Autor: Džon Malam Povez: tvrd Br. strana: 96 Format: 25,5x30,5 Bez CD-a, pun kolor, štampano na kunstdruku, povez - spirala! Zapanjujuće providne stranice sa skeletima dinosaurusa koje će vam pomoći da se upoznate sa najveličanstvenijim stvorenjima koja su ikad živela na Zemlji, među kojima se nalazi, na primer, Allosaurus, neustrašivi mesojed iz razdoblja Jure. • Istražite praistorijske kontinente i saznajte kako je svet izgledao pre mnogo miliona godina. • Saznajte kako su i gde živeli dinosaurusi i druga praistorijska bića. Istražujući praistorijske kontinente prikazane u knjizi otkrijte kako je svet izgledao pre više miliona godina. Knjiga će vam otkriti koji su dinosaurusi živeli na kom kontinentu, šta njihovo ime znači, koliko su bili veliki, kako su se hranili, kako je izgledala Zemlja u njihovo vreme. Predstavljeni su i istraživači koji su otkrili ostatke dinosaurusa i objašnjeno do kakvih su saznjanja o prošlosti Zemlje dovela njihova otkrića. Na kraju knjige nalazi se priča o izumiranju dinosaurusa i razvoju životinjskog sveta posle toga. Bogato ilustrovana knjiga koji omogućava da stvorimo predstavu kako su dinosaurusi izgledali dok su se kretali. Atlas dinosaurusa nije samo namenjen najmlađima, već svim generacijama čitalaca.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Loši momci 7 – Je li to… dinosaurus?! - Aron Blejbi Godina izdanja: 2022 Broj strana: 160 Povez: Mek Tajm-aut, Loši momci! Ništa ne može da se meri sa zastrašujućom snagom dinosaura! I niko ne može da ih savlada sem možda onog vuka tamo. Onog kraj zmije i ajkule i nekakve sardine. Ha? Loši momci su se otputovali kroz vreme u daleku prošlost. To nikako ne valja. To je vrlo loše. To je baš sjajno!

NOVA KNJIGA tvrd povez 48 str Dinosaurusi navigatori - Dejvid Berni Vizuelni priručnik o dinosaurusima – njihovom razvoju, životu i izumiranju. Saznajte više o agresivnim dinosaurusima i rogatim dinosaurusima i otkrijte kako su lovci na dinosauruse rekonstruisali život tih neverovatrnih stvorenja. Navigatori vas vode na uzbudljivu avanturu kroz nove i neverovatne informacije uz trodimenzionalne slike radi najsnažnijeg doživljaja.

Kao nova Nekoriscena

Autor:: Benoa Delalandr Žanrovi:: Edukativni, Enciklopedije, Knjige za decu Izdavač:: Laguna Broj strana: 37 strana Format: 24.5x28 cm u odličnom stanju - kao novo Otkrij uzbudljiv i neverovatan svet dinosaurusa! Saznaj sve o nekadašnjim gospodarima sveta uz pomoć neverovatnih ilustracija i mnoštva preklapalica,

Knjiga je dobro očuvana.Malo okrzana u uglu. ,,Otkrijte dinosauruse Ova knjiga dočarava vam dinosauruse, sa najnovijim informacijama i vrhunskim 3D ilustracijama koje doslovce iskaču sa svake stranice i raspaljuju vam maštu na potpuno novi način. Kako je alosaurus jeo plen? Koji je krvoločni grabljivac bio obrastao perjem? Kako se pronalaze fosili? Mitološki zmajevi nekada su prikazivani kao koji biljojed?``

Vizuelni priručnik o dinosaurusima – njihovom razvoju, životu i izumiranju. Saznajte više o agresivnim dinosaurusima i rogatim dinosaurusima i otkrijte kako su lovci na dinosauruse rekonstruisali život tih neverovatrnih stvorenja. Navigatori vas vode na uzbudljivu avanturu kroz nove i neverovatne informacije uz trodimenzionalne slike radi najsnažnijeg doživljaja.

