DOSTUPNOST: Nema na stanju PLAĆANJE: Plaćanje pouzećem DOSTAVA: Dostava na adresu kupca u roku 1-7 radnih dana CENA DOSTAVE: Besplatna dostava za porudžbine preko 3000 RSD! Cena dostave za manje iznose je 200 RSD.

Култура бр. 143 / 2014 Књижевност и истина Редакција: др Милош Немањић, др Веселин Кљајић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Мариела Цветић, мр Драгана Мартиновић, мр Слободан Мрђа Извршни уредник: Пеђа Пивљанин Главни уредник: др Александар Прњат Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Завод за културу Превод на енглески и лектура превода: Tатјана Медић Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Аутор скулптура: Ђорђе Аралица Ауторка фотографија скулптура: Марина Михаљевић Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: Марина Лукић Цветић Редакција часописа Култура, Београд Садржај Књижевност и истина Iris Vidmar ISTINE I TRIVIJALNOSTI KNJIŽEVNIH DJELA Жељко Миловановић КЊИЖЕВНОСТ, ИСТИНА И ЦЕНЗУРА Peter Swirski A SADA NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE: AMERIČKA UMJETNOST I AMERIČKA POLITIKA Александра Вукотић ДОН ДЕЛИЛО: НА ТАЛАСУ РАЗУМЕВАЊА Kosana Jovanović ARS AMATORIA, PITANJE LJUBAVI U LA MORT LE ROI ARTUS Предраг Крстић СВЕТ И ИСТИНА КЊИЖЕВНОСТИ: КАМИЈЕВ НАГОВОР НА ПОМИРЕЊЕ Татјана Милосављевић ИРОНИЧНИ ПРИПОВЕДАЧ ЗЕЈДИ СМИТ: ВИШЕ ЛИЦА ИСТИНЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМУ Тијана Парезановић ИСТОРИЈА И МИТ У АУСТРАЛИЈСКОЈ МОРЕПЛОВАЧКОЈ ПОЕЗИЈИ Јелена Н. Тодоровић КРИВОКЛЕТСТВО КАО ПРОКЛЕТСТВО ИСПОВИЈЕСТИ Светлана Е. Томић НОРМА, КЊИЖЕВНИЦЕ И ИСТИНА Маја Ћук ФО И СЛУШКИЊИНА ПРИЧА: СТАРЕ И НОВЕ ИСТИНЕ У ПРОЗИ Џ. М. КУЦИЈА И М. ЕТВУД Истраживања Љубомир Маширевић ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО И МОДА Катарина Митровић КУЛТ СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА МЕЂУ БЕНЕДИКТИНЦИМА НА ПОДРУЧЈУ БАРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ И КОТОРСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ КАО ОДРАЗ ДРУШТВЕНИХ И КУЛТУРНИХ ПРИЛИКА (9–13. ВЕК) Гордана В. Стојић КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ Сузана Марковић Крстић ОБРАЗОВНЕ АСПИРАЦИЈЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У СРБИЈИ Немања Крстић СИМБОЛИЧКЕ ГРАНИЦЕ – ЗНАЧАЈ КУЛТУРНИХ ФАКТОРА У ФОРМИРАЊУ, ОДРЖАВАЊУ И МЕЊАЊУ СОЦИЈАЛНИХ РАЗЛИКА И СУКОБА Маја Станковић ПАРТИЦИПАТИВНЕ ПРАКСЕ У СРПСКОЈ САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ Александра Терзић, Жељко Бјељац и Радмила Јовановић ЗАШТИТА, РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И УПОТРЕБА НАСЛЕЂА КРОЗ СИСТЕМ ФОРМИРАЊА КУЛТУРНИХ РУТА Хасиба Хрустић УТИЦАЈ КУЛТУРЕ И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА Маша Вукановић СТРУЧНОСТ – ТЕМА ПРОФЕСИЈСКОГ ФОЛКЛОРА У УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ У СРБИЈИ Осврти Витомир Теофиловић КУЛТУРОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИ МИМОХОДИ: ХРОНИЧАР И САТИРИЧАР ИВАН ИВАНОВИЋ Број 143 / 2014 Књижевност и истина

Kvadrati trouglovi Ova knjiga sastavljena je od tri prozna dela poznatog novosadskog pisca Slobodana Tišme, dobitnika Ninove nagrade. Urvidek, Quattro stagioni i Bernardijeva soba predstavljaju trilogiju o Novom Sadu, njegovim stanovnicima i fantazmagorijama, snovima koje autor budan doživljava. Već od svoje prve knjige, autor nas uvodi u poetiku koja prožima sva njegova prozna dela. Urvidek je knjiga priča koje se čitaju kao roman. To su epizode iz života glavnog junaka. Ono što prvo pada u oči jeste to da pisca zanimaju samo ljudi sa margine, nevidljivi. Takođe, dominira fascinacija Gradom, koji predstavlja kulisu i glavnog junaka. Rastapanje tkiva priče, da bi je od delića ponovo sastavio, treća je opsesija Slobodana Tišme, pisca-pankera. U romanu Quattro stagioni Tišma počinje da razvija ideju samonametnute izolacije kao polazne stanice za posetu drugim prostorima. Njegov junak, beskrajna kukavica i stalni tragalac za novim svetovima unutar postojećih, ulazi u podrum svoje kuće bežeći od policije. Tamo se susreće sa univerzumom podzemnih tajni svoje porodice i svog grada. Roman Bernardijeva soba predstavlja krunu dosadašnjeg spisateljskog dostignuća Slobodana Tišme, ne samo zato što je ovenčan Ninovom nagradom već i stoga što je to njegovo najzrelije delo. Bolno i dirljivo, on dotiče najdublje slojeve izgnanstva i samoće. Glavni junak, suočen sa besciljem života, razdeljuje pokućstvo i seli se u napušteni mercedes ispred svoje zgrade, progonjen jednim davnim događajem i komedijantom Slučajem. Slobodan Tišma (rođen 1946. u Staroj Pazovi) je pisac i muzičar. Objavio je knjige poezije Marinizmi (Ruža lutanja, 1995) i Vrt kao to (Ruža lutanja, 1997), te knjigu priča Urvidek (2005), za koju je dobio Nagradu „Stevan Sremac“. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom Blues Diary. Godine 2009. objavljuje roman Quattro stagioni, za koji 2010. dobija Nagradu „Biljana Jovanović“. Godine 2011. objavljuje roman Bernardijeva soba, za koji dobija Ninovu nagradu 2012. Prikaži više

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

SV10 61288) POLITIČKI MARKETING I PRVI POSLERATNI VIŠESTRANAČKI IZBORI U JUGOSLAVIJI , grupa autora , Institut za novinarstvo Beograd 1992 , zbornik radova sa naučnog skupa `Politički marketing i izbori u Jugoslaviji 1990 , sadržaj : Predgovor IZBORI U JUGOSLAVIJI 1990. Vladimir Goati - Slobodni izbori u Jugoslaviji 1990. DRUŠTVO DEMOKRATIJE MASA I POLITIČKI MARKETING Ognjen Pribićević - Socijalne, kulturne i političke pretpostavke političkog marketinga Toma Đordjević - Društvo demokratije masa i marketinški odziv na izbore 1990. Besim Spahić - Strategija marketinga i logika jezika DOMETI POLITIČKOG MARKETINGA U IZBORIMA 1990. Zoran Đ. Slavujević - Dometi političkog marketinga u izborima u Srbiji 1990. Slobodan Antonić - Marketing opozicije u decembarskim izborima u Srbiji Jovanka Matić - Državni marketing u funkciji izbornog marketinga SPS Mirjana Blagojević - Politički marketing SPS Božidar Novak - Modeli i tehnike izbornih kampanja u izborima 90. Branko Žnuderl - Aplikacija istraživanja javnog mnenja u izbornoj kampanji SRSJ Mikloš Biro, Veljko Djurić, Ljiljana Španović - Politički marketing u uslovima političke nekulture MARKETING IMIDŽA LIDERA Slobodanka Glišić - Liderstvo i imidž lidera Ferid Mubić - Jugoslovenski politički lideri u izborima 1990. u svetlu političke antropologije MEDIJI, JAVNO MNENJE I IZBORNA KAMPANJA Borisav Džuverović - Masovni mediji i borba za vlast Srbobran Branković - Politički marketing i javno mnenje Raško V. Jovanović - Predizborna kampanja u Srbiji na radiju i televiziji Živko Nedelkovski - Marketing mimo mas medija Živorad Stoković - Jugoslovenski izbori 1990. u stranim javnim glasilima IZVODI IZ RASPRAVE Predrag Vujović: Tri nivoa političkog marketinga; Zlatko Šćepanović: Globalni pristup političkom marketingu; Aleksandar Mandić: Svi paradoksi izbora su logični; Zoran Dj. Slavujević: Potreba potpunijeg poznavanja i kritičke valorizacije političkog marketinga; Borisav Džuverović: Poznata lica u TV promociji SPS - izraz inercije; Mirjana Blagojević: Nema jedinstvenog objašnjenja...; Ferid Mubić: Alternativni pogled na marketing SK Makedonije, Živko Nedelkovski: Imidž stranke se ne izvodi samo iz programskih opredeljenja; Mihailo Bjelica: Zapostavljene tradicije izborne agitacije; Raško V. Jovanović: Prožimanje medija kao imperativ duha vremena mek povez, format 16,5 x 24 cm , latinica, 208 strana

