Autor: Slobodan Jovanović / Đuro Kosanović Izdavač: ZUNS Broj strana: 129 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 24cm Udžbenik za četvrti razred usmerenog obrazovanja grafičke struke Korice sa prednje strane na par mesta oguljene, unutrašnjost u odličnom stanju. Na slikama priložen deo sadržaja.

Stubovi kulture, Beograd, 2009, meki povez, ćirilica, strana 157, na kraju knjige je pogovor Gojka Božovića, zatim i fotografija i beleška o autoru i njegovim delima. O knjizi: `U osnovi ove knjige nalazi se ogled Slobodana Jovanovića Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera. Ovo je najvažniji pozni rad Slobodana Jovanovića. Nastao u poslednjim godinama njegovog života, ogled sažima u sebi gotovo sve teme kojima se pisac Jednog priloga bavio u svom obimnom i raznovrsnom opusu.Ispitujući kako se književni tekstovi ili političke ideje u određenim istorijskim prilikama preoblikuju u snažne kolektivne predstave dugog trajanja, Jovanović u ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera daje sažetu, uverljivo pisanu i dragocenu istoriju najuticajnijih kolektivnih samopercepcija u modernoj srpskoj istoriji.Istražujujući ideje `koje jedan narod ima o sebi samome, o svojoj istorijskoj sudbini, o svojim neostvarenim idealima`, Jovanović ispituje kako su najvažnije od tih ideja nastale i kakve su posledice za sobom ostavile. Pitanju kulturnog obrasca Slobodan Jovanović se vraćao često. Ali on nigde nije dat tako pregledno i sa takvom usredsređenošću kao u ovom ogledu.Ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera pridružena su još dva teksta. Jedno je kratki ogled `Filip Višnjić`. Drugo je ogled `Bogdan Popović”. Utoliko se ova knjiga može čitati i kao kratka istorija moderne Srbije.Tri eseja jednog od naših najpoznatijih pravnih i političkih teoretičara, istoričara, književnih kritičara, Slobodana Jovanovića, u izboru Gojka Božovića. Prvi esej je Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, drugi je posvećen Filipu Višnjiću, a treći Bogdanu Popoviću.` Knjiga je nova!

AUTOR MIODRAG JOVICIC IZDAVACI PRAVNI FAKULTET BEOGRAD,VAJAT,2004,207 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,KAO NOVA

Autor: Mark Tven Izdavač: Sportska knjiga - Beograd, 1955. Tvrd povez, 255 str. posveta na predilištu priča za mlade ljude svih uzrasta preveo Slobodan A. Jovanović ilustrovana POGLEDAJTE I OSTALE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=1&Prodavac=madena&Grupa=1&sSort=cena&sSmer=DESC 124

ISTORIJA AFOKALIPSE - antologija srpskog satiričnog aforizma Priredio - Aleksandar Baljak Pogovor - Predrag Marković Izdavač - `Filip Višnjić`, Beograd Godina - 1987 184 strana 20 cm Edicija - Biblioteka Albatros ISBN - 86-7363-032-0 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja AUTORI ZASTUPLJENI U KNJIZI: Jovan Jovanović Zmaj Ilija Ognjanović Abukazem Božidar Knežević Stevan P. Bešević Milan Vukasović Stanislav Vinaver Ljubiša Manojlović Dušan Radović Vlada Bulatović Vib Branislav Crnčević Dejan Lopičić Pavle Kovačević Rastko Zakić Vitomir Teofilović Milovan Vitezović Radivoje Dangubić Vuk Gligorijević Milan Todorov Petar Lazić Aleksandar Čotrić Milan Cvetković Vladimir Jovićević Jov Milenko Pajović Zoran Spasović Mihailo Veljković Aleksije Marjanović Milovan Ilić Nenad Crnčević Dušan Puača Lazar Dovniković Rade Petković Radivoje Bojičić Zoran Stanojević Jovan Hadži-Kostić Milovan Vržina Anđelko Erdeljanin Radomir Racković Zoran Bogdanović Nikola Grujić Filip Mladenović Pavle Janković Šole Miodrag Milojević Iva Mažuranić Milenko Vučetić Ranko Guzina Ratko Orozović Slobodan Janković Aco Dogandžić Radomir Kundačina Duško Milošević Branislav Matić