Kao novo. Bez posvete. Traži i pronađi – dinosaurusi - Ilarija Barsoti Godina izdanja: 2022 Broj strana: 32 Povez: Mek Praistorijski svet oživljava sa malim, velikim i džinovskim dinosaurusima u ovoj knjizi sa zadivljujućim ilustracijama. Moćni mesojedi i miroljubivi biljojedi lutaju ovom knjigom, uživajući u svojim praistorijskim staništima sa drvećem, planinama, vulkanima i kometama koje šibaju nebom u pozadini.Na ovim stranicama pronaći ćete sve najpoznatije vrste dinosaurusa. Pored toga, najmlađi čitaoci susrešće se sa mnoštvom aktivnosti koje će bez ekrana podstaći njihovu kreativnost i maštu i probuditi interesovanje da što više nauče o ovom fascinantnom svetu koji je nekada postojao na planeti Zemlji!

KNJIGA JE NOVA. LAGUNA, 2019 Ilustrovali: Stjuart Martin i Lio Braun Zakorači u živopisni svet DINOSAURUSA! Na stranicama ove knjige naći ćeš dugovrate biljojede, čudovišta iz morskih dubina, najveće grabljivce koji su dosad hodali Zemljom i mnoge druge praistorijske zveri. Otcepi označene delove i napravi svoju praistorijsku izložbu!

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Zagonetke za male genijalce: 8–9 godina - Stefani Vijar Godina izdanja: 2019 Broj strana: 96 Povez: Mek Zagonetke za male genijalce namenjene su školarcima avanturistima koji će kroz niz zabavnih mozgalica unapređivati svoju sposobnost zaključivanja i logičko mišljenje.Otputuj u prošlost u vreme dinosaurusa, egipatskih piramida i Rimskog carstva. Upoznaj hrabre samuraje, odvažne gusare i izvanredne naučnike i reši sve zagonetke koje ćeš naći u ovoj knjizi.Prati putokaze i upotrebi svoje znanje iz istorije, jezika, matematike i biologije da pronađeš rešenja zagonetki.

Kao novo. Bez posvete. Knjiga za dečake sa više od 1000 nalepnica - Više Autora Godina izdanja: 2016 Broj strana: 48 Povez: Mek Predstavljamo specijalnu knjigu za dečake sa više od 1000 nalepnica! Pridružite se piratima, vitezovima i zmajevima i pronađite blago na čarobnom ostrvu. Istražujte morski svet, džungle i zavirite u kuću straha. Pronađite strašila na seoskom imanju i otkrijte darove. Otputujte u svemir i spremite se za druženje sa vanzemaljcima, a potom se vratite u svet dinosaurusa! Pomozite radnicima na ogromnom gradilištu, koji vas nestrpljivo čekaju, da pronađu svoj alat i što pre završe posao. Uživajte u fudbalu i ostalim sportovima! Nalepnice u ruke i krenite u avanturu!

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Urnebesna biologija - Andreja Leskovac Godina izdanja: 2022 Broj strana: 144 Povez: Mek Uz dodavanja i poigravanje Zorana Penevskog Ako ste odlučili da pročitate ovu knjigu pomislivši da ćete doznati zašto dinosaurusi nisu išli u školu, koje grane biologije postoje iako ona nije drvo, da li vam je znanje ihtiologije neophodno kad odete na riblju čorbu, da li vam je u genima upisano da nemate peticu iz matematike ili da li vam je poznavanje masti bitno za kupovinu odličnih čvaraka… ovaaaj… grešite, ali – ODLIČNO! Iskustva biologa i drugih naučnika pokazuju da čitanju knjiga prethodi činjenica da čitalac najpre treba da bude živ, a kad smo kod toga – eto biologije koja proučava svet živih bića! Dakle, bez biologije nema ni čitanja! Druga je stvar da li je ljubav prema knjigama nasledna… pitajte mamu ako niste sigurni. Ilustrovao: Aleksandar Stojšić

