Autor: grupa autoraKomplet sadrži četiri knjige:1. Prestupnica – Irena Jovanović2. Silikoni & Neoni – Dejan Katalina3. Slobodan krevet u ženskoj sobi – Vojka Pajkić4. Svi smo nosili zvezde – Teo Koster Trojac naših poznatih novinara (Vojka Pajkić, Irena Jovanović i Dejan Katalina) autorizujući knjige koje čine deo ovog kopleta, postali su hroničari nekih čudnih vremena koja su na ovaj način ostala zabeležena za neka nova pokolenja. Trag vodi od devedesetih i zapisa iz medijskog podzemlja neuspele tranzicije, preko onoga šta je sve preživela jedna novinarska ekipa za vreme NATO agresije, pa sve do kratkih dnevničkih zapisa o jednoj od prestupnih godina koju smo sa setom ispratili.Ovom novinarskom trilingu pridodata je knjiga “Svi smo nosili zvezde” koja nas na poseban način vraća na II svetski rat, holokaust i Anu Frank. Autor knjige i drugi školski drugovi Ane Frank sa setom se sećaju nje i svega što su doživljavali u vreme odrastanja, kada još uvek nisu bili svesni kakvo se zlo nadvija nad svetom.

Raška baština 1 grupa autora Izdavac: Zavod za zaštitu spomenika kulture, Kraljevo 1975, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm),strana 336. Sadržaj: KNJIGA I Predgovor ČLANCI I RASPRAVE Đurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne Raške Vojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkve Svetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII veka Vojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturi Gordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u Gracu Vladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u Kruševcu Milorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkve Milka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod Ovčarom Radomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne Reke Zdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir Georgije Slobodan Đorđević: Hamam u Novom Pazaru Obrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj Pavlici Jovan Nešković: Đurđevi Stupovi u Rasu Antica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbi PRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJI Radoslav Prokić: Rimske terme u Čačku Mihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod Prijepolja Dušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad Stalać Dobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne Morave Branka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u Paležu Slobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela Graca Mirjana Šakota: Hadži Ruvim u Studenici Dobrila Gaj-Popović: Ostava novca u Kumanici Miodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičara Nadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne Gore Branko Vujović: Carske dveri Vojvode Molera Mirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u Rasini Marija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji Radmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca Branislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira Žiče Vladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj Jugoslaviji Ivan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u Srbiji Radomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godine Stanje Vrlo dobro, potpis na predlistu.

cena:prodato Raška baština 1 grupa autora Izdavac: Zavod za zaštitu spomenika kulture, Kraljevo 1975, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm),strana 336. Sadržaj: KNJIGA I Predgovor ČLANCI I RASPRAVE Đurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne Raške Vojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkve Svetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII veka Vojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturi Gordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u Gracu Vladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u Kruševcu Milorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkve Milka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod Ovčarom Radomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne Reke Zdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir Georgije Slobodan Đorđević: Hamam u Novom Pazaru Obrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj Pavlici Jovan Nešković: Đurđevi Stupovi u Rasu Antica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbi PRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJI Radoslav Prokić: Rimske terme u Čačku Mihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod Prijepolja Dušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad Stalać Dobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne Morave Branka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u Paležu Slobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela Graca Mirjana Šakota: Hadži Ruvim u Studenici Dobrila Gaj-Popović: Ostava novca u Kumanici Miodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičara Nadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne Gore Branko Vujović: Carske dveri Vojvode Molera Mirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u Rasini Marija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji Radmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca Branislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira Žiče Vladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj Jugoslaviji Ivan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u Srbiji Radomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godine Stanje Vrlo dobro, potpis na predlistu. Budite u toku sa najnovijim objavama

