BIOLOGIJA za 2. razred gimnazije društveno-jezičkog smera Autori: JOVANOVIĆ D. SLOBODAN , PETROV BRIGITA , KONjEVIĆ RADOMIR , LAKUŠIĆ DMITAR , KALEZIĆ MILOŠ KB broj: 22164 Knjiga je NOVA..... ----------------------------

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U svetu koji nestaje, nema istorije i nema znanja, zima je pakleno vrela, a leto polarno hladno. Samoća je jedina izvesnost za junaka romana Quattro stagioni, najnovijeg ostvarenja Slobodana Tišme, autora hvaljene i nagrađivane knjige priča Urvidek. Nekoliko ukradenih umetničkih slika policija povezuje sa ubistvom dva pozornika i anarhističkim delovanjem umetničkih komuna po Evropi; u nekima od njih je živeo i bezimeni glavni junak ovog romana. Dok goniči stežu obruč oko njegove kuće, nekoliko njemu bliskih ljudi nestaje, uključujući i devojku Šmic. Polako ali sigurno tonemo u priču o nestajanju, gde se prikazani svet na obali Dunava neočekivano pretvara u ambijent koji dobija grafitne obrise noćnog grada. Kroz uzbudljivu fabulu ispresecanu iznenađujućim obrtima i novim elementima priče, Slobodan Tišma nas uvodi u paranoični vrli novi svet u kome i glavni junak nestaje, dok skriven u podrumu svoje kuće izmiče poteri i sluša radijske vesti o početku rata između Imperije i Ujedinjenog Kraljevstva, izmaštane države u kojoj se odvija radnja romana Quattro stagioni. O tome koliko svako od nas drugačije doživljava epohalna iskustva čiji smo bili deo, Tišma svedoči nižući asocijacije na našu trenutnu i nedavnu stvarnost na sasvim poseban način: upečatljivo i diskretno. Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) je pisac i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koju su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje 7 sekretara SKOJ-a. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Njihov jedini album „La strada“ snimljena za jedan dan, a objavio ga je 1987. godine M produkcija Radija Novi Sad. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao se iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac[1]. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman `Quattro stagioni`[2] za koju 2010. dobija nagradu `Biljana Jovanović`[3]. Godine 2011, objavljuje roman `Bernardijeva soba` (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija NIN-ovu nagradu.

Knjiga je dobro očuvana. U ovoj knjizi nalaze se erotske priče sledećih autora: Judita Šalgo, Pavle Ugrinov, Jovica Aćin, Milica Mićić Dimovska, David Albahari, Ljiljana Đurđić, Ljubica Arsić, Čarls Simić, Mirjana Pavlović, Vladimir Pištalo, Vasa Pavković, Labud Dragić, Jelena Lengold, Mihajlo Pantić, Ratko Dangubić, Miodrag Vuković, T. H. Raič, Sava Damjanov, Dušica Pavkov, Đorđe Pisarev, Zoran Ćirić, Nemanja Mitrović, Jasmina Vrbavac, Srđan Valjarević, Vule Žurić, Slobodan Ilić, Goran Petrović, Slavoljub Marković, Ivan Antić, Nenad Jovanović. Br.strana: 216 Povez: broširani God.izdanja: 1996. Izdavač: Radio B92

Prvo izdanje. Dobro očuvano! Autor - osoba Jovanović, Biljana, 1953-1996 = Jovanović, Biljana, 1953-1996 Naslov Psi i ostali / Biljana Jovanović Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1980 (Beograd : Prosveta) Fizički opis 133 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂProsveta ; 13 (Broš.) U romanu Psi i ostali Biljana Jovanović otišla je korak dalje u razaranju svih tabua vezanih za pitanja ženske seksualnosti u našoj literaturi. Biljana Jovanović (1953–1996) bila je i potpisnica svih peticija sedamdesetih i osamdesetih godina za zaštitu progonjenih zbog verbalnog delikta, bez obzira na to sa kakvih pozicija su nastupali, članica prvog Odbora za zaštitu umetničkih sloboda 1982. u Udruženju književnika Srbije, predsednica prve nevladine organizacije kod nas (Odbora za zaštitu čoveka i okoline, od 1984. godine), a na prelomu te decenije u zloglasne devedesete i osnivač UJDI-ja, Helsinškog parlamenta, Beogradskog kruga, Civilnog pokreta otpora… Tokom ratova devedesetih teško da je bilo ijednog mirovnog protesta a da ga nije organizovala ili bar u njemu učestvovala. Tada je objavljena i knjiga prepiske „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“ (Samizdat B92, 1992) Biljane Jovanović, Maruške Krese, Rade Iveković i Radmile Lazić. Ta knjiga bila je predložak za predstavu „Jeste li za bezbednost?” u režiji Anđelke Nikolić, premijerno izvedenu pre dve godine na maloj sceni u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pripremajući tu predstavu, Vanja Ejdus prvi put susrela se sa delom Biljane Jovanović. – Pre nego što smo počeli da radimo tu