Odlično očuvano, nekorišćeno! Naslov Antologija srpske priče za decu / [priredio] Slobodan Ž. Marković Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 3. [fototipsko] izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 345 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marković, Slobodan Ž. Zbirka Antologije / Srpska književna zadruga (karton) Napomene Tiraž 3.000 Pisci i dela: str. 329-334 Str. 335-340: Pogovor / Slobodan Ž. Marković. Stevan Raičković, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Dragan Lukić, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Branko V. Radičević, Aleksa Mikić, Ranko Risojević, Mirjana Stefanović, Branko Ćopić, Branislav Crnčević... MG18 (N)

Autor: Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Radomir Konjević, Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd, 2003. Mek povez, 220 str. podvlačeno markerom, hemijskom i običnom olovkom oko 25 stranica nema odvojenih listova Biologija za II razred gimnazije društveno-jezičkog smera K.B. 22164 139

Autori: Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Radomir Konjević, Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Podvlačena, malo selotejpa na krajevima hrbata i zadnjoj korici, lepo očuvana.

BIOLOGIJA za 2. razred gimnazije društveno-jezičkog smera Autori: JOVANOVIĆ D. SLOBODAN , PETROV BRIGITA , KONjEVIĆ RADOMIR , LAKUŠIĆ DMITAR , KALEZIĆ MILOŠ KB broj: 22164 Knjiga je NOVA..... ----------------------------

BIOLOGIJA ZA 8. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE Autori : Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač : Zavod za udžbenike Godina izdanja : 2010-2011 Knjiga je kao nova, odlično očuvana, jedino ima malo oštećenje na gornjem levom uglu, samo površinski.

odina izdanja: 1981 Autor: Domaći Vrsta: Jezički priručnici Jezik: Srpski Teorija i poetika prevođenja,sa tragovima pisanja i podvlačenja. Autori: - Ranko Bugarski - Miodrag Srbinović - Mila Stojnić - Mladen Jovanović - Ljubomir Mihailović - Nikola Kremzer - Radivoje Konstantinović - Jovan Janićević - Nikola Bertolino - Slobodan Grubačić - Ljubiša Rajić - Dragoslav Andrić - Milovan Danojlić - Branimir Živojinović Izdavač:Prosveta,Beograd 1981. Format:17cm x 12cm. Broj Strana:283 strane,mek povez,latinic KU-XVI

38549) OBRAZOVANJE U TRANZICIJI tematski broj časopisa Nova srpska politička misao , Beograd 2011 , mek povez, format 15 x 23 cm , ćirilica, 352 strane , autori : Đorđe Vukadinović, Slobodan Antonić, Slobodan Miladinović, Vladimir Džinović, Ana pešikan Jelena M. Stevanović, Slavica G. Ševkušić, Marica Šljukić, Srđan Šljukić, Jasmina Petrović, Natalija Jovanović, Mirjana Krstović, funkcionalna pismenost, Lazo Ristić, autonomija univerziteta, Slavoljub Lekić, Snežana Stojšin, Ankica Šobot, Nada Raduški, Biljana Milošević...

SRPSKA POLITIČKA MODERNA: Ljubiša Despotović Naslov Srpska politička moderna : Srbija u procesima političke modernizacije 19. veka / Ljubiša Despotović Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos, 2008 (Zrenjanin : Budućnost) Fizički opis 237 str. ; 21 cm ISBN 978-86-7473-395-0 (broš.) Napomene Tiraž 300 Beleška o autoru: str. 237 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 217-234 Summary: Political modernization of Serbia in the nineteent[h] century in work of Slobodan Jovanovic. Predmetne odrednice Ristić, Jovan, 1831-1899 Marković, Svetozar, 1846-1875 Cenić, Dimitrije, 1851-1888 Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Srbija -- Politička istorija -- 19v Dobro očuvana knjiga.

