Gledston Slobodan Jovanović Jugoistoku 1938. Biografije znamenitih ljudi

GLEDSTON - Slobodan Jovanović Izdavač: JUGO-ISTOK Beograd Godina izdanja: 1938. Povez: broš Broj strana: 173 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

Слободан Јовановић:ГЛЕДСТОН Издавач:ЈУГО-ИСТОК,Београд, 1938.год. Тврди повез,173 стране. Печати власника, пожутеле странице...

STANJE - OSREDNJE, PONEKA STRANICA POZUTELA IZDANJE - JUGOISTOK POVEZ - TVRD STRANA - 173

NASLOV: PORATNA DRŽAVA AUTOR: SLOBODAN JOVANOVIĆ IZDAVAČ: GECA KON GODINA: 1936. POVEZ: MEK NAPOMENA: Pečat prethodnog vlasnika. (KB:105)

Nepoznati radovi 1892-1902 Slobodan Jovanović 271 strana, 17cm. Odlično očuvana. Nema pisanja. Reč je o književnim i pozorišnim kritikama koje je Jovanović pisao u prvoj fazi svoga stvaralaštva a koje je potpisivao pseudonimima Yorik i Bob. U knjizi „Nepoznati radovi” nalaze se tekstovi o Radovanu Košutiću, o Vojislavu Iliću (odavno identifikovan kao Jovanovićev, kaže Ivanić, sad prvi put izlazi u javnost), o Jovanu Grčiću Milenku, o Molijerovom „Mizantropu”, Lesingovoj „Emiliji Galtoi”, Šekspirovom „Liru”, a tu su i politički članci „Otadžbina u opasnosti!”, „Engleska”, „Naši neprijatelji”, „Bugari i Turci”... TALAS/ Književna kritika, Pozorišna kritika, Politički članci: Otadžbina u opasnosti! Engleska, Naši neprijatelji, Gledston, Bugari i Turci, Akademijska beseda g. Avakumovića, Radi istine, Završni odgovor, Gospodine uredniče, BELEŠKE, Dubia, Pogovor, Hronološki pregled radova, Ćirilica Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Pozorišna umetnost , Pozorišna kritika , Književna kritika Ostali naslovi iz oblasti: Pozorište 2005; Slobodan Jovanović je, kaže prof. dr Basta, `duhovno mnogolika pojava, zapravo najmnogolikija pojava među svim našim poslenicima na širokom polju društvenih nauka... Njegov duhovni kosmos bio je širi od tog polja, budući da je obuhvatao i književnu kritiku`.

Naslov: VLADA ALEKSANDRA OBRENOVIĆA III Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Geca Kon Godina izdanja: 1936 Broj strana: 467 Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Sabrana dela slobodana Jovanovića, sadržaj na slikama, blage fleke na koricama ostalo kompletno i dobro očuvano Tags: ALEKSANDAR OBRENOVIĆ DINASTIJA OBRENOVIĆ 17.10.2022

