GLEDSTON [ Autor: Slobodan JOVANOVIĆ Broširani povez Izdavač: Jugo-Istok-Beograd Godina: 1938 Stanje: vrlo dobro, mada ima žutih fleka na pojedinim listovima N.S.

Gledston-Slobodan Jovanovic.Izdanje Jugo-Istok-Beograd.Mek povez,173 str,cirilica.Korice malo pohabane,unutrasnjost veoma dobro ocuvana.

Jugo istok Beograd 173str. listovi pozuteli,inace knjiga u solidnom stanju VILIJAM GLEDSTON,BIOGRAFIJA

izd 30tih gorina, u odličnom stanju, tvrd povez biografije znamenitih ljudi portreti slobodan jovanović

Autor: Slobodan Jovanović Format: 13,5x20 Povez: broširan Br. strana: 205 Knjiga je sačinjena od tekstova različite vrste, nastalih u poslednjoj godini stare i prvoj godini nove vlasti, a pisana je sa onog političkog stanovišta koje se naziva liberalnim... Ova knjiga svakako je i istorijski dokument svoje vrste o vremenu u kojem je nastajala, ali ona je pre svega politički memento za sve one koji danas, na donošenje političkih odluka mogu uticati.

38549) OBRAZOVANJE U TRANZICIJI tematski broj časopisa Nova srpska politička misao , Beograd 2011 , mek povez, format 15 x 23 cm , ćirilica, 352 strane , autori : Đorđe Vukadinović, Slobodan Antonić, Slobodan Miladinović, Vladimir Džinović, Ana pešikan Jelena M. Stevanović, Slavica G. Ševkušić, Marica Šljukić, Srđan Šljukić, Jasmina Petrović, Natalija Jovanović, Mirjana Krstović, funkcionalna pismenost, Lazo Ristić, autonomija univerziteta, Slavoljub Lekić, Snežana Stojšin, Ankica Šobot, Nada Raduški, Biljana Milošević...

Bioljogija 8.razred Autori: Dmitar Lakusic, Slobodan Jovanovic U knjizi ima po negde podvlaceno, ali bez problema moze da se koristi. Kompletna je i sasvim ok . Bez brige .. Uplatite nam iznos knjige na racun i kada vam stigne samo preuzmite bez ikakvog placanja postaru, znaci besplatna dostava. (Poslacemo Vam br.racuna naknadno, uplatom kod banke intese stedite proviziju).

POJAM GRANICE Sremski Karlovci 14-16. IX 2007. / Izdavač je : SRPSKO FILOZOFSKO DRUŠTVO / Biblioteka BELILO Knjiga deveta / 240 str. ; 25 cm. - Ćirilica / Autori radova su : JOVAN ARANĐELOVIĆ, ZORAN ARSOVIĆ, ALEKSANDAR GORDIĆ, NENAD DAKOVIĆ, MIROSLAV DRINIĆ, RADOMIR ĐORĐRVIĆ, SIMO ELAKOVIĆ, MIROSLAV IVANOVIĆ, VLADETA JEROTIĆ, BOJAN JOVANOVIĆ, SLOBODAN KANJEVAX, RADIVOJE KEROVIĆ, ČASLAV D. KOPRIVICA, ALEKSANDAR LUKIĆ, KSENIJA MARICKI-GAĐANSKI, SRETEN PETROVIĆ, MILE SAVIĆ I DAMIR SMILJANIĆ / KNJIGA JE APSOLUTNO NOVA

Kontrast izdavaštvo u saradnji sa inicijativom Ne da(vi)mo Beograd pruža u okviru ove zbirke po jednu pesmu ili prozni fragment autora i autorki koji na taj način pružaju podršku ovoj književnoj peticiji. Celokupan prihod od prodaje ove knjige biće doniran inicijativi, sa ciljem rasta organizacije i organizovanja novih protestnih šetnji.Poezija je peticija.Peticija je poezija.Pisci i spisateljice učestvovanjem u ovoj peticiji pridružuju se zahtevima za grad ljudi, a ne uskih interesa. Istovremeno, na ovaj način se pruža podrška protestima jedne inicijative, na kojima sve više ljudi beskompromisno diže svoj glas.1. Jelena Anđelovska 17. Jelena Lengold 33. Marko Stojkić2. Ivan Antić 18. Bojan Marković 34. Vladimir Stojnić3. Vladimir Arsenijević 19. Milena Marković 35. Aleksandar Šurbatović4. Dragoslava Barzut 20. Anja Marković 36. Srđan V. Tešin5. Alen Bešić 21. Petar Matović 37. Dejan Tiago Stanković6. Gojko Božović 22. Dragana Mladenović 38. Marko Tomaš7. Stevan Bradić 23. Vladimir Pištalo 39. Jasmina Topić8. Marjan Čakarević 24. Marko Pogačar 40. Siniša Tucić9. Dejan Čančarević 25. Čarna Popović 41. Srđan Valjarević10. Nika Dušanov 26. Sara Radojković 42. Branislav Živanović11. Ana Marija Grbić 27. Ana Ristović12. Slobodan Ivanović 28. Bojan Samson13. Dragan Jovanović Danilov 29. Bojan Savić Ostojić14. Zvonko Karanović 30. Ana Seferović15. Goran Korunović 31. Maša Seničić16. Daniel Kovač 32. Slavoljub Stanković