JUGOSLAV VLAHOVIĆ RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA JUGOSLAVA VLAHOVIĆA - knjige otisaka - katalog izložbe Predgovor - Slobodan Jovanović Izdavač - Muzej primenjene umetnosti, Beograd Godina - 2014 255 strana 26 cm ISBN - 978-86-7415-172-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: SLOBODAN JOVANOVIĆ - Homo universalisMILOŠ VASIĆ - Jugoslav Vlahović: ćutljivi crtačPECA POPOVIĆ - Životu kao karikaturi dati svoju likovnostRADOMIR VUKOVIĆ - Višeglasno sazvučje jednog autora AUTORSKE KNJIGEVeni, vidi, vicRasvetljen slučajJugoslavDenzkettel i KonsekvenceArt geleriVelika mala knjigaČekajući godoveMondiseja 2001-2009Crna i Katze BlackieInventar u foto-šopu Knjige, kalendari, plakatiČasopisi, novineOmoti diskografskih izdanjaEkipa A3, Svetksa kravaKatalogOdabrana bibliografijaBiografija "Na retrospektivnoj izložbi „ Knjige otisaka” predstavljeno je skoro pola veka stvaralaštva ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića (rođen 1949. godine), profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izložba je koncipirana kao pregled njegovih najznačajnijih radova, predstavljenih u dvanaest autorskih knjiga koje je grafički oblikovao i objavio (osim poslednjeg projekta), sam ili u saradnji sa nekim izdavačem, počev od diplomskog rada VENI, VIDI, VIC na Fakultetu primenjenih umetnosti iz 1974. godine, do poslednjeg – neobjavljenog projekta Inventar u foto-šopu. Pored radova koji su predstavljeni u autorskim knjigama, Vlahović je objavio nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćim časopisima, koje su na izložbi zasebno predstavljene. Ilustrovao je i grafički opremio knjige drugih autora, omote ploča pop i rok-bendova, kalendare, plakate za razne umetničke događaje, poštanske marke i razni grafički materijal, takođe predstavljen na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Муњић, Стана, 1953- = Munjić, Stana, 1953- Наслов Приче из Рабаџијског шора / Стана Муњић Врста грађе књига Језик српски Година 2016 Издање 1. изд. Издавање и производња Шабац : Међуопштински историјски архив "Шабац", 2016 (Шабац : Чивија принт) slavko bogojević Физички опис 224 стр. : илустр., факс. ; 24 cm Садржај Рабаџијски шор кроз архивску грађу / [приредио] Славко Богојевић. ISBN 978-86-80568-00-3 (брош.) Напомене Тираж 500 Белешка о писцу: стр. 177 Библиографија: стр. 172-176 Предметне одреднице Знамените личности -- Шабац УДК 929(497.11) 930.25(497.11) PRIČE IZ RABADŽIJSKOG ŠORA , Stana Munjić / Slavko Bogojević , Šabac 2016 , Priče o znamenitim ljudima i događajima iz današnje ulice Vlade Jovanovića, nekada rabadžiluk, u Šapcu. (Šabac) - Vladimir I. Jovanović, književnik, publicista i prevodilac, rođen u Šapcu 1833. god. - Slobodan V. Jovanović, pravnik, istoričar, književnik i političar, profesor... predsdnik vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu (Londonu) (1869-1958) - Stanislav Vinaver, erudita, književnik i prevodilac, rođen 1891. god. u Šapcu Detaljna o priča o avionu koji se srušio u Šapcu 1928. god. Fotografije onih koji su živeli u toj ulici, stare kuće, razne svetkovine... NOVO , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ilustrovano, ćiirlica, 224 strane

