Autor: Slobodan JovanovićŽanr: PolitikaPismo: ĆirilicaBroj strana: 544Povez: TvrdFormat: 25 cmPrvi put sabrani tekstovi Slobodana Jovanovića objavljeni u emigraciji. Saznajte šta je čuveni srpski intelektualac mislio o Titu, Kardelju, Đilasu, Staljinu, Rezoluciji Informbiroa i drugim temama vezanim za titoističku Jugoslaviju.Knjigom Poruke i putokazi srpska kultura smanjila je dug prema Slobodanu Jovanoviću. Kada se drama Drugog svetskog rata završila, i kada su odlukom saveznika promenjene karte dodeljene Jugoslaviji, Jovanović se našao na pogrešnoj strani. Međutim, to ga nije sprečilo da i dalje piše o situaciji u Srbiji i Jugoslaviji.Sa prijateljima i kolegama okupljenim u Jugoslovenskom narodnom odboru osnovao je časopis Poruke. Na njegovim stranicama punih osam godina (1950–1959) neumorno je komentarisao sumornu jugoslovensku stvarnost. Nije bilo nijedne značajne teme o kojoj nije izrekao sud. Slobodan Jovanović, što nije bilo poznato srpskoj javnosti, pisao je o Rezoluciji Informbiroa, razlazu sa Staljinom, ustavnim reformama 1952. i mnogim drugim temama koje su dale identitet titoističkoj državi.Pored Jovanovićevih tekstova, u knjizi se nalazi predgovor priređivača, prof. dr Jovice Trkulje, bibliografija emigrantskih tekstova S. Jovanovića i tekstovi emigrantskih intelektualaca o njemu.Catena Mundi2/4

Broj strana: 544 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 25 cm Izdavač: Catena Mundi Prvi put sabrani tekstovi Slobodana Jovanovića objavljeni u emigraciji. Saznajte šta je čuveni srpski intelektualac mislio o Titu, Kardelju, Đilasu, Staljinu, Rezoluciji Informbiroa i drugim temama vezanim za titoističku Jugoslaviju. Knjigom Poruke i putokazi srpska kultura smanjila je dug prema Slobodanu Jovanoviću. Kada se drama Drugog svetskog rata završila, i kada su odlukom saveznika promenjene karte dodeljene Jugoslaviji, Jovanović se našao na pogrešnoj strani. Međutim, to ga nije sprečilo da i dalje piše o situaciji u Srbiji i Jugoslaviji. Sa prijateljima i kolegama okupljenim u Jugoslovenskom narodnom odboru osnovao je časopis Poruke. Na njegovim stranicama punih osam godina (1950–1959) neumorno je komentarisao sumornu jugoslovensku stvarnost. Nije bilo nijedne značajne teme o kojoj nije izrekao sud. Slobodan Jovanović, što nije bilo poznato srpskoj javnosti, pisao je o Rezoluciji Informbiroa, razlazu sa Staljinom, ustavnim reformama 1952. i mnogim drugim temama koje su dale identitet titoističkoj državi. Pored Jovanovićevih tekstova, u knjizi se nalazi predgovor priređivača, prof. dr Jovice Trkulje, bibliografija emigrantskih tekstova S. Jovanovića i tekstovi emigrantskih intelektualaca o njemu.

Slobodan Jovanović u emigraciji razgovori i zapisi Izdavači: Službeni list SRJ Dosije, Beograd 1993 Autori: Slobodan Jovanović, Kosta St. Pavlović Povez: tvrd sa srebrotiskom Broj strana: 231 Stanje Veoma dobro, neznatno podvlačenje teksta.

ISBN: Ostalo Godina izdanja: 1991 Autor: Domaći Vrsta: Istorija srpske književnosti Jezik: Srpski Autor : Slobodan JOVANOVIĆ Izdavač : BIGZ - Beograd ; 1991god. Stanje : Dobro(3) Broj strana : 925 + 888 = 1813 , formata 15,5 x 24 cm.

