Raška baština 1 grupa autora Izdavac: Zavod za zaštitu spomenika kulture, Kraljevo 1975, ćirilica, ilustrovano, veliki format (29 cm),strana 336. Sadržaj: KNJIGA I Predgovor ČLANCI I RASPRAVE Đurđe Bošković: Osvrt na neke karakteristike regionalnog prostornog planiranja spomenika na teritoriji srednjovekovne Raške Vojislav J. Đurić: Mileševa i drinski tip crkve Svetozar Radojčić: Odjek Pesme nad pesmama u srpskoj umetnosti XIII veka Vojislav Korać: Mesto Pridvorice u raškoj arhitekturi Gordana Babić: Ciklus Hristovog detinjstva u predelu s humkama na fresci u Gracu Vladislav Ristić: O živopisu crkve sv. Stefana u Kruševcu Milorad Mihailović: Zidna dekoracija novopavličke crkve Milka Čanak-Medić: Manastir Trojica pod Ovčarom Radomir Stanić: Zidno slikarstvo crkve manastira Crne Reke Zdravko Kajmaković: Georgije Mitrofanović i kir Georgije Slobodan Đorđević: Hamam u Novom Pazaru Obrenija Vukadin: Arheološka istraživanja u Staroj Pavlici Jovan Nešković: Đurđevi Stupovi u Rasu Antica Pavlović: Javni spomenici posvećeni narodnooslobodilačkoj borbi PRILOZI, GRABA I IZVEŠTAJI Radoslav Prokić: Rimske terme u Čačku Mihailo Zotović: Antički spomenici i predmeti sa lokaliteta Kolovrata kod Prijepolja Dušica Minić, Obrenija Vukadin i Slobodan Đorđević: Srednjovekovni grad Stalać Dobroslav Pavlović: Prilog proučavanju slikanih dekoracija fasada srpskih srednjovekovnih crkava sa područja Zapadne Morave Branka Pavić-Basta: Crkva sv. Nikole u Paležu Slobodan Nenadović: Seoska arhitektura koja nestaje. Zabeleške iz sela Graca Mirjana Šakota: Hadži Ruvim u Studenici Dobrila Gaj-Popović: Ostava novca u Kumanici Miodrag Jovanović: Crteži srpskih romantičara Nadežda Pešić-Maksimović: Pojedinci, pokretači stvaranja središta u selima Užičke Crne Gore Branko Vujović: Carske dveri Vojvode Molera Mirko Kovačević: Konzervatorsko-restauratorski radovi na crkvi manastira Lepenca u Rasini Marija Domazet: Čardak kneza Miloša u Gornjoj Dobrinji Radmila Pavićević-Popović: Natpisi na seoskim kućama u okolini Čačka i Gornjeg Milanovca Branislav Živković: Konzervatorski radovi na živopisu manastira Žiče Vladimir Brguljan: Prvi opšti pravni akti iz oblasti zaštite spomenika kulture u socijalističkoj Jugoslaviji Ivan Zdravković: Prvi pokušaji stvaranja konzervatorske službe u Srbiji Radomir Stanić: Delatnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu od 1965. do 1975. godine Stanje Vrlo dobro, potpis na predlistu.

JUGOSLAV VLAHOVIĆ RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA JUGOSLAVA VLAHOVIĆA - knjige otisaka - katalog izložbe Predgovor - Slobodan Jovanović Izdavač - Muzej primenjene umetnosti, Beograd Godina - 2014 255 strana 26 cm ISBN - 978-86-7415-172-3 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja   SADRŽAJ: SLOBODAN JOVANOVIĆ - Homo universalisMILOŠ VASIĆ - Jugoslav Vlahović: ćutljivi crtačPECA POPOVIĆ - Životu kao karikaturi dati svoju likovnostRADOMIR VUKOVIĆ - Višeglasno sazvučje jednog autora AUTORSKE KNJIGEVeni, vidi, vicRasvetljen slučajJugoslavDenzkettel i KonsekvenceArt geleriVelika mala knjigaČekajući godoveMondiseja 2001-2009Crna i Katze BlackieInventar u foto-šopu Knjige, kalendari, plakatiČasopisi, novineOmoti diskografskih izdanjaEkipa A3, Svetksa kravaKatalogOdabrana bibliografijaBiografija "Na retrospektivnoj izložbi „ Knjige otisaka” predstavljeno je skoro pola veka stvaralaštva ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića (rođen 1949. godine), profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izložba je koncipirana kao pregled njegovih najznačajnijih radova, predstavljenih u dvanaest autorskih knjiga koje je grafički oblikovao i objavio (osim poslednjeg projekta), sam ili u saradnji sa nekim izdavačem, počev od diplomskog rada VENI, VIDI, VIC na Fakultetu primenjenih umetnosti iz 1974. godine, do poslednjeg – neobjavljenog projekta Inventar u foto-šopu. Pored radova koji su predstavljeni u autorskim knjigama, Vlahović je objavio nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćim časopisima, koje su na izložbi zasebno predstavljene. Ilustrovao je i grafički opremio knjige drugih autora, omote ploča pop i rok-bendova, kalendare, plakate za razne umetničke događaje, poštanske marke i razni grafički materijal, takođe predstavljen na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti. "   Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Broj strana: 317 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2023 Izdavač: Geopoetika Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. „Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“ Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“ Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“ Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“ Vladislava Ribnikar, Književna istorija

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Муњић, Стана, 1953- = Munjić, Stana, 1953- Наслов Приче из Рабаџијског шора / Стана Муњић Врста грађе књига Језик српски Година 2016 Издање 1. изд. Издавање и производња Шабац : Међуопштински историјски архив "Шабац", 2016 (Шабац : Чивија принт) slavko bogojević Физички опис 224 стр. : илустр., факс. ; 24 cm Садржај Рабаџијски шор кроз архивску грађу / [приредио] Славко Богојевић. ISBN 978-86-80568-00-3 (брош.) Напомене Тираж 500 Белешка о писцу: стр. 177 Библиографија: стр. 172-176 Предметне одреднице Знамените личности -- Шабац УДК 929(497.11) 930.25(497.11) PRIČE IZ RABADŽIJSKOG ŠORA , Stana Munjić / Slavko Bogojević , Šabac 2016 , Priče o znamenitim ljudima i događajima iz današnje ulice Vlade Jovanovića, nekada rabadžiluk, u Šapcu. (Šabac) - Vladimir I. Jovanović, književnik, publicista i prevodilac, rođen u Šapcu 1833. god. - Slobodan V. Jovanović, pravnik, istoričar, književnik i političar, profesor... predsdnik vlade Kraljevine Jugoslavije u egzilu (Londonu) (1869-1958) - Stanislav Vinaver, erudita, književnik i prevodilac, rođen 1891. god. u Šapcu Detaljna o priča o avionu koji se srušio u Šapcu 1928. god. Fotografije onih koji su živeli u toj ulici, stare kuće, razne svetkovine... NOVO , mek povez, format 16,5 x 23,5 cm , ilustrovano, ćiirlica, 224 strane

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Petrović, Mihailo S. Наслов Лондонска емиграција и борба наших народа / Мих. С. Петровић Врста грађе књига i borba naših naroda Језик српски Година [1945] Издавање и производња Београд : Политика, [1945] ([б. м. : б. и.]) Физички опис 39 стр. : илустр. ; 20 cm. Предметне одреднице Политичке емиграције, југословенске -- Енглеска Југославија -- Емигрантска влада УДК 325.254.4(410=861) СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ КОД ВРАЧАРЕ КРИЗА ЕМИГРАНТСКЕ ВЛАДЕ ПРОРОК МИЛАН ГАВРИЛОВИЋ НАОПАКА ПОЛИТИКА ЕМИГРАНТСКЕ YU ВЛАДЕ ЈУГОСЛОВЕНИ У ИНОСТРАНСТВУ И НОП ПЕТАР ЖИВКОВИЋ - ВОЈСКОВОЂА БЕЗ НАРОДА ЛОНДОНСКА ОПОЗИЦИЈА ВЛАДИ БОШКО ЈЕВТИЋ - ЧУВАЈТЕ МИ ЈУГОСЛАВИЈУ (измишљенњ речи краља Александра!) ЛОНДОНСКА ВЛАДА РАДИ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАСКРИНКАВАЊЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА ДОЛАЗАК ПАРТИЗАНА У ЛОНДОН ПРВИ ПАРТИЗАНСКИ ЗБОР У ЛОНДОНУ ИСТИНА ПРОДИРЕ У СВЕТСКУ ЈАВНОСТ ПОПУЛАРНОСТ МАРШАЛА ТИТА 342.395.3(410=861) COBISS.SR-ID 44186375

ISBN: 978-86-521-2274-5 Broj strana: 232 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 14. oktobar 2016. Izdavač: Laguna Svi, dakle, apeluju na moć: kako je moć u sistemu a ne u pojedincu, naša epoha ne voli pojedince, jer ne voli samoću a voli moć. Biti sam – usamljen u misli i osećanju, izložen beskrajnim priviđanjima odgovora koji se ne pojavljuju – ima značenja smrti: krijemo se na ulicama, zagledamo kroz izlog kafea, ponavljamo iste reči u neprestanim telefonskim razgovorima, gubimo se u lažima, pesak mili kroz naše prste u preljubama, jer neprekidno uzmičemo od prvotne i uvek prethodeće samoće koja nam je obetovana: padom u vreme i dolaskom u svet. Šta je posebno u ovom eseju, koji je raspričan na neobičan način? Okolnost da je posvećen otkrivanju tajnog lica savremenosti. U njoj – ako se čovek samo zamisli i zastane na mah, ako prestane da odgovara na pozive koji odjekuju sa svih strana – ima ogromne dubine vremena koja opominje savremenog čoveka. Nevidljivo i tiho opominje, poput junaka ove esejističke raspričanosti. Ko su oni? Dositej, Slobodan Jovanović, Crnjanski, Orvel, Gavrilo Princip, Spaski, Fišer, De Kiriko, Magrit, Karavađo, Leni Rifenštal, Neverni Toma, Hristos. Gde ih srećemo? U Londonu, Berlinu, Pragu, Bostonu, Terezinu, Potsdamu. O čemu oni svedoče? O šapatu nesavremenosti u nama, o veličini koja prebiva u autsajderu, o odgovoru na pitanje: ko je subverzivan, o razigranosti zlih klovnova u našim sudbinama, o neprekinutom postojanju egzistencijalne levice u našim mislima, o drami sumnje i vere u modernoj sudbini.

Detalji predmeta Stanje Polovno Zoran Pešić Sigma, glavni urednik Sadržaj Reč urednika: Zoran Pešić Sigma Leteći ćilim Na pirotskom ćilimu: Kaja Pančić Duhovne šare Ćilimgrada, Milica Petković Pirotski ćilim, Milica Petković Piroćanci na polzu svome zavičaju,Slavica Garonja Radovanac Skica za portret,Dejan Ćirić Počeci muzejske delatnosti u Pirotu,Radmila Vlatković Umetnička zbirka "Prvog maja",Radmila Vlatković Miroslav Živković - Slikar naive,Snežana Golubović Slikarstvo Petra Đorđevića,Dragoljub Zlatković Anegdotska i njima srodna kazivanja iz pirotskog kraja,Kaja Pančić Milenković Piroćanac više veruje vrapcu...(razgovor sa Dragoljubom Zlatkovićem),Tomislav G. Panajotović Pokuda škrtosti,Ivica Nikolić /Dis/kontinuitet grada (o arhitekturi Pirota), Slobodan Krstić Pozorišni život u Pirotu, Dragoslav Manić Forski Lužničke tragične priče, Momčilo Antić Zavetrina, Mirjana Jonić Igić Dojde derbi, Nataša Panić Priče, Andreja Mančić Fabrika, Miodrag L. Pejić Građanin, Bojan Timić To tako biva (radio drama), Kaja Pančić Milenković Prozor, Miloš Sokolović Pesma, Vesna Sokolović Oda Suncu, Marija Džunić-Drinjaković Iz najdubljih slojeva kulture i jezika, Verica Novakov Kodema - ključ za bravu koja otvara prostore iza vasione..., Ivko Jovanović Od rodoljubive do ljubavne poezije Vukašina Kostića, Nedeljko Bogdanović Narodna erotika Bore Jovanovića, Saša Ćirić Fama ili zavera, Milutin na k(o)rovu sveta, Saša Ćirić Kontra, Igor Đorđević Demistifikator, Milan Manić Eksperiment, Miodrag Denčić Kub Preterizam Književni portret: Slobodan Tišma Slobodan Vladušić Ispod etikete, Snežana Božić Gospodski pogled na stvari, Marijana Milošević Vrtlozi, muzika, pripovedanje, Branislava Vasić Rakočević Nestali grad, Slobodan Tišma Stevan Sremac, reč na dodeli nagrade, Slobodan Tišma Proleće (odlomak iz rukopisa), Nikola Urošević Pisanje je traganje za muzikom (Razgovor sa Slobodanom Tišmom) Ćilim poezije: Bodil Beg Mi što posedujemo noć, Edit Sedergran Pesme, Dimitrije Milenković Svetlosna krila, Mila Đorđević Tri Branka, Staniša Nešić The sound and the fury, Miroslav Todorović Sozopolski motivi, Saša Nišavić Krilca straha, Boris Lazić Pesme lutanja i sete, Vladimir Stanimirović Pesma inspirisana predstavom, Dragan Ognjanović Iz godova Ćilim kritike: Nedeljko Bogdanović Prva knjiga o dijalekatskim rečnicima, Bojana Stojanović Pantović Elegija duše i tela, Aleksandar B Laković Nadovezivanje daha, Aleksandar B Laković Fragmenti o verovanju, Srba Ignjatović Dvostruki majstor, Srba Ignjatović Sklad duše i prirode, Nenad Župac Pepeo i prah devedesetih, Radomir Mićunović Prodavnica tajni pred zatvaranjem, Ilija Bakić Iz društvenog i jezičkog podzemlja, Žarko Dimić Groteske i neobične mrtve prirode, Aleksandra Đuričić Čikago, hit beogradske pozorišne sezone Beleške o autorima Gradina: časopis za književnost, umetnost i kulturu, br.17/2007 (XLIII) Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Koliko čvorova moramo da razvežemo u životu, koliko problema moramo da rešimo na brzinu, a koliko rešavamo čitavog života. Jednom se nekom Aleksandru ukaže prilika da preseče Gordijev čvor. Ostali gule prste o tvrdi i debeli konopac koji se uvio oko samog sebe. I lome nokte. I sanjaju dva glatka kraja koja se okreću, a neko dete ispod tog razvezanog konopca skakuće. Može i ceo život da prođe u tom snu. Tako počinje umetnost: uplitanjem sna u naše napore da rešimo životne probleme. Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama. Nešto od te lepote zaustavljeno je na fotografijama Raše Milojevića kojima smo ilustrovali korice i neka poglavlja ove Gradine. Najveću zahvalnost što se ova duhovna šara Ćilimgrada pojavila u našem časopisu dugujemo Kaji Pančić Milenković, Momčilu Antiću i pirotskoj biblioteci, a za predstavljanje alternativne književne scene oličene u Kontri dugujemo Saši Ćiriću. Temat Na pirotskom ćilimu sadrži nekoliko grupa tekstova koji daju širu kulturološku sliku ovog kraja, predstavljaju autore u raznim umetnostima. Prve asocijacije na pirotski kraj obrađene su u tekstovima o pirotskom ćilimu, anegdotama na specifičnom pirotskom govoru koji spada u jedan od najarhaičnijih govora štokavskog dijalekta srpskog područja, tu je i tekst o slavnoj pirotskoj škrtosti... Iz tekstova o znamenitim Piroćancima, muzeju, slikarima, pozorišnom životu, arhitekturi, iz priča i pesama iz rukopisa, tekstova kritike i tekstova alternativne kulturne scene ne može se u potpunosti sagledati kultura jednog grada, jednog zavičaja. Uredništvo Gradine je svesno da je nemoguće dati potpunu sliku na ovoliko malo prostora, da mnogi umetnici i pojave neće biti sagledani, ali se nadamo da će ovaj blok tekstova o pirotskom kraju, autentičnom srpskom prostoru koji je gotovo mitski skrajnut i samozaboravljen, uspeti da pokrene mnoge radoznale duhove. Drugi deo ovog broja Gradine sem redovnih rubrika poezije i kritike donosi i književni portret Slobodana Tišme koji je prošle godine u Nišu dobio prestižnu nagradu Stevan Sremac. Tišminu reč sa dodele Nagrade, odlomak iz novog rukopisa, razgovor koji je vodio Nikola Urošević, dopunjuju kritike nagrađene knjige Urvidek koje su napisali Slobodan Vladušić, Snežana Božić, Marijana Milošević i Branislava Vasić Rakočević. Ako želimo da letimo moramo da znamo kako da vežemo desetinu hiljada čvorova i ispletemo leteći ćilim, moramo da se popnemo na ćilim i izgovorimo čarobne reči.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