Kontrast izdavaštvo u saradnji sa inicijativom Ne da(vi)mo Beograd pruža u okviru ove zbirke po jednu pesmu ili prozni fragment autora i autorki koji na taj način pružaju podršku ovoj književnoj peticiji. Celokupan prihod od prodaje ove knjige biće doniran inicijativi, sa ciljem rasta organizacije i organizovanja novih protestnih šetnji.Poezija je peticija.Peticija je poezija.Pisci i spisateljice učestvovanjem u ovoj peticiji pridružuju se zahtevima za grad ljudi, a ne uskih interesa. Istovremeno, na ovaj način se pruža podrška protestima jedne inicijative, na kojima sve više ljudi beskompromisno diže svoj glas.1. Jelena Anđelovska 17. Jelena Lengold 33. Marko Stojkić2. Ivan Antić 18. Bojan Marković 34. Vladimir Stojnić3. Vladimir Arsenijević 19. Milena Marković 35. Aleksandar Šurbatović4. Dragoslava Barzut 20. Anja Marković 36. Srđan V. Tešin5. Alen Bešić 21. Petar Matović 37. Dejan Tiago Stanković6. Gojko Božović 22. Dragana Mladenović 38. Marko Tomaš7. Stevan Bradić 23. Vladimir Pištalo 39. Jasmina Topić8. Marjan Čakarević 24. Marko Pogačar 40. Siniša Tucić9. Dejan Čančarević 25. Čarna Popović 41. Srđan Valjarević10. Nika Dušanov 26. Sara Radojković 42. Branislav Živanović11. Ana Marija Grbić 27. Ana Ristović12. Slobodan Ivanović 28. Bojan Samson13. Dragan Jovanović Danilov 29. Bojan Savić Ostojić14. Zvonko Karanović 30. Ana Seferović15. Goran Korunović 31. Maša Seničić16. Daniel Kovač 32. Slavoljub Stanković

Tema: Akademik Antonije Isaković Izdavač: Centar za mitološke studije, Rača Grupa autora. Priredio: Živojin Andrejić Urednik: Miodrag Stojanović Povez: broširan Broj strana: 256 Pečatirana, odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Bibliografija akademika Antonija Isakovića 2. DOBRICA ĆOSIĆ - Antonije Isaković, životni drug 3. MIROSLAV PANTIĆ - Govor na sahrani akademika Antonija Isakovića 4. KOČA JONČIĆ - Posmrtni govor Antoniju Isakoviću 5. LEPOSAVA ISAKOVIĆ MILANIN - Leposava Isaković Milanin o Antoniju Isakoviću starijem 6. SVETOZAR KOLJEVIĆ - „Granične situacije” u pripovedanju Antonija Isakovića 7. ZORAN ŽIVKOVIĆ HRISTIĆ - Antonije Isaković u srpskoj akademiji nauka i umetnosti 8. MIODRAG STOJANOVIĆ - Kako se kalio pisac na porivima zavičaja 9. ŽIVOJIN ANDREJIĆ - Susreti sa akademikom Antonijem Isakovićem i poimanje njegove političke i književne ličnosti 10. MILORAD RADUSINOVIĆ - Slojevi istorijske svijesti u književnom djelu Antonija Isakovića 11. ĐORĐE PETKOVIĆ - Znameniti Račani na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu 1971. godine 12. PREDRAG JAŠOVIĆ - Trajanje Isakovićevog dela 13. VIOLETA JOVANOVIĆ, ILIJANA ČUTURA - O trenu Antonija Isakovića 14. TIODOR ROSIĆ - Strah i strepnja u Isakovićevim ranim pripovetkama 15. BRANKO NADOVEZA - Mitološko u romanu „Tren 2“ Antonija Isakovića 16. DUŠAN ŽIVKOVIĆ - Eliptičnost u pripoveci `Berlin kaputt` Antonija Isakovića 17. ZLATA BOJOVIĆ - Dubrovnik XVI veka u viđenju Aleksandra Vidakovića u romanu „Marin Sorgo“ 18. SLOBODAN LAZAREVIĆ - Apsurd i tragična krivica u Andrićevoj noveli „Knjiga“ (K-144)

NIKAD ROBOM 92 - Senjanin Tadija Izdanje Dečijih Novina od 14.4. 1967. godine na 32 strane, autor N. Mitrović-Kokan. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 17 - Nikola Šubić Zrinski Izdanje Dečijih Novina, drugo numerisano u ovoj ediciji, iz januara 1965. godine na 32 strane, autor I. Bednjanec. U vrlo dobrom stanju, kompletan, kompaktan, skraćivane ivice radi koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, potom dvonedeljno i n akraju jednom nedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 17 - Nikola Šubić Zrinski Izdanje Dečijih Novina, drugo numerisano u ovoj ediciji, iz januara 1965. godine na 32 strane, autor I. Bednjanec. U vrlo dobrom stanju, kompletan, kompaktan, skraćivane ivice radi koričenja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, potom dvonedeljno i n akraju jednom nedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

На трагу културног обрасца српског народа, изгубљеног негде на путу кроз XX век „У модерним друштвима – пише Милосав Јанићијевић – готово свако важније подручје друштвене делатности има своју елиту, тако да је плурализам елита једно од најважнијих обележја савремених друштава”. Ко је чинио прву српску елиту? Чинили су је образовани, млади људи жељни знања које су стицали испрва ван Србије а касније и у њој. Били су то појединци који су се знањем и упорношћу издвајали из својих генерација и користили све, често врло ограничене, могућности да би достигли свој племенити циљ – образовање. Топографски и социографски приступ омогућава нам да замислимо како су мапом “мале Србије корачали велики људи”, Крагујевац, Пирот, Крушевац, Нови Сад, Београд. Дужну пажњу аутор је посветио женама као малобројном, али изузетно светлом и вредном слоју српске интелигенције тог времена. До сада ретко истраживан, слој српске интелигенције представља и српско свештенство, њихово школовање од оснивања богословске академије. “Кад је реч о култури једног народа морају се узети у обзир све гране његовог духовног живота: не само његова наука, него исто тако његова вера и морал, његова књижевност и уметност, његова политика и право, његова војска и привреда, његови обичаји и забаве… Тек на основу свега тога може се рећи какав културни образац тај народ има, и колико је тај образац продубљен и префињен…” Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера “…У једној претежно сељачкој средини, где је малобројна интелигенција била у почетку развоја, реч “наука” имала је мистичан, чак магичан призвук. Научно је само собом морало бити и истинито, а научник је уживао углед апостола истине. Први слој домаће интелигенције упила је државна управа јер су јој недостајали стручњаци који су се брзо пели лествицама државне хијерархије. Школа је постала одскочна даска за продор у јавни живот.” Наслов: На трагу Српске интелигенције XIX века Издавач: Draslar Partner Страна: 352 (cb) Писмо: ћирилица Формат: 120x210 cm Година издања: 2008 ИСБН: 978-86-7614-110-4

NIKAD ROBOM 91 - Mirko i Slavko: Na osmatračnici Izdanje Dečijih Novina od 7.4. 1967. godine na 32 strane, autori M. Todorović - D. Žižović-Buin. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan,skraćene ivice zbog koričenja koje se nije desilo (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, potom dvonedeljno i n akraju jednom nedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 16 - Blažo i Jelica: Otmica u šumi Izdanje Dečijih Novina, prvo numerisano u ovoj ediciji, iz decembra 1964. godine na 32 strane, autori D. Erić – R. Bogićević. U vrlo dobrom stanju, kompletan, kompaktan (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, potom dvonedeljno i n akraju jednom nedeljno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 127 - Mirko i Slavko: Izgubljeni dečak Izdanje Dečijih Novina od 15.12. 1967. godine na 32 strane, autori M. Todorović – D. Žižović-Buin. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

NIKAD ROBOM 138 - Mirko i Slavko: Hrabri mitraljezci Izdanje Dečijih Novina od 1.3. 1968. godine na 32 strane, autori M. Todorović – D. Žižović-Buin. U odličnom stanju, kompletan, kompaktan, ivice skraćene zbog koričenja, sam strip, tj tabačni deo bez skraćivanja (vidi slike). U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih), ili 60 novih para. Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvonedeljno i na posletku jednom sedmično. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy

Autor - osoba Ludoški, Natalija, 1966- = Ludoški, Natalija, 1966- Naslov Književna ogledanja Mladena Leskovca : nad piscima savremenicima / Natalija Ludoški Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Sremska Kamenica ; Novi Sad : Orion spirit, 2015 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 140 str. ; 21 cm Zbirka ǂEdicija ǂStudije / Orion spirit Sadržaj S a d r ž a j: Posredan govor o sebi (5-9); Učitelj i uzor : Vasa Stajić (10-26); Neodredljiva : Isidora Sekulić (27-40); Mera vrednosti : Veljko Petrović (41-56); Tihi pesnik : Mileta Jakšić (57-68); Pesnik Novog Sada i Vojvodine : Žarko Vasiljević (69-79); Lirik ratnog naraštaja i pometenog doba : Dušan Vasiljev (80-85); Intelektualni sagovornik : Boško Petrović (86-100); Stara, nepromenjena simpatija : Todor Manojlović (101-117); Mag i sanjar : Miloš Crnjanski (118-137). (broš.) Napomene Slika M. Leskovca na koricama Tiraž 300 Na koricama beleška o autorki i delu s autorkinom slikom. Napomene i bibliografske reference uz tekst Predmetne odrednice Leskovac, Mladen, 1904-1990 -- Eseji Stajić, Vasa, 1878-1947 Sekulić, Isidora, 1877-1958 Petrović, Veljko, 1884-1967 Jakšić, Mileta, 1869-1935 Vasiljević, Žarko, 1892-1946 Vasiljev, Dušan, 1900-1924 Petrović, Boško, 1915-2001 Manojlović, Todor, 1883-1968 Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Srpska književnost Novi Sad Vojvodina Prepoznavanje u drugom, srodnom, temeljno je svojstvo rukopisa Mladena Leskovca. Iako pouzdan istraživač, svoje uvide Leskovac ne saopštava u formi bezličnih naučnih studija. Njegovoj misli odgovara esejistički prosede koji računa na erudiciju ali i snažnu autorsku personalnost. Već sama njegova tvrdnja da se bavio isključivo temama koje su ga zaista interesovale potkrepljuje tezu o Leskovcu istraživaču koji se na svojevrsni način učitava u dela „svojih` pisaca, odnosno, govoreći o drugima posredno govori o sebi. Vredna su to svedočanstva koliko za biografe, toliko i istraživače dela Mladena Leskovca. Njegovi eseji o piscima savremenicima – često srodnicima, katkad uzorima - najneposrednije i nepatvoreno kazuju o njegovom literarnom ukusu i čitalačkom senzibilitetu. U tim tekstovima otkrivaju se bitne poetičke konstante i pouzdani vrednosni aršini Mladena Leskovca. Natalija Ludoški (1966, Perlez), književnost je završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je magistrirala („Književna kritika u delu Slobodana Jovanovića“) i doktorirala („Književnokritičko i naučno delo Mladena Leskovca“). Objavila je knjige Slobodan Jovanović kao književni kritičar (2008), O Mladenu Leskovcu: ogledi, članci, prepiska (2011), Književna ogledanja Mladena Leskovca nad piscima savremenicima (2015), Skica za književni lik Slobodana Jovanovića (2019), Nije mi svejedno s kim razgovaram (intervjui s piscima, 2020), Put smisla – odabrane književne kritike (2021) i priredila knjigu Mladena Leskovca Izbor iz dela (2017). Metodičke radove, književnokritičke i književnoistorijske oglede objavljuje u periodici. Zaposlena je u Zrenjaninskoj gimnaziji. Živi u Novom Sadu. MG1