Časopis za različite vidove umetničkog izražavanja Izdavač: Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2005. Zaštitni omot, mek povez, ćirilica i latinica, ilustrovano, 18 cm., 450 strana. Zaštitni omot je malo zacepljen kod gornjeg dela hrbata OLIČENJE Šta će biti sa nama - Milan Antunović: U ogledalu - Slobodan Vladušić: Pripitomljeni monster - Zoran Grbić: Laži - Saša Gajić: Jedan mit da vlada svima - O slučaju Tolkin U odajama umetnosti - Dragana Beleslijin: www.pesnickistanujecovek.com - O zbirci pesama Siniše Tucića Nove domovine - Desanka Ostojić - U krvavom srpskom kolu - Razgovor sa Desankom Ostojić povodom romana Glamočko gluvo polje i Džizlija - Kristina Stevanović: Između pera i mača - O romanu Nemanje Rotara Poslednja noć na Levantu - Mirjana Jakšić: Narandža ili Rumenka - Pitanje je sad - O knjizi Nebojše Vasovića Lažni car Šćepan Kiš SLOVESNOST Proza - Milorad Bojović: Snoviđenje - Alen Bešić: Veliki povodanj; Povratak - Maja Solar: Priče - Duško Domanović: Prozor - Bojan Vulin: Komora - Snežana Milosavljević: Oblomov; Beg Poezija - Milan Antunović: Uvela jebozovina - Aleksandra Mirimanov: Hipohondrija je sebično oboljenje - Milijana Milanović: Pesmice Prepev - Ljubica Nestorov: Pesme duše - Pravoslavna poezija ruskih pesnikinja 20. veka IGROSLOV Dramski tekst - Marica Puškaš: Začarani trougao CORONA - Saša Gajić: Muzički festivali - Nosioci kulture ili simulacije kulta SLIKOVIZIJA Filmski scenario - Čarli Kaufman: Večni sjaj čistog uma Priredio i preveo: Milan Antunović Filmski portret - Rober Breson (1907-1999) - Kolin Vesterbek: Jednostavnost i strogost Bresonove umetničke vizije - Živko Popović: Stvarnost kao materijal filma - Rober Breson: O filmu: Beleške o kinematografu - Živko Popović: Biografija i filmografija Robera Bresona Filmski ogled - Marica Puškaš: Antijunaci pod kišom metaka - O stvaralaštvu Frensisa Forda Kopole PEŠČANIK Autoreferencijalnost i metatekstualnost - Pavle Botić: Proljeća Ivana Galeba ili metatekstualnost romanesknog - Nebojša Jovanović: Autoreferencijalnost u poeziji Pindara i Kvinta Horacija Flaka SLOVO - Sava Damjanov: Tradicija; i iskustvo genetske infantilnosti - Razgovor sa Savom Damjanovim - Dragana Beleslijin: O istoriji književnosti i drugim demonima - Pokušaj sagledavanja književno-istorijskog i kritičkog diskursa Save Damjanova - Dragana Bošković: Poezija, seks i haos - o zbirci priča Save Damjanova Povesti različne: lirske, epske, no najviše neizrecive - Sava Damjanov: Remek-Delca - Umesto pogovora, tj. pre jebancije LIKOVNI PRILOZI - Srđan Miljković; Vladan Spiridonov: Ovo i ono STANJE STVARI - Beleške o autorima