Catena Mundi Beograd , 2017. 29 cm, 734 str. tvrdi povez, ćirilica ISBN: 9788663430778 Knjiga o Draži je najvažnija knjiga o generalu Mihailoviću! U njoj su sabrane uspomene i svedočenja najbližih saradnika, saboraca, legitimnih predstavnika naroda, savezničkih oficira i drugih neposrednih učesnika zbivanja koja su odredila sudbinu Kraljevine Jugoslavije, generala Mihailovića i srpskog naroda u celini. Među autorima čiji su tekstovi objavljeni u knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Takođe, knjigu su svojim sećanjima obogatili i najpoznatiji članovi savezničkih misija pri štabu generala Mihailovića i JVuO: Albert B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild i Robert H. Magdauel.

ISBN: 978-86-521-1859-5 Broj strana: 340 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 16,5 x 23 cm Godina izdanja: 13. novembar 2015. Izdavač: Laguna Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

Broj strana: 272 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 17x24 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Službeni glasnik Novak Bjelić, naš savremenik, kosovski Srbin i junak, dugogodišnji rukovodilac Trepče, dao je sebi truda da ispiše iscrpnu, dragocenu istoriju ovog slavnog rudnika od 1303. do 2018. godine. Tu istoriju je naslovio Kazivanja o Trepči, dajući primer drugima da istinitim svedočenjima stanu u odbranu svoje očevine i dedovine, koju nikakva okupaciona sila ni oružana pljačka ne mogu oteti i proglasiti svojom. Matija Bećković U Kazivanjima o Trepči na razmeđi dva milenijuma, Bjelić na speci-fičan, slikovit i ubedljiv način svedoči o periodu urušavanja i očajničkih napora da se sačuva najvredniji neobnovljiv kapital koji Srbija poseduje: mineralno-sirovinski kompleks. Prof. dr Slobodan Vujić Kada je Novak Bjelić preuzeo dužnost generalnog direktora Trepče 1995, pokazao je da ljudska volja i znanje mogu da preusmere istorijska kretanja. Uveliko propali, opljačkani i razoreni srpski privredni gigant vraćen je na noge. Sprečena je rasprodaja nacionalnog, rudnog bogatstva strancima. Ono što se nije uspelo propagandom i „stranim ulaganjima“ ostvareno je, međutim, vojnom agresijom: SR Jugoslavija je napadnuta 1999, Kosovo je okupirano, a Trepča osvojena prepadom američkih i francuskih trupa. Kazivanja o Trepči biće dragocen izvor za sva buduća proučavanja krupnih istorijskih događaja iz doba 1995–2001 godine. Dr Miloš Ković Bez vere u uspeh nema uspeha! – poručuje svima Novak Bjelić svojom knjigom. Čak i da nije ove jednostavne i univerzalne poruke, knjigu bi trebalo pročitati jer svedoči o vremenu teške borbe i izdržljivom borcu koji ne odustaje. Živadin Jovanović

ISBN: 9788651924890 Broj strana: 120 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Godina izdanja: 2019. Izdavač: Službeni glasnik Milan Piroćanac je bio legalista, vrlo obrazovan, sa nagonom da gradi i kultiviše, a ne da ruši. Bio je za reforme koje bi osposobile državu da civilizuje društvo i da unapređena Srbija nađe svoje mesto u svetskom poretku. Činovnike treba učiniti delotvornim, problem birokratizma se ne rešava njihovim proterivanjem i uništavanjem. On je bio za jednu racionalnu birokratiju, kakvu je nešto kasnije u svojim delima opisivao Maks Veber. Za Srbiju, najruralniju državu Evrope, bez naučnika, laboratorija, univerziteta i komunikacija, jedini spas je bila „pametna“ država. Milan Piroćanac je bezuspešno pokušavao da svoj život posveti njenom stvaranju. Piroćanac je bio protivnik partokratije i uviđao je kuda vodi vlast jedne stranke ili koalicije sklopljene da bi se terorisalo društvo i svi oni koji ne pripadaju tim partijama ili drugačije misle. Markovićevci i pašićevci su, više puta on napominje, agitatori, a ne odgovorni političari i državnici, opšti interesi njih ne interesuju. Pašić je u jurišu socijalista-radikala na vlast uzvikivao „što gore – to bolje“. Piroćanac je 1887. pisao kralju Milanu u pokušaju da zaustavi nasilje radikalsko-liberalne koalicije, opominjući ga da „seče po unutrašnjosti predstavljaju naš narod kao najdivljačniji narod u Evropi. Gde se je dosad videlo da komšije jedan drugog nabijaju na kolje“. Studija Milana Piroćanca Međunarodni položaj Srbije objavljena je 1892. i nikada se više ništa nije čulo o njoj. Nije imala više izdanja, iako je on u njoj uspeo da jasno sažme sve izazove pred kojima se novoosnovana država nalazila i koji će je pratiti do danas. Jedino se na njegove teze kritički osvrnuo Slobodan Jovanović, i to posle 18 godina od njenog štampanja i iz političke konstelacije u kojoj je već uveliko zveckalo oružje, pa se na pacifistička uverenja Piroćanca gledalo oholo.