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Petrović, Mihailo S. Наслов Лондонска емиграција и борба наших народа / Мих. С. Петровић Врста грађе књига i borba naših naroda Језик српски Година [1945] Издавање и производња Београд : Политика, [1945] ([б. м. : б. и.]) Физички опис 39 стр. : илустр. ; 20 cm. Предметне одреднице Политичке емиграције, југословенске -- Енглеска Југославија -- Емигрантска влада УДК 325.254.4(410=861) СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ КОД ВРАЧАРЕ КРИЗА ЕМИГРАНТСКЕ ВЛАДЕ ПРОРОК МИЛАН ГАВРИЛОВИЋ НАОПАКА ПОЛИТИКА ЕМИГРАНТСКЕ YU ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНИ У ИНОСТРАНСТВУ И НОП ПЕТАР ЖИВКОВИЋ - ВОЈСКОВОЂА БЕЗ НАРОДА ЛОНДОНСКА ОПОЗИЦИЈА ВЛАДИ БОШКО ЈЕВТИЋ - ЧУВАЈТЕ МИ ЈУГОСЛАВИЈУ (измишљенњ речи краља Александра!) ЛОНДОНСКА ВЛАДА РАДИ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАСКРИНКАВАЊЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА ДОЛАЗАК ПАРТИЗАНА У ЛОНДОН ПРВИ ПАРТИЗАНСКИ ЗБОР У ЛОНДОНУ ИСТИНА ПРОДИРЕ У СВЕТСКУ ЈАВНОСТ ПОПУЛАРНОСТ МАРШАЛА ТИТА 342.395.3(410=861) COBISS.SR-ID 44186375

Catena Mundi Beograd , 2017. 29 cm, 734 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 9788663430778 Knjiga o Draži je najvažnija knjiga o generalu Mihailoviću! U njoj su sabrane uspomene i svedočenja najbližih saradnika, saboraca, legitimnih predstavnika naroda, savezničkih oficira i drugih neposrednih učesnika zbivanja koja su odredila sudbinu Kraljevine Jugoslavije, generala Mihailovića i srpskog naroda u celini. Među autorima čiji su tekstovi objavljeni u knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Takođe, knjigu su svojim sećanjima obogatili i najpoznatiji članovi savezničkih misija pri štabu generala Mihailovića i JVuO: Albert B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild i Robert H. Magdauel.