NOVE KNJIGE komplet Otvorena je detektivska agencija Njuškala! Ima samo tri člana ali njihov nepogrešivi instinkt raskrinkava i najokorelije krimose. Svaki vaš problem rešiće nezaustavljivi trio, iščeprkaće i najskrivenije tajne, pronaći će i najdublje zakopane kosti, nijedan zlikovac u gradu više neće moći mirno da spava. Maksa, Robina i Njuška, luckaste drugare ali i ozbiljne profesionalce, spaja vedar duh, žeđ za avanturom i beskrajna radoznalost. Ovi mladi detektivi garantuju vam uspeh čak i u najmisterioznijim slučajevima svake vrste – što zapetljanije, to bolje; diskrecija je, naravno, zagarantovana. Gde su to, u stvari, tri mlada neustrašiva detektiva Maks, Robin i Njuško završili? Kakav je to novi svet s dva sunca, pun čudnih ljudi i stvorenja, naprava i građevina, svet gde su se ukrstile daleka prošlost dinosaurusa i buduća tehnologija? I što je još važnije, da li će uopšte ikada uspeti iz njega da se vrate? Treći nastavak priče o kostima nestalim iz arheološkog muzeja donosi rasplet ovog misterioznog slučaja. Što se rešenje više primiče, avantura je sve uzbudljivija ali je i opasnost sve veća. Dok im životi vise o koncu, dok se provlače kroz zamršen lavirint pustolovina u potrazi za spasom, naša tri njuškala otkrivaju svoju pravu snagu, ojačanu neraskidivim prijateljstvom i, jašući na divljim zverima, prelaze prostranstva između svetova.

Godina je 3001. i originalni crni monolit otkriven na Mesecu pre više od jednog milenijuma, postavljen je na trg ispred drevne zgrade Ujedinjenih nacija. Ljudi, koji su kolonizovali jovijanske mesece Ganimed i Kalisto, pronašli su velike količine kristalisanog ugljenika sa nekadašnjeg Jupitera i iskoristili ga za stvaranje i povezivanje svemirskih liftova sa orbitalnim prstenom. Odjednom, Luciferovo svetlo počinje da bledi i Monolit se ponovo budi prvi put posle hiljadu godina. U međuvremenu, telo Frenka Pula – izgubljeno hiljadu godina otkako je pobunjeni superkompjuter HAL 9000 izazvao njegovu smrt na putu ka Jupiteru u nesrećnoj misiji Diskaverija – pronalazi u Kajperovom pojasu svemirski tegljač Golijat. Pul je oživljen i poboljšan, i sada se suočava sa svetom tehnološki daleko naprednijim od onog koji je ostavio za sobom, sa svetom u kojem se ljudski umovi direktno povezuju sa kompjuterima i postoje genetski modifikovane sluge dinosaurusi. Brod koji je poslat da spasi Galaksiju srušio se u novom okeanu na nekadašnjem Jupiterovom mesecu i postao pretnja, nakon što su supermoćni vanzemaljci upozorili ljude da nikada ne slete na Evropu. Da bi se borio protiv nadolazeće pretnje, Pul će morati da udruži snage sa starim znancima, Dejvom Boumenom i HAL-om, koji su sada spojeni u jedan entitet Halman – i da ih iskoristi kao trojanskog konja u nameri da osujeti misteriozne kreatore monolita. U najiščekivanijem nastavku svih vremena, Artur Č. Klark majstorski zaokružuje epsku viziju svog izmaštanog univerzuma. Dok svedočimo tome kako njegova fikcija postaje istorija, nepokolebljivom verom u moć tehnologije – pravilno primenjene – da spase čovečanstvo od samouništenja, Klark je samo učvrstio svoju poziciju dežurnog autoriteta za budućnost.