U dobrom stanju Klase u savremenom kapitalizmu / Nikos Pulancas ; [preveo Zoran Jovanović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1978 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis XXXIX, 379 str., [1] savijen list sa tablom ; 20 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Zoran Nikolić, Miloš Zbirka Biblioteka Sazvežđa ; 61 Prevod dela: Les classes sociales dans le capitalisme aujourd`hui / Nicos Poulantzas Str.IX-XXXIX: Predgovor / Miloš Nikolić Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Društvene klase – Kapitalizam Buržoazija, sitna – Društvena uloga Politička sociologija x2

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U svetu koji nestaje, nema istorije i nema znanja, zima je pakleno vrela, a leto polarno hladno. Samoća je jedina izvesnost za junaka romana Quattro stagioni, najnovijeg ostvarenja Slobodana Tišme, autora hvaljene i nagrađivane knjige priča Urvidek. Nekoliko ukradenih umetničkih slika policija povezuje sa ubistvom dva pozornika i anarhističkim delovanjem umetničkih komuna po Evropi; u nekima od njih je živeo i bezimeni glavni junak ovog romana. Dok goniči stežu obruč oko njegove kuće, nekoliko njemu bliskih ljudi nestaje, uključujući i devojku Šmic. Polako ali sigurno tonemo u priču o nestajanju, gde se prikazani svet na obali Dunava neočekivano pretvara u ambijent koji dobija grafitne obrise noćnog grada. Kroz uzbudljivu fabulu ispresecanu iznenađujućim obrtima i novim elementima priče, Slobodan Tišma nas uvodi u paranoični vrli novi svet u kome i glavni junak nestaje, dok skriven u podrumu svoje kuće izmiče poteri i sluša radijske vesti o početku rata između Imperije i Ujedinjenog Kraljevstva, izmaštane države u kojoj se odvija radnja romana Quattro stagioni. O tome koliko svako od nas drugačije doživljava epohalna iskustva čiji smo bili deo, Tišma svedoči nižući asocijacije na našu trenutnu i nedavnu stvarnost na sasvim poseban način: upečatljivo i diskretno. Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) je pisac i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koju su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje 7 sekretara SKOJ-a. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Njihov jedini album „La strada“ snimljena za jedan dan, a objavio ga je 1987. godine M produkcija Radija Novi Sad. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao se iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac[1]. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman `Quattro stagioni`[2] za koju 2010. dobija nagradu `Biljana Jovanović`[3]. Godine 2011, objavljuje roman `Bernardijeva soba` (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija NIN-ovu nagradu.

Bioljogija 8.razred Autori: Dmitar Lakusic, Slobodan Jovanovic U knjizi ima po negde podvlaceno, ali bez problema moze da se koristi. Kompletna je i sasvim ok . Bez brige .. Uplatite nam iznos knjige na racun i kada vam stigne samo preuzmite bez ikakvog placanja postaru, znaci besplatna dostava. (Poslacemo Vam br.racuna naknadno, uplatom kod banke intese stedite proviziju).

Autori Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Broj stranica 103 Povez Pismo Godina izdanja ISBN13 Broj odluke Ministarstva 650-02-238/2010-06 2010-07-21T12:00:00 Broj izdanja Status izdanja Format A4 Oblik Štampani Razred 8 Predmet Biologija Jezik nastave Mađarski jezik Šifra kompleta Udžbenička jedinica Ostalo (nije predviđeno Planom udžbenika) Izdavač JP Zavod za udžbenike

Autori Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Broj stranica 104 Povez Meki povez Pismo Latinica Godina izdanja 2020 ISBN13 978-86-17-19543-2 Broj odluke Ministarstva 650-02-00700/2011-06, од 21.12.2011. Broj izdanja 2 Status izdanja Doštampano Format A4 Oblik Štampani Razred 8 Predmet Biologija Jezik nastave Rumunski jezik Šifra kompleta 778RUM8BIO Udžbenička jedinica Ostalo (nije predviđeno Planom udžbenika) Izdavač JP Zavod za udžbenike

POJAM GRANICE Sremski Karlovci 14-16. IX 2007. / Izdavač je : SRPSKO FILOZOFSKO DRUŠTVO / Biblioteka BELILO Knjiga deveta / 240 str. ; 25 cm. - Ćirilica / Autori radova su : JOVAN ARANĐELOVIĆ, ZORAN ARSOVIĆ, ALEKSANDAR GORDIĆ, NENAD DAKOVIĆ, MIROSLAV DRINIĆ, RADOMIR ĐORĐRVIĆ, SIMO ELAKOVIĆ, MIROSLAV IVANOVIĆ, VLADETA JEROTIĆ, BOJAN JOVANOVIĆ, SLOBODAN KANJEVAX, RADIVOJE KEROVIĆ, ČASLAV D. KOPRIVICA, ALEKSANDAR LUKIĆ, KSENIJA MARICKI-GAĐANSKI, SRETEN PETROVIĆ, MILE SAVIĆ I DAMIR SMILJANIĆ / KNJIGA JE APSOLUTNO NOVA

