GRADAC br. 185-186-187: ANDRIJA MAUROVIĆ Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 240 str Mek povez, ćirilica, ilustrovano crno-belim crtežima i fotografijama. Časopis je potpuno N O V. Priređivač ovog trobroja je Zdravko Zupan što garantuje značajan i interesantan materijal sakupljen i obrađen sa posebnom ljubavlju, znanjem i odgovornošću prema čitaocima. Na 250 stranica bogato ilustrovanog teksta (preko 200 ilustracija) među kojima je poseban tabak od 16 stranica samo sa ilustracijama nalaze se uglavnom najvažniji eseji koji se bave Maurovićevim stvaralaštvom, ali i neki koji se ovde javljaju po prvi put i koji će kasnije ulaziti u druge zbornike, zatim intervjui, sećanja, analize... Autori kao što su: Rudi Aljinović, Slavko Draginčić, Frano Dulibić, Franjo M. Fuis, Darko Glavan, Vera Horvat Pintarić, Ranko Munitić, Veselko Tenžera, Bogdan Tirnanić, Mata Bošnjaković, Bojan M. Đukić, Veljko Krulčić, Ješa Denegri, Slobodan Šijan, Dragoslav Jovanović, Saša Rakezić, Vasa Pavković, Zorica Jevremović, Marko Stojanović, Živojin Tamburić, Pavle Zelić i dr. svako na svoj način odgonetaju tajnu zvanu Maurović koja, kako vreme odniče, dobija uvek po novi veo tajnovitosti.

Beograd - 2018 - 355 strana, tvrd povez, ilustrovano. Prvi svetski rаt – Temаtski vodič kroz fondove i zbirke Istorijskog аrhivа Beogrаdа Izdаvаč: Istorijski аrhiv Beogrаdа Glаvni i odgovorni urednik: mr Drаgаn Gаčić Rukovodilаc projektа: Slobodаn Mаndić Koordinаtor nа poslovimа istrаživаnjа, odаbirа i obrаde podаtаkа: Olgа Lаtinčić Autori: Jelenа Jovаnović, Tijаnа Kovčić, Olgа Lаtinčić, Veljo Popović, Isidorа Stojаnović Sаrаdnici: Vuk Bаbić, Gorаn Mаrinković Lekturа: mr Nаtаšа Nikolić Prelom tekstа i pripremа zа štаmpu: Sаšа Bešević Dizаjn koricа: Zoricа Netаj Štаmpа: JP „Službeni glаsnik“ Tirаž: 500 Povodom obeležаvаnjа jubilejа stogodišnjice Prvog svetskog rаtа, grupа аrhivistа Istorijskog аrhivа Beogrаdа izvršilа je temeljnа istrаživаnjа u svrhu popisа i uvidа u svа dokumentа i аrhivsku grаđu kojа se čuvа u Arhivu, а odnosi se nа temu Prvog svetskog rаtа. Rezultаti istrаživаnjа su dostupni putem onlаjn digitаlnog temаtskog vodičа, koji se sаdа pojаvljuje i u štаmpаnom obliku. Arhivskа grаđа predstаvljenа u ovoj publikаciji, klаsifikovаnа premа fondovimа i zbirkаmа koje se čuvаju u Istorijskom аrhivu Beogrаdа, predstаvljа izvor prvog redа zа istrаživаče, а podаci dаju sveobuhvаtnu sliku životа 1914–1918.

njiga je izbor najboljih tekstova (više od 40), koje su o Njegošu napisali domaći i strani autori, među kojima su Ivo Andrić, Isidora Sekulić, Matija Bećković, Jovan Skerlić, Nikolaj Velimirović, Milovan Đilas… Na skoro 500 strana, bogato ilustrovanih fotografijama, sabrane su i najbolje pesme o najvećem srpskom poeti. Stihovi su iz pera Miloša Crnjanskog, Stevana Raičkovića, Branka Radičevića, Milorada Pavića, Laze Kostića, Ljube Simovića, Skendera Kulenovića… „Pustinjak cetinjski” – kako je zvao sebe; „tragični junak kosovske misli” – kako ga je nazvao Ivo Andrić; „koji je narodnu sudbinu doživljavao kao svoj lični doživljaj” – kako je napisao Slobodan Jovanović; „najjači i najdublji duh među srpskim piscima” – kako ga je ocenio Jovan Skerlić; „tako da do danas celo Srpstvo nema dva Njegoša” – kako je kazala Isidora Sekulić; „pesnik koji bi i da sav naš narod izumre, jasno i gorostasno sačuvao njegov lik među narodima” – kako je tvrdio Miloš Crnjanski; „sev munje naše u čovečanstvu, u Kosmosu” – kako se izrazio Milovan Đilas; „čija pojava ostaje izvan objašnjenja” – kako je zaključio jedan savremeni pesnik.

Autor: Mirko MagaraševićPosle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića.Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa.*?njiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima.U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan ?ašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu.Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao.Predrag Protić

