Knjiga o Draži – grupa autora Knjiga o Draži – grupa autora predstavlja novo luksuzno izdanje knjige koja je prvi put izašla 1956. godine u Kanadi, Vindzor. Naša migracija je tu u izdanju Srpske narodne odbrane objavila knjigu povodom desetogodišnjice ubistva generala Dragoljuba Mihailovića. Pored originalnih tekstova iz prvog izdanja knjiga je dopunjena predgovorom Dušana T. Batakovića i sadrži 256 autentičnih fotografija. U knjizi su pohranjene i sačuvane od zaborava sećanja i svedočenja Dražinih bliskih saradnika, saboraca kao i savezničkih oficira. Samo neki od autora tekstova u ovoj knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, vladika Nikolaj Velimirović. Od savezničkih boraca knjigu su obogatili sećanjima i Alber B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild, Robert H. Magdauel. Dragoljub Mihailović, Čiča Draža, rođen je u Ivanjici 1893. godine. Učestvovao je u borbama u Prvom svetskom ratu. 1941. kada je započet takozvani Aprilski rat – nemačke, italijanske, bugarske i mađarske snage napadaju Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata. Draža Mihailović odbija da prizna kapitulaciju i zajedno sa svojim odredom nastavlja borbe protiv fašista. Deo oficira i ostalih vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije zajedno sa Dražom osniva četničke odrede koji su delali kao organizovani pokret otpora. Posle Drugog svetskog rata, na vlast stupa Komunistička partija koja je Mihailoviću sudila zbog organizovanja i vođenja paravojnih jedinica. Ubijen je 17. jula 1946. godine na nepoznatom mestu. Draža je tek 2015. godine rehabilitovan. Tek tada je zvanično ukazano na loše vođen postupak i ne-fer suđenje – baš zato su ukinute sve optužbe koje su iznete na ovom sudu. Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde. Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Raška baština 1grupa autoraIzdavac: Zavod za zaštitu spomenika kulture, Kraljevo 1975, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm), strana 336. Sadržaj: KNJIGA IPredgovorČLANCI I RASPRAVEĐurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne RaškeVojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkveSvetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII vekaVojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturiGordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u GracuVladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u KruševcuMilorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkveMilka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod OvčaromRadomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne RekeZdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir GeorgijeSlobodan Đorđević: Hamam u Novom PazaruObrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj PavliciJovan Nešković: Đurđevi Stupovi u RasuAntica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbiPRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJIRadoslav Prokić: Rimske terme u ČačkuMihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod PrijepoljaDušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad StalaćDobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne MoraveBranka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u PaležuSlobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela GracaMirjana Šakota: Hadži Ruvim u StudeniciDobrila Gaj-Popović: Ostava novca u KumaniciMiodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičaraNadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne GoreBranko Vujović: Carske dveri Vojvode MoleraMirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u RasiniMarija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj DobrinjiRadmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg MilanovcaBranislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira ŽičeVladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj JugoslavijiIvan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u SrbijiRadomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godineStanje Vrlo dobro, potpis na predlistu. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat – Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije. Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Čitaj dalje

Opis Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije – Jugoslavije više nema, a kao njeno jedino nasleđe nameću nam se aveti titoizma. One i dalje pokušavaju da formiraju naše želje, projekcije i razumevanje položaja Srbije i srpskog naroda. Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat: Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Tekstovi sabrani među koricama knjige Istorija jedne utopije: 100 godina od stvaranja Jugoslavije obrađuju čitav niz bitnih tema: Kako je nastala jugoslovenska ideja? Programski tekstovi tvoraca Jugoslavije. Kako su velike sile uticale na stvaranje i raspad Jugoslavije? Geopolitički smisao Jugoslavije. Nikola Pašić i srpski političari o stvaranju Kraljevine SHS. Pitanje jugoslovenskog identiteta. Politika Vatikana prema Jugoslaviji. Da li Jugoslavija bila moguća posle Jasenovca? Poreklo i posledice avnojevskih granica. Da li je titoizam sprovodio hrvatsku nacionalnu politiku? Brionski plenum, Rankovićev pad i Ustav iz 1974. Srpska pop-kultura u SFRJ. Jugonostalgija kao osećanje i kao instrument propagande. Komadanje srpskog jezika kao lingvističko nasleđe jugoslovenstva.