Detalji predmeta Stanje Polovno Zoran Pešić Sigma, glavni urednik Sadržaj Reč urednika: Zoran Pešić Sigma Leteći ćilim Na pirotskom ćilimu: Kaja Pančić Duhovne šare Ćilimgrada, Milica Petković Pirotski ćilim, Milica Petković Piroćanci na polzu svome zavičaju,Slavica Garonja Radovanac Skica za portret,Dejan Ćirić Počeci muzejske delatnosti u Pirotu,Radmila Vlatković Umetnička zbirka "Prvog maja",Radmila Vlatković Miroslav Živković - Slikar naive,Snežana Golubović Slikarstvo Petra Đorđevića,Dragoljub Zlatković Anegdotska i njima srodna kazivanja iz pirotskog kraja,Kaja Pančić Milenković Piroćanac više veruje vrapcu...(razgovor sa Dragoljubom Zlatkovićem),Tomislav G. Panajotović Pokuda škrtosti,Ivica Nikolić /Dis/kontinuitet grada (o arhitekturi Pirota), Slobodan Krstić Pozorišni život u Pirotu, Dragoslav Manić Forski Lužničke tragične priče, Momčilo Antić Zavetrina, Mirjana Jonić Igić Dojde derbi, Nataša Panić Priče, Andreja Mančić Fabrika, Miodrag L. Pejić Građanin, Bojan Timić To tako biva (radio drama), Kaja Pančić Milenković Prozor, Miloš Sokolović Pesma, Vesna Sokolović Oda Suncu, Marija Džunić-Drinjaković Iz najdubljih slojeva kulture i jezika, Verica Novakov Kodema - ključ za bravu koja otvara prostore iza vasione..., Ivko Jovanović Od rodoljubive do ljubavne poezije Vukašina Kostića, Nedeljko Bogdanović Narodna erotika Bore Jovanovića, Saša Ćirić Fama ili zavera, Milutin na k(o)rovu sveta, Saša Ćirić Kontra, Igor Đorđević Demistifikator, Milan Manić Eksperiment, Miodrag Denčić Kub Preterizam Književni portret: Slobodan Tišma Slobodan Vladušić Ispod etikete, Snežana Božić Gospodski pogled na stvari, Marijana Milošević Vrtlozi, muzika, pripovedanje, Branislava Vasić Rakočević Nestali grad, Slobodan Tišma Stevan Sremac, reč na dodeli nagrade, Slobodan Tišma Proleće (odlomak iz rukopisa), Nikola Urošević Pisanje je traganje za muzikom (Razgovor sa Slobodanom Tišmom) Ćilim poezije: Bodil Beg Mi što posedujemo noć, Edit Sedergran Pesme, Dimitrije Milenković Svetlosna krila, Mila Đorđević Tri Branka, Staniša Nešić The sound and the fury, Miroslav Todorović Sozopolski motivi, Saša Nišavić Krilca straha, Boris Lazić Pesme lutanja i sete, Vladimir Stanimirović Pesma inspirisana predstavom, Dragan Ognjanović Iz godova Ćilim kritike: Nedeljko Bogdanović Prva knjiga o dijalekatskim rečnicima, Bojana Stojanović Pantović Elegija duše i tela, Aleksandar B Laković Nadovezivanje daha, Aleksandar B Laković Fragmenti o verovanju, Srba Ignjatović Dvostruki majstor, Srba Ignjatović Sklad duše i prirode, Nenad Župac Pepeo i prah devedesetih, Radomir Mićunović Prodavnica tajni pred zatvaranjem, Ilija Bakić Iz društvenog i jezičkog podzemlja, Žarko Dimić Groteske i neobične mrtve prirode, Aleksandra Đuričić Čikago, hit beogradske pozorišne sezone Beleške o autorima Gradina: časopis za književnost, umetnost i kulturu, br.17/2007 (XLIII) Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Koliko čvorova moramo da razvežemo u životu, koliko problema moramo da rešimo na brzinu, a koliko rešavamo čitavog života. Jednom se nekom Aleksandru ukaže prilika da preseče Gordijev čvor. Ostali gule prste o tvrdi i debeli konopac koji se uvio oko samog sebe. I lome nokte. I sanjaju dva glatka kraja koja se okreću, a neko dete ispod tog razvezanog konopca skakuće. Može i ceo život da prođe u tom snu. Tako počinje umetnost: uplitanjem sna u naše napore da rešimo životne probleme. Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Nešto od te lepote zaustavljeno je na fotografijama Raše Milojevića kojima smo ilustrovali korice i neka poglavlja ove Gradine. Najveću zahvalnost što se ova duhovna šara Ćilimgrada pojavila u našem časopisu dugujemo Kaji Pančić Milenković, Momčilu Antiću i pirotskoj biblioteci, a za predstavljanje alternativne književne scene oličene u Kontri dugujemo Saši Ćiriću. Temat Na pirotskom ćilimu sadrži nekoliko grupa tekstova koji daju širu kulturološku sliku ovog kraja, predstavljaju autore u raznim umetnostima. Prve asocijacije na pirotski kraj obrađene su u tekstovima o pirotskom ćilimu, anegdotama na specifičnom pirotskom govoru koji spada u jedan od najarhaičnijih govora štokavskog dijalekta srpskog područja, tu je i tekst o slavnoj pirotskoj škrtosti... Iz tekstova o znamenitim Piroćancima, muzeju, slikarima, pozorišnom životu, arhitekturi, iz priča i pesama iz rukopisa, tekstova kritike i tekstova alternativne kulturne scene ne može se u potpunosti sagledati kultura jednog grada, jednog zavičaja. Uredništvo Gradine je svesno da je nemoguće dati potpunu sliku na ovoliko malo prostora, da mnogi umetnici i pojave neće biti sagledani, ali se nadamo da će ovaj blok tekstova o pirotskom kraju, autentičnom srpskom prostoru koji je gotovo mitski skrajnut i samozaboravljen, uspeti da pokrene mnoge radoznale duhove. Drugi deo ovog broja Gradine sem redovnih rubrika poezije i kritike donosi i književni portret Slobodana Tišme koji je prošle godine u Nišu dobio prestižnu nagradu Stevan Sremac. Tišminu reč sa dodele Nagrade, odlomak iz novog rukopisa, razgovor koji je vodio Nikola Urošević, dopunjuju kritike nagrađene knjige Urvidek koje su napisali Slobodan Vladušić, Snežana Božić, Marijana Milošević i Branislava Vasić Rakočević. Ako želimo da letimo moramo da znamo kako da vežemo desetinu hiljada čvorova i ispletemo leteći ćilim, moramo da se popnemo na ćilim i izgovorimo čarobne reči.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