Izabrane istorijske studije predstavlja dragoceno delo Vladimira Ćorovića, koje je splet dubokoumnih analiza i biografskih skica značajnih figura iz srpske istorije i istoriografije. Autor se kreće od početaka srpske nacionalne misli, preko Prvog srpskog ustanka, do političkih i kulturnih tokova druge polovine XIX veka. Kroz priče o Vuku Karadžiću, Slobodanu Jovanoviću, Jovanu Skerliću, Njegošu, Petru Kočiću i drugima, Ćorović osvetljava ključne trenutke i ličnosti koje su oblikovale srpsku istoriju. Ovo delo nije samo hronika prošlosti, već i introspektivni pogled na razvoj srpske istoriografije, kao i na intelektualne i političke tokove koji su uticali na oblikovanje nacionalnog identiteta. Sadržaj: Vuk kao historičar Jovan Skerlić Prota Matija Nenadović – život i rad Slobodan Jovanović – istoričar Knez Ivo od Semberije Fra Ivan Jukić – nacionalni radnik „Zmaj od Bosne” Husein-beg Gradaščević Njegoš na početku svoje vlade Petar Preradović – prema Srbima Luka Vukalović Vladimir Jovanović Nacionalni značaj Jovana Cvijića Kralj Petar Petar Kočić Osman Đikić Svetozar Pribićević Dimitrije Popović

Naslov Teorija i poetika prevođenja / priredio Ljubiša Rajić Vrsta građe zbornik URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1981 (Beograd : Novi dani) Fizički opis 283 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Rajić, Ljubiša, 1947-2012 = Rajić, Ljubiša, 1947-2012 Zbirka ǂBiblioteka ǂXX vek ; 51 (Broš.) Napomene Beleške o piscima: str. 279-283 Bibliografija uz pojedine radove. Predmetne odrednice Književnost -- Prevođenje – Zbornici Autori: - Ranko Bugarski - Miodrag Srbinović - Mila Stojnić - Mladen Jovanović - Ljubomir Mihailović - Nikola Kremzer - Radivoje Konstantinović - Jovan Janićević - Nikola Bertolino - Slobodan Grubačić - Ljubiša Rajić - Dragoslav Andrić - Milovan Danojlić - Branimir Živojinović MG88 (L)

Knjiga je dobro očuvana. U ovoj knjizi nalaze se erotske priče sledećih autora: Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Milica Mićić Dimovska, David Albahari, Ljiljana Đurđić, Ljubica Arsić, Čarls Simić, Mirjana Pavlović, Vladimir Pištalo, Vasa Pavković, Labud Dragić, Jelena Lengold, Mihajlo Pantić, Ratko Dangubić, Miodrag Vuković, T. H. Raič, Sava Damjanov, Dušica Pavkov, Đorđe Pisarev, Zoran Ćirić, Nemanja Mitrović, Jasmina Vrbavac, Srđan Valjarević, Vule Žurić, Slobodan Ilić, Goran Petrović, Slavoljub Marković, Ivan Antić, Nenad Jovanović. Br.strana: 216 Povez: broširani God.izdanja: 1996. Izdavač: Radio B92

Teorija i poetika prevođenja,sa tragovima pisanja i podvlačenja. Autori: - Ranko Bugarski - Miodrag Srbinović - Mila Stojnić - Mladen Jovanović - Ljubomir Mihailović - Nikola Kremzer - Radivoje Konstantinović - Jovan Janićević - Nikola Bertolino - Slobodan Grubačić - Ljubiša Rajić - Dragoslav Andrić - Milovan Danojlić - Branimir Živojinović Izdavač:Prosveta,Beograd 1981. Format:17cm x 12cm. Broj Strana:283 strane,mek povez,latinica. Izuzetan zbornik radova na temu prevođenja naših vrhunskih lingvista i prevodilaca. Knjiga izuzetno dragocena sa sve koji se prevođenjem bave ili nameravaju, ali i za sve koji imaju želju da razumeju `tajnu` prevodilačkog zanata.