Pero Jojić Slobodan Simić Dragoljub Stošić Milan Beštić Momčilo Mihajlović Vesna Denčić Mihailo Varacković Miroslav Lazić Slobodan Dobrić Srđan Radulović Ilija Marković Draško Klikovac Rade Jovanović Milivoje Mlađenović Mile Stanković Zoran Ljubičić Ilija Milovanov Aleksej Petrujkić Miroslav Dimitrijević Vladimir Manojlović Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Ekološka paradigma - Ljubiša Despotović Ekologija kao kritika modernosti. Svaki od ogleda u knjizi usmeren je na rušenje zabluda o odnosu modernog čoveka prema prirodi. Ljubiša Despotović rođen je 1962. godine u Temerinu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1986. godine. Član redakcije časopisa `Polja` od 1988. do 1993. godine. Uredio je zbornik `Ekologija i kriza` 1989. godine. Autor je knjiga `Ekologija kao kritika modernosti` 1993. i `Sociologija demokratije – Slobodan Jovanović kao afirmator političke sociologije` 1996. godine. Sa mr Smiljanom Jovović koautor je knjige `Odrastanje u košmarima tranzicije` 1998. godine. Priredio je hrestomatiju `Polja politike` 1999. godine. Magistrirao je na Fakultetu politickih nauka u Beogradu 1995. godine. Povez: broš Str: 152

Veselin ĐuretićSaveznici i Jugoslovenska ratna dramaKnjiga IITvrdi povezВеселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.БиографијаЂуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.[2]Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.[4]Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]ПризнањаОрден Немањића првог реда,Ордена Светог Саве првог реда,Сретењски орден трећег степенаЗа књигу `Разарање српства у 20. вијеку` добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге `Савезници и југословенска ратна драма` награду `Слободан Јовановић`.ДјелаНеке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)Влада на беспућу, Београд, (1982)Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)[6]Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)Српска беспућа XX века, Београд, (2006)Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)7/22

Autor - osoba Koljević, Svetozar, 1930-2016 = Koljević, Svetozar, 1930-2016 Naslov Trijumf inteligencije : ogledi o novijem anglosaksonskom romanu / Svetozar Koljević Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 242 str. ; 22 cm (Broš.) Predmetne odrednice Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Haksli, Oldos, 1894-1963 Džejms, Henri, 1843-1916 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Džojs, Džejms, 1882-1941 Fokner, Vilijam, 1897-1962 Brejn, Džon, - Vilson, Angus, - Keri, Džojs, 1888-1957 Engleski roman -- 19-20. v. Svetozar Koljević, rođen 1930. godine u Banjoj Luci, studirao je englesku književnost u Zagrebu, Beogradu i Kembridžu. Predavao je englesku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1958–1992) i Novom Sadu (1992–1995). Radio je kao gostujući profesor na univerzitetima u Blumingtonu (Indijana, SAD, 1963–1964), Oksfordu (1975–1976), Berkliju (1981), Londonu (1987) i Seulu (univerzitet Hankuk, 1995). Posle odlaska u penziju 1995. predavao je englesku književnost na filozofskim fakultetima u Nikšiću, Banjoj Luci, Srpskom Sarajevu i Beogradu. Pisao je o engleskoj književnosti i evropskom romanu (Trijumf inteligencije, Beograd, 1963; Humor i mit, Beograd, 1968; „Engleska književnost dvadesetog veka”, Engleska književnost 3, ur. Veselin Kostić, Beograd, 1984, 1991; Hirovi romana, Sarajevo, 1988; Engleski pesnici dvadesetog veka, Beograd, 2002; Engleski romansijeri dvadesetog veka, Beograd, 2003). Obrađivao je i teme iz područja jugoslovenskih književnosti (Naš junački ep, Beograd, 1974; Putevi reči, Sarajevo, 1978; Pripovetke Ive