Naslov: Poratna država Autor: Slobodan Jovanović Izdavač: Beograd : Geca Kon a.d. Pismo: ćirilica Br. strana: 185 Format: 19,5 cm Povez: meki, prošiveno Antikvarna knjiga, u celosti (listovi, korice, povez) veoma lepo očuvana iako je stara skoro 90 godina: listovi su čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl. i odlično su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slici. Knjiga je izdata 1936. godine, a štampana je u štamparskom zavodu `Orao` - Beograd, Topličin venac 4. Kompletan sadržaj možete da pročitate ukoliko drugu sliku uvećate do pune veličine. O autoru: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 — London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 — 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 — 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897—1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937—1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Država | Evropa | 20v Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Prvo izdanje iz 1935. u originalnom mekom povezu. Rikna na 2 mesta popustila, pa se knjižni blok odvaja, trebalo bi prekoričiti. Unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, mirisa vlage... Autor - osoba Jovanović, Slobodan, 1869-1958 = Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Naslov Iz istorije političkih doktrina : Platon, Makiaveli, Berk, Marks / Slobodan Jovanović Vrsta građe stručna monog. Jezik srpski Godina 1935 Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1935 (Beograd : Orao) Fizički opis 682 str. ; 19 cm ISBN (Pl.) Predmetne odrednice Platon, 427-347pne Machiavelli, Niccolò, 1469-1527 Burke, Edmund, 1729-1797 Marx, Karl Heinrich, 1818-1883 Političke doktrine – Istorija Slobodan Jovanović (Novi Sad, Austrougarska, 21. novembar/3. decembar 1869 – London, Ujedinjeno Kraljevstvo, 12. decembar 1958) bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart 1941 – 11. januar 1942), predsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942 – 26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog univerziteta (1897–1940), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U ratnom presbirou je radio i od početka Prvog svetskog rata do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inostranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919, teoretičar koji je između 1932. i 1936. objavio sabrana dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog kluba (1937–1941). Posle Drugog svetskog rata, Jovanovićeve knjige nisu štampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Preminuo je u Londonu, u devedesetoj godini, kao apatrid. Jovanović je zvanično rehabilitovan 2007. godine. Biografija Rođen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca Vladimira Jovanovića i majke Jelene, stanovali su u kući u Miletićevoj ulici broj 3. Vladimir Jovanović (1833–1922) je kao vodeći srpski liberal živeo u Novom Sadu kao politički izgnanik iz Srbije. Dao je ime svom sinu prvencu Slobodan, a ćerki Pravda. Po mnogima je Slobodan Jovanović prvi među Srbima nosio ovo ime. Od sredine 1872. njegova porodica živi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beogradsku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smeštenu u levom krilu Kapetan-Mišinog zdanja. Godine 1886. završio je Prvu mušku gimnaziju u Beogradu. Posle boravka u Minhenu (1886/87) i Cirihu od 1. aprila 1890. studirao je prava u Ženevi, Švajcarska, kao državni stipendista Kraljevine Srbije. Potom je studije nastavio 1891. godine na Slobodnoj školi političkih nauka u Parizu. Naredne godine, 1892, vraća se u Srbiju gde dobija prvu državnu službu, u sudu, a potom u Ministarstvu inostranih dela u Beogradu. Slobodan Jovanović je 1893. upućen za atašea u srpsko poslanstvo u Carigradu, Osmansko carstvo, gde ostaje do 1894. Na ovom položaju radio je na poboljšanju položaja Srba u Turskoj. U MIP-u je u Prosvetnom odeljenju koje se bavilo srpskom propagandom (školskim i crkvenim pitanjima) u Makedoniji. Slobodan Jovanović objavljuje 1895. godine studiju „O društvenom ugovoru“, kritiku Rusoove teorije društvenog ugovora. Nalazi se u grupi okupljenoj oko 1894. konzervativnog (u smislu Dizraelijevog konzervativnog parlamentarizma) lista „Red“, koja je naredne godine (1895) nastavila da sarađuje u „Srpskom pregledu“ Ljubomira Nedića, profesora filozofije na Velikoj školi. Objavljuje svoje radove u brojnim časopisima, uključujući i 1896. u mostarsku „Zoru“. Godine 1897. je izabran za vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Velike škole u Beogradu. Iste godine objavljuje svoje pristupno predavanje „O suverenosti“. Godine 1899. objavljuje delo pod nazivom „O dvodomnom sistemu“ u kojem se zalaže za dvodomni sistem kao neodvojivi deo parlamentarnog sistema prisutan u svim zemljama u kojima je uveden parlamentarizam osim u pojedinim zemljama Latinske Amerike i Balkana. U ovom delu kao glavni primer uzima Englesku, državu u kojoj je nastao savremen parlamentarizam. Iste godine objavljuje raspravu „Jovan Hadžić, srpski zakonopisac“ u izdanju Matice srpske. Godine 1900. na Pravnom fakultetu je izabran za redovnog profesora. Slobodan Jovanović bio je nastavnik Pravnog fakulteta u Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja 1940. godine. Profesor Jovanović je bio jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“ 1901. godine. U ovom književnom časopisu nalazio se u uređivačkom odboru i važio je za jednog od najredovnijih saradnika. Slobodan naredni istraživački rad objavljuje 1902. pod nazivom „Engleski parlamentarizam“. Profesor Jovanović je 4. februara 1905. godine izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Godine 1908. je izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Profesor Jovanović je objavio veliku sintetičku studiju pod nazivom „Naše ustavno pitanje u XIX veku“ 1905. godine, a potom je drugi put štampao 1908. i treći 1932. Godine 1907. izdao je knjigu „Ustavno pravo“, koju će ponovo štampati 1924. Godine 1908. objavio je studiju pod nazivom „Utemeljenje građanskog zakonodavstva i ustavnosti u Srbiji“, koje će kasnije proširiti i objaviti 1931, i 1932. godine. Profesor Jovanović objavljivanjem knjige 1912. godine „Ustavobranitelji i njihova vlada“ započinje rad na velikom projektu pisanjem „Istorije Srbije 1838–1903“ koje će trajati pune dve decenije i predstavljaće središnje mesto u sveukupnom njegovom delu. Šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Tokom Prvog i Drugog balkanskog rata Slobodan je bio šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi[traži se izvor] Srpske vojske. Posle pobede Srpske vojske u Kumanovskoj bici prelazi sa Presbiroom i Vrhovnom komandom u Skoplje, gde boravi nekoliko meseci. Posle Drugog balkanskog rata, 1913. godine izabran je za rektora Beogradskog univerziteta. Međutim, 1914. godine izbija Prvi svetski rat a Slobodan je ponovo upućen na službu u Presbiro[traži se izvor]pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U jesen 1915. austrougarske i nemačke oružane snage preduzele su veliku ofanzivu na Srbiju, istovremeno i bugarske snage prekidaju saobraćajnu komunikaciju dolinom Južne Morave i Vardara. Srpska vojska sa izbeglim narodom nalazila se u bezizlaznoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Tada Vrhovna komanda odlučuje da se krene u povlačenje preko Albanije i Crne Gore na jadransku obalu u susret savezničkim snagama. Posle albanske golgote profesor Jovanović se našao na ostrvu Krf, gde su bile smeštene srpska vojska, izbeglice, narodna skupština, vlada i druge ustanove. Profesor Jovanović je pored obaveza u Presbirou nalazio vremena i za književni rad, koji mu je predstavljao duhovni mir u vremenu teškom po srpski narod. Na Krfu je 1917. napisao biografske oglede o Stojanu Novakoviću i Ljubomiru Nediću. Posle Prvog svetskog rata profesor Jovanović se nalazio među pravnim ekspertima pri jugoslovenskoj delegaciji na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. Međuratni period Slobodan Jovanović zajedno s Bogdanom Popovićem obnavlja izlaženje „Srpskog književnog glasnika“. Profesor Jovanović je 1920. godine izdao čuvenu knjigu „Vođi Francuske revolucije“, sastavljenu od portreta Miraboa, Dimurjea, Dantona i Robespjera. Drugi put je ova knjiga štampana u okviru Jovanovićevih Sabranih dela 1932. kod izdavača Gece Kona. U okviru rada o nacionalnom pravu i istoriji profesor Jovanović 1923. štampa drugu knjigu pod nazivom „Druga vlada Miloša i Mihaila Obrenovića. Takođe, 1926. je objavio knjigu „Vlada Milana Obrenovića (I–II)“ koju je doštampao 1927. A 1929. godine izdaje knjigu pod nazivom „Vlada Aleksandra Obrenovića“ (I–II). Profesor Jovanović je 1927. godine izabran za dopisnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Između 1928. i 1930. godine nalazio se na mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Izdavanje Sabranih dela profesora Jovanovića je počelo kod Gece Kona 1932. godine. Profesor Jovanović je objavio knjigu 1934. pod nazivom „O državi“, koju čine teorijske formulacije sastavljene od elemenata, funkcija i ustanova savremene ljudske zajednice. Ovu knjigu je proširio studijom „Poratna država“ 1936, kojom obrađuje Italiju, Englesku, Francusku, Rusiju i Nemačku i u njoj tipološki klasifikuje odnos između pravne države i države fašizma i komunizma, odnosno nastanak novih država masa kao novog oblika totalitarizma. Slobodan Jovanović