Savremeni francusko-srpskohrvatski rečnik sa gramatikom autor Slobodan A. Jovanović i saradnici tvrdi povez, 624 strane Prosveta, Beograd,1991, stanje: dobro, na predlištu kratak natpis.

Savremeni srpskohrvatsko-francuski recnik SAVREMENI SRPSKOHRVATSKO - FRANCUSKI REČNIK SA GRAMATIKOM Autor: Slobodan A. Jovanović Izdavač: PROSVETA Beograd Godina izdanja: 1991. Povez: tvrd Broj strana: 502 Format: 24cm Stanje Vrlo dobro.

ISBN: 9788651511618 Broj strana: 809 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2015. Izdavač: Prometej, Novi Sad Solunski proces 1917. Posle 60 godina od objavljivanja ove knjige Milana Živanovića, sestrića Dragutina Dimitrijevića Apisa, stavljamo javnosti na uvid najobuhvatnije i najtemeljnije proučavanje istorije Crne ruke, Apisa i Solunskog procesa. Delo zasnovano na prvorazrednim istorijskim izvorima. Predgovor: dr Mile Bjelajac Dodatak - Slobodan Jovanović: Apis

ISBN: 9788663430778 Broj strana: 734 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 29 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Catena Mundi Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži. Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi. Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina. Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Svedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.

ISBN: 86-7466-259-5 Broj izdanja: 1 Godina izdanja: 2006 Izdavači: Akademska Misao/Academic Mind Jezik: Srpski Povez: B5 broširan Broj strana: 302 Autori: Bratislav Iričanin Tatjana Lutovac Mirko Jovanović Slobodan Simić Dragoš Cvetković Petar Vasić Zoran Radosavljević Bojana Mihailović Branko Malešević Oblasti: MATEMATIKA Kategorije:

ISBN: 86-7466-260-9 Broj izdanja: 1 Godina izdanja: 2006 Izdavači: Akademska Misao/Academic Mind Jezik: Srpski – Ćirilica Povez: B5 broširan Broj strana: 392 Autori: Petar Vasić Bratislav Iričanin Mirko Jovanović Tatjana Lutovac Bojana Mihailović Branko Malešević Zoran Radosavljević Slobodan Simić Dragoš Cvetković Oblasti: MATEMATIKA Kategorije: Aktuelno