Blago Srbije - Bogato ilustrovana enciklopedija kulturno istoriskog nasleđa Srbije Istaknuta istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, uz pomoć izuzetnog fotografa Dragana Bosnića, svojim stručnim esejima prošla je celu Srbiju, od Subotice do manastira Ovčarsko-kablarske klisure, od Lepenskog vira, Vinče i Singidunuma do današnjeg Beograda, od ikona i fresaka, preko slikarke Katarine Ivanović do Mediale, od pravoslavne i islamske do jevrejske kulture..., i opisala bogatu istoriju i Kulturno nasleđe u enciklopediji Blago Srbije. Važna i velika knjiga. Rekao bih da ovakvu Srbija do sad nije imala! Ovde verovatno nije sve, a i ne može da bude, ali sve što je u njoj – tu je s dobrim razlozima.” SLOBODAN IVKOV, Blic Knjiga. O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” • o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) • o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) • o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) • o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) • o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) • o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) • o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) • o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) • o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) • o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) • o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) • o naivnoj umetnosti • o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) • o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) • o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) Pogledajte brošuru: ovde Autor teksta: Tamara Ognjević Autor fotografija: Dragan Bosnić Prelom i grafički dizajn: Maja Keser-Mladinska knjiga Beograd Idejno rešenje i koncept: Mladinska knjiga Dimenzije: 24 x 32 cm Broj stranica: 528 Godina izdavanja: 2023 Kupovina na rate: Pogledajte uputstvo za kupovinu na rate.

Blago Srbije - Bogato ilustrovana enciklopedija kulturno istoriskog nasleđa Srbije Istaknuta istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, uz pomoć izuzetnog fotografa Dragana Bosnića, svojim stručnim esejima prošla je celu Srbiju, od Subotice do manastira Ovčarsko-kablarske klisure, od Lepenskog vira, Vinče i Singidunuma do današnjeg Beograda, od ikona i fresaka, preko slikarke Katarine Ivanović do Mediale, od pravoslavne i islamske do jevrejske kulture..., i opisala bogatu istoriju i Kulturno nasleđe u enciklopediji Blago Srbije. Važna i velika knjiga. Rekao bih da ovakvu Srbija do sad nije imala! Ovde verovatno nije sve, a i ne može da bude, ali sve što je u njoj – tu je s dobrim razlozima.” SLOBODAN IVKOV, Blic Knjiga. O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” • o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) • o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) • o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) • o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) • o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) • o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) • o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) • o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) • o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) • o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) • o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) • o naivnoj umetnosti • o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) • o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) • o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) Pogledajte brošuru: ovde Autor teksta: Tamara Ognjević Autor fotografija: Dragan Bosnić Prelom i grafički dizajn: Maja Keser-Mladinska knjiga Beograd Idejno rešenje i koncept: Mladinska knjiga Dimenzije: 24 x 32 cm Broj stranica: 528 Godina izdavanja: 2023 Kupovina na rate: Pogledajte uputstvo za kupovinu na rate.