je bio osnivač i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba u periodu od 1937. do 1941. Slobodan je 1938. godine objavio monografiju „O Gledstonu“, vođi engleskih liberala u parlamentu i na čelu britanske vlade; prateći njegovo političko angažovanje, profesor Jovanović je u stvari pratio put reformisanja Britanske imperije. U broju od 4. decembra 1939. „Politika“ je preko čitave strane 9. i dva stupca strane 10. objavila pet članaka posvećenih Slobodanu Jovanoviću pod zajedničkim naslovom „Sedamdeset godina života g. Slobodana Jovanovića“. Godine 1939. objavio je veliko delo „Primeri iz političke sociologije“ – Engleska, Francuska, Nemačka 1815–1914. Iste godine objavio je studiju „O američkom federalizmu“. Jula 1940. Slobodan odlazi u penziju sa mesta redovnog profesora, odlikovan je Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda. Jovanović je bio protivnik sporazuma Cvetković-Maček, kojim je obrazovana Banovina Hrvatska. Zalagao se za federaciju sa jakom centralnom vlašću u vidu jugoslovenskog parlamenta, biranog opštim pravom glasa, koji bi se brinuo za zajedničke poslove. Drugi svetski rat Posle vojnog puča 27. marta 1941. godine prihvatio je dužnost potpredsednika vlade u pučističkoj vladi generala Dušana Simovića. Izbeglištvo je počelo u Jerusalimu, a nastavljeno u Londonu (od jula 1941). Do Simovićeve smene došlo je početkom januara 1942. kada su svi ministri Simovićeve vlade u Londonu predali su kolektivnu ostavku, izjavljujući da general Simović nije sposoban za rukovođenje. Nakon toga je kralj Petar II je imenovao Jovanovića za predsednika vlade. Jovanović je preuzeo dužnost 11. januara 1942. Iako je po svojoj inteligenciji i obrazovanju bio vodeći član emigracije, Jovanović nije imao nikakvog iskustva u praktičnoj politici, a s obzirom na svoju starost nije se očekivalo da od prilagodi svoje stavove novim okolnostima ili da postane energičan vođa. Srpski političari u emigraciji priznavali su Slobodana Jovanovića za neosporan autoritet, ali nije bio dorastao velikim političkim iskušenjima. Sedište Jugoslovenske vlade u Londonu nalazilo se u velikoj zgradi na Najtsbridžu, gde je bio smešten kabinet Slobodana Jovanovića. U Jovanovićevoj vladi su bile pristupljene sve političke stranke koje su bile i u Simovićevoj vladi. Međutim, Jovanovićeva vlada je uvela dve novine u odnosu na Simovićevu vladu. Prvo je bilo imenovanje četničkog vođe Dragoljuba Mihailovića za ministra vojske, vazduhoplovstva i mornarice. Do kraja Jovanovićevog boravka na mestu predsednika izbegličke vlade Mihailović će biti prvo unapređen u divizijskog, pa u armijskog generala i načelnika Vrhovne komande. Imenovanje za ministra i unapređivanja su trebalo da ojačaju Mihailovićevu poziciju u Jugoslaviji i ubrza savezničku pomoć. Druga novina je bilo obrazovanje Vojnog kabineta predsednika vlade na čije čelo je postavljen major Živan Knežević. Major Knežević i njegov rođeni brat ministar dvora Radoje Knežević, inače Mihailovićeve pristalice i vođe Lige majora, su činili sivu eminenciju koja je stajala iza Jovanovića. Braća Kneževići, su takođe imali jak uticaj na kralja Petra, postavili su svog brata Nikolu za šefa vladinog Odseka za šifriranje i tako imali uvid nad porukama koje su odlazile i dolazile u vladu i koristili su Jovanovićevu nesklonost da se meša u sporove ministara svoje vlade. Nova vlada je za ministra vojske umesto generala Bogoljuba Ilića imenovala generala Dragoljuba Mihailovića, koji je vodio rojalistički pokret u Jugoslaviji, da bi se izbegla mešanje vojske u rad vlade i da se istovremeno iskoristi Mihailovićev ugled pri iznošenju zahteva Saveznicima. Posle Kairske afere i Simovićeve smene, vlade Slobodana Jovanovića zapravo su preko braće Radoja i Živana Kneževića bile u službi generala Dragoljuba Mihailovića Imenovanje je trebalo da ojača Mihailovićevu poziciju u Jugoslaviji i ubrza savezničku pomoć. Izbeglička vlada je podržala Mihailovićev suštinski pasivan stav, pošto je radije želeo da sačeka slabljenja okupatora pre vođenja aktivnog otpora, delom da bi se izbegle odmazde nad civilnim stanovništvom. Međutim, ovo je povećavalo rizik da pokret otpora okupljen oko komunista preuzme od Mihailovića vođstvo u pokretu otpora protiv sila Osovine. Britanci su o Mihailoviću širili propagandu kao velikom vođi, iako je situacija u Jugoslaviji potpuno drugačija od pisanja britanske štampe; kada je imenovan za ministra Mihailović nije imao vojsku pod svojom direktnom komandom nakon gušenja ustanka u Srbiji od strane Nemaca u jesenjoj ofanzivi. Mihailović je već tada stupio u kontakte sa kvislinškim i nemačkim vlastima i deo svoje vojske utopio u kvislinšku Srpsku državnu stražu. Sa druge strane, Jovanović i njegovi ministri nisu uspeli da ubede Saveznike da svojim ograničenim sredstvima pruže značajnu materijalnu pomoć Mihailoviću. Od 26. juna do 10. avgusta 1943. nalazio se na dužnosti potpredsednika vlade u kabinetu Miloša Trifunovića. Kada je kralj Petar II pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila doneo odluku da smeni predsednika vlade Božidara Purića i da na njegovo mesto dovede Ivana Šubašića, profesor Jovanović se suprotstavio ovoj odluci. Novi predsednik vlade Ivan Šubašić je ubrzo sklopio sporazum s Titom tokom leta 1944. Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanović ostao je da živi u Londonu. U Londonu je stanovao od 1945. do 1958. nedaleko od Kensingtona Gardensa u ondašnjem skromnom i malom hotelu Tjudor Kort (Tudor Court Hotel, 48–52 Crowell Road, London SW7). Godine 1946. na procesu generalu Dragoljubu Mihailoviću i grupi od 23 lica u Beogradu Slobodan Jovanović je osuđen od strane Vojnog veća „na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset godina, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava u trajanju od deset godina, konfiskaciju celokupne imovine i na gubitak državljanstva“. Na osnovu ove presude u Jugoslaviji je praktično uvedena zabrana na njegova dela. Emigracija Posle rata, nekadašnji članovi jugoslovenske vlade u Londonu nisu bili kvalifikovani za britansku državnu socijalnu pomoć. Većina značajnih jugoslovenskih odnosno srpskih emigranata našla se na rubu egzistencijalnog opstanka. Međutim, srpski brodovlasnik Vane Ivanović osnovao je „Dobrotvorno udruženje slobodnih građana Jugoslavije“, čijim je donacijama spasao bede veliki broj uglednih intelektualaca emigranata. Slobodan Jovanović je bio inicijator osnivanja 1951. godine Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu i na osnivačkoj skupštini izabran je za počasnog predsednika, Miloš Crnjanski za predsednika, Miodrag Stajić za potpredsednika, za sekretara dr Miodrag Purković i za člana Uprave Kosta Pavlović. U tom Udruženju, koje je priređivalo mesečna predavanja, Jovanović je govorio iz oblasti srpske istorije i književnosti. Rehabilitacija Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 č. izjutra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu. Opelo nad zemnim ostacima Slobodana Jovanovića izvršeno je 20. decembra 1958. pre podne, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava u Londonu. Opelu je prisustvovala kraljica Marija Karađorđević. Kao izaslanik kralja Petra II bio je Bogoljub Jevtić. Kao izaslanik kraljevića Tomislava i princeze Margarite bio je major Đorđe Dimitrijević. Od porodice opelu su prisustvovali Kosta St. Pavlović sa suprugom i sinom. Opelu su prisustvovali svi članovi Jugoslovenskog narodnog odbora, kome je Jovanović bio osnivač i predsednik od njegovog osnivanja, predstavnici Udruženja srpskih pisaca u izgnanstvu, kome je Jovanović bio počasni predsednik, predstavnici veterana JVUO iz Organizacije srpskih četnika i Organizacije srpskih četnika Ravna Gora. Kovčeg je bio prekriven zastavom Kraljevine Jugoslavije. Slobodan Jovanović je posle opela sahranjen na groblju Kensal grin, u severozapadnom delu Londona. Sahranjen je u pravoslavnom delu groblja, na kome se uglavnom nalaze grobovi Srba koji su u emigraciju otišli 1945. Godine 1965. je Udruženje srpskih pisaca u izgnanstvu podiglo spomen-ploču Slobodanu Jovanoviću u hotelu Kort u Londonu, gde je živeo od 1945. pa sve do svoje smrti 1958. Bista ispred Pravnog fakulteta u Beogradu Njegovi posmrtni ostaci su 1. decembra 2011. godine ekshumirani, i preneti u hram Svetog Save u Londonu, gde je 5. decembra održan parastos. Dana 8. decembra su preneti u Srbiju, gde su 10. decembra sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Uređivački odbor biblioteke „Srpska književnost u sto knjiga“ uvrstio je njegovu knjigu „Portreti iz istorije i književnosti“ kao 60. u kompletu. No, samo u prvom izdanju, štampanom u malom broju primeraka. U drugom izdanju ova knjiga, sastavljena od eseja Slobodana Jovanovića, nije bila ni štampana, zbog intervencije Saveza komunista Jugoslavije. Godine 2007. Slobodan Jovanović je rehabilitovan odlukom Okružnog suda u Beogradu, a presuda kojom je osuđen na robiju i gubitak časti je proglašena ništavnom. Srpska akademija nauka i umetnosti je u novembru 2019. povodom 150 godina od rođenja Slobodana Jovanovića organizovala izložbu i naučni skup. Dela Posle dugogodišnjih pokušaja da se štampaju njegova sabrana dela, zbog nepovoljnog mišljenja vlasti, tek 1990. godine u zajedničkom poduhvatu tri izdavača (BIGZ, Jugoslavija Publik, Srpska književna zadruga) štampano je 12 tomova sabranih dela akademika Slobodana Jovanovića. MG86

