Slobodan Jovanović USTAVOBRANITELJI I NJIHOVA VLADA 1838 - 1858 Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Knjižarnica Napredak Beograd Godina izdanja: 1925 Broj strana: 279 Format: 23 x 15cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Kompletna, prešivena i sređena, dobro očuvana kao na slikama Tags: Knez Aleksandar Karađorđević Vučić i Srbi iz Australije 03.08.2023.

Аутор - особа Стајић, Васа, 1878-1947 = Stajić, Vasa, 1878-1947 Наслов Слободан Јовановић: Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), друго дoпуњено издање, Београд, издавачка књижарница `Напредак` 1925, стр. 279. / В. С. [Васа Стајић] Остали наслови Књиге и листови Врста грађе чланак, саставни део Језик српски Физички опис стр. 216 Напомене Надређени ств. насл.: Књиге и листови Псеудоним Васе Стајића [В. С.] разрешен у `Садржај ЛМС, 1825-1950` М. Малетина, стр. 336. Предметне одреднице Јовановић, Слободан, 1869-1958 -- `Уставобранитељи и њихова влада`

Аутор - особа Јовановић, Слободан, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Наслов Друга влада Милоша и Михаила : (1858-1868) / од Слободана Јовановића Врста грађе књига Језик српски Година 1923 Издавање и производња Београд : Г. Кон, 1923 (Београд : `Родољуб`) Физички опис IX, 287 стр. ; 23 cm Привезано уз Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858) / од Слободана Јовановића. - Београд : Напредак, 1925: ФФНС: C K2 5301 ISBN (Картон) Напомене Privezano uz: Уставобранитељи и њихова влада, 1838-1858 од С. Јовановића: ФФНС: C K2 5302 На насл. стр. текст: Радослав Павловић наставн. гимн. 3. фебруара 1923. год. у Краљ.: МБВА: Н РП 194 На насл. стр. потпис: Н. Протић.: МБВА: Н II 29650 Регистар.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Slobodan Jovanovic - Djordje TAsic - Milan Zujovic - Nedeljko divac - Mladen Josifovic - Mihailo Petrovic - Ljubomir Radovanovic - M. Konstantinovic - Radoje Knezevic - Milos Radojkovic - Mladen Zujovic - Ivan Djaja - Sinisa Stankovic - Boj. Arnojlevic - Jovan Djordjevic - Boz. S. Markovic - Bran, Miljkovic - Djordje Popovic - Milenko Zivkovic - Grgur Jaksic - Vladimir Simic - Mihailo Ilic

ВЕЛИКА АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА У СРБИЈИ + М А П А + 18 СЛИКА КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ БЕОГРАД 1974 Корице Арх. СЛОБОДАН МАШИЋ .............................................................. 9 АУТОРА Др ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ Др БОГДАН БРУКНЕР Др БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ Др БРАНКО ГАВЕЛА . . . ................................................................. ЋИРИЛИЦА БРОШ 117 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО дб22

Retko sa omotom, koji je izradio Aleksandar Hecl. Odlično očuvano. Autor - osoba Milošević, Mitar, 1924-1995 = Milošević, Mitar, 1924-1995 Naslov Iz beležnice jednog obaveštajca / Mitar Milošević Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1962 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1962 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 265 str. ; 20 cm Zbirka Iza kulisa (Karton sa omotom) U knjizi su opisani podvizi jednog našeg obaveštajnog partizanskog oficira, a kasnije, u godinama posle oslobođenja, oficira službe bezbednosti, kada su se organi Knoja i Ozne, pod zanimljivim i dramatičnim okolnostima, uspešno borili protiv ostataka neprijatelja. Knjiga sadrži sedam podviga pripadnika naših organa bezbednosti. Pa, iako bi tih sedam epizoda mogle biti celine svaka za sebe, one u ovoj zbirci čine homogenu celinu, koju čitalac prati sa sve većim interesovanjem, jer iz epizode u epizodu, sa složenošću zadataka raste i iskustvo i veština glavnog junaka. Opisivanje je živo i zanimljivo zahvaljujući ne samo činjenici da je takav bio i sam opisani događaj već i tome što je autor umeo da očisti pričanje od nepotrebnih i nebitnih detalja i da time sačuva draž dinamike, napetog očekivanja i iznenađenja. Treba istaći i to da autor nije upao u grešku isključivo crno-belog konfrontiranja i prikazivanja junaka, već se uvek, iako mu to nije bio prvenstveni cilj, i u pozitivnim i u negativnim likovima, osećaju živi, stvarni ljudi. Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS – 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) bio je srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. Rođen u selu Uvač u Crnoj Gori. Otišao je u partizane još kao gimnazijalac i učestvovao u Drugom svetskom ratu. Više puta je odlikovan za ratne zasluge. Nakon Oslobođenja, Milošević ostaje u vojnoj službi od 1945. do 1953, u činu kapetana 1. klase. Izdavački i novinarski rad Od 1953. do 1974. Milošević je radio u novosadskom novinsko-izdavačkom preduzeću „Dnevnik“. Počeo je kao izveštač, a zatim bio pomoćnik glavnog urednika lista Tribina, urednik u političkoj rubrici lista Dnevnik, te glavni i odgovorni urednik komercijalnih izdanja NIŠRO „Dnevnik“. Između ostalog, pokrenuo je i „X-100“, popularnu jugoslovensku ediciju roto-romana špijunskog, akcionog, kaubojskog, ljubavnog i naučnofantastičnog sadržaja. Književno delo Pored „Luna, kralja ponoći“, Milošević je pod sopstvenim imenom napisao i desetak partizanskih romana, kao i nekoliko romana špijunske i istorijske sadržine. Neka od drugih poznatijih dela su mu: Komitska pećina (1959), Iz beležnice jednog obaveštajca (1962), Tajanstveni starac (1963), Raspukla ledena kora (1978), Pejakov zavet (1982), od kojih su neka imala više izdanja i bila nagrađivana uglednim nagradama. Ostavio je traga unutar više književnih žanrova: špijunskog, tehnotrilera, partizanskog i naučnofantastičnog. Neistraženost opusa Delo Mitra Miloševića uopšte nije dublje istraživano u stručnoj literaturi, niti postoji objavljena celovita bibliografija ovog autora. Sam Milošević se retko izjašnjavao u javnosti o svom delovanju pod pseudonimom Frederika Eštona. Sredinom 1970-ih, beogradski magazin Zum reporter je otkrio javnosti ko stoji iza pseudonima, a novosadski listovi su tek 1980-ih objavili razgovore sa autorom (Stav, 1982; Strip zabavnik, 1985). Nagrade i priznanja Više odlikovanja za ratne zasluge u Narodnooslobodilačkoj borbi Nagrada Društva književnika Vojvodine za roman Raspukla ledena kora (1978) Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 – Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957–1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958–1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959–1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960–1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960–1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962–1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963–1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri – Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet – maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG124 (N)