Povodom 71 godina od upokojenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića, u spomen na njega i njegovo stradanje koje je na simboličan način predstavljalo stradanje čitavog srpskog naroda, svesni žrtve koju je Mihailović prineo na oltar Otadžbine, objavili smo obnovljeno i dopunjeno izdanje do sada najbolje knjige generalu Draži Mihailoviću – Knjige o Draži. Knjiga o Draži prvi put je objavljena 1956. godine u Vindzoru, u Kanadi. Knjiga o Draži je najznačajniji izdavački projekat srpske emigracije u poslednjih 100 godina. Među autorima su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović Svedočenja stranaca o Draži: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, V. R. Mansfild i R. H. Magdauel.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Симовић, Љубомир Павловић, Миодраг Раичковић, Стеван Бећковић, Матија Ракитић, Слободан Лалић, Иван В. Петров Ного, Рајко Колунџија, Драган Вукадиновић, Алек Ерић, Добрица Милић, Зоран Ђого, Гојко Брајковић, Драгомир Јеврић, Даринка Ђидић, Љубиша Комненић, Милан Чоловић, Душан Бојић, Бранислав Пуслојић, Адам Секулић, Дара, 1931- = Sekulić, Dara, 1931- Гавриловић, Манојле Костић, Зоран Богдановић, Предраг Ци Димић, Мома Радишић, Ђорђе Росић, Тиодор Вучинић, Даринка Жигић, Драган Церовић Џамоња, Ирена Милановић, Бранислав Кнежевић, Милосав Павловић, Надежда Цветковић Витић, Бранислава Косовић, Милан Поповић, Дарко Лалић, Живорад Крстановић, Здравко Лазић, Живорад Мирковић, Чедомир Јанић, Ђорђе Јовановић, Александар Наслов У храму усталаца : [избор родољубиве поезије] / приредио Душан Чоловић Врста грађе поезија Језик српски Година 1995 Издање [1. изд.] Издавање и производња Београд : Зипус, 1995 (Београд : Stillart) Физички опис 296 стр. ; 24 цм Други аутори - особа Чоловић, Душан Збирка Едиција Орашац у прошлости и данас Напомене Тираж 1000. УДК 821.163.41 821.163.41 COBISS.SR-ID 34623500

Književni vodič kroz Beograd je reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Pisci čije ćete sudbine pronaći u knjizi: Dositej Obradović, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Branislav Nušić, Borisav Stanković, Isidora Sekulić, Milica Jakovljević Mirjam, Stanislav Vinaver, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Slobodan Marković, Milorad Pavić, Aleksandar Popović, Borislav Pekić, Svetlana Velmar-Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš i Momo Kapor.

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. Zoran Milutinović je profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL), član je evropske akademije nauka Academia Europaea u Londonu, i kourednik serije knjiga Balkan Studies Library koju izdaje Brill. Autor je pet knjiga od kojih je najnovija Bitka za Prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam (Geopoetika, 2018), urednik je u The Rebirth of Area Studies (2020) i kourednik Translating the Literatures of Small European Nations (2020).

На други Гласников Конкурс за најбољу кратку причу за студенте, с темом Време, стигло је три стотине четрдесет и осам прича. У њима је могуће лоцирати најдивергентнија, понекад чак и опречна поетичка стремљења, која говоре у прилог одлуци Службеног гласника да још једном пружи прилику младим ауторима – оној трагично запостављеној генерацији стваралаца, али и запостављеном жанру чији су потенцијали непресушни. Међу награђенима нема самосврховитости нити самозаљубљености. Очевидни су темељан рад и напор да се не остане пред вратима велике и етаблиране савремене српске литературе. Трудећи се да изаберемо најбоље, желели смо да таквој литератури макар и симболично допринесемо. Награђени аутори: Ксенија Миловановић, Бојан Билен, Слободан Калиновић, Филип Ивковић, Весна Јовановић, Бојана Драганић, Урош Урошевић, Владимир Петровић, Мирјана Стојин, Ива Павловић, Стефан Ђаковић, Сања Аћимов, Милица Поповић, Милица Медић и Срђан Аћимов. Наслов: Време: избор најбољих студентских прича с конкурса ЈП Службени гласник, 2013 Издавач: Službeni glasnik Страна: 80 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 12 x 19,5 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-86-519-1763-2

Opis: Kvadrati trouglovi, Slobodan Tišma Ova knjiga sastavljena je od tri prozna dela poznatog novosadskog pisca Slobodana Tišme, dobitnika Ninove nagrade. Urvidek, Quattro stagioni i Bernardijeva soba predstavljaju trilogiju o Novom Sadu, njegovim stanovnicima i fantazmagorijama, snovima koje autor budan doživljava. Već od svoje prve knjige, autor nas uvodi u poetiku koja prožima sva njegova prozna dela. Urvidek je knjiga priča koje se čitaju kao roman. To su epizode iz života glavnog junaka. Ono što prvo pada u oči jeste to da pisca zanimaju samo ljudi sa margine, nevidljivi. Takođe, dominira fascinacija Gradom, koji predstavlja kulisu i glavnog junaka. Rastapanje tkiva priče, da bi je od delića ponovo sastavio, treća je opsesija Slobodana Tišme, pisca-pankera. U romanu Quattro stagioni Tišma počinje da razvija ideju samonametnute izolacije kao polazne stanice za posetu drugim prostorima. Njegov junak, beskrajna kukavica i stalni tragalac za novim svetovima unutar postojećih, ulazi u podrum svoje kuće bežeći od policije. Tamo se susreće sa univerzumom podzemnih tajni svoje porodice i svog grada. Roman Bernardijeva soba predstavlja krunu dosadašnjeg spisateljskog dostignuća Slobodana Tišme, ne samo zato što je ovenčan Ninovom nagradom već i stoga što je to njegovo najzrelije delo. Bolno i dirljivo, on dotiče najdublje slojeve izgnanstva i samoće. Glavni junak, suočen sa besciljem života, razdeljuje pokućstvo i seli se u napušteni mercedes ispred svoje zgrade, progonjen jednim davnim događajem i komedijantom Slučajem. Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012.