Izdavač: Naučna knjiga, Beograd Grupa autora. Priredio: Bojan Jovanović Povez: broširan Broj strana: 243 Spolja kao na slikama. Pečatirana, veoma dobro očuvana. S A D R Ž A J: Bojan Jovanović: Srbi u ključu nacionalne karakterologije Vladimir Karić: Narodni duh i osećanje Jovan Cvijić: Dinarski, centralni i panonski tip Dušan Nedeljković: Dinarski psihički tip i osnovne etnopsihološke odlike južnosrbijanaca Gerhard Gezeman: O karakterologiji životnog stila Sreten Vukosavljević: Plemenski i seljački menatalitet Vladimir Dvorniković: Nemanjići stari i slutnja katastrofe Dragiša Vasić: Karakter i mentalitet jednog pokoljenja Vladimir Velmar Janković: Prelaznički mentalitet Slobodan Jovanović: Srpski nacionalni karakter (K-126)

medaljoni 46 umrlih savremenika izd 1975g beograd izdanje autora marko daković nedeljko divac ljuba davidović miša trifunović ante trumbić vlatko maček rudolf bićanin sekula drljević ivan ribar milentije popović risto i miloš stevović miladin ostojić vladimir mančić čeda plećević stevan moljević slobodan penezić krcun đuro vilović ...

