Priče o piscima i gradu koji su voleli. "Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti..." - Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor Naslov: Književni vodič kroz Beograd Izdavač: Laguna Strana: 340 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 16.5x23 cm Godina izdanja: 2015 ISBN: 978-86-521-1859-5

Priče o piscima i gradu koji su voleli. "Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti..." - Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor Čitaj dalje

Autor: Zdravko Šotra„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…U knjizi „Mojih 500 glumaca” naveo je, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio. Tu su imena najvećeg broja glumaca, sa kojima je radio: Velimir Subotić, Maša Perenčević, Dušanka Rajčić, Neda Brgić, Jelena Trajković, Marko Tasić, Zorica Stefanović, Gordana Đorđević, Danica Stojković, Milojko Topalović, Bogdanka Savić, Vladimir Amidžić, Bora Stojanović, David Tasić Daf, Smilja Matić, Ankica Stanojević, Jovanka Aleksić, Mirjana Čerškov, Žiža Mažar, Franjo Majetić, Ema Majetić, Smiljka Bencet, Mirko Švec, Ljubica Golubović, Dejan Dubajić, Nikola Milić, Stanko Buhanac, Radmilo Ćurčić, Joviša Vojinović, Saša Gruden, Gojko Šantić, Bata Stojković, Paja Bogatinčević Karlo Bulić, Radmila Andrić, Mija Aleksić, Viktor Starčić, Tomo Kuruzović, Branka Mitić, Vlasta Velisavljević, Tanja Beljakova, Sonja Hlebš, Predrag Tasovac, Aleksandar Hrnjaković, Tamara Miletić, Ljiljana Sedlar, Tomanija Đuričko, Đorđe Nenadović, Olivera (Katarina) Petrović, Miša Volić, Dragica Novaković, Mira Dinulović, Dragutin Dobričanin, Slobodan Aligrudić, Milutin Butković, Gula Milosavljević, Vlada Popović, Ružica Sokić, Predrag Laković, Ljuba Tadić, Irena Kolesar, Olga Stanisavljević, Ljubiša Jovanović, Zoran Radmilović (debi), Mihailo Bata Paskaljević, Perica Slovenski...

O knjizi: Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor

Onaj stari Beograd Autor: Milan Đoković Izdavač: Fondacija MILAN ĐOKOVIĆ, 2009.  Broj strana: 544 Povez: meki Format: 21 cm Tiraž: 300 Stanje: vrlo dobro, potpis vlasnika na predlistu. Knjiga nije podvlačena.  Memoari Milana Đokovića - kulturnog poslenika, novinara, reditelja, dramskog pisca i prevodioca - koji obuhvataju period od njegovog rođenja do Drugog svetskog rata. Delo “ Onaj stari Beograd” ne samo da predstavlja uzbudljivo svedočenje o predratnom životu prestonice, već i umetnički doživljaj duha vremena koji su oblikovali: Desimir Blagojević, Dobrica Milutinović, Karađorđevići, Stepa Stepanović, Miloš Đurić, Slobodan Jovanović, Branislav Nušić, Jaša Prodanović, Aleksandar Belić, Raša Plaović, Milan Predić, Milan Rakić, Žanka Stokić, Ivo Andrić, Milan Grol, Mihailo Petrović Alas i mnogi drugi.  “ Za Milana Đokovića - čiju Beogradsku hroniku čitamo kao poemu, kao dnevnik i noćnik učesnika i podvižnika - lepota Beograda je lepota jednog živog bića. Ova varoš koja dužinom veka izrasta u Kosmopolis, pored svog izvanrednog, božanskog položaja ima još i čar buđenja. Ima značaj postojanja, dragocenost opstanka. To biva očevidno ako se Beograd gleda leti, na suncu u avgustovskoj mesečini, sa druge zavodljivije strane Save. U toj vreloj svetlosti vidi se jedan grad koji je doplovio iz dubine Balkana, stao i zastao tu, pred istokom i zapadom, da se njegov vizantijski bazar melanžira sa prelivima i ljubičastim zrenjima svukupne rado dosuđene civilizacije XX veka. Đokovićeva Beogradska knjiga baštini i našu srpsku civilizaciju, tako traumatično prekidanu ratovima, onda uzletelim građanskim i socijalističkim društvima, pri tom na ovim stranicama nema ni listića buržoaskog mentaliteta ili proletkultovske demagogije. Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Izdanje na ruskom jeziku. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Knjiga o Beogradu - mek povez Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. – Milan Vitezović Prikaži više