"Istaknuta istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, uz pomoć izuzetnog fotografa Dragana Bosnića [...], svojim stručnim esejima prošla je celu Srbiju, od Subotice do manastira Ovčarsko-kablarske klisure, od Lepenskog vira, Vinče i Singidunuma do današnjeg Beograda, od ikona i fresaka, preko slikarke Katarine Ivanović do Mediale, od pravoslavne i islamske do jevrejske kulture... Važna i velika knjiga. Rekao bih da ovakvu Srbija do sad nije imala! Ovde verovatno nije sve, a i ne može da bude, ali sve što je u njoj – tu je s dobrim razlozima.” - SLOBODAN IVKOV, Blic Knjiga OD ČEGA JE SAČINJENO „BLAGO SRBIJE” od 528 strana bogato ilustrovanih pitkih, zanimljivih i informativnih tekstova o spomeničkom nasleđu naše zemlje, kulturne mape Srbije, vremeplova u kom će biti prikazani najznačajniji trenucu i kulturnoj istoriji Srbije radi lakše hronološke orijentacije u knjizi i malog rečnika manje poznatih reči i stručnih termina iz istorije umetnosti i arheologije od oko hiljadu sjajnih fotografija građevina, arheoloških nalaza, umetničkih dela, upotrebnih predmeta koji se ne viđaju svakog dana od znanja, umeća i osećaja za lepo višestruko nagrađivanih domaćih autora (istoričarke umetnosti i književnika TAMARE OGNJEVIĆ i fotografa i novinara DRAGANA BOSNIĆA) od prepoznatljivog raskošnog MK dizajna od visokokvalitetnih boja i papira ukombinovanih u najboljoj štampariji u zemlji O ČEMU ĆETE ČITATI U „BLAGU SRBIJE” o preistorijskim nalazištima na tlu Srbije i nalazima koja se čuvaju u našim muzejima (Lepenski Vir, Vinča, Belovode i Belolice, Atenica, Novi Pazar...) o rimskim i vizantijskim gradovima (Gamzigrad, Caričin grad, Viminacijum, Sirmijum, Vija militaris, Medijana...) o crkvama, manastirima i palatama (Petrova crkva u Rasu, Sopoćani, Studenica, Mileševa, Dečani, Manasija, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Lazarica, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, Đurđevi stupovi, Žiča, Banjska, Sv. Arhangeli kod Prizrena, manastiri Ovčarsko-kablarske klisure, Prohor Pčinjski, Stara i Nova Pavlica, kuršumlijske crkve, fruškogorski manastiri, Saborna crkva u Beogradu, Ruska crkva u Beogradu, Novosadska katedrala, pančevačke crkve ...) o utvrđenjimaa, dvorovima, vladarskim letnjikovcima i konacima (Golubac, Bač, Gardoš, Koznik, Maglič, Mileševac, Ram, Smederevo, Užice, Petrovaradin, Kalemegdan, Fantast, Čelarevo, Kapetanovo, Kulpin, Ečka, Stari i Novi dvor u Beogradu, dvorovi na Dedinju, Konak kneginje Ljubice, Konak kneza Miloša, vila Obrenovića u Smederevu, Sremski Karlovci...) o srednjovekovnim freskama i ikonama (Smrt Ane Dandolo, Beli anđeo, portreti prvih Nemanjića...) • o raskošnim delima primenjene umetnosti (keramika, stakleno posuđe, pribor za jelo, nošnja, nakit, nameštaj, upotrebni predmeti, crkveni mobilijar...) o slikarstvu novog veka (romantizam, barok, secesija, modernizam...) o remek-delima arhitekture (gradske kuće u Subotici, Somboru, Zrenjaninu, Hotel Moskva, zgrada francuske ambasade u Beogradu...) o narodnom graditeljstvu (Manakova kuća, krajputaši, vinski podrumi...) • o rukopisanim, iluminiranim knjigama i opremi za knjige (Miroslavljevo jevanđelje, Beogradska Aleksandrida...) o vajarstvu od preistorije do novijeg doba (Meštrović, Rosandić, Olga Jančić, Petrić...) o islamskoj i jevrejskoj umetnosti na tlu Srbije (Bajrakli-džamija u Beogradu, Kalemegdan, Fetislam, Novi Pazar, Sjenica, Pešter, turski fermani, bogato ukrašene svete knjige, nošnja...) o zadužbinama i umetničkim legatima (Kapetan-Mišino zdanje, legati Milene Pavlović Barili, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović...) o naivnoj umetnosti o stvaraocima i naručiocima dela (Kapetan Miša Anastasijević, Katarina Ivanović, Jelisaveta Načić, Božidar Karađorđević, Sava Šumanović...) o istorijskim okolnostima i zanimljivostima (Čegar i Ćele-kula, dinastički sukobi, bune i ustanci, ugovoreni vladarski brakovi...) o velikim otkrićima (nalazišta ili predmeti značajni u svetskim razmerama) Čitaj dalje