predstavu, nikada nisam čula za nju. Čula sam za nagradu „Biljana Jovanović“, ali ništa dalje. A onda sam bila fascinirana time šta je sve uradila na svim planovima: od književnog, preko njenih mirovnih aktivnosti, u građanskom pokretu… I pomislila sam da li sam to možda ja neobrazovana i počela sam stidljivo da se raspitujem kod ljudi oko sebe o njoj. I niko bukvalno nije čuo za Biljanu Jovanović, osim ljudi u njenom užem krugu, koji su je lično poznavali, kao što je bila, recimo, Borka Pavićević. I to me je na neki način duboko deprimiralo i zaista sam se zapitala šta je to što jednu takvu osobu u ovom društvu učini nevidljivom. Nedavno me je nova direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Ana Miljanić zvala, povodom rođendana Biljane Jovanović. Oni svake godine povodom njenog rođendana nešto prave, pa je ove godine Ana okupila nekoliko glumica koje su igrale Biljanu da pričamo o njoj, i jesmo, sigurno jedno tri sata. Oni neguju tu kulturu sećanja, ali to je jako mali krug ljudi – kaže Vanja Ejdus. Za to što se o Biljani Jovanović tako malo zna kod nas, ona vidi najmanje dva razloga. – Prvo, u tadašnjem političkom i istorijskom trenutku ona nije bila da se pamti. Bila je suviše provokativna, a nije odgovarala režimu. Drugo, možda i zato što je žena – misli Vanja Ejdus. Pripremajući se za ulogu, istraživala je njen život i delo „koliko god je bilo moguće“. – O njoj nema mnogo podataka, to je problem. Njenih ispovesti ima jako malo. U toj prepisci „Vjetar ide na jug i obrće se na sjever“, po kojoj smo radili predstavu, čak ima najmanje o njoj lično. Svi govore neke svoje lične priče, a Biljana je najmanje u tim pismima pisala o sebi lično, tako da je dosta teško bilo mnogo naći o njoj. Ali to i nije bilo toliko bitno za našu predstavu, jer mi nismo radili autobiografski, niti smo pokušavali da pravimo likove od njih, nego je to više bila predstava o pojedincima u određenom trenutku – navodi ona. Na pitanje kako bi, nakon svega što je saznala o njoj, opisala Biljanu Jovanović, Vanja Ejdus spremno kaže. – Krhka, buntovna, erotična, inteligentna, hrabra i pravdoljubiva. Radmila Lazić: Mi smo narod koji želi da zaboravlja Slično Biljanu Jovanović opisuje i pesnikinja Radmila Lazić, ističući da je „u književnosti išla ispred svog vremena, a bila je osetljiva spram stvari koje su se dešavale u društvu“. Osim književnosti i angažmana, njih dve vezivalo je i dugogodišnje blisko prijateljstvo. – To je najiskrenija osoba koju sam znala. Potpuno otvorena za ljude. Iako se iz perspektive njenog otpora smatra da je bila gruba, prodorna ili ne znam šta, ona je privatno bila nežna i jako osetljiva osoba, i na nepravde, i uopšte. Posle nje nisam imala intimniju prijateljicu, u tom smislu što ste sa njom mogli da podelite sve, i u pola noći. Ljudi su joj bili privrženi. Iz njene generacije, dok je studirala filozofiju, cela grupa živo se seća Biljane, idu na pomene… Ko joj je bio prijatelj, ostao joj je zauvek prijatelj. Ona je imala taj osećaj za ljude i ljudi su je jako voleli zato što je i ona volela njih. Ona nije bila takav tip da kalkuliše. Bila je hrabra, javno britka na jeziku, a sa druge strane osoba od poverenja – kaže Radmila Lazić. Pričajući o Biljani Jovanović, upućeni ukazuju na to da je ona pišući pomerala granice u književnosti kod nas, a o njenom angažmanu nabrajaju osobine kakve krase visoko moralne osobe. Pa ipak se o njoj ne zna dovoljno. To Radmilu Lazić, na neki način, i ne čudi. – U principu se žene veoma brzo zaboravljaju, a savremene spisateljice posebno. Za mnoge od naših prethodnica iz 19. ili prve polovine 20. veka nismo znali do poslednjih 20-30 godina, kada su otkrivene. Zaborav je kod nas takoreći stalno stanje, tako da nije apsolutno nikakvo čudo. Mi smo uradili mnogo da se Biljana ne zaboravi, a to što nije prošireno na neku širu populaciju je stvar srpske kulture. Mnogo ljudi umetnike, pa i pisce, otkriva tek posle smrti, a nekad čak prođu i vekovi. Po Biljani je nazvana nagrada i ona je prilično ugledna, iako se, možda, poslednjih godina previđa da ona ne samo da treba da prati njenu poetiku, nego i njenu ličnost, a to znači i bunt i otpor koji je imala prema stvarnosti i prema društvenim događanjima. Možda je sada teško i naći takve ličnosti, naročito među piscima. Čini mi se da su prilično klonuli u odnosu na neke druge umetnike što se tiče današnje društvene situacije, mislim da su se povukli. Osim pojedinačnih istaknutih članova SKD, koji su i inače bili istaknuti i angažovani, kao, primera radi, Svetislav Basara ili Dragan Velikić, udruženje izgleda više ne reaguje na društvena događanja, što je bilo obavezno osamdesetih i devedesetih godina, u ono vreme kada je Biljana živela. Te šire društvene situacije utiču i na ponašanje ljudi, pisci su postali suzdržani, zato što Ministarstvo finansira one koji to vode i sede na tim mestima upravnika i Saveta, oni ne žele ništa da se talasa, jer se plaše i na neki način su ucenjeni – priča Radmila Lazić. „Sloboda Erike Jong i poetika Margaret Diras“ Razloge skrajnutosti Biljane Jovanović u kulturi kod nas neki vide i u njenom kritičkom i beskompromisnom odnosu prema dešavanjima u društvu. – Ne bih mogla da sigurno tvrdim da je to razlog. I inače ljudi koji reaguju na stvarnost i danas pišu takođe su skrajnuti. Imate primer angažovane pesnikinje Dragane Mladenović, tek nedavno je dobila prvu svoju nagradu, „Dušan Vasiljev“, a iza sebe ima sedam ili osam knjiga. Neko želi da bude na margini, a nekome se to desi. A zaborav ide otud što smo mi narod koji želi da zaboravlja ili se, pak, vraća u daleku, daleku prošlost da bi političku situaciju doveo u kontekst prošlosti i tradicije, kao nacionalnog… Sve te društvene okolnosti utiču – smatra Radmila Lazić. Ona među novijim generacijama autorki ne vidi nekoga ko nastavlja njenim tragom. – Biljana nije popularna, da upotrebim taj izraz, kao neke nazovi spisateljice voditeljke. Njena književnost je atipična. Niti je narativna u klasičnom smislu, pisala je tu fragmentarnu književnost. Možda je najsličnija spisateljicama poput Margaret Diras i Erike Jong, mešavina ta dva: slobode Erike Jong i pisma ili poetike Margarit Diras. Biljana kod nas nema nastavljačicu. Ta vrsta modernosti i stil nisu, ne samo u životu, nego i u književnosti, kod nas nastavljeni. To što je ona uradila za žensku književnost prekinulo se. U prozi kod nas toga nema. Imate kod nekih makedonskih spisateljica, poput Rumene Bužarovske, kod nekih hrvatskih i bosanskih, ali u Srbiji ne. Nema spisateljice kod koje biste rekli: „to je to, sasvim je u duhu vremena“. Ne piše se o duhu vremena, a Biljana je bila spisateljica koja je preticala svoje vreme. Po tome kako je pisala, kakav joj je bio senzibilitet i doživljaj sveta. Tako se sedamdesetih i osamdesetih pisalo u Americi i Francuskoj, i tako je pisala Biljana. Ona nije nikoga kopirala, bila je autohtona i autentična. I ne vidim ko bi to nastavio, jer su i književna udruženja i književnici postali potpuno apolitični, ne vidim da u tom smislu razmišljaju – ocenjuje Radmila Lazić. I to što postoji Nagrada „Biljana Jovanović“ i što jedna ulica na Zvezdari nosi ime po njoj ishod je angažmana njenih prijatelja da ona bude zapamćena. – To su pre svega ljudi koji su bili Biljani bliski. Ja sam, kada sam bila u časopisu „Pro femina“ osnovala književnu Nagradu „Biljana Jovanović“ za najbolji rukopis, a onda, pošto je dodeljivana samo nekoliko godina, na desetogodišnjicu sam predložila Srpskom književnom društvu da ustanovi nagradu, ali za objavljeno delo. Da se ustanovi nagrada i da se objavljuje njena ostavština sam više inicirala ja i ljudi su prihvatali, a da se ulici na Zvezdari da ime pokrenule su Žene u crnom, Obrad Savić, Nikola Barović, Borka Pavićević, Nataša Kandić i drugi ljudi koji su bili u antiratnom pokretu. Držali smo antiratne proteste ispred Skupštine, sad će tome 30 godina u oktobru. Napravili smo predlog da se nazove ulica po Biljani Jovanović, išla sam kod Sonje Liht, Verana Matića, ljudi su potpisivali i predali smo to komisiji u Skupštini grada – priča Radmila Lazić. Sonja Veselinović: Nije bila banalno angažovana Dobitnica Nagrade „Biljana Jovanović“ za 2020. godinu je novosadska pesnikinja Sonja Veselinović za zbirku „Proklizavanje“. Ona takođe kaže da se za spisateljicu čije ime nosi nagrada „zna u najužim književnim krugovima“. Pitanje zašto je to tako je, kaže, kompleksno, jer „književnice nemaju veliku recepciju ni u književnom životu, nego se nekako više prepoznaju međusobno“. – Prvo zato što je žensko, a sa druge strane i ono što je Biljana Jovanović pisala nije baš za šire čitalačke mase, malo je zahtevnije. To je eksperimentalna forma, a otvarala je i pitanja poput onih o ženskoj seksualnosti. To možda zvuči banalno kad se kaže, tabu-tema u 20. veku, ali očigledno jeste bilo tako i nije se mnogo pisalo o tome. Njene drame su više u vezi s njenim aktivističkim aspektom, recimo „Centralni zatvor“ kao mesto radnje ili njena drama „Urlike Majhof“ o opresivnom sistemu i različitim vidovima slobode… – priča laureatkinja. Nagradu „Biljana Jovanović“ pre nje dobili su prozni pisci Dragan Velikić, Svetislav Basara, Slobodan Tišma, pesnici Milena Marković, Oto Horvat, Nenad Milošević… Vidi li Sonja Veselinović vezu u onome što piše sa delom Biljane Jovanović? – Njen žanrovski hibridan roman „Pada Avala“ više je u vezi s moje dve prethodne knjige, pošto je to lirska proza i tu ima dosta korespondencije. Ovom trećom nastojala sam da ne budem toliko hermetična i da više uhvatim vezu sa nekim trenutkom u kom živimo, pa bi se moglo reći da neka vrsta inspiracije može biti i njeno delo. Bez obzira na angažman Biljane Jovanović u javnom životu, ona nije pisac u banalnom smislu angažovan, koji deklarativno iskazuje svoj stav, nego daje više dimenzija nekom važnom pitanju i za mene je to posebno inspirativno. Na tom planu su nastojanja da se govori o nekom ženskom iskustvu, da se isprobavaju nove forme i da se neka pitanja koja su i lična i politička osvetle iz raznih uglova i uhvati konflikt oko tih pitanja. I dodela te nagrade je utemeljena u književnom svetu. Ne živimo u društvu u kom se takva vrsta hrabrosti ceni i ne znam koliki odjek može imati u bilo kom trenutku pošto uvek živimo u nekom opresivnom sistemu – zaključuje ona. Ostavština u rukopisima Dela Biljane Jovanović povremeno se preštampavaju i imaju svoju publiku. Njena dva romana, „Pada Avala“ i „Psi i ostali“ objavljena su 2016. godine, na 20. godišnjicu njene smrti. Ponovo kod nezavisnog izdavača (beogradski Lom). Radmila Lazić čuva i njenu ostavštinu, u kojoj su koncepti dva romana, kao i neobjavljene priče i eseji. Te rukopise poverio joj je slovenačni sociolog Rastko Močnik, sa kim je Biljana Jovanović bila u braku do svoje smrti u 43. godini marta 1996. u Ljubljani. – Rastko je doneo te rukopise kod mene, ja sam sve to pregledala i podelila sa idejom da sve to predamo Narodnoj biblioteci. Urednica jedne izdavačke kuće raspitivala se da Biljaninu zaostavštinu objavi u celosti u jednoj knjizi, ali se to nije desilo – navodi Radmila Lazić, dodajući da je „Biljana bila perfekcionista u pisanju“. U rukopisima su detaljne koncepcije dva romana, od kojih je jedan o njenoj majci („bila joj je opsesija da ga napiše“) sa završenih 17 strana. – Tu je i dvadesetak eseja na društvene i literarne teme i isto toliko priča. To možda i nije jedina zaostavština, ali je jedino što za sada postoji. Imala je četiri drame, tri su izvođene, a poslednja je objavljena u „Pro femini“. Žene u crnom objavile su knjigu „Buntovnica sa razlogom“ koja je posvećena Biljani, i tu su štampane, pored njenih priča iz broja „Pro femime“ posvećenog njoj, i te četiri drame, ali ne i kao zasebna knjiga – navodi Radmila Lazić. MG105 (L)

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

O knjizi Poslednje izdanje, koje su uredili Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević, ljubiteljima žanra donosi niz ostvarenja vrhunskih domaćih i stranih pisaca fantastike: Filipa K. Dika, Zorana Živkovića, Filipa Davida, Lorda Dansejnija, Gorana Skrobonje, Bobana Kneževića, Ilije Bakića i Ivana Nešića. Esejistički segment zauzimaju radovi istaknutih svetskih teoretičara fantastike Džona Kluta i Darka Suvina, kao i tekstovi domaćih autora Dejana Ajdačića, Vladislave Gordić Petković, Dejana Ognjanovića, Mladena Jakovljevića i Mladena Milosavljevića. U novom broju „Književne fantastike“ moći ćete da čitate i intervju sa Darkom Suvinom koji je uradila Zorica Đergović-Joksimović, a u kome jedan od najpoznatijih svetskih teoretičara fantastike, između ostalog, otkriva i zanimljiv sukob sa Filipom K. Dikom. U istom segmentu, moći ćete da ispratite razgovor koji je Dragoljub Igrošanac vodio sa Dejanom Ognjanovićem, jednim od najvrsnijih domaćih poznavalaca horor žanra, urednika i pisca, kao i razgovor sa plodnim prozaistom Ilijom Bakićem, koji je povodom objavljivanja njegovog leksikona „101 lice fantastike“ vodio književnik i kritičar Đorđe Pisarev. Slobodan Ivkov u tekstu „Ogled posle više stotina prikaza“, pravi pregled teorijskih publikacija posvećenih fantastici, objavljenih od 2006. do 2016. godine. U rubrici posvećenoj stripu i fantastičnoj književnosti, Milan Jovanović predstavlja izuzetni serijal „Lokot i ključ“ Džoa Hila i Gabrijela Rodrigeza čiji je poslednji, šesti nastavak objavljen nedavno u izdanju Darkvuda. U završnom segmentu prikazani su odabrani naslovi objavljeni tokom prethodnih godinu dana, dok je poseban članak posvećen Festivalu fantastične književnosti „Refesticon“ iz Bijelog Polja, koji je pružio izuzetnu podršku objavljivanju ovog broja almanaha.

Naslov Kovertirana književnost : lepa pisma srpskih pisaca / priredio Radovan Popović Vrsta građe pisma Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Zrenjanin : Agora, 2008 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 336 str. : slike autora ; 23 cm Drugi autori - osoba Popović, Radovan, 1938- = Popović, Radovan, 1938- Durbešić, Vojmir Marković-Cincar, Aleksandar Babić-Andrić, Milica Milisavac, Živan Petrović, Veljko Dobrović, Olga = Dobrović, Olga Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Jagić, Vatroslav, 1838-1923 = Jagić, Vatroslav, 1838-1923 Korablev, Vasiliй Nikolaevič, 1873-1936 = Korablev, Vasilij Nikolaevič, 1873-1936 Veselinović, Janko, 1862-1905 = Veselinović, Janko, 1862-1905 Kašanin, Milan, 1895-1981 = Kašanin, Milan, 1895-1981 Šantić, Aleksa, 1868-1924 = Šantić, Aleksa, 1868-1924 Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 = Grčić, Jovan Milenko, 1846-1875 Đorđević, Jovan Dimitrijević, Miša Popović, Đorđe Karadžić, Dimitrije Obrenović, Mihailo Popović, Vuk Marić, Svetislav Konjović, Petar Tesla, Nikola Kočić, Jovan Kočić, Milka Tokin, Milan Cvijanović, Svetislav Petrović, Svetislav Milićević, Živko Vujić, Jerotije Savić, Milan Gavrilović, Milan Obrenović, Miloš Nušić, Margita Tišma, Sonja Kovačević, Božidar Manojlović, Todor Kovačević, Ljubomir Šević, Milan Frankl, Ludvig August Hristić, Jovan Turinski, Živojin Zbirka ǂBiblioteka ǂPogled preko svega ; ǂknj. ǂ4 Sadržaj Uvodna napomena (5). Ivo Andrić (7-20): Ivo Andrić - Vojmiru Durbešiću (7-17); Ivo Andrić - Aleksandru Cincar Markoviću (17); Ivo Andrić - Milici Babić Andrić (18-19); Ivo Andrić - Živanu Milisavcu (19-20). Miroslav Antić (21-22): Miroslav Antić - Veljku Petroviću (21-22). Milan Bogdanović (23-24): Milan Bogdanović - Olgi Dobrović (23-24). Milutin Bojić (25-29): Milutin Bojić - bratu Radivoju (25-29). Miodrag Bulatović (30-40): Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (30-31); Miodrag Bulatović - Živoradu Stojkoviću (31-33); Miodrag Bulatović - Borislavu Pekiću (33-40). Stanislav Vinaver (41-45): Stanislav Vinaver - Svetislavu Stefanoviću (41-45). Dragiša Vitošević (46-50): Dragiša Vitošević - Živanu Milisavcu (46-50). Svetislav Vulović (51-55): Svetislav Vulović - Vatroslavu Jagiću (51-55). Milovan Glišić (56-70): Milovan Glišić - Konzistoriji eparhije beogradske (56-68); Milovan Glišić - Vasiliju Korabljovu (68-70). Oskar Davičo (71): Oskar Davičo - Danilu Kišu (71). Vladan Desnica (72-74): Vladan Desnica - Ivi Andriću (72); Vladan Desnica - Živanu Milisavcu (73-74). Radoje Domanović (75-77): Radoje Domanović - Janku Veselinoviću i Borisavu Stankoviću (75-77). Rade Drainac (78-82): Rade Drainac (pravo ime Radojko Jovanović) - pisma ženi (78-82). Jovan Dučić (83-86): Jovan Dučić - Milanu Kašaninu (83-84); Jovan Dučić - Aleksi Šantiću (84-86). Milovan Đilas (87-90): Milovan Đilas - Živoradu Stojkoviću (87-90). Vojislav Ilić (91-92): Vojislav Ilić - Jovanu Grčiću (91-92). Antonije Isaković (93-95): Antonije Isaković - Živoradu Stojkoviću (93-95). Jovan Jovanović Zmaj (96-100): J. J. Zmaj - Lazi Kostiću (96-98); J. J. Zmaj - Jovanu Đorđeviću (99); J. J. Zmaj - Miši Dimitrijeviću (99-100). Slobodan Jovanović (101-102): Slobodan Jovanović - Jovanu Dučiću (101-102). Đura Jakšić (103-106): Đura Jakšić - Đorđu Popoviću (103-104); Đura Jakšić - Ministarstvu prosvete (105); Đura Jakšić - Državnoj štampariji (105-106). Vuk Karadžić (107-111): Vuk Karadžić - Dimitriju Karadžiću (107); Vuk Karadžić - Mihailu Obrenoviću (108-110); Vuk Karadžić - Vuku Popoviću (110-111); Vuk Karadžić - Vračarskom policajnom odeljenju (111). Milan Kašanin (112-126): Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (112-117); Milan Kašanin - Petru Konjoviću (118-120); Milan Kašanin - Svetislavu Mariću (121-125); Milan Kašanin - Isidori Sekulić (125-126). Danilo Kiš (127-128): Danilo Kiš - Borislavu Pekiću (127-128). Laza Kostić (129-135): Laza Kostić - Nikoli Tesli (129-132); Laza Kostić - Svetislavu Stefanoviću (132-135). Petar Kočić (136-138): Petar Kočić - ocu Jovanu (136-137); Petar Kočić - supruzi Milki (137-138). Mladen Leskovac (139-144): Mladen Leskovac - Milanu Tokinu (139-142); Mladen Leskovac - Živoradu Stojkoviću (143-144). Desanka Maksimović (145-149): Desanka Maksimović - Svetislavu Cvijanoviću (145); Desanka Maksimović - Svetislavu Petroviću (146); Desanka Maksimović - Živku Milićeviću (146-147); Desanka Maksimović - Mladenu Leskovcu (147); Desanka Maksimović - Živanu Milisavcu (147-148); Desanka Maksimović - Jerotiju Vujiću (148-149). Sreten Marić (150-151): Sreten Marić - Živoradu Stojkoviću (150-151). Danica Marković (152-153): Danica Marković Tatić - Milanu Saviću (152-153); Danica Marković - Milanu Gavriloviću (153). Simo Matavulj (154-155): Simo Matavulj - Jovanu Grčiću (154-155). Dušan Matić (156-159): Dušan Matić - Marku Ristiću (156-159). Nikola Milošević (160-162): Nikola Milošević - Milošu Crnjanskom (160-162). Borislav Mihajlović Mihiz (163-171): Borislav Mihajlović Mihiz - Živoradu Stojkoviću (163-169); Borislav Mihajlović Mihiz - Borislavu Pekiću (169-171). Momčilo Nastasijević (172-174): Momčilo Nastasijević - redakciji lista Pravda (172-174). Ljubomir P. Nenadović (175-178): Ljubomir Nenadović - Milošu Obrenoviću (175-177); Ljubomir P. Nenadović - Jovanu Grčiću (177-178). Branislav Nušić (179-192): Pismo kćerki Margiti-Giti (179-192). Sima Pandurović (193-194): Sima Pandurović - Božidaru Kovačeviću (193-194). Borislav Pekić (195-209): Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (195-198); Borislav Pekić - Borislavu Mihizu (198-202); Borislav Pekić - Miodragu Bulatoviću (203-204); Borislav Pekić - Borislavu Mihajloviću Mihizu (205-209). Boško Petrović (210): Boško Petrović - Živoradu Stojkoviću (210). Veljko Petrović (211-222): Veljko Petrović - Svetislavu Stefanoviću (211-213); Veljko Petrović - Milanu Saviću (213-214); Veljko Petrović - Mladenu Leskovcu (214-221); Veljko Petrović - Živanu Milisavcu (221-222). Rastko Petrović (223-239): Rastko Petrović - Milanu Rakiću (223-231); Rastko Petrović - Marku Ristiću (231-239). Mića Popović (240-248): Miodrag Mića Popović - Živoradu Stojkoviću (240-248). Branko Radičević - Ljubomiru Nenadoviću (249). Milan Rakić (250-251): Milan Rakić - Ljubomiru Kovačeviću (250-251). Marko Ristić (252-256): Marko Ristić - Ivi Andriću (252-253); Marko Ristić - Olgi Dobrović (253-256). Anica Savić-Rebac (257-260): Anica Savić - Milanu Kašaninu (257-260). Isidora Sekulić (261-272): Isidora Sekulić - Mladenu Leskovcu (261-272); Isidora Sekulić - Milanu Kašaninu (272). Pero Slijepčević (273-276): Pero Slijepčević - Milanu Kašaninu (273-276). Jovan Skerlić - pisma sestrama (277-278); Jovan Skerlić - pismo ocu (279-280); Jovan Skerlić - pismo sestrama (280-281). Vasa Stajić (282-285): Vasa Stajić - Milošu Crnjanskim (282-285). Borisav Stanković (286-289): Borisav Stanković - Radoju Domanoviću (286-289); Borisav Stanković - redakciji Politike (289). Svetislav Stefanović (290-296): Svetislav Stefanović - Milanu Saviću (290-295). Svetislav Stefanović - Milanu Ševiću (295-296); Svetislav Stefanović - Lazi Kostiću (296). Milica Stojadinović Srpkinja (297-301): [Milica Stojadinović Srpkinja - Ludvigu Augustu Franklu] (297-298); Milica Stojadinović Srpkinja - Vuku Karadžiću (298-301). Aleksandar Tišma (302-306): Aleksandar Tišma - Sonji Tišmi (302-305): Aleksandar Tišma - Todoru Manojloviću (306). Kosta Trifković (307-309): Kosta Trifković - J. J. Zmaju (307-309). Pavle Ugrinov (310-315): Pavle Ugrinov - Jovanu Hristiću (310-313); Pavle Ugrinov - Živojinu Turinskom (314-315). Miloš Crnjanski (316-328): Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (316-321); Miloš Crnjanski - Milanu Kašaninu (321-322); Miloš Crnjanski - Politici (322-323); Miloš Crnjanski - Marku Ristiću (323-325); Miloš Crnjanski - Ivi Andriću (325); Miloš Crnjanski - Milanu Tokinu (326-327); Miloš Crnjanski - Živanu Milisavcu (327-328). Izvori (329-333). Beleška o priređivaču (324). (karton) Napomene Tiraž 500 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst Beleška o priređivaču: str. 334 Izvori: str. 329-333. Srpski pisci bez šminke Ova knjiga nastoji da pokaže, da pruži informaciju o srpskoj epistolarnoj, kovertiranoj književnosti u poslednja dva veka – od Vuka Karadžlča pa do ,Miodraga Bulatovića i Borislava Pekića. Ta pisma nam dočaravaju segmente iz života pisaca; njihova raspoloženja, izvesne životne činjenice, opservacije o svetu u kojem žive, strasti, ljubavi i mržnje, intrige, ushićenja, blaženstva duše… Srpska epistolarna književnost u protekla dva veka pokazuje izuzetno leksičko bogatstvo ali i `prozirnost duše“, što rekao Žid, i to one bez ulepšavanja. Svako pismo u ovoj knjizi otkriva, na neki način, karakter pismopisca i čini zanimljiv detalj iz piščeve biografije – otkriva ga… MG78

BOŽANSKE SITNICE Vasa Pavković, Milan Đurić NOVO za poklon idealno Lib22 Žanrovi: Domaći pisci, Publicistika Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 85 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 25 cm Opis Postoje knjige čije pisanje podrazumeva znanje, nadarenost, puku prilježnost... Sve to zajedno ili makar nešto od toga pojedinačno. Ali, na kraju krajeva, potrebno je sesti za radni sto i na papir preneti zamišljeno. Ipak, to nije ova knjiga. Jer, za pisanje Božanskih sitnica potrebno je još mnogo toga – koračati ravnicom, ići uz breg, silaziti padinom, pratiti reku, verati se vododerinom, zalaziti u rit, lutati šumom... Reklo bi se odreda obične radnje, mada je retko ko od nas spreman da skrene sa asfaltiranog puta, da pođe manje ustaljenom stazom, još manje nesigurnim bogazom. Retko ko je od nas spreman da se makar i na tren oseti izgubljenim u ravnici, da posrće uz breg, da se kotrlja padinom, da se probija kroz rečni gustiš, da kvasi noge u močvarnom rukavcu, da rizikuje da mu šikara izgrebe lice i ruke... A pisanje ove knjige nije moguće bez svega nabrojanog. Postoje knjige čije čitanje podrazumeva predznanje, radoznalost, vreme... Sve to zajedno ili makar nešto od toga pojedinačno. Ali, na kraju krajeva, potrebno je sesti na stolicu, u fotelju ili na klupu, i listati stranice. Ipak, to nije ova knjiga. Jer, za čitanje Božanskih sitnica potrebno je još mnogo toga – sklopiti korice, izaći, skrenuti sa puta, uposliti telo i čula, posmatrati... uvideti da, zapravo, jedinu zbrku u prirodi pravi čovek, da je sve drugo odavno uređeno. Bez obzira na to koliko nam se sve to drugo, osim nas samih, činilo kao skup sitnica. Srbija i komentari sreda, 20.10.2010. u 22:00 Насловна страна књиге Божанске ситнице „Službeni glasnik” je između dva Sajma knjiga objavio oko 270 naslova. „Glasnikov” uređivački koncept, ističe Slobodan Gavrilović, direktor i glavni urednik, otvoren je za svaku naučnu, stručnu i kritičku misao koja tvori ili je utkana u kulturni milje Srbije. Sa jedne strane, trudeći se da rehabilituje zaboravljene umove, a sa druge da otvori prostor sadašnjim i budućim tvorcima kulturnog establišmenta, „Glasnik” je okupio najrazličitije autore, uspostavljajući demokratičan način poslovanja, ostavljajući čitaocima, kritici i sudu vremena da bira i procenjuje. „Glasnik” je u protekloj godini objavio: „Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku” ovogodišnjeg nobelovca Marija Vargasa Ljose, „Leksikon meničnog prava” Aleksandra Gloginića, „Rečnik psihologije” Artura i Emili Reber, „Enciklopediju društvenih nauka”, reprezentativnu monografiju „Izgubljena riznica manastira Mileševe” Dragiše Milosavljevića, „Crna – Istorija jedne boje” Mišela Pasturoa, „Sekstant” Marija Kopića, „Moj život” Lu Salome, „Dnevnik samoće” Vidosava Stevanovića, „Detinjstvo naroda” Vojina Matića, „Spekulacija i filozofija od Fihtea do Marksa” Milana Kangrge, i niz drugih značajnih naslova. Među najpopularnijim, što znači i najprodavanijim „Glasnikovim” knjigama, između dva sajma, našao se i „Rečnik zaljubljenika u Latinsku Ameriku” Marija Vargasa Ljose, u prevodu Milana Komnenića. Mario Vargas Ljosa je čovek svih strasti, a prevashodno strasti pisanja. Tokom čitavog života ispoljavao je strasnu ljubav prema Latinskoj Americi. Stoga je sve odrednice u „Rečniku zaljubljenika u Latinsku Ameriku” vremenski označio. Razumljivo je što se piščeva misao, podsticana ljubavlju i strašću, menjala u toku pola veka. „Sve do danas ne prestaju moje zanimanje, radoznalost i strasna ljubav prema tom složenom, tragičnom, neobičnom svetu ogromne stvaralačke nadarenosti, neopisivih stradanja i patnji, u kome se najdivniji oblici kulture mešaju sa najgroznijim varvarstvom”. (M. V. Ljosa) U izdanju „Službenog glasnika” na Beogradskom sajmu knjiga pojaviće se prvo kolo nove kolekcije „Srbija i komentari”, čiji je urednik Goran Petrović. U prvom kolu biće objavljeno pet knjiga: „Leksikon božjih ljudi” koji su priredili Slavoljub Marković i Vasa Pavković; „Ruka, boja, hram – Veliko i malo: srpsko monumentalno slikarstvo XIII veka / Na sliku cele zemlje” autora Svetlane Pejić i Milete Prodanovića; „Kupite nešto i ovde – Vek reklame/ Instant mitologizacija” autora Milanke Todić i Vladimira Pištala; „Crno u koloru – Crni humor u srpskom filmu/ Crni citat” Srđana Vučinića i Vladana Matijevića i „Božanske sitnice – Čovek i leptir/ Opis dnevnih leptira Srbije” Vase Pavkovića i Milana Đurića. Knjige u kolekciji „Srbija i komentari”, ističe Goran Petrović, tematizuju sve ono što podrazumevamo pod umetnošću i kulturom, a odlikuje ovaj prostor, ovo društvo i ovaj narod. Jedna knjiga je jedna tema, iz posebnog ugla. Većina knjiga u kolekciji „Srbija i komentari” okuplja najmanje dva autora, pa je uz tekst pridodat i veliki broj ilustracija, tako da čitalac u jednoj knjizi zapravo dobija i naučnoesejističko viđenje i književno razigravanje i vizuelnu predstavu teme. Čemu bi se mogla dodati i želja urednika da se različita viđenja ukrštaju, negde sustižu, prestižu i naprosto prate... Z. R. Представљене нове књиге колекције СРБИЈА И КОМЕНТАРИ 01. ДЕЦЕМБАР 2011. Гласник је у среду, 30. новембра у Клубу – књижари – галерији Гласник представио четири књиге, новог, другог кола колекције „Србија и коментари“ уредника Горана Петровића. Петровић је истакао да је изненађен којом се брзином остварује његова првобитна идеја за серију у којој би свака књига била другачија али увек складан спој есејистичког и стручног текста. Он је веома задовољан ауторима које је назвао репрезентацијом најбољих у којој, раме уз раме, стоје научници и писци. У ново коло укључене су књиге Читање пророчанства, Бојана Јовановића и Мирка Демића, Средњовековни путовођа Радивоја Радића и Радослава Петковића, Бити рокенрол, Петра Пеце Поповића и Михајла Пантића и Код српског писца – Кухињска дела, коју је приредио Миодраг Раичевић. За Поповића Бити рокенрол јесте сентиментално путовање кроз музику Београда и Србије од 1964. до 1996, и кроз 18 песама које су њему битне дао је ауторски поглед на историју домаћег рокенрола. Он је објаснио да се није враћао у саме почетке поп музике, јер сматра да свака генерација има своју музику, док је себи дао задатак да сачува од заборава музичаре који су стварали за његову генерацију, а којима је својим текстовима одао почаст. Пантић је оценио да књига о року јесте важна и као извор доброг расположења што је пожелео и свим читаоцима. Уместо одсутног Петковића, о књизи Средњовековни путовођа говорио је водећи српски византолог и медијевиста Радић, објаснивши на почетку да му циљ био да Србију опише очима средњевековних путника којих је било много рушећи представе да се у средњем веку ретко и мало путовало. Књига Читање пророчанства са поднасловом Изречено и проречено или о предсказањима креманских видовњака и Утваре четвртог пророштва за антрополога Јовановића је покушај да се демистификује институција пророчанстава, која су људи тражили од најдревнијих времена плашећи се онога што их чека. Он не оспорава да су припадници породице Тарабић из Кремана имали моћ да проричу, али износи низ података како су та пророчанства експлоатисана и лажирана. Демић је објаснио да је у литерарној форми желео да каже једну од могућих истина о Тарабићима, уводећи у причу и имагинарног четвртог пророка, јер је уверен да треба демистифицирати креманска пророчанства и скинути им ауру коју не заслужују. Раичевић је окупио више од 120 писаца свих генерација за литерарни кувар, да по својој вољи напишу или рецепте у које би додали мало књижевности, или књижевне текстове у које би уденули своје гастрономско умеће. Он је је књигу назвао „Ђаконијаром“ који ће подједнако задовољити књигољупце, гурмане и естете, али и лингвисте, јер показује богатство српског језика.