NIKAD ROBOM 49 - Mirko i Slavko: Četvrti obruč Izdanje Dečijih Novina od 17. juna 1966. godine na 32 strane. U odličnom stanju, na žalost skraćivan obrez verovatno za potrebe koričenja koje se nije dogodilo, tabačni deo odličan. U maju 1963. počinje da izlazi legendarna edicija Nikad robom. Izdanje je štampano u novosadskom Forumu na 32 stranice, formata 145x205 mm od kojih je 16 stranica bilo u boji. Prodavano je po ceni od 60 dinara (tkzv starih). Na početku je revija izlazila jednom mesečno, a kasnije dvomesečno. Objavljen je čitav niz priča sa temama iz nacionalnih istorija ex-yu republika iz različitih razdoblja, a za čiju realizaciju si bili angažovani autori iz različitih krajeva Jugoslavije. Uz junake Mirka i Slavka Desimira Žižović Buina najviše se ističu kratki serijali Akant Radivoja Bogičevića, Tajanstveni vitez Petra Radičevića, Blažo i Jelica Dobrice Erića i Radivoja Bogičevića, Dabiša Božidara Veselinovića i Hajduk Veljko Živorada Atanackovića. Ivica Bednjanec, jedan od najkvalitetnijih autora objavio je trinaest priča sa tematikom iz hrvatske istorije i 12 priča sa temama iz NOB-a. Živorad Atanacković nacrtao je osamnaest priča iz srpske istorije. Zdravko Sulić u saradnji sa Aleksandrom Bizetićem napravio je trinaest izdanja fotostripa sa tematikom iz NOB-a. Manji broj izdanja nacrtali su i Miodrag Đurđić, Nikola Mitrović Kokan, Brana Jovanović, Mile Topuz, Ljubomir Filipovski, Leo Korelc, Mladen Trnski, Stanislav Spalajković, Slobodan Popović, Hrvoje Radovanović i Ivica Koljanin. Ipak, ostali junaci čiji je prodani tiraž bio od 2.000 do 20.000 primeraka, nisu se mogli meriti sa Mirkom i Slavkom, koji je premašivao prodaju od 35.000 do 50.000 primeraka, i godine 1969. u ediciji dolazi do promjene koncepcije. Počinje se štampati u Skoplju u štampariji „Nova Makedonija, a izdanje se zbog velike popularnosti malih partizanskih kurira Mirka i Slavka transformiše u ediciju Nikad robom Mirko i Slavko, i izlazi 4. aprila 1969. od broja 195 na malom formatu 125x170mm na 64 stranice, plus korice. Komunikacija isključivo preko Kupindo poruka. Kontaktirajte me putem Kupinda ukoliko želite dodatne fotografije ili informacije o stripu. Prodajem isključivo duplikate stripova iz sopstvenih kolekcija. Pogledajte i ostale moje stripove, sigurno ima nešto i za Vas: https://www.kupindo.com/Clan/moshy/SpisakPredmeta

Časopis za različite vidove umetničkog izražavanja Izdavač: Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2005. Zaštitni omot, mek povez, ćirilica i latinica, ilustrovano, 18 cm., 450 strana. Zaštitni omot je malo zacepljen kod gornjeg dela hrbata OLIČENJE Šta će biti sa nama - Milan Antunović: U ogledalu - Slobodan Vladušić: Pripitomljeni monster - Zoran Grbić: Laži - Saša Gajić: Jedan mit da vlada svima - O slučaju Tolkin U odajama umetnosti - Dragana Beleslijin: www.pesnickistanujecovek.com - O zbirci pesama Siniše Tucića Nove domovine - Desanka Ostojić - U krvavom srpskom kolu - Razgovor sa Desankom Ostojić povodom romana Glamočko gluvo polje i Džizlija - Kristina Stevanović: Između pera i mača - O romanu Nemanje Rotara Poslednja noć na Levantu - Mirjana Jakšić: Narandža ili Rumenka - Pitanje je sad - O knjizi Nebojše Vasovića Lažni car Šćepan Kiš SLOVESNOST Proza - Milorad Bojović: Snoviđenje - Alen Bešić: Veliki povodanj; Povratak - Maja Solar: Priče - Duško Domanović: Prozor - Bojan Vulin: Komora - Snežana Milosavljević: Oblomov; Beg Poezija - Milan Antunović: Uvela jebozovina - Aleksandra Mirimanov: Hipohondrija je sebično oboljenje - Milijana Milanović: Pesmice Prepev - Ljubica Nestorov: Pesme duše - Pravoslavna poezija ruskih pesnikinja 20. veka IGROSLOV Dramski tekst - Marica Puškaš: Začarani trougao CORONA - Saša Gajić: Muzički festivali - Nosioci kulture ili simulacije kulta SLIKOVIZIJA Filmski scenario - Čarli Kaufman: Večni sjaj čistog uma Priredio i preveo: Milan Antunović Filmski portret - Rober Breson (1907-1999) - Kolin Vesterbek: Jednostavnost i strogost Bresonove umetničke vizije - Živko Popović: Stvarnost kao materijal filma - Rober Breson: O filmu: Beleške o kinematografu - Živko Popović: Biografija i filmografija Robera Bresona Filmski ogled - Marica Puškaš: Antijunaci pod kišom metaka - O stvaralaštvu Frensisa Forda Kopole PEŠČANIK Autoreferencijalnost i metatekstualnost - Pavle Botić: Proljeća Ivana Galeba ili metatekstualnost romanesknog - Nebojša Jovanović: Autoreferencijalnost u poeziji Pindara i Kvinta Horacija Flaka SLOVO - Sava Damjanov: Tradicija; i iskustvo genetske infantilnosti - Razgovor sa Savom Damjanovim - Dragana Beleslijin: O istoriji književnosti i drugim demonima - Pokušaj sagledavanja književno-istorijskog i kritičkog diskursa Save Damjanova - Dragana Bošković: Poezija, seks i haos - o zbirci priča Save Damjanova Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive - Sava Damjanov: Remek-Delca - Umesto pogovora, tj. pre jebancije LIKOVNI PRILOZI - Srđan Miljković; Vladan Spiridonov: Ovo i ono STANJE STVARI - Beleške o autorima

(konačna verzija) knjiga poezije br. 5 Srđan Simeunović Sendan je objavio deset knjiga poezije, proze, satire, u izdavačkim kućama: „Gutenbergova galaksija“, „Partenon“, „ANP Empirej“, „Dosije“ na Pravnom fakultetu, „Prosveta“, „Prometej“. Pesme i umetnički prilozi su mu objavljivani u dnevnim novinama „Večernjim novostima“, „Borbi“, „Politici“, „Glasu javnosti“, kao i u književnim časopisima: „Književnoj reči“, „Književnim novinama“, „Književnosti“, „Stremljenjima“, „Pesničkim novinama“, „Heretikusu“, „Libero Arsu“, „Umnu“, „Prolomu“, „Sceni Crnjanski“… Sa poezijom i satirom je gostovao na RTS-u, TV Studio B, „Hepi“ televiziji, „Sky Plus-u“, „Kopernikusu“, Televiziji „Pink“, kao i na nekokliko drugih televizija i radio stanica. Poezija u kraćoj ili dužoj formi objavljivana mu je u međunarodnim časopisima:“Poets international“ u Indiji u tri različita broja, u časopisu “Ko“ u Japanu u dva broja, zatim u tri broja “Giny – Poets international“ u Japanu, SAD – “Head Lines“, kao i u “Носорогу“ – Бања Лука, у “Albumu“ – Sarajevo, „Српскoј вили“ – Бијељина,“Karolini Riječkoj“ u Hrvatskoj. Bavi se kantautorskim radom i snimio je dva muzička spota sa svojim pesmama, koja su emitovana na TV „Avali“, TV „Kopernikusu“, „Svet plusu“, „Skaj Plusu“. Autor je pesme solidarnosti „Rodjeni smo jednaki“ koju izvode Leontina, Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Saša Kovačević, Sergej Ćetković. Spot za ovu pesmu je snimila Radio Televizija Srbije, DVD je objavio PGP – RTS. Na You Tube-u ovaj spot ima oko 150.000 ulaza. Takođe je kompozitor i tekstopisac pesme „Nežni cvet bez latice“ koju izvode Bora Đorđević, Ivan – Legende, Jadranka Jovanović, Tanja Bošković, Gorica Popović, Rastko Janković, hor „Kolibri“… Bio je predsednik Književnog salona „Slobodan Marković – Libero Markoni“, kao i urednik njegovog književnog glasila „Libero Ars“. Uređivao je međunarodni časopis za književnost „Album“ – Sarajevo, kao i časopis za izjednačavanje svih u svim sferama života „Pre0KRET“. Uređivao je i vodio radio emisiju „Skriveni meridijan“ i TV emisiju „Rođeni smo jednaki. Sa svojom muzikom, poezijom i satirom gostovao je u mnogim gradovima u Srbiji, Republici Srpskoj, Sloveniji, Crnoj gori. Objavljuje aforizme, misli, kratke priče, eseje u književnim i drugim časopisima: „Nosorog“ – Banja Luka, „Locutio“ – Maribor, „Aforizam“ – Beograd, časopisu Vasila Tolevskog – Skopje, „Umnu“, „Libero Arsu“, „Sceni Crnjanski“, kao i na mnogobrojnim sajtovima. Napisao je i svoj prvi roman. Član je Udruženja književnika Srbije i izvršni direktor Društva Književnika Beograda. Živi i stvara u Beogradu. ✰Izdavač: Prometej, 2013. ✰Povez: broširan, 79 strana, tiraž 500 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 130 grama

Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Bećković, Matija, 1939- = Bećković, Matija, 1939- Naslov Poeme / Matija Bećković Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1983 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1983 (Beograd : Kultura) Fizički opis XXV, 420 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Mihajlović Mihiz, Borislav, 1922-1997 = Mihajlović Mihiz, Borislav, 1922-1997 Petrović, Dragoljub, 1935- = Petrović, Dragoljub, 1935- Zbirka Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ76, ǂknj. ǂ508 Sadržaj Sadržaj s nasl. str.: Reče mi jedan čoek ; Međa Vuka Manitoga ; Lele i kuku. ISBN (Karton) Napomene Str. [VII]-[XXVI]: Lične zamenice Matije Bećkovića / Borislav Mihajlović Str. 353-[421]: Rečnik / Dragoljub Petrović Beleška o piscu: str. [423] Predmetne odrednice Bećković, Matija, 1939- Matija Bećković (Senta, 29. novembar 1939) srpski je pesnik, književnik i akademik. Bećković je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, član Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Potiče iz Crne Gore, iz plemena Rovaca, iz bratstva Bećković-Drašković. Pradeda po ocu Vujo Drašković, se prvi od Draškovića prozvao po svom dedi Bećku Draškoviću - Vujo Bećković. Matijin deda Nišo Vujin Bećković je bio predsednik rovačke opštine i narodni poslanik na Podgoričkoj skupštini 1918. godine. Rođen je u Senti, gde mu je otac kao kraljevski oficir službovao. Majka Zorka Taušan bila je kći solunskog dobrovoljca Miladina, naseljenog u Kanjiži. Porodica se više puta selila a kad je počeo Drugi svetski rat, sklonila se iz Novog Sada, kod svog roda u Velje Duboko. Osnovnu školu završio je u selu Velje Duboko, niže razrede gimnazije u Kolašinu i Slavonskom Brodu (kod tetke), a višu gimnaziju sa maturom u Valjevu. Otac Matijin, Vuk Bećković je bio oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, pa je ostao veran oficirskoj zakletvi, pridružio se četnicima u Rovcima. Bio tokom građanskog rata u Crnoj Gori komandant Rovačkog četničkog odreda. Pri kraju rata 1944. godine pridružuje se glavnini Jugoslovenske vojske u otadžbini i kreće sa njom ka Zapadu, gde je bila saveznička vojska. Ali tokom povlačenja gine u jednom okršaju, uz put negde u Sloveniji. U šestom razredu valjevske gimnazije je osvojio prvo mesto na Literarnom konkursu. Za prvi književni honorar dobio je novčanu nagradu od 12.000 dinara, od kojeg je kupio karirani sako; po tom sakou je i danas prepoznatljiv. Prvu pesmu „Preludium” je štampao kao gimnazijalac 1957. godine u Mladoj kulturi. Školske 1958/59, godine upisao se na Filološki fakultet u Beogradu na grupu za jugoslovensku i opštu književnost. Prvu knjigu, posvećenu svojoj životnoj ljubavi, koja nosi naslov sa njenim imenom je objavio 1962. godine. Poema je doživela izuzetan uspeh, a sledeće 1963. godine primljen je kao poznati stvaralac, u Udruženje književnika Srbije u Beogradu. Kasnije će biti izabran i za njegovog predsednika. Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama. U Narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena „Međa Vuka Manitoga“, a potom monodrame „Reče mi jedan čoek“ i „Ne znaš ti njih“. U Zagrebačkom teatru ITD, Kazalištu mladih, Jazavcu, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu, Klubu M, izvedene su pozorišne predstave po Bećkovićevim tekstovima. U Savremenom pozorištu u Beogradu izvedena je 1970/71. komedija „Beograd nekad i sad”, sa istoimenim komedijama Sterije i Nušića. Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za decu koje je Televizija Beograd emitovala 1966. i 1967. godine. Adaptirao je (sa Borislavom Mihajlovićem Mihizom) „Gorski vijenac”, predstava je izvedena na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Dramska poema „Če - tragedija koja traje” (sa Dušanom Radovićem) prevedena je na njemački jezik (Che: Tragödie, die andauert, Frankfurt am Main 1969) i engleski (Che: Permanent tragedy, New York 1970). Zapisi iz knjige „O međuvremenu” prevedeni su na engleski pod nazivom „Random Targets“ 1970. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine. Član je Srpskog PEN centra. Matija Bećković je 1989. godine dobio Sedmojulsku nagradu za književno stvaralaštvo. Boračke organizacije su se njegovom izboru javno protivile. Kao laureat je prilikom dodele tog visokog društvenog priznanja odgovorio: Ja pristajem da nagradu nisam zaslužio, ali ne pristajem da sam kriv što sam je dobio. Kako mu je prebacivano da je sin četnika (iz četničke porodice) u intervju časopisu „Dugi“ je „stavio tačku“, na takva ideološka promašena pitanja: Četnik je ko je bio četnik. Partizan je onaj ko je bio partizan. Podele na četnike i partizane bile su ratne podele, i trebalo bi da budu završene sa ratom. A takvu podelu nameću ljudi koji bez te podele ne bi postojali. Njegova supruga Ruskinja iz Valjeva, se zvala Vera Pavladoljska (njoj je posvetio jednu od njegovih najpoznatijih pesama, koju je kasnije izvodio Arsen Dedić), i sa njom ima ćerke Ljudmilu i Olju. Vera je bila kći Rusa izbeglice sa Kavkaza. Matija i Vera upoznali su se u Valjevu 1956. godine, a venčanje je obavljeno 1964. godine. Vera je radila u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu. Nakon teške bolesti Matijina supruga je preminula 1998. godine i sahranjena na Novom groblju u Beogradu. Akademik Bećković je jedan od retkih akademika koji su Slobodana Miloševića kritikovali još 1991. godine (npr. „Srpska vojska je zauzela Skadar i Jedrene, a ova ne može Borovo Selo i Tenje (Vreme, 2. 12. 1991). Tokom njegovog režima učestvovao je na brojnim protestnim skupovima. Bećković je blizak prijatelj Vojislava Koštunice i prvi je potpisao peticiju protiv povezivanja Vojislava Koštunice i ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Bećković aktivno podržava Demokratsku stranku Srbije na čijim je mitinzima više puta i govorio. Od 2009. godine je Predsednik Fonda Slobodan Jovanović u Beogradu. Počasni građanin Subotice postao je 2016. godine. U Gornjem Milanovcu mu je priređena izložba u januaru 2023... MG133