Knjiga donosi raznovrsne vrste rekorda iz celog sveta. Atlas čini 8 poglavlja koja donose rekorde svakog kontinenta i njegovih zemalja. Deca će saznati koja je najviša planina, najduža reka, najdublje jezero… Ali i neke neobičnije rekorde: „Koji grad ima najviše mostova?“; „Da li u Africi ima snega?“; Gde postoje najveće paukove mreže? … Zapanjujući neverovatni zabavni atlas! Da li znate? • Najposećenija turistička atrakcija je Koloseum u Rimu. • Samo 14 km odvaja Gibraltar od marokanske obale. Čudno je to što Gibraltar pripada Velikoj Britaniji! • U Ruandi i Burundiju pripadnici plemena Tutsi često dostižu rast od preko dva metra. IMPRESIVNO! • Nijagarini vodopadi poznati su u celom svetu. U januaru 2011. vodopadi su se delimično zaledili. Naime, temperatura je pala na ispod −30°C! • Najduži tunel dug je 24 km, a prostire se od Osla do Bergena u Norveškoj. • Najduži podvodni tunel nalazi se ispod Lamanša, spaja Francusku i Englesku, a izgrađen je na dubini od 50 m. • Najviši most je vijadukt Mijo u Francuskoj, visok je 340 m. Format: 200x340 br. str.: 96 povez: sunđer Pismo: latinica stvorenja iz morskih dubina. Zamislite deco je simboličan naziv nove edicije edukativnih i zabavnih slikovnica u formi knjiga koje decu vode u svet dinosaurusa, predstavljaju im život u zamku, na piratskom brodu i upoznaju ih sa životom na farmi. Knjige su štampane u luksuznom tvrdom povezu i predstavljaju idealan poklon za radoznale i maštovite mališane od 3 do 6 godina.

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. LAGUNA, 2003 Kategorije: Tinejdž / Fantastika / Ekranizovane knjige DAN NAKON ŠTO SU SE USELILI KORALINA JE POČELA DA ISTRAŽUJE... U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih. Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj. Samo što je drugačiji... Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste. I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu. Nil Gejmen, dobitnik mnogih nagrada, miljenik kritičara, oduševiće čitaoce svojim prvim romanom za sve uzraste. „Još od vremena kada se Alisa stropoštala kroz zečiju rupu nije bilo putovanja tako veličanstveno neobičnog i zastrašujućeg... Prođite kroz vrata i verovaćete u ljubav, magiju i snagu dobra i zla.“ USA Today

Odlično očuvano. Autor - osoba Sims, Robert F. Naslov Stene i minerali / R.F. Sims i Prirodno-istorijski muzej London ; [prevod Miomir Babović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1990 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : `Vuk Karadžić` ; Zagreb : Mladost ; Sarajevo : Svjetlost ; Murska Sobota : Pomurska založba, 1990 (Ljubljana : Mladinska knjiga) Fizički opis 63 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Babović, Miomir (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Rock and Mineral/ R.F. Symes and the staff of the Natural History Museum Tiraž 10.000 Registar. Predmetne odrednice Stene -- Albumi Minerali – Albumi Ovo je originalan i uzbudljiv, novi pogled na čudesni svet pod našim nogama. Šokantne, realistične fotografije stena, fosila, minerala, plemenitih metala, kristala nakita i dragulja nude jedinstven pogled „očevica“ na evoluciju i sastav naše planete Zemlje. stene koje su došle iz vasione • stalaktite stare kao dinosaurusi • čudnovate i prekrasne obrise prirodnih kristala • neprocenjivo grumenje zlata, srebra i platine od čega je izgrađena Zemlja – i kako su stvorene njene stene • kako je pračovek pravio prve kremene alatke • kako se seku, poliraju i ugrađuju u nakit dijamanti i drugo drago kamenje kako su preistorijske životinje očuvane do danas u vidu fosila • kako rade vulkani, i kako postaju stene od rastopljene lave • kako se vade minerali i metali • kako se valuci na obali mora pretvaraju u zrnce peska i još mnogo, mnogo drugih stvari MG138 (N)