Andrića, Beograd, 1983; Viđenja i snoviđenja, Sarajevo, 1986; Pripovetka 1945–1980, Biblioteka „Istorija književnosti BiH”, Sarajevo, 1991; Postanje epa, Novi Sad, 1998; Njegoš u engleskoj i američkoj kulturi, Podgorica, 1999; Vječna zublja, 230 Beograd, 2005; Vavilonski izazovi, Novi Sad, 2007; Odjeci reči, Beograd, 2009), a objavio je i jednu zbirku putopisa (Po belom svetu, Novi Sad, 1997). Na engleskom jeziku objavio je izbor i prevod jugoslovenskih pripovedaka (Yugoslav Short Stories, World‘s Classics, Oxford, 1966), studiju o našoj narodnoj poeziji (The Epic in the Making, Clarendon Press, Oxford, 1980), kao i nekoliko članaka, uglavnom o našoj narodnoj poeziji i, posebno, o odnosu između umetničkog i narodnog stvaranja, u univerzitetskim publikacijama u Oksfordu, Tibingenu, Dablinu, Upsali, Stokholmu, Notingemu, Mineapolisu (Minesota, SAD), Helsinkiju, Londonu, Seulu, Kolumbusu (Ohajo, SAD) i Njujorku. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1969) za knjigu Humor i mit, nagrade izdavačkog preduzeća Svjetlost za knjigu Putevi reči (1979), BIGZ-ove nagrade za najbolji prevod objavljen u BIGZ-u 1986/1987. godine (S. Ruždi, Deca ponoći – prevod u saradnji sa Zoranom Mutićem), nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine (2002), Povelje Književni vijenac Kozare za „ukupan doprinos srpskoj književnosti i kulturi” (Prijedor, 2005), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), Vukove nagrade „za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru” (Beograd, 2006), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), kao i nagrade Đorđe Jovanović za „esej i kritiku” za knjigu Vavilonski izazovi (Beograd, 2008). Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i član van radnog sastava Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Od 1992. godine živi u Novom Sadu. MG129

Petar Marjanović : ZAPISI TEATROLOGA - Izabrani i novi tekstovi / Марјановић, Петар, 1934-2020 = Marjanović, Petar, 1934-2020 Нови Сад : Стеријино позорје, 2006 , Fizički opis 412 стр. ; 20 cm Zbirka ǂБиблиотека ǂДраматуршки списи Sadržaj С а д р ж а ј: Уводна реч (5-10); [Митско и епско у драми] (11-64): Неокласични драматичар : (Јован Христић, `Чисте руке`) (11-25); Нетко бјеше Страхињићу Бане : (Борислав Михајловић Михиз, `Бановић Страхиња`) (26-42); Неостварив митски сан у драми савремене осећајности : (Љубомир Симовић, `Хасанагиница`) (43-64). - [Естетика позоришта (глума)] (65-157): Стеван Самуило Пантелић : прилог проучавању глумачких остварења на српским сценама XIX века (65-83); Глумац за сва времена : Пера Добриновић (84-102); Ђак тринаесте школе : Милан Ајваз (103-113); Шта је њој Хекуба--- : Рахела Ферари (114-120); Емоционалност глуме : Стеван Шалајић (121-152); Глумачко живописање Мире Бањац : седам ликова у представи `Село Сакуле, а у Банату` (153-157). - [Естетика позоришта (режија)] (158-223): Театролошка реконструкција представе из прошлости : покушај реконструкције Ракитинове режије драме Тодора Манојловића `Опчињени краљ` (Народно позориште, Београд) (158-187); Режије Димитрија Ђурковића у Српском народном позоришту у Новом Саду (1956-1984) (188-203); Текст драме и текст представе : (анализа последње сцене представе `Покондирена тиква` Јована Ст. Поповића у режији Дејана Мијача, Српско народно позориште; анализа представе `Бановић Страхиња` Борислава Михајловића у режији Никите Миливојевића, Град театар Будва) (204-223). - [Театролошке расправе и позоришне критике] (224-380): Позоришни критичари и театролози : (кратак историјски преглед) (224-232); Био сам позоришни критичар Политике : (критике 1980-1982 и коментари 1980-2005) (233-378): Пролог из 1958. године : [(награде на конкурсу аматерске критике Атељеа 212: Кораци у другој соби Миодрага Павловића) (235-240); Како је дошло до моје сталне сарадње са `Политиком` (240-243); Држић у гостима : извођење Дунда Мароја у Театру `Максим Горки`, режија Мирослав Беловић (244-248); И Нушић је воћка чудновата : Бранислав Нушић: Ожалошћена породица, Атеље 212 и Српско народно позориште из Новог Сада, режија Љубомир Драшкић (248-256); Једва чекам да ми живот прође : Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (256-263); Много хтели, много започели : Роберто Чули и Хелмут Шефер: Декамерон 81 по Бокачу, Атеље 212, режија Роберто Чули (263-269); Успео уметнички почетак : Долња земља Ђорђа Лебовића, Српско народно позориште у Новом Саду, режија Дејан Мијач (269-279); Крв, сузе и победа : Цемент Хајнера Милера, Атеље 212, режија Љубиша Ристић (279-284); Старост клета : Доналд Ли Кобурн: Партија ремија, Атеље 212, режија Јовица Павић (285-288); Сугестивна казивања : М. Црњански, 1918, приредили Н. Јешић и М. Јокић, Фестивал монодраме и пантомиме и Атеље 212, извођач Петар Банићевић (288-291); Драма изгубљених илузија : Слуге Ивана Цанкара, Словенско народно гледалишче из Љубљане, режија Миле Корун (291-295); Догађај на Цветном тргу : Видосав Стевановић: Ноћас је ноћ, Југословенско драмско позориште, режија Миленко Маричић (295-300); Ој, Блитвини, још нам живи--- : Мирослав Крлежа: Банкет у Блитви, Хрватско народно казалиште у Загребу, адаптација и режија Георгиј Паро (300-308); Годо данас : Самјуел Бекет: Чекајући Годоа, обновљена премијера у Атељеу 212, режија Василије Поповић (309-315); Оригиналност се не учи : Станислав Игњаци Виткјевич: Мајка, Атеље 212, режија Мира Траиловић (315-319); Корак до горке истине : Драган Томић: Раскршће, Југословенско драмско позориште, режија Стево Жигон (319-324); Од Бекета до Зазе Габор : Самјуел Бекет: Кораци, режија Жарко Миладиновић; Заза Габор: Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца, Театар у подруму Атељеа 212, режија Мирјана Ојданић (324-331); Сведочење ратника : Антоније Ђурић: Солунци говоре, Народно позориште (Круг 101), режија Цисана Мурусиѕе (332-336); Ко и зашто уби књаза? : Жика Лазић: Убише књаза, Народно позориште, режија Оливер Викторовић (336-340); И уметнички и друштвени чин : Аудијенција и Вернисаж Вацлава Хавела, Атеље 212, режија Љубомир Драшкић (340-344); Општежитије на Косанчића венцу : Слободан Селенић: Косанчићев венац 7, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (344-353); Породична преписка на сцени : Борислав Пекић: Корешподенција, драматизација Борислав Михајловић, Атеље 212, режија Арсеније Јовановић (353-357); Против животних оквира : Тодор Манојловић: Центрифугални играч, Београдско драмско позориште, режија Паоло Мађели (357-364); Љупки медаљони : Коста Трифковић: Љубавно писмо, Позориште на Теразијама, адаптација и режија Мирослав Беловић (364-367); Предрасуде и љубав : Милосав Мариновић: Мајчина султанија Светозара Ћоровића, Народно позориште из Мостара, режија Милош Лазин (368-371); Потрошачка комедија : Новак Новак: Операција Карабурма, Мала сцена `Бранислав Нушић` - Скадарлија, режија Драган Јаковљевић (371-376); Крај сарадње у `Политици` (377-378); Београдска позоришна критика - данас (378-380). - [Прикази књига] (381-386): Књига љубави и отпора : Шака соли Мире Ступице... (381-386); Литература (387-392). Summary / translation into English Zoran Paunović (393-398). Именик (399-410). Напомена аутора (411-412). Napomene Тираж 500 На пресавитку корица белешка о аутору и делу с ауторовом сликом. Библиографија: стр. 387-392 Summary Регистар. Predmetne odrednice Христић, Јован, 1933-2002 -- `Чисте