Autor: Slobodan Jovanović Format: 13,5x20 Povez: broširan Br. strana: 205 Knjiga je sačinjena od tekstova različite vrste, nastalih u poslednjoj godini stare i prvoj godini nove vlasti, a pisana je sa onog političkog stanovišta koje se naziva liberalnim... Ova knjiga svakako je i istorijski dokument svoje vrste o vremenu u kojem je nastajala, ali ona je pre svega politički memento za sve one koji danas, na donošenje političkih odluka mogu uticati.

Stubovi kulture, Beograd, 2009, meki povez, ćirilica, strana 157, na kraju knjige je pogovor Gojka Božovića, zatim i fotografija i beleška o autoru i njegovim delima. O knjizi: `U osnovi ove knjige nalazi se ogled Slobodana Jovanovića Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera. Ovo je najvažniji pozni rad Slobodana Jovanovića. Nastao u poslednjim godinama njegovog života, ogled sažima u sebi gotovo sve teme kojima se pisac Jednog priloga bavio u svom obimnom i raznovrsnom opusu.Ispitujući kako se književni tekstovi ili političke ideje u određenim istorijskim prilikama preoblikuju u snažne kolektivne predstave dugog trajanja, Jovanović u ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera daje sažetu, uverljivo pisanu i dragocenu istoriju najuticajnijih kolektivnih samopercepcija u modernoj srpskoj istoriji.Istražujujući ideje `koje jedan narod ima o sebi samome, o svojoj istorijskoj sudbini, o svojim neostvarenim idealima`, Jovanović ispituje kako su najvažnije od tih ideja nastale i kakve su posledice za sobom ostavile. Pitanju kulturnog obrasca Slobodan Jovanović se vraćao često. Ali on nigde nije dat tako pregledno i sa takvom usredsređenošću kao u ovom ogledu.Ogledu Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera pridružena su još dva teksta. Jedno je kratki ogled `Filip Višnjić`. Drugo je ogled `Bogdan Popović”. Utoliko se ova knjiga može čitati i kao kratka istorija moderne Srbije.Tri eseja jednog od naših najpoznatijih pravnih i političkih teoretičara, istoričara, književnih kritičara, Slobodana Jovanovića, u izboru Gojka Božovića. Prvi esej je Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera, drugi je posvećen Filipu Višnjiću, a treći Bogdanu Popoviću.` Knjiga je nova!

AUTOR MIODRAG JOVICIC IZDAVACI PRAVNI FAKULTET BEOGRAD,VAJAT,2004,207 STR,ILUSTROVANA KNJIGA JE ODLICNO OCUVANA,KAO NOVA

Radna sveska iz biologije za 8. razred Autor: Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović

Autor: Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Radomir Konjević, Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Izdavač: Zavod za udžbenike - Beograd, 2003. Mek povez, 220 str. podvlačeno markerom, hemijskom i običnom olovkom oko 25 stranica nema odvojenih listova Biologija za II razred gimnazije društveno-jezičkog smera K.B. 22164 139

Biologija za II razred gimnazije društveno-jezičkog smera Autori: Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Radomir Konjević, Dmitar Lakušić i Slobodan Jovanović

Autori: Brigita Petrov, Miloš Kalezić, Radomir Konjević, Dmitar Lakušić, Slobodan Jovanović Podvlačena, malo selotejpa na krajevima hrbata i zadnjoj korici, lepo očuvana.

U dobrom stanju Klase u savremenom kapitalizmu / Nikos Pulancas ; [preveo Zoran Jovanović] Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1978 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis XXXIX, 379 str., [1] savijen list sa tablom ; 20 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Zoran Nikolić, Miloš Zbirka Biblioteka Sazvežđa ; 61 Prevod dela: Les classes sociales dans le capitalisme aujourd`hui / Nicos Poulantzas Str.IX-XXXIX: Predgovor / Miloš Nikolić Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Društvene klase – Kapitalizam Buržoazija, sitna – Društvena uloga Politička sociologija x2

Bioljogija 8.razred Autori: Dmitar Lakusic, Slobodan Jovanovic U knjizi ima po negde podvlaceno, ali bez problema moze da se koristi. Kompletna je i sasvim ok . Bez brige .. Uplatite nam iznos knjige na racun i kada vam stigne samo preuzmite bez ikakvog placanja postaru, znaci besplatna dostava. (Poslacemo Vam br.racuna naknadno, uplatom kod banke intese stedite proviziju).

