Knjiga o Draži Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži. Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi. Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina. Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Svedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.

Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži. Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi. Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina. Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Svedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.

Vreme-izbor najboljih studentskih priča Na drugi Glasnikov Konkurs za najbolju kratku priču za studente, s temom Vreme, stiglo je tri stotine četrdeset i osam priča. U njima je moguće locirati najdivergentnija, ponekad čak i oprečna poetička stremljenja, koja govore u prilog odluci Službenog glasnika da još jednom pruži priliku mladim autorima – onoj tragično zapostavljenoj generaciji stvaralaca, ali i zapostavljenom žanru čiji su potencijali nepresušni. Među nagrađenima nema samosvrhovitosti niti samozaljubljenosti. Očevidni su temeljan rad i napor da se ne ostane pred vratima velike i etablirane savremene srpske literature. Trudeći se da izaberemo najbolje, želeli smo da takvoj literaturi makar i simbolično doprinesemo. Nagrađeni autori: Ksenija Milovanović, Bojan Bilen, Slobodan Kalinović, Filip Ivković, Vesna Jovanović, Bojana Draganić, Uroš Urošević, Vladimir Petrović, Mirjana Stojin, Iva Pavlović, Stefan Đaković, Sanja Aćimov, Milica Popović, Milica Medić i Srđan Aćimov.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Симовић, Љубомир Павловић, Миодраг Раичковић, Стеван Бећковић, Матија Ракитић, Слободан Лалић, Иван В. Петров Ного, Рајко Колунџија, Драган Вукадиновић, Алек Ерић, Добрица Милић, Зоран Ђого, Гојко Брајковић, Драгомир Јеврић, Даринка Ђидић, Љубиша Комненић, Милан Чоловић, Душан Бојић, Бранислав Пуслојић, Адам Секулић, Дара, 1931- = Sekulić, Dara, 1931- Гавриловић, Манојле Костић, Зоран Богдановић, Предраг Ци Димић, Мома Радишић, Ђорђе Росић, Тиодор Вучинић, Даринка Жигић, Драган Церовић Џамоња, Ирена Милановић, Бранислав Кнежевић, Милосав Павловић, Надежда Цветковић Витић, Бранислава Косовић, Милан Поповић, Дарко Лалић, Живорад Крстановић, Здравко Лазић, Живорад Мирковић, Чедомир Јанић, Ђорђе Јовановић, Александар Наслов У храму усталаца : [избор родољубиве поезије] / приредио Душан Чоловић Врста грађе поезија Језик српски Година 1995 Издање [1. изд.] Издавање и производња Београд : Зипус, 1995 (Београд : Stillart) Физички опис 296 стр. ; 24 цм Други аутори - особа Чоловић, Душан Збирка Едиција Орашац у прошлости и данас Напомене Тираж 1000. УДК 821.163.41 821.163.41 COBISS.SR-ID 34623500

Književni vodič kroz Beograd je reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Pisci čije ćete sudbine pronaći u knjizi: Dositej Obradović, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor.

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. Zoran Milutinović je profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL), član je evropske akademije nauka Academia Europaea u Londonu, i kourednik serije knjiga Balkan Studies Library koju izdaje Brill. Autor je pet knjiga od kojih je najnovija Bitka za Prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam (Geopoetika, 2018), urednik je u The Rebirth of Area Studies (2020) i kourednik Translating the Literatures of Small European Nations (2020).

На други Гласников Конкурс за најбољу кратку причу за студенте, с темом Време, стигло је три стотине четрдесет и осам прича. У њима је могуће лоцирати најдивергентнија, понекад чак и опречна поетичка стремљења, која говоре у прилог одлуци Службеног гласника да још једном пружи прилику младим ауторима – оној трагично запостављеној генерацији стваралаца, али и запостављеном жанру чији су потенцијали непресушни. Међу награђенима нема самосврховитости нити самозаљубљености. Очевидни су темељан рад и напор да се не остане пред вратима велике и етаблиране савремене српске литературе. Трудећи се да изаберемо најбоље, желели смо да таквој литератури макар и симболично допринесемо. Награђени аутори: Ксенија Миловановић, Бојан Билен, Слободан Калиновић, Филип Ивковић, Весна Јовановић, Бојана Драганић, Урош Урошевић, Владимир Петровић, Мирјана Стојин, Ива Павловић, Стефан Ђаковић, Сања Аћимов, Милица Поповић, Милица Медић и Срђан Аћимов. Наслов: Време: избор најбољих студентских прича с конкурса ЈП Службени гласник, 2013 Издавач: Službeni glasnik Страна: 80 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12 x 19,5 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-519-1763-2