руке` Михајловић-Михиз, Борислав, 1922-1997 -- `Бановић Страхиња` Симовић, Љубомир, 1935- -- `Хасанагиница` Пантелић, Самуило, 1842-1886 Добриновић, Пера, 1853-1923 Ајваз, Милан, 1897-1980 Ферари, Рахела, 1911-1994 Шалајић, Стеван, 1929-2002 Бањац, Мира, 1929- Ракитин, Јуриј Љвович, 1882-1952 Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Опчињени краљ` -- Сценско извођење Ђурковић, Димитрије, 1925- Поповић, Јован Стерија, 1806-1856 -- `Покондирена тиква` -- Сценско извођење Мијач, Дејан, 1934- Миливојевић, Никита, - Павловић, Миодраг, 1928- -- `Кораци у другој соби` -- Сценско извођење Држић, Марин, 1508-1567 -- `Дундо Мароје` -- Сценско извођење Беловић, Мирослав, 1927-2005 Нушић, Бранислав, 1864-1938 -- `Ожалошћена породица` -- Сценско извођење Драшкић, Љубомир, 1937-2004 Лесковар, Деана, 1950- -- `Слике жалосних доживљаја` -- Сценско извођење Ратковић, Зоран, 1937- Чули, Роберто, 1934- Шефер, Хелмут, 1952- Бокачо, Ђовани, 1313-1375 -- `Декамерон` Лебовић, Ђорђе, 1928-2004 -- `Долња земља` -- Сценско извођење Милер, Хајнер, 1929-1995 -- `Цемент` -- Сценско извођење Ристић, Љубиша, 1947- Кобурн, Доналд Ли, 1938- -- `Партија ремија` -- Сценско извођење Павић, Јовица, 1957- Јешић, Недељко, 1930-2019 -- `Црњански 1918` -- Сценско извођење Јокић, Мирослав, 1941- Црњански, Милош, 1893-1977 -- Проза -- Сценско извођење Банићевић, Петар, 1930-2006 Цанкар, Иван, 1876-1918 -- `Слуге` -- Сценско извођење Корун, Миле, 1928- Стевановић, Видосав, 1942- -- `Ноћас је ноћ` -- Сценско извођење Маричић, Миленко, 1927-2002 Крлежа, Мирослав, 1893-1981 -- `Банкет у Блитви` -- Сценско извођење Паро, Георгиј, 1934- Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Чекајући Годоа` -- Сценско извођење Угринов, Павле, 1926-2007 Виткјевич, Стањислав Игнаци, 1885-1939 -- `Мајка` -- Сценско извођење Траиловић, Мира, 1924-1989 Томић, Драган, 1941- -- `Раскршће` -- Сценско извођење Жигон, Стево, 1926-2005 Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Кораци` -- Сценско извођење Миладиновић, Жарко, - Габор, Заза, 1917- -- `Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца` -- Сценско извођење Ојданић, Мирјана, 1951- Ђурић, Антоније, - -- `Солунци говоре` -- Сценско извођење Мурусиѕе, Цисана, 1940- Лазић, Живорад, 1933-2009 -- `Убише књаза` -- Сценско извођење Викторовић, Оливер, - Хавел, Вацлав, 1936- -- `Аудијенција` -- Сценско извођење Хавел, Вацлав, 1936- -- `Вернисаж` -- Сценско извођење Селенић, Слободан, 1933-1995 -- `Косанчићев венац 7` -- Сценско извођење Пекић, Борислав, 1930-1992 -- Проза -- Сценско извођење Јовановић, Арсеније, 1932- Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Центрифугални играч` -- Сценско извођење Мађели, Паоло, 1949- Трифковић, Коста, 1843-1875 -- `Љубавно писмо` -- Сценско извођење Мариновић, Милосав, - -- `Мајчина султанија Светозара Ћоровића` -- Сценско извођење Лазин, Милош, - Новак, Новак, 1928-1995 -- `Операција Карабурма` -- Сценско извођење Јаковљевић, Драган, 1954- Ступица, Мира, 1923- -- `Шака соли` Позоришна уметност -- Србија -- 20. в. Српска драма -- 20. в. Očuvanost 4.

Autor - osoba Hajne, Hajnrih Naslov Iz kritike i publicistike : članci i fragmenti / Heinrich Heine ; [preveo Nenad Jovanović] Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 1957 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura, 1957 (Beograd : Kultura) Fizički opis 295 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Nenad Napomene Pogovor: str. 289-294 Predmetne odrednice Hajne, Hajnrih, 1797-1856 Kristijan Johan Hajnrih Hajne (nem. Christian Johann Heinrich Heine; Diseldorf, 13. decembar 1797 – Pariz, 17. februar 1856) bio je nemački pesnik aktivan u periodu prelaza od romantizma ka realizmu. Rođen je u bogatoj porodici jevrejskog bankara i trgovca. Pokušao je da se posveti, mada nerado, običnoj građanskoj karijeri, ali ne uspeva. U Diseldorfu, Hajneovom rodnom gradu, bio je snažan uticaj Francuza tako da je on posećivao francusku gimnaziju. Isto tako, to je u njemu probudilo izrazitu antipatiju prema Pruskoj. 