BIOLOGIJA 5, 7 I 8 - TRI RADNE SVESKE Izdavač: Zavod za užbenike BIOLOGIJA, radna sveska za 5. razred osnovne škole Autor: Leposava Simonović Milošević Godina izdanja: 2011. OSTAO TRAG NALEPNICE NA KORICAMA-Ž. BIOLOGIJA, radna sveska za 7. razred osnovne škole Autori: Brigita Petrov, Katica Paunović Godina izdanja: 2015. BIOLOGIJA 8, radna sveska za osmi razred Radna sveska za biologiju za 8. razred osnovne škole Autori: JOVANOVIĆ SLOBODAN, LAKUŠIĆ DMITAR Godina izdanja: 2013 Šarano po unutrašnjosti zadnjih korica. Knjige su dobro očuvane; obrisano je ono što je rađeno grafitnom olovkom - stanje možete videti na fotografijama. s

POJAM GRANICE Sremski Karlovci 14-16. IX 2007. / Izdavač je : SRPSKO FILOZOFSKO DRUŠTVO / Biblioteka BELILO Knjiga deveta / 240 str. ; 25 cm. - Ćirilica / Autori radova su : JOVAN ARANĐELOVIĆ, ZORAN ARSOVIĆ, ALEKSANDAR GORDIĆ, NENAD DAKOVIĆ, MIROSLAV DRINIĆ, RADOMIR ĐORĐRVIĆ, SIMO ELAKOVIĆ, MIROSLAV IVANOVIĆ, VLADETA JEROTIĆ, BOJAN JOVANOVIĆ, SLOBODAN KANJEVAX, RADIVOJE KEROVIĆ, ČASLAV D. KOPRIVICA, ALEKSANDAR LUKIĆ, KSENIJA MARICKI-GAĐANSKI, SRETEN PETROVIĆ, MILE SAVIĆ I DAMIR SMILJANIĆ / KNJIGA JE APSOLUTNO NOVA

Ekološka paradigma - Ljubiša Despotović Ekologija kao kritika modernosti. Svaki od ogleda u knjizi usmeren je na rušenje zabluda o odnosu modernog čoveka prema prirodi. Ljubiša Despotović rođen je 1962. godine u Temerinu. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 1986. godine. Član redakcije časopisa `Polja` od 1988. do 1993. godine. Uredio je zbornik `Ekologija i kriza` 1989. godine. Autor je knjiga `Ekologija kao kritika modernosti` 1993. i `Sociologija demokratije – Slobodan Jovanović kao afirmator političke sociologije` 1996. godine. Sa mr Smiljanom Jovović koautor je knjige `Odrastanje u košmarima tranzicije` 1998. godine. Priredio je hrestomatiju `Polja politike` 1999. godine. Magistrirao je na Fakultetu politickih nauka u Beogradu 1995. godine. Povez: broš Str: 152