U PITANJU SU PRIMERCI ZA LJUBITELJE I KOLEKCIONARE KNJIGA SA AUTORSKIM POTPISOM. OGROMAN DEO OVIĆ KNJIGA JE U PERFEKTNOM ILI ODLIČNOM STANJU NO RADI SE O PRIMERCIMA IZ LIČNE BIBLIOTEKE PROFESORA KALEZIĆA PA NEGDE POSTOJE NAZNAKE KAKO JE TO U DONJEM OPISU NAZNAČENO. U PITANJU SU POTPISI AUTORA , PONEGDE PREVODILACA, PONEGDE UREDNIKA A NEGDE DELOVA UREĐIVAČKIH TIMOVA. VELIKA RASPRODAJA KNJIGA NEMOJTE DA VAS MRZI DA PROŠETATE KROZ MOJU PONUDU JER ĆU U NAREDNIH NEKOLIKO MESECI SVAKODNEVNO PODIZATI PO PAR STOTINA NOVIH PREDMETA – KNJIGA, STRIPOVA, ALBUMA SA SLIČICIMA, DO KONAČNE CIFRE OD OKO 60.000 PREDMETA, KO NIJE LENJ SIGURNO ĆE NAĆI NEŠTO ZA SVOJU DUŠU Pitajte sve što vam je nejasno pre kupovine. Iz ostavštine jendog od vodećih Jugoslovenskih knjiženih kritičara Prof. Dr. Vasilija Kalezića. U većini knjiga ima njegova signatura, a takođe ima knjiga koje sadrže njegove kritičke i kritičarske napomene, znacima, apostrofima, naglašavanjem ili fusnotama, najčešće na nekoliko stranica – negde više, negde manje. Gotovo sve fotografišem sa istog stalka i pod istim svetlom da bi se izbegla sumnja da nešto prikrivam. U koliko u knjizi ima nešto pisano posveta ili slično, ili podvlačeno, trudim se da to prikažem na zasebnoj fotografiji Kupljene predmete šaljem u rokovima predviđenim pravilima sajta na adresu navedenu u profilu kupca koju dobijam od sajta nakon prodaje, post ekspresom u njihovoj zaštitnoj kartonskoj koverti. Samo u koliko gabariti kupljenih predmeta prelaze veličinu koverte pakujem ih u kartone i tako upakovane šaljem ŠALJEM ISKLJUČIVO POST EKSPRESOM i to tek nakon što mi porukom na sajtu javite TAČAN IZNOS koji je uplaćen I IME UPLATIOCA kao i potvrdu adrese na koju šaljem Ukoliko se pošiljka ošteti u transportu, ne prihvatam reklamacije. Ukoliko niste zadovoljni predmetom prema zakonu o zaštiti potrošača moram da pristanem da ga vratite ali isključivo post ekspresom pouzećem na vaš teret za sve troškove koji pri tome proizilaze. ODBIJAM DA NA MOJ RAČUN IDU BILO KAKVE POŠTARINE, TROŠKOVI TRANSFERA NOVCA I BILO ŠTA DRUGO OSIM CENE PREDMETA. P A Ž NJ A:::: SVA KOMUNIKACIJA ISKLJUČIVO PORUKAMA PREKO SAJTA. Za stare kupce koji imaju moj broj telefona, moguće dodatne fotografije na Viber. LIČNO PREUZIMANJE ISKLJUČIVO NA MOJOJ ADRESI uz prethodni dogovor porukom na sajtu kojom ću dati dva termina kada možete doći da preuzmete predmete, a u koliko Vam ti termini ne odgovaraju onda to javite na vreme da bih vam predmete poslao pod istim uslovima i u rokovima koji važe i za kupce koji su se pri kupovin odmah opredelili za slanje pošiljke. Kupci iz inostranstva su dobrodošli ali su opcije za plaćanje: plaćanje iz Srbije; plaćanje Western Unionom; plaćanje preko Pošte ako takva opcija postoji iz vaše zemlje, ali sve eventualne reklamacije prihvatam da rešavam samo u Srbiji i pod uslovima koji važe i za kupce iz Srbije.

