ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1934 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1934god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 524.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1936 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1936god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 467.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1935 Autor: Domaći Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : Geca Kon - Beograd ; 1935god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 524.

Spravljanje vina u domaćinstvu Autor: Dr. Vladislav Polak, Slobodan Jovanović Dipl. Inž. Izdavač: Nolit, Beogard Godina izdanja: 1979. Meke korice Latinica Broj strana 219 str. Ilustrovano Stanje knjiga dobro Sporadično podvlačeno TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Kutija 4

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Slobodan Jovanovic - Djordje TAsic - Milan Zujovic - Nedeljko divac - Mladen Josifovic - Mihailo Petrovic - Ljubomir Radovanovic - M. Konstantinovic - Radoje Knezevic - Milos Radojkovic - Mladen Zujovic - Ivan Djaja - Sinisa Stankovic - Boj. Arnojlevic - Jovan Djordjevic - Boz. S. Markovic - Bran, Miljkovic - Djordje Popovic - Milenko Zivkovic - Grgur Jaksic - Vladimir Simic - Mihailo Ilic

Autor: Slobodan Stojanović(Kako se Nova godina dočekivala u Beogradu? Lep domaći zadatak za pisca! Probajte. Koliko god se domišljali i uvijali, teško ćete napisati nešto lepše i finije od onoga što je jednom već napisao gospodin Milan Jovanović Stojimirović. Nema druge, nego da, kao ja, skinete kapu, čestitate i poljubite u ruku pisca i prepišete u svoj spomenar, čitkim krasnopisom:„Proslavljanje Nove godine nije naš narodni običaj. Nova godina se u Srbiji otskora „dočekuje“.

Autor: Vida OgnjenovićVisoka voltaža je knjiga eseja Vide Ognjenović.Eseji o kulturi i književnosti u doba globalizacije i zabave, o velikim piscima našeg vremena, o ključnim srpskim i jugoslovenskim glumcima druge polovine XX veka i naših dana, kao i o dvojici modernih Argonauta koji su spasili rusku avangardu.Junaci ove knjige su Kiš i Kovač, Mihiz i Simović, Mira Stupica, Olivera Marković i Ksenija Jovanović, Zoran Radmilović i Slobodan Aligrudić, Petar Kralj i Mira Banjac, Zoran Đinđić i Dragoljub Mićunović, Klaudio Magris i Milo Dor.Neskrivena pohvala retkostima u kulturi i umetnosti.Eseji u ključu pripovedanja.

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković. Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

Naslov Kovertirana književnost : lepa pisma srpskih pisaca / priredio Radovan Popović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 336 str. : slike autora ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Durbešić, Vojmir Marković-Cincar, Aleksandar Babić-Andrić, Milica Milisavac, Živan Petrović, Veljko Dobrović, Olga = Dobrović, Olga Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Jagić, Vatroslav, 1838-1923 = Jagić, Vatroslav, 1838-1923 Korablev, Vasiliй Nikolaevič, 1873-1936 = Korablev, Vasilij Nikolaevič, 1873-1936 Veselinović, Janko, 1862-1905 = Veselinović, Janko, 1862-1905 Kašanin, Milan, 1895-1981 = Kašanin, Milan, 1895-1981 Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 = Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 Đorđević, Jovan Dimitrijević, Miša Popović, Đorđe Karadžić, Dimitrije Obrenović, Mihailo Popović, Vuk Marić, Svetislav Konjović, Petar Tesla, Nikola Kočić, Jovan Kočić, Milka Tokin, Milan Cvijanović, Svetislav Petrović, Svetislav Milićević, Živko Vujić, Jerotije Savić, Milan Gavrilović, Milan Obrenović, Miloš Nušić, Margita Tišma, Sonja Kovačević, Božidar Manojlović, Todor Kovačević, Ljubomir