2001 REČ [61.7] Žarko Puhovski Upotreba povijesti u tvorbi kolektivnog identiteta [str. 5] Aleš Debeljak Balkanski fragmenti: erozija naivnog sjećanja i njezine opasnosti [str. 23] Slobodan Šnajder Živjele male razlike! [str. 35] Dunja Rihtman-Auguštin Tko su danas hrvatski heroji: Janica ili Mirko Norac? [str. 41] Igor Štiks Sa spremljenim koferima [str. 45] Andrea Zlatar Kultura u tranzicijskom periodu u Hrvatskoj [str. 57] Vjeran Zuppa Bilježnica [str. 75] Sabina Popović Traumom do otuđenja, razgovor [str. 89] Libby Tata Arcel Od mame do Bosne, razgovor [str. 97] Gorana Tocilj-Šimunković Razumijevanjem do oporavka [str. 101] Srđan Vrcan Kultura kao društveno opasan pojam [str. 105] Dean Duda Putovanje kao kultura [str. 114] Nadežda Čačinović Civiliziranje tijela [str. 123] Sonja Briski Uzelac Punctum temporalis, vizualne simultanosti [str. 131] Hrvoje Jurić Petar Singer – između Zagreba i Beograda [str. 141] Krešimir Bagić Pjesnički naraštaj devedesetih [str. 155] Andrea Zlatar Književno vrijeme: sadašnjost [str. 169] Renata Jambrešic Kirin Egzil i hrvatska ženska autobiografska književnost devedesetih [str. 175] Vladimir Biti Metoda vrludanja, razgovor [str. 199] Jurica Pavičić Kriza i nakon nje: Hrvatski film od devedesetih do danas [str. 213] Ante Perković Ide vrijeme, prođe rock… [str. 225] Dina Puhovski Korak do dokolice [str. 229] Trpimir Matasović Kako, ne čitati Brittena [str. 231] Ivana Sajko Rebro kao zeleni zidovi [str. 235] Aleš Debeljak Pesme [str. 255] Nataša Govedić Vrijeme radnje [str. 267] Boris Beck A možda je pas sanjao nas [str. 281] Neven Jovanović Onkraj štakorske faze [str. 295] Daša Drndić Artur i Isabella ili patvorene Mozart kugle [str. 309] Beleške o autorima [strana 332]

NIKAD ROBOM 44 - Heroji sa Čegra Izdanje Dečijih Novina od 13. maja 1966. godine na 32 strane, autor Živorad Atanacković. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 45 - Veliki ratnik Izdanje Dečijih Novina od 20. maj 1966. godine na 32 strane, autor Ivica Bednjanec. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 117 - Odluka pod Siskom Izdanje Dečijih Novina od 6.10. 1967. godine na 32 strane, autor I. Bednjanec. U dobrom stanju, kompletan, korice odvojene od tabačnog dela (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 88 - Dabiša na povratku Izdanje Dečijih Novina od 17. 3. 1967. godine na 32 strane, autor B. Veselinović. U dobrom stanju, kompaktan, korice odvojene od tabačnog dela (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 137 - Ubica - Dabiša - VI deo Izdanje Dečijih Novina od 23. 2. 1968. godine na 32 strane, autor B. Veselinović. U dobrom stanju, kompaktan, korice odvojene od tabačnog dela. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 40 - Tajanstveni vitez Izdanje Dečijih Novina od 15.4. 1966. godine na 32 strane, autor P. Radičević. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 51 - Heroji sa Gvozdanskog Izdanje Dečijih Novina od 1.3. 1966. godine na 32 strane, autor I. Bednjanec. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 153 - Ubica - Dabiša - VII deo Izdanje Dečijih Novina od 14.6. 1968. godine na 32 strane, autor B. Veselinović. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

Autor: Živko MarkovićPoznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država.Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta.Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati preko osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo preko osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova Lozanska gazeta (Gazette de Lausanne) i Ženevske novine, koji su izlazili od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja – časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj.

NIKAD ROBOM 115 - Mirko i Slavko Na tajnom zadatku Izdanje Dečijih Novina od 22. septembra 1967. godine na 32 strane, autori M. Todorović – D. Žižović-Buin. U dobrom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, nedostaje zadnja koricat, abačni deo odličan, epizoda kompletna. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 57 - Bubnjevi sa Mexova Izdanje Dečijih Novina od 12. avgusta 1966. godine na 32 strane, autori M. Janković – L. Korelc. U vrlo dobrom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 43 - Potera je stigla Izdanje Dečijih Novina od 6. maja 1966. godine na 32 strane, autori M. Nićić – P. Radičević. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

NIKAD ROBOM 114 - Mirko i Slavko: Partizanski voz Izdanje Dečijih Novina od 15.3. 1967. godine na 32 strane, autori M. Todorović - D. Žižović-Buin. U dobrom stanju, kompletan, kompaktan, skraćene ivice zbog koričenja koje se nije desilo (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, potom dvonedeljno i n akraju jednom nedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 131 - Osveta Nepobeđenog Izdanje Dečijih Novina od 12. 1. 1968. godine na 32 strane, autori V. Veljić – P. Radičević. U dobrom stanju, kompaktan, korice odvojene od tabačnog dela. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 128 - Neustrašivi Skojevci Izdanje Dečijih Novina od 22.12. 1967. godine na 32 strane, autori S. Petrović – A. Bizetić i Z. Sulić. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 139 - Zabranjena proslava Izdanje Dečijih Novina od 8.3. 1968. godine na 32 strane, autori S. Petrović – A. Bizetić i Z. Sulić. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 140 - Krvava drama Izdanje Dečijih Novina od 15.3. 1968. godine na 32 strane, autori S. Petrović – A. Bizetić i Z. Sulić. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 131 - Osveta Nepobeđenog Izdanje Dečijih Novina od 12. 1. 1968. godine na 32 strane, autori V. Veljić – P. Radičević. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 120 - Prvi diplomata Izdanje Dečijih Novina od 27.10. 1967. godine na 32 strane, autori M. Konstadinov – S. Spalajković. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, skraćene ivice zbog koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano uovosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 97 - Žicar u akciji Izdanje Dečijih Novina od 19.5. 1967. godine na 32 strane, autori A. Bizetić i Z. Sulić. U dobrom stanju, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja, oštećen donji desni ćošak od 19-32 strane (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