Knjiga o Draži Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži. Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi. Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina. Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Svedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Симовић, Љубомир Павловић, Миодраг Раичковић, Стеван Бећковић, Матија Ракитић, Слободан Лалић, Иван В. Петров Ного, Рајко Колунџија, Драган Вукадиновић, Алек Ерић, Добрица Милић, Зоран Ђого, Гојко Брајковић, Драгомир Јеврић, Даринка Ђидић, Љубиша Комненић, Милан Чоловић, Душан Бојић, Бранислав Пуслојић, Адам Секулић, Дара, 1931- = Sekulić, Dara, 1931- Гавриловић, Манојле Костић, Зоран Богдановић, Предраг Ци Димић, Мома Радишић, Ђорђе Росић, Тиодор Вучинић, Даринка Жигић, Драган Церовић Џамоња, Ирена Милановић, Бранислав Кнежевић, Милосав Павловић, Надежда Цветковић Витић, Бранислава Косовић, Милан Поповић, Дарко Лалић, Живорад Крстановић, Здравко Лазић, Живорад Мирковић, Чедомир Јанић, Ђорђе Јовановић, Александар Наслов У храму усталаца : [избор родољубиве поезије] / приредио Душан Чоловић Врста грађе поезија Језик српски Година 1995 Издање [1. изд.] Издавање и производња Београд : Зипус, 1995 (Београд : Stillart) Физички опис 296 стр. ; 24 цм Други аутори - особа Чоловић, Душан Збирка Едиција Орашац у прошлости и данас Напомене Тираж 1000. УДК 821.163.41 821.163.41 COBISS.SR-ID 34623500

Vreme-izbor najboljih studentskih priča Na drugi Glasnikov Konkurs za najbolju kratku priču za studente, s temom Vreme, stiglo je tri stotine četrdeset i osam priča. U njima je moguće locirati najdivergentnija, ponekad čak i oprečna poetička stremljenja, koja govore u prilog odluci Službenog glasnika da još jednom pruži priliku mladim autorima – onoj tragično zapostavljenoj generaciji stvaralaca, ali i zapostavljenom žanru čiji su potencijali nepresušni. Među nagrađenima nema samosvrhovitosti niti samozaljubljenosti. Očevidni su temeljan rad i napor da se ne ostane pred vratima velike i etablirane savremene srpske literature. Trudeći se da izaberemo najbolje, želeli smo da takvoj literaturi makar i simbolično doprinesemo. Nagrađeni autori: Ksenija Milovanović, Bojan Bilen, Slobodan Kalinović, Filip Ivković, Vesna Jovanović, Bojana Draganić, Uroš Urošević, Vladimir Petrović, Mirjana Stojin, Iva Pavlović, Stefan Đaković, Sanja Aćimov, Milica Popović, Milica Medić i Srđan Aćimov.

Književni vodič kroz Beograd je reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Pisci čije ćete sudbine pronaći u knjizi: Dositej Obradović, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor.