Opis: Kvadrati trouglovi, Slobodan Tišma Ova knjiga sastavljena je od tri prozna dela poznatog novosadskog pisca Slobodana Tišme, dobitnika Ninove nagrade. Urvidek, Quattro stagioni i Bernardijeva soba predstavljaju trilogiju o Novom Sadu, njegovim stanovnicima i fantazmagorijama, snovima koje autor budan doživljava. Već od svoje prve knjige, autor nas uvodi u poetiku koja prožima sva njegova prozna dela. Urvidek je knjiga priča koje se čitaju kao roman. To su epizode iz života glavnog junaka. Ono što prvo pada u oči jeste to da pisca zanimaju samo ljudi sa margine, nevidljivi. Takođe, dominira fascinacija Gradom, koji predstavlja kulisu i glavnog junaka. Rastapanje tkiva priče, da bi je od delića ponovo sastavio, treća je opsesija Slobodana Tišme, pisca-pankera. U romanu Quattro stagioni Tišma počinje da razvija ideju samonametnute izolacije kao polazne stanice za posetu drugim prostorima. Njegov junak, beskrajna kukavica i stalni tragalac za novim svetovima unutar postojećih, ulazi u podrum svoje kuće bežeći od policije. Tamo se susreće sa univerzumom podzemnih tajni svoje porodice i svog grada. Roman Bernardijeva soba predstavlja krunu dosadašnjeg spisateljskog dostignuća Slobodana Tišme, ne samo zato što je ovenčan Ninovom nagradom već i stoga što je to njegovo najzrelije delo. Bolno i dirljivo, on dotiče najdublje slojeve izgnanstva i samoće. Glavni junak, suočen sa besciljem života, razdeljuje pokućstvo i seli se u napušteni mercedes ispred svoje zgrade, progonjen jednim davnim događajem i komedijantom Slučajem. Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012.

Prvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš. Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao “slabog subjekta” karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije. Tehnički gledano, ta pozicija mu je međutim potrebna za uspostavljanje ravnoteže u tekstu, tako da povremeno može da bude nemilosrdan i prema drugim protagonistima knjige. Slobodan Tišma, pisac i muzičar, rođen je 14. maja 1946. godine u Staroj Pazovi. Osnivač je kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Posle raspada Lune, Tišma je s Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995), Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine. Živi i radi u Novom Sadu.

Autor: Pavle Ugrinov"A zatim sam sprijateljio i sa pravim Beograđanima, Sojom Jovanović, Radetom i Oliverom Marković, Mićom Tomićem, Zoranom Mišićem, Mijom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Acom Pantelićem, i onim starijima koji su mi po svemu bili bliski: Dušanom Matićem, Oskarom Davičom, Tomislavom Tanhoferom, Hugom Klajnom, Mićom Popovićem i Mihizom, i celim društvom oko upravo osnovanog NIN-a, koje sam već odranije poznavao sa Zlatibora (Stevanom Majstorovićem, okom Radenkovićem, Zirom Adamovićem i svim ostalim), a zatim svim tim mladim slikarima i vajarima na Starom sajmištu, Kosančićevom vencu i drugim beogradskim ateljeima, pa glumcima Beogradskog dramskog pozorišta i mladim filmadžijama iz Kino kluba, i mnogim, mnogim drugim – pa sam tako ponovo našao i sebe. Osećam se slobodan među njima, isto onoliko koliko sam se osećao slobodan u mladosti."Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva – od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame – ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu ovog autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.Stojan Ćelić, Vasko Popa, Josip Broz Tito, Dragoljub Draža Mihailović, Dobrica Ćosić, Radomir Konstantinović, Dr Hugo Klajn, Oskar Davičo, Ivo Andrić, Borislav Mihajlović Mihiz, Marko Nikezić, Latinka Perović, Mića Popović, Mira Trailović, Ljuba Tadić, Rade Marković, Laza Vozarević, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Miro Glavurtić, Filip David i Slobodan Stojanović su samo neki od protagonista ovih dnevnika koji sadrže zapise o bitnim ambijentima, kao i gradovima u kojima je Ugrinov boravio: Monte Karlu, Nici, Parizu, Firenci, Sijeni, Dubrovniku, Ulcinju...Prva knjiga dokumentuje period posleratnog razvoja i uspona, do 1972. godine. U nastavku slede još dve knjige dnevnika, u kojima Ugrinov prati godine sloma i raspada Jugoslavije.