A Book About Belgrade Knjiga o Beogradu Gorana Vesića Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. – Milan Vitezović Prikaži više

Knjiga o Beogradu - kineski Knjiga o Beogradu Gorana Vesića – izdanje na kineskom jeziku Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. – Milan Vitezović Prikaži više

Knjiga o Beogradu (Книга о Белграде) - ruski Knjiga o Beogradu Gorana Vesića – izdanje na ruskom jeziku Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. – Milan Vitezović Prikaži više

Englesko izdanje dela ’’Knjiga o Beogradu’’. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Књига о Београду Горана Весића Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Књига о Београду Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 306 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 × 31 cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-515-1534-0

Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Naslov: A book about Belgrade Izdavač: Prometej Novi Sad Strana: 300 (cb) Strana u boji: 300 Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 20 × 31 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-515-1654-5

Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Книга о Белграде, књига на руском Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 323 (cb) Страна у боји: 323 Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 31 cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-515-1723-8

Neda Arnerić: Čarobna melanholija Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović. Prikaži više

Opis: Almanah 3, ART ANIMA Novo, treće izdanje almanaha „Književna fantastika“, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

Reč izdavača: ’’Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović.’’

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. „Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“ Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“ Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“ Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“ Vladislava Ribnikar, Književna istorija

2001 REČ [61.7] Žarko Puhovski Upotreba povijesti u tvorbi kolektivnog identiteta [str. 5] Aleš Debeljak Balkanski fragmenti: erozija naivnog sjećanja i njezine opasnosti [str. 23] Slobodan Šnajder Živjele male razlike! [str. 35] Dunja Rihtman-Auguštin Tko su danas hrvatski heroji: Janica ili Mirko Norac? [str. 41] Igor Štiks Sa spremljenim koferima [str. 45] Andrea Zlatar Kultura u tranzicijskom periodu u Hrvatskoj [str. 57] Vjeran Zuppa Bilježnica [str. 75] Sabina Popović Traumom do otuđenja, razgovor [str. 89] Libby Tata Arcel Od mame do Bosne, razgovor [str. 97] Gorana Tocilj-Šimunković Razumijevanjem do oporavka [str. 101] Srđan Vrcan Kultura kao društveno opasan pojam [str. 105] Dean Duda Putovanje kao kultura [str. 114] Nadežda Čačinović Civiliziranje tijela [str. 123] Sonja Briski Uzelac Punctum temporalis, vizualne simultanosti [str. 131] Hrvoje Jurić Petar Singer – između Zagreba i Beograda [str. 141] Krešimir Bagić Pjesnički naraštaj devedesetih [str. 155] Andrea Zlatar Književno vrijeme: sadašnjost [str. 169] Renata Jambrešic Kirin Egzil i hrvatska ženska autobiografska književnost devedesetih [str. 175] Vladimir Biti Metoda vrludanja, razgovor [str. 199] Jurica Pavičić Kriza i nakon nje: Hrvatski film od devedesetih do danas [str. 213] Ante Perković Ide vrijeme, prođe rock… [str. 225] Dina Puhovski Korak do dokolice [str. 229] Trpimir Matasović Kako, ne čitati Brittena [str. 231] Ivana Sajko Rebro kao zeleni zidovi [str. 235] Aleš Debeljak Pesme [str. 255] Nataša Govedić Vrijeme radnje [str. 267] Boris Beck A možda je pas sanjao nas [str. 281] Neven Jovanović Onkraj štakorske faze [str. 295] Daša Drndić Artur i Isabella ili patvorene Mozart kugle [str. 309] Beleške o autorima [strana 332]

Studija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.). Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope. „Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“ Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“ Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“ Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“ Vladislava Ribnikar, Književna istorija