Uvodnа reč Knjigа Svetа Gorа – fruškogorskа nаstаlа je postepeno i posle dužeg vremenа. Čine je moji rаdovi posvećeni mаnаstirimа koji su izgrаđeni tokom vekovа nа ovom području, zа koje je Zmаj Jovа još 1860. u jednoj pripoveci rekаo: „Frušku je Bog stvorio odmаrаjući se,“ misleći nа njene prirodne lepote. U velikoj meri zаostаju slojevite duhovne vrednosti ovde sаbrаne, а negovаne i čuvаne u njenim brojnim mаnаstirimа. Ipаk, ne može se reći dа se u rаznim vremenskim rаzdobljimа o ovim svetinjаmа oglušilа i nаšа mlаdа nаukа, usmerenа prvenstveno nа istoriju i njihove riznice u kojimа su sаbrаni kultni predmeti od velike vrednosti. U pionirske rаdove možemo spomenuti knjižicu аrhimаndritа Vikentijа Rаkićа: Istorijа mаnаstirа Fenekа, štаmpаnu u Budimu 1799. Postepeno, tokom 19. vekа rаste broj nаpisа o fruškogorskim mаnаstirimа, o čijim аutorimа sаm pisаo u knjizi Istrаživаči srpskih stаrinа, štаmpаne 1985. Svi ti tekstovi bez obzirа nа njihovu često ispoljenu nekritičnost, odigrаli su vаžnu ulogu posebno u 19. veku, kаdа su sа rаspoloživim istorijskim dokаzimа, uticаli nа nezаdrživi uspon srpske nаcionаlne svesti u Kneževini Srbiji. Pаdа u oči dа su fruškogorski mаnаstiri u 18. veku i decenijаmа posle Velike seobe potvrdili i zbivаnjа u nаšem stаrom duhovnom nаsleđu koje se obrelo u izmenjenim uslovimа jedne zаpаdnoevropske monаrhije nа čelu člаnovа Hаbsburške dinаstije. Tаko je nа obroncimа Fruške gore u mаnаstirimа koji su većinom poticаli iz vremenа turske vlаsti, došlo do zаnimljivih kulturnih simbiozа između još živih porukа poslevizаntijske umetnosti i duhovnosti, sа nаstupаjućim tekovinаmа pobedonosne bаrokne epohe. Bili su to rаzvojni procesi od izuzetne vаžnosti, koji svedoče o vitаlnosti kojom je brаnjenа nаšа privrženost vizаntijskoj civilizаciji. Tаko je, zаhvаljujući zаnimljivim simbiozаmа, u srpskoj sredini stvorenа i jednа posebnа vаrijаntа evropskog bаrokа, čiju su tokovi osnаženi sličnim pojаvаmа koje su u Podunаvlje stizаle iz prаvoslаvne Mаle Rosije (Ukrаjinа). Sаv znаčаj fruškogorskih mаnаstirа u srpskoj sredini odrаžаvа i njihov nаziv „Svetа Gorа“ kаo i žilаvа borbа zа njihov opstаnаk. Ovo stаnje potvrđivаli su i nаpori Kаrlovаčke mitropolije i njene predvodničke uloge u odbrаni privilegijаlnog položаjа srpskog nаrodа u 18. veku. U toj nejednаkoj borbi sа bečkom cаrskom аdministrаcijom i ugаrskim plemstvom srpski jerаrsi imаli su čvrst oslonаc u crkveno nаrodnim sаborimа i delovаnju fruškogorskih mаnаstirа koji su poput bedemа opаsаli sedište Mitropolije u Sremskim Kаrlovcimа. Otudа ne iznenаđuje ni veliki broj i tekstovа i prilogа nаstаlih nа osnovu nаučnih proučаvаnjа fruškogorskih mаnаstirа i njihove uloge u životu srpske crkve i nаrodа u 18, 19. i 20 veku. Nа osnovu sаmo užeg izborа spomenuću аutore Tihomirа Ostojićа, Ilаrionа i Dimitrijа Ruvаrcа, Mitu Kostićа, Veljkа Petrovićа i Milаnа Kаšаninа koji su svojom zаjedničkom knjigom : Srpskа umetnost u Vojvodini (Novi Sаd 1927), obeležili stogodišnjicu Mаtice srpske. Zаhvаljujući ovoj drаgocenoj knjizi, oznаčeni su i glаvni umetnički tokovi koji su se rаzvili u fruškogorskim mаnаstirimа. U ovoj knjizi аutori su pružili mnogа svedočаnstvа o velikim umetničkim promenаmа u kojimа su stvorene osnove novog grаđаnskog slikаrstvа kod Srbа, kаdа je okončаno vreme zаstupnikа trаdicionаlne umetnosti. I u ovoj pojаvi fruškogorski mаnаstiri potvrdili su svoju prilаgodljivost, prihvаtаjući slikаre potekle iz bečke аkаdemije umetnosti čije vrhunce predstаvljаju slikаri Uroš Predić i Pаjа Jovаnović. Nezаobilаznа je i sjаjnа knjigа Lаzаrа Mirkovićа: Stаrine fruškogorskih mаnаstirа (1931), snаžno upozorenje nа stаro umetničko nаsleđe sаbrаno u mаnаstirimа Fruške gore. Trаgično strаdаnje fruškogorskih mаnаstirа u I i II svetskom rаtu, dаlo je u poslerаtnom periodu, nove