1817. piše prve ljubavne pesme, koje su objavljene u jednom nemačkom časopisu. U Bonu započinje studije prava, filozofije i književnosti. 1821. godine se prebacuje na Univerzitet u Berlinu, pa ima priliku da sluša Hegela i mnoge druge ugledne profesore. Prve pesme i putovanja 1822. godine objavljuje prve pesme, koje se odmah izdvajaju svojim originalnim stilom balate i ironičnom odbijanju svakih iluzija. U njima se oseća veliki uticaj pisaca koje je naročito cenio, Bajrona i Fukea. 1825. godine prelazi u protestantsku veru i dobija ime Hajnrih, umesto originalnog Hari. Iste godine diplomira na Univerzitetu u Getingenu. 1826. postaje poznat, nakon objavljivanja Slika s putovanja, gde u zamišljenom dnevniku sa puta govori o fantastičnim i moralnim temama, ugledajući se na Sterna i Žan Pola. 1826. ide na kratkotrajni put u Englesku, gde su se javili njegovi interesi za aktuelna politička dešavanja, ali i gde ujedinjuje sve svoje pesme u jednu Knjigu pesama. 1827. izlazi definitivna redakcija Knjige pesama. 1828. godine putuje u Italiju, a sećanja sa ovog puta objavljuje 1836. u knjizi Firentinske noći. Francuski period Zbog krize u svojoj zemlji, Hajne odlučuje da se preseli u mnogo slobodniju Francusku, gde je započeo da se viđa i da posećuje, kako nemačke emigrante (Humbolt, Vagner), tako i mnoge francuske intelektualce, među kojima i Balzaka i Viktora Igoa. Godine 1835. objavljuje važnu studiju o istoriji filozofije i religije u Nemačkoj, a iste godine studija biva i zabranjena. U tim godinama, u kojima je boravio u Francuskoj, sarađivao je sa različitim nemačkim časopisima, a istovremeno je i pisao izveštaje na francuskom, o situaciji u Nemačkoj. Osim spomenutih dela, Hajne je objavio i mnoge satiričke spise, kao i dve satirične epske pesme Ata Trol (1843) i Nemačka, zimska bajka (1844). Nemačka, zimska bajka postaje jedna od najvažnijih knjiga u nemačkoj književnosti. Ima politički karakter i u njoj Hajne otvoreno priznaje uticaj Karla Marksa, sa kojim je bio u prijateljskim odnosima. Zbirku poezije Romanesero objavljuje 1851, gde sa dubokom filozofskom i etičkom ozbiljnošću opisuje patnje koje je podnosio zbog bolesti (atrofija mišića) i zbog koje je ležao u krevetu osam dugih godina. Delo Razni spisi iz 1854, sadrži rasprave o jevrejskoj i hrišćanskoj veri, liberalizmu i komunizmu. Ovo delo označava kraj njegove političke i književne aktivnosti. Umire u Parizu 17. februara 1856 posle dugotrajne borbe sa paralizom i atrofijom mišića. Poetika Hajne je koristio nemački jezik za sastavljanje stihova i bio je jedan od retkih koji su to umeli da rade, pa je time stekao izuzetnu slavu, kao najuspeliji u svoj generaciji posle Getea. U stihovima je postigao najveću popularnost preuzimanjem pučkog pevljivog tona nemačke narodne pesme. Hajneove pesme su toliko melodične da su ih često komponovali mnogi kompozitori. Psihološku stvarnost koju je stvorio u delima podstaknuta je nostalgičnim sećanjem na dve velike nesrećne ljubavi (prema rođakama Amali i Terezi), ali i na drugim temama (prirodi, političkim idejama, životu, savremenom društvu), pa je na taj način uspeo da u svojoj poeziji dosegne izuzetno značajne visine. Umeo je da se poigrava sa stilističkim sposobnostima, dajući svojim stihovima objektivan ton, čak i kada je izražavao lična