izd 1922g, predgovor Slobodan Jovanović, unutrašnjost dobro očuvana, korice kao na fotografiji, autor Utisci iz Rusije, Majski prevrat,...

sa posvetom autora odlično očuvana kao nova JUN.21/3

AUTOR: Slobodan Jovanović IZDAVAČ: Geca Kon ad, Beograd GODINA: 1940. POVEZ: tvrd PISMO: ćirilica STRANA: 519 STANJE: srednje očuvana, malo podvlačena, dobila boju od stajanja, ocena 3-

Odlično očuvano, nekorišćeno! Naslov Antologija srpske priče za decu / [priredio] Slobodan Ž. Marković Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 3. [fototipsko] izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1990 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 345 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Marković, Slobodan Ž. Zbirka Antologije / Srpska književna zadruga (karton) Napomene Tiraž 3.000 Pisci i dela: str. 329-334 Str. 335-340: Pogovor / Slobodan Ž. Marković. Stevan Raičković, Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Dragan Lukić, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Desanka Maksimović, Branko V. Radičević, Aleksa Mikić, Ranko Risojević, Mirjana Stefanović, Branko Ćopić, Branislav Crnčević... MG18 (N)

Spravljanje vina u domaćinstvu Autor: Dr. Vladislav Polak, Slobodan Jovanović Dipl. Inž. Izdavač: Nolit, Beogard Godina izdanja: 1979. Meke korice Latinica Broj strana 219 str. Ilustrovano Stanje knjiga dobro Sporadično podvlačeno TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA Kutija 4

Odlicno ocuvana, mestimicno podvlaceno markerom ali neznatno Biologija za 4. razred gimnazije opsteg smera Autori Dragana vetkovic Dmitar Lakusic Gordana Matic Aleksandra Korac Slobodan jovanovic