U dobrom stanju, sa posvetom autora na prvoj knjizi Šta da se radi?. T. 1 / Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986. Izdavanje i proizvodnja Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Nikoliš, Gojko, 1911-1995 = Nikoliš, Gojko, 1911-1995 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 400. Str. 21-25: Umjesto predgovora 2 : Nikolišev ogovor autorima / Gojko Nikoliš. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Bogavac, Dušan, 1931-1990 Sadržaj UMJESTO PREDGOVORA I Pozivno pismo sagovornicima 3 Lista osnovnih pitanja 7 Lista fakultativnih pitanja 10 NIKOLIŠEV ODGOVOR AUTORIMA (Umjesto predgovora II) 21 Prof. dr Josip Županov NITKO I NISTA U DRUŠTVU NE MOŽE BITI IZUZETO OD KRITICKOG ISPITIVANJA I PROVJERAVANJA 27 Prof. dr Branko Horvat SLOBODAN, DEMOKRATSKI DIJALOG JE DANAS NAJDJELOTVORNIJE SREDSTVO DEMOKRATSKOG PRITISKA 61 Prof. dr Jovan Mirić NA DJELU JE PROCES „DVOSTRUKE PRIVATIZACIJE“ 119 Batrić Jovanović DVA PREDUSLOVA ZA ZAUSTAVLJANJE ISELIAVANJA SRBA I CRNOGORACA SA KOSOVA 135 Jože Smole KRUPNA INTERNACIONALISTICKA ODGOVORNOST JUGOSLAVIJE ZA POBEDU I AFIRMACIJU SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA 175 Doc. dr Slobodan lnić 55 ONTOGENEZA KRIZE U JUGOSLAVIJI 221 Prot. dr Zoran Vidaković SKICA ZA POCETAK SAMOUPRAVNOG PREOKRETA 231 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I OTVORENO PISMO... 239 Šta da se radi? : objavljuje se posle tri godine. T. 2 Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986 Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Tiraž 300. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Богавац, Душан, 1931-1990 Sadržaj Svetozar Vukmanović — Tempo BIROKRATIJA NEĆE ODSTUPITI DOBROVOLJNO 3 Ivan Šifter MOŽE SE IZ KRIZE BRZO IZAĆI ALI TO TREBA ZNATI I — HTJETI 51 Prof. dr Žarko Puhovski UKOLIKO JE KRIZA NAJAVA I PRIPREMA NOVOGA, U NAS JE NEMA NI U NAZNAKAMA 95 General-pukovnik Velimir Terzić SAMOUPRAVNI PREOKRET MOGUĆ BEZ I JEDNE KAPI KRVI, BEZ I JEDNE SUZE 111 Prof. dr Predrag Matvejević DIJALOG O KRIZI I DIJALOG SHISTORIJOM 131 Dr Veselin Đuretić SLOBODNO OTVARANJE PREMA BUDUĆNOSTI 139 Prof. dr Ferid Muhić NAJGORE SE KVARE NAJBOLJI 151 Prof. dr Luka Marković JUGOSLAVIJA U SVJETSKOM SISTEMU KAPITALA — PRVI DIO 161 IZ DOKUMENTACIJE PROJEKTA Pozivno pismo sagovornicima 207 Lista osnovnih pitanja 211 Lista fakultativnih pitanja 214 OKRUŽNICA SAGOVORNICIMA PROJEKTA 224 HORVATOVO PISMO 224 IZVOD IZ ZAPISNIKA PROGRAMSKOG SAVETA „PARTIZANSKE KNJIGE“ 225 IZJAVA („Partizanskoj knjizi“, Beograd) 225 TELEGRAMI I PISMA PREDSJEDNIŠTVU CK SKJ 227 ŠTA DA SE RADI SA „ŠTA DA SE RADI?“ Pismo Centralnom Komitetu SKJ 233 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I i II) 237

Opis O autoru Dodatne informacije Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. * Кnjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Кašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić

PARK PRIRODE JEGRIČKA - MONOGRAFIJA PARK PRIRODE JEGRIČKA Zahvaljujući IPA projektu ECOWAM („Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti”) objavljena je naučno-popularna monografija: Park prirode Jegrička. Posebna zahvalnost ide Fondu za Evropske poslove APV i Milanki Mišković. Autori tekstova su: dr Lazar Lazić, dr Vladimir Stojanović, dr Mlađen Jovanović, dr Slobodan Puzović i dr Bogdan Janjušević. Fotografije su načinili: dr Lazar Lazić, Geza Farkaš i dr Vladimir Stojanović. Recenzenti: dr Milana Pantelić i dr Dubravka Milić. Lektor: Simonida Stanković Karlaš. Monografija ima 14 poglavlja na 156 strana, sa 204 grafička priloga, od kojih su 159 fotografije. Rukopis je dvojezičan - srpski i mađarski. Iz recenzija: Destrukcija staništa je glavni uzrok nestanka vrsta na našoj planeti. Glavni način da se to spreči je formiranje zaštićenih područja, kao što je i park prirode Jegrička. Autori su uložili svoje znanje, iskustvo i trud kako bi ne samo naučnoj zajednici već i široj javnosti ukazali na značaj ovog područja. Rukopis je pisan na vrlo prihvatljiv, popularan način. Sadržaj rukopisa je iznesen pregledno i jasno, u jezičkom i konceptualnom smislu. Upravo zbog toga rukopis je veoma koristan naučnoj populaciji koja se usko stručno bavi zaštitom prirode, ali isto tako i veoma interesantan za širu populaciju i sve ljubitelje prirode. TVRDI POVEZ, ZAŠTITNI OMOT NOVI SAD 1918 152 STR ILUST. 25 CM STANJE ODLIČNO HOD. D.

Zbornik savremenih ljubavnih priča Odabrani autori Alisa Salopek Violeta Aleksić Ana Jovanović Dobroslav Petričević Marija Rožić Jovan N. Bundalo Ramiz Nani Šaćirović Dragan Stodić Ana Babić Antonia Prgomet Gorjana Ana Dabić Franjo Frančić Dušan Mijajlović Adski Milica Spinčić Aleksandra Lalić Mirjana Đapo Helena Himel Jelena Božić Jelena Kočović Branka Mumalo Mario Lovreković Milica Mica Petković Mirjana Tachlinski Radojko Lako Veselinović Saša Z. Stanković Stela Mihailović Stevan Šarčević Tamara Lucić Dinić Tamara Maksimović Tanja Mlađen Todor Dode Rajić Zoran Krstić Vladimir Perić Slavica Mršić Petrović Barbara Šoda Amra Agić Andrija Božović Elizabeta Vojinović Nikolić Ljubisav Grujić Dragan Vilić Đorđe Vojnović Ozrenka Kapetanov Ivana Gudelj Klara Leskovar Lejla Kašić Milena Stojanović Sanja Radovanović Josipa Lesinger Selma Šljuka Sara Damnjanović Svetlana Radosavljević Suzana Bunjaku Zlatko Kraljić Mr Jovanka Božić Nina Ćosić Mirjana Komarica Renata Cvetkov Branka Vlajić Ćakić Jovan Bajc Snežana Marko Musinov Saša M Ugrinić Gala Odanović Eldin Mujkić Jelena Bogdanović Radoslav Slavnić Miroslav Pelikan Mateja Marić Miljana Čopa Anđela Karović Bratislav Petrović Branka Selaković Milošević Helena Horvat Branka Vojinović Jegdić Balša Rajčević Vedrana Franjić Maja Stanković Danilo Jelić Tanja Avramović Jagoda Iličić Anđela Pavićević Slobodan Popović Ljiljana Pantelić Novaković LJiljana Milosavljević Dejan Petković Aleksandra Sekulić Stevan Čvorović Andrea Žigić Dolenec Merima Mustafić Dragiša Eraković Jadranka Tarle Bojović Milica Mima Dmitrović Ivana Stojanović Katarina Prlić Jasmina Malešević Mirjana Ranković Matović Anastasija Kocić Dušan Voštinić Kristina Vesković Katarina Furtula Belinda Belovari Marija Solujić Maja Geček Jelić Ljiljana Živković Martina Vukić Marko Hajderer Dušan Varićak Jovana Ristić Dražena Bašić Lovrić Zoran Škiljević Vitomir Ćurčin Andrijana Iveljić Bojan Vorkapić Božica Brkan Milja Končar Dunja Matić Sanja Drča Stefan Stanojević Dragica (Bogdana) Pušonjić Olgica Vešliga Slobodan Ilić Nevena Antić Nikola Radić Iva Damjanović Tanja Stanić Sanja Ilijin Bojana Sekulić Franka Vican Pavle Lazarević Miloš Jovović Rada Ilić Lidija Radisavljević Miodrag Lazarević Nemanja Stević Nusreta Beranac Antonia Došen Midhat Hrnčić Prikaži više