GREG DE KJURJUGOSLOVENSKI CRNI TALAS - polemički film od 1963. do 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici JugoslavijiPredgovor - Miroljub StojanovićPrevod - Irena Šentevska, Žarko CvejićIzdavač - Filmski centar Srbije, Beograd Godina - 2019306 strana25 cmEdicija - Pogledi i traganjaISBN - 978-86-7227-108-9Povez - BroširanStanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenjaSADRŽAJ:MIROLJUB STOJANOVIĆ - Ka udaljenom posmatračuPredgovor (drugom izdanju)PredgovorUvodPlastični ljubavni slučajJugoslovenske filmske industrijePoslednje delijeEntuzijazamNemirni rani radoviAkademija za pozorište, film, radio i televizijuMladi i zdravi, mrtvi i beli StvaraociSkupljači perja od vranaMarksistička misao i praksaHoroskopEstetika crnog talasaZaključakPostskriptumFilm indexIndexBibliografija "Dvojezično izdanje knjige Grega DeCuira, Jr. – Jugoslovenski crni talas na sistematičan, pronicljiv i kompetentan način istražuje jedan od najkompleksnijih poratnih fenomena jugoslovenske kinematografije – Crni talas.Paralelno se baveći i ideološkom i političkom pozadinom nastanka ovog fenomena, Greg DeCuir, Jr. neuobičajeno za stranog autora znalački vivisecira ne samo pojedinačne filmove i autorske opuse, no i čitavu društveno-političku klimu koja ih je uslovila. Njegovo istraživanje odvija se na nekoliko nivoa, a premda obradjuje čitav jugoslovenski prostor, srpskom filmu pripala je čast da izborom dela i analitičkim opsegom, kao najdinamičnija produkciona celina, bude najzastupljenija.Po širini svog analitičkog zamaha i istaživanju konteksta, u anglosaksonskom svetu knjiga Greg DeCuir, Jr. nema pandana."Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.De Cuir Yugoslav Black Wave Mija Aleksić Slobodan Aligrudić Miroslav Antić Marko Babac Marlon Brando Luis Bunjuel Mihail Bulagkov Bato Čengić Nevena Daković Milena Dragićević Šešić Boro Drašković Milena Dravić Puriša Đorđević Sergej Mihailovič Ejzenštejn Bekim Fehmiu Nortrop Fraj Žan Lik Godar Jean Luc Godard Tomislav Gotovac Rodžer Ginspan Danijel Guldin Goulding Petra Hanakova Zoran Hristić Mihailo Ilić Dina Jordanova Jovan Jovanović Vladimir Jovičić Gal Kirn Lešek Kolakovski Dejan Kosanović Ljubiša Kozomara Pavle Levi Đerđ Lukač Dušan Makavejev Karl Marks Marx Gordan Mihić Ranko Munitić Senadin Musabegović Dragan Nikolić Robert Odlrič Živojin Pavlović Slobodan Perović Latinka Perović Vlada Petrić Aleksandar Petrović Vladimir Pogačić Mića Popović Veljko Radosavljević Vilhelm Rajh Wilhelm Reich Kokan Rakonjac Eva Ras Špela Rozin Neda Spasojević Josif Staljin Dušan Stojanović Lazar Stojanović Danilo Bata Stojković Vlastimir Sudar Klod Šabrol Slobodan Šijan Ljubomir Tadić Bogdan Tirnanić Josip Broz Tito Hrvoje Turković Andžej Vajda Andrzej Wajda Dzziga Vertov Ježi Vojčik Petar Volk Janez Vrhovec Branko Vučević Aleksandar Vučo Milja Vujanović Vukšić Lazović Želimir Žilnik Jovan Živanović Velimir Bata Živojinović Grad Čovek Iz Hrastove Šume Izdajnik Čovek Nije Tica Sovražnik Neprijatelj Tri Povratak Buđenje Pacova Divlje Seke Kad Budem Mrtav I Beo Kaja Ubit Ću Te Ljubavni Slučaj Ili Tragedija Službenice PTT Nemirni Skupljači Perja Biće Skoro Propast Sveta Delije Nevinost Bez Zaštite Pre Istine Uzrok Smrti Ne Pominjati Horoskop Lisice Rani Radovi Vrane Zaseda Zazidani Rdeče Klasje Crno Seme Doručak Sa Đavolom Mlad I Zdrav Kao Ruža Plastični Isus Uloga Moje Porodice U Svetskoj Revoluciji WR Misterije Organizma Poslednja Postaja Majstor I Margarita Slike Iz Života Udarnika Tragovi Crne Devojke

Књига о Београду Горана Весића Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Књига о Београду, 2. издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 264 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-515-1788-7

Poznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država. Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta. Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati više od osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. godine na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo više od osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova "Lozanska gazeta" (Gazette de Lausanne) i "Ženevske novine", koje su izlazile od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja - časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj Autor