Knjiga o Draži – grupa autora Knjiga o Draži – grupa autora predstavlja novo luksuzno izdanje knjige koja je prvi put izašla 1956. godine u Kanadi, Vindzor. Naša migracija je tu u izdanju Srpske narodne odbrane objavila knjigu povodom desetogodišnjice ubistva generala Dragoljuba Mihailovića. Pored originalnih tekstova iz prvog izdanja knjiga je dopunjena predgovorom Dušana T. Batakovića i sadrži 256 autentičnih fotografija. U knjizi su pohranjene i sačuvane od zaborava sećanja i svedočenja Dražinih bliskih saradnika, saboraca kao i savezničkih oficira. Samo neki od autora tekstova u ovoj knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, vladika Nikolaj Velimirović. Od savezničkih boraca knjigu su obogatili sećanjima i Alber B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild, Robert H. Magdauel. Dragoljub Mihailović, Čiča Draža, rođen je u Ivanjici 1893. godine. Učestvovao je u borbama u Prvom svetskom ratu. 1941. kada je započet takozvani Aprilski rat – nemačke, italijanske, bugarske i mađarske snage napadaju Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata. Draža Mihailović odbija da prizna kapitulaciju i zajedno sa svojim odredom nastavlja borbe protiv fašista. Deo oficira i ostalih vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije zajedno sa Dražom osniva četničke odrede koji su delali kao organizovani pokret otpora. Posle Drugog svetskog rata, na vlast stupa Komunistička partija koja je Mihailoviću sudila zbog organizovanja i vođenja paravojnih jedinica. Ubijen je 17. jula 1946. godine na nepoznatom mestu. Draža je tek 2015. godine rehabilitovan. Tek tada je zvanično ukazano na loše vođen postupak i ne-fer suđenje – baš zato su ukinute sve optužbe koje su iznete na ovom sudu. Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde. Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Detalji predmeta Stanje Polovno Pesme u vremenu Dragan Kolundžija (autor) Izdavač: Prosveta - Niš U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina. Ostali naslovi iz oblasti: Poezija 1998; Broširani povez; ćirilica; 12,5 x 20 cm; 275 str.; 86-7455-395-8; rasprodato Tražite polovan / korišćen primerak? Imate ovu knjigu i želite da je prodate? Prikaz 01.01.00 Politika 17.03.2000. PESNIČKI PORTRET DRAGANA KOLUNDŽIJE Kao rosom umiveni Juče u podne, u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu, razgovor o tri pesničke knjige Dragana Kolundžije, koje je objavila niška "Prosveta" Pesnički portret Dragana Kolundžije (1938) predstavljen je juče u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, u Beogradu. O knjigama "Pesme u vremenu", "Prozor otvoren na plavo" i "Među svojima u Australiji", koje je objavila niška "Prosveta", govorili su Milomir Petrović, Slobodan Ž. Marković, Miroslav Egerić i Slobodan Rakitić, a stihove su kazivali Olga Savić, Ivan Jagodić i autor. U knjizi "Pesme u vremenu" sakupljene su rodoljubive pesme, nastale u periodu od 1957. do 1998. godine. U pesmama Dragana Kolundžije, pesnika srpske mladosti, srpskih lutanja, stradanja i iluzija, primećuje Vladeta Jerotić, preovlađuju tri motiva, tri teme: ljubav, priroda i otadžbina. Mit i istorija Ljubavne pesme, nastale u periodu od 1954. do 1998. godine, sakupljene su u knjizi "Prozor otvoren na plavo". U ljubavnim pesmama Dragana Kolundžije, ističe Dragomir Brajković, osećanje je čisto, poimanje ljubavi osobeno, dato u širokoj skali, nijansirano. Knjiga "Među svojima u Australiji" je, u stvari, antologijski izbor našeg pesništva u Australiji. Tu su stihovi i proza Milke Petrović-Stojadinović, Ivana Partića, Andreja Gustava Marčeka, Miloša Manojlovića, Vlada Mančića, Slavka Šparovca Černog, Živorada Jovanovića, Rade Velimirović - Gousteris, Ostoje Savića, Petra Radića, Ljubice Tinter, Ranke Jovanović, Rada Đurića, Radoslava Radovića, Petra Kukića i Dragana Kolundžije. Slobodan Ž. Marković je juče govorio, pre svega, o rodoljubivoj poeziji Dragana Kolundžije, pesnika koji je učesnik u gradilačkom poduhvatu savremenih generacija da se obnovi, stvori i razvije nacionalna svest. U njegovom četrdesetogodišnjem pesničkom stvaranju izrazit je oslonac na tradiciju, odnosno na mit i istoriju u njoj i na svedočenje u ličnim iskustvima u vremenu koje je proživeo. U poeziji Dragana Kolundžije, dodaje Slobodan Ž. Marković, najprodorniji i najlepši je vapaj za svetlošću, jer jedino ona svojom kontrastnošću može da potisne crnilo. Duh bezazlenosti Čitajući poeziju Dragana Kolundžije, istakao je Miroslav Egerić, izlazite kao rosom umiveni, sa saznanjem da se i opšte, patetične teme mogu kazivati autentičnim glasom. Egerić posebno ističe u Kolundžijinoj poeziji duh bezazlenosti, čari naivnosti, način na koji samo dete izgovara reči: potok, nebo, Vodičevo, Beograd, Jugoslavija... Kolundžija je, kaže Slobodan Rakitić, sam stvorio mit o sebi, ali isključivo svojom poezijom, svojom fantastičnom odanošću, privrženošću i službi poeziji i ljubavi prema poeziji. Za Dragana Kolundžiju kao da izvan pesme nema ni sveta, ni života, ni istine, i zato će napisati: "Pre poezije nismo živeli". Z. Radisavljević