SLOBODAN TIŠMA BLUES DIARY - pitoma religiozna razmišljanja Izdavač - Ruža lutanja, Beograd  Godina - 2001 160 strana 22 cm Edicija - Ruža lutanja ISBN - 86-902493-1-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: SedefineOranžplašPlavakut Contralto SividolgBerlior Fenik AprilLilaharm Danubis Rosed Belotak (Cripto) Pogovor autora, reč urednika "Dnevno-noćni zapisi od kojih je sačinjena ova knjiga, zapisivani su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, dakle, u vreme kada su se na prostorima Evrope odigrali dogadaji koji su bitno uticali na sudbine mnogih ljudi koji su te prostore nastanjivali, ali koji su mene, lično, ipak, malo tangirali. Iz monoloških rudimenata koji su se najčešće radali prilikom skoro svakodnevnih šetnji obalom Dunava, nastajale su nešto kasnije tekstualne minijature kojima je teško odrediti žanrovsku pripadnost. No, možda, to i nije toliko važno, iako smatram da je opredeljenost za odredeni žanr znak hrabrosti i umetničkog poštenja. U svakom slučaju, moglo bi se reći da je „ , Blues diary" neka vrsta pseudodnevnika jednog pseudopisca u pseudo-vremenu, nazvanom još i doba tranzicije, kao da postoji neko drugačije vreme koje nije tranzicijsko. Naslov knjige jasno govori da se radi o „ plačevima". Bluz je, kao što je opšte poznato, pesma tugovanka koju su pevali crni robovi na plantažama pamuka u delti reke Misisipi. Prebirajući po žicama tambure, oni su više pričali nego što su pevali. Bluz je monolog, razgovor sa samim sobom kao drugim, razgovor sa svojom dušom, mrmljanje u bradu da bi se olakšao bol. Podnaslov „ Pitoma religiozna razmišljanja" je citat iz Remboove poetske proze, mislim da je u pitanju tekst „ Pustinje ljubavi". Knjiga „ Sabrana dela" Artura Remboa je bila biblija moje mladosti. Otkrio sam je kao dvadesetogodišnjak i magija tih tekstova za mene se nije ugasila ni do dana današnjeg. Posebno tu mislim na kratka prozna dela: „ Sezona u paklu" i „ Pustinje ljubavi". Iako se Remboovo ime vezuje pre svega za revolucionarne postupke u modernoj poeziji, po mom skromnom mišljenju koje je, naravno, pogrešno, ova dva teksta su, pre svega, preteče modernih proznih postupaka kao i Floberova novela „ Novembar". Za moto knjige uzeo sam četiri Vitgenštajnova iskaza, četiri misli koje treba da posluže kao putokaz. One, možda, nisu tipične za Vitgenštajna kao filozofa, ali predočavaju neke važne momente kada je „ Blues diary" u pitanju. Textovi su složeni hronološkim redom u dvanaest celina, iako je preporučljivije čitanje iz sredine ili od kraja. Svaka celina je obeležena sasvim apstraktnim naslovom, nekom izmišljenom rečju koja nema, takoreći, nikakve veze sa sadržajem. Datiranje zapisa, iako istinito, ukazuje se kao sasvim irelevantno i apsurdno. Vreme klizi mimo texta pomerajući se čas malo unapred, čas malo unazad, izmeštajući ga. Inače, text je u celini složen u , ,lomljenim redovima", nešto kao slobodan stih, ali ne radi se o slobodnom stihu, kao što ni zapisi pojedinačno ne predstavljaju pesme, iako se u knjizi može pronaći i po koja pesmica. Možda je potrebno reći još i to da je „ Blues diary" poslednja knjiga koja se objavljuje u ediciji pošto se uskoro završava veliki desetogodišnji projekat „ Ruža lutanja" Miroslava Mandića, ali i moja poslednja knjiga. Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja, ono „ sad i nikad više". Objavljeno je ukupno šest knjiga, četiri zbirke pesama, jedna zbirka pripovedaka i jedan dnevnik. Radi se o četiri autora, poimence to su: Srdan Valjarević, Nenad Jovanović, Slobodan Ilić i Slobodan Tišma. Naravno, sve je počelo sa Miroslavom Mandićem koji je kao pokretač edicije bio urednik samo njene prve knjige "otkrivši" Srdana Valjarevića koji je, sa svojom kasnije kultnom knjigom „ Džo Frejzer i 49 pesama", 1991. postao prvi autor. Sve se dalje odvijalo tako da je svaki autor bio urednik sledećeg izdanja pri čemu je u njegovom izboru bio presudan samo njegov lični afinitet i ništa drugo. Na kraju, došli smo u pomalo čudnu situaciju da sam ja, S. Tišma, sam sebi urednik. Ispada da je presudan bio moj lični afinitet prema samom sebi. Svi su pisci, lažni ili pravi, zaljubljeni u svoje pisanje, u svoju umetnost, što je pomalo degutantno. Ali to u ovom slučaju više i nije važno, ,, Blues diary" mi se sve manje svida, nekada mi se čak uopošte ne svida. Bolje bi mi bilo da svoje misli posvetim Robinsonu Krusou, Utnapištimu dalekom ili Nereju neuhvatljivom u njegovom morskom plićaku. Jarac na koga je Kruso naišao u ostrvskoj pećini je večni astralis, ozvezdana priroda. .. ma, šta! U Novom Sadu, 17. dec. 2000. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Autor: Grupa autoraŽanrovi: Istorija, Autobiografije i biografijePismo: ĆirilicaBroj strana: 734Povez: TvrdFormat: 29 cmGodina izdanja: 2017.Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži.Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi.Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina.Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj VelimirovićSvedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.Catena Mundi2/3