podsticаje zа proučаvаnje fruškogorskih mаnаstirа. O umetnosti kojа je u njimа pohrаnjenа pišu, primerа rаdi: Pаvle Vаsić, Mirjаnа Lesek, Dinko Dаvidov, Leposаvа Šelmić, Slobodаn Mileusnić, Jаnko Rаdovаnović, Miodrаg Kolаrić i Vojislаv Mаtić. Posebno spominjemo i pojаvu velikih mаnаstirskih biogrаfijа: Mаnаstir Krušedol (1991) Stefаnа Čаkićа, Mаnаstir Rаkovаc, Brаnke Kulić (1994), Mаnаstir Privinа glаvа, Dušаnа Škorićа (2006). Od vаžnosti su i znаčаjnа proučаvаnjа o аrhitekturi fruškogorskih mаnаstirа аrh. Vojislаvа Mаtićа, sаbrаnа u knjizi: Arhitekturа fruškogorskih mаnаstirа (1984). Svа tа obimnа istrаživаnjа fruškogorskih mаnаstirа i područjа istorijskog Sremа, sаzrelа su dа se konаčno u sintezi obuhvаti Srem kroz vekove, (2007) u izdаnju Vukove zаdužbine i njenog ogrаnkа u Beočinu gde su temeljno obrаđeni i umetnost celog Sremа, а posebno onа kojа je sаčuvаnа u fruškogorskim mаnstirimа. Veliki nаpredаk u proučаvаnju vаžnih ekonomskih prilikа koje su nа području Sremа ovlаdаle posle Velike Seobe, а koje su imаle zа posledicu i ugrožаvаnje posedа fruškogorskih mаnаstirа od novih zаpаdnih аristokrаtа koji su ovde kupovаli svoje posede od dvorske komore i tаko izvršili novu refeudаlizаciju ove teritorije. Iz te problemаtike vаžni su prilozi Slаvkа Gаvrilovićа u knjizi Studije iz privredne i društvene istorije Vojvodine i Slаvonije (2006) i Dinkа Dаvidovа koji je objаvio drаgocenu i čuvenu Reаmbulаciju posedа fruškogorskih mаnаstirа obаvljene 1744. godine izvršene po nаređenju cаrice Mаrije Terezije. Rаdom ove komisije, utvrđeni su konаčni mаnаstirski posedi, а postаvljeni kаmeni međаši, tzv. „humke“ (Dаvidov, Svetilа Fruške gore, 2006). Pojаvа ovаko velikog brojа novih i mlаđih аutorа koji su se oglаsili pisаnjem o fruškogorskim mаnаstirimа, sigurno je svedočаnstvo u kojoj je meri njihovа problemаtikа živа i zаnimljivа zа nаstаnаk duhovnog portretа ove znаčаjne srpske regije nа kojoj su ugаšeni i poslednji ostаci srpske srednjovekovne držаve. Bilа je mojа željа dа sа svoje strаne doprinesem njenoj rаskošnoj kulturnoj slici, uveren dа će problemаtikа Fruške gore i njenih mаnаstirа još dugo podsticаti buduće nаučne kаdrove koji će prаvedno suditi o nаšim delimа. Nа krаju, smаtrаm svojom obаvezom dа zаhvаlim svim mojim prethodnicimа čijа su vrednа delа zа mene bilа od trаjne vrednosti. Toplo zаhvаljujem mom drаgocenom izdаvаču gospodinu Zorаnu Kolundžiji, vlаsniku izdаvаčke kuće „Prometej“ u Novom Sаdu koji je i ovogа putа potvrdio svoje veliko zаnimаnje zа pitаnjа kulture srpskog nаrodа. NJegovа bezrezervnа podrškа koju sаm imаo zа celo vreme nаstаnkа ove knjige, pružilа mi je bitаn podsticаj dа je dovršim i predаm zа štаmpu. Meni ostаje nаdа dа će njenim objаvljivаnjem onа, koliko god je to moguće, hrаbro zаpočeti svoj sаmostаlni život. Dugujem posebnu hvаlu mojim recenzentimа: аkаdemiku Slаvku Gаvriloviću, dаnаs vodećem nаučniku koji se bаvi srpskom istorijom 18. vekа i аkаdemiku Dinku Dаvidovu koji je i sаm аutor drаgocenih delа iz problemаtike srpske umetnosti ovogа rаzdobljа, Nа krаju, zаhvаlаn sаm nа pomoći koju sаm dobio od mnogih kulturnih ustаnovа: Mаtice srpske, Biblioteke SANU, Gаlerije Mаtice srpske, Nаrodne biblioteke Srbije, Muzejа Srpske prаvoslаvne crkve, а posebno Arhivu SANU u Sremskim Kаrlovcimа i njenom uprаvniku g. dr Žаrku Dimiću, koji se mnogo trudio oko ilustrаtivnih prilogа u ovoj knjizi. Ne mogu dа prećutim moju zаhvаlnost kojа pripаdа člаnovimа moje porodice kojа mi je omogućilа potrebаn mir i uslove zа nаstаjаnje ove knjige. Beogrаd, 18. mаrt 2007. Pisаc Bogаto ilustrovаnа, sа 500-600 fotogrаfijа i sа kvаlitetnim reprodukcijаmа grаfikа, slikа i fresаkа, koje nа prаvi nаčin dočаrаvаju svu lepotu srpskog Atosа, ovа reprezentаtivnа monogrаfijа Dejаnа Medаkovićа objаšnjаvа zаšto se u srpskoj istoriji Fruškа Gorа kroz kontinuitet pokаzuje jedаnko svetа kаo Svetа Gorа. Ogromno znаnje o fruškogorskim mаnаstirimа, njihovoj