Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata… Autor - osoba Havel, Václav, 1936-2011 = Havel, Vaclav, 1936-2011 Naslov Šest drama / Vaclav Havel ; izbor, prevod i pogovor Aleksandar Ilić Jedinstveni naslov Vyrozumění. Žebrácká opera. Audience. Vernisáž. Protest. Largo desolato. srp Vrsta građe drama Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1991 Fizički opis 353 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Ilić, Aleksandar, 1945-2018 = Ilić, Aleksandar, 1945-2018 Zbirka ǂBiblioteka ǂNolit. Drama Sadržaj Sadržaj: Memorandum ; Prosjačka opera ; Audijencija ; Vernisaž ; Protest ; Largo desolato. (karton sa omotom) Napomene Naslov originala: Vyrozumění; Žebrácká opera; Audience; Vernisáž; Protest; Largo desolato Satirični Levijatan Vaclava Havela: str. 345-352 Dramsko stvaralaštvo Vaclava Havela: str. 353 Predmetne odrednice Havel, Vaclav, 1936-2011 Ako je u prvoj grupi drama (našoj pozorišnoj publici su poznate Drugarsko veče, Memorandum i Prosjačka opera) osvetlio stravični mehanizam pomoću kojeg se društvo pretvara u državni apsurd, u drugoj grupi drama, uglavnom jednočinki, Havel se pozabavio ne samo „pravilima igre” u birokratskom lavirintu, koliko posledicama levijatanske države prelomljenim u psihologiji, etici i celokupnom duhovnom ustrojstvu junaka njegovih drama. To su i te kako autobiografske jednočinke Audencija, Vemisai, i Protest, kao i celovečernja predstava Largo desoíate – sve poznate našoj pozorišnoj javnosti. U ovim dramama je u središnju pažnje – da parafraziramo naslov poznatog eseja O. Vajlda Ljudska duša u socijalizmu – ljudska duša u komunizmu. Upitni Havelov Vanjek, taj tihi Sokrat što malo govori, a izaziva druge da otkriju svoje slomljene, ali napaćene duše od sila što ih krše, kao i progonjeni profesor Leopold Kopživa iz Larga desolata ilustruju veoma upečatljivo lomove u ljudskim dušama suočenim sa birokratskim nasiljem. Za prvu grupu drama zajednički naziv bi mogao biti – Kako uničtiti ljudsku zajednicu, a za drugu – Kako opustošiti ljudsku ličnost. (Iz pogovora Aleksandra Ilića) Vaclav Havel (češ. Václav Havel; Prag, 5. oktobar 1936 – Vlčice, 18. decembar 2011) je bio češki političar i jedan od ključnih ljudi tokom pokreta Plišana revolucija. Havel je bio poslednji predsednik Čehoslovačke i prvi predsednik Češke. Služio kao poslednji predsednik Čehoslovačke od 1989. do raspada Čehoslovačke 1992, a zatim i kao prvi predsednik Češke od 1993. do 2003. Kao pisac češke književnosti poznat je po dramama, esejima i memoarima. Havelova partija Građanski forum igrala je značajnu ulogu u Plišanoj revoluciji koja je srušila komunizam u Čehoslovačkoj 1989. godine. Ubrzo nakon toga, preuzeo je mesto predsednika, a ponovo je izabran uz veliku podršku birača sledeće godine i nakon Slovačke nezavisnosti 1993. Havel je imao ključnu ulogu u demontaži Varšavskog pakta i proširenju članstva u NATO-u na istok. Mnogi od njegovih stavova i politika, poput protivljenja slovačkoj nezavisnosti, osude čehoslovačkog tretmana Sudetskih Nemaca posle Drugog svetskog rata i davanja opšte amnestije svima koji su bili zatvoreni tokom komunizma, bili su veoma kontroverzni u njegovoj zemlji. Kao takav, na kraju svog predsedničkog mandata uživao je veću popularnost u inostranstvu nego kod kuće. Havel je nastavio život javnog intelektualca i nakon pzavršetka predsedničkog mandata, pokrenuvši nekoliko inicijativa, uključujući Prašku deklaraciju o evropskoj savesti i komunizmu, fondaciju VIZE 97 i godišnju konferenciju Forum 2000. Havelova politička filozofija bila je antipotrošačka, humanitarna, ekološka, građanski aktivistička i direktno demokratsja. Podržavao je Češku stranku zelenih od 2004. do svoje smrti. Dobitnik je brojnih priznanja, uključujući Predsedničku medalju za slobodu, Gandijevu nagradu za mir, Filadelfijsku medalju slobode, orden Kanade, Nagradu za četiri slobode, Nagradu ambasadora savesti i Hano R. Elenbogen građansku nagradu. Akademska 2012–2013. godina na Evropskom koledžu imenovana je u njegovu čast. Mnogi ga smatraju jednim od najvažnijih intelektualaca 20. veka. Međunarodni aerodrom u Pragu preimenovan je u Aerodrom Vaclava Havela Prag 2012. godine. Biografija Rodio se u porodici preduzetnika i intelektualaca koja je bila povezana sa događajima u Češkoj 1920. i 1940. