Zbornik savremenih ljubavnih priča Odabrani autori Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Prikaži više

БИОЛОГИЈА за четврти разред гимназије природно-математичког смера и пољопривредну школу СМЕР: Пољопривредни техничар 8. прештампано издање – 2020. год. Аутори: Драгана Цветковић Дмитар Лакушић Гордана Матић Александра Кораћ Слободан Јовановић Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак новог живог бића. Једна од основних одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет живота. Уколико би организми у оквиру једне врсте били репродуктивно неуспешни, та врста би се временом смањивала по броју јер би њени чланови нестајали умирањем од старости, болести, несрећним случајем или од предатора – док не би изумрла, нестала из екосистема. По основном закону биологије, живо биће не може настати ни из чега другог, осим од постојећег живог бића. Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење, регенерација, клонирање). Наслов: БИОЛОГИЈА 4. разред гимназије природно-математичког смера Издавач: Завод за уџбенике Страна: 259 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-17-20261-1

Kontrast izdavaštvo u saradnji sa inicijativom Ne da(vi)mo Beograd pruža u okviru ove zbirke po jednu pesmu ili prozni fragment autora i autorki koji na taj način pružaju podršku ovoj književnoj peticiji. Celokupan prihod od prodaje ove knjige biće doniran inicijativi, sa ciljem rasta organizacije i organizovanja novih protestnih šetnji.Poezija je peticija.Peticija je poezija.Pisci i spisateljice učestvovanjem u ovoj peticiji pridružuju se zahtevima za grad ljudi, a ne uskih interesa. Istovremeno, na ovaj način se pruža podrška protestima jedne inicijative, na kojima sve više ljudi beskompromisno diže svoj glas.1. Jelena Anđelovska 17. Jelena Lengold 33. Marko Stojkić2. Ivan Antić 18. Bojan Marković 34. Vladimir Stojnić3. Vladimir Arsenijević 19. Milena Marković 35. Aleksandar Šurbatović4. Dragoslava Barzut 20. Anja Marković 36. Srđan V. Tešin5. Alen Bešić 21. Petar Matović 37. Dejan Tiago Stanković6. Gojko Božović 22. Dragana Mladenović 38. Marko Tomaš7. Stevan Bradić 23. Vladimir Pištalo 39. Jasmina Topić8. Marjan Čakarević 24. Marko Pogačar 40. Siniša Tucić9. Dejan Čančarević 25. Čarna Popović 41. Srđan Valjarević10. Nika Dušanov 26. Sara Radojković 42. Branislav Živanović11. Ana Marija Grbić 27. Ana Ristović12. Slobodan Ivanović 28. Bojan Samson13. Dragan Jovanović Danilov 29. Bojan Savić Ostojić14. Zvonko Karanović 30. Ana Seferović15. Goran Korunović 31. Maša Seničić16. Daniel Kovač 32. Slavoljub Stanković

Autor: Zoran MilutinovićStudija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.).Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope.„Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“Vladislava Ribnikar, Književna istorija

Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat – Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije. Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Čitaj dalje

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Гордић, Славко Наслов Врховни силник / Славко Гордић Врста грађе кратка проза Језик српски Година 1975 Издавање и производња Нови Сад : Матица српска, 1975 (Нови Сад : Будућност) Физички опис 145 стр. ; 20 cm Збирка ǂБиблиотека ǂ"Данас" ISBN (Картон са омотом) Slavko Gordić je rođen 1941. u Dabrici (Stolac, Hercegovina). Piše prozu, kjiževnu kritiku i esejistiku. Knjige proze: Vrhovni silnik, 1975; Drugo lice, 1998; Opit, 2004; Rub, 2010. Knjige eseja, kritika i studija: U vidiku stiha, 1978; Slaganje vremena, 1983; Primarno i nijansa, 1985; Poezija i okružje, 1988; Obrazac i čin – ogledi o romanu, 1995; „Pevač” Boška Petrovića, 1998; Ogledi o Veljku Petroviću, 2000; Glavni posao, 2002; Profili i situacije, 2004; Savremenost i nasleđe, 2006; Razmena darova, 2006; Kritičke razglednice, 2008; Traganja i svedočenja, 2011. Priredio je izabrane pesme Miodraga Pavlovića (1978), Stevana Tontića (1995), Jovana Jovanovića Zmaja (2003), izabrane pripovetke Veljka Petrovića (2000), izabrana dela Veljka Petrovića (2003), pripovedačko-romansijerski segment izabranih dela Milana Kašanina (2003) i tri knjige izabranih dela Ive Andrića (2010–2012). Pojedini esejističko-kritički tekstovi su mu prevođeni na nemački, poljski, mađarski, slovački, slovenački i francuski. Za knjigu Primarno i nijansa dobio je Nagradu Društva književnika Vojvodine za najbolju knjigu godine, za Profile i situacije nagrade „Laza Kostić” i „Đorđe Jovanović”, a za Razmenu darova Nagradu „Sreten Marić”. Dobitnik je Novembarske povelje Novog Sada i Nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine. Bio je dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, do 2009. godine, i glavni i odgovorni urednik Letopisa Matice srpske (1992–2004). Sada je profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu. Grafika na omotu Slobodan Pejovic

Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Duh i dah Beograda Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Prikaži više

Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. "Duh i dah Beograda" je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića "Duh i dah Beograda" predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić

БИОЛОГИЈА за четврти разред гимназије природно-математичког смера и пољопривредну школу – СМЕР: Пољопривредни техничар 7. прештампано издање – 2018. год. Аутори: Драгана Цветковић Дмитар Лакушић Гордана Матић Александра Кораћ Слободан Јовановић Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак новог живог бића. Једна од основних одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет живота. Уколико би организми у оквиру једне врсте били репродуктивно неуспешни, та врста би се временом смањивала по броју јер би њени чланови нестајали умирањем од старости, болести, несрећним случајем или од предатора – док не би изумрла, нестала из екосистема. По основном закону биологије, живо биће не може настати ни из чега другог, осим од постојећег живог бића. Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење, регенерација, клонирање). Наслов: БИОЛОГИЈА 4. разред гимназије природно-математичког смера (2018. год) Издавач: Завод за уџбенике Страна: 259 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-17-19882-2

Opis proizvoda Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Vidi još informacija

Opis proizvoda Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Vidi još informacija

BIOLOGIJA za četvrti razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i poljoprivrednu školu SMER: Poljoprivredni tehničar 8. preštampano izdanje – 2020. god. Autori: Dragana Cvetković Dmitar Lakušić Gordana Matić Aleksandra Korać Slobodan Jovanović Ništa u prirodi nije tako fascinantno kao nastanak novog živog bića. Jedna od osnovnih odlika živih bića upravo je sposobnost da razmnožavanjem dobijaju potomstvo kojim reprodukuju sebe same, odnosno vrstu kojoj pripadaju. Time se obezbeđuje kontinuitet života. Ukoliko bi organizmi u okviru jedne vrste bili reproduktivno neuspešni, ta vrsta bi se vremenom smanjivala po broju jer bi njeni članovi nestajali umiranjem od starosti, bolesti, nesrećnim slučajem ili od predatora – dok ne bi izumrla, nestala iz ekosistema. Po osnovnom zakonu biologije, živo biće ne može nastati ni iz čega drugog, osim od postojećeg živog bića. Biologija razvića proučava načine razmnožavanja, embrionalno i posleembrionalno razviće, rast i starenje. Korišćenjem metoda embriologije, citologije, biohemije i molekularne biologije ona opisuje stupnjeve razvića, strukture koje nastajanjem i promenama vode formiranju odraslog organizma i molekulska dešavanja tokom tih promena. Znanja stečena u biologiji razvića koriste se u razjašnjavanju postanka različitih vrsta, a u medicini imaju praktičnu primenu (veštačko oplođenje, regeneracija, kloniranje). Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20261-1 Povez Broširan Godina izdanja 2020 Broj izdanja 8 Status izdanja Preštampano Stranica 259 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

BIOLOGIJA za četvrti razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i poljoprivrednu školu SMER: Poljoprivredni tehničar 8. preštampano izdanje – 2020. god. Autori: Dragana Cvetković Dmitar Lakušić Gordana Matić Aleksandra Korać Slobodan Jovanović Ništa u prirodi nije tako fascinantno kao nastanak novog živog bića. Jedna od osnovnih odlika živih bića upravo je sposobnost da razmnožavanjem dobijaju potomstvo kojim reprodukuju sebe same, odnosno vrstu kojoj pripadaju. Time se obezbeđuje kontinuitet života. Ukoliko bi organizmi u okviru jedne vrste bili reproduktivno neuspešni, ta vrsta bi se vremenom smanjivala po broju jer bi njeni članovi nestajali umiranjem od starosti, bolesti, nesrećnim slučajem ili od predatora – dok ne bi izumrla, nestala iz ekosistema. Po osnovnom zakonu biologije, živo biće ne može nastati ni iz čega drugog, osim od postojećeg živog bića. Biologija razvića proučava načine razmnožavanja, embrionalno i posleembrionalno razviće, rast i starenje. Korišćenjem metoda embriologije, citologije, biohemije i molekularne biologije ona opisuje stupnjeve razvića, strukture koje nastajanjem i promenama vode formiranju odraslog organizma i molekulska dešavanja tokom tih promena. Znanja stečena u biologiji razvića koriste se u razjašnjavanju postanka različitih vrsta, a u medicini imaju praktičnu primenu (veštačko oplođenje, regeneracija, kloniranje). Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20261-1 Povez Broširan Godina izdanja 2020 Broj izdanja 8 Status izdanja Preštampano Stranica 259 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

BIOLOGIJA za četvrti razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i poljoprivrednu školu SMER: Poljoprivredni tehničar 8. preštampano izdanje – 2020. god. Autori: Dragana Cvetković Dmitar Lakušić Gordana Matić Aleksandra Korać Slobodan Jovanović Ništa u prirodi nije tako fascinantno kao nastanak novog živog bića. Jedna od osnovnih odlika živih bića upravo je sposobnost da razmnožavanjem dobijaju potomstvo kojim reprodukuju sebe same, odnosno vrstu kojoj pripadaju. Time se obezbeđuje kontinuitet života. Ukoliko bi organizmi u okviru jedne vrste bili reproduktivno neuspešni, ta vrsta bi se vremenom smanjivala po broju jer bi njeni članovi nestajali umiranjem od starosti, bolesti, nesrećnim slučajem ili od predatora – dok ne bi izumrla, nestala iz ekosistema. Po osnovnom zakonu biologije, živo biće ne može nastati ni iz čega drugog, osim od postojećeg živog bića. Biologija razvića proučava načine razmnožavanja, embrionalno i posleembrionalno razviće, rast i starenje. Korišćenjem metoda embriologije, citologije, biohemije i molekularne biologije ona opisuje stupnjeve razvića, strukture koje nastajanjem i promenama vode formiranju odraslog organizma i molekulska dešavanja tokom tih promena. Znanja stečena u biologiji razvića koriste se u razjašnjavanju postanka različitih vrsta, a u medicini imaju praktičnu primenu (veštačko oplođenje, regeneracija, kloniranje). Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20261-1 Povez Broširan Godina izdanja 2020 Broj izdanja 8 Status izdanja Preštampano Stranica 259 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

BIOLOGIJA za četvrti razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i poljoprivrednu školu SMER: Poljoprivredni tehničar 8. preštampano izdanje – 2020. god. Autori: Dragana Cvetković Dmitar Lakušić Gordana Matić Aleksandra Korać Slobodan Jovanović Ništa u prirodi nije tako fascinantno kao nastanak novog živog bića. Jedna od osnovnih odlika živih bića upravo je sposobnost da razmnožavanjem dobijaju potomstvo kojim reprodukuju sebe same, odnosno vrstu kojoj pripadaju. Time se obezbeđuje kontinuitet života. Ukoliko bi organizmi u okviru jedne vrste bili reproduktivno neuspešni, ta vrsta bi se vremenom smanjivala po broju jer bi njeni članovi nestajali umiranjem od starosti, bolesti, nesrećnim slučajem ili od predatora – dok ne bi izumrla, nestala iz ekosistema. Po osnovnom zakonu biologije, živo biće ne može nastati ni iz čega drugog, osim od postojećeg živog bića. Biologija razvića proučava načine razmnožavanja, embrionalno i posleembrionalno razviće, rast i starenje. Korišćenjem metoda embriologije, citologije, biohemije i molekularne biologije ona opisuje stupnjeve razvića, strukture koje nastajanjem i promenama vode formiranju odraslog organizma i molekulska dešavanja tokom tih promena. Znanja stečena u biologiji razvića koriste se u razjašnjavanju postanka različitih vrsta, a u medicini imaju praktičnu primenu (veštačko oplođenje, regeneracija, kloniranje). Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20261-1 Povez Broširan Godina izdanja 2020 Broj izdanja 8 Status izdanja Preštampano Stranica 259 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Opis proizvoda Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti...Miloš CrnjanskiKroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu.Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom.Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta.Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas.Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor Vidi još informacija

Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović - Đura Jakšić - Jovan Jovanović Zmaj - Stevan Sremac - Janko Veselinović - Branislav Nušić - Borisav Stanković - Isidora Sekulić - Milica Jakovljević Mirjam - Stanislav Vinaver - Ivo Andrić - Miloš Crnjanski - Rastko Petrović - Branko Ćopić - Dobrica Ćosić - Dušan Radović - Slobodan Marković - Milorad Pavić - Aleksandar Popović - Borislav Pekić - Svetlana Velmar-Janković - Branko Miljković - Danilo Kiš - Momo Kapor

Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović - Đura Jakšić - Jovan Jovanović Zmaj - Stevan Sremac - Janko Veselinović - Branislav Nušić - Borisav Stanković - Isidora Sekulić - Milica Jakovljević Mirjam - Stanislav Vinaver - Ivo Andrić - Miloš Crnjanski - Rastko Petrović - Branko Ćopić - Dobrica Ćosić - Dušan Radović - Slobodan Marković - Milorad Pavić - Aleksandar Popović - Borislav Pekić - Svetlana Velmar-Janković - Branko Miljković - Danilo Kiš - Momo Kapor

Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

У Историји једне утопије пише преко 40 најзначајнијих аутора Југославије више нема, а као њено једино наслеђе намећу нам се авети титоизма. Оне и даље покушавају да формирају наше жеље, пројекције и разумевање положаја Србије и српског народа. Можемо ли, век после стварања ове утопијске државе, трезвено сагледавати југословенски пројекат? Имамо ли за то снаге с обзиром на то да смо највеће жртве његовог распада? Ми верујемо да српски народ има снаге и зато Вам нудимо капитални издавачки пројекат – Историја једне утопије: 100 година од оснивања Југославије. Нудимо Вам сведочења твораца и градитеља међуратне државе: Александра Белић, Јована Цвијића, Слободана Јовановића и њиховог утицајног претходника, Јована Скерлића. У овој књизи заступљени су и антологијски текстови најутицајнијих интелектуалаца друге половине 20. века: Михаила Ђурића, Милорада Екмечића, Драгољуба Живојиновића, Душана Т. Батаковића. Ту су и: Љубодраг Димић, Коста Чавошки, Мило Ломпар, Ненад Кецмановић, Срђа Трифковић и Милош Ковачевић. Коначно, заступљени су и аутори који својим радом обележавају прве две деценије српског 21. века: Милош Ковић, Чедомир Антић, Александар Раковић, Слободан Антонић, Часлав Копривица и многи други… Зашто је важна ова књига? Књига Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије је свеобухватни увид у државну и националну идеју која је темељно одредила нашу судбину у ХХ веку. Краљевина Србија је у стварање Југославије уложила све своје капацитете: државност, војну силу и науку. На разложност старих политичара надовезао се ентузијазам нове елите европских ђака, уверених у прикључивање Србије кругу најпросперитетнијих држава. Споља, геополитички положај одређивали су интереси великих сила. Изнутра, одређивали су је српско-хрватски односи. Сецесионистичко искуство из Аустроугарске чинило је хрватску политику флексибилном. Истовремено, српска политика и даље је била руковођена еманципаторским и ослободилачким заносом. Тај занос ускогрудост и клерикални карактер хрватског национализма није могао да прихвати. Кулминација овог одбијања истовремено представља и