Kao na slikama prelepe ilustracije iz ex yu Птице (лат. Aves) су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из Јура#Подела|касне јуре]] је Archaeopteryx.[3] По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима. Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност. Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања. Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле. Еволуција и систематика[уреди | уреди извор] Фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену Модел птице Archaeopteryx, најраније познате птице[4] Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом Ornithologiae.[5] Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.[6] Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа Aves. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса Theropoda.[7] Према тренутном консензусу, Aves и сестрински ред Crocodilia заједно чине заостале чланове таксона рептила Archosauria. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, Archaeopteryx litographica.[4][8][9] Archaeopteryx из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке,[10] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] делом како би се избегле несигурности око смештања Archaeopteryxa у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.[4][11] Данашње птице деле се на два надреда: Paleognathae (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике Neognathae, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету. Употреба појма[уреди | уреди извор] Мужјак коса Плава сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и Archaeopteryxa, али се првенствено бави живућим птицама, које су све Neornithes и тако неупитно дио класе Aves. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су Microraptor и Rahonavis понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе Aves. Диносауруси и порекло птица[уреди | уреди извор] Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице Dromaeosauridae и Oviraptoridae.[12] Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе.[13] Фосил првотне птице Archaeopteryx из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је Confuciusornis која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече Protoavis texensis, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе Enantiornithes, Yanornis, Ichthyornis, Gansus, те Hesperornithiformes, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима. Могуће је да су дромеосауриди Cryptovolans и Microraptor имали способност летења на сличан или бољи начин од Archaeopteryx врста. Cryptovolans је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, Cryptovolans је пре птица него Archaeopteryx коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен. Иако диносауруси надреда Ornithischia (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда Saurischia (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода Therizinosauridae. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је Longisquama.[14] Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.[15] Географско ширење данашњих птица[уреди | уреди извор] Снежна сова Данашње птице класификују се у групу Neornithes, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на Paleognathae и Neognathae. Група Paleognathae укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе Neognathes представља надред Galloanseri у којем су редови паткарица (Anseriformes; патке, гуске и лабудови) и кокошки (Galliformes; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе Neognathes догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе Neognathes догодило пре или после тога.[16] Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.[16][17] Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело Phylogeny and Classification of Birds (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица. Редови птица[уреди | уреди извор] Главни чланак: Класификација птица Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. et al. (2014)[18] са неким именима кладаа по Јури, Т. et al. (2013).