БИОЛОГИЈА за четврти разред гимназије природно-математичког смера и пољопривредну школу СМЕР: Пољопривредни техничар 8. прештампано издање – 2020. год. Аутори: Драгана Цветковић Дмитар Лакушић Гордана Матић Александра Кораћ Слободан Јовановић Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак новог живог бића. Једна од основних одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет живота. Уколико би организми у оквиру једне врсте били репродуктивно неуспешни, та врста би се временом смањивала по броју јер би њени чланови нестајали умирањем од старости, болести, несрећним случајем или од предатора – док не би изумрла, нестала из екосистема. По основном закону биологије, живо биће не може настати ни из чега другог, осим од постојећег живог бића. Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење, регенерација, клонирање). Наслов: БИОЛОГИЈА 4. разред гимназије природно-математичког смера Издавач: Завод за уџбенике Страна: 259 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-17-20261-1

Autor: Zoran MilutinovićStudija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.).Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope.„Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“Vladislava Ribnikar, Književna istorija

Izdavač: Prometej, Novi Sad Slike: Nebojša Đuranović Predgovor: Milovan Vitezović Pogovor: Sima Avramović Povez: tvrd Broj strana: 309 Format: 23 x 31 cm Sa posvetom autora, očuvanost 5- Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. - Iz predgovora Milovana Vitezovića (K-157)

Autor - osoba Radović, Borislav, 1935-2018 = Radović, Borislav, 1935-2018 Naslov Neke stvari / Borislav Radović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Društvo Istočnik, 2000 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 29 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Zubanović, Slobodan, 1947- = Zubanović, Slobodan, 1947- Zbirka 4 puta : biblioteka časopisa Poezija (Broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 26-27: Beleška o gledanju na stvari iz bliže okoline / Slobodan Zubanović. O autoru: str. 28. Borislav Radović (Beograd, 10. mart 1935 – Beograd, 26. april 2018) je bio jugoslovenski i srpski pesnik, esejista i prevodilac. Biografija Borislav Radović rođen je 10. marta 1935. u Beogradu, gde je završio studije opšte književnosti sa teorijom. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti. Od 1952. kada je kao srednjoškolac počeo oblavljivati stihove, bavi se književnošću i prevodilaštvom. Bio je funkcioner Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Enes Halilović ga je opisivao kao čoveka grofovskog držanja i dostojanstva. Kritička ocena Borislav Radović se smatra jednim od najznačajnijih srpskih pesnika dvadesetog veka. Uz Jovana Hristića i Ivana V. Lalića, Radović je najznačajniji pesnik kulture kod nas. Poznat kao jezički perfekcionist i istraživač stilskih sredstava, Radović je retko i nerado objavljivao svoje tanke zbirke pesama. U početku shvaćen kao predstavnik neosimbolističkog stila, posle deset godina pauze pojavio se sa sasvim drugačijim pesama. Pesme pisane posle 1971. predstavljaju jednu knjigu koju je autor do kraja devedesetih polako dopunjavao. Ove pesme se odlikuju pravilnom sintaksom, odsustvom pesničkih ukrasa, i škrtošću u izrazu koja nikada ne prelazi u hermetizam. U pozadini svake od tih pesama nalazi se životno ili literarno iskustvo, koje je duboko promišljeno i dato u jasno uobličenim stihovima. Radović se kloni apstrakcija tako da svaka konkretna slika ostaje to što je i upravo takva pleni čitaoca. Poslednjih godina je svoje nesvakidašnje iskustvo pisanja, prevođenja i čitanja poezije podelio sa čitaocima u vidu nekoliko esejističkih knjiga. Nagrade i priznanja 1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti) 1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza) 1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici) 1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971–1972) 1984. Nagrada Željezare Sisak 1985. Nagrada Disovog proleća 1994. Kruna despota Stefana Lazarevića 1995. Nagrada Vasko Popa 1996. Nagrada Ramonda Serbica 1998. Belodvorska rozeta 1999. Nagrada Miloš N. Đurić 2001. Nagrada Desanka Maksimović 2002. Žička hrisovulja 2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za o Pesnicima i poeziji) Dela Zbirke pesama Poetičnosti, Beograd 1956. Ostale poetičnosti, Beograd 1959. Maina, Novi Sad 1964. Bratstvo po nesanici, Beograd 1967. Opisi, gesla, Beograd 1970. Izabrane pesme, Beograd 1979. Pesme 1971-1982, Beograd 1983. Izabrane pesme 1954-1984, Beograd 1985. Trideset izabranih pesama, Beograd 1985. Pesme 1971-1991, Banja Luka 1991. Pesme, Beograd 1994. Pesme, Beograd 2002. Četrdeset dve izabrane pesme, Beograd 2007. Eseji Rvanje s anđelom i drugi zapisi, Beograd 1996. O pesnicima i o poeziji, Banja Luka 2001. Neke stvari, Beograd 2001. Čitajući Vergilija, Banja Luka 2004. Još o pesnicima i o poeziji, Beograd 2007. Prevodi Morekazi, Sen-Džona Persa, 1963. Izabrane pesme Pola Elijara, 1971. Pariski splin, Šarla Bodlera, 1975. Luj Lamber, Onorea de Balzaka, 1999. MG40 (K)