Autor - osoba Ludoški, Natalija, 1966- = Ludoški, Natalija, 1966- Naslov Književna ogledanja Mladena Leskovca : nad piscima savremenicima / Natalija Ludoški Vrsta građe esej Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Sremska Kamenica ; Novi Sad : Orion spirit, 2015 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 140 str. ; 21 cm Zbirka ǂEdicija ǂStudije / Orion spirit Sadržaj S a d r ž a j: Posredan govor o sebi (5-9); Učitelj i uzor : Vasa Stajić (10-26); Neodredljiva : Isidora Sekulić (27-40); Mera vrednosti : Veljko Petrović (41-56); Tihi pesnik : Mileta Jakšić (57-68); Pesnik Novog Sada i Vojvodine : Žarko Vasiljević (69-79); Lirik ratnog naraštaja i pometenog doba : Dušan Vasiljev (80-85); Intelektualni sagovornik : Boško Petrović (86-100); Stara, nepromenjena simpatija : Todor Manojlović (101-117); Mag i sanjar : Miloš Crnjanski (118-137). (broš.) Napomene Slika M. Leskovca na koricama Tiraž 300 Na koricama beleška o autorki i delu s autorkinom slikom. Napomene i bibliografske reference uz tekst Predmetne odrednice Leskovac, Mladen, 1904-1990 -- Eseji Stajić, Vasa, 1878-1947 Sekulić, Isidora, 1877-1958 Petrović, Veljko, 1884-1967 Jakšić, Mileta, 1869-1935 Vasiljević, Žarko, 1892-1946 Vasiljev, Dušan, 1900-1924 Petrović, Boško, 1915-2001 Manojlović, Todor, 1883-1968 Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Srpska književnost Novi Sad Vojvodina Prepoznavanje u drugom, srodnom, temeljno je svojstvo rukopisa Mladena Leskovca. Iako pouzdan istraživač, svoje uvide Leskovac ne saopštava u formi bezličnih naučnih studija. Njegovoj misli odgovara esejistički prosede koji računa na erudiciju ali i snažnu autorsku personalnost. Već sama njegova tvrdnja da se bavio isključivo temama koje su ga zaista interesovale potkrepljuje tezu o Leskovcu istraživaču koji se na svojevrsni način učitava u dela „svojih` pisaca, odnosno, govoreći o drugima posredno govori o sebi. Vredna su to svedočanstva koliko za biografe, toliko i istraživače dela Mladena Leskovca. Njegovi eseji o piscima savremenicima – često srodnicima, katkad uzorima - najneposrednije i nepatvoreno kazuju o njegovom literarnom ukusu i čitalačkom senzibilitetu. U tim tekstovima otkrivaju se bitne poetičke konstante i pouzdani vrednosni aršini Mladena Leskovca. Natalija Ludoški (1966, Perlez), književnost je završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je magistrirala („Književna kritika u delu Slobodana Jovanovića“) i doktorirala („Književnokritičko i naučno delo Mladena Leskovca“). Objavila je knjige Slobodan Jovanović kao književni kritičar (2008), O Mladenu Leskovcu: ogledi, članci, prepiska (2011), Književna ogledanja Mladena Leskovca nad piscima savremenicima (2015), Skica za književni lik Slobodana Jovanovića (2019), Nije mi svejedno s kim razgovaram (intervjui s piscima, 2020), Put smisla – odabrane književne kritike (2021) i priredila knjigu Mladena Leskovca Izbor iz dela (2017). Metodičke radove, književnokritičke i književnoistorijske oglede objavljuje u periodici. Zaposlena je u Zrenjaninskoj gimnaziji. Živi u Novom Sadu. MG1

Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота

Autor - osoba Koljević, Svetozar, 1930-2016 = Koljević, Svetozar, 1930-2016 Naslov Trijumf inteligencije : ogledi o novijem anglosaksonskom romanu / Svetozar Koljević Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1963 (Beograd : `Slobodan Jović`) Fizički opis 242 str. ; 22 cm (Broš.) Predmetne odrednice Lorens, Dejvid Herbert, 1885-1930 Haksli, Oldos, 1894-1963 Džejms, Henri, 1843-1916 Eliot, Tomas Sterns, 1888-1965 Džojs, Džejms, 1882-1941 Fokner, Vilijam, 1897-1962 Brejn, Džon, - Vilson, Angus, - Keri, Džojs, 1888-1957 Engleski roman -- 19-20. v. Svetozar Koljević, rođen 1930. godine u Banjoj Luci, studirao je englesku književnost u Zagrebu, Beogradu i Kembridžu. Predavao je englesku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1958–1992) i Novom Sadu (1992–1995). Radio je kao gostujući profesor na univerzitetima u Blumingtonu (Indijana, SAD, 1963–1964), Oksfordu (1975–1976), Berkliju (1981), Londonu (1987) i Seulu (univerzitet Hankuk, 1995). Posle odlaska u penziju 1995. predavao je englesku književnost na filozofskim fakultetima u Nikšiću, Banjoj Luci, Srpskom Sarajevu i Beogradu. Pisao je o engleskoj književnosti i evropskom romanu (Trijumf inteligencije, Beograd, 1963; Humor i mit, Beograd, 1968; „Engleska književnost dvadesetog veka”, Engleska književnost 3, ur. Veselin Kostić, Beograd, 1984, 1991; Hirovi romana, Sarajevo, 1988; Engleski pesnici dvadesetog veka, Beograd, 2002; Engleski romansijeri dvadesetog veka, Beograd, 2003). Obrađivao je i teme iz područja jugoslovenskih književnosti (Naš junački ep, Beograd, 1974; Putevi reči, Sarajevo, 1978; Pripovetke Ive Andrića, Beograd, 1983; Viđenja i snoviđenja, Sarajevo, 1986; Pripovetka 1945–1980, Biblioteka „Istorija književnosti BiH”, Sarajevo, 1991; Postanje epa, Novi Sad, 1998; Njegoš u engleskoj i američkoj kulturi, Podgorica, 1999; Vječna zublja, 230 Beograd, 2005; Vavilonski izazovi, Novi Sad, 2007; Odjeci reči, Beograd, 2009), a objavio je i jednu zbirku putopisa (Po belom svetu, Novi Sad, 1997). Na engleskom jeziku objavio je izbor i prevod jugoslovenskih pripovedaka (Yugoslav Short Stories, World‘s Classics, Oxford, 1966), studiju o našoj narodnoj poeziji (The Epic in the Making, Clarendon Press, Oxford, 1980), kao i nekoliko članaka, uglavnom o našoj narodnoj poeziji i, posebno, o odnosu između umetničkog i narodnog stvaranja, u univerzitetskim publikacijama u Oksfordu, Tibingenu, Dablinu, Upsali, Stokholmu, Notingemu, Mineapolisu (Minesota, SAD), Helsinkiju, Londonu, Seulu, Kolumbusu (Ohajo, SAD) i Njujorku. Dobitnik je Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva (1969) za knjigu Humor i mit, nagrade izdavačkog preduzeća Svjetlost za knjigu Putevi reči (1979), BIGZ-ove nagrade za najbolji prevod objavljen u BIGZ-u 1986/1987. godine (S. Ruždi, Deca ponoći – prevod u saradnji sa Zoranom Mutićem), nagrade za životno delo Društva književnika Vojvodine (2002), Povelje Književni vijenac Kozare za „ukupan doprinos srpskoj književnosti i kulturi” (Prijedor, 2005), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), Vukove nagrade „za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru” (Beograd, 2006), nagrade Laza Kostić „za esejistiku i nauku o književnosti” za knjigu Vječna zublja (Novi Sad, 2006), kao i nagrade Đorđe Jovanović za „esej i kritiku” za knjigu Vavilonski izazovi (Beograd, 2008). Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i član van radnog sastava Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske. Od 1992. godine živi u Novom Sadu. MG129