Autor: Slobodan A. JovanovićSrpsko-francuski rečnik Slobodana A. Jovanovića je novo, prerađeno izdanje Savremenog srpskohrvatsko-francuskog rečnika Jovanovića i saradnika iz 1991, prilagođeno savremenom korisniku, znatno preglednije i lakše za upotrebu. Rečnik je namenjen srpskim izvornim govornicima, ali i stranim koji su bar u izvesnoj meri ovladali srpskim jezikom. Pogodan je kao učilo u školama i na fakultetima na kojima se izučava francuski jezik, kao i za prevođenje tekstova najrazličitije prirode.

Ravnogorska istorija Priredio mr Radovan Kalabić,EVRO Beograd 1992 , tvrd povez, zaštitni omot, zlatotisak, ilustrovano, ćirilica, format 24 x 31 cm , 430 strana.429 stranica velikog formata, uz mnoštvo dokumenata i fotografija ova knjiga predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih istorijskih monografija o ravnogorskom pokretu.Naslov Ravnogorska istorija / [priređivač Radovan Kalabić]Vrsta građe stručna monografijaURL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)Jezik srpskiGodina 1992Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro, 1992 (Bor : Bakar)Fizički opis 429 str., [106] str. s tablama : ilustr. ; 31 cmDrugi autori - osoba Kalabić, Radovan, 1960- = Kalabić, Radovan, 1960-Jovanović, Slobodan, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958(Karton s omotom)Napomene Tiraž 10.000Prednji i zadnji forzec ilustr.Tekst štampan dvostubačnoStr. 5-6: Mihailovićevo delo / Slobodan JovanovićNapomene uz tekstoveNapomena priređivača: str. 415-416Bibliografija uz pojedine radoveRegistar imena.Predmetne odrednice Mihailović, Dragoljub-Draža, 1893-1946 -- Istorijska građa -- ZborniciČetnički pokret -- 1941-1945 -- Istorijska građa -- ZborniciRavnogorska istorija jeste zbornik iz 1992. godine, koji sadrži sabrane tekstove pripadnika Jugoslovenske vojske u Otadžbini, savezničkih oficira i drugih istaknutih savremenika o armijskom generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću. Priređivač knjige je književnik i istoriograf mr Radovan Kalabić.OpisMeđu autorima tekstova objavljenih u ovoj knjizi, nalaze se predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u emigraciji prof. dr Slobodan Jovanović, istoričar dr Miodrag Al. Purković, ministar dvora Radoje Knežević, pukovnik Živan Knežević, major Mirko Stanković, potporučnik Pavle Mešković, komandant Prvog ravnogorskog korpusa vojvoda kapetan Zvonimir Vučković, Milan Bandović, poručnik Vasilije Komnenić, Radmilo Grđić, Mane Pešut, vojvoda pukovnik Karlo Novak, Branko Lazić, Nikola Bojović, komandant Drugog srednjobosanskog korpusa potpukovnik Sergije Živanović, Dejvid Martin, Vukale Vukotić, američki obaveštajni pukovnik Albert Sajc, član Centralnog nacionalnog komiteta dr Adam Pribićević, predsednik Socijalističke partije Jugoslavije dr Živko Topalović, Zoran Hođera, Miodrag Ratković, komandant Drugog šumadijskog korpusa i Zapadno-moravske grupe korpusa artiljerijski major Aleksandar Milošević, dr Milan Šijački, Ilija Stevanović, Fedor Rajić, Ilija Stevanović...Priređivač zbornika je mr Radovan Kalabić, novinar, književnik, publicista i istoriograf, koji je neposredno pre 1992. godine boravio u srpskoj (četničkoj) emigraciji, gde je imao prilike da dođe do ovih tekstova i prvi put ih objavi na tlu Jugoslavije.13/0