Duh i dah Beograda Posle dugogodišnjih istraživanja kulturne i urbane istorije Beograda, Mirko Magarašević (1946) izlazi pred čitaoce sa prvom knjigom eseja o Beogradu i Beograđanima o kojima svedoči kao rođeni Beograđanin sa dubljim korenima i saznanjima od davnine do danas. Neopoziv je Magaraševićev stav da beogradsko kulturno nasleđe – od Evlije Čelebije, Dositeja Obradovića i Sterije do doktora Vladana Đorđevića, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog i današnje, stalno promenljive slike Beograda – ostaje trajan ključ razumevanja uspona i zastoja sudbine celine srpskog duha i bića. Duh i dah Beograda je trideset četvrto objavljeno književno delo ovog autora i kliničkog oftalmologa. Knjiga Mirka Magaraševića Duh i dah Beograda predstavlja izuzetno inspirativno štivo i nudi mnoštvo mogućnosti da se povodom nje razmišlja i govori o Beogradu i Beograđanima. U srpskoj književnosti, kao što se zna, postoje dve tradicije lepog pisanja. Jednu, stariju, oličava Slobodan Jovanović. Drugu, ne mnogo mlađu, oličavaju Isidora Sekulić i Milan Kašanin, inače dve intelektualne i književne pojave koje Mirko Magarašević posebno uvažava. Po svom osobenom stilu, Magarašević pripada ovoj drugoj tradiciji. On piše primamljivo, vrlo probranim rečnikom, sa mnogo duhovitih stilskih obrta i reskih poenti. Takvim pisanjem on stvara izuzetnu atmosferu. Mirko Magarašević voli i priziva onaj Beograd u kome se „poštovala reč, namera i misao”, a sa sumnjom posmatra posledice čiji su uzroci razbaštinili i reč, i nameru, i misao. Predrag Protić Prikaži više

Dosta dobro očuvana , kratka posveta na predlistu 335 strana 975 grama Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti... Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao obiman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović • Đura Jakšić • Jovan Jovanović Zmaj • Stevan Sremac • Janko Veselinović • Branislav Nušić • Borisav Stanković • Isidora Sekulić • Milica Jakovljević Mirjam • Stanislav Vinaver • Ivo Andrić • Miloš Crnjanski • Rastko Petrović • Branko Ćopić • Dobrica Ćosić • Dušan Radović • Slobodan Marković • Milorad Pavić • Aleksandar Popović • Borislav Pekić • Svetlana Velmar-Janković • Branko Miljković • Danilo Kiš • Momo Kapor komodica1

07495) JOVAN DUČIĆ , Kosta St. Pavlović , Otkrovenje Beograd 2001 , predgovor Radoja L. Kneževića ; U Milanu, 1967. godine objavljena je knjiga Koste St. Pavlovića Jovan Dučić u kojoj se veliki pesnik prikazuje sa svim svojim, široj publici nepoznatim, manama. Posle svog jedinog izdanja u Italiji 1967, čekala je više od trideset godina na objavljivanje u našoj sredini. Kosta St. Pavlović bio je diplomata i šef kabineta pet predsednika vlade (četiri u emigraciji). Kosta St. Pavlović u svojoj knjizi ne osporava Dučića kao pesnika, on ga priznaje za pesničkog genija, ali osporava Dučića kao čoveka, predstavljajući ga kao licemerna, tašta i sujetna čoveka, što prevazilazi meru ljudskog ukusa. A šta je bio cilj ove knjige? Pavlović piše da je hteo samo da spase od zaborava ono što je njemu bilo lično poznato i da budućim Dučićevim životopiscima ostavi `svedočanstvo jednog očevica i verno prenesene podatke dobijene od drugih`. Ti drugi su ponajviše autorov otac Stevan i Slobodan Jovanović, koji su se dugo družili sa `knezom srpskih pesnika`. Da bi potvrdio Dučićevu žudnju za uspehom i slavom autor knjige piše kako je pesnik, cinično ga predstavljajući kao velikog pravoslavca, uoči traženja agremana za Vatikan napisao nekoliko članaka u `Politici` u kojima je hvalio katoličko sveštenstvo kao `obrazovanije`, svoj poziv smatrao misijom, a kudio pravoslavno kao duhovno slabije razvijeno! (Vatikan mu je, inače, odbio agreman!) Pavlović osporava i Dučićevo srpstvo. Kaže da se srpskim nacionalnim borcem pokazuje tek na zalasku života, a da je pre toga uvek istupao kao - Jugosloven. I navodi, za primer, da je integralno jugoslovenstvo kralja Aleksandra prihvatao do te mere da je čak napisao jedan članak u kojem je tvrdio da je knez Lazar bio jugoslovenski vladalac! Jovan Janjić mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, ilustrovano, 202 strane

Reč izdavača: ’’Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović.’’

Књига о Београду Горана Весића Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи. После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку. Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи. Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду. У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду. Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно. Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја. Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо. И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба. Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје. Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други. Милан Витезовић Наслов: Књига о Београду, 2. издање Издавач: Prometej Novi Sad Страна: 264 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14 × 21 cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-515-1788-7

Knniga je kao nova - posveta na prvom neutralnom listu (koji mozete iscepati ukoliko zelite) - prodaje se u stanju kao na slikama O KNJIZI: Jovo Anđić : KNJIŽEVNI VODIČ KROZ BEOGRAD , Laguna 2015, drugo izdanje, tvrdi povez, str. 536. Priče o piscima i gradu koji su voleli. Pisci - Beograd Očuvanost 4. Priče o piscima i gradu koji su voleli. Ko je jednom ugledao jasne obrise grada, iznad srebrnastih traka Save i Dunava, nikada ih neće zaboraviti...Miloš Crnjanski Kroz priče o intimnim i stvaralačkim sudbinama dvadeset četiri pisca ispričana je istorija Beograda kao grada velikih književnika. Povezanost pisaca sa Beogradom i trajnost njihovog uticaja na identitet grada iskazana je koliko obimnom faktografijom i pripovedanjem o životu i radu pisaca toliko i pažljivim odabirom izvoda iz dela kojima se završava svako poglavlje: proznih odlomaka i stihova posvećenih Beogradu koji otkrivaju autentičnost doživljaja grada u kojem je autor ispunio svoju sudbinu. Kao ob iman izvor biobibliografskih detalja, Književni vodič kroz Beograd dragocen je svim izučavaocima srpske književnosti i istorije, kako učenicima i studentima tako i stručnjacima. Budući da sadrži i precizne mape i nekoliko stotina fotografija i topografskih odrednica, predstavlja izvanredan vodič za kretanje kroz savremeni Beograd i upoznavanje s njegovom književnom i kulturnom istorijom. Posebnu vrednost Vodiča čine tačke ukrštanja, odnosno mesta susreta pisaca u beogradskom vremenu i prostoru koja su istaknuta u posebnoj mapi (institucije, kafane, parkovi, šetališta, obale...) Izdvaja se i jedinstven poduhvat mapiranja Novog groblja na kojem su se završile životne staze pisaca, čime je poštovaocima beogradskih književnika omogućeno da posete njihova utočišta. Reprezentativan dokument o Beogradu kao gradu velikih pisaca, izvanredan spoj književno-istorijskog pregleda i vodiča kroz Beograd koji obuhvata vreme od Dositeja Obradovića do danas. Dositej Obradović - Đura Jakšić - Jovan Jovanović Zmaj - Stevan Sremac - Janko Veselinović - Branislav Nušić - Borisav Stanković - Isidora Sekulić - Milica Jakovljević Mirjam - Stanislav Vinaver - Ivo Andrić - Miloš Crnjanski - Rastko Petrović - Branko Ćopić - Dobrica Ćosić - Dušan Radović - Slobodan Marković - Milorad Pavić - Aleksandar Popović - Borislav Pekić - Svetlana Velmar-Janković - Branko Miljković - Danilo Kiš - Momo Kapor