Nova srpska OFF i SF priča, Biblioteka Alexandria, 1999 Priredili Igor Marojević i dr Aleksandar B. Nedeljković Povez - Broširan Nekorišćeno SADRŽAJ: OFF IGOR MAROJEVIĆ - Iz nove srpske off priče ALEKSANDAR BLAŽEVIĆ - Sekta lenjih ZORAN ĆIRIĆ - Kako sam postao Madi Voters VLADIMIR ĐURIĆ ĐURA - Turbo folk bum bum show NENAD JOVANOVIĆ - Mangupi SAŠA MARKUS - Marselin susret MARIJA MIDŽOVIĆ - Lako je Rušdiju NEDIM SEJDINOVIĆ - Serapion Petrovaradinski SLOBODAN TIŠMA - Kralj šume ili Pokušaj prljanja SF ALEKSANDAR B. NEDELJKOVIĆ - Sedam pogleda kroz vreme ĐORĐE MIJUŠKOVIĆ - Frka in the North TAMARA LUJAK - Poreklo BILJANA MILOŠEVIĆ - Hilandarska maja ILIJA BAKIĆ - Poseta KONSTANTIN TEZEUS - Flota IGOR DRAGIŠIĆ - Pobednici IVAN CVETKOVIĆ - Sahrana čoveka Beleške o autorima