Odlično očuvano! MG35 (N) Naslov Antologija srpskog pesništva / sastavio Miodrag Pavlović Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 6. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 (Čakovec : `Zrinski`) Fizički opis XXXVI, 364 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Pavlović, Miodrag, 1928-2014 = Pavlović, Miodrag, 1928-2014 Zbirka Antologije Napomene Tiraž 3000 Str. V-XXXVI: Predgovor / Miodrag Pavlović. Napomene: str. 347-353. Predmetne odrednice Srpska poezija -- 13-20. v. Sadržaj: PREDGOVOR Narodne pesme Ženidba sjajnoga mjeseca Sunce i mjesec prose djevojku Vila zida grad Konstantin apostol slovenski (IX vek) Proglas Sava Nemanjić (1175-1235) Slovo o mukama Nemanjina poslednja želja Slovo o umu Stefan Nemanjić Prvovenčani (oko 1165-1227) Molitva Svetom Simeonu Domentijan (oko 1210-posle 1264) Inoplemenik zvani glad Reč o Svetlosti Teodosije (sredina XIII v. - početak XIV v.) Slovo utehe sv. Save upućeno Stefanu Nemanji Siluan (XIV vek) Slavi otbegnuv, slavu obrete, Savo Arhiepiskop Danilo (oko 1270-1337) Molitva pred tvrdima Sunca Molitva pred anđelima ljutim Molitva u malovremenoj krasoti Danilov učenik (kraj XIII v.- posle 1337) Plač bugarskih vojnika za Carem Mihailom Jefimija Mrnjavčević (oko 1349 - posle 1404) Molitva knezu Lazaru Patrijarh Danilo (oko 1350 - posle 1396) Slovo kosovskih boraca Ispovest mrtvog kneza Lazara Nepoznati (druga polovina XIV v.) Ispovedna molitva Monah iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1398) Oplakivanje porobljenog otačastva Plač za knezom Lazarom Nepoznati iz Ravanice (sredina XIV v. - posle 1404) Pohvala knezu Lazaru Plač za knezom Lazarom Molitva knezu Lazaru Grigorije Camblak (oko 1364 - 1419/20) Vraćanje vida Stefanu Dečanskom ili čudo Sv. Nikole Stefan Lazarević (1374/5 - 1427) Slovo ljubavi Narodne pesme Molitva djevojčina Sunčeva sestra i car Sunčeva sestra i paša tiranin Konstantin Filozof (kraj XIV v. - posle 1433) Smrt despota Stefana Lazarevića Andonije Rafail Epaktit (kraj XIV v. - posle 1419) Plač za knezom Lazarom Nikon Jerusalimac (oko 1380 - posle 1468) Povest tuđina i plenika Jelena Balšić (oko 1368 - 1443) Otpisanije bogoljubno Smederevac (XV vek) Molitva vladičici za spas od neprijatelja Smederevski besednik (sredina XV veka) Plač za despotom Đurđem Brankovićem Dimitrije Kantakuzin (druga polovina XV veka) Nedokučivost je odasvud Veliko pozorje Molitva sa žalošću Narodne pesme Marko Kraljević i soko Popijevka Radića Vukojevića Longin (druga polovina XVI veka) Ikos prvomučeniku Stefanu Arsenije Čarnojević (oko 1663 - 1706) Molitva zaspalom Gospodu Kiprijan Račanin (druga polovina XVII v. - početak XVIII v.) Reči proročkih kazivanja Gavril Stefanović Venclović (kraj XVII v. - posle 1746) Lovci adovi Arsenije Jovanović Šakabenta (1698 - 1748) Zapis u srebru čudotvorne ikone Nadgrobno slovo Beogradu Nepoznati (XVIII vek) Finiks drevo previsoko Narodne pesme Viša je gora od gore Biserna brada Zaharija Orfelin (1726 - 1785) Sjetovanje Nepoznati (kraj XVIII veka) Monaška pesma Narodna pesma Lako je poznati kneza Lazara Jovan Pačić (1771 - 1849) Snu Lukijan Mušicki (1777 - 1837) Natpis o ljudskom rodu Na sredi sinja mora Pavle Solarić (1779 - 1821) Pesna o gozbi 1807 Milovan Vidaković (1780 - 1841) Vidim nebo otvoreno Sava Mrkalj (1783 - 1833) More zala ov`je svet Filip Višnjić (oko 1767 - oko 1834) Početak bune protiv dahija (uvod) Sima Milutinović Sarajlija (1791 - 1847) Srpski junak Veljko Petroviću Jovan Sterija Popović (1806 - 1856) Čovek Spomen putovanja po doljnim predelima Dunava Na smrt jednog zlikovca Vasilije Subotić (1807 - 1869) Čas smrti Severni putnik k Antiki Besmertije Nikanor Grujić (1810 - 1887) Očajanje Muza pri požaru Našoj staroj smokovnici Petar Petrović Njegoš (1813 - 1851) Luča mikrokozma Gorski vijenac Đorđe Maletić (1816 - 1888) Prirodnoj prestupnici Svetozar Vujić (1819 - 1883) Melanholija Jovan Subotić (1817 - 1886) Bog slavenski Znič Duga Embrionu Medo Pucić (1821 - 1882) More Život Branko Radičević (1824 - 1853) Tuga i opomena Bolesnikov uzdisaj Kad mlidijah umreti Milica Stojadinović Srpkinja (1830 - 1877) Kad se nebo muti Đura Jakšić (1832 - 1878) Božji dan Orao Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904) Sunce s` rodi pa zaviri Probudio s` orkan ljuti Što je java tako kivna Moje nebo, jer je mutno Ljubim li te... il` me sanak vara Otkide se Đorđe Marković Koder (1806 - 1891) Mitologije Narodna pesma Izjeden ovčar Damjan Pavlović (1840 - 1866) Viši duh Laza Kostić (1841 - 1910) Među javom i med snom Na ponosnoj lađi Pevačka himna Jovanu Damaskinu Santa Maria della Salute Milan Kujundžić Aberdar (1842 - 1893) Đački jadi Jovan Grčić Milenko (1846 - 1875) Planinska slika Vojislav Ilić (1862 - 1894) Jutro na Hisaru kod Leskovca Turska Kad se ugasi sunce Himna vekova Poslednji dan Aleksa Šantić (1868 - 1924) Mraz Pretprazničko veče Mileta Jakšić (1869 - 1935) Stvari koje su prošle Jovan Dučić (1871 - 1943) Bor Bukva Mravi Suncokreti Pesma Međa Krila Senka Kob Tajna Natpis Milan Rakić (1876 - 1937) Jasika U kvrgama Velimir Rajić (1879 - 1915) Basna o životu Zavet Sima Pandurović (1883 - 1960) Veze Svetkovina Vladislav Petković Dis (1880 - 1917) Tamnica Jutarnja idila Utopljene duše Možda spava Nirvana Veljko Petrović (1884 - 1967) Vidoviti Ponor Dušan Srezojević (1886 - 1916) Poslednji samrtnik Bezimena pesma Milutin Bojić (1892 - 1917) Zemlja oluje Sejači Bez uzvika Velimir Živojinović Massuka (1886 - 1974) Leto Stanislav Vinaver (1891 - 1955) Natpis Vekovima tice nas klikuju Ostavi Trenutak suncokreta Jela Spiridonović Savić (1891 - 1974) Februar Anica Savić Rebac (1893 - 1953) Praksitelu Romeo i Julija Magia naturalis solstitium Miloš Crnjanski (1893 - 1977) Na ulici Priviđenja Dušan Vasiljev (1900 - 1924) Žice Momčilo Nastasijević (1894 - 1938) Sivi trenutak Predvečerje Roditelju Osama na trgu Trag Poruka Put Tuga u kamenu Reči iz osame Misao Aleksandar Vučo (1897) Humor zaspalo Rastko Petrović (1898 - 1949) Sa svetlim poljupcem na usnama Dignem tad oči nebesima Desanka Maksimović (1898 - 1993) Ponoć Na buri Poslanica Upozorenje Dušan Matić (1898 - 1980) Da imenuješ senke zvezda Pred buru Rade Drainac (18999 - 1943) Rodni breg Klasične strofe Risto Ratković (1903 - 1954) Bivši anđeli Milan Dedinac (1902–1966) Šlesko bdenije Noć duža od snova Trava u snu i na javi Desimir Blagojević (1905–1983) Utva zlatokrila Skender Kulenović (1910 - 1978) Stećak Radomir Prodanović (1915–1944) Glas Zvono Vasko Popa (1922–1991) Svadbe Jurke Pepela Srce belutka San belutka Smrt sunčevog oca Slepo sunce Sukob u zenitu Ponoćno sunce Krunisana jabuka Plava omča Visoki put Slobodan let Zvezdoznančeva ostavština Ništarija Zvezde izbeglice Zev nad zevovima Stevan Raičković (1928) Ruke bola O vrati se Pesma i smrt Kamena uspavanka O sjaj su samo vrata kraja Zapisi o Crnom Vladimiru (8) Miodrag Pavlović (1928) Zora u Kareji Hleb i vino Slutnja do kraja Čim se poklopac spusti To slovo (5) Divno čudo (3, 9) Ivan V. Lalić (1931–1996) Konj Glasovi mrtvih Jutro Povodom vode (3) Branko Miljković (1934–1961) Prelid Bol i sunce Jovan Hristić (1933) Fedru Vito Marković (1935) Šumara Čovek - čar razočar Ljubomir Simović (1935) Zvezda putnica Seoba Srbije MG35 (N)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Boško Tokin (Čakovo, 2. april 1894 — Beograd, decembar 1953) bio je jugoslovenski i srpski novinar, pisac, prevodilac, teoretičar, kritičar[1] i pionir filmske kritike i misli o filmu kod Srba. Pored toga bio je i propagator i popularizator filma, tada novog medija. Prvi je ovdašnji filmski autor koji je zbog svog delovanja zatvaran. Bio je krajnje osobena, živopisna i jedinstvena pojava u južnoslovenskoj i srpskoj kulturi.[2] Kao sledbenik jedinstvenog avangardnog pokreta zenitizam, bio je pokretač i jedan od urednika avangardnog jugoslovenskog časopisa Zenit, koji je izlazio u Kraljevini Jugoslaviji od 1921. do 1926. godine.[3] Pisao je teorijske, kritičke i istorijske tekstove o književnosti i filmu, bavio se filmskom i pozorišnom kritikom, objavljivao poeziju i prozu, a takođe je i autor brojnih tekstova o sportu.[4] Biografija Detinjstvo i mladost Boško Tokin rođen je 1894. godine u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića, u rumunskom delu Banata. Osnovnu školu započeo je u Đulvezuvama, a završio je u Vršcu. Realnu gimnaziju započeo je u Zemunu, a maturirao je u Temišvaru 1912. Prema nekim izvorima, bio je školski drug Miloša Crnjanskog.[4] Posle mature nastanio se kod strica u Zemun, gde se sprijateljio sa Slavkom Vorkapićem, Savom Šumanovićem I Nikolom Krstićem. U periodu između dva rata družio se u Beogradu i sa Tinom Ujevićem i Stanislavom Vinaverom.[2] Beogradska čaršija zvala ih je „truba, činele i veliki bubanj“, prestonički muzički trio.[1] Do januara 1914. dva puta je proputovao srednju Evropu. Tada prelazi u Beograd, prestonicu Kraljevine Srbije, i počinje da radi kao novinar u listu Pijemont, glasilu organizacije Crna ruka.[5] Učešće u Prvom svetskom ratu Prelazak srpske vojske preko zavejanih albanskih planina, u zimu 1915/16. U Prvom svetskom ratu u početku je učestvovao kao dobrovoljac na frontu. Kasnije je bio član Ratnog pres biroa Srpske vrhovne komande, čiji je šef bio Slobodan Jovanović. Prešao je Albaniju sa zaštitnim polubataljonom Vrhovne komande. Godine 1916. stigao je sa prvim izbeglicama iz Srbije u Francusku.[2] Međuratni period Kalemegdan 1930. godine Terazije 1934. godine U Parizu je Tokin gledao prve filmove Čarlija Čaplina[2]. Na Sorboni je upisao studije estetike i istorije umetnosti, gde je slušao predavanja tadašnjih vodećih francuskih filozofa. Na Monparnasu se družio sa domaćim i svetskim intelektualcima, među kojima su bili Slavko Vorkapić, Tin Ujević, Lav Trocki, Marsel Sovaž i drugi. Sarađivao je sa više uglednih francuskih listova i predstavljao je jugoslovensku kulturu kroz razne aktivnosti. Godine 1917. učestvovao je u organizovanju Prve srpske izložbe u Parizu, a 1919. i Prve jugoslovenske izložbe. Pored toga preveo je i objavio Antologiju savremenih jugoslovenskih pesama (fr. Anthologie de Poémes yougoslaves contemporaine) sa delima naših modernih pesnika. U međuvremenu je dosta vremena provodio putujući u Monte Karlo, Nicu, Marsej, Barselonu, Brisel, London...[5] U Jugoslaviju se vratio 1920. i u listu Progres objavljuje prvu filmsku kritiku na srpskom jeziku. Do 1925. godine aktivno je učestvovao u svim književnim i umetničkim manifestacijama u zemlji. Bio je član avangardnog pokreta zenitizam i sa Ljubomirom Micićem i Ivanom Golom 1921. objavljuje „Manifest zenitizma“, a zatim je bio i zastupnik u Beogradu čuvenog avangardnog časopisa Zenit.[6] Bio je takođe i član grupe Alfa - Beogradske književne zajednice, čiji su članovi sarađivali u različitim avangardnim časopisima tog vremena, kakvi su bili zagrebačka Kritika, Micićev Zenit i drugi.[a][1][7] Drugi svetski rat i posleratni period Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata Tokin je bio urednik kolaboracionističkog lista Kolo i sve vreme rata objavljivao je filmske kritike. Zbog saradnje u Kolu 1945. godine suđeno mu je jer je taj list `donosio članke i fotografije o uspesima i pobedama okupatora`. Osuđen je na gubitak nacionalne časti i prisilan rad. Proveo je u zatvoru tri godine.[8] Po izdržavanju kazne dobija državni posao u jednoj knjižari u Vršcu. Do 1951. godine nije objavljivao ništa,[4] ali onda brzo počinje svoj put ka punoj reafirmaciji i vraća se filmu i donekle novinarstvu.[2] Piše o filmu za mnoge specijalizovane listove, drži predavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i Kolarčevoj zadužbini,[5] sa Vladetom Lukićem priređuje Filmski leksikon. Boško Tokin umro je u Beogradu, decembra 1953. godine, u 59. godini života. Novinarski rad Novinarsku karijeru započeo je 1914. godine u listu Pijemont. U Prvom svetskom ratu bio je angažovan u Ratnom pres birou Srpske vrhovne komande. Tokom boravka u Francuskoj postaje saradnik više pariskih časopisa u kojima objavljuje eseje. Njegov esej „Kinematografska estetika“ preveden je tada na čak šest evropskih jezika.[5] Po povratku u Jugoslaviju sarađuje u mnogim časopisima. Uoči Drugog svetskog rata, u tadašnjem časopisu Vreme u trinaest nastavaka objavio je Istoriju jugoslovenskog filma do rata.[2] Kao profesionalni novinar je 1921.[9] bio jedan od osnivača Jugoslovesnkog novinarskog udruženja.[1] Takođe je bio i začetnik jugoslovenske filmske i sportske priče. Uređivao je razne sportske listove i bio strastveni ljubitelj fudbala.[5] Svoje članke objavljivao je u časopisima Letopis matice srpske, XX vek, Vreme, Zenit, Tribuni, Film, Hipnos, Beogradske novosti, Mlada Bosna, Ilustrovani list Nedelja i drugim.... Film je serija slika koje, kad se prikažu na platnu, stvaraju iluziju pokretanja zahvaljujući phi fenomenu. Ova optička iluzija čini da publika kontinuirano opaža pokret između odvojenih objekata koji se vide brzo u nastavcima. Proces pravljenja filma je i umetnost i industrija. Film se pravi fotografisanjem pravih scena kamerom za snimanje, fotografisanjem crteža ili minijaturnih modela korišćenjem tradicionalne tehnike animacija ili kombinacijom svih tehnika i drugih vizuelnih efekata. Reč `cinema` (eng. bioskop), skraćeno od kinematografija, koristi se često da bi označila industriju filmova ili samu umetnost njihovog stvaranja.[1] Savremena definicija bioskopa bi bila da je to umetnost simuliranja iskustva do komunikativnih ideja, priča, percepcija, osećanja, lepote ili atmosfere snimljenih ili programiranih pokretnih slika sa ostalim senzornim stimulacijama. Filmovi su na početku snimani preko plastične trake kroz projektor na ogromnom platnu. Mnogi dugometražni filmovi su sada potpuno digitalni kroz ceo proces produkcije, distribucije i egzibicije. Filmovi su kulturni artefakti osmišljeni od strane specifičnih kultura. Oni prikazuju te kulture i zauzvrat utiču na njih. Film je smatran važnom umetnošću, izvorom popularne razonode i moćnim medijem za edukovanje građana. Vizuelna baza filma daje univerzalnu moć komunikacije. Neki filmovi su postali svetski poznati korišćenjem titlova za prevod dijaloga u jezik gledalaca. Neki su kritikovali filmsku industriju i glorifikaciju nasilja[1], kao i njen potencijalno negativan tretman prema ženama.[2][3] Individualne fotografije koje sačinjavaju film se nazivaju ramovi. Tokom projekcije tradicionalnih filmova, rotirajući zatvarač čini da tamni intervali budu pomereni u poziciju za projektovanje svakom ramu, ali gledalac ne primećuje te prekide zbog efekta poznatog kao upornost vida (eye persistence), gde oko zadrži vizuelnu fotografiju na delić sekunde posle pomeranja izvora. Postoje mnogi drugi izrazi za film: individualna pokretna slika, šou slika, pokretna/pomerajuća slika, `photoplay` i `flick` (eng. zvrčka). Najčešći izraz u SAD je `movie`, dok se u Evropi preferira `film`. U ranim godinama reč `sheet` (eng. platno) se ponekad koristila umesto ekrana...

Naslov Nemačka ; Ata Trol / Hajnrih Hajne ; [preveo Slobodan Glumac] Jedinstveni naslov Deutschland. Atta Troll. srpski jezik Vrsta građe poezija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1968 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1968 (Beograd : Kultura) Fizički opis XVI, 217 str. ; 19 cm Drugi autori - osoba Glumac, Slobodan Živojinović, Branimir Zbirka Srpska književna zadruga ; kolo 61, knj. 414 ISBN (Karton) Napomene Prevodi dela: Deutschland; Atta Troll Str. VII-XVI: Pogled na Hajnea / Branimir Živojinović Str. 211-214.: Pogovor / S. Glumac. Predmetne odrednice Hajne, Hajnrih, 1797-1856 Odlično očuvana knjiga. Kristijan Johan Hajnrih Hajne (nem. Christian Johann Heinrich Heine; Diseldorf, 13. decembar 1797 – Pariz, 17. februar 1856) bio je nemački pesnik aktivan u periodu prelaza od romantizma ka realizmu. Rođen je u bogatoj porodici jevrejskog bankara i trgovca. Pokušao je da se posveti, mada nerado, običnoj građanskoj karijeri, ali ne uspeva. U Diseldorfu, Hajneovom rodnom gradu, bio je snažan uticaj Francuza tako da je on posećivao francusku gimnaziju. Isto tako, to je u njemu probudilo izrazitu antipatiju prema Pruskoj. 1817. piše prve ljubavne pesme, koje su objavljene u jednom nemačkom časopisu. U Bonu započinje studije prava, filozofije i književnosti. 1821. godine se prebacuje na Univerzitet u Berlinu, pa ima priliku da sluša Hegela i mnoge druge ugledne profesore. Prve pesme i putovanja 1822. godine objavljuje prve pesme, koje se odmah izdvajaju svojim originalnim stilom balate i ironičnom odbijanju svakih iluzija. U njima se oseća veliki uticaj pisaca koje je naročito cenio, Bajrona i Fukea. 1825. godine prelazi u protestantsku veru i dobija ime Hajnrih, umesto originalnog Hari. Iste godine diplomira na Univerzitetu u Getingenu. 1826. postaje poznat, nakon objavljivanja Slika s putovanja, gde u zamišljenom dnevniku sa puta govori o fantastičnim i moralnim temama, ugledajući se na Sterna i Žan Pola. 1826. ide na kratkotrajni put u Englesku, gde su se javili njegovi interesi za aktuelna politička dešavanja, ali i gde ujedinjuje sve svoje pesme u jednu Knjigu pesama. 1827. izlazi definitivna redakcija Knjige pesama. 1828. godine putuje u Italiju, a sećanja sa ovog puta objavljuje 1836. u knjizi Firentinske noći. Francuski period Zbog krize u svojoj zemlji, Hajne odlučuje da se preseli u mnogo slobodniju Francusku, gde je započeo da se viđa i da posećuje, kako nemačke emigrante (Humbolt, Vagner), tako i mnoge francuske intelektualce, među kojima i Balzaka i Viktora Igoa. Godine 1835. objavljuje važnu studiju o istoriji filozofije i religije u Nemačkoj, a iste godine studija biva i zabranjena. U tim godinama, u kojima je boravio u Francuskoj, sarađivao je sa različitim nemačkim časopisima, a istovremeno je i pisao izveštaje na francuskom, o situaciji u Nemačkoj. Osim spomenutih dela, Hajne je objavio i mnoge satiričke spise, kao i dve satirične epske pesme Ata Trol (1843) i Nemačka, zimska bajka (1844). Nemačka, zimska bajka postaje jedna od najvažnijih knjiga u nemačkoj književnosti. Ima politički karakter i u njoj Hajne otvoreno priznaje uticaj Karla Marksa, sa kojim je bio u prijateljskim odnosima. Zbirku poezije Romanesero objavljuje 1851, gde sa dubokom filozofskom i etičkom ozbiljnošću opisuje patnje koje je podnosio zbog bolesti (atrofija mišića) i zbog koje je ležao u krevetu osam dugih godina. Delo Razni spisi iz 1854, sadrži rasprave o jevrejskoj i hrišćanskoj veri, liberalizmu i komunizmu. Ovo delo označava kraj njegove političke i književne aktivnosti. Umire u Parizu 17. februara 1856 posle dugotrajne borbe sa paralizom i atrofijom mišića. Poetika Hajne je koristio nemački jezik za sastavljanje stihova i bio je jedan od retkih koji su to umeli da rade, pa je time stekao izuzetnu slavu, kao najuspeliji u svoj generaciji posle Getea. U stihovima je postigao najveću popularnost preuzimanjem pučkog pevljivog tona nemačke narodne pesme. Hajneove pesme su toliko melodične da su ih često komponovali mnogi kompozitori. Psihološku stvarnost koju je stvorio u delima podstaknuta je nostalgičnim sećanjem na dve velike nesrećne ljubavi (prema rođakama Amali i Terezi), ali i na drugim temama (prirodi, političkim idejama, životu, savremenom društvu), pa je na taj način uspeo da u svojoj poeziji dosegne izuzetno značajne visine. Umeo je da se poigrava sa stilističkim sposobnostima, dajući svojim stihovima objektivan ton, čak i kada je izražavao lična osećanja. Originalnost Hajneove poezije ogleda se u tome što je nastojao da negira svaki sentimentalizam, što mu je dozvoljavalo da koristi predmete romantizma sa ironijom i realizmom. Prevodi na srpskom jeziku Prema književnom istoričaru Mirku Krivokapiću, Hajne je najčešće prevođen pesnik na srpski jezik ali i pesnik prevođen sa najmanje uspeha. On navodi prevod Branimira Živojinića kao najbolji na srpskom. Prve Hajneove pesme su objavljene na srpskom jeziku posle pesnikove smrti. Tako, 1861. godine, u časopisu „Danica“, dve pesme iz „Lirskog intermeca“ i jednu iz ciklusa „Mlađane patnje“ preveo je Damjan Pavlović (1840–1866). Otada počinje Hajneov uticaj na srpsku književnost. Prvu knjigu Hajneovih stihova („Lirski intermeco“) izdao je Aleksa Šantić u Mostaru, u izdanju knjižarnice Pahera i Kisića, 1897. godine. Veliki broj srpskih prevodilaca bavilo se prevođenjem Hajneovih stihova: Damjan Pavlović, Stojan Novaković, Aleksa Šantić, Jovan Jovanović-Zmaj, Jeremija Živanović, Jovan Grčić Milenko, Milorad Šapčanin, Rista Odavić, Mita Rakić, Milan Dimović, Boško Petrović, Velimir Živojinović Masuka.[4] Značajnija izdanja Hajneovih dela u Srbiji i Jugoslaviji HAJNE, Hajnrih: Ideje ili Knjiga le grand God H. Hajna; s nemačkog preveo Mita Rakić. - Beograd: V. Valožić, 1877. - 147 str.; 15 cm. HAJNE, Hajnrih: O Engleskoj / H. Hajne; s nemačkog preveo Mita Rakić. - (Beograd : 6. i.), 1879 (Beograd: Državna štamparija). - 133 str.; 16 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco: pjesme Hanriha Hajnea. Knj. 3 / (preveo) Aleksa Šantić - U Mostaru: Paher i Kisić, 1897. - 52 str.: ilustr.; 17 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco: pjesme Hajnriha Hajnea / (preveo) Aleksa Šantić; s prikazom Marka cara - 2 popunjeno ilustrovano izd. - U Mostaru: Izdavačka knjižnica Paheri Kisića, 1898. - 67 str.: ilustr.; 18 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco / H.Heine; preveo Aleksa Šantić; predgovor Marka Cara. - (3. izmenjeno izdanje). - Beograd; Sarajevo: I. Đ. Ljurđević, 1919 (Srajevo: Bosanska pošta). - 48 str.; 16 cm. - (Mala biblioteka; 199). HAJNE, Hajnrih: Florentinske noći / H (Hajnrih) Hajne; preveo Nikola Polovina - Beograd; Sarajevo: I. Đ. Đurđević, 1921 (Sarajevo: Bosanska pošta). - 110 str..; 15 cm. - (Mala biblioteka; 176-79- Predgovor / V. Živoj(i)nović: str. 4-16. HAJNE, Hajnrih: Iz Hajneove lirike (preveo) Aleksa Šantić. - Mostar: T. Dudić, 1923 (Sarajevo: „Obod“). HAJNE, Hajnrih: Devojke i žene u Šekspirovim delima | preveo s nemačkog Živ. Petrović - Beograd: Štamparija Drag. Gregorića, 1926, 122 str. HAJNE; Hajnrih:Ideje ! Hajne: prevodi sa nemačkog Nikola S. Polovina i Paulina Albala. - Beograd, 236 str. ; 20 cm. - (Savremena biblioteka) XAJHE, Hajnrih: Put po Harcu / Hajnrih Hajne; (preveli I. i D. Lisičar,tas preveo Velimir Živojinović; ilustracije Abahadin Hodžić). - Beograd. Savez novinara Jugoslavije, 1950 (Beograd: Omladina). - 133 str:: ilustr., 17 mm. -Humoristička biblioteka „Ježa HAJNE, Hajnrih: Uvod u „Don Kihota“ / Hajnrih Hajne: str. (5) -18. U: SERVANTES Saavedra, Migel de. Veleumni plemić Don Kihot od Manče. 1! Migel Be Servantes Saavedra; ilustracije Gistava Dorea, (preveo Đorđe Popović). - Beograd: Novo pokolenje, 17 52 (Beograd. Kultura). - 273 str. ILUSTR» 90 um. - Svetski pisci NAJNE, Hajnrih: Iz kritike 1publicistike: članci 1 fragment / Heimrich Heine; (preveo Nenad Jovanović). - Beograd: Kultura, 1957 (Beograd: Kultura). - 495 str; 20 cm. HAJNE, Hajnrih: ag i, Pjesme / Hajnrih Hayne, (priredio Miodrag Maksimović; rreveo Vjekoslav Majer... &t al.). - (t- \zd.). - Beograd: Rad, 1964 Hajnrih Hajne Nemačka: Ata Trol / Hajnirh Hajne; (preveo Slobodan Glumac). - Beograd: SKZ, 1968. - HMG 217 str.; 19 cm. - (Srpska književna zadruga; 414 Prevod dela: Deutschland ein Wintermarcuhen; Atta troll; ein Sommernachttraum - Pogled na Hajnea / Branimir ŽivoJonović: Pogovor / S. Glumac: str. 211-214 HAJNE, Hajnrih: Bio je divan mesec maj: izabrane ljubavne pesme / Hejnrih Hajne; izbor i prevod Branimir Živojinović. - Beograd: Vajat, 1989 ((Beograd): Prosveta). - 114 str.; 17 cm - (Traganje za Euridikom: ljubavna poezija svih naroda i vremena; traganje 7) Značajniji radovi o Hajneru u Srba i drugih južnoslovenskih naroda BAUER, Ernest: Heinrich Heine kod Hrvata i Srba, „Obzor, 23/1932, 291, s. 5[3] GAVRIN, Mira: Heine u Hrvatskoj lirici. Preradović ı Heltne, „Zbornik radova filosofskog fakulteta`, Knj. II Zagreb, 1954, s. 255-276. GRČIĆ, Jovan: Hajnrih Hajne, „Brankovo kolo“, 1904, 50, s. 1604-05. - GRČIĆ, Jovan: Florentinische Nachte u srpskom prevodu, „Brankovo kolo, 1904, 50, s. 1604-1605 GRČIĆ, Jovan: Hajne u nas, „Brankovo kolo , 1906, s. 254-255: 319; 348. DIMITRIJEVIĆJ. P.: Hajne u prevodima Mime Rakića, „Srpski književni glasnik“, HH/1908, 8, s. 600-616. ĐORĐEVIĆ, dr Miloš: „Pogovor” u: H Heine: Iz kritike i publicistike, Kultura, Beograd, 1957, s. 289-294. ŽIVOJINOVIĆ, Branimir: „Pogled na Hajnea“. Predgovor u: Hajnrih Hajne: Nemačka “ Ata Trol, SKZ; kolo LHI, Knj. 414. Beograd, 1968. s. VII-XVI. LAUER, Reinhard: Heine in Serbien. Die Bedeulung, Heinrich Haines fur die Entnjiklung, der serbischem Literator 1847-1918. -Inaugural-Dissertatton zur Etlangung des Doktorgrades an der Philosophischen Fakultat der Johan Njolfgang, Goethe-Universitat` zu Franfurt am Met, 1961. MAKSIMOVIĆ, Miodrag: „Pogovor` u: Hajnrih Hajne: Pesme, 1964, c. 97-102 MANOJLOVIĆ, Teodor: Hajnrih Hajne, Književnost, 1957. MEDENICA, Rad. Hajne, 1379-87: „Misao“, XVI / 1924, c. 1169-78, 1232-43; 130313; 1452-59; 1543-53. IR) N.(AZOR), V. (LADIMIR): „Pogovr u: Vladimir Nazor: Heineove pjesme, Knjižara Vasić, Zagreb, 1932, 5. 171-173. PETRIS, Hijacint: Vladimir Nazor ı Heinrich Hetne, „dana“, II/1932, 9, 5. 142-3. PETROVIĆ, Boško: O Hajneu, „Letopis Matice srpske“, 362/1948, s. 224-232. RUŽIĆ, Dobroslav: Hajnrih Hajne, Beograd, 1903. (Iz „Dela“, knj. HHVII / XXVIII) SABIĆA, L.: Da li je nebo papir bilo... „Nada“, Sarajevo, 1/1895, 6, s. 110-111 SAVIĆ- Rebac, Anica: Aleksa Šantić: „Iz Haneove lirike“, „Srpski knji.ževni glasnik“, H/1924, s. 472 SAMLAIMĆ, E.: Gottlieb kao prevodilac Hajnea, „Omanut“, Š/1939, 7/8, s. 98-119 SKERLIĆ, Jovan: „Hajne u srpskim prevodima“, Pisci i knjige, TU, s. 195-196 SLIJEPČEVIĆ, Pero: Ogledi, Beograd, 1934. TRIVUNAC; Miloš: O Hajneu, „Srpski književni glasnik, 1906, s. 358-363 i 441-446 HERGEŠIĆ, Ivo: „Heinrich Heine kao novelist“, Pogovor u: Heinrich Heine: Florentinske noći, Zora, Zagreb 1951. HERGBŠIC, Ivo: „Heinrich Heine“. Pogovor u: Heinrich Heine: Poezija, Zora, Gargeđ 1951, 5. 141-170 CAR, Marko: Moje simpatije, Heinrik Hajne, „Stražilovo“, VI/1893, N 35, s. 552-54: 572.76 CAR, Marko: Hajne u srpskom prevodu, „Brankovo kolo“, 1898, 2, s. 60, 1467 CAR, Marko: „Lirski intermeco“, Predgovor u: H. Neine: Lirski intermeco; preveo: Aleksa Šantić Izdanje: I. Đ. Burđević, Beograd, Beograd-Sarajevo. 1919, s. 3-11 CAR, Marko: „Predgovor“ u H. Hajne: Ideje; Beograd, 1930. ŠKREB, dr Zdenko: „Heinrich Heine“. Predgovor u: Heinrich Heine: Slike s putovanja, Kultura, Zagreb, 1954. s. 7-26 ŠKREB, dr Zdenko: „Tragovi njemačke poezije u Šenoinim stihovima“, Rad, sv. 290, s. 129-196 ŠKREB, dr Zdenko: „između romantizma i realizma. Heinrich Neine“. U: Povijest svjetske književnosti, Knjiga U „uredio: Viktor Žmegač, Liber-Mladost, Zagreb, 1974, s. 147-147 MG121