osećanja. Originalnost Hajneove poezije ogleda se u tome što je nastojao da negira svaki sentimentalizam, što mu je dozvoljavalo da koristi predmete romantizma sa ironijom i realizmom. Prevodi na srpskom jeziku Prema književnom istoričaru Mirku Krivokapiću, Hajne je najčešće prevođen pesnik na srpski jezik ali i pesnik prevođen sa najmanje uspeha. On navodi prevod Branimira Živojinića kao najbolji na srpskom. Prve Hajneove pesme su objavljene na srpskom jeziku posle pesnikove smrti. Tako, 1861. godine, u časopisu „Danica“, dve pesme iz „Lirskog intermeca“ i jednu iz ciklusa „Mlađane patnje“ preveo je Damjan Pavlović (1840–1866). Otada počinje Hajneov uticaj na srpsku književnost. Prvu knjigu Hajneovih stihova („Lirski intermeco“) izdao je Aleksa Šantić u Mostaru, u izdanju knjižarnice Pahera i Kisića, 1897. godine. Veliki broj srpskih prevodilaca bavilo se prevođenjem Hajneovih stihova: Damjan Pavlović, Stojan Novaković, Aleksa Šantić, Jovan Jovanović-Zmaj, Jeremija Živanović, Jovan Grčić Milenko, Milorad Šapčanin, Rista Odavić, Mita Rakić, Milan Dimović, Boško Petrović, Velimir Živojinović Masuka.[4] Značajnija izdanja Hajneovih dela u Srbiji i Jugoslaviji HAJNE, Hajnrih: Ideje ili Knjiga le grand God H. Hajna; s nemačkog preveo Mita Rakić. - Beograd: V. Valožić, 1877. - 147 str.; 15 cm. HAJNE, Hajnrih: O Engleskoj / H. Hajne; s nemačkog preveo Mita Rakić. - (Beograd : 6. i.), 1879 (Beograd: Državna štamparija). - 133 str.; 16 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco: pjesme Hanriha Hajnea. Knj. 3 / (preveo) Aleksa Šantić - U Mostaru: Paher i Kisić, 1897. - 52 str.: ilustr.; 17 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco: pjesme Hajnriha Hajnea / (preveo) Aleksa Šantić; s prikazom Marka cara - 2 popunjeno ilustrovano izd. - U Mostaru: Izdavačka knjižnica Paheri Kisića, 1898. - 67 str.: ilustr.; 18 cm. HAJNE, Hajnrih: Lirski intermeco / H.Heine; preveo Aleksa Šantić; predgovor Marka Cara. - (3. izmenjeno izdanje). - Beograd; Sarajevo: I. Đ. Ljurđević, 1919 (Srajevo: Bosanska pošta). - 48 str.; 16 cm. - (Mala biblioteka; 199). HAJNE, Hajnrih: Florentinske noći / H (Hajnrih) Hajne; preveo Nikola Polovina - Beograd; Sarajevo: I. Đ. Đurđević, 1921 (Sarajevo: Bosanska pošta). - 110 str..; 15 cm. - (Mala biblioteka; 176-79- Predgovor / V. Živoj(i)nović: str. 4-16. HAJNE, Hajnrih: Iz Hajneove lirike (preveo) Aleksa Šantić. - Mostar: T. Dudić, 1923 (Sarajevo: „Obod“). HAJNE, Hajnrih: Devojke i žene u Šekspirovim delima | preveo s nemačkog Živ. Petrović - Beograd: Štamparija Drag. Gregorića, 1926, 122 str. HAJNE; Hajnrih:Ideje ! Hajne: prevodi sa nemačkog Nikola S. Polovina i Paulina Albala. - Beograd, 236 str. ; 20 cm. - (Savremena biblioteka) XAJHE, Hajnrih: Put po Harcu / Hajnrih Hajne; (preveli I. i D. Lisičar,tas preveo Velimir Živojinović; ilustracije Abahadin Hodžić). - Beograd. Savez novinara Jugoslavije, 1950 (Beograd: Omladina). - 133 str:: ilustr., 17 mm. -Humoristička biblioteka „Ježa HAJNE, Hajnrih: Uvod u „Don Kihota“ / Hajnrih Hajne: str. (5) -18. U: SERVANTES Saavedra, Migel de. Veleumni plemić Don Kihot od Manče. 1! Migel Be Servantes Saavedra; ilustracije Gistava Dorea, (preveo Đorđe Popović). - Beograd: Novo pokolenje, 17 52 (Beograd. Kultura). - 273 str. ILUSTR» 90 um. - Svetski pisci NAJNE, Hajnrih: Iz kritike 1publicistike: članci 1 fragment / Heimrich Heine; (preveo Nenad Jovanović). - Beograd: Kultura, 1957 (Beograd: Kultura). - 495 str; 20 cm. HAJNE, Hajnrih: ag i, Pjesme / Hajnrih Hayne, (priredio Miodrag Maksimović; rreveo Vjekoslav Majer... &t al.). - (t- \zd.). - Beograd: Rad, 1964 Hajnrih Hajne Nemačka: Ata Trol / Hajnirh Hajne; (preveo Slobodan