Filmski centar Srbije objavio je monografiju Neda Arnerić: Čarobna melanholija koju je priredila Anita Panić, TV autorka i publicista. Knjiga je podeljena na osam poglavlja. Prvo poglavlje „Film” donosi sećanja filmskih stvaralaca koji su sarađivali sa Nedom Arnerić, a to su Rade Šerbedžija, Miodrag Brik Krivokapić, Lordan Zafranović, Branko Cvejić, Milan Jelić, Goran Marković, Meto Jovanovski, Nikola Kole Angelovski, Miloš Radivojević i Dejan Karaklajić. U drugom poglavlju „Filmske impresije” nalaze se tekstovi o Nedi Arnerić koje su napisali Daniel Rafaelić, Veljko Krulčić, Goran Jovanović, Dževdet Tuzlić, Dejan Dabić i Stojan Sinadinov, dok su u trećem poglavlju „Zvezdana prašina” sabrani članci o glumici objavljivani u brojnim časopisima, knjigama i sajtovima, a čiji su autori Mira Boglić, Aleksandar Mandić, M. Pepić, Zoran Petrović, Zoran Janković, Slobodan Šijan i Rajko Grlić. Četvrto poglavlje „Pozorište” fokusirano je na pozorišnu karijeru Nede Arnerić (uz tekstove Milice Kralj, Aleksandra Alača, Lazara Ristovskog, Dušana Kovačevića, Svetozara Cvetkovića…), peto poglavlje „Televizija” bavi se televizijskim ulogama naše istaknute glumice (kroz sećanja Stanka Crnobrnje, Vladimira Aleksića i Hrvoja Barišića), dok se u šestom poglavlju „Likovnost” nalazi tekst Suzane Spasić „Vojna deca”. Poslednja dva poglavlja, kako je saopštio Filmski centar Srbije, donose filmsku i televizijsku filmografiju Nede Arnerić i spisak uloga ostvarenih u pozorištu, kao i spisak nagrada koje je glumica osvojila za svoje filmsko stvaralaštvo. Knjiga se završava tekstovima Anite Panić i Daniela Rafaelića. Monografija je obogaćena brojnim arhivskim fotografijama, od kojih su neke malo poznate široj javnosti, a knjigu je dizajnirao Borut Vild. Urednik izdanja je Miroljub Stojanović. Anita Panić je autorka monografija o Petru Kralju („Kralj”, Službeni glasnik, 2013) i Mileni Dravić („Ključ snova”, Filmski centar Srbije i Službeni glasnik, 2018).

Novi Sad 2013. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, veliki format (30 cm), 179 strana. Knjiga je odlično očuvana. Sadržaj: ARHEOLOGIJA Ana-Marija Antić: Zaštitna arheološka istraživanjana trasi gasovoda Banatski Dvor — Gospođinci horizont starijeg neolita ARHITEKTURA Valentina Brdar: O zgradama Gradske bolnice u Novom Sadu (1909—1912) Vesna Majstorović: Palata Lazara Dunđerskog i pivarski kompleks u Zrenjaninu Bojan Kojičić, Dragana Šijak, Igor Kovač: Dvorac Lasla Karačonjija u Novom Miloševu Vesna Karavida: Zgrada podružnice Prve hrvatske štedionice u Zrenjaninu Branislav Milić: Stare ustave i brodske prevodnice na Begejskom kanalu ETNOLOGIJA Maria Silađi: Nova Crnja — ambijentalna vrednost strukture naselja Danka Višekruna i Milutin Grozdanić: Čardaci u prošlosti novosadskih baštovana KONZERVACIJA I RESTAURACIJA Miroslav Zakić: Konzervatorsko-restauratorski radovi na ikonostasu srpskog pravoslavnog hrama Svetog Ilije u Zadru i problem više bojenih slojeva na ikonama Mihajla Sperance Olivera Brdarić: Konzervacija i restauracija ikona Sveti Nikola i Sveti Prokopije rad Stevana Aleksića iz kapele Paunović u Vukovaru Sava Stražmešterov: Rekonstrukcija i prezentacija ikonostasa mitropolita Simeona (1635) uklonjenog iz katolikona glavne crkve manastira Hilandara u 18. veku Daniela Korolija Crkvenjakov: Studija tehnike i konzervacija čudotvorne Bogorodičine ikone iz Saborne crkve u Sremskim Karlovcima Ivana delić Nikolić, Olivera Vušović, dr Zagorka Radojević: Laboratorijska ispitivanja i istorijska baština — primer manastira Dombo ISTORIJA UMETNOSTI Ljiljana Lazić: Radovan Ćesarov (1900—1977) Prilog poznavanju novosadskog umetničkog zanatstva u 20. veku SEĆANjA David Gaon (1948-2006) / Donka Stančić Vojislav Matić (1935-2011) / Pavle Stanojević Milan Mića Ulić (1935-2012) / Pavle Stanojević Slobodan Jovanović (1937—2011): Odlazak hroničara vojvođanske arhitekture / Vladimir Mitrović Olivera Milanović Jović / Branka Kulić Stana Medan (Vlahovići, srez Mostar, 1936 - Novi Sad, 2011) / Svetlana Bakić UPUTSTVO ZA AUTORE