Ilija Petrović : NEODGOVORNA PISMA , Izdavač autor Novi Sad 2020, str. 400. Sadržaj na slici. Očuvanost 4-; ima autorovu posvetu. Илија Петровић (Косор, код Подгорице, 6. септембар 1938) српски је историчар и публициста. Бави се српском историјом новијега времена. Животопис Основну школу је похађао на Ублима (код Подгорице) и Пашићеву (Змајеву), нижу гимназију са малом матуром у Змајеву, а велику матуру положио је у Новом Саду, у Другој вишој мешовитој гимназији `Јован Јовановић Змај` (јуна 1956). Студирајући ванредно, дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду, на групи за историју (јануара 1967).”[1] Његов је брат др Драгољуб Петровић, лингвист, а братанац је познати српски теолошки јавни говорник Мирољуб Петровић.[2] „Цео радни век (1956-2000, од приправника до директора и саветника) провео у ПТТ саобраћају, за чије је образовне потребе израдио два уџбеника из међународног поштанског саобраћаја. Својим саопштењима учествовао на већем броју стручних скупова у оквиру Заједнице ЈПТТ, а неколико текстова објављено му је у стручном часопису ПТТ саобраћај у Београду. Један од покретача, власника и уредника новосадске Самоуправе, првих приватних новина у Србији постброзовске ере (1986-1990). Године 1989, још увек у условима једнопартијског система, члан Иницијативног одбора за формирање Савеза радикалних демократа у Новом Саду, прве изванкомунистичке политичке странке у Србији новијег времена. Главни и одговорни уредник Српске Земље, гласила Српског националног вијећа Славоније, Барање и Западног Срема (1991-1992). Од 1994. објавио четрдесетак књига, а за разне стручне часописе написао приближно толико дужих или краћих текстова, углавном са тематиком из српске историје с почетка и краја XX века; за Енциклопедију Новог Сада написао стотинак прилога: о личностима значајним за националну и културну историју Новог Сада, о српским добровољцима у ослободилачким ратовима 1912-1918, о ПТТ саобраћају, о планинарима; сарадник у првој књизи Српског биографског речника (А-Б); открио један забрањени Зборник Матице српске за друштвене науке (из 1959); на светло дана изнео забрањену књигу `Хрвати у светлости историске истине`, Београд 1944, потписану “презименом” Псуњски, дешифровао овај псеудоним и научној и стручној јавности представио њеног аутора Велишу Раичевића (Трепча, код Андријевице, 1903 - Београд, 1972). Како је то запажено у неким рецензијама или приказима његових књига, у обради појединих тема, користећи се расположивом литературом и објављеним историјским изворима, као и консултовањем познате архивске и релевантне музеолошке грађе, он на себи својствен начин, необичном методологијом и композицијом, успева да зађе у тамну страну оних делова наше новије историје за које се сматрало да су без затамњења. Настојање да од још увек живих учесника неког догађаја сазна појединости које нису забележене а без којих би слика тих догађаја била непотпуна, представља га не само као вредног истраживача, већ и као крајње савесног историчара. Снагом аргумената, поштовањем чињеница, он увек успева да заокружи целину из које се јасно могу сагледати историјски токови на српским народносним подручјима. У његовим књигама, увек болно оштрим али и увек веома инспиративним, лако се уочавају грешке и промашаји националне политике, у којима он налази одговор на питање како је дошло до страдања и пропадања српског народа, а у нашем времену, данас, и до нестајања истог тог народа и његове државе. За будуће истраживаче и тумаче новије српске историје, његове књиге представљаће незаобилазно штиво. Своје радове он објављује у уверењу да ће то подстаћи “историчаре од каријере” да се најзад “умешају у свој посао” и пред преосталим Србима бар истакну смислена питања пре него што их стихијски одговори на српско питање не учине заувек бесмисленим. Његови радови писани су јасним језиком, тако да откривеним историјским истинама увек могу задовољити радозналост бројних читалаца, док је истовремено један део тог читалишта изненађен чињеницама које су годинама или деценијама скриване. Један од уредника његових књига написао је да му је свака реченица, “ма колико била дуга, јасна, прецизна, умивена и лишена сваке двосмислености. Ако би му неко приговорио због нечега што је написао, он се никад неће моћи `вадити` на грешку у формулацији, на недореченост или на недовољну прецизност у изразу”. Без намере да његов језички израз карактерише “оним оценама које се изричу уз дело великих српских интелектуалаца, какви су, на пример, Слободан Јовановић или Радован Самарџић” тај ће уредник написати да се “већ из онога што је речено, види да он у свом стилском исказу непогрешиво следи линију тог најфинијег српског интелектуалног соја. Многе деонице његових текстова имају релевантне карактеристике књижевног дискурса”. А један од рецензената његових књига записао је да их одликује “андрићевски књижевни израз”. На дан кад је отишао у пензију, 31. марта 2000. године, у Главној пошти у Новом Саду нашао се у продаји пригодни коверат са његовим ликом, а истога дана, у истој тој пошти био је у редовној употреби и пригодни поштански жиг са његовим ликом; тек неколиким личностима у Другој и Трећој Југославији припало је овакво признање за живота