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. Zoran Milutinović je profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL), član je evropske akademije nauka Academia Europaea u Londonu, i kourednik serije knjiga Balkan Studies Library koju izdaje Brill. Autor je pet knjiga od kojih je najnovija Bitka za Prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam (Geopoetika, 2018), urednik je u The Rebirth of Area Studies (2020) i kourednik Translating the Literatures of Small European Nations (2020).

Opis: Kvadrati trouglovi, Slobodan Tišma Ova knjiga sastavljena je od tri prozna dela poznatog novosadskog pisca Slobodana Tišme, dobitnika Ninove nagrade. Urvidek, Quattro stagioni i Bernardijeva soba predstavljaju trilogiju o Novom Sadu, njegovim stanovnicima i fantazmagorijama, snovima koje autor budan doživljava. Već od svoje prve knjige, autor nas uvodi u poetiku koja prožima sva njegova prozna dela. Urvidek je knjiga priča koje se čitaju kao roman. To su epizode iz života glavnog junaka. Ono što prvo pada u oči jeste to da pisca zanimaju samo ljudi sa margine, nevidljivi. Takođe, dominira fascinacija Gradom, koji predstavlja kulisu i glavnog junaka. Rastapanje tkiva priče, da bi je od delića ponovo sastavio, treća je opsesija Slobodana Tišme, pisca-pankera. U romanu Quattro stagioni Tišma počinje da razvija ideju samonametnute izolacije kao polazne stanice za posetu drugim prostorima. Njegov junak, beskrajna kukavica i stalni tragalac za novim svetovima unutar postojećih, ulazi u podrum svoje kuće bežeći od policije. Tamo se susreće sa univerzumom podzemnih tajni svoje porodice i svog grada. Roman Bernardijeva soba predstavlja krunu dosadašnjeg spisateljskog dostignuća Slobodana Tišme, ne samo zato što je ovenčan Ninovom nagradom već i stoga što je to njegovo najzrelije delo. Bolno i dirljivo, on dotiče najdublje slojeve izgnanstva i samoće. Glavni junak, suočen sa besciljem života, razdeljuje pokućstvo i seli se u napušteni mercedes ispred svoje zgrade, progonjen jednim davnim događajem i komedijantom Slučajem. Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012.

На други Гласников Конкурс за најбољу кратку причу за студенте, с темом Време, стигло је три стотине четрдесет и осам прича. У њима је могуће лоцирати најдивергентнија, понекад чак и опречна поетичка стремљења, која говоре у прилог одлуци Службеног гласника да још једном пружи прилику младим ауторима – оној трагично запостављеној генерацији стваралаца, али и запостављеном жанру чији су потенцијали непресушни. Међу награђенима нема самосврховитости нити самозаљубљености. Очевидни су темељан рад и напор да се не остане пред вратима велике и етаблиране савремене српске литературе. Трудећи се да изаберемо најбоље, желели смо да таквој литератури макар и симболично допринесемо. Награђени аутори: Ксенија Миловановић, Бојан Билен, Слободан Калиновић, Филип Ивковић, Весна Јовановић, Бојана Драганић, Урош Урошевић, Владимир Петровић, Мирјана Стојин, Ива Павловић, Стефан Ђаковић, Сања Аћимов, Милица Поповић, Милица Медић и Срђан Аћимов. Наслов: Време: избор најбољих студентских прича с конкурса ЈП Службени гласник, 2013 Издавач: Službeni glasnik Страна: 80 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12 x 19,5 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-519-1763-2

Prvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš. Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao “slabog subjekta” karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije. Tehnički gledano, ta pozicija mu je međutim potrebna za uspostavljanje ravnoteže u tekstu, tako da povremeno može da bude nemilosrdan i prema drugim protagonistima knjige. Slobodan Tišma, pisac i muzičar, rođen je 14. maja 1946. godine u Staroj Pazovi. Osnivač je kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Posle raspada Lune, Tišma je s Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995), Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine. Živi i radi u Novom Sadu.