Naslov Istorija srpske filozofije. 1 / Irina Deretić (priređivač) Vrsta građe naučna monografija Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro-Đunti, 2011 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 614 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Deretić, Irina, 1969- = Deretić, Irina, 1969- (karton) Napomene `Pred nama se nalazi prvi tom monografije Istorije srpske filozofije ... Ova monografija nastala je kao rezultat rada prevashodno saradnika projekta Istorija srpske filozofije (179064), koje je odobrilo i finansijski podržava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije od 2011. do 2014. godine ...` --> Predgovor Tiraž 2.000 Str. 5-9: Predgovor / Irina Deretić Napomene i bibliografske reference uz tekst Summaries. Predmetne odrednice Filozofija -- Istorija -- Srbija – Zbornici Prvi tom monografije Istorije srpske filozofije sadrži studije i tekstove koji kritički i teorijski razmatraju srpsku filozofsku baštinu. Početna nit vodilja u istraživanju istorije srpske filozofije jeste uverenje da osim kontinuiteta postoji i identitet naše filozofije, koji se formirao u plodnom dijalogu sa stranim, uglavnom evropskim uzorima, idejama i misliocima. SADRŽAJ Časlav D. Koprivica – UČENJE O DRŽAVI I DRŽAVA SLOBODANA JOVANOVIĆA 341 Boris Milosavljević – SLOBODAN JOVANOVIĆ I VELIKI MISLIOCI PROŠLOSTI 361 Dejan Vuk Stanković – FILOZOFIJA SLOBODE MIHAILA MARKOVIĆA 385 Mirko Zurovac – ZATVORENA OTVORENOST 407 Milo Lompar – BESTEMELJNOST KAO POLAZIŠTE SMILJANIĆEVOG STVARALAŠTVA I NJEGOVA PODSTICAJNA SNAGA 455 Jovan Aranđelović – ESTETIČKA EGZAKTNOST – PROBLEM METODE U ESTETICI MILANA RANKOVIĆA 497 Nebojša Grubor – SPINOZIN POJAM SUPSTANCE U SVETLOSTI NJEGOVOG PANTEIZMA PREMA TUMAČENJU RADMILE ŠAJKOVIĆ 513 Miloš Todorović – POTREBA UTEMELJENJA FILOZOFIJE MEDIJA U KULTURNOM AMBIJENTU SRBIJE 527 Divna Vuksanović – NASTAVA FILOZOFIJE U SREDNJIM ŠKOLAMA SRBIJE OD 1990. DO 2010. GODINE 541 Jadranka Pešti – POJAM I LIK FILOSOFIJE SRBA U REPUBLICI SRPSKOJ 555 Bogomir Dukić – ESTETIČKO DRUŠTVO SRBIJE: ULOGA U RAZVOJU ESTETIKE U SRPSKOJ FILOZOFIJI 585 Una Popović MG68 (N)

Retko sa omotom, koji je izradio Aleksandar Hecl. Odlično očuvano. Autor - osoba Milošević, Mitar, 1924-1995 = Milošević, Mitar, 1924-1995 Naslov Iz beležnice jednog obaveštajca / Mitar Milošević Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1962 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1962 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 265 str. ; 20 cm Zbirka Iza kulisa (Karton sa omotom) U knjizi su opisani podvizi jednog našeg obaveštajnog partizanskog oficira, a kasnije, u godinama posle oslobođenja, oficira službe bezbednosti, kada su se organi Knoja i Ozne, pod zanimljivim i dramatičnim okolnostima, uspešno borili protiv ostataka neprijatelja. Knjiga sadrži sedam podviga pripadnika naših organa bezbednosti. Pa, iako bi tih sedam epizoda mogle biti celine svaka za sebe, one u ovoj zbirci čine homogenu celinu, koju čitalac prati sa sve većim interesovanjem, jer iz epizode u epizodu, sa složenošću zadataka raste i iskustvo i veština glavnog junaka. Opisivanje je živo i zanimljivo zahvaljujući ne samo činjenici da je takav bio i sam opisani događaj već i tome što je autor umeo da očisti pričanje od nepotrebnih i nebitnih detalja i da time sačuva draž dinamike, napetog očekivanja i iznenađenja. Treba istaći i to da autor nije upao u grešku isključivo crno-belog konfrontiranja i prikazivanja junaka, već se uvek, iako mu to nije bio prvenstveni cilj, i u pozitivnim i u negativnim likovima, osećaju živi, stvarni ljudi. Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS – 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) bio je srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. Rođen u selu Uvač u Crnoj Gori. Otišao je u partizane još kao gimnazijalac i učestvovao u Drugom svetskom ratu. Više puta je odlikovan za ratne zasluge. Nakon Oslobođenja, Milošević ostaje u vojnoj službi od 1945. do 1953, u činu kapetana 1. klase. Izdavački i novinarski rad Od 1953. do 1974. Milošević je radio u novosadskom novinsko-izdavačkom preduzeću „Dnevnik“. Počeo je kao izveštač, a zatim bio pomoćnik glavnog urednika lista Tribina, urednik u političkoj rubrici lista Dnevnik, te glavni i odgovorni urednik komercijalnih izdanja NIŠRO „Dnevnik“. Između ostalog, pokrenuo je i „X-100“, popularnu jugoslovensku ediciju roto-romana špijunskog, akcionog, kaubojskog, ljubavnog i naučnofantastičnog sadržaja. Književno delo Pored „Luna, kralja ponoći“, Milošević je pod sopstvenim imenom napisao i desetak partizanskih romana, kao i nekoliko romana špijunske i istorijske sadržine. Neka od drugih poznatijih dela su mu: Komitska pećina (1959), Iz beležnice jednog obaveštajca (1962), Tajanstveni starac (1963), Raspukla ledena kora (1978), Pejakov zavet (1982), od kojih su neka imala više izdanja i bila nagrađivana uglednim nagradama. Ostavio je traga unutar više književnih žanrova: špijunskog, tehnotrilera, partizanskog i naučnofantastičnog. Neistraženost opusa Delo Mitra Miloševića uopšte nije dublje istraživano u stručnoj literaturi, niti postoji objavljena celovita bibliografija ovog autora. Sam Milošević se retko izjašnjavao u javnosti o svom delovanju pod pseudonimom Frederika Eštona. Sredinom 1970-ih, beogradski magazin Zum reporter je otkrio javnosti ko stoji iza pseudonima, a novosadski listovi su tek 1980-ih objavili razgovore sa autorom (Stav, 1982; Strip zabavnik, 1985). Nagrade i priznanja Više odlikovanja za ratne zasluge u Narodnooslobodilačkoj borbi Nagrada Društva književnika Vojvodine za roman Raspukla ledena kora (1978) Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 – Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957–1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958–1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959–1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960–1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960–1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962–1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963–1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri – Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet – maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG124 (N)

