u antologijskoj knjizi Srpska umetnost od XIX (19-og) do pocetka XX (20-og) veka, ciji je autor Slobodan Maldini Videti i primer procene cene rada slicnih dimenzija lista sa aukcije u prilogu. Marko MURAT Autoportret, rukopis (1933) mastilo na kartonu 9,3 x 14,2 cm signature, zapisi Marko Murat rođen je u Luki Šipanskoj 1864. godine. Umetničko obrazovanje stekao je na Akademiji u Minhenu. Godine 1898. učestvovao je u osnivanju Udruženja srpskih umetnika za plastične umetnosti i muziku u Beogradu. Bio je jedan od umetnika koji su 1900. predstavljali Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu. Bio je jedan od osnivača Lade 1904. i član istog društva do 1910. Do početka rata bio je član Medulića, društva srpsko-hrvatskih umetnika. U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Марко Мурат Murat Marko.jpg Информације Датум рођења 30. децембар 1864. Место рођења Лука Шипанска (Аустроугарска) Датум смрти 14. октобар 1944. Место смрти Дубровник (Југославија) Дела Марко Мурат (Лука Шипанска поред Дубровника, 30. децембар 1864. – Дубровник, 14. октобар 1944) — српски сликар који је након студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор. Стварао је пејзаже (махом из околине Дубровника), портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дело је велика историјска композиција „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је добио бронзану плакету на светској изложби у Паризу 1900. године. Био је римокатоличке вероисповести Живот и дело „Долазак цара Душана у Дубровник“ „Дах дубровачког пролећа“ Основну школу и гимназију је 1883. године завршио у Дубровнику и после је три године студирао теологију у Задру. 1886. године је отишао на студиј у уметничкој академији у Минхену у Немачку и диплпмирао је 1893. године а затим путовао по Риму и Паризу. Од 1898. се настанио у Београду и ту предавао у Другој београдској гимназији и Уметничко-занатској школи, а једно време је био и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. У склопу делегације која је представљала Краљевину Србију на Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат се представио историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Поред њега, у делегацији је учествовао и Паја Јовановић са монументалном композицијом „Проглашење Душановог законика“, за коју је добио златну плакету. За време рата је био у Дубровнику и ту је хапшен и прогањан (као Србин, католичког верског опредељења) од аустријских власти. После рата је постао управник за надлештво уметности и споменике у Дубровнику. Био је један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у пленеру и тако израдио многе пејзаже из Дубровника и његове околине а радио је и историјске композиције као и портрете. Временом је његова палета постала затворенија и ликови пластичнији. Излагао је на свим значајнијим изложбама у Југославији у Београду и Загребу али и у иностранству у Софији, Минхену, Паризу, Риму, Бечу, Лондону итд.

str. 136 , dim. 29,5 x 21,5 cm stanje LOSE KOMPLETNO Kao prvo zajedničko izdanje srpskih nadrealista izlazi almanah Nemoguće-L′impossible, objavljen u Beogradu 1930. godine, sa manifestom koji je potpisalo trinaestoro osnivača pokreta. Kolektivni aktivitet beogradskih nadrealista započinje u inspirativnoj atmosferi koju donose dva Manifesta nadrealizma Andrea Bretona. Pripadnici beogradskog nadrealističkog pokreta objavljuju priloge ili su urednici u avangardnim časopisima, izdaju glasila pokreta, osim tekstualnih priloga i različitih oblika primera proširivanja granica tradicionalnog postupka stvaranja, u publikacije uključuju i primere vizuelnе еkspеrimеntаciје, ali takođe objavljuju i romane, zbirke pesama, esejistiku i drugo. U godinama pre zvaničnog formiranja nadrealizma, u periodu od 1922. do 1930. godine, izlazi više časopisa u kojima sarađuju ili ih uređuju budući nadrealisti, i objavljuju priloge vezane za nadrealizam. U časopisu Putevi, koji izlazi od 1922. u Beogradu, sarađuju Marko Ristić, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Milan Dedinac i drugi. Nova serija časopisa pokrenuta je 1923. godine, a Marko Ristić i Miloš Crnjanski su urednici trobroja iz 1924. godine. Između ostalog, ovaj časopis donosi tri odeljka eseja Andre Bretona objavljenih u časopisu Littérature, u izboru i prevodu Marka Ristića. Godine 1924. Moni de Buli izdaje almanah Crno na belo. Časopis Svedočanstva izlazi u Beogradu 1924. i 1925. godine, a saradnici su Milan Dedinac, Dušan Matić, Mladen Dimitrijević, Rastko Petrović, Marko Ristić, Aleksandar Vučo i drugi. U časopisu Svedočanstva objavljen je tekst “Nadrealizam” Marka Ristića, kao prvi prilog kod nas o ovom fenomenu, a objavljen je neposredno posle pojave Nadrealističkog manifesta Andrea Bretona. Od januara do juna 1926. godine u Beogradu je izašlo pet brojeva časopisa Večnost, koji je uređivao Risto Ratković, u kome Moni de Buli objavljuje svoje nadrealističke tekstove. Đorđe Kostić, Oskar Davičo i Đorđe Jovanović osnivaju časopis Tragovi 1928. godine, a Zvezdan Vujadinović 50 u Evropi, u kome su sarađivali su Koča Popović, Dragan Aleksić, Dušan Matić, Velibor Gligorić, Ljubiša Jocić, Slobodan Kušić i drugi, a izlazio je do 1933. godine. Kao prvo zajedničko izdanje srpskih nadrealista izlazi almanah Nemoguće-L′impossible, objavljen u Beogradu 1930. godine, sa manifestom koji je potpisalo trinaestoro osnivača pokreta. Ova publikacija nadrealistima daje mogućnost kolektivnog aktiviteta, a osim priloga srpskih autora, ravnopravno donosi priloge francuskih nadrealista kao što su Andre Breton, Pol Elijar, Benžamin Pere, Luj Aragon, Rene Šar i Andre Tirion. U godinama pune nadrealističke aktivnosti, od 1930. do 1932. godine objavljeno je više značajnih publikacija, a neke od njih u ediciji Nadrealistička izdanja. Godine 1931. objavljeni su Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnogMarka Ristića i Koče Popovića i Pozicija nadrealizma Marka Ristića i Dušana Matića. Naredne godine izlazi knjiga Anti-zid Marka Ristića i Vana Bora, a Dušan Matić, Oskar Davičo i Đorđe Kostić objavljuju Položaj nadrealizma u društvenom procesu. Osim almanaha, druga publikacija, značajna kao platforma za ispoljavanje nadrealističkih stavova, bio je časopis Nadrealizam danas i ovde. Časopis izlazi u Beogradu 1931. i 1932. godine, a izašlo je ukupno tri broja, sledeći idalje ideju direktne saradnje na liniji Pariz–Beograd, objavljujući priloge kako beogradskih, tako i francuskih nadrealista. Osim zajedničkih, nadrealisti su objavili veći broj izuzetno značajnih publikacija, među kojima su Javna ptica (1926) Milana Dedinca, antiroman Bez mere (1928) Marka Ristića, Koren vida (1928) Aleksandra Vuča, knjiga za decu Aleksandra Vuča i Dušana Matića Podvizi družine „Pet petlića“ (1933),Turpituda (1938) Marka Ristića, sa crtežima Krste Hegedušića, koja je zaplenjena i uništena odmah po objavljivanju, kao i mnoge druge.