Glumac). - Beograd: SKZ, 1968. - HMG 217 str.; 19 cm. - (Srpska književna zadruga; 414 Prevod dela: Deutschland ein Wintermarcuhen; Atta troll; ein Sommernachttraum - Pogled na Hajnea / Branimir ŽivoJonović: Pogovor / S. Glumac: str. 211-214 HAJNE, Hajnrih: Bio je divan mesec maj: izabrane ljubavne pesme / Hejnrih Hajne; izbor i prevod Branimir Živojinović. - Beograd: Vajat, 1989 ((Beograd): Prosveta). - 114 str.; 17 cm - (Traganje za Euridikom: ljubavna poezija svih naroda i vremena; traganje 7) Značajniji radovi o Hajneru u Srba i drugih južnoslovenskih naroda BAUER, Ernest: Heinrich Heine kod Hrvata i Srba, „Obzor, 23/1932, 291, s. 5[3] GAVRIN, Mira: Heine u Hrvatskoj lirici. Preradović ı Heltne, „Zbornik radova filosofskog fakulteta`, Knj. II Zagreb, 1954, s. 255-276. GRČIĆ, Jovan: Hajnrih Hajne, „Brankovo kolo“, 1904, 50, s. 1604-05. - GRČIĆ, Jovan: Florentinische Nachte u srpskom prevodu, „Brankovo kolo, 1904, 50, s. 1604-1605 GRČIĆ, Jovan: Hajne u nas, „Brankovo kolo , 1906, s. 254-255: 319; 348. DIMITRIJEVIĆJ. P.: Hajne u prevodima Mime Rakića, „Srpski književni glasnik“, HH/1908, 8, s. 600-616. ĐORĐEVIĆ, dr Miloš: „Pogovor” u: H Heine: Iz kritike i publicistike, Kultura, Beograd, 1957, s. 289-294. ŽIVOJINOVIĆ, Branimir: „Pogled na Hajnea“. Predgovor u: Hajnrih Hajne: Nemačka “ Ata Trol, SKZ; kolo LHI, Knj. 414. Beograd, 1968. s. VII-XVI. LAUER, Reinhard: Heine in Serbien. Die Bedeulung, Heinrich Haines fur die Entnjiklung, der serbischem Literator 1847-1918. -Inaugural-Dissertatton zur Etlangung des Doktorgrades an der Philosophischen Fakultat der Johan Njolfgang, Goethe-Universitat` zu Franfurt am Met, 1961. MAKSIMOVIĆ, Miodrag: „Pogovor` u: Hajnrih Hajne: Pesme, 1964, c. 97-102 MANOJLOVIĆ, Teodor: Hajnrih Hajne, Književnost, 1957. MEDENICA, Rad. Hajne, 1379-87: „Misao“, XVI / 1924, c. 1169-78, 1232-43; 130313; 1452-59; 1543-53. IR) N.(AZOR), V. (LADIMIR): „Pogovr u: Vladimir Nazor: Heineove pjesme, Knjižara Vasić, Zagreb, 1932, 5. 171-173. PETRIS, Hijacint: Vladimir Nazor ı Heinrich Hetne, „dana“, II/1932, 9, 5. 142-3. PETROVIĆ, Boško: O Hajneu, „Letopis Matice srpske“, 362/1948, s. 224-232. RUŽIĆ, Dobroslav: Hajnrih Hajne, Beograd, 1903. (Iz „Dela“, knj. HHVII / XXVIII) SABIĆA, L.: Da li je nebo papir bilo... „Nada“, Sarajevo, 1/1895, 6, s. 110-111 SAVIĆ- Rebac, Anica: Aleksa Šantić: „Iz Haneove lirike“, „Srpski knji.ževni glasnik“, H/1924, s. 472 SAMLAIMĆ, E.: Gottlieb kao prevodilac Hajnea, „Omanut“, Š/1939, 7/8, s. 98-119 SKERLIĆ, Jovan: „Hajne u srpskim prevodima“, Pisci i knjige, TU, s. 195-196 SLIJEPČEVIĆ, Pero: Ogledi, Beograd, 1934. TRIVUNAC; Miloš: O Hajneu, „Srpski književni glasnik, 1906, s. 358-363 i 441-446 HERGEŠIĆ, Ivo: „Heinrich Heine kao novelist“, Pogovor u: Heinrich Heine: Florentinske noći, Zora, Zagreb 1951. HERGBŠIC, Ivo: „Heinrich Heine“. Pogovor u: Heinrich Heine: Poezija, Zora, Gargeđ 1951, 5. 141-170 CAR, Marko: Moje simpatije, Heinrik Hajne, „Stražilovo“, VI/1893, N 35, s. 552-54: 572.76 CAR, Marko: Hajne u srpskom prevodu, „Brankovo kolo“, 1898, 2, s. 60, 1467 CAR, Marko: „Lirski intermeco“, Predgovor u: H. Neine: Lirski intermeco; preveo: Aleksa Šantić Izdanje: I. Đ. Burđević, Beograd, Beograd-Sarajevo. 1919, s. 3-11 CAR, Marko: „Predgovor“ u H. Hajne: Ideje; Beograd, 1930. ŠKREB, dr Zdenko: „Heinrich Heine“. Predgovor u: Heinrich Heine: Slike s putovanja, Kultura, Zagreb, 1954. s. 7-26 ŠKREB, dr Zdenko: „Tragovi njemačke poezije u Šenoinim stihovima“, Rad, sv. 290, s. 129-196 ŠKREB, dr Zdenko: „između romantizma i realizma. Heinrich Neine“. U: Povijest svjetske književnosti, Knjiga U „uredio: Viktor Žmegač, Liber-Mladost, Zagreb, 1974, s. 147-147 MG57