На трагу културног обрасца српског народа, изгубљеног негде на путу кроз XX век „У модерним друштвима – пише Милосав Јанићијевић – готово свако важније подручје друштвене делатности има своју елиту, тако да је плурализам елита једно од најважнијих обележја савремених друштава”. Ко је чинио прву српску елиту? Чинили су је образовани, млади људи жељни знања које су стицали испрва ван Србије а касније и у њој. Били су то појединци који су се знањем и упорношћу издвајали из својих генерација и користили све, често врло ограничене, могућности да би достигли свој племенити циљ – образовање. Топографски и социографски приступ омогућава нам да замислимо како су мапом “мале Србије корачали велики људи”, Крагујевац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Београд. Дужну пажњу аутор је посветио женама као малобројном, али изузетно светлом и вредном слоју српске интелигенције тог времена. До сада ретко истраживан, слој српске интелигенције представља и српско свештенство, њихово школовање од оснивања богословске академије. “Кад је реч о култури једног народа морају се узети у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда, његови обичаји и забаве… Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен…” Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера “…У једној претежно сељачкој средини, где је малобројна интелигенција била у почетку развоја, реч “наука” имала је мистичан, чак магичан призвук. Научно је само собом морало бити и истинито, а научник је уживао углед апостола истине. Први слој домаће интелигенције упила је државна управа јер су јој недостајали стручњаци који су се брзо пели лествицама државне хијерархије. Школа је постала одскочна даска за продор у јавни живот.” Наслов: На трагу Српске интелигенције XIX века Издавач: Draslar Partner Страна: 352 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 120x210 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7614-110-4

Autor: Živko MarkovićPoznavanje jednog naroda i njegove kulture i države počinje od pojedinaca, ljudi čiji duh stremi ka nepoznatom, odnosno pobuda za ispunjenjem nekog cilja. Iz pojedinačnih poseta stranim zemljama obično se rađa, i s vremenom sve više jača, i interesovanje za odnose među njihovim narodima, pa tako, na kraju, dolazi i do uspostavljanja prvih susreta dveju država.Istorijski odnosi između srpskog i švajcarskog naroda bili su oduvek prijateljski. Švajcarska je u XIX veku bila moderna parlamentarna demokratija i liberalna zemlja, sa razvijenim društvenim odnosima i visokom stopom razvoja. Posebno je bilo napredno više i visoko školstvo. U njenim najvećim gradovima postojali su univerziteti na kojima su studirali mnogi poznati ljudi iz sveta.Svoje istraživanje o odnosima Srba i Švajcaraca u prošlosti usmerio sam na vremenski period između 1850. i 1918. godine. Kao istoričar književnosti, znao sam da su u Švajcarskoj studirali Jovan Dučić, Jovan Skerlić, Slobodan Jovanović i mnogi drugi srpski intelektualci, pa sam prvo želeo da istražim koliko se srpskih mladića školovalo u Švajcarskoj. Pregledao sam sve polugodišnje i godišnje službene izveštaje, biltene obima do stotinak strana, sa šest najvećih univerziteta. Trebalo je brižljivo prelistati preko osamsto spomenutih knjižica. Na Univerzitetu u Cirihu pregledao sam i upisnice za oko dvesta pedeset studenata. Naposletku sam utvrdio da je do kraja 1918. na univerzitetima u Švajcarskoj studiralo preko osam stotina srpskih mladića i devojaka. Pre mojih istraživanja, o srpskim akademcima znalo se samo da je u ovoj zemlji studiralo najviše tristotinak visokoškolaca. To me je ohrabrilo, pa sam pregledao gotovo sve brojeve dnevnih listova Lozanska gazeta (Gazette de Lausanne) i Ženevske novine, koji su izlazili od 1850. do 1918. godine. Ovaj posao sam obavljao kontinuirano više godina. Oba lista izlazila su svakodnevno, izuzev nedeljom. Usput sam pregledao i manji broj raznih periodičnih izdanja – časopisa, revija i sl. Sve što sam našao, zabeležio sam, manji broj tekstova kopirao, a sasvim kratke vesti prepisao. Tako sam sakupio istorijsku građu o ratovima Srbije protiv Turaka, Bugara, Austrougara i Nemaca iz spomenuta dva dnevna lista koji su izlazili u romanskoj Švajcarskoj.