Prvi deo trilogije: Astal tiš, riba friš. Život pesnika ima podnaslov: Political nigredo. Knjiga je napisana u formi ja-naracije. Kao u nekoj vrsti ispovesti, Slobodan Tišma piše portret umetnika u mladosti, garniran razmišljanjima o svetu, umetnosti i životu u obliku kratkih eseja. Autor još pojačava već prepoznatljivu poziciju ja-naratora kao “slabog subjekta” karakterišući ga kao političkog nigreda, dakle člana političke zajednice na najnižem stupnju društvene relevancije. Tehnički gledano, ta pozicija mu je međutim potrebna za uspostavljanje ravnoteže u tekstu, tako da povremeno može da bude nemilosrdan i prema drugim protagonistima knjige. Slobodan Tišma, pisac i muzičar, rođen je 14. maja 1946. godine u Staroj Pazovi. Osnivač je kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Posle raspada Lune, Tišma je s Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995), Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997) i Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu Stevan Sremac. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Bluz dajari (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu Biljana Jovanović. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija Ninovu nagradu 2012. godine. Živi i radi u Novom Sadu.

Autor: Pavle Ugrinov"A zatim sam sprijateljio i sa pravim Beograđanima, Sojom Jovanović, Radetom i Oliverom Marković, Mićom Tomićem, Zoranom Mišićem, Mijom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Acom Pantelićem, i onim starijima koji su mi po svemu bili bliski: Dušanom Matićem, Oskarom Davičom, Tomislavom Tanhoferom, Hugom Klajnom, Mićom Popovićem i Mihizom, i celim društvom oko upravo osnovanog NIN-a, koje sam već odranije poznavao sa Zlatibora (Stevanom Majstorovićem, okom Radenkovićem, Zirom Adamovićem i svim ostalim), a zatim svim tim mladim slikarima i vajarima na Starom sajmištu, Kosančićevom vencu i drugim beogradskim ateljeima, pa glumcima Beogradskog dramskog pozorišta i mladim filmadžijama iz Kino kluba, i mnogim, mnogim drugim – pa sam tako ponovo našao i sebe. Osećam se slobodan među njima, isto onoliko koliko sam se osećao slobodan u mladosti."Nulta egzistencija je dnevnički zapis književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova tokom šezdesetogodišnjeg umetničkog stvaralaštva – od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame – ovo delo je prožeto važnim kulturno-političkim događajima i na svojevrstan način dokumentuje razvoj društva i umetnosti posleratnog doba sve do početka XXI veka, kroz prizmu ovog autentičnog stvaraoca i svedoka našeg podneblja i vremena.Stojan Ćelić, Vasko Popa, Josip Broz Tito, Dragoljub Draža Mihailović, Dobrica Ćosić, Radomir Konstantinović, Dr Hugo Klajn, Oskar Davičo, Ivo Andrić, Borislav Mihajlović Mihiz, Marko Nikezić, Latinka Perović, Mića Popović, Mira Trailović, Ljuba Tadić, Rade Marković, Laza Vozarević, Aleksandar Tišma, Mirko Kovač, Miro Glavurtić, Filip David i Slobodan Stojanović su samo neki od protagonista ovih dnevnika koji sadrže zapise o bitnim ambijentima, kao i gradovima u kojima je Ugrinov boravio: Monte Karlu, Nici, Parizu, Firenci, Sijeni, Dubrovniku, Ulcinju...Prva knjiga dokumentuje period posleratnog razvoja i uspona, do 1972. godine. U nastavku slede još dve knjige dnevnika, u kojima Ugrinov prati godine sloma i raspada Jugoslavije.