Šević, Milan Frankl, Ludvig August Hristić, Jovan Turinski, Živojin Zbirka ǂBiblioteka ǂPogled preko svega ; ǂknj. ǂ4 Sadržaj Uvodna napomena (5). Ivo Andrić (7-20): Ivo Andrić - Vojmiru Durbešiću (7-17); Ivo Andrić - Aleksandru Cincar Markoviću (17); Ivo Andrić - Milici Babić Andrić (18-19); Ivo Andrić - Živanu Milisavcu (19-20). Miroslav Antić (21-22): Miroslav Antić - Veljku Petroviću (21-22). Milan Bogdanović (23-24): Milan Bogdanović - Olgi Dobrović (23-24). Milutin Bojić (25-29): Milutin Bojić - bratu Radivoju (25-29). Miodrag Bulatović (30-40): Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (30-31); Miodrag Bulatović - Živoradu Stojkoviću (31-33); Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (33-40). Stanislav Vinaver (41-45): Stanislav Vinaver - Svetislavu Stefanoviću (41-45). Dragiša Vitošević (46-50): Dragiša Vitošević - Živanu Milisavcu (46-50). Svetislav Vulović (51-55): Svetislav Vulović - Vatroslavu Jagiću (51-55). Milovan Glišić (56-70): Milovan Glišić - Konzistoriji eparhije beogradske (56-68); Milovan Glišić - Vasiliju Korabljovu (68-70). Oskar Davičo (71): Oskar Davičo - Danilu Kišu (71). Vladan Desnica (72-74): Vladan Desnica - Ivi Andriću (72); Vladan Desnica - Živanu Milisavcu (73-74). Radoje Domanović (75-77): Radoje Domanović - Janku Veselinoviću i Borisavu Stankoviću (75-77). Rade Drainac (78-82): Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) - pisma ženi (78-82). Jovan Dučić (83-86): Jovan Dučić - Milanu Kašaninu (83-84); Jovan Dučić - Aleksi Šantiću (84-86). Milovan Đilas (87-90): Milovan Đilas - Živoradu Stojkoviću (87-90). Vojislav Ilić (91-92): Vojislav Ilić - Jovanu Grčiću (91-92). Antonije Isaković (93-95): Antonije Isaković - Živoradu Stojkoviću (93-95). Jovan Jovanović Zmaj (96-100): J. J. Zmaj - Lazi Kostiću (96-98); J. J. Zmaj - Jovanu Đorđeviću (99); J. J. Zmaj - Miši Dimitrijeviću (99-100). Slobodan Jovanović (101-102): Slobodan Jovanović - Jovanu Dučiću (101-102). Đura Jakšić (103-106): Đura Jakšić - Đorđu Popoviću (103-104); Đura Jakšić - Ministarstvu prosvete (105); Đura Jakšić - Državnoj štampariji (105-106). Vuk Karadžić (107-111): Vuk Karadžić - Dimitriju Karadžiću (107); Vuk Karadžić - Mihailu Obrenoviću (108-110); Vuk Karadžić - Vuku Popoviću (110-111); Vuk Karadžić - Vračarskom policajnom odeljenju (111). Milan Kašanin (112-126): Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (112-117); Milan Kašanin - Petru Konjoviću (118-120); Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (121-125); Milan Kašanin - Isidori Sekulić (125-126). Danilo Kiš (127-128): Danilo Kiš - Borislavu Pekiću (127-128). Laza Kostić (129-135): Laza Kostić - Nikoli Tesli (129-132); Laza Kostić - Svetislavu Stefanoviću (132-135). Petar Kočić (136-138): Petar Kočić - ocu Jovanu (136-137); Petar Kočić - supruzi Milki (137-138). Mladen Leskovac (139-144): Mladen Leskovac - Milanu Tokinu (139-142); Mladen Leskovac - Živoradu Stojkoviću (143-144). Desanka Maksimović (145-149): Desanka Maksimović - Svetislavu Cvijanoviću (145); Desanka Maksimović - Svetislavu Petroviću (146); Desanka Maksimović - Živku Milićeviću (146-147); Desanka Maksimović - Mladenu Leskovcu (147); Desanka Maksimović - Živanu Milisavcu (147-148); Desanka Maksimović - Jerotiju Vujiću (148-149). Sreten Marić (150-151): Sreten Marić - Živoradu Stojkoviću (150-151). Danica Marković (152-153): Danica Marković Tatić - Milanu Saviću (152-153); Danica Marković - Milanu Gavriloviću (153). Simo Matavulj (154-155): Simo Matavulj - Jovanu Grčiću (154-155). Dušan Matić (156-159): Dušan Matić - Marku Ristiću (156-159). Nikola Milošević (160-162): Nikola Milošević - Milošu Crnjanskom (160-162). Borislav Mihajlović Mihiz (163-171): Borislav Mihajlović Mihiz - Živoradu Stojkoviću (163-169); Borislav Mihajlović Mihiz - Borislavu Pekiću (169-171). Momčilo Nastasijević (172-174): Momčilo Nastasijević - redakciji lista Pravda (172-174). Ljubomir P. Nenadović (175-178): Ljubomir Nenadović - Milošu Obrenoviću (175-177); Ljubomir P. Nenadović - Jovanu Grčiću (177-178). Branislav Nušić (179-192): Pismo kćerki Margiti-Giti (179-192). Sima Pandurović (193-194): Sima Pandurović - Božidaru Kovačeviću (193-194). Borislav Pekić (195-209): Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (195-198); Borislav Pekić - Borislavu Mihizu (198-202); Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (203-204); Borislav Pekić - Borislavu Mihajloviću Mihizu (205-209). Boško Petrović (210): Boško Petrović - Živoradu Stojkoviću (210). Veljko Petrović (211-222): Veljko Petrović - Svetislavu Stefanoviću (211-213); Veljko Petrović - Milanu Saviću (213-214); Veljko Petrović - Mladenu Leskovcu (214-221); Veljko Petrović - Živanu Milisavcu (221-222). Rastko Petrović (223-239): Rastko Petrović - Milanu Rakiću (223-231); Rastko Petrović - Marku Ristiću (231-239). Mića Popović (240-248): Miodrag Mića Popović - Živoradu Stojkoviću (240-248). Branko Radičević - Ljubomiru Nenadoviću (249). Milan Rakić (250-251): Milan Rakić - Ljubomiru Kovačeviću (250-251). Marko Ristić (252-256): Marko Ristić - Ivi Andriću (252-253); Marko Ristić - Olgi Dobrović (253-256). Anica Savić-Rebac (257-260): Anica Savić - Milanu Kašaninu (257-260). Isidora Sekulić (261-272): Isidora Sekulić - Mladenu Leskovcu (261-272); Isidora Sekulić - Milanu Kašaninu (272). Pero Slijepčević (273-276): Pero Slijepčević - Milanu Kašaninu (273-276). Jovan Skerlić - pisma sestrama (277-278); Jovan Skerlić - pismo ocu (279-280); Jovan Skerlić - pismo sestrama (280-281). Vasa Stajić (282-285): Vasa Stajić - Milošu Crnjanskim (282-285). Borisav Stanković (286-289): Borisav Stanković - Radoju Domanoviću (286-289); Borisav Stanković - redakciji Politike (289). Svetislav Stefanović (290-296): Svetislav Stefanović - Milanu Saviću (290-295). Svetislav Stefanović - Milanu Ševiću (295-296); Svetislav Stefanović - Lazi Kostiću (296). Milica Stojadinović Srpkinja (297-301): [Milica Stojadinović Srpkinja - Ludvigu Augustu Franklu] (297-298); Milica Stojadinović Srpkinja - Vuku Karadžiću (298-301). Aleksandar Tišma (302-306): Aleksandar Tišma - Sonji Tišmi (302-305): Aleksandar Tišma - Todoru Manojloviću (306). Kosta Trifković (307-309): Kosta Trifković - J. J. Zmaju (307-309). Pavle Ugrinov (310-315): Pavle Ugrinov - Jovanu Hristiću (310-313); Pavle Ugrinov - Živojinu Turinskom (314-315). Miloš Crnjanski (316-328): Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (316-321); Miloš Crnjanski - Milanu Kašaninu (321-322); Miloš Crnjanski - Politici (322-323); Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (323-325); Miloš Crnjanski - Ivi Andriću (325); Miloš Crnjanski - Milanu Tokinu (326-327); Miloš Crnjanski - Živanu Milisavcu (327-328). Izvori (329-333). Beleška o priređivaču (324). (karton) Napomene Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Beleška o priređivaču: str. 334 Izvori: str. 329-333. Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i `prozirnost duše“, što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga… MG78