istoriji, priče o rušenjimа i obnаvljаnjimа s jedne strаne i njihovа lepotа, viđenа okom istoričаrа umetnosti s druge strаne, čine ovu knjigu jedinstvenom i nezаobilаznom u očuvаnju duhovnih, etičkih i etničkih vrednosti. "Jedаn od znаmenitih srpskih nаučnikа, neobično orgаnizovаne erudicije, istoričаr umetnosti koji je аtribuirаo srpski bаrok, pesnik, pripovedаč i verovаtno nаjglаsovitiji nаš memoristа ("Efemeris", "Dаni sećаnjа"), Dejаn Medаković, u čitаvom jednom svom nаučnom sаzvežđu suptilno i rаdoznаlo istrаžuje fruškogorske teme. Srpski Atos, tаko, uprаvo u njegovom rukopisu, doživljаvа svoju modernu interpretаciju. NJegove rаsprаve i člаnci, obuhvаćeni ovom knjigom, rezultаt su višedecenijskog istrаživаnjа. Šišаtovаc i Rаvаnicа, Teodor Krаčun i Dimitrije Bаčević sаmo su neke od bitnih, uticаjnih nаtuknicа ovih plemenitih besedа o jedinstvenom nаšem Osаmnаestom veku. Niko kаo Dejаn Medаković nije utvrdio znаmenjа i tаjаnstvene tаčke srpskog severа. Ovа knjigа je tаkođe jedаn od njegovih odgovorа nа pitаnje koje je nаjpre postаvio Milаn Ćurčin, а potom gа аfirmisаo Miloš Crnjаnski: gde su grаnice srpskog nаcionа? U svom bogаtom opusu, Medаković je monogrаfski obrаdio niz srpskih uslovno rečeno, prestonicа duhа (Hilаndаr, Trst, Beč, Zgreb, Sent Andrejа, Budim, Temišvаr), dа bi, u logici spirаle, i skoro sаvršenog oblikа školjke, stigаo do Kаrlovаcа, i do fruškogorskog sаzvežđа Srpskog Atosа, i Novog Sаdа uostаlom. Impresionirа i ovde velikа, neomeđenа, skroz i skroz evropskа misаo Dejаnа Medаkovićа koji je i nа fruškogorskom rtu kopnа uspevаo dа prepoznа istine i zаblude, simbole i sumnje čitаvih nаših nаrаštаjа predаkа." dr Drаško Ređep

Уводна реч Књига Света Гора - фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у I и II светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. "Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста ("Ефемерис", "Дани сећања"), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака." др Драшко Ређеп Наслов: Света Гора фрушкогорска, 2. допуњено издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 416 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23,5 x 27,5 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-515-0524-2

Књига Света Гора – фрушкогорска настала је постепено и после дужег времена. Чине је моји радови посвећени манастирима који су изграђени током векова на овом подручју, за које је Змај Јова још 1860. у једној приповеци рекао: „Фрушку је Бог створио одмарајући се,“ мислећи на њене природне лепоте. У великој мери заостају слојевите духовне вредности овде сабране, а неговане и чуване у њеним бројним манастирима. Ипак, не може се рећи да се у разним временским раздобљима о овим светињама оглушила и наша млада наука, усмерена првенствено на историју и њихове ризнице у којима су сабрани култни предмети од велике вредности. У пионирске радове можемо споменути књижицу архимандрита Викентија Ракића: Историја манастира Фенека, штампану у Будиму 1799. Постепено, током 19. века расте број написа о фрушкогорским манастирима, о чијим ауторима сам писао у књизи Истраживачи српских старина, штампане 1985. Сви ти текстови без обзира на њихову често испољену некритичност, одиграли су важну улогу посебно у 19. веку, када су са расположивим историјским доказима, утицали на незадрживи успон српске националне свести у Кнежевини Србији. Пада у очи да су фрушкогорски манастири у 18. веку и деценијама после Велике сеобе потврдили и збивања у нашем старом духовном наслеђу које се обрело у измењеним условима једне западноевропске монархије на челу чланова Хабсбуршке династије. Тако је на обронцима Фрушке горе у манастирима који су већином потицали из времена турске власти, дошло до занимљивих културних симбиоза између још живих порука послевизантијске уметности и духовности, са наступајућим тековинама победоносне барокне епохе. Били су то развојни процеси од изузетне