Spomenica šezdesetogodišnjice i osvećenja spomenika oslobođenja niša 1877-1937 (odbor za podizanje spomenika, niš, 1937, tvrd povez, 80 str. + xiii tabli sa ilustracijama [prvi deo] + 160 str., ilustrovano [drugi deo]) autori tekstova: vladimir ćorović, st. Stanojević, todor p. Stanković, slobodan jovanović, v. Karić, jer. Živanović, nikola aranđelović, st. Stojiljković i milovan ristić prvi deo spomenice (zbornik radova) i drugi deo (istorija grada niša, koju je napisao milovan ristić) imaju zasebnu numeraciju stranica. Na korici su primetni tragovi vremena i korišćenjcaron; iznutra je knjiga u dobrom stanju.

Поводом 71 година од упокојења генерала Драгољуба Драже Михаиловића, у спомен на њега и његово страдање које је на симболичан начин представљало страдање читавог српског народа, свесни жртве коју је Михаиловић принео на олтар Отаџбине, објавили смо обновљено и допуњено издање до сада најбоље књиге генералу Дражи Михаиловићу – Књиге о Дражи. Књига о Дражи први пут је објављена 1956. године у Виндзору, у Канади. Књига о Дражи је најзначајнији издавачки пројекат српске емиграције у последњих 100 година. Међу ауторима су: Слободан Јовановић, Миодраг Пурковић, Живко Топаловић, Адам Прибићевић, Милан Гавриловић, Звонимир Вучковић, Карло Новак, Свети владика Николај Велимировић Сведочења странаца о Дражи: Алберт Б. Сајц, Џаспер Рутем, В. Р. Мансфилд и Р. Х. Магдауел Оригинална писма, фотографије, мапе деловања ЈВуО Предговор овом издању: Душан Т. Батаковић. Наслов: Књига о Дражи Издавач: Catena mundi Страна: 100 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: Књига је А4 cm Година издања: 2017 ИСБН: 978-86-6343-077-8

Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Priče o piscima i gradu koji su voleli. "Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti..." - Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor Naslov: Književni vodič kroz Beograd Izdavač: Laguna Strana: 340 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 16.5x23 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-521-1859-5

Izdanje na ruskom jeziku. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Englesko izdanje dela ’’Knjiga o Beogradu’’. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Naslov: A book about Belgrade Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 300 (cb) Strana u boji: 300 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 20 × 31 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-515-1654-5

Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Книга о Белграде, књига на руском Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 323 (cb) Страна у боји: 323 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 31 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-515-1723-8

GREG DE KJURJUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici JugoslavijiPredgovor - Miroljub StojanovićPrevod - Irena Šentevska, Žarko CvejićIzdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019306 strana25 cmEdicija - Pogledi i traganjaISBN - 978-86-7227-108-9Povez - BroširanStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatračuPredgovor (drugom izdanju)PredgovorUvodPlastični ljubavni slučajJugoslovenske filmske industrijePoslednje delijeEntuzijazamNemirni rani radoviAkademija za pozorište, film, radio i televizijuMladi i zdravi, mrtvi i beli StvaraociSkupljači perja od vranaMarksistička misao i praksaHoroskopEstetika crnog talasaZaključakPostskriptumFilm indexIndexBibliografija "Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas.Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija.Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana."Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

Poznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država. Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta. Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati više od osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. godine na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo više od osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova "Lozanska gazeta" (Gazette de Lausanne) i "Ženevske novine", koje su izlazile od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja - časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj Autor