BOŽANSKE SITNICE Vasa Pavković, Milan Đurić NOVO za poklon idealno Lib22 Žanrovi: Domaći pisci, Publicistika Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 85 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Opis Postoje knjige čije pisanje podrazumeva znanje, nadarenost, puku prilježnost... Sve to zajedno ili makar nešto od toga pojedinačno. Ali, na kraju krajeva, potrebno je sesti za radni sto i na papir preneti zamišljeno. Ipak, to nije ova knjiga. Jer, za pisanje Božanskih sitnica potrebno je još mnogo toga – koračati ravnicom, ići uz breg, silaziti padinom, pratiti reku, verati se vododerinom, zalaziti u rit, lutati šumom... Reklo bi se odreda obične radnje, mada je retko ko od nas spreman da skrene sa asfaltiranog puta, da pođe manje ustaljenom stazom, još manje nesigurnim bogazom. Retko ko je od nas spreman da se makar i na tren oseti izgubljenim u ravnici, da posrće uz breg, da se kotrlja padinom, da se probija kroz rečni gustiš, da kvasi noge u močvarnom rukavcu, da rizikuje da mu šikara izgrebe lice i ruke... A pisanje ove knjige nije moguće bez svega nabrojanog. Postoje knjige čije čitanje podrazumeva predznanje, radoznalost, vreme... Sve to zajedno ili makar nešto od toga pojedinačno. Ali, na kraju krajeva, potrebno je sesti na stolicu, u fotelju ili na klupu, i listati stranice. Ipak, to nije ova knjiga. Jer, za čitanje Božanskih sitnica potrebno je još mnogo toga – sklopiti korice, izaći, skrenuti sa puta, uposliti telo i čula, posmatrati... uvideti da, zapravo, jedinu zbrku u prirodi pravi čovek, da je sve drugo odavno uređeno. Bez obzira na to koliko nam se sve to drugo, osim nas samih, činilo kao skup sitnica. Srbija i komentari sreda, 20.10.2010. u 22:00 Насловна страна књиге Божанске ситнице „Službeni glasnik” je između dva Sajma knjiga objavio oko 270 naslova. „Glasnikov” uređivački koncept, ističe Slobodan Gavrilović, direktor i glavni urednik, otvoren je za svaku naučnu, stručnu i kritičku misao koja tvori ili je utkana u kulturni milje Srbije. Sa jedne strane, trudeći se da rehabilituje zaboravljene umove, a sa druge da otvori prostor sadašnjim i budućim tvorcima kulturnog establišmenta, „Glasnik” je okupio najrazličitije autore, uspostavljajući demokratičan način poslovanja, ostavljajući čitaocima, kritici i sudu vremena da bira i procenjuje. „Glasnik” je u protekloj godini objavio: „Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku” ovogodišnjeg nobelovca Marija Vargasa Ljose, „Leksikon meničnog prava” Aleksandra Gloginića, „Rečnik psihologije” Artura i Emili Reber, „Enciklopediju društvenih nauka”, reprezentativnu monografiju „Izgubljena riznica manastira Mileševe” Dragiše Milosavljevića, „Crna – Istorija jedne boje” Mišela Pasturoa, „Sekstant” Marija Kopića, „Moj život” Lu Salome, „Dnevnik samoće” Vidosava Stevanovića, „Detinjstvo naroda” Vojina Matića, „Spekulacija i filozofija od Fihtea do Marksa” Milana Kangrge, i niz drugih značajnih naslova. Među najpopularnijim, što znači i najprodavanijim „Glasnikovim” knjigama, između dva sajma, našao se i „Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku” Marija Vargasa Ljose, u prevodu Milana Komnenića. Mario Vargas Ljosa je čovek svih strasti, a prevashodno strasti pisanja. Tokom čitavog života ispoljavao je strasnu ljubav prema Latinskoj Americi. Stoga je sve odrednice u „Rečniku zaljubljenika u Latinsku Ameriku” vremenski označio. Razumljivo je što se piščeva misao, podsticana ljubavlju i strašću, menjala u toku pola veka. „Sve do danas ne prestaju moje zanimanje, radoznalost i strasna ljubav prema tom složenom, tragičnom, neobičnom svetu ogromne stvaralačke nadarenosti, neopisivih stradanja i patnji, u kome se najdivniji oblici kulture mešaju sa najgroznijim varvarstvom”. (M. V. Ljosa) U izdanju „Službenog glasnika” na Beogradskom sajmu knjiga pojaviće se prvo kolo nove kolekcije „Srbija i komentari”, čiji je urednik Goran Petrović. U prvom kolu biće objavljeno pet knjiga: „Leksikon božjih ljudi” koji su priredili Slavoljub Marković i Vasa Pavković; „Ruka, boja, hram – Veliko i malo: srpsko monumentalno