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković. Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, "Reči pod lupom", zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Rajne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Čitaj dalje

Časopis Gradac: Andrija Maurović, br. 185-187 Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize… Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odmiče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti. Saša Rakezić, Junak svoje priče

Knjiga Progovori da vidim ko si Knjiga Progovori da vidim ko si na jedinstven način ukazuje na sve veštine koje su potrebne kako biste postali dobar govornik. Kroz mnoštvo primera, jezičkih vežbi i objašnjenja govori se o pravilnoj artikulaciji reči i rečenica, rečeničnoj akcentuaciji, odnosno, dikciji, ali i osamoj glasnoći izgovora i kako da se suočite sa tremom. Knjiga poseduje 20 audio i video lekcija. Interaktivno učenje predstavlja najbolji vid usavršavanja gradiva. Javni nastupi, izlaganja, odgovaranja kao i svi drugi vidovi vokalnog izražavanja uz stalnu vežbu postaju bolji i izražajniji. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) akreditovao je knjigu “Progovori da vidim ko si” kao dodatno nastavno sredstvo za bolje usmeno izražavanje namenjeno učenicima osnovnih i srednjih škola (od trećeg razreda osnovne do kraja srednje škole). Knjiga je usklađena sa nastavnim planovima i programima za predmet srpski jezik i književnost. Ovo je prva interaktivna knjiga o kulturi govora! “Pred nam je knjiga, ali ne bilo kakva. Pred nama je ŽIVA knjiga! Od naslovne strane jasno nam je da se autor ove jedinstvene knjige potrudio da oživi napisane reči. Jasno, precizno i tačno određuje temu i suštinu dela. Od prve do poslednje strane ističe da je za dobrog govornika potreban rad, učenje i vežba… ” – Mr Natalija Jovanović, profesor srpskog jezika i književnosti Autor knjige je Slobodan Roksandić, a urednik naš istaknuti glumac Milan Bosiljčić. Sve knjige koje su na našem sajtu pogledajte ovde.