NIKAD ROBOM 47 - Kraljević Marko i očeva sablja Izdanje Dečijih Novina od 3. juna 1966. godine na 32 strane. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

Кnjiga „Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije“, srpskog ambasadora u Atini Dušana Spasojevića, je prva knjiga na srpskom jeziku koje se bavi temom današnje Grčke, temeljima na kojima je uspostavljena moderna grčka država i stvoren nacionalni identitet savremenih Grka. Nastala je kao plod višegodišnjeg predanog rada, koji je podrazumevao istraživanje opsežne arhivske građe i literature, uključujući i grčku, čiji jezik autor govori. Reč je o posebnom izdanju u zajedničkom poduhvatu izdavačke kuće Čigoja štampa, Instituta za noviju istoriju, Instituta za evropske studije i Fondacije Šaper. Кnjiga, čiji su recenzenti trojica uglednih istoričara, profesori beogradskog i solunskog univerziteta Milan Ristović i Spiridon Sfetas i direktor Instituta za noviju istoriju dr Mile Bjelajac, dolazi na dvestotu godišnjicu početka borbe za oslobođenje Grka od turske okupacije. U zajedničkom predgovoru knjizi prof. Milan Ristović i prof. Spiridon Sfetas navode da „Spasojević, pažljivo rasplićući klupko događaja, uticaja, ličnosti, uvodi čitaoca u složen splet suprotstavljenih odnosa velikih evropskih sila po pitanju politike prema Osmanskom carstvu, toku i koncepcijama ustanka, ulozi u pružanju podrške grčkim ustanicima kao i njihovim dugotrajnim uticajima koji su od prvih dana postojanja mlade Helenske kraljevine podgrevali unutrašnje podele i sukobe“. Pisci predgovora podvlače da autor „ubedljivo prikazuje borbu, ustaničke pobede i poraze, sukobe njenih vođa oko prvenstva i vlasti, dajući i biografski precizno iscrtane likove ključnih ličnosti“, te da „ukazuje na povezanost srpskog i grčkog pokreta, međusobne veze i uticaje, ali i njihove različite puteve i osobenosti i dinamike“. „Ovo je knjiga enciklopedijske inspiracije“, mišljenja je novinar i pisac Radivoj Cvetićanin, koji ističe da Spasojević „kao i njegov veliki uzor Slobodan Jovanović istoriju doživljava kao savršenu, veliku priču“, te da je „takvu zapravo ispričao ovde“. Politikin kolumnista Boško Jakšić ocenjuje da je obilje građe Spasojević savladao „istoričarski detaljno i spisateljski jasno i lako“, i dao „dragoceni doprinos istorijama Grčke, Srbije, Balkana i Evrope“. Istoričar dr Mile Bjelajac smatra da „ambasador Spasojević svojom lepo pisanom knjigom svakom Srbinu namerniku, turisti ili novinaru, približava svaki deo Grčke na poseban način, a da istorija velikog ustanka i početaka nezavisnosti pred čitaocima nenametljivo stvara i sliku naše vlastite istorije trpljenja pod turskom vladavinom“. „Srbi vole ali ne poznaju Grke“, kaže prof. dr Darko Tanasković u svom osvrtu na knjigu, a ona će svakako doprineti prevazilaženju te okolnosti. Prema njegovim rečima, Spasojević nam je „darovao mnogo više od pouzdanog vodiča kroz razdoblje u kome su stvorene grčka država i moderna nacija, darovao nam je dragoceno epistemološko polazište za ozbiljnu karakterologiju Grka“. Autor knjige “Grčka: rat za nezavisnost, stvaranje države i preporod nacije”, Dušan Spasojević, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Između 2000. i 2013. godine obavljao je dužnosti šefa Кabineta saveznog ministra unutrašnjih poslova, spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike, pomoćnika ministra i državnog sekretara odbrane, kao i ambasadora Srbije u Turskoj. Od 2016. godine je srpski ambasador u Grčkoj. U ranijim politikološkim studijama i esejima pretežno o međunarodnim odnosima, među kojima je i knjiga Između Turske i Evrope, Spasojević je ispoljio naučničku strast i temeljitost u studiranju građe, i, istovremeno, talenat da to izrazi na moderan način, spajajući pouzdanost sa zanimljivošću izlaganja. Takav pristup ostvario je i u ovoj svojoj najnovijoj knjizi, čiji izlazak sa zadovoljstvom objavljujemo. Кnjiga ima 416 strana, opremljena je bogatim naučnom aparatom, najprobranijim ilustracijama i izuzetno korisnim, specijalno za nju izrađenim geografskim mapama, koje verno odslikavaju istorijske procese.