slikarstvo XIII veka / Na sliku cele zemlje” autora Svetlane Pejić i Milete Prodanovića; „Kupite nešto i ovde – Vek reklame/ Instant mitologizacija” autora Milanke Todić i Vladimira Pištala; „Crno u koloru – Crni humor u srpskom filmu/ Crni citat” Srđana Vučinića i Vladana Matijevića i „Božanske sitnice – Čovek i leptir/ Opis dnevnih leptira Srbije” Vase Pavkovića i Milana Đurića. Knjige u kolekciji „Srbija i komentari”, ističe Goran Petrović, tematizuju sve ono što podrazumevamo pod umetnošću i kulturom, a odlikuje ovaj prostor, ovo društvo i ovaj narod. Jedna knjiga je jedna tema, iz posebnog ugla. Većina knjiga u kolekciji „Srbija i komentari” okuplja najmanje dva autora, pa je uz tekst pridodat i veliki broj ilustracija, tako da čitalac u jednoj knjizi zapravo dobija i naučnoesejističko viđenje i književno razigravanje i vizuelnu predstavu teme. Čemu bi se mogla dodati i želja urednika da se različita viđenja ukrštaju, negde sustižu, prestižu i naprosto prate... Z. R. Представљене нове књиге колекције СРБИЈА И КОМЕНТАРИ 01. ДЕЦЕМБАР 2011. Гласник је у среду, 30. новембра у Клубу – књижари – галерији Гласник представио четири књиге, новог, другог кола колекције „Србија и коментари“ уредника Горана Петровића. Петровић је истакао да је изненађен којом се брзином остварује његова првобитна идеја за серију у којој би свака књига била другачија али увек складан спој есејистичког и стручног текста. Он је веома задовољан ауторима које је назвао репрезентацијом најбољих у којој, раме уз раме, стоје научници и писци. У ново коло укључене су књиге Читање пророчанства, Бојана Јовановића и Мирка Демића, Средњовековни путовођа Радивоја Радића и Радослава Петковића, Бити рокенрол, Петра Пеце Поповића и Михајла Пантића и Код српског писца – Кухињска дела, коју је приредио Миодраг Раичевић. За Поповића Бити рокенрол јесте сентиментално путовање кроз музику Београда и Србије од 1964. до 1996, и кроз 18 песама које су њему битне дао је ауторски поглед на историју домаћег рокенрола. Он је објаснио да се није враћао у саме почетке поп музике, јер сматра да свака генерација има своју музику, док је себи дао задатак да сачува од заборава музичаре који су стварали за његову генерацију, а којима је својим текстовима одао почаст. Пантић је оценио да књига о року јесте важна и као извор доброг расположења што је пожелео и свим читаоцима. Уместо одсутног Петковића, о књизи Средњовековни путовођа говорио је водећи српски византолог и медијевиста Радић, објаснивши на почетку да му циљ био да Србију опише очима средњевековних путника којих је било много рушећи представе да се у средњем веку ретко и мало путовало. Књига Читање пророчанства са поднасловом Изречено и проречено или о предсказањима креманских видовњака и Утваре четвртог пророштва за антрополога Јовановића је покушај да се демистификује институција пророчанстава, која су људи тражили од најдревнијих времена плашећи се онога што их чека. Он не оспорава да су припадници породице Тарабић из Кремана имали моћ да проричу, али износи низ података како су та пророчанства експлоатисана и лажирана. Демић је објаснио да је у литерарној форми желео да каже једну од могућих истина о Тарабићима, уводећи у причу и имагинарног четвртог пророка, јер је уверен да треба демистифицирати креманска пророчанства и скинути им ауру коју не заслужују. Раичевић је окупио више од 120 писаца свих генерација за литерарни кувар, да по својој вољи напишу или рецепте у које би додали мало књижевности, или књижевне текстове у које би уденули своје гастрономско умеће. Он је је књигу назвао „Ђаконијаром“ који ће подједнако задовољити књигољупце, гурмане и естете, али и лингвисте, јер показује богатство српског језика.