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

Prvo izdanje. Dobro očuvano! Autor - osoba Jovanović, Biljana, 1953-1996 = Jovanović, Biljana, 1953-1996 Naslov Psi i ostali / Biljana Jovanović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1980 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 133 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 13 (Broš.) U romanu Psi i ostali Biljana Jovanović otišla je korak dalje u razaranju svih tabua vezanih za pitanja ženske seksualnosti u našoj literaturi. Biljana Jovanović (1953–1996) bila je i potpisnica svih peticija sedamdesetih i osamdesetih godina za zaštitu progonjenih zbog verbalnog delikta, bez obzira na to sa kakvih pozicija su nastupali, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda 1982. u Udruženju književnika Srbije, predsednica prve nevladine organizacije kod nas (Odbora za zaštitu čoveka i okoline, od 1984. godine), a na prelomu te decenije u zloglasne devedesete i osnivač UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora… Tokom ratova devedesetih teško da je bilo ijednog mirovnog protesta a da ga nije organizovala ili bar u njemu učestvovala. Tada je objavljena i knjiga prepiske „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ (Samizdat B92, 1992) Biljane Jovanović, Maruške Krese, Rade Iveković i Radmile Lazić. Ta knjiga bila je predložak za predstavu „Jeste li za bezbednost?” u režiji Anđelke Nikolić, premijerno izvedenu pre dve godine na maloj sceni u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pripremajući tu predstavu, Vanja Ejdus prvi put susrela se sa delom Biljane Jovanović. – Pre nego što smo počeli da radimo tu predstavu, nikada nisam čula za nju. Čula sam za nagradu „Biljana Jovanović“, ali ništa dalje. A onda sam bila fascinirana time šta je sve uradila na svim planovima: od književnog, preko njenih mirovnih aktivnosti, u građanskom pokretu… I pomislila sam da li sam to možda ja neobrazovana i počela sam stidljivo da se raspitujem kod ljudi oko sebe o njoj. I niko bukvalno nije čuo za Biljanu Jovanović, osim ljudi u njenom užem krugu, koji su je lično poznavali, kao što je bila, recimo, Borka Pavićević. I to me je na neki način duboko deprimiralo i zaista sam se zapitala šta je to što jednu takvu osobu u ovom društvu učini nevidljivom. Nedavno me je nova direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Ana Miljanić zvala, povodom rođendana Biljane Jovanović. Oni svake godine povodom njenog rođendana nešto prave, pa je ove godine Ana okupila nekoliko glumica koje su igrale Biljanu da pričamo o njoj, i jesmo, sigurno jedno tri sata. Oni neguju tu kulturu sećanja, ali to je jako mali krug ljudi – kaže Vanja Ejdus. Za to što se o Biljani Jovanović tako malo zna kod nas, ona vidi najmanje dva razloga. – Prvo, u tadašnjem političkom i istorijskom trenutku ona nije bila da se pamti. Bila je suviše provokativna, a nije odgovarala režimu. Drugo, možda i zato što je žena – misli Vanja Ejdus. Pripremajući se za ulogu, istraživala je njen život i delo „koliko god je bilo moguće“. – O njoj nema mnogo podataka, to je problem. Njenih ispovesti ima jako malo. U toj prepisci „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“, po kojoj smo radili predstavu, čak ima najmanje o njoj lično. Svi govore neke svoje lične priče, a Biljana je najmanje u tim pismima pisala o sebi lično, tako da je dosta teško bilo mnogo naći o njoj. Ali to i nije bilo toliko bitno za našu predstavu, jer mi nismo radili autobiografski, niti smo pokušavali da pravimo likove od njih, nego je to više bila predstava o pojedincima u određenom trenutku – navodi ona. Na pitanje kako bi, nakon svega što je saznala o njoj, opisala Biljanu Jovanović, Vanja Ejdus spremno kaže. – Krhka, buntovna, erotična, inteligentna, hrabra i pravdoljubiva. Radmila Lazić: Mi smo narod koji želi da zaboravlja Slično Biljanu Jovanović opisuje i pesnikinja Radmila Lazić, ističući da je „u književnosti išla ispred svog vremena, a bila je osetljiva spram stvari koje su se dešavale u društvu“. Osim književnosti i angažmana, njih dve vezivalo je i dugogodišnje blisko prijateljstvo. – To je najiskrenija osoba koju sam znala. Potpuno otvorena za ljude. Iako se iz perspektive njenog otpora smatra da je bila gruba, prodorna ili ne znam šta, ona je privatno bila nežna i jako osetljiva osoba, i na nepravde, i uopšte. Posle nje nisam imala intimniju prijateljicu, u tom smislu što ste sa njom mogli da podelite sve, i u pola noći. Ljudi