Поводом 71 година од упокојења генерала Драгољуба Драже Михаиловића, у спомен на њега и његово страдање које је на симболичан начин представљало страдање читавог српског народа, свесни жртве коју је Михаиловић принео на олтар Отаџбине, објавили смо обновљено и допуњено издање до сада најбоље књиге генералу Дражи Михаиловићу – Књиге о Дражи. Књига о Дражи први пут је објављена 1956. године у Виндзору, у Канади. Књига о Дражи је најзначајнији издавачки пројекат српске емиграције у последњих 100 година. Међу ауторима су: Слободан Јовановић, Миодраг Пурковић, Живко Топаловић, Адам Прибићевић, Милан Гавриловић, Звонимир Вучковић, Карло Новак, Свети владика Николај Велимировић Сведочења странаца о Дражи: Алберт Б. Сајц, Џаспер Рутем, В. Р. Мансфилд и Р. Х. Магдауел Оригинална писма, фотографије, мапе деловања ЈВуО Предговор овом издању: Душан Т. Батаковић. Наслов: Књига о Дражи Издавач: Catena mundi Страна: 100 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: Књига је А4 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-6343-077-8

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

Ka srpskom stanovištu „Tek nedavno otrgnuta iz sad već skoro vekovne uloge južnoslovenskog pijemonta, pomalo bledunjavog identiteta kojeg pokušava da se seti, Srbija šepajući glavinja prema nepoznatom. Nedavno je javnost imala priliku da se podseti na nekoliko rečenica velikog Miloša Crnjanskog koji se u jednom skoro zaboravljenom tekstu, pisanom tridesetih godina prošlog veka, pitao zašto Srbija ne tretira svoje nacionalne i istorijske poslove sa 'srpskog stanovišta' umesto sa nekog tuđeg. Pitanje koje običan zdrav razum skoro da može da tretira kao suviše pojednostavljeno, jer sa kog to stanovišta, pozicije, sume vrednosti ili principa neka nacija može da traži svoju ulogu u istoriji, osim sa sopstvenog? Ipak, ono je lapidarno samo ako se zanemare činjenice i okolnosti u kojima je razvoj srpske države i nacije brutalno prekidan ratovima i južnoslovenskim zabludama, uglavnom nametnutim iz tuđih centara moći. Srpski kompas u dobrom delu XX veka ozbiljno je razmagnetisan i sada se njegovoj popravci mora pristupati 'ab ovo'. Šta je danas 'srpsko stanovište' i koji su njegovi elementi, prethodno je pitanje za rešavanje skupa nedoumica koje se postavljaju pred naciju ili bar pred njen aktivno misleći deo.“ - Vladan Vukosavljević Autori tekstova: - Vladan Vukosavljević - Zoran Avramović - Slobodan Antonić - Aleksa Buha - Bojan S. Dimitrijević - Jovan B. Dušanić - Miloš Jovanović - Željko Budimir - Miloš Ković - Milo Lompar - Slobodan Reljić - Darko Tanasković - Dragan Popović - Gordana Bjelobrk Prikaži više