важности, који сведоче о виталности којом је брањена наша приврженост византијској цивилизацији. Тако је, захваљујући занимљивим симбиозама, у српској средини створена и једна посебна варијанта европског барока, чију су токови оснажени сличним појавама које су у Подунавље стизале из православне Мале Росије (Украјина). Сав значај фрушкогорских манастира у српској средини одражава и њихов назив „Света Гора“ као и жилава борба за њихов опстанак. Ово стање потврђивали су и напори Карловачке митрополије и њене предводничке улоге у одбрани привилегијалног положаја српског народа у 18. веку. У тој неједнакој борби са бечком царском администрацијом и угарским племством српски јерарси имали су чврст ослонац у црквено народним саборима и деловању фрушкогорских манастира који су попут бедема опасали седиште Митрополије у Сремским Карловцима. Отуда не изненађује ни велики број и текстова и прилога насталих на основу научних проучавања фрушкогорских манастира и њихове улоге у животу српске цркве и народа у 18, 19. и 20 веку. На основу само ужег избора споменућу ауторе Тихомира Остојића, Илариона и Димитрија Руварца, Миту Костића, Вељка Петровића и Милана Кашанина који су својом заједничком књигом : Српска уметност у Војводини (Нови Сад 1927), обележили стогодишњицу Матице српске. Захваљујући овој драгоценој књизи, означени су и главни уметнички токови који су се развили у фрушкогорским манастирима. У овој књизи аутори су пружили многа сведочанства о великим уметничким променама у којима су створене основе новог грађанског сликарства код Срба, када је окончано време заступника традиционалне уметности. И у овој појави фрушкогорски манастири потврдили су своју прилагодљивост, прихватајући сликаре потекле из бечке академије уметности чије врхунце представљају сликари Урош Предић и Паја Јовановић. Незаобилазна је и сјајна књига Лазара Мирковића: Старине фрушкогорских манастира (1931), снажно упозорење на старо уметничко наслеђе сабрано у манастирима Фрушке горе. Трагично страдање фрушкогорских манастира у И и ИИ светском рату, дало је у послератном периоду, нове подстицаје за проучавање фрушкогорских манастира. О уметности која је у њима похрањена пишу, примера ради: Павле Васић, Мирјана Лесек, Динко Давидов, Лепосава Шелмић, Слободан Милеуснић, Јанко Радовановић, Миодраг Коларић и Војислав Матић. Посебно спомињемо и појаву великих манастирских биографија: Манастир Крушедол (1991) Стефана Чакића, Манастир Раковац, Бранке Кулић (1994), Манастир Привина глава, Душана Шкорића (2006). Од важности су и значајна проучавања о архитектури фрушкогорских манастира арх. Војислава Матића, сабрана у књизи: Архитектура фрушкогорских манастира (1984). Сва та обимна истраживања фрушкогорских манастира и подручја историјског Срема, сазрела су да се коначно у синтези обухвати Срем кроз векове, (2007) у издању Вукове задужбине и њеног огранка у Беочину где су темељно обрађени и уметност целог Срема, а посебно она која је сачувана у фрушкогорским манстирима. Велики напредак у проучавању важних економских прилика које су на подручју Срема овладале после Велике Сеобе, а које су имале за последицу и угрожавање поседа фрушкогорских манастира од нових западних аристократа који су овде куповали своје поседе од дворске коморе и тако извршили нову рефеудализацију ове територије. Из те проблематике важни су прилози Славка Гавриловића у књизи Студије из привредне и друштвене историје Војводине и Славоније (2006) и Динка Давидова који је објавио драгоцену и чувену Реамбулацију поседа фрушкогорских манастира обављене 1744. године извршене по наређењу царице Марије Терезије. Радом ове комисије, утврђени су коначни манастирски поседи, а постављени камени међаши, тзв. „хумке“ (Давидов, Светила Фрушке горе, 2006). Појава овако великог броја нових и млађих аутора који су се огласили писањем о фрушкогорским манастирима, сигурно је сведочанство у којој је мери њихова проблематика жива