Polovan katalog, izuzetno očuvan, kao nov. Izdavač: Muzej primenjene umetnosti - Beograd, 2016. god. Broširan povez, 23 cm. 106 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Radovi ovog umetnika istražuju odnos prostora i vremena u mediju plakata. Pojedinačni plakati na izložbi Plakat događaj prikazuju samostalne „događaje”, koji zajedno predstavljaju „izgled prostora u određenom trenutku“, čime postaju deo šireg opusa radova koji međusobno komuniciraju. Na izložbi Plakat događaj prikazana su i tri istovetna plakata, samo drugačijeg naziva: Eksplozija/mrlja, Mrlja/eksplozija i Eksplozijaaa (1978-2016). Osnovu ovih radova čini plakat Eksplozija/mrlja iz 1978. godine, tj. prikaz mrlje nastale prosipanjem boje na papir, koje je izvedeno na plakatu za alternativnu pozorišnu predstavu (tj. hepening) Grupe „Tijelo/Prostor”, Predstava u dvorištu, (Tuzla, 1978.). Tada realizovan plakat vremenom postaje „nulti plakat” - referentan za neke buduće radove iz opusa Zdravka Mićanovića, omeđenog idejom eksplozije, kao simbolom haosa, koji prethodi ideji „mrlje”, kao simbolom umetničke konzistentnosti. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, na Mićanovićevim plakatima motiv mrlje postaje centralni, čime se uvodi detalj koji nije u direktnoj vezi sa temom događaja koji najavljuje, već se može protumačiti kao svojevrsni potpis autora plakata. Nakon dolaska u Beograd, 1992. godine, Zdravko Mićanović počinje sve češće da koristi „kolažno-montažni” postupak u koncipiranju radova. Plakati nastaju umetničkom intervencijom nad elementima dvodimenzionalnog prostora, tj. komponovanjem crteža i fotografija, ili, kasnije, intervencijom na fotografijama nađenih predmeta. Autor koristi postupak montaže da bi predstavio poetiku odnosa koji nastaju ovim spajanjem raznorodnih (ili jednoobraznih) činilaca. Kao završni stadijum istraživanja medija plakata, umetnik se okreće plakatu kao ne-mediju, tj. ka plakatu kao prostoru za izražavanje određenog koncepta koji nije namenjen klasičnoj upotrebi plakata – najavi pomenutog „događaja”. Na taj način, sam plakat postaje „događaj”, a komunikacija sa publikom više nije određena namenom plakata, već semiotičkim sredstvima koja upotrebljava autor plakata, čime posmatrač, plakat, prostor oko njih, i vreme u kojem postoje postaju deo umetničkog hepeninga. Time dolazimo do Mićanovićeve relativizacije pojma plakata koji postaje „plakat događaj”, kaže kustos Slobodan Jovanović u katalgu ove izložbe. Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti izložen je i rekonstruisani rad Plakat događaj, 2016, koji je rađen pre tridesetak godina za jednu kompaniju iz Tuzle. Ranije je plakat bio jednostavan – raznobojni listovi formata A4 lepili su se po zidovima. Sadašnji Plakat događaj sastoji se od 48 blokova koji imaju 48 različito obojenih listića-stikera manjih dimenzija. Posetioci izložbe su pozvani da izvedu akciju na plakatu - cepanjem, crtanjem ili odlepljivanjem pojedinačnih listića. Ovaj hepening je predviđen da traje tokom cele izložbe, ali od posetilaca zavisi da li će ostati neki listić do zatvaranja izložbe, ili će ostati samo podloga na koju su zalepljeni listići. Ceo proces će biti dokumentovan video-zapisom. Na taj način, tri dimenzije prostorija u kojima se odvija izložba prepliću se u četvrtoj, vremenskoj dimenziji.

SERBIA I KOMENTARI I - III grupa autora, Zadužbina Miloša Crnjanskog Beograd 1989 /1991/1993 , za 1988/89 i 1990/91 , 1993/1995 knjiga 1 i 2 , mek povez,ćirilica,475 + 430 + 535 strana, sadržaj knjige 1 za 1988/89 : Miloš Crnjanski: SERBIA I KOMENTARI, Branko Ćopić: 12 decembar 1939, Nikola Pašić: MOJA POLITIČKA ISPOVEST, Slobodan Jovanović: NIKOLA PAŠIĆ. Andrić i Crnjanski, Komentari : Istorijski karakter Srba : Radovan Samardžić Zločin i krivnja : Jovan Rašković Testament Vidosave Crnjanski sadržaj knjige 2 za 1990/91 : KNJIŽEVNI ARHIV: O kraljevima Jovan Dučić Ibich-Aga , traduit par Andre Vaillant - Steven Sremats Neka zapažanja o niškom govoru - Paul Louis Thomas Dopisi iz Londona 1953-1961 - Miloš Crnjanski Vladar kao Hristos : Filip Avgust i Lazar Hrebeljanović : Michael Aubin DOKUMENTI : Srpska Crkva u Drugom svetskom ratu izveštaj Sv. Arhijerejskog Sinoda 1941-1946 Komentari : O istorijskoj sudbini Srba - Radovan Samardžić Srbi turskoga zakona ili Turci srpskoga jezika - Darko Tanasković U senci Velike Britanije : Milan St. Protić Genocid nad Srbima 1941-1945 Nikola Samardžić REČ EKONOMISTA SVEDOČANSTVA: 27 mart sećanja na očiglednosti - Miodrag Pavlović Predanje Dragoslav Mihailović Kako nije došlo do bombardovanja Zagreba 1944 - Svetozar Brkić Čišćenje Beogradskog univerziteta od fašističkih zaostataka sadržaj knjige 3 : Miloš Crnjanski : Serbia Zoran Gluščević ; SERBIA Miloša Crnjanskog Dragana Stojanović : Fuga Crnjanskog Nikola Bertolino : Pitanja o Crnjanskom Vladimir Dimitrijević : Sa Romanom o Londonu Nikola Milošević : Gnostički motivi u Drugoj knjizi Seoba Predrag Palavestra : Crnjanski , povratak u tuđinu Aleksandar Nenadović : Londonsko novinarstvo Miloša Crnjanskog Mihajlo Pantić : Dva lica istog KNJIŽEVNI ARHIV Prepiska : Mladen Leskovac - Miloš Crnjanski Pisma iz 1962 Jedan studentski rad o Crnjanskom ( Dragoslav Mihailović = 1945 - 1995 Kosta Čavoški : Ustavi bez ustavnosti Dragana Gnjatović : Zajedničko finansiranje investicija u socijalističkoj Jugoslaviji Kraj epohe - Predrag Simić Jovan Ćiriliov : Drama jugoslovenskog pozorišta 1945 - 1991 Patrijarh Srpski Pavle : Bez osuda , otvoreno, očinski Svedočenja : Dimitrije Đorđević : Sudbina Srbije posle 1944 Svetozar Koljević : Mali prilog sveopštoj istoriji beščašća Dragoslav Mihailović : Sa Crnjanskim u torbi Dušan Kovačević : Smrt žive žene Sanda Rašković : Zeleni nemir Krke DODATAK Od Berlinskog kongresa do Dejtona POLITIČKE GRANICE JUGOISTOČNE EVROPE 1878 - 1995 Ljubodrag Dimić : Istoriografski pregled 21 Istorijska karta