U dobrom stanju Sećanja na ljude i događaje / Ljubodrag Đurić Vrsta građe dokumentar.lit. Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1989 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 507 str., [44] str. s tablama : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Kljakić, Ljubomir, 1951- = Kljakić, Ljubomir, 1951- Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva ISBN 86-09-00186-5 (karton sa omotom) Napomene Tiraž 12.000 Recenzija Vladimira Dedijera: str. 478-479 Recenzija Mihaila Markovića: str. 480-485 Recenzija Sredoja Uroševića: str. 486-489 Str. 489-492: Umesto pogovora: Jedan čovek u vrtlogu istorije / Ljubomir Kljakić Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. SVEDOČANSTVA/ Memoari Ljubodraga Đurića, ratnog komandanta Druge proleterske brigade i prvog sekretara Titovog kabineta, Recenzije Vladimir Dedijer i Mihailo Marković, Memoari, biografije, dnevnici, pisma 1989; Tvrd povez Sadržaj 1. Predgovor 5 I 2. Prvi koraci i nacionalno pitanje 9 3. Etika i komunisti – razmah Partije 21 4. Prva saznanja o sekretaru naše Partije 31 5. Tragični događaji 1941. godine 36 II 6. U susret novim događajima 41 7. Oslobađanje Čajetine i Užica – Užička republika 48 III 8. U Novoj Varoši i oko nje 57 IV 9. Osnivanje Druge proleterske brigade i prvi zadaci 73 10. Druga proleterska u Trećoj neprijateljskoj ofanzivi i prvi put u Crnoj Gori i Hercegovini 79 V 11. Marš proleterskih brigada za Bosansku krajinu 87 12. Gladovanje 90 13. Kad se Vrhovni komandant brije 92 14. Noć na vrhu Treskavice 95 15. Napad na železničku prugu Sarajevo–Konjic 97 VI 10. Borbe oko Bugojna i novi promašaji Milovana Đilasa, delegata Vrhovnog štaba 103 17. Borbe oko Kupresa 119 VII 18. Ivan Krajačić Stevo 127 19. Nekoliko nezaboravnih događaja iz mog Ratnog dnevnika 130 VIII NERETVA 20. Bitka za ranjenike 135 21. Teške i mučne posledice i razna mišljenja 144 22. Borba na prilazima Kalinoviku 149 23. Pogibija Alekse Dejovića, političkog komesara naše brigade i smrt mog oca 153 IX SUTJESKA 24. Početak borbi 157 25. Zadaci Drinske operativne grupe brigada 139 26. U očekivanju nailaska Vrhovnog štaba 167 27. Kraj Pete neprijateljske ofanzive 171 28. Probijanje tri neprijateljska obruča 174 X 29. Protivofanziva naših jedinica 179 30. Oslobođenje Kladnja i nevolje sa našim štabom divizije 132 31. Povratak Druge proleterske divizije ka Foči 183 XI 32. Borbe Druge proleterske divizije u Sandžaku 193 33. Situacija pred upad neprijatelja u Prijepolje 195 34. Poraz na Prijepolju 198 35. Legenda o bombašima Druge proleterske brigade i pogibija Boška Buhe 204 36. Sandžak 206 XII 37. O boravku u Srbiji 209 XIII 38. Toplica–Jablanica 215 39. Započinju ozbiljne borbe 221 XIV 40. Na Vis u Vrhovni štab 225 41. Razgovor sa ministrima šubašićeve vlade 227 42. Tito – u ono vreme 229 XV 43. U istočnoj Srbiji 231 44. Susret sa Crvenom armijom 234 45. U Krajovi 237 XVI 46. Juriš ka Beogradu 241 47. Komanda grada dobro funkcioniše 245 48. Razgovor sa princom Đorđem 247 49. Titov dolazak u oslobođeni Beograd 249 50. Pored pustoši i razaranja, rat donosi mnoge tragedije narodima i pojedincima – rekao je Đilas 251 XVII 51. Velika antifašistička narodnooslobodilačka skupština Srbije 257 52. Titov diplomatski kurir 261 XVIII 53. Postao sam stanovnik Belog dvora 203 54. Ženidba Mitra Bakića otkriva tajnu kruške 265 55. Prvi dan u Belom dvoru 287 56. Davorjanka Paunović Zdenka 270 57. Titovi sinovi Žarko i Miša 273 58. Blago »Cara Radovana« 277 59. »Kud se dede Car Nemanje blago« 280 60. Drugi događaji i susreti 231 XIX 61. Oštar protest SSSR-a 285 62. Maršalovi pokloni i Antun Augustinčić 287 63. Nova porodica 289 64. Martin Broz u poseti svom bratu Josipu 292 65. Interesantni susreti i druga Kardeljeva ljutnja na Tita 294 XX 66. Nesrećni Informbiro 299 67. Posledice rezolucije Informbiroa 303 68. Andrija Hebrang 308 69. Postao sam ministar Savezne vlade 311 70. Miroslav Krleža 312 71. Nešto malo o Jovanki Broz 314 72. Udba i Partija me žene 316 73. Rad partijske komisije i njeni zaključci 321 74. Događaji koji zbunjuju kao škola 324 75. Boris Kidrič 329 76. Još jedna dužnost koju sam nevoljno morao primiti 334 77. Radoznalost i drugo 338 XXI 78. Pretkongresni dani »slavnog« VI kongresa KPJ-SKJ 341 79. Sesti kongres KPJ-SKJ 343 80. Neki delovi iz stenografskih beležaka VI kongresa 346 81. Dani provedeni u zatvoru 352 82. Posledice moje govorancije na Kongresu 356 83. Saputnica na tegobnom putu i odlazak na poljoprivredno dobro »Srem« 358 84. Posle 12 godina postao sam ponovo učitelj 361 85. U Saveznom zavodu za socijalno osiguranje i »Službenom listu SFRJ« 364 XXII 86. Neki karakteristični i burni događaji koji govore o odnosima među ljudima na vlasti 367 87. Brionski plenum i njegove posledice na moj Ratni dnevnik 371 88. Razgovor sa Titom u Užičkoj 15 na dan 24. novembra 1966. 373 89. Konstantin Koča Popović i Peko Dapčević 377 90. Mijalko Todorović Plavi i Dobrivoje Radosavljević Bobi 382 91. Izbori i planirana «-saobraćajna nezgoda« 384 92. Prepravka ili falsifikovanje stenografskih beležaka sa VI kongresa SKJ 386 93. Moja razmišljanja posle Kongresa 390 94. Razgovor sa Aleksandrom Rankovićem Markom 395 95. Pri kraju ovog svedočenja 397 PRILOZI – BORBA ZA ISTINU LJUBODRAGA ĐURIĆA Faksimil prve »Politike« od subote 23. decembra 1944. godine sa člankom Ljubodraga Đurića 401 Jedna depeša koju je Andrija Hebrang uputio Josipu Brozu Titu 11. januara 1945. godine iz Moskve 402 Faksimil stenografskih beležaka govora koji je Ljubodrag Đurić održao na VI kongresu KPJ-SKJ 1952. u Zagrebu i do kojih je došao 1983. godine 403 Titova pisma Đuriću iz 1954, 1961. i 1966. godine 407 Pismo Svetislavu Stefanoviću iz 1963. godine 410 Pismo Josipu Brozu Titu iz 1967. godine 410 Kopija depeše upućene Josipu Brozu Titu 1971. godine 411 Pismo upućeno Josipu Brozu Titu i Nikoli Ljubičicu 27. februara 1972. godine 411 Pismo Josipu Brozu Titu od 10. maja 1972. godine 412 Pismo Velimiru Dogandžiću iz 1973. godine 413 Pismo Jovanu Ostojiću i Petru Tešiću iz 1975. godine 413 Pismo Josipu Brozu Titu od 21. maja 1978. godine 415 Odgovor Kabineta predsednika republike na Đurićevo pismo od 21. maja 1978. godine 419 Pismo Bogdanu Bogdanoviću iz 1984. godine 420 Pismo upućeno Branku Mamuli, Petru Gračaninu i Peku Dapčeviću od 23. januara 1985. godine 421 Odgovor Petra Gračanina na Đurićevo pismo od 23. januara 1985. godine 423 Đurićev koncept o Josipu Brozu Titu 425 Ljubodrag Đurić o Milinku Kušiću 428 Recenzija koju je Đurić napisao za rukopis Vojina Lukića Brionski plenum – Sećanja i saznanja, 1986. godine 437 Članak kojim je Đurić 21. decembra 1987. godine u »Borbi« odgovorio na feljton Peka Dapčevića 444 Dva pisma iz aprila i marta 1988. upućena »Narodnoj knjizi« povodom recenzentskih primedbi na rukopis 445 Đurićevo učešće u raspravi »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, održanoj 11–12. maja 1988. godine u Beogradu, njegova polemika sa Pekom Dapčevićem i Dragim Stamenkovićem i »slučaj« Radivoja Jovanovića Bradonje, prema Zborniku sa tog savetovanja 449 Pismo Dragom Stamenkoviću od 16. maja 1988. godine 471 Poslednje što je Ljubodrag Đurić napisao uoči smrti, u nedelju 10. jula 1988. godine pre 20 sati i 45 minuta 473 Faksimil članka koji je objavio »Intervju« povodom smrti Ljubodraga Đurića 474 Pismo koje je Organizacioni odbor rasprave »Rukovođenje NOB-om i revolucijom u Srbiji 1941–1945«, uputio marta 1989. godine Hajri Durić, udovici Ljubodraga Đurića, uz primerak Zbornika radova sa tog savetovanja 477 Recenzija Vladimira Dedijera 478 Recenzija Mihaila Markovića 480 Recenzija Sredoja Uroševića 486 Umesto pogovora – Jedan čovek u vrtlogu istorije 489 Registar ličnih imena