Knjigu „Stripovi iz Nikad robom (1966-1968)“, autor Brana Jovanović, iz edicije „Uspomene“, čine tri stripa koje je Jovanović nacrtao za prestižnu strip seriju koja je u žižu interesovanja javnosti vratila i promovisala domaći strip. „Uspomene“ donose i knjigu stripova iz ove strip serije koje je nacrtaoRadivoj Bogičević; i dok je Bogičevićev strip opus predstavljen samo prvim sveskama tri serijala koje je radio, Jovanovićev strip opus u „Nikad robom“ ovom je knjigom kompletiran. Legendarni Brana je nacrtao samo tri strip sveske. „Kad mitraljez umukne“ sa temom iz I svetskog rata, svojevrsni je nastavak Bogičevićevog serijala o tri srpska borca koji hrabrošću i domišljatošću brane Srbiju od napada moćnog neprijatelja, dok su sveske „Krvavo svitanje“ i „Barjak nad Srbijom, Takovski ustanak II deo“, scenariste Dobrice Erića, pokušaj da se Drugi srpski ustanak protiv Turaka pretoči u sentimentalno-ratnu epopeju. Jovanović je uspešno u slike preneo ne uvek smislena scenarija odstupajući od klasičnog realističkog crteža u korist nekonvencionalnijeg ali poletnijeg, kome nisu strani ni karikaturalnost, skice i kroki prizori odnosno kasnije definisani „prljavi grafizam“. U tom smislu sve tri sveske su stepenice u razvoju stripovskog jezika i iskušavanja crtačkih mogućnosti koje i posle 40 i kusur godina od objavljivanja deluju sveže, moderno i sugestivno. Knjigu, "Nikad robom 1966-1968", koja je reprint originalnog formata i tehničkih karakteristika - dve strane crnobele, dve u „petobojnoj ofset štampi“ (osim „Krvavog svetanja“ koje, sem naslovnice, nije obojeno) - prati informativni, pronicljivi i lepršavi pogovor Slobodana Ivkova koji se ne zadovoljava samo faktografijom već daje i dublji uvid u proces stvaranja i štampanja stripa, kontraverze i scenarističke propuste ali i Branine majstorske poteze. Rečju, ovo je raritetna knjiga iz koje se uči istorija srpskog stripa kroz pera i četkice njenog velikana. Sve priče iz "Nikad robom 1966-1968" bave se srpskim ratovanjima, i to u razmaku od jednog veka. Vreme radnje prve dve je Drugi srpski ustanak 1815, a treće Prvi svetski rat 1914/15. Sada su, tačno deceniju posle Jovanovićeve smrti, uz opširan komentar sve tri reprintovane i objedinjene u sjajnoj knjizi od 160 strana. Odlična zamisao izdavača da podseti novu generaciju čitalaca! (Slobodan Ivkov)

Raška baština 1grupa autoraIzdavac: Zavod za zaštitu spomenika kulture, Kraljevo 1975, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), strana 336. Sadržaj: KNJIGA IPredgovorČLANCI I RASPRAVEĐurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne RaškeVojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkveSvetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII vekaVojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturiGordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u GracuVladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u KruševcuMilorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkveMilka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod OvčaromRadomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne RekeZdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir GeorgijeSlobodan Đorđević: Hamam u Novom PazaruObrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj PavliciJovan Nešković: Đurđevi Stupovi u RasuAntica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbiPRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJIRadoslav Prokić: Rimske terme u ČačkuMihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod PrijepoljaDušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad StalaćDobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne MoraveBranka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u PaležuSlobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela GracaMirjana Šakota: Hadži Ruvim u StudeniciDobrila Gaj-Popović: Ostava novca u KumaniciMiodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičaraNadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne GoreBranko Vujović: Carske dveri Vojvode MoleraMirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u RasiniMarija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj DobrinjiRadmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg MilanovcaBranislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira ŽičeVladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj JugoslavijiIvan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u SrbijiRadomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godineStanje Vrlo dobro, potpis na predlistu. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

ISBN: 9788663430914 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 25 cm Godina izdanja: 2018 Izdavač: Catena Mundi Novi, kapitalni projekat u pretplati – Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije! Jugoslavije više nema, a kao njeno jedino nasleđe nameću nam se aveti titoizma. One i dalje pokušavaju da formiraju naše želje, projekcije i razumevanje položaja Srbije i srpskog naroda. Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat – Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije. Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Tekstovi sabrani među koricama knjige Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije obrađuju čitav niz bitnih tema: Kako je nastala jugoslovenska ideja? Programski tekstovi tvoraca Jugoslavije. Kako su velike sile uticale na stvaranje i raspad Jugoslavije? Geopolitički smisao Jugoslavije. Nikola Pašić i srpski političari o stvaranju Kraljevine SHS. Pitanje jugoslovenskog identiteta. Politika Vatikana prema Jugoslaviji. Da li Jugoslavija bila moguća posle Jasenovca? Poreklo i posledice avnojevskih granica. Da li je titoizam sprovodio hrvatsku nacionalnu politiku? Brionski plenum, Rankovićev pad i Ustav iz 1974. Srpska pop-kultura u SFRJ. Jugonostalgija kao osećanje i kao instrument propagande. Komadanje srpskog jezika kao lingvističko nasleđe jugoslovenstva.