su joj bili privrženi. Iz njene generacije, dok je studirala filozofiju, cela grupa živo se seća Biljane, idu na pomene… Ko joj je bio prijatelj, ostao joj je zauvek prijatelj. Ona je imala taj osećaj za ljude i ljudi su je jako voleli zato što je i ona volela njih. Ona nije bila takav tip da kalkuliše. Bila je hrabra, javno britka na jeziku, a sa druge strane osoba od poverenja – kaže Radmila Lazić. Pričajući o Biljani Jovanović, upućeni ukazuju na to da je ona pišući pomerala granice u književnosti kod nas, a o njenom angažmanu nabrajaju osobine kakve krase visoko moralne osobe. Pa ipak se o njoj ne zna dovoljno. To Radmilu Lazić, na neki način, i ne čudi. – U principu se žene veoma brzo zaboravljaju, a savremene spisateljice posebno. Za mnoge od naših prethodnica iz 19. ili prve polovine 20. veka nismo znali do poslednjih 20-30 godina, kada su otkrivene. Zaborav je kod nas takoreći stalno stanje, tako da nije apsolutno nikakvo čudo. Mi smo uradili mnogo da se Biljana ne zaboravi, a to što nije prošireno na neku širu populaciju je stvar srpske kulture. Mnogo ljudi umetnike, pa i pisce, otkriva tek posle smrti, a nekad čak prođu i vekovi. Po Biljani je nazvana nagrada i ona je prilično ugledna, iako se, možda, poslednjih godina previđa da ona ne samo da treba da prati njenu poetiku, nego i njenu ličnost, a to znači i bunt i otpor koji je imala prema stvarnosti i prema društvenim događanjima. Možda je sada teško i naći takve ličnosti, naročito među piscima. Čini mi se da su prilično klonuli u odnosu na neke druge umetnike što se tiče današnje društvene situacije, mislim da su se povukli. Osim pojedinačnih istaknutih članova SKD, koji su i inače bili istaknuti i angažovani, kao, primera radi, Svetislav Basara ili Dragan Velikić, udruženje izgleda više ne reaguje na društvena događanja, što je bilo obavezno osamdesetih i devedesetih godina, u ono vreme kada je Biljana živela. Te šire društvene situacije utiču i na ponašanje ljudi, pisci su postali suzdržani, zato što Ministarstvo finansira one koji to vode i sede na tim mestima upravnika i Saveta, oni ne žele ništa da se talasa, jer se plaše i na neki način su ucenjeni – priča Radmila Lazić. „Sloboda Erike Jong i poetika Margaret Diras“ Razloge skrajnutosti Biljane Jovanović u kulturi kod nas neki vide i u njenom kritičkom i beskompromisnom odnosu prema dešavanjima u društvu. – Ne bih mogla da sigurno tvrdim da je to razlog. I inače ljudi koji reaguju na stvarnost i danas pišu takođe su skrajnuti. Imate primer angažovane pesnikinje Dragane Mladenović, tek nedavno je dobila prvu svoju nagradu, „Dušan Vasiljev“, a iza sebe ima sedam ili osam knjiga. Neko želi da bude na margini, a nekome se to desi. A zaborav ide otud što smo mi narod koji želi da zaboravlja ili se, pak, vraća u daleku, daleku prošlost da bi političku situaciju doveo u kontekst prošlosti i tradicije, kao nacionalnog… Sve te društvene okolnosti utiču – smatra Radmila Lazić. Ona među novijim generacijama autorki ne vidi nekoga ko nastavlja njenim tragom. – Biljana nije popularna, da upotrebim taj izraz, kao neke nazovi spisateljice voditeljke. Njena književnost je atipična. Niti je narativna u klasičnom smislu, pisala je tu fragmentarnu književnost. Možda je najsličnija spisateljicama poput Margaret Diras i Erike Jong, mešavina ta dva: slobode Erike Jong i pisma ili poetike Margarit Diras. Biljana kod nas nema nastavljačicu. Ta vrsta modernosti i stil nisu, ne samo u životu, nego i u književnosti, kod nas nastavljeni. To što je ona uradila za žensku književnost prekinulo se. U prozi kod nas toga nema. Imate kod nekih makedonskih spisateljica, poput Rumene Bužarovske, kod nekih hrvatskih i bosanskih, ali u Srbiji ne. Nema spisateljice kod koje biste rekli: „to je to, sasvim je u duhu vremena“. Ne piše se o duhu vremena, a Biljana je bila spisateljica koja je preticala svoje vreme. Po tome kako je pisala, kakav joj je bio senzibilitet i doživljaj sveta. Tako se sedamdesetih i osamdesetih pisalo u Americi i Francuskoj, i tako je pisala Biljana. Ona nije nikoga kopirala, bila je autohtona i autentična. I ne vidim ko bi to nastavio, jer su i književna udruženja i književnici postali potpuno apolitični, ne vidim da u tom smislu razmišljaju – ocenjuje Radmila Lazić. I to što postoji Nagrada „Biljana Jovanović“ i što jedna ulica na Zvezdari nosi ime po njoj ishod je angažmana njenih prijatelja da ona bude zapamćena. – To su pre svega ljudi koji su bili Biljani bliski. Ja sam, kada