Autor: Pavle Ugrinov"A zatim sam sprijateljio i sa pravim Beograđanima, Sojom Jovanović, Radetom i Oliverom Marković, Mićom Tomićem, Zoranom Mišićem, Mijom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Acom Pantelićem, i onim starijima koji su mi po svemu bili bliski: Dušanom Matićem, Oskarom Davičom, Tomislavom Tanhoferom, Hugom Klajnom, Mićom Popovićem i Mihizom, i celim društvom oko upravo osnovanog NIN-a, koje sam već odranije poznavao sa Zlatibora (Stevanom Majstorovićem, okom Radenkovićem, Zirom Adamovićem i svim ostalim), a zatim svim tim mladim slikarima i vajarima na Starom sajmištu, Kosančićevom vencu i drugim beogradskim ateljeima, pa glumcima Beogradskog dramskog pozorišta i mladim filmadžijama iz Kino kluba, i mnogim, mnogim drugim – pa sam tako ponovo našao i sebe. Osećam se slobodan među njima, isto onoliko koliko sam se osećao slobodan u mladosti."Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva – od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame – ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu ovog autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.Stojan Ćelić, Vasko Popa, Josip Broz Tito, Dragoljub Draža Mihailović, Dobrica Ćosić, Radomir Konstantinović, Dr Hugo Klajn, Oskar Davičo, Ivo Andrić, Borislav Mihajlović Mihiz, Marko Nikezić, Latinka Perović, Mića Popović, Mira Trailović, Ljuba Tadić, Rade Marković, Laza Vozarević, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Miro Glavurtić, Filip David i Slobodan Stojanović su samo neki od protagonista ovih dnevnika koji sadrže zapise o bitnim ambijentima, kao i gradovima u kojima je Ugrinov boravio: Monte Karlu, Nici, Parizu, Firenci, Sijeni, Dubrovniku, Ulcinju...Prva knjiga dokumentuje period posleratnog razvoja i uspona, do 1972. godine. U nastavku slede još dve knjige dnevnika, u kojima Ugrinov prati godine sloma i raspada Jugoslavije.