кулминацију антисрпског сентимента: геноцид у Јасеновцу. После Другог светског рата, култ личности као интеграциони фактор допринео је прећуткивању геноцида, док остали дезинтеграциони пројекти нису реализовани. Зато је стогодишњица стварања Југославије добар повод да сагледамо једини модерни интеграциони пројекат који је обухватио читав српски народ и који је, слабошћу других, доживео крах. Убеђени смо да је јубилеј права прилика да се ово политичко и историјско искуство анализира. Морамо понудити одговоре на стара и поставити нека нова питања. Садржај: књига 1 РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА, 7 УМЕСТО ПРЕДГОВОРА Душан Т. Батаковић БАЛКАНСКИ ПИЈЕМОНТ - СРБИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ, 9 Основе Александар Белић СРБИЈА И ЈУЖНОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ, 73 Јован Цвијић ЈЕДИНСТВО И ПСИХИЧКИ ТИПОВИ ДИНАРСКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА, 96 Јован Скерлић НЕОСЛАВИЗАМ И ЈУГОСЛОВЕНСТВО, 128 Петар Пијановић КВАДРАТУРА КУЛТУРНОГ КРУГА: СРПСКА И/ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКА КУЛТУРА, 132 Владимир Димитријевић СРБИ И ЈУГОСЛОВЕНСКИ МЕСИЈАНИЗАМ: САН КОЈИ НИЈЕ ДОСАЊАН, 148 Стварање Југославије Ђорђе Станковић НИКОЛА ПАШИЋ И ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ, 177 Андреј Митровић РАТНИ ЦИЉЕВИ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА И ЈУГОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ 1914-1918, 191 Милорад Екмечић ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 222 Дејан Мировић РУСКА ЕЛИТА ПРОТИВ ФОРМИРАЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1877-1917, 233 Марко С. Марковић ОСВРТ НА ОБОСТРАНЕ ЗАБЛУДЕ, 241 Чедомир Антић СРБИЈА И ВЕЛИКА БРИТАНИЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ, 254 Слободан Г. Марковић КУЛТУРНИ ИЗАСЛАНИЦИ СРБИЈЕ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ, 262 Драгољуб Живојиновић СВЕТА СТОЛИЦА И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1914-1918, 298 Драган Бисенић ТАЈНЕ „ИСТРАЖИВАЊА“: САД И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 340 Слободан Јовановић НИКОЛА ПАШИЋ, 372 Доба Краљевине Милорад Екмечић СРБИ У ВРЕМЕ АГОНИЈЕ УНИТАРНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 409 Лазар Марковић РАД НА СРПСКО-ХРВАТСКОМ СПОРАЗУМУ, 426 Момчило Зечевић НЕКИ ПОГЛЕДИ У СРБИЈИ НА ПОЛИТИЧКУ ДЕЛАТНОСТ ДР АНТОНА КОРОШЦА 1918-1940, 441 Владимир Ћоровић ВЛАДА КРАЉА АЛЕКСАНДРА, 466 Слободан Јовановић ЈУГОСЛОВЕНСКА МИСАО, 474 Владимир Константинович Волков УБИСТВО КРАЉА АЛЕКСАНДРА - ХИТЛЕРОВА ЗАВЕРА, 481 Живко Аврамовски ЈУГОСЛОВЕНСКО-НЕМАЧКИ ОДНОСИ ДО 1941, 500 Мирослав Свирчевић МИЛАН СТОЈАДИНОВИЋ И ХРВАТСКО ПИТАЊЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ, 515 Коста Чавошки ЈУГОСЛАВИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ, 525 Слободан Драшковић СРПСКИ НАРОД И СРПСКА ПОЛИТИКА, 536 Драган Петровић ОДНОСИ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СССР-а, 546 Коста Николић КОМУНИСТИ И ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА, 558 ИНДЕКС ИМЕНА, 607 ПРЕТПЛАТНИЦИ, 621 