sam bila u časopisu „Pro femina“ osnovala književnu Nagradu „Biljana Jovanović“ za najbolji rukopis, a onda, pošto je dodeljivana samo nekoliko godina, na desetogodišnjicu sam predložila Srpskom književnom društvu da ustanovi nagradu, ali za objavljeno delo. Da se ustanovi nagrada i da se objavljuje njena ostavština sam više inicirala ja i ljudi su prihvatali, a da se ulici na Zvezdari da ime pokrenule su Žene u crnom, Obrad Savić, Nikola Barović, Borka Pavićević, Nataša Kandić i drugi ljudi koji su bili u antiratnom pokretu. Držali smo antiratne proteste ispred Skupštine, sad će tome 30 godina u oktobru. Napravili smo predlog da se nazove ulica po Biljani Jovanović, išla sam kod Sonje Liht, Verana Matića, ljudi su potpisivali i predali smo to komisiji u Skupštini grada – priča Radmila Lazić. Sonja Veselinović: Nije bila banalno angažovana Dobitnica Nagrade „Biljana Jovanović“ za 2020. godinu je novosadska pesnikinja Sonja Veselinović za zbirku „Proklizavanje“. Ona takođe kaže da se za spisateljicu čije ime nosi nagrada „zna u najužim književnim krugovima“. Pitanje zašto je to tako je, kaže, kompleksno, jer „književnice nemaju veliku recepciju ni u književnom životu, nego se nekako više prepoznaju međusobno“. – Prvo zato što je žensko, a sa druge strane i ono što je Biljana Jovanović pisala nije baš za šire čitalačke mase, malo je zahtevnije. To je eksperimentalna forma, a otvarala je i pitanja poput onih o ženskoj seksualnosti. To možda zvuči banalno kad se kaže, tabu-tema u 20. veku, ali očigledno jeste bilo tako i nije se mnogo pisalo o tome. Njene drame su više u vezi s njenim aktivističkim aspektom, recimo „Centralni zatvor“ kao mesto radnje ili njena drama „Urlike Majhof“ o opresivnom sistemu i različitim vidovima slobode… – priča laureatkinja. Nagradu „Biljana Jovanović“ pre nje dobili su prozni pisci Dragan Velikić, Svetislav Basara, Slobodan Tišma, pesnici Milena Marković, Oto Horvat, Nenad Milošević… Vidi li Sonja Veselinović vezu u onome što piše sa delom Biljane Jovanović? – Njen žanrovski hibridan roman „Pada Avala“ više je u vezi s moje dve prethodne knjige, pošto je to lirska proza i tu ima dosta korespondencije. Ovom trećom nastojala sam da ne budem toliko hermetična i da više uhvatim vezu sa nekim trenutkom u kom živimo, pa bi se moglo reći da neka vrsta inspiracije može biti i njeno delo. Bez obzira na angažman Biljane Jovanović u javnom životu, ona nije pisac u banalnom smislu angažovan, koji deklarativno iskazuje svoj stav, nego daje više dimenzija nekom važnom pitanju i za mene je to posebno inspirativno. Na tom planu su nastojanja da se govori o nekom ženskom iskustvu, da se isprobavaju nove forme i da se neka pitanja koja su i lična i politička osvetle iz raznih uglova i uhvati konflikt oko tih pitanja. I dodela te nagrade je utemeljena u književnom svetu. Ne živimo u društvu u kom se takva vrsta hrabrosti ceni i ne znam koliki odjek može imati u bilo kom trenutku pošto uvek živimo u nekom opresivnom sistemu – zaključuje ona. Ostavština u rukopisima Dela Biljane Jovanović povremeno se preštampavaju i imaju svoju publiku. Njena dva romana, „Pada Avala“ i „Psi i ostali“ objavljena su 2016. godine, na 20. godišnjicu njene smrti. Ponovo kod nezavisnog izdavača (beogradski Lom). Radmila Lazić čuva i njenu ostavštinu, u kojoj su koncepti dva romana, kao i neobjavljene priče i eseji. Te rukopise poverio joj je slovenačni sociolog Rastko Močnik, sa kim je Biljana Jovanović bila u braku do svoje smrti u 43. godini marta 1996. u Ljubljani. – Rastko je doneo te rukopise kod mene, ja sam sve to pregledala i podelila sa idejom da sve to predamo Narodnoj biblioteci. Urednica jedne izdavačke kuće raspitivala se da Biljaninu zaostavštinu objavi u celosti u jednoj knjizi, ali se to nije desilo – navodi Radmila Lazić, dodajući da je „Biljana bila perfekcionista u pisanju“. U rukopisima su detaljne koncepcije dva romana, od kojih je jedan o njenoj majci („bila joj je opsesija da ga napiše“) sa završenih 17 strana. – Tu je i dvadesetak eseja na društvene i literarne teme i isto toliko priča. To možda i nije jedina zaostavština, ali je jedino što za sada postoji. Imala je četiri drame, tri su izvođene, a poslednja je objavljena u „Pro femini“. Žene u crnom objavile su knjigu „Buntovnica sa razlogom“ koja je posvećena Biljani, i tu su štampane, pored njenih priča iz broja „Pro femime“ posvećenog njoj, i te četiri drame, ali ne i kao zasebna knjiga – navodi Radmila Lazić. MG105 (L)