[19] Aves Palaeognathae Struthioniformes (нојеви) Notopalaeognathae Rheiformes (нанду) †Dinornithiformes (моа) †Lithornithiformes Tinamiformes (тинаму) Novaeratitae Casuariiformes (ему & казуари) Apterygiformes (киви) †Aepyornithiformes (слоновска птица) Neognathae Galloanserae Galliformes (коке) Odontoanserae †Pelagornithidae Anserimorphae †Gastornithiformes Anseriformes (пловуше) Neoaves Columbea Mirandornithes Phoenicopteriformes (фламингоси) Podicipediformes (гњурци) Columbimorphae Columbiformes (голубови) Mesitornithiformes (месите) Pteroclidiformes (саџе) Passerea Cypselomorphae (колибри, чиопе) Otidimorphae Cuculiformes (кукавице) Otidiformes (дропље) Musophagiformes (туракои) Opisthocomiformes (хоацин) Cursorimorphae Gruiformes (ждралови) Charadriiformes (шљукарице) Aequornithes (пингвин, чапља, пеликан, рода, итд) Eurypygimorphae Eurypygiformes (сунчана чапља) Phaethontiformes (тропске птице) Telluraves Afroaves Accipitrimorphae Cathartiformes (лешинари Новог света) Accipitriformes (орлови и јастребови са сродницима) Strigiformes (сове) Coraciimorphae Coliiformes (мишовкиње) Eucavitaves Leptosomatiformes (кукавичје модривране) Cavitaves Trogoniformes (трогони) Picocoraciae Bucerotiformes (кљунорошци) Coraciformes (модровране) Piciformes (детлић, тукан итд.) Australaves Cariamiformes Eufalconimorphae Falconiformes (соколови) Psittacopasserae Psittaciformes (папагаји) Passeriformes (певачице) Ово је списак таксономских редова у подкласи Neornithes, тј. данашњих птица. Подразред Neornithes Paleognathae: Struthioniformes, ној, ему, киви Tinamiformes, тинаму Neognathae: Anseriformes, патке, гуске и лабудови Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун Sphenisciformes, пингвин Gaviiformes, северни гњурци Podicipediformes, гњурци Procellariiformes, бурњаци Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац Phoenicopteriformes, фламинго Accipitriformes, орао, јастреб Falconiformes, соколови Turniciformes, препеличице/препеличарке Gruiformes, ждрал Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник Pteroclidiformes, саџе Columbiformes, грлица, гугутка, голуб Psittaciformes, папагаји Cuculiformes, кукавице Strigiformes, сове Caprimulgiformes, помракуше Apodiformes, чиопе Trochiliformes, колибри Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац Piciformes, детлић, жуна, тукан Trogoniformes, трогони Coliiformes, мишјакиње Passeriformes, певачице Popis taksonomskih redova u класи Aves према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, `Сиблијев поредак`, је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама Charadriiformes, Gruiformes или Caprimulgiformes. Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе Confuciusornis, зубате морске птице као што су Hesperornithes и Ichthyornithes, као и разнолик подразред Enantiornithes („супротне птице“). Карактеристике[уреди | уреди извор] Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција. Имају сталну телесну температуру. Развијено је чуло вида и чуло слуха. Предњи удови су преображени у крила. Митарење је појава када птице збацују перје. Све птице имају перје. Свака птица има кљун. Све птице се излегу из јајета. Распрострањеност[уреди | уреди извор] Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима).[20] Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 km удаљене од обала овог континента).[21] Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[22]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста. Морфологија и анатомија[уреди | уреди извор] Типска морфологија птице на примеру врсте Vanellus malabaricus: 1 кљун, 2 теме, 3 очни прстен, 4 око, 5 плашт, 6-11 перје крила, 12 доња покривна пера репа, 13 бедро, 14 тибиотарзални зглоб, 15 писак tarsus, 16 прсти, 17 tibia, 18 трбух, 19 бокови, 20 груди, 21 образ, 22 креста Главни чланак: Морфологија и анатомија птица У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица. Птице певачице[уреди | уреди извор] Птице певачице су ред птица летачица које у доњем делу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лепа гнезда. Међусобно се разликују по начину живота. Штиглић Цајзлов Канаринац Славуј Конопљар Грабљивице[уреди | уреди извор] Птица грабљивица је животна форма птица предатора које лове плен, најчешће ситније кичмењаке, током лета. Адаптације на грабљиви начин живота су јак кљун, као и оштре и снажне канџе. Женке су знатно веће од мужјака. Орао Соко Сова Кобац Ветрушка Занимљивости[уреди | уреди извор] Највећа птица летачица је албатрос. Уједно и распон крила албатроса је највећи, износи 3m од врха једног, до врха другог крила. Кондор не лети, него лебди. Гуска је прва птица припитомљена од стране човека. Орлови не могу живети дуже од 46 дана у ропству. Птица која најбрже лети је сиви соко. Најмања птица на свету је бумбарски колибрић. Величине је само 5,7cm. Нојево јаје је 24 пута веће од кокошијег. Тешко је око 1 900 грама. Да би се скувало потребно је два сата, а љуска ће му остати врућа и два сата након кувања. Најтежа птица која лети је аустралијска дропља тешка око 18kg. Птица ругалица опонаша гласова чак 40 птица. Птица чије срце најбрже куца је црна сеница. Када је узнемирена, њено срце направи и 1000 откуцаја у минуту.