BIOLOGIJA za 2. razred gimnazije društveno-jezičkog smera Autori: JOVANOVIĆ D. SLOBODAN , PETROV BRIGITA , KONjEVIĆ RADOMIR , LAKUŠIĆ DMITAR , KALEZIĆ MILOŠ KB broj: 22164 Knjiga je NOVA..... ----------------------------

BIOLOGIJA ZA 8. RAZRED OSNOVNE ŠKOLE Autori : Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač : Zavod za udžbenike Godina izdanja : 2010-2011 Knjiga je kao nova, odlično očuvana, jedino ima malo oštećenje na gornjem levom uglu, samo površinski.

odina izdanja: 1981 Autor: Domaći Vrsta: Jezički priručnici Jezik: Srpski Teorija i poetika prevođenja,sa tragovima pisanja i podvlačenja. Autori: - Ranko Bugarski - Miodrag Srbinović - Mila Stojnić - Mladen Jovanović - Ljubomir Mihailović - Nikola Kremzer - Radivoje Konstantinović - Jovan Janićević - Nikola Bertolino - Slobodan Grubačić - Ljubiša Rajić - Dragoslav Andrić - Milovan Danojlić - Branimir Živojinović Izdavač:Prosveta,Beograd 1981. Format:17cm x 12cm. Broj Strana:283 strane,mek povez,latinic KU-XVI

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Slobodan Jovanovic - Djordje TAsic - Milan Zujovic - Nedeljko divac - Mladen Josifovic - Mihailo Petrovic - Ljubomir Radovanovic - M. Konstantinovic - Radoje Knezevic - Milos Radojkovic - Mladen Zujovic - Ivan Djaja - Sinisa Stankovic - Boj. Arnojlevic - Jovan Djordjevic - Boz. S. Markovic - Bran, Miljkovic - Djordje Popovic - Milenko Zivkovic - Grgur Jaksic - Vladimir Simic - Mihailo Ilic

SRPSKA POLITIČKA MODERNA: Ljubiša Despotović Naslov Srpska politička moderna : Srbija u procesima političke modernizacije 19. veka / Ljubiša Despotović Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2008 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Stylos, 2008 (Zrenjanin : Budućnost) Fizički opis 237 str. ; 21 cm ISBN 978-86-7473-395-0 (broš.) Napomene Tiraž 300 Beleška o autoru: str. 237 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 217-234 Summary: Political modernization of Serbia in the nineteent[h] century in work of Slobodan Jovanovic. Predmetne odrednice Ristić, Jovan, 1831-1899 Marković, Svetozar, 1846-1875 Cenić, Dimitrije, 1851-1888 Jovanović, Slobodan, 1869-1958 Srbija -- Politička istorija -- 19v Dobro očuvana knjiga.

Retko u ponudi Lepo očuvane Danas nam je više nego ikad potrebna „čvrsta kotva, kvalitetni i kompetetni analitičari koji će o stripu pisati zanimljivo ali i ozbiljno, sa ličnim pečatom ali i autoritetom i objektivnošću.“ Jedan od njih je i Slobodan Ivkov, neumorni izučavalac stripa. Likovni umetnik, pisac i urednik, Slobodan Ivkov rođen je 1959. godine u Subotici. Gimnaziju završava u Somboru, gde objavljuje prve ilustracije i karikature u listu Pokret. Kako je stvarao dugi niz godina u Beogradu (u koji se seli 1977. godine), tako je objavio nekoliko stotina ilustracija, karikatura i stripskih tabli u NIN-u, Borbi, Ježu, Dugi, Politici ekspres, Privrednom pregledu, Studentu, Galaksiji i mnogim drugim novinama i časopisima. Baveći se više nego uspešno stripovima (pisao je scenarije za neke od najbitnijih crtača u bivšoj YU), prirodno je da je o njima i pisao: kao kritičar, istraživač i urednik znatno je uticao na razvoj jugoslovenskog stripa. Po njegovim scenarijima crtali su Željko Pahek, Dragan Bosnić, Goran Parlov, Milan Jovanović, Lazar Sredanović (čiji je strip Dikan dve godine izlazio u Politikinom zabavniku), Dejan Đurović, Bojan M. Đukić i mnogi drugi. Početkom osamdesetih deluje kao član stripske grupe Beogradski krug 2, dok 1986. postaje član dizajnerske sekcije ULUPUDS-a. Jedan je od osnivača Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“. Tanane, maštovite i opojne priče, začinjene vojvođanskom ravnicom, objavljuje u zbirci Na granici knjige (1994), i časopisima Sirius (Zagreb), Alef (Novi Sad) i Emitor (Beograd). Objavio je knjigu karikatura Zid (1983), album stripova 2084 (sa crtačem Goranom Parlovim, 1990), kao i leksikonsku monografiju 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (1995) koja se može naći na Internetu (http://www.rastko.rs/strip/60godina/index.html); dok je za Svetsku enciklopediju stripa (World Encyclopedia of Comics, 1999) napisao odrednice o srpskim autorima. Nagrade nisu mimoišle ovog svestranog stvaraoca: ovojio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju kratku NF priču 1990. godine i nagradu „Pavle Vasić“ (dodeljuje ULUPUDS) 1995. godine za najbolje kritičko delo iz oblasti primenjenih umetnosti za knjigu 60 godina domaćeg stripa u Srbiji. Tu se, međutim, Ivkov nije zaustavio. Naprotiv. Likovno je oblikovao listove NON, A&B, Student, Vidici, Glas ekonomista i desetine knjiga. Bio je grafičko-tehnički urednik „Radničke štampe“, studija „Fokus“ i studija „Crno na belo“. Tekstove o likovnoj umetnosti, naučnoj fantastici i popularnoj nauci objavljuje u Pegazu, YU stripu, Borbi, Vidicima, NIN-u, Blicu i mnogim drugim. Jaka satirična crta i tanani humor karakterišu Ivkovljeve priče, potresne, samotne scene njegov crtež, dok oštro oko vodi njegovo pero. Po prirodi radoznao, okrenut svim medijima - ne čudi što briljira u svom radu. Dodajmo tome i trun fantastike koja boji njegova dela i - imamo autora kojeg ne smemo propustiti. Čitanje (i stvaranje) stripa je poput snevanja otvorenih očiju. Snevajte i dalje gospodine Ivkov, a mi ćemo snevati s Vama! Tamara Lujak