Култура бр. 140 / 2013 Јубилеј часописа Култура (1968 - 2013) • Култура у транзицији Редакција: др Милош Немањић, др Веселин Кљајић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Мариела Цветић, мр Драгана Мартиновић, мр Слободан Мрђа Извршни уредник: Пеђа Пивљанин Главни уредник: др Александар Прњат Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Завод за културу Превод на енглески и лектура превода: Tатјана Медић Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Аутор илустрација: Миле В. Пајић Графичка обрада илустрација: Немања Гвозденовић Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: Марина Лукић Цветић Редакција часописа Култура, Београд Садржај Јубилеј часописа Култура (1968-2013) Милош Немањић ОБЕЛЕЖИО ЈЕ 20. ВЕК – 25 ГОДИНА ПОСЛЕ Владета Јеротић НЕМА САЗРЕВАЊА БЕЗ СТУПАЊА У ДИЈАЛОГ СА ЉУДИМА СУПРОТНОГ МИШЉЕЊА Ђуро Шушњић ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР И КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ Душан Пајин РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА Бојан Јовановић РЕЛИГИОЗНОСТ КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ Ratko Božović IGRA ILI NIŠTA Милена Драгићевић Шешић ЛИДЕРСКИ СТИЛ МИРЕ ТРАИЛОВИЋ: ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ У БИРОКРАТСКОМ СВЕТУ Јелена Ђорђевић КУЛТУРА СТРАХА Бранимир Стојковић ЕСТЕТСКА УТОПИЈА ВИЉЕМА МОРИСА Дарко Танасковић ДА ЛИ ЈЕ ФИЛОЛОГИЈА ЗАИСТА ПРЕВАЗИЂЕНА Жарко Требјешанин ФРОЈДОВА АНТРОПОЛОГИЈА И ПСИХОЛОШКА АНАЛИЗА КОРЕНА, ПРИРОДЕ И ФУНКЦИЈЕ РЕЛИГИЈЕ Култура у транзицији Слободан Антонић УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА Милош Немањић КУЛТУРА СРБИЈЕ НА РАСКРШЋУ 20. И 21. ВЕКА – НЕДОВРШЕНИ МОДЕЛ Драган Жунић ОБИМ ПОЈМА КУЛТУРЕ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА Зоран Аврамовић СРПСКА КУЛТУРА У ТРАНЗИЦИЈИ – НОВЕ КОНТРАДИКЦИЈЕ Весна Ђукић СТРАТЕШКЕ ДИЛЕМЕ САВРЕМЕНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У СРБИЈИ – КОЛИКО СМО ДАЛЕКО ОД УРАВНОТЕЖЕНОГ ДЕЛОВАЊА Слободан Антонић ПИНК ТРАНЗИЦИЈА У СРБИЈИ Драган Коковић КУЛТУРА У КРИЗИ И КРИЗА КУЛТУРЕ: СЛУЧАЈ СРБИЈЕ Бранислав Стевановић ТРАГОМ ЈЕДНОГ ИСТРАЖИВАЊА: НЕКЕ ВРЕДНОСНЕ НЕДОУМИЦЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ СРБИЈЕ Слободан Миладиновић КОНСТАНТЕ КУЛТУРНОГ КОНТЕКСТА И ТРАНЗИЦИЈА Слободан Владушић ТРАНЗИЦИЈА КАО ПРЕЛАЗ ОД КУЛТУРЕ ПОЛИСА У КУЛТУРУ МЕГАЛОПОЛИСА Слободан Рељић ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ КУЛТУРЕ КАО ИНДУСТРИЈE НОВЕ КОЛОНИЈАЛНЕ СВЕСТИ Славољуб Лекић КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ПАРАЗИТИЗМА Лидија Цветић ТРАДИЦИЈА И ТРАНЗИЦИЈА/КУЛТУРНА КОНТРАВЕРЗА Истраживања Виолета Цветковска Оцокољић, Жељко Ђурић и Татјана Цветовски КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ КАО СВЕТИ РАТНИК- КОЊАНИК Виолета Цветковска Оцокољић и Татјана Цветовски СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА Биљана Јокић и Ирис Жежељ ЗАШТО ПОСЕЋЕНОСТ НОЋИ МУЗЕЈА НЕ ПРЕДВИЂА ПОСЕЋЕНОСТ МУЗЕЈА ТОКОМ ГОДИНЕ: ОДНОС СТАВОВА И ПОНАШАЊА Осврти и прикази Александар Прњат ПОЈМОВИ СЕКУЛАРИЗМА И ЛАИЦИЗМА: ОДГОВОР ДАРКУ ТАНАСКОВИЋУ

Veoma dobro očuvano. Godina: 16. maj 1928. Nova serija, knj. XXIV, br. 2 Srpski književni glasnik je jedan od najznačajnijih srpskih književnih časopisa. Izlazio je od februara 1901. do jula 1914. i, obnovljen, od septembra 1920. do aprila 1941. Pokrenuo ga je Bogdan Popović koji je bio i prvi urednik; kasniji urednici su Pavle Popović (1905−06), Jovan Skerlić (1905−1914), obnavljaju ga 1920. Bogdan Popović i Slobodan Jovanović, a potom je imao više urednika. U časopisu su objavljivani proza i poezija domaćih pisaca, prevodi stranih dela, kao i članci iz oblasti društvenih nauka, književnosti i umetnosti. Neki od autora čija su dela objavljivana u Srpskom književnom glasniku su Ivo Andrić, Jovan Dučić, Desanka Maksimović, Simo Matavulj, Rastko Petrović, Isidora Sekulić, Stevan Sremac, Bora Stanković, Miloš Crnjanski, Aleksa Šantić... MG47

DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.