ISBN: 9788664030441 Broj strana: 373 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 21 cm Godina izdanja: 2017. Izdavač: Kreativna radionica Balkan AFORIZMI - Jovan Bajc, Aranđelovac, Srbija AFORIZMI - Stevo Bzdilik, Loznica, Srbija AFORIZMI - Zijad Pandur, Živinice, BIH AFORIZMI - Nevena Jančić, Novi Sad, Srbija AFORIZMI - Snežana Marko Musinov, Zemun, Srbija ROKOVI - Snežana Marko Musinov, Zemun, Srbija ZAVEŠTANJE - Snežana Marko Musinov, Zemun, Srbija AFORIZMI - Mario Lovreković, Petrinja, Hrvatska AFORIZMI - Zoran Jovanović, Beograd, Srbija AFORIZMI - Darko Žigrović, Sv. Ivan Zelina, Hrvatska AFORIZMI - Živko Prodanović, Zagreb, Hrvatska AFORIZMI - Danica Medvedev, Zrenjanin, Srbija AFORIZMI - Petar Jovanović, Beograd, Srbija KARIKATURE - Petar Jovanović, Beograd, Srbija AFORIZMI - Goran Pilipović. Banja Luka, RS AFORIZMI - Gordana Kordić, Zagreb, Hrvatska AFORIZMI - Đurđa Vukelić Rožić, Ivanić Grad, Hrvatska AFORIZMI - Dragan Miljković, Surdulica, Srbija AFORIZMI - Đura Šefer Sremac, Ruma, Srbija AFORIZMI - Marina Raičević, Bor, Srbija AFORIZMI - Mladomir Knežević, Požega, Srbija PORUKA – Mladomir Knežević, Požega, Srbija MISLI - Ilinka Marković, Beograd, Srbija AFORIZMI - Abdurahman Halilović – Ahil, Rijeka, Hrvatska KARIKATURE - Nevena Mišković, Beograd, Srbija AFORIZMI - Borislav Gavrić, Bijeljina, RS AFORIZMI - Perica Pešić, Leskovac, Srbija AFORIZMI - Nikola Vušković, Leskovac, Srbija AFORIZMI - Darinka Filipović, Paraćin, Srbija AFORIZMI - Margita Zmijanović, Prag, Češka LOŠ FILM – Margita Zmijanović, Prag, Češka CRTEŽI – Margita Zmijanović, Prag Češka KARIKATURE - Zlatko Kraljić, Velenje, Slovenija AFORIZMI - Zlatko Kraljić, Velenje, Slovenija AFORIZMI - Ljubomir Ilić, Mala Krsna, Srbija AFORIZMI - Svetimir Jovanović – Pop, Beograd, Srbija AFORIZMI - Nada Nadica Cvetković, Beograd, Srbija KARIKATURE - Nikola Dragaš, Pančevo, Srbija AFORIZMI - Miroslav Mišel Boltres, Smederevo, Srbija AFORIZMI - Božidar Pešev, Beograd, Srbija AFORIZMI - Ramona Žugić, Futog, Srbija AFORIZMI - Saša Bošković, Gornji Milanovac, Srbija AFORIZMI - Ivan Cakić, Beograd, Srbija KARIKATURE - Ivan Cakić, Beograd, Srbija AFORIZMI - Siniša Bošković, Gornji Milanovac, Srbija AFORIZMI - Goran Ivanković, Ljig, Srbija AFORIZMI - Miodrag Stošić, Beograd, Srbija AFORIZMI - Željko Žele Jovanović, Kragujevac, Srbija AFORIZMI - Momčilo Momo Koprivica, Bijeljina, RS AFORIZMI - Nenad Mitić, Leskovac, Srbija AFORIZMI - Daniela Škegro, Mostar, BIH AFORIZMI - Dušanka Milatović, Sombor, Srbija AFORIZMI - Vesna Milosavljević, Požarevac, Srbija ORAH - Emir Bajrović, Nakskov, Danska AFORIZMI - Jovan Rukavina, Šabac, Srbija AFORIZMI - Zorica Mladenović Zoja, Beograd, Srbija SLEPA TKALJA TKAJE – Margita Zmijanović, Prag, Češka DEČJI SVET – Snežana Šolkotović, Korbovo, Srbija ZASANjANA TEMA ZA J.V. – Nemanja Novčić, Beograd, Srbija U KLUPI DO MENE – Suada Suljić Sokolović, Melburn, Australija SANJAM DALJINE – Suada Suljić Sokolović, Melburn, Australija SRETANJE – Violeta Penić, Dublje, Srbija SAMA – Mira Rakanović, Pavliš, Srbija HAIKU – Ljubica Stojanović, Zemun, Srbija KAD DOĐU ZIME – Nada Ilić, Obrenovac, Srbija VITEZU GREHA – Nada Ilić, Obrenovac, Srbija DRHTAJ U TAMI – Vesna Đukanović, Kikinda, Srbija ODJECI – slika na svili – Vesna Đukanović, Kikinda, Srbija HAIKU – Narcisa Šehić, Sarajevo, BIH SLIKE – Narcisa Šehić, Sarajevo, BIH KROFNE – Saša Milivojev, Zrenjanin, Srbija SAMO TI – Saša Milivojev, Zrenjanin, Srbija ZOV ZAVIČAJA – Milica Lesjak, Čakovec, Hrvatska RASKLIMANE DUŠE – Milica Lesjak, Čakovec, Hrvatska MURSKI NOKTURNO – Milica Lesjak, Čakovec, Hrvatska NEMA TE – Milica Lesjak, Čakovec, Hrvatska KAZALJKA – Milica Lesjak, Čakovec, Hrvatska DODIR TIŠINE - Atina Mušić, Bosanska Krupa, BIH ZIMSKA PRIČA – Goran Džafić, Jagodina, Srbija PAR – Suzana Đikić, Sarajevo, BIH VETAR – Gordana Vladisavljević, Niš, Srbija JA BIH HTEO – Gordana Vladisavljević, Niš, Srbija BILO JEDNOM JEDNO CARSTVO – Gordana Vladisavljević, Niš, Srbija SRCE U TUĐIM GRUDIMA – Dragica Beka Savić, Bačka Palanka, Srbija HAJDE DA LUDUJEMO – Živorad Žika Miloičić, Jagodina, Srbija ZEMLjO SLAVNIH PREDAKA – Saša Milivojev, Zrenjanin, Srbija NISAM TREBAO – Violeta Aleksić, Deitikon, Švajcarska KAPUT UZALUDA – Violeta Aleksić, Deitikon, Švajcarska RAJSKI PARKING – Jasmina Malešević, Beograd, Srbija GRAFIT NA ZIDU – Sveta Cakić, Paraćin, Srbija MOLIM – Spomenka Denda Hamović, Beograd, Srbija DETE – Ljubica Perović, Beograd, Srbija LUKA – Ljubica Perović, Beograd, Srbija NAŠA IDILA – Slobodan Cvitković, Šid, Srbija PISATI – Natalija Vojinović, Kraljevo, Srbija TRANSFORMACIJA – Zorana Gavrilović, Leskovac, Srbija AFORIZMI – Ivan Vrljić. Mostar, BIH TOPLI KUTAK DUŠE – Tatjana Jakić, Beograd, Srbija AFORIZMI – Denis Giljević, Zagreb, Hrvatska MLADOST – Kosta Kosovac, Beograd, Srbija AKO ME STVARNO NE VOLI – Kosta Kosovac, Beograd, Srbija PREVARA – Milo Radov, Podgorica, Crna Gora AGRESIJA – Milo Radov, Podgorica, Crna Gora OVOVREMENIM, ZA VASKRS – Milo Radov, Podgorica, Crna Gora NOVO VREME – Milo Radov, Podgorica, Crna Gora SUDBINA – Milo Radov, Podgorica, Crna Gora TUĐA AVLIJA – Nataša Bartula, Montreal, Kanada KAKO ZNAŠ DA TE VOLIM – Ana Galić, Banja Luka, BIH – RS RAKA – Nikola Mihailović, Beograd, Srbija ANA I ŠKOLSKA TORBA – Slađana Lazić Poljašević, Doboj, RS ODA BOLU – Slađana Lazić Poljašević, Doboj, RS TI NE VIDIŠ – Slađana Lazić Poljašević, Doboj, RS AFORIZMI – Jakov Šola, Sarajevo, BIH RUBAIJE – Jakov Šola, Sarajevo, BIH LEPTIR BIJELI SLETIO MEĐ' CVIJEĆE – Merima Mustafić, Sarajevo, BIH SMRT FAŠIZMU – Merima Mustafić, Sarajevo, BIH SLOVO O ČOVJEKU – Merima Mustafić, Sarajevo, BIH BLAGO – Merima Mustafić, Sarajevo, BIH MATER I SEKSUALNOST – Veronika Škreblin, Zagreb, Hrvatska BOEM – Veronika Škreblin, Zagreb, Hrvatska POTRAGA ZA SMIJEHOM – Veronika Škreblin, Zagreb, Hrvatska JEDINA MOJA SEKO – Veronika Škreblin, Zagreb, Hrvatska LISTIĆ I POTOČIĆ – Veronika Škreblin, Zagreb, Hrvatska PUTANJA SUNCA (HAIKU) – Veronika Škreblin, Zagreb Hrvatska SMRAD – Taz Kaan, Pančevo, Srbija DEVOJKA – Taz Kaan, Pančevo, Srbija OSTARIŠ – Roksanda Kovačević, Kovin, Srbija DANAS TE NE VOLIM – Roksanda Kovačević, Kovin, Srbija ROSA – Roksanda Kovačević, Kovin, Srbija LJUBITELJICA ŽIVOTA – Milica Jakšić, Bihać, BIH MARLBORO – Milica Jakšić, Bihać BIH CRTEŽ „DEVOJKA“ – Sanja Škorić, Futog, Srbija PESNIK – Sanja Škorić, Futog, Srbija SATIRANJE JEDNE ZEMLJE – Marina Raičević, Bor, Srbija LUDA NOĆ – Ilinka Marković, Beograd, Srbija KARIKATURE – Mr Milenko Mihajlović, Beograd, Srbija OPTUŽBA – Ivana Pavlova, Beograd, Srbija TUGA – Ivana Pavlova, Beograd, Srbija SUZU PIJEM – Jasna Šemiga Pintarić, Šandrovac, Hrvatska KRUG – Kristina Jug, Longford, Irska OGLAS – Jelena Popović, Kraljevo, Srbija TREPERI DUŠA – Milojka Jelovac, Pljevlja, Crna Gora NEDELjA – Miomir M. Lakićević, Jagodina, Srbija ZNA DOMAĆICA ŠTA RADI - Miomir M. Lakićević, Jagodina, Srbija KOCKAR - Ivan Gaćina, Zadar, Hrvatska MOJE DUGE NEMA VIŠE – Blagica Antić, Beograd, Srbija ZAŠTO SE GLEDAMO – Milan Bursać, Beograd, Srbija UPOZORENjE JEDNOM DEDI – Milan Bursać, Beograd, Srbija PČELA – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija OVA NAŠA SRBIJA – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija HAIKU – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija TIŠINA – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija DA NISI OTIŠLA – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija AFORIZMI – Vojislav Trumpić, Jagodina, Srbija ULICA DETINjSTVA – Vojislav Trumpić, Srbija LjUBAV U MUTEJU – Plamenka Đogo Vulić, Beograd, Srbija PAHULjICE - Plamenka Đogo Vulić, Beograd, Srbija POJAVA – Mladomir Knežević, Požega, Srbija AFORIZMI – Mirjana Đapo, Brčko district, BIH NAJBOLNIJA PESMA – Verica Milosavljević, Jagodina, Srbija HAIKU – Emina Vildić, Živinice, BIH NEKO DRUGI – Emina Vildić, Živinice, BIH VIR – Emina Vildić, Živinice, BIH CRNO-BELA LJUBAV – Stefan Sofronijević, Beograd, Srbija SLIKA MILOG LIKA – Jelica Crnogorčević, Beograd, Srbija DEVOJKA SA ŽIBICAMA – Ognjenka Kalajdžić, Växjö, Švedska SUTRA JE PRAZNIK - Ognjenka Kalajdžić, Växjö, Švedska NA RAMENU MI SANJAŠ – Lejla Hamidović, Živinice, BIH PAUK – Lejla Hamidović, Živinice, BIH ČEKAJ ZVEZDU – Snežana Petrović, Cirih, Švajcarska JAZ – Snežana Petrović, Cirih, Švajcarska VINO, ISTINA, POEZIJA – Snežana Petrović, Cirih, Švajcarska NE PRAVI SE ENGLEZ – Čika Peca, Beograd, Srbija SUTON ZANOSA – Kristina Jug, Longford, Irska VUKOVI – Kristina Jug, Longford, Irska BAKA I UNUK – Nada Ranković, Pančevo, Srbija SVE JA TO OSETIM – Nada Ranković, Pančevo, Srbija BANAT I LIKA - Nada Ranković, Pančevo, Srbija JEDINA LJUBAVI MOJA – Jelena Jeka Koćović, Srbija DANI I GODINE – Miroslava Mira Radojević, Thalwil, Švajcarska TRAG – Miroslava Mira Radojević, Thalwil, Švajcarska FOTOGRAFIJE – Tanja Radojević, Thalwil, Švajcarska OČI BOJE BADEMA – Tanja Radojević, Thalwil, Švajcarska SLIKE – Tanja Radojević, Thalwil, Švajcarska NE PRODAJ SE – Tanja Radojević, Thalwil, Švajcarska TI SI ŽENA KOJU VOLIM – Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija GODIŠNJA DOBA – Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija TRAVKA – Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija RODNO MESTO – Avdulah Ramčilović, Linz, Austrija AFORIZMI – Milad Obrenović, Rogatica, RS ZEMLjO SLAVNIH PREDAKA – Milad Obrenović, Rogatica, RS HOĆU – Milad Obrenović, Rogatica, RS MRAK – Milad Obrenović, Rogatica RS LJUBAV – Bojana Bulut, Podgorica, Crna Gora JEDNOSTAVNO LJUBAV – Aleksandar Hržić, Malinska, Hrvatska INSPIRACIJA – Aleksandar Hržić, Malinska, Hrvatska NE BUDI ODSANJANE SNOVE – Antonia Marinčić, Njivice Hrvatska STANICA SNOVA – Antonia Martinčić, Njivice, Hrvatska PUTNICI – Antonia Martinčić, Njivice, Hrvatska SRPANJ – Vera Bosazzi, Rovinj, Hrvatska A SNIJEG I DALJE PADA – Vera Bosazzi, Rovinj, Hrvatska ŠUTI, MOLIM TE ŠUTI – Vera Bosazzi, Rovinj, Hrvatska DJEVOJČICA – Vera Bosazzi, Rovinj, Hrvatska ISKRA VEČNOSTI – Marina Tot, Pančevo, Srbija OPROSTI – Marina Tot, Pančevo, Srbija ISPREPLITANI SNOVI – Marina Tot, Pančevo, Srbija HUMANOST – Sofija Janjušević, Kragujevac, Srbija DAJMO DECI SMEHA – Aleksandar Janjušević, Kragujevac, Srbija POŽAR – Aleksandar Janjušević, Kragujevac, Srbija SMRT – Hamza Elezović, Mostar, BIH REČ ZA PESMU – Ljiljana Popović, Knjaževac, Srbija NAŠA GRANA – Ljiljana Popović, Knjaževac, Srbija VATRA - Ljiljana Popović, Knjaževac, Srbija DALjINA – Ljiljana Popović, Knjaževac, Srbija FRI VIFI – Maja Tomić, Beograd, Srbija POŽUDA – Sanda Ristić – Stojanović, Beograd, Srbija NEMOJ DA ME LjUBIŠ – Aleksandar Stojiljković, Prokuplje, Srbija PONOSIM SE ŠTO SAM SRBIN – Vukašin Jovanović, Doljevac, Srbija SVITAC U OKU – Kosta Kosovac, Beograd, Srbija POD TOPOLOM – Željko Sulaver, Edmonton, Kanada JESEN NA MORAVI – Željko Sulaver, Edmonton, Kanada ŽIVOT – Željko Sulaver, Edmonton, Kanada DEKUPAŽ – Emilia Kostić, Niš, Srbija ZVIJEZDA – Mirsada Bibić Šabotić, Rožaje Crna Gora KRADEM BOJE DUGI – Mirsada Bibić Šabotić, Rožaje, Crna Gora AFORIZMI – Dragica (Bogdana) Pušonjić, Beograd, Srbija MAJSKA IGRA – Hajro Ikić, Novi Pazar, Srbija ŠEVA – Ramiz Nani Šaćirović, Melaje, Srbija ŠARKA ZMIJA I PTIĆI – Ramiz Nani Šaćirović, Melaje, Srbija PLAŠE ME – Luz, Novi Pazar, Srbija SAMOĆA – Luz, Novi Pazar, Srbija OLTAR SRCA TVOGA – Petar Jovanović, Beograd, Srbija KOLATERALNA PESMA – Nikola Šindik, Beograd, Srbija PERON – Saša Stojanov, Vršac, Srbija SELFI – Maja Grčić, Beograd, Srbija HAIKU – Robert Dudnik, Osijek, Hrvatska MISAONI PSEUDO-HAIKU – Robert Dudnik, Osijek, Hrvatska MONOKROMATSKA PRIČICA – PTIČICA – Robert Dudnik, Osijek, Hrvatska PRACTICULATE MATTER - Vojislav Knežević, Pljevlja, Crna Gora NE POMERAJ SE, SATE! – Bojana Milovanović, Beograd AFORIZMI – Bojana Milovanović, Beograd ZA POČETAK – Argent Hellion, BIH SAMO ME LJUBAV VOLJENE GRIJE – Miroslav Borić, Hrvatska SLIKE – Nada Vučičić, Split, Hrvatska UMIJEĆE – Nada Vučičić, Split, Hrvatska NE BRINITE ŠTO ĆE BITI – Dragan Todorović, Tivat, Crna Gora MLADENCIMA – Dragan Todorović, Tivat, Crna Gora PRIČAM SA TALASIMA – Olivera Šestakov, Beograd, Srbija ČITAJ MI SAMO – Olivera Šestakov, Beograd, Srbija MOŽDA – Zoran Tankosić, Apatin Srbija PESMA O ZIMI – ZoranTankosić, Apatin, Srbija ODLAZAK – Danijela Trbojević, Rijeka, Hrvatska ORGANSKA – Dušica Radosavljević, Mladenovac, Srbija KRICI – Dušica Radosavljević, Mladenovac, Srbija HRČAK – Nevenka Bošnjak – Čolić, Beograd, Srbija DA SI KRAJ MENE – Matija R. Drljača, Beograd, Srbija DIZAJN – Gordan Ćosić, Užice, Srbija TI KAO SUDBINA – Slavica D. Damnjanović – Saša – Bačka Topola, Srbija AŽDAJA – Slavica D. Damnjanović – Saša, Bačka Topola, Srbija POČASNI KRUG – Slavica D. Damnjanović – Saša, Bačka Topola, Srbija SJAJ U OČIMA – Blanka Jagić, Krapina, Hrvatska LET IZNAD STEGA – Mirjana Arsenijević Anđelković, Zvečan, Srbija ZIMA – Nada Miščević, Plandište, Srbija KROZ PROZOR SEĆANJA – Zvezdana Milosavljević Pržić, Ćuprija, Srbija CRNA GORO MATI – Branislav Božov Đinđinović, Beograd, Srbija AFORIZMI – Ljiljana Rim Živković, Beograd, Srbija ŽENA NA KAMENU – Ljiljana Rim Živković, Beograd, Srbija TRGNI SE – Slavica Erić Medaković, Verden Nemačka MISLI – Slavica Erić Medaković, Verden, Nemačka SLIKE U OKU – Ružica Golubović, Beograd PROLEĆNA PESMA – Ružica Golubović, Beograd, Srbija DEKUPAŽ - Snežana Samčević Cvetkoski, Beograd, Srbija ČUVAR SVETIH TAJNI – Slavica Klein, Lasse, Austrija SJENA – Neda Dukarić Kostelec, Otočac, Hrvatska MOŽDA PONEKAD – Vesna Mijić, Šabac, Srbija SVETLOST I VODA – Vesna Mijić, Šabac, Srbija FOTOGRAFIJE – Vesna Mijić, Šabac, Srbija HAIKU – Milan. M. Cimbaljević, Berane, Crna Gora NESPRETNjAKOVIĆ – Slobodan Đekić, Vršac, Srbija BEŽI OD MENE – Danijela Belić, Smederevska Palanka, Srbija KLINČ – Mila Marković, Paraćin, Srbija SLIKE – Ratko Nikolić – Rače, Beograd, Srbija NOVI ŽIVOT – Lidija Radisavljević, Beograd, Srbija CLAUSILIA CATHARENSIS- KOTORSKI PUŽ – Dubravka Š. Jovanović, Kotor, Crna Gora IMATI NEŠTO ŠTO NEMAJU DRUGI – Dr sci Milan S. Kosović, Beograd, Srbija

Knjiga o Draži – grupa autora Knjiga o Draži – grupa autora predstavlja novo luksuzno izdanje knjige koja je prvi put izašla 1956. godine u Kanadi, Vindzor. Naša migracija je tu u izdanju Srpske narodne odbrane objavila knjigu povodom desetogodišnjice ubistva generala Dragoljuba Mihailovića. Pored originalnih tekstova iz prvog izdanja knjiga je dopunjena predgovorom Dušana T. Batakovića i sadrži 256 autentičnih fotografija. U knjizi su pohranjene i sačuvane od zaborava sećanja i svedočenja Dražinih bliskih saradnika, saboraca kao i savezničkih oficira. Samo neki od autora tekstova u ovoj knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, vladika Nikolaj Velimirović. Od savezničkih boraca knjigu su obogatili sećanjima i Alber B. Sajc, Džasper Rutem, Valter R. Mansfild, Robert H. Magdauel. Dragoljub Mihailović, Čiča Draža, rođen je u Ivanjici 1893. godine. Učestvovao je u borbama u Prvom svetskom ratu. 1941. kada je započet takozvani Aprilski rat – nemačke, italijanske, bugarske i mađarske snage napadaju Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata. Draža Mihailović odbija da prizna kapitulaciju i zajedno sa svojim odredom nastavlja borbe protiv fašista. Deo oficira i ostalih vojnika vojske Kraljevine Jugoslavije zajedno sa Dražom osniva četničke odrede koji su delali kao organizovani pokret otpora. Posle Drugog svetskog rata, na vlast stupa Komunistička partija koja je Mihailoviću sudila zbog organizovanja i vođenja paravojnih jedinica. Ubijen je 17. jula 1946. godine na nepoznatom mestu. Draža je tek 2015. godine rehabilitovan. Tek tada je zvanično ukazano na loše vođen postupak i ne-fer suđenje – baš zato su ukinute sve optužbe koje su iznete na ovom sudu. Sve knjige iz vojne i istorijske literature pogledajte ovde. Pratite i naše video prezentacije proizvoda na zvaničnom You Tube kanalu!