Knjiga o Draži – grupa autora Knjiga o Draži – grupa autora predstavlja novo luksuzno izdanje knjige koja je prvi put izašla 1956. godine u Kanadi, Vindzor. Naša migracija je tu u izdanju Srpske narodne odbrane objavila knjigu povodom desetogodišnjice ubistva generala Dragoljuba Mihailovića. Pored originalnih tekstova iz prvog izdanja knjiga je dopunjena predgovorom Dušana T. Batakovića i sadrži 256 autentičnih fotografija. U knjizi su pohranjene i sačuvane od zaborava sećanja i svedočenja Dražinih bliskih saradnika, saboraca kao i savezničkih oficira. Samo neki od autora tekstova u ovoj knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, vladika Nikolaj Velimirović. Od savezničkih boraca knjigu su obogatili sećanjima i Alber B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild, Robert H. Magdauel. Dragoljub Mihailović, Čiča Draža, rođen je u Ivanjici 1893. godine. Učestvovao je u borbama u Prvom svetskom ratu. 1941. kada je započet takozvani Aprilski rat – nemačke, italijanske, bugarske i mađarske snage napadaju Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata. Draža Mihailović odbija da prizna kapitulaciju i zajedno sa svojim odredom nastavlja borbe protiv fašista. Deo oficira i ostalih vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije zajedno sa Dražom osniva četničke odrede koji su delali kao organizovani pokret otpora. Posle Drugog svetskog rata, na vlast stupa Komunistička partija koja je Mihailoviću sudila zbog organizovanja i vođenja paravojnih jedinica. Ubijen je 17. jula 1946. godine na nepoznatom mestu. Draža je tek 2015. godine rehabilitovan. Tek tada je zvanično ukazano na loše vođen postupak i ne-fer suđenje – baš zato su ukinute sve optužbe koje su iznete na ovom sudu. Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde. Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Detalji predmeta Stanje Polovno Pesme u vremenu Dragan Kolundžija (autor) Izdavač: Prosveta - Niš U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 1998; Broširani povez; ćirilica; 12,5 x 20 cm; 275 str.; 86-7455-395-8; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Prikaz 01.01.00 Politika 17.03.2000. PESNIČKI PORTRET DRAGANA KOLUNDŽIJE Kao rosom umiveni Juče u podne, u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, razgovor o tri pesničke knjige Dragana Kolundžije, koje je objavila niška "Prosveta" Pesnički portret Dragana Kolundžije (1938) predstavljen je juče u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu. O knjigama "Pesme u vremenu", "Prozor otvoren na plavo" i "Među svojima u Australiji", koje je objavila niška "Prosveta", govorili su Milomir Petrović, Slobodan Ž. Marković, Miroslav Egerić i Slobodan Rakitić, a stihove su kazivali Olga Savić, Ivan Jagodić i autor. U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija, primećuje Vladeta Jerotić, preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina. Mit i istorija Ljubavne pesme, nastale u periodu od 1954. do 1998. godine, sakupljene su u knjizi "Prozor otvoren na plavo". U ljubavnim pesmama Dragana Kolundžije, ističe Dragomir Brajković, osećanje je čisto, poimanje ljubavi osobeno, dato u širokoj skali, nijansirano. Knjiga "Među svojima u Australiji" je, u stvari, antologijski izbor našeg pesništva u Australiji. Tu su stihovi i proza Milke Petrović-Stojadinović, Ivana Partića, Andreja Gustava Marčeka, Miloša Manojlovića, Vlada Mančića, Slavka Šparovca Černog, Živorada Jovanovića, Rade Velimirović - Gousteris, Ostoje Savića, Petra Radića, Ljubice Tinter, Ranke Jovanović, Rada Đurića, Radoslava Radovića, Petra Kukića i Dragana Kolundžije. Slobodan Ž. Marković je juče govorio, pre svega, o rodoljubivoj poeziji Dragana Kolundžije, pesnika koji je učesnik u gradilačkom poduhvatu savremenih generacija da se obnovi, stvori i razvije nacionalna svest. U njegovom četrdesetogodišnjem pesničkom stvaranju izrazit je oslonac na tradiciju, odnosno na mit i istoriju u njoj i na svedočenje u ličnim iskustvima u vremenu koje je proživeo. U poeziji Dragana Kolundžije, dodaje Slobodan Ž. Marković, najprodorniji i najlepši je vapaj za svetlošću, jer jedino ona svojom kontrastnošću može da potisne crnilo. Duh bezazlenosti Čitajući poeziju Dragana Kolundžije, istakao je Miroslav Egerić, izlazite kao rosom umiveni, sa saznanjem da se i opšte, patetične teme mogu kazivati autentičnim glasom. Egerić posebno ističe u Kolundžijinoj poeziji duh bezazlenosti, čari naivnosti, način na koji samo dete izgovara reči: potok, nebo, Vodičevo, Beograd, Jugoslavija... Kolundžija je, kaže Slobodan Rakitić, sam stvorio mit o sebi, ali isključivo svojom poezijom, svojom fantastičnom odanošću, privrženošću i službi poeziji i ljubavi prema poeziji. Za Dragana Kolundžiju kao da izvan pesme nema ni sveta, ni života, ni istine, i zato će napisati: "Pre poezije nismo živeli". Z. Radisavljević

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, "Reči pod lupom", zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Rajne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Čitaj dalje

Časopis Gradac: Andrija Maurović, br. 185-187 Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize… Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odmiče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti. Saša Rakezić, Junak svoje priče