ČASOPIS RADIO SARAJEVO - TREĆI PROGRAM 37 1982 Godina XI 652 strana 24 x 14 cm ISSN - 0351-0913 Uređivački odbor - Neđo Miljanović, Alirizah Gaši, Jasminka Huskić, Nikola Kovač, Rada Nuić, Vojka Smiljanić-Đukić, Husein Tahmiščić, Marina Trumić, Savo Vučić, Vojislav Vujanović, Dragomir Vuković SADRŽAJ: ČAZIM SADIKOVIĆ - Savremena društvena misao i politički sistem AHMET HADŽIROVIĆ - Iz istorije partije VOJMIR KLJAKOVIĆ - Ustanak postaje međunarodni problem PAVO ŽIVKOVIĆ - Bosansko-ugarski sukobi krajem XIV i u prvoj polovini XV stoljeća MEĐUNARODNE TEME RADOVAN VUKADINOVIĆ - Međunarodni aspekti poljske krize MUSTAFA RESULOVIĆ - Razoružavanje - perspektiva i neposredni cilj MARIO NOBILO - Međunarodna trgovina oružjem - motiv zemalja izvoznica MILAN BULAJIĆ - Međunarodno pravo čovjeka na (ekonomski) razvoj EKONOMSKI FORUM KASIM BEGIĆ - Razvoj socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa u udruženom radu MESUD SABITOVIĆ - Neravnomjeran razvoj proizvodnih snaga - nasljeđe i problem socijalističkog sistema BRANKO ĐERIĆ - Tehnički progres kao nekonvecnionalni faktor razvoja PETER F. DRUCKER - Prema sljedećoj ekonomiji DIJALOG ANRI LEFEVR - Socijalisti u Francuskoj, samoupravljanje, marksizam SAM NUJOMA - Pokret nesvrstanosti i borba za nacionalno oslobođenje u Južnoj Africi PERO IVAČIĆ - Nesvrstanost i novi međunarodni informativni poredak TEODORO PETKOF - Savremeni politički procesiu Venecueli TEOTONIO DOS SANTOS - Aktuelne društveno-ekonomske prilike u Brazilu POETIKA IVAN FOCHT - Ekonomika i umjetnost SRETEN PETROVIĆ - Ideološke pretpostavke estetičkih obrazaca DANKO GRLIĆ - Marksizam, estetika i moderna umjetnost KASIM PROHIĆ - Marksistička misao i moderno umjetničko iskustvo LEV KREFT - Tradicija i avangarda ĐORĐE MALAVRAZIĆ - Adorno, moderna umetnost i filozofija IVICA DŽEPAROSKI - Podnevna senka Valtera Benjamina JANEZ STREHOVAC - Forma kao alibi DIMITRIJE BUŽAROSKI - Da dijalektičko-kritičkoj estetici muzike TVRTKO KULENOVIĆ - Nauke o komunikaciji, umetnost i marksizam JEŠA DENEGRI - Alternative Bauhausa: istorijsko-utopijsko DRAGAN KLAIĆ - Krleža i savremena drama ideja SLOBODAN RISTIĆ - Miroslav Krleža i likovne umetnosti NIKOLA KOVAČ - Samoupravno sporazumijevanje kao oblik traganja za višim duhovnm i moralnim vrijednostima LUAN STAROVA - Književnost male jezične rasprostranjenosti JOACHIM FIEBACH - Erwin Piscator KLAUS L. BERGHAHN - Operativna estetika prilog teoriji dokumentarne književnosti RADA STANAREVIĆ - Dokumentarno pozorište Petera Weissa OLGA M. FRAJDENBERG -Mit i drevna literatura KULTURNA BAŠTINA LJUBOMIR CVIJETIĆ - Rani Rizo Ramić MIRJANA GAKOVIĆ - Prilog za proučavanje partizanskih pozorišta u Narodnooslobodilačkom ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine NENAD KNEŽEVIĆ - Miloš Mandić LJILJANA NOGO - O jeziku `Sarajevskog cvjetnika` JASMINKO MULAOMEROVIĆ - Astronomija u djelima bosanskohercegovačkih autora XVIII stoljeća NOVE KNJIGE FUAD MUHIĆ - Veljko Vlahović: Sabrani radovi KOSANA GLIŠIĆ - Vida Tomšić: Žene u razvoju socijalističke samoupravne Jugoslavije ENES DURAKOVIĆ - Radovan Vučković: Problemi, pisci i dela RADMILA POPOVIĆ - Drago Jovanović: Vrtlog RADOVAN VUČKOVIĆ - Slavko Leovac: Romansijer Miloš Crnjanski KASIM I. BEGIĆ - Aleksandar M. Vacić: Principi i politika dohotka BISERKA JELOVAC - Milan Vojnović: Svetska dominacija krupnog kapitala MIOMIR JAKŠIĆ - Srđan Kerim: Nerobna razmena u platnom bilansu Jugoslavije 1945-1980 PJESNIČKA ANTOLOGIJA TREĆEG PROGRAMA - Tahsin Sarač, Džengiz Bektaš U odličnom stanju, tekst bez podvlačenja