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U svetu koji nestaje, nema istorije i nema znanja, zima je pakleno vrela, a leto polarno hladno. Samoća je jedina izvesnost za junaka romana Quattro stagioni, najnovijeg ostvarenja Slobodana Tišme, autora hvaljene i nagrađivane knjige priča Urvidek. Nekoliko ukradenih umetničkih slika policija povezuje sa ubistvom dva pozornika i anarhističkim delovanjem umetničkih komuna po Evropi; u nekima od njih je živeo i bezimeni glavni junak ovog romana. Dok goniči stežu obruč oko njegove kuće, nekoliko njemu bliskih ljudi nestaje, uključujući i devojku Šmic. Polako ali sigurno tonemo u priču o nestajanju, gde se prikazani svet na obali Dunava neočekivano pretvara u ambijent koji dobija grafitne obrise noćnog grada. Kroz uzbudljivu fabulu ispresecanu iznenađujućim obrtima i novim elementima priče, Slobodan Tišma nas uvodi u paranoični vrli novi svet u kome i glavni junak nestaje, dok skriven u podrumu svoje kuće izmiče poteri i sluša radijske vesti o početku rata između Imperije i Ujedinjenog Kraljevstva, izmaštane države u kojoj se odvija radnja romana Quattro stagioni. O tome koliko svako od nas drugačije doživljava epohalna iskustva čiji smo bili deo, Tišma svedoči nižući asocijacije na našu trenutnu i nedavnu stvarnost na sasvim poseban način: upečatljivo i diskretno. Slobodan Tišma (Stara Pazova, 14. maj 1946) je pisac i muzičar, osnivač kultnih novotalasnih bendova Luna i La strada. Slobodan Tišma je počeo da se bavi muzikom ranih 1960-ih osnovavši par bendova koji nisu imali većeg uspeha. Povukao se iz muzike i posvetio pisanju i objavljivanju poezije u literarnim časopisima i studentskim novinama. Pošto je na njega uticala poezija Artura Remboa, često je koristio pseudonim Artur. Sa pojavom panka i novog talasa 1979. godine je osnovao sastav La strada, u kome su bili i basista Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Fece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980). 1980. godine La strada je prerasla u Lunu koju su sem Tišme činili i Zoran Bulatović Bale, Ivan Fece Firči, Jasmina Mitrušić i Marko Vukomanović Mare. Grupa Luna je izdala jedan album, i to pošto se već raspala 1984. godine, pod imenom „Nestvarne stvari“. Tekstove pesama na ovom albumu pisao je Tišma. Iste godine taj album u Zagrebu je dobio priznanje 7 sekretara SKOJ-a. Posle raspada Lune Tišma je sa Jasminom Mitrušić obnovio La stradu, kojoj su se pridružili još i Robert Radić, Zolt Horvat i Danijel Stari. Njihov jedini album „La strada“ snimljena za jedan dan, a objavio ga je 1987. godine M produkcija Radija Novi Sad. Godine 1989. La strada se rasformirala i Tišma se povukao se iz muzičkog sveta. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruža lutanja, 1995) i „Vrt kao to“ (Ruža lutanja, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu Stevan Sremac[1]. U književnim časopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Bluz dajari“ (Blues diary). Godine 2009. za izdavačku kuću Laguna objavljuje roman `Quattro stagioni`[2] za koju 2010. dobija nagradu `Biljana Jovanović`[3]. Godine 2011, objavljuje roman `Bernardijeva soba` (izdavač Kulturni centar Novog Sada), za koji dobija NIN-ovu nagradu.