мој зелени 175(в). Босиоче мој зелени 175(г). Босиоче мој зелени 176. Ој, ти, тице ластавице 177. Туђа земљо, туго моја 178. Киша пада, трава расте 179(а). Ја се диго јутрос рано 179(б). Ја урани јутрос рано 179(в). Ја ураних јутрос рано 180. Што ти лика 181. Ај, бели лице Призренка девојка 182. Туђа земљо, земљо клета 183. Пошла је Борка уз брдо, низ брдо 184(а). Синоћ стиже младо момче 184(б). Синоћ ми стигла ситна књига 185. Драга моја, јеси л’ ми заспала 185. а Драга моја, јеси л’ се удала (Варијанта) 185. б Кад се Јово из Стамбола врати (Варијанта) 186. Кад се Јово из Стамбола врати 187. Се заженило спаиче, леле ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) УСПАВАНКЕ[уреди] 188. Нани, нани 189. Нина мајка сина да ми спава 190. Сан заспа ђузел Марче у башче Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ[уреди] 191. Зунзар ми менту женише 192(а). Три кутије из чаршије 192(б). Оће јежо да се жени 192(в). Оће јежо да се жени 192(г). Оће јежо да се жени 192(д). Оће јежо да се жени 192(ђ). Оће јежо да се жени 193. Пошла Ђурђа на пазар В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ[уреди] 194. Прошетај ми, злато * 194. Прошетај ми, драга (Варијанта) 195. Свуноћ виле прооде 196. Стојан свири, посвиркује 197(а). Навали се Шар Планина 197(б). Растури се Шар Планина 198(а). Возила се по мору галија 198(б). Возила се по мору галија 199. Рани мајка, чујте, почујте! 200. Пију вино два Јакшића млада 201. Што се бели, бабо мори 202. И, роса паде 203. И, висока је 204. Дошла је сестра Јелена 205. Пошла Бојана, море 206(а). Што Морава мутна тече, ај, вај! 206(б). Што Морава 207. Сеја брата на вечеру звала 207(б). Наградила сестра бареницу 208. Чудно чудо с’м видела 209(а). Имала мајка 209(б). Имала мајка 210. Офце чува Јован и Јованка СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ[уреди] 211. Браћо и господо 212. Везден (ми) веза свилено марамче 213. Зејнелова мајка, нано 214. Јани коња, Омер-аго 215. Маријо, дели, бела кумријо, мори! 216. Митровице, скоро начињена 217. Не седи, Ђемо, не седи, синко 218. Недо, Недо, Недо 219. Ој, ти, дрво, високо ли растеш 220. Прошета се Гајка 221. Пуче пушка, Јагодо 222. Соко бира где ће наћи мира 223. Соко бира где ће наћи мира 224. Што ти чело невесело УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА[уреди] 240. Ој, девојко ђаволе, ђаволе 241. Кажи мала 242. Створићу се мрена риба 243. Шетао сам свуд по свету 244(а). Штуца ми се, помиње ме мајка 244(б). Штуца ми се, помиње ме мајка ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ[уреди] 245. За град зађо, и! 246(а). Девојка је зелен бор садила 246(б). Девојка је, девојка је 246(в). Девојка је зелен бор садила 246(г). Девојка је, сеф да га 246(д). 247(а). Дуни ми, дуни, лађане 247(б). Дуни ми, дуни, лађане 248. Играло коло под Видин 249(а). Што је лепо рано уранити 249(б). Ај, што је лепо рано подранити 250. Излегни, Марче, излегни 251. За градом, за градом вода студена 252(а). Сади ружу 252(б). Сади ружу 253(а). Три путника, лале мој 253(б). Три путника путом путоваше 254. Што ту нема Цвета, мила нано 255. Стојна мома бразду копа, дадо 256. Ајде, Стамено, бела румено 257. Ајде, бе, Лешо, да бегаме није 258. Атиџиче, отвори вратиче 259. Атинџче, бело, црвено 260. Ори Пембе, пембе Дуде 261. Се валила, џанум 262. Ке сом сакало, мила нанице 263. Ој девојко, боју ти турамо 264. Смиљ Смиљана 265. Мара девојка три венца плела 266. И! бричи ми се, и! в1. Дзвездо дано, не огреј ми рано в2. Кујунџија, тако ти заната 267. Колико су шарке 268. Густа ми магла паднала, море 269. Текла вода студена 270. Заспа, задрема 271. Еј, што настаде ова добра година 272. Зора зори 273. Редом, по редом, јасење 273(в). Редом, по редом, јасење 274. Ђуљ Ђулија под ђуља заспала 275. Луг се зелењаше 276. Препојало мор пиленце 277. Свуноћ ми биљбиљ препева 278. Прелетеше, аман, два бијела 278(б). Ај, прелетела два млада биљбиља 279. Бре девојко, девојко 280(а). Свуноћ ми санак не дође 280(б). Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1946). 281(а). Славељ тица запојала 281(б). Ајде, Като, ајде, злато 281(в). Устај Като, устај злато 282(а). Два билбила свуноћ препојала 282(б). Певао Стеван Живковић, столар (Вучитрн, 1947). 282(в). Певала Крстана Николић (Ораховац, 1946). 283. Девојчице, турунжице 284. Расти, расти, мој боре зелени 284(в). Ој убава, убава девојко 285. Покрај пута родила јабука 286. Девојка се, ај, девојка се 287. Берите се, мори, мило свује 288. Купала се Дреновка девојка 289. Ој девојко, ој неверо 290. Ој девојко, невернице Narodne igre jugoslavije srbije srpske srpski folklor