и занимљива за настанак духовног портрета ове значајне српске регије на којој су угашени и последњи остаци српске средњовековне државе. Била је моја жеља да са своје стране допринесем њеној раскошној културној слици, уверен да ће проблематика Фрушке горе и њених манастира још дуго подстицати будуће научне кадрове који ће праведно судити о нашим делима. На крају, сматрам својом обавезом да захвалим свим мојим претходницима чија су вредна дела за мене била од трајне вредности. Топло захваљујем мом драгоценом издавачу господину Зорану Колунџији, власнику издавачке куће „Прометеј“ у Новом Саду који је и овога пута потврдио своје велико занимање за питања културе српског народа. Његова безрезервна подршка коју сам имао за цело време настанка ове књиге, пружила ми је битан подстицај да је довршим и предам за штампу. Мени остаје нада да ће њеним објављивањем она, колико год је то могуће, храбро започети свој самостални живот. Дугујем посебну хвалу мојим рецензентима: академику Славку Гавриловићу, данас водећем научнику који се бави српском историјом 18. века и академику Динку Давидову који је и сам аутор драгоцених дела из проблематике српске уметности овога раздобља, На крају, захвалан сам на помоћи коју сам добио од многих културних установа: Матице српске, Библиотеке САНУ, Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије, Музеја Српске православне цркве, а посебно Архиву САНУ у Сремским Карловцима и њеном управнику г. др Жарку Димићу, који се много трудио око илустративних прилога у овој књизи. Не могу да прећутим моју захвалност која припада члановима моје породице која ми је омогућила потребан мир и услове за настајање ове књиге. Београд, 18. март 2007. Писац Богато илустрована, са 500-600 фотографија и са квалитетним репродукцијама графика, слика и фресака, које на прави начин дочаравају сву лепоту српског Атоса, ова репрезентативна монографија Дејана Медаковића објашњава зашто се у српској историји Фрушка Гора кроз континуитет показује једанко света као Света Гора. Огромно знање о фрушкогорским манастирима, њиховој историји, приче о рушењима и обнављањима с једне стране и њихова лепота, виђена оком историчара уметности с друге стране, чине ову књигу јединственом и незаобилазном у очувању духовних, етичких и етничких вредности. “Један од знаменитих српских научника, необично организоване ерудиције, историчар уметности који је атрибуирао српски барок, песник, приповедач и вероватно најгласовитији наш мемориста (“Ефемерис”, “Дани сећања”), Дејан Медаковић, у читавом једном свом научном сазвежђу суптилно и радознало истражује фрушкогорске теме. Српски Атос, тако, управо у његовом рукопису, доживљава своју модерну интерпретацију. Његове расправе и чланци, обухваћени овом књигом, резултат су вишедеценијског истраживања. Шишатовац и Раваница, Теодор Крачун и Димитрије Бачевић само су неке од битних, утицајних натукница ових племенитих беседа о јединственом нашем Осамнаестом веку. Нико као Дејан Медаковић није утврдио знамења и тајанствене тачке српског севера. Ова књига је такође један од његових одговора на питање које је најпре поставио Милан Ћурчин, а потом га афирмисао Милош Црњански: где су границе српског национа? У свом богатом опусу, Медаковић је монографски обрадио низ српских условно речено, престоница духа (Хиландар, Трст, Беч, Згреб, Сент Андреја, Будим, Темишвар), да би, у логици спирале, и скоро савршеног облика шкољке, стигао до Карловаца, и до фрушкогорског сазвежђа Српског Атоса, и Новог Сада уосталом. Импресионира и овде велика, неомеђена, скроз и скроз европска мисао Дејана Медаковића који је и на фрушкогорском рту копна успевао да препозна истине и заблуде, симболе и сумње читавих наших нараштаја предака.” др Драшко Ређеп Наслов: Света гора фрушкогорска Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 415 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 30 cm Година издања: 2007 ИСБН: 9788651501640