Хари Харисон: ЗАПАДНО ОД РАЈА Издавач: PANTHER BOOKS, Лондон, 1985.год. Меки повез, 578 страна, енглески језик, илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама. РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Hari Harison (1925-2012) prvu naučno-fantastičnu priču objavljuje 1951. godine, da bi od 1955. odustao od svog dotadašnjeg zanimanja strip crtača i ilustratora i posvetio se u potpunosti pisanju, a potom i poslu urednika i antologičara. Ušavši u žanr bez prevelikih ambicija, bavio se različitim temama, uspevajući da njegova proza bude prepoznata kao `inteligentna pustolovna` naučna fantastika. Rečju, Harison je pisac koji svakako ne otkriva nove vizije, ali vešto barata žanrovskom nasleđem, ima korektan stil pisanja, a u ponekim knjigama uspeva da, na solidnoj zanatskoj osnovi, izgradi i dela koja staju rame uz rame sa vrhunskom naučnom fantastikom. Svakako najpoznatija Harisonovo delo je serija o `Pacovu od nerđajućeg čelika`, odnosno Sliperi DŽimi Digizu, kriminalcu koji je promenio tabor i, kao predstavnik zakona, pravi red širom svemira. Digizove avanture su, u najboljim izdanjima, vešto smišljenih zapleta, a sve knjige krasi veseli humor zbog koga su vrlo popularne među čitaocima. Seriju čine romani: `Pacov od nerđajućeg čelika` (1961), `Osveta Pacova od nerđajućeg čelika` (1970), `Pacov od nerđajućeg čelika spasava svet` (1972), `Pacov od nerđajućeg čelika traži tebe` (1978), `Pacova od nerđajućeg čelika za predsednika` (1982), `Pacov od nerđajućeg čelika je rođen` (1985), `Pacov od nerđajućeg čelika je regrutovan` (1987), `Pacov od nerđajućeg čelika peva bluz` (1994), `Vizije nerđajućeg čelika` (1992), `Pacov od nerđajućeg čelika ide u pakao` (1996), `Pacov od nerđajućeg čelika se pridružuje cirkusu` (1999). Harison je napisao i serije `Svet smrti` (u tri nastavka iz 1960, 1964, 1968), `Do zvezda` (`Svet doma` 1980, `Svet zvezda` i `Svet točka` iz 1981) i seriju `Raj` (Eden) o svetu u kome su dinosaurusi ostali primarna vrsta na Zemlji i izgradili civilizaciju u kojoj ima mesta i za ljude (`Zapadno od Raja` 1984, `Zima u Raju` 1986. i `Povratak u Raj` 1988). Od čak 30-tak do sada objavljenjih romana najpoznatiji su `Bil, galaktički heroj` (1965), koji je parodija na militantni roman `Vojnici svemirskog broda` Roberta Hajnlajna, zatim `Mesta, mesta!` (1966), mračna vizija prenaseljene planete (po ovom romanu snimljen je poznati film `Zeleni sojlent`), te `Transatlanski tunel, ura!` (1972). `Bil, galaktički heroj` je, zahvaljujući odobravanju publike, nastavio da skita po svakavim planetama i izaziva urnebesan smeh u seriji romana koje je Harison pisao sam i sa drugim autorima; posle `Planete robota robova` (1989) slede `Planeta flaširanih mozgova` (1990) napisana sa Robertom Šeklijem, `Planeta bezukusnog zadovoljstva` (1990) sa Dejvidom Bišofom, `Planeta zombi vampira` (1991) sa DŽekom Haldemanom, `Planeta hipika iz pakla` (1991) sa Dejvidom Bišofom, `Konačna besmislena avantura` (1992) sa Dejvidom Harisom. Svoje priče Harison je sabrao u osam zbirki od kojih su neke tematske: `Rat sa robotima` (1962) parodira priče Isaka Asimova o robotima, a `Jedan korak od Zemlje` (1971) sadrži priče o trenutnom prenosu materije na daljinu. Harison ostaje zapamćen kao pisac humorističke naučne fantastike, tog i dalje retkog a zahvalnog postupka, odnosno kao autor koji je umeo da, vrlo vispreno, razrađuje i dograđuje žanrovsku ikonografiju.` (Илија Бакић)