Садржај: књига 2 Разбијање Југославије, геноцид и нова геополитичка реалност Предраг Голубовић КРАТКА ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ И ЛУЗИЈЕ, 7 Милан Кољанин ИДЕОЛОГИЈА И ПОЛИТИКА УНИШТЕЊА СРБА У НДХ, 23 Срђа Трифковић АНГЛО-АМЕРИЧКИ ДОПРИНОС СУДБИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941-1945, 46 Наталија Нарочницка ИСТОЧНО ПИТАЊЕ У ГОДИНАМА РАТА И ПОСЛЕ ПОБЕДЕ, 66 Жарко Видовић ВАТИКАН РЕЖИСЕР АВНОЈА, 80 ODLUKE DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-A, 92 PROGLAS AVNOJ-A NARODIMA JUGOSLAVIJE, 96 Титова Југославија Љубодраг Димић СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА, 113 Коста Чавошки ДРУГА ЈУГОСЛАВИЈА, 133 Ђоко Трипковић СПОЉНИ ФАКТОРИ И ПОЛИТИЧКА КРЕТАЊА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1945-1955, 146 Драган Богетић НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ И ЈУГОСЛАВИЈА1945-1989, 160 Срђан Цветковић КАКО СЕ СТВАРАО ТИТО?, 206 Ненад Кецмановић КРАТАК ПРЕСЈЕК РАСПАДАЊА: БИХ ОД 1945. ДО 1990, 228 Горан Николић РЕДИСТРИБУТИВНИ ЕФЕКТИ РЕГИОНАЛНЕ И МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ У ЈУГОСЛАВИЈИ1918-1991, 263 Идентитет, политика, култура Василије Крестић ИДЕЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСТВА: 0 НАСТАНКУ И НЕСТАНКУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, 291 Миломир Степић ГЕОПОЛИТИЧКИ СМИСАО ЈУГОСЛОВЕНСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ, 297 Часлав Д. Копривица ЈУГОСЛАВИЈА: НЕВОЉА ПО ВОЉИ ЗАБЛУДЈЕЛИХ, 320 Душан Пророковић СРПСКА ЕЛИТА И ЈУГОСЛАВИЈА: ИЗМЕЂУ ГЕОПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПРАКСЕ, 338 Милош Ковачевић СРПСКО ПИТАЊЕ НА БАЛКАНУ, 354 Мило Ломпар ТИТОИЗАМ И ХРВАТСКА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА, 375 Драган Хамовић СЛОВЕНСКА САМОСВЕСТ МОДЕРНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ, 423 Александар Раковић РАЗВОЈ РОКЕНРОЛА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ И КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКИ ОКВИР (1956-1991): СА ОСВРТОМ НА СРПСКЕ И ПРАВОСЛАВНЕ МОТИВЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ РОКЕНРОЛУ, 438 На рушевинама Дарко Танасковић НА ПРАВОЈ СТРАНИ И У НЕМИЛОСТИ ИСТОРИЈЕ, 467 Миша Ђурковић МЕТЈУНАРОДНИ ЧИНИОЦИ И РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ, 477 Момчило Диклић ПОГЛЕДИ ИЗ ХРВАТСКЕ НА ОСМУ СЕДНИЦУ ЦК СК СРБИЈЕ, 493 Слободан Антонић ДА ЛИ ЈЕ КОНФЕДЕРАЦИЈА МОГЛА СПАСИТИ ЈУГОСЛАВИЈУ?, 509 Славенко Терзић ПРАВО НА САМООПРЕДЕЉЕЊЕ И СРПСКО ПИТАЊЕ, 517 Милан Матић ЈУГОСЛАВИЈА И СРПСКА ИДЕЈА, 525 Љубомир Кљакић РАЗБИЈАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СВЕТСКИ КОРПОРАТИВНИ ПОРЕДАК, 535 Слободан Рељић САМОУПРАВЉАЊЕ И ЈУГОСЛАВИЈА, 550 Александар Гајић СРПСКО ИСКУСТВО ЈУГОНОСТАЛГИЈЕ, 571 УМЕСТО ПОГОВОРА Милош Ковић СРБИ И ЈУГОСЛОВЕНСКА ИДЕЈА, 589 ИНДЕКС ИМЕНА, 613 Наслов: Историја једне утопије: 100 година од стварања Југославије, 1-2 Издавач: Catena mundi Страна: 1200 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2018 ИСБН: 978-86-6343-091-4

O knjizi: Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor