Izdavač: Zavod za udžbenike Beograd 2006 Autori: Konjević radomir, Lakušić dmitar, Kalezić miloš, Jovanović D. Slobodan, Petrov Brigita

Korišćena, odlično očuvana knjiga, nije pisano ni šarano. BIOLOGIJA za 8. razred udžbenik. Autori: Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd

Autor: Mark Tven Izdavač: Sportska knjiga - Beograd, 1955. Tvrd povez, 255 str. posveta na predilištu priča za mlade ljude svih uzrasta preveo Slobodan A. Jovanović ilustrovana POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 124

SRPSKI CARSK REZ-Ljubiša Đidić,potpis AUTORA SRPSKI CARSKI REZ (Polovne i antikvarne knjige) LJUBIŠA ĐIDIĆ(autor) Izdavač: PROSVETA Stanje: kao nova Poetsko svedočenje o strašnom bombardovanju naše zemlje tokom proleća 1999. godine, Ilustracije, Ćirilica, Umesto pogovora - prvi čitaoci: Slobodan Rakitić, Branko V. Radičević, Milić od Mačve, Dragan Jovanović Danilov, Beleška o pesniku, 68 str mg k

BIOLOGIJA 8, radna sveska, ZAVOD Radna sveska za biologiju za 8. razred osnovne škole Autori: JOVANOVIĆ SLOBODAN, LAKUŠIĆ DMITAR Izdavač: Zavod za udzbenike Tip korica: meki povez Godina izdanja: 2013 Knjiga je solidno očuvana; obrisano je ono što je rađeno grafitnom olovkom; na predlistu korektorom prekrivena ispisana imena - stanje možete videti na fotografijama. sp2

Autori: Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač: Zavod za užbenike Povez: meki Godina izdanja: 2012. Knjiga je odlično očuvana što se tiče unutrašnjosti, samo je na 10-ak stranica podvučena poneka rečenica i na par mesta postoji trag korektora na marginama; 2-3 lista su ojačana selotejpom - međutim, knjiga je čvrsta i kompaktna. Na koricama je pri dnu oguljen hrbat - stanje možete videti na fotografijama. s

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

Petar Marjanović : ZAPISI TEATROLOGA - Izabrani i novi tekstovi / Марјановић, Петар, 1934-2020 = Marjanović, Petar, 1934-2020 Нови Сад : Стеријино позорје, 2006 , Fizički opis 412 стр. ; 20 cm Zbirka ǂБиблиотека ǂДраматуршки списи Sadržaj С а д р ж а ј: Уводна реч (5-10); [Митско и епско у драми] (11-64): Неокласични драматичар : (Јован Христић, `Чисте руке`) (11-25); Нетко бјеше Страхињићу Бане : (Борислав Михајловић Михиз, `Бановић Страхиња`) (26-42); Неостварив митски сан у драми савремене осећајности : (Љубомир Симовић, `Хасанагиница`) (43-64). - [Естетика позоришта (глума)] (65-157): Стеван Самуило Пантелић : прилог проучавању глумачких остварења на српским сценама XIX века (65-83); Глумац за сва времена : Пера Добриновић (84-102); Ђак тринаесте школе : Милан Ајваз (103-113); Шта је њој Хекуба--- : Рахела Ферари (114-120); Емоционалност глуме : Стеван Шалајић (121-152); Глумачко живописање Мире Бањац : седам ликова у представи `Село Сакуле, а у Банату` (153-157). - [Естетика позоришта (режија)] (158-223): Театролошка реконструкција представе из прошлости : покушај реконструкције Ракитинове режије драме Тодора Манојловића `Опчињени краљ` (Народно позориште, Београд) (158-187); Режије Димитрија Ђурковића у Српском народном позоришту у Новом Саду (1956-1984) (188-203); Текст драме и текст представе : (анализа последње сцене представе `Покондирена тиква` Јована Ст. Поповића у режији Дејана Мијача, Српско народно позориште; анализа представе `Бановић Страхиња` Борислава Михајловића у режији Никите Миливојевића, Град театар Будва) (204-223). - [Театролошке расправе и позоришне критике] (224-380): Позоришни критичари и театролози : (кратак историјски преглед) (224-232); Био сам позоришни критичар Политике : (критике 1980-1982 и коментари 1980-2005) (233-378): Пролог из 1958. године : [(награде на конкурсу аматерске критике Атељеа 212: Кораци у другој соби Миодрага Павловића) (235-240); Како је дошло до моје сталне сарадње са `Политиком` (240-243); Држић у гостима : извођење Дунда Мароја у Театру `Максим Горки`, режија Мирослав Беловић (244-248); И Нушић је воћка чудновата : Бранислав Нушић: Ожалошћена породица, Атеље 212 и Српско народно позориште из Новог Сада, режија Љубомир Драшкић (248-256); Једва чекам да ми живот прође : Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (256-263); Много хтели, много започели : Роберто Чули и Хелмут Шефер: Декамерон 81 по Бокачу, Атеље 212, режија Роберто Чули (263-269); Успео уметнички почетак : Долња земља Ђорђа Лебовића, Српско народно позориште у Новом Саду, режија Дејан Мијач (269-279); Крв, сузе и победа : Цемент Хајнера Милера, Атеље 212, режија Љубиша Ристић (279-284); Старост клета : Доналд Ли Кобурн: Партија ремија, Атеље 212, режија Јовица Павић (285-288); Сугестивна казивања : М. Црњански, 1918, приредили Н. Јешић и М. Јокић, Фестивал монодраме и пантомиме и Атеље 212, извођач Петар Банићевић (288-291); Драма изгубљених илузија : Слуге Ивана Цанкара, Словенско народно гледалишче из Љубљане, режија Миле Корун (291-295); Догађај на Цветном тргу : Видосав Стевановић: Ноћас је ноћ, Југословенско драмско позориште, режија Миленко Маричић (295-300); Ој, Блитвини, још нам живи--- : Мирослав Крлежа: Банкет у Блитви, Хрватско народно казалиште у Загребу, адаптација и режија Георгиј Паро (300-308); Годо данас : Самјуел Бекет: Чекајући Годоа, обновљена премијера у Атељеу 212, режија Василије Поповић (309-315); Оригиналност се не учи : Станислав Игњаци Виткјевич: Мајка, Атеље 212, режија Мира Траиловић (315-319); Корак до горке истине : Драган Томић: Раскршће, Југословенско драмско позориште, режија Стево Жигон (319-324); Од Бекета до Зазе Габор : Самјуел Бекет: Кораци, режија Жарко Миладиновић; Заза Габор: Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца, Театар у подруму Атељеа 212, режија Мирјана Ојданић (324-331); Сведочење ратника : Антоније Ђурић: Солунци говоре, Народно позориште (Круг 101), режија Цисана Мурусиѕе (332-336); Ко и зашто уби књаза? : Жика Лазић: Убише књаза, Народно позориште, режија Оливер Викторовић (336-340); И уметнички и друштвени чин : Аудијенција и Вернисаж Вацлава Хавела, Атеље 212, режија Љубомир Драшкић (340-344); Општежитије на Косанчића венцу : Слободан Селенић: Косанчићев венац 7, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (344-353); Породична преписка на сцени : Борислав Пекић: Корешподенција, драматизација Борислав Михајловић, Атеље 212, режија Арсеније Јовановић (353-357); Против животних оквира : Тодор Манојловић: Центрифугални играч, Београдско драмско позориште, режија Паоло Мађели (357-364); Љупки медаљони : Коста Трифковић: Љубавно писмо, Позориште на Теразијама, адаптација и режија Мирослав Беловић (364-367); Предрасуде и љубав : Милосав Мариновић: Мајчина султанија Светозара Ћоровића, Народно позориште из Мостара, режија Милош Лазин (368-371); Потрошачка комедија : Новак Новак: Операција Карабурма, Мала сцена `Бранислав Нушић` - Скадарлија, режија Драган Јаковљевић (371-376); Крај сарадње у `Политици` (377-378); Београдска позоришна критика - данас (378-380). - [Прикази књига] (381-386): Књига љубави и отпора : Шака соли Мире Ступице... (381-386); Литература (387-392). Summary / translation into English Zoran Paunović (393-398). Именик (399-410). Напомена аутора (411-412). Napomene Тираж 500 На пресавитку корица белешка о аутору и делу с ауторовом сликом. Библиографија: стр. 387-392 Summary Регистар. Predmetne odrednice Христић, Јован, 1933-2002 -- `Чисте руке` Михајловић-Михиз, Борислав, 1922-1997 -- `Бановић Страхиња` Симовић, Љубомир, 1935- -- `Хасанагиница` Пантелић, Самуило, 1842-1886 Добриновић, Пера, 1853-1923 Ајваз, Милан, 1897-1980 Ферари, Рахела, 1911-1994 Шалајић, Стеван, 1929-2002 Бањац, Мира, 1929- Ракитин, Јуриј Љвович, 1882-1952 Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Опчињени краљ` -- Сценско извођење Ђурковић, Димитрије, 1925- Поповић, Јован Стерија, 1806-1856 -- `Покондирена тиква` -- Сценско извођење Мијач, Дејан, 1934- Миливојевић, Никита, - Павловић, Миодраг, 1928- -- `Кораци у другој соби` -- Сценско извођење Држић, Марин, 1508-1567 -- `Дундо Мароје` -- Сценско извођење Беловић, Мирослав, 1927-2005 Нушић, Бранислав, 1864-1938 -- `Ожалошћена породица` -- Сценско извођење Драшкић, Љубомир, 1937-2004 Лесковар, Деана, 1950- -- `Слике жалосних доживљаја` -- Сценско извођење Ратковић, Зоран, 1937- Чули, Роберто, 1934- Шефер, Хелмут, 1952- Бокачо, Ђовани, 1313-1375 -- `Декамерон` Лебовић, Ђорђе, 1928-2004 -- `Долња земља` -- Сценско извођење Милер, Хајнер, 1929-1995 -- `Цемент` -- Сценско извођење Ристић, Љубиша, 1947- Кобурн, Доналд Ли, 1938- -- `Партија ремија` -- Сценско извођење Павић, Јовица, 1957- Јешић, Недељко, 1930-2019 -- `Црњански 1918` -- Сценско извођење Јокић, Мирослав, 1941- Црњански, Милош, 1893-1977 -- Проза -- Сценско извођење Банићевић, Петар, 1930-2006 Цанкар, Иван, 1876-1918 -- `Слуге` -- Сценско извођење Корун, Миле, 1928- Стевановић, Видосав, 1942- -- `Ноћас је ноћ` -- Сценско извођење Маричић, Миленко, 1927-2002 Крлежа, Мирослав, 1893-1981 -- `Банкет у Блитви` -- Сценско извођење Паро, Георгиј, 1934- Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Чекајући Годоа` -- Сценско извођење Угринов, Павле, 1926-2007 Виткјевич, Стањислав Игнаци, 1885-1939 -- `Мајка` -- Сценско извођење Траиловић, Мира, 1924-1989 Томић, Драган, 1941- -- `Раскршће` -- Сценско извођење Жигон, Стево, 1926-2005 Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Кораци` -- Сценско извођење Миладиновић, Жарко, - Габор, Заза, 1917- -- `Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца` -- Сценско извођење Ојданић, Мирјана, 1951- Ђурић, Антоније, - -- `Солунци говоре` -- Сценско извођење Мурусиѕе, Цисана, 1940- Лазић, Живорад, 1933-2009 -- `Убише књаза` -- Сценско извођење Викторовић, Оливер, - Хавел, Вацлав, 1936- -- `Аудијенција` -- Сценско извођење Хавел, Вацлав, 1936- -- `Вернисаж` -- Сценско извођење Селенић, Слободан, 1933-1995 -- `Косанчићев венац 7` -- Сценско извођење Пекић, Борислав, 1930-1992 -- Проза -- Сценско извођење Јовановић, Арсеније, 1932- Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Центрифугални играч` -- Сценско извођење Мађели, Паоло, 1949- Трифковић, Коста, 1843-1875 -- `Љубавно писмо` -- Сценско извођење Мариновић, Милосав, - -- `Мајчина султанија Светозара Ћоровића` -- Сценско извођење Лазин, Милош, - Новак, Новак, 1928-1995 -- `Операција Карабурма` -- Сценско извођење Јаковљевић, Драган, 1954- Ступица, Мира, 1923- -- `Шака соли` Позоришна уметност -- Србија -- 20. в. Српска драма -- 20. в. Očuvanost 4.

MILOVAN ĐILAS LJUBAV I DRUGE PRIČE Meki povez Oštećenje na rikni Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac. Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966. Đilas je tokom života menjao stavove, pa je od tvrdokornog boljševika, komuniste i revolucionara, nakon rata počeo da se izjašnjava kao demokratski socijalista.[4] Takođe je menjao stavove o crnogorskoj samobitnosti — od zastupanja teze da su Crnogorci zasebna nacija, postala od Srba, do tvrdnje da Crnogorci čine sastavni deo srpske nacije.[5] Neki autori Đilasa drže odgovornim za streljanja ideoloških protivnika tokom Drugog svetskog rata u Crnoj Gori.[6] Drugi smatraju da je kampanja protiv Đilasa, koja je vođena četiri decenije, zasnovana na dve laži: da je harao po Crnoj Gori skoro sve vreme rata, i da je `izmislio` crnogorsku naciju.[7] Sadržaj 1 Biografija 1.1 Revolucionarni studentski pokret 1.2 Robija u Sremskoj Mitrovici 1.3 Rad u Partiji do početka rata 1.4 Oslobodilački rat i revolucija 1.4.1 Ustanak u Crnoj Gori 1941. 1.4.2 Slom ustanka u Srbiji 1.4.3 Streljanja u Crnoj Gori 1942. 1.4.4 Prelazak u Bosnu 1.4.5 Bitke na Neretvi i Sutjesci 1.4.6 Misija u SSSR 1944/45. 1.5 Sukob sa Informbiroom 1.6 Nova misao 1.7 Vanredni Plenum CK SKJ protiv Đilasa 1.8 Ponovo robija u Sremskoj Mitrovici 1.9 Inostranstvo i povratak u domovinu 2 Dela 3 Stavovi 3.1 O crnogorskoj naciji 4 Nasleđe 5 Literatura 6 Izvori 7 Vanjske veze Biografija `Triput sam u životu bio slobodan — veoma blizu nepostojećoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi — dvared u zatvoru, a jedared u ratu.[8]` Milovan Đilas `Đido` je rođen 4. 6. 1911. u selu Podbišće kod Mojkovca. Otac mu je bio granični oficir crnogorske vojske, a majka domaćica.[9] Školovao se u Kolašinu i Beranama, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Za vreme pohađanja gimnazije aktivno se bavio pisanjem poezija i pesama. Stekao je veliku slavu kod učenika i nastavnika. Milovan Đilas se za vreme gimnazijskih dana sve više opredeljivao za radnički pokret u zemlji. Revolucionarni studentski pokret Glavni članak: Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu Milovan Đilas u beogradskom tramvaju 1930-ih. Posle svršetka gimnazije, odlazi u Beograd gde počinje da studira filozofiju i pravo na Beogradskom univerzitetu 1932. godine. Tada se povezuje da ilegalnom Skojevskom organizacijom i vrlo brzo postaje član SKOJ-a u septembru 1932. Za vreme svojih studija, aktivno je radio i kao Skojevski poverenik na štampanju, pisanju i rasturanju propagandnog materijala. Bio je jedan od organizatora revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu. Vršio je propagandni rad po Univerzitetu i objašnjavao studentima ciljeve i zadatke radničkog pokreta i ilegalne KPJ. Zbog toga je nekoliko puta bezuspešno izbacivan sa studija. Krajem 1932. njegovu aktivnost zapazilo je i članstvo KPJ, pa je Milovan Đilas od aprila 1933. pristupio KPJ. Iste godine je stekao diplomu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[10] Robija u Sremskoj Mitrovici Milovan Đilas na robiji u Sremskoj Mitrovici 1933. godine. Za vreme velike provale komunista u Beogradu, policija ga je uhapsila u avgustu 1933. na pijaci. Milovan Đilas je prebačen u Glavnjaču gde su ga ispitivali Dragi Jovanović i Svetozar Vujković. Nije ništa priznao, pa je bio pretučen i ostavljen celu noć da bez odeće leži u svojoj ćeliji. Sutradan mu je počelo suđenje pred Opštinskim sudom grada Beograda koji ga je po Zakonu o zaštiti države osudio na pet godina zatvora. Islednici su ga nekoliko puta zatvarali u samicu, tražili da otkrije partijsku liniju, ali nisu uspeli. Milovan Đilas je jedne večeri toliko pretučen, da ujutru nije mogao da stoji na nogama. Zato je rešio da započene štrajk glađu. Sva jela koja bi mu se servirala, prosipao bi i vraćao. Krajem 1934. imao je srčanih problema, pa su ga na predlog lekara prebacili u udobniju ćeliju i više nije bio u samicama. Za vreme svog boravljenja u Sremskoj Mitrovici, Milovan Đilas je uspeo da prevede tri romana Maksima Gorkog i deset njegovih pripovedaka, na dva džaka toalet-papira. jer mu nije bilo dozvoljeno korišćenje papira. Takođe je preveo i Miltonov `Izgubljeni raj`, za koji je 1989. dobio nagradu “Miloš N. Đurić”. Punu kaznu nije izdržao. Pomilovan je i iz zatvora je izašao početkom 1936. godine. Po izlasku iz zatvora stanovao je kod svog prijatelja sa studija na periferiji Beograd. Nastavio je da se bavi komunističkom propagandom. Rad u Partiji do početka rata Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939. Za Milovana Đilasa je čuo i generalni sekretar KPJ Tito. On je tada probao na sve načine da se poveže s njim i da iskoristi njegovu sposobnost na jačanju Partije. Tito šalje direktivu da se Milovan Đilas nađe na Partijskom savetovanju u Zagrebu početkom 1938. godine. Na sastanku u Zagrebu, Milovan Đilas je dobio od Tita zadatak da organizuje slanje srpskih dobrovoljaca za Španiju. Iste godine je bio izabran u Centralni komitet KPJ. U maju 1939. učestvuje na Zemaljskoj konferenciji u Šmartnoj Gori kao delegat iz Srbije. Početkom 1940. Milovan Đilas je primljen u Politbiro CK KPJ. Radio je u uređivanju članka `Za čistoću i boljševizaciju Partije`, koju je u nastavcima pisao Tito. Pokretao je niz časopisa koji su favorizovali KPJ: `Naša Stvarnost`, `Sodobnost` `Književni Savremenik`, `Mlada Kultura` itd. Za vreme pristupanja Trojnom paktu i prvih narodnih nezadovoljstava, Tito šalje Đilasa u Beogradu da izveštava Partiju o narodnim utiscima. U Beograd stiže sa svojom ženom Mitrom Mitrović, sa kojom je zajedno pošao u rat kasnije. U Beogradu mu se pridružio i Rade Končar. Đilas se uoči demonstracija sastao sa Dragoljubom Jovanovićem, vođom levih zemljoradnika i rekao mu da će se komunisti bez obzira na demonstracije zalagati za borbu. Nakon završetka demonstracija, poslao je svoju ženu da iznese Titu raport. Po dolasku Tita u Beograd, učestvuje na sastanku Politbiroa u Molerovoj ulici. Prvih dana posle napada Nemačke na SSSR, učestvuje na sastanku Agitpropa CK za Srbiju. Oslobodilački rat i revolucija Ustanak u Crnoj Gori 1941. Glavni članak: Ustanak u Crnoj Gori 1941. Od 13. jula do 9. avgusta oslobođeno 6 srezova: Bijelo Polje, Kolašin, Berane, Andrijevica, Danilovgrad i Šavnik. Bili opsednuti Cetinje, Podgorica i Nikšić. Po 15 dana bili slobodni Petrovac i Vir Pazar. Ustanak organizovali đeneralštabni kapetan Arso Jovanović i profesor Milovan Đilas.[11] — Izveštaj britanske misije jugoslovenskoj vladi od septembra 1941. Đilas je bio upućen u julu 1941. u Crnu Goru radi pripremanja i pokretanja borbe protiv italijanskih okupatora. Na njega se prenose izvanredna ovlašćenja po partijskoj i vojnoj liniji, s pravom smenjivanja lokalnog rukovodstva i s pravom kažnjavanja. Kao član Politbiroa, automatski je izabran i za člana Vrhovnog Štaba NOVJ. U Crnoj Gori zajedno sa kapetanom Arsom Jovanovićem organizuje ustanak koji je bio opštenarodni, veliki delovi Crne Gore su oslobođeni i kod ustanika nije bilo ozbiljnijih podela i sukoba izmedju komunista i nekomunista. Prvo naređenje koje je Đilas izdao 9 dana posle izbijanja ustanka u Crnoj Gori zagarantovalo je ličnu slobodu, nepovredivost stana i vlasništva, slobodu vere i veroispovesti, slobodu misli i govora, slobodu organizovanja, sastajanja i razmene mišljenja.[12] Isto naređenje je legalizovalo sve demokratske političke partije, dalo opšte pravo glasa (žene tada prvi put u Crnoj Gori mogu da biraju i budu birane), uvelo obavezno izvođenje optuženih pred sud najdalje 48 časova posle hapšenja i uz obavezno angažovanje advokata.