ISBN: 9788651504764 Broj strana: 592 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21x22 cm Godina izdanja: 2010 Izdavač: Prometej, Novi Sad Već dve stotine godina Srbi osvajaju zemlju koju su belci oteli od Indijanaca. U Ameriku su prvo odlazili bokeljski mornari, srpski misionari i avanturisti, brdska sirotinja sa Balkana, seljaci i radnici. Prvi Srbin koji je zvanično naselio Ameriku bio je Vojvođanin i zvao se Đorđe Šagić. Srpski do­se­lje­ni­ci su američko tlo na­se­lja­va­li početkom XIX veka kada su ulazili u ju­žne države, Luizijanu, Teksas i Novi Meksiko, tada pod Špa­ni­jom i Fran­cus­kom. Ulazilo se preko Kalifornije, jer je ona bila poljoprivredni raj, a potom i zlatni rudnik, pa su srpski pioniri naseljavali zapadne gradove, Los Anđeles i San Francisko. I lagano se širili prema kontinentalnom delu, ka Nevadi, Juti, Montani, Arizoni i Pensilvaniji. U ovim državama Srbi osnivaju svoja prva nacionalna društva, podižu crkvu Sveti Sava u Džeksonu i otvaraju redakcije svojih novina, ali, na žalost, i prva groblja. Prva seoba Srba ka Americi od oko 150.000 ljudi trajala je sve do Prvog svetskog rata. Malo ko je od tih Srba tada uspeo da ostvari priželjkivani san, da se obogati i vrati kući, jer su uglavnom okopavali njive, dubili rudarske jame i kopali svoje grobove. Razočarani Srbi su zato ispevali pesmu u kojoj je ta daleka Amerika, ljudska čemerika. Ubrzana industrijalizacija SAD na početku XX veka pomerila je američke Srbe iz Kalifornije na istok u Pensilvaniju i Ilinoisu, jer je u njenim njivama, a posebno u rudnicima i čeličanama bilo dosta posla. Ekonomski razvoj Amerike je privukao i nove doseljenike iz srpskih zemalja, koji su ulazili sa istočne obale u okolna rudarska naselja i novi industrijski centar Geru kod Čikaga. Ova seoba, koja je trajala do početka Drugog svetskog rata, nije bila masovna, jer ekonomska recesija i stroge kvote za doseljenike nisu svim Srbima pružali šansu da se usele u Ameriku. U tom periodu uzbuđeni zbog ratnih dogfađanja na Balkanu i posebno u otadžbini, američki Srbi formiraju prvu nacionalnu i političku organizaciju Srpsku narodnu odbranu – SNO. Po zav­ršet­ku rata 1945. započeo je treći talas useljavanja Srba u SAD, koji je trajao punih dvadeset godina. Tada se uselilo se oko 250.000 bivših ratnih zarobljenika, izbeglica i raseljenih lica, protivnika komunizma u novoj Jugoslaviji, kojima je Amerika davala prividni status političkih emigranata. Njihova glavna američka luka bio je Njujork, iz kog su se Srbi selili duž Čikaškog basena i Kalifornije. U Čikagu je bilo sedište Srpske pravoslavne crkve i Srpske narodne odbrane, u Pitsburgu je bilo Srpski narodni savez, u Njujorku je delovalo Udru­že­nja bo­ra­ca Ju­go­slo­ven­ske kra­ljev­ske voj­ske. Odbegli monarhisti, pripadnici nacionalnih snaga i antikomunisti, koji nisu želeli da žive u Titovoj Jugoslaviji, u Americi su sredinom 20. veka stvorili izuzetno snažnu srpsku koloniju. Podigli su stotinak pravoslavnih hramova i ojačali srpsku koloniju u SAD. Sa velikim trpljenjem dočekali su Titove ekonomske migrante, a sa odušveljenjem Miloševićeve iseljenike. Pre­ma po­pi­su sta­no­vniš­tva SAD u 1990. go­di­ni, kao Srbi i Ju­go­slo­ve­ni registrovano je oko 380.000 naših ljudi. Uznemireni zbog albanskog secesionizma