Petar Marjanović : ZAPISI TEATROLOGA - Izabrani i novi tekstovi / Марјановић, Петар, 1934-2020 = Marjanović, Petar, 1934-2020 Нови Сад : Стеријино позорје, 2006 , Fizički opis 412 стр. ; 20 cm Zbirka ǂБиблиотека ǂДраматуршки списи Sadržaj С а д р ж а ј: Уводна реч (5-10); [Митско и епско у драми] (11-64): Неокласични драматичар : (Јован Христић, `Чисте руке`) (11-25); Нетко бјеше Страхињићу Бане : (Борислав Михајловић Михиз, `Бановић Страхиња`) (26-42); Неостварив митски сан у драми савремене осећајности : (Љубомир Симовић, `Хасанагиница`) (43-64). - [Естетика позоришта (глума)] (65-157): Стеван Самуило Пантелић : прилог проучавању глумачких остварења на српским сценама XIX века (65-83); Глумац за сва времена : Пера Добриновић (84-102); Ђак тринаесте школе : Милан Ајваз (103-113); Шта је њој Хекуба--- : Рахела Ферари (114-120); Емоционалност глуме : Стеван Шалајић (121-152); Глумачко живописање Мире Бањац : седам ликова у представи `Село Сакуле, а у Банату` (153-157). - [Естетика позоришта (режија)] (158-223): Театролошка реконструкција представе из прошлости : покушај реконструкције Ракитинове режије драме Тодора Манојловића `Опчињени краљ` (Народно позориште, Београд) (158-187); Режије Димитрија Ђурковића у Српском народном позоришту у Новом Саду (1956-1984) (188-203); Текст драме и текст представе : (анализа последње сцене представе `Покондирена тиква` Јована Ст. Поповића у режији Дејана Мијача, Српско народно позориште; анализа представе `Бановић Страхиња` Борислава Михајловића у режији Никите Миливојевића, Град театар Будва) (204-223). - [Театролошке расправе и позоришне критике] (224-380): Позоришни критичари и театролози : (кратак историјски преглед) (224-232); Био сам позоришни критичар Политике : (критике 1980-1982 и коментари 1980-2005) (233-378): Пролог из 1958. године : [(награде на конкурсу аматерске критике Атељеа 212: Кораци у другој соби Миодрага Павловића) (235-240); Како је дошло до моје сталне сарадње са `Политиком` (240-243); Држић у гостима : извођење Дунда Мароја у Театру `Максим Горки`, режија Мирослав Беловић (244-248); И Нушић је воћка чудновата : Бранислав Нушић: Ожалошћена породица, Атеље 212 и Српско народно позориште из Новог Сада, режија Љубомир Драшкић (248-256); Једва чекам да ми живот прође : Слике жалосних доживљаја Деане Лесковар, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (256-263); Много хтели, много започели : Роберто Чули и Хелмут Шефер: Декамерон 81 по Бокачу, Атеље 212, режија Роберто Чули (263-269); Успео уметнички почетак : Долња земља Ђорђа Лебовића, Српско народно позориште у Новом Саду, режија Дејан Мијач (269-279); Крв, сузе и победа : Цемент Хајнера Милера, Атеље 212, режија Љубиша Ристић (279-284); Старост клета : Доналд Ли Кобурн: Партија ремија, Атеље 212, режија Јовица Павић (285-288); Сугестивна казивања : М. Црњански, 1918, приредили Н. Јешић и М. Јокић, Фестивал монодраме и пантомиме и Атеље 212, извођач Петар Банићевић (288-291); Драма изгубљених илузија : Слуге Ивана Цанкара, Словенско народно гледалишче из Љубљане, режија Миле Корун (291-295); Догађај на Цветном тргу : Видосав Стевановић: Ноћас је ноћ, Југословенско драмско позориште, режија Миленко Маричић (295-300); Ој, Блитвини, још нам живи--- : Мирослав Крлежа: Банкет у Блитви, Хрватско народно казалиште у Загребу, адаптација и режија Георгиј Паро (300-308); Годо данас : Самјуел Бекет: Чекајући Годоа, обновљена премијера у Атељеу 212, режија Василије Поповић (309-315); Оригиналност се не учи : Станислав Игњаци Виткјевич: Мајка, Атеље 212, режија Мира Траиловић (315-319); Корак до горке истине : Драган Томић: Раскршће, Југословенско драмско позориште, режија Стево Жигон (319-324); Од Бекета до Зазе Габор : Самјуел Бекет: Кораци, режија Жарко Миладиновић; Заза Габор: Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца, Театар у подруму Атељеа 212, режија Мирјана Ојданић (324-331); Сведочење ратника : Антоније Ђурић: Солунци говоре, Народно позориште (Круг 101), режија Цисана Мурусиѕе (332-336); Ко и зашто уби књаза? : Жика Лазић: Убише књаза, Народно позориште, режија Оливер Викторовић (336-340); И уметнички и друштвени чин : Аудијенција и Вернисаж Вацлава Хавела, Атеље 212, режија Љубомир Драшкић (340-344); Општежитије на Косанчића венцу : Слободан