[13] Zajedno sa Mitrom Bakićem dočekao je prvu englesku vojnu misiju koju je predvodio kapetan Dvejn Hadson u Petrovcu na moru. Zajedno su ga odveli u partizanski Vrhovni Štab u Užicu. Slom ustanka u Srbiji Đilas u novembru 1941. stiže u oslobođeno Užice i preuzima rad u listu `Borba`, glavnom partijskom glasilu. Povlačio se zajedno sa Vrhovnim štabom prema Zlatiboru, pa dalje u Sandžak. Milovan Đilas se pred kraj 1941. nalazi s Vrhovnim štabom u Sandžaku gde radi na prikupljanju ostalih partizanskih jedinica koje su se povlačile posle pada Užičke republike. U trenucima malaksavanja partizanskog pokreta posle sloma ustanka u Srbiji, Đilas sprovodi mere na održavanju discipline i morala boraca, uključujući i mere streljanja. Posle odstupanja glavnine partizana u Bosnu, Đilas ostaje u Novoj Varoši, na granici Srbije i Crne Gore, odakle se usred zime i u teškim okolnostima povlači s jedinicama pod njegovom komandom i pridružuje Vrhovnom štabu. Streljanja u Crnoj Gori 1942. Glavni članci: Četničko-partizanski sukob i Leva skretanja Wikiquote „Streljati nekoga to je tehničko pitanje, kako kaže drug Crni, ali je osnovno ubediti masu u neophodnost toga streljanja.[14]“ (Pismo Milovana Đilasa CK KPJ od 27. marta 1942.) Dok je Đilas bio odsutan, u Crnoj Gori je došlo do pojave levih skretanja i `pasjih grobalja` za ideološke protivnike.[7] U martu 1942. godine Đilas se vraća u Crnu Goru, gde se u međuvremenu rasplamsao partizansko-četnički sukob. Momčilo Cemović smatra da su CK KPJ i Vrhovni štab poslali Đilasa da utvrdi stvarno stanje i smeni odgovorne rukovodioce. Đilas u to vreme piše Centralnom komitetu KPJ kako se „kulački elementi` po selima plaše da će komunisti sve komunizirati, da će uskoro kod nas biti sovjeti, da su NOO škola za sovjete, da je objavljen rat londonskoj vladi i da sve to unosi paniku u srednje seljaštvo; da se „tutnjavom o revoluciji` zaboravlja na fašizam i borbu protiv njega.[14] U aprilu 1942. godine, Milovan Đilas je učestvovao u donošenju presude o streljanju četvoro mladih partizana iz porodice Tadića, braće poznatog filozofa Ljubomira Tadića, koji je `jedini izbegao streljanje, jer smo ga smatrali premladim da bismo ga ubili`.[15] Prema Đilasovoj verziji, oni su streljani jer je Tadija Tadić, politički komesar bataljona, upozorio svog strica Spasoja, koji je bio u četnicima, da ga partizani traže da ga ubiju, što je proglašeno izdajom.[16] Prema verziji Ljube Tadića, njihova krivica je izmišljena, a ubijeni su za odmazdu `posle blamaže i neuspeha`, nakon što je partizanska potera nastradala od starog komite Spasoja Tadića. Tadić navodi da su oni streljani jer su odbili da lično likvidiraju svog strica.[17] Hapšenja partizana iz porodice Tadića je izvršeno na prevaru, tako što su pozvani na razgovor o prekomandovanju.[17] Pored braće Tadića, ubijeni su još neki mladići koji su se stavili na njihovu stranu. Neki od streljanih u Gornjem Polju nisu imali više od osamnaest godina.[17] U posleratnoj prepisci sa profesorom Ljubom Tadićem, Đilas je odgovorio kako bi ponovo učinio isto[17], odnosno `ne bi drukčije postupio ni s rođenom braćom`.[18] Wikiquote „Pohapšene Tadiće su sproveli u Gornje Polje. Istragu su vodili Dakić i Sava Kovačević, ali smo i Milutinović i ja bili u toku i odobrili presudu.[17]“ (Milovan Đilas) Aleksa Đilas, sin Milovana Đilasa, smatra da je profesor Tadić bio obmanut `policijskim dezinformacijama`, koje su plasirane protiv Đilasa nakon rata. Prema njegovim rečima, profesor Tadić i Milovan Đilas su nakon prepiske postali prijatelji.[19] Prelazak u Bosnu Radio je na uređivanju partijskog lista `Borba` koja je obnovljena u Bosanskoj krajini, u selu Drinićima. Radio je i na uređivanju organa CK `Proletera`, izrađivao je `biltene Vrhovnog štaba`, radio je na radio-stanici `Slobodna Jugoslavija` , na rasturanju članka `Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodilačke borbe` po Crnoj Gori, Hercegovini i Sloveniji.