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, Reči pod lupom, zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Raj-ne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković. Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabele-žene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika.

Čitaoci ove neobične i veoma podsticajne knjige, "Reči pod lupom", zbornika radova o leksici srpskog jezika, imaće priliku da pročitaju seriju od trideset šest tekstova saradnika Instituta za srpski jezik SANU (kao i njihovog mentora, dr Rajne Dragićević, profesora Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, istovremeno i urednika ove knjige), koji su prilagođeni širokoj publici. Većina ovih tekstova objavljena je u „Politici”, 2015. i 2016. godine, u okviru akcije „Sačuvajmo srpski jezik”, koju je pokrenuo „Politikin” lektor i novinar Gradimir Aničić, a neki se prvi put objavljuju. Autori tekstova su: Neđo Jošić, Marija Đinđić, Marijana Bogdanović, Danijela Radonjić, Nataša Milanov, Slobodan Novokmet, Jovana Jovanović, Dragana Cvijović, Milica Stojanović, Vesna Nikolić, Ana Milenković, Milena Jakić i Vanja Miljković.Osnovna poruka ove dragocene knjige jeste da reči koje svakodnevno koristimo i koje su zabeležene u Rečniku SANU, rečnicima Matice srpske i drugim rečnicima otkrivaju sliku sveta i sistem vrednosti govornika srpskog jezika. Čitaj dalje