Селенић: Косанчићев венац 7, Атеље 212, режија Зоран Ратковић (344-353); Породична преписка на сцени : Борислав Пекић: Корешподенција, драматизација Борислав Михајловић, Атеље 212, режија Арсеније Јовановић (353-357); Против животних оквира : Тодор Манојловић: Центрифугални играч, Београдско драмско позориште, режија Паоло Мађели (357-364); Љупки медаљони : Коста Трифковић: Љубавно писмо, Позориште на Теразијама, адаптација и режија Мирослав Беловић (364-367); Предрасуде и љубав : Милосав Мариновић: Мајчина султанија Светозара Ћоровића, Народно позориште из Мостара, режија Милош Лазин (368-371); Потрошачка комедија : Новак Новак: Операција Карабурма, Мала сцена `Бранислав Нушић` - Скадарлија, режија Драган Јаковљевић (371-376); Крај сарадње у `Политици` (377-378); Београдска позоришна критика - данас (378-380). - [Прикази књига] (381-386): Књига љубави и отпора : Шака соли Мире Ступице... (381-386); Литература (387-392). Summary / translation into English Zoran Paunović (393-398). Именик (399-410). Напомена аутора (411-412). Napomene Тираж 500 На пресавитку корица белешка о аутору и делу с ауторовом сликом. Библиографија: стр. 387-392 Summary Регистар. Predmetne odrednice Христић, Јован, 1933-2002 -- `Чисте руке` Михајловић-Михиз, Борислав, 1922-1997 -- `Бановић Страхиња` Симовић, Љубомир, 1935- -- `Хасанагиница` Пантелић, Самуило, 1842-1886 Добриновић, Пера, 1853-1923 Ајваз, Милан, 1897-1980 Ферари, Рахела, 1911-1994 Шалајић, Стеван, 1929-2002 Бањац, Мира, 1929- Ракитин, Јуриј Љвович, 1882-1952 Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Опчињени краљ` -- Сценско извођење Ђурковић, Димитрије, 1925- Поповић, Јован Стерија, 1806-1856 -- `Покондирена тиква` -- Сценско извођење Мијач, Дејан, 1934- Миливојевић, Никита, - Павловић, Миодраг, 1928- -- `Кораци у другој соби` -- Сценско извођење Држић, Марин, 1508-1567 -- `Дундо Мароје` -- Сценско извођење Беловић, Мирослав, 1927-2005 Нушић, Бранислав, 1864-1938 -- `Ожалошћена породица` -- Сценско извођење Драшкић, Љубомир, 1937-2004 Лесковар, Деана, 1950- -- `Слике жалосних доживљаја` -- Сценско извођење Ратковић, Зоран, 1937- Чули, Роберто, 1934- Шефер, Хелмут, 1952- Бокачо, Ђовани, 1313-1375 -- `Декамерон` Лебовић, Ђорђе, 1928-2004 -- `Долња земља` -- Сценско извођење Милер, Хајнер, 1929-1995 -- `Цемент` -- Сценско извођење Ристић, Љубиша, 1947- Кобурн, Доналд Ли, 1938- -- `Партија ремија` -- Сценско извођење Павић, Јовица, 1957- Јешић, Недељко, 1930-2019 -- `Црњански 1918` -- Сценско извођење Јокић, Мирослав, 1941- Црњански, Милош, 1893-1977 -- Проза -- Сценско извођење Банићевић, Петар, 1930-2006 Цанкар, Иван, 1876-1918 -- `Слуге` -- Сценско извођење Корун, Миле, 1928- Стевановић, Видосав, 1942- -- `Ноћас је ноћ` -- Сценско извођење Маричић, Миленко, 1927-2002 Крлежа, Мирослав, 1893-1981 -- `Банкет у Блитви` -- Сценско извођење Паро, Георгиј, 1934- Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Чекајући Годоа` -- Сценско извођење Угринов, Павле, 1926-2007 Виткјевич, Стањислав Игнаци, 1885-1939 -- `Мајка` -- Сценско извођење Траиловић, Мира, 1924-1989 Томић, Драган, 1941- -- `Раскршће` -- Сценско извођење Жигон, Стево, 1926-2005 Бекет, Самјуел, 1906-1989 -- `Кораци` -- Сценско извођење Миладиновић, Жарко, - Габор, Заза, 1917- -- `Како ухватити, задржати и отарасити се мушкарца` -- Сценско извођење Ојданић, Мирјана, 1951- Ђурић, Антоније, - -- `Солунци говоре` -- Сценско извођење Мурусиѕе, Цисана, 1940- Лазић, Живорад, 1933-2009 -- `Убише књаза` -- Сценско извођење Викторовић, Оливер, - Хавел, Вацлав, 1936- -- `Аудијенција` -- Сценско извођење Хавел, Вацлав, 1936- -- `Вернисаж` -- Сценско извођење Селенић, Слободан, 1933-1995 -- `Косанчићев венац 7` -- Сценско извођење Пекић, Борислав, 1930-1992 -- Проза -- Сценско извођење Јовановић, Арсеније, 1932- Манојловић, Тодор, 1883-1968 -- `Центрифугални играч` -- Сценско извођење Мађели, Паоло, 1949- Трифковић, Коста, 1843-1875 -- `Љубавно писмо` -- Сценско извођење Мариновић, Милосав, - -- `Мајчина султанија Светозара Ћоровића` -- Сценско извођење Лазин, Милош, - Новак, Новак, 1928-1995 -- `Операција Карабурма` -- Сценско извођење Јаковљевић, Драган, 1954- Ступица, Мира, 1923- -- `Шака соли` Позоришна уметност -- Србија -- 20. в. Српска драма -- 20. в. Očuvanost 4.