na Kosovu i Metohiji, zapadnog rasturanja zemlje i medijskog rata protiv srpskog naroda, naši iseljenici su 7. decembra 1990. u Klivlendu stvorili novu srpsku političku asocijaciju Kongres srpskog ujedinjenja – KSU. Američkim Srbima su se u petom talasu doseljavanja, koji je izazvan građanskim ratom 1991. i raspadom SFRJ, iz otadžbinskih zemalja počeli da se pridružuju vojni begunci, izbeglice, stručnjaci i mlada srpska inteligencija. Prva stanica novih doseljenika u Americi bili su grad Tuson u Arizoni, Čikago i okolna mesta, zatim Detroit, Pitsburg, Njujork, Los Anđelos i San Francisko. U SAD prema popisu danas živi oko 560.000 Srba. Srpska kolonija sa pola miliona duša u velikoj Americi ima status “male etničke zajednice”. Srbi su za dva veka osvajanja bivše indijanske zemlje uspeli da postanu deo istorije Sjedinjenih Američkih Država. Tu istoriju prvi su ispisivali brodski slepi putnik Đorđe Šagić, episkopi Dabović, Mardarije, Nikolaj, Dionisije, naučnici Mihailo Pupin i Nikola Tesla, patriota Mihailo Dučić i pesnik Jovan Dučić, kralj Petar II Karađorđević, princ Andreja i kneginja Jelisaveta, četničke vojvode Đujić, Jevđević, Đurišić, košarkaški genije Petar Pit Maravić, filmski umetnik i oskarovac Mladen Sekulović, poznat kao Karl Malden, pisci Vilijam Jovanović, Čarls Simić i Stiv Tešić. I političari Majk Stepović, Helen Delić Bentli, Miroslav Đorđević. A potom čarobnjaci kičice Arso Ivanović, Sava Rakočević, pisci Borivoje Karapandžić, Milorad i Slobodan Drašković, Nikola Moravčević, Nataša Radojčić, načinik Bogdan Maglić, košarkaški div Vlade Divac, plivački šampion Milorad Čavić, mladi genijalni pronalazač Marko Popović i mnogi drugi znameniti ljudi. Srbi danas u Americi imaju pet dobitnika Oskara, trojicu vlasnika Pulicerove nagrade, dva kongresmena i jednog guvernera, ali i stotinak vrhunskih profesora, reditelja, glumaca, muzičara i sportista. Uspelo nam je da Holivud pretvorimo u srpsko selo. I da na američke univerzitete uselimo preko 2.000 studenata, za koje se tvrdi da su nove Tesle. Mnogi od njih su se povremeno ili trajno vratili u otadžbinu. Neki da žive u Srbiji, a neki da u srpskim zemljama potraže svoje davno izgubljene korene. Koliko danas ima Srba u SAD utvrdiće popis stanovnika, koji je počeo u proleće 2010. godine. Srpska organizacija Kongres srpskog ujedinjenja je tim povodom poveo kampanju da se Srbi u popisu izjasne i potvrde svoje srpsko poreklo. Očekuje se da nas bude najmanje milion u SAD. Najvažnije od svega je da su američki Srbi sačuvali svoj nacionalni identitet i nisu se utopili u veliku Ameriku. Tome je ponajviše doprinela Srpska pravoslavna crkva, koja je za jesen 2010. priredila doček novog srpskog patrijarta Irineja. Jer, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Irinej treba da dođe prvi put u SAD na proslavu sto godina od osnivanja hrama Sveti Sava u San Gabrijelu, u državi Kalifornija, gde se naselio prvi Srbin pre dva veka.. Kada je u proleće 2010. američki fotograf Lari Malete iz Hjustona, odlučio da poseti zemlju rođenja njegovog čukundede Đorđa Šagića i prvog srpskog pionira u SAD, poznatijeg kao Džordž Fišer, točak srpske istorije u Americi pokrenuo se unatrag. Ova knjiga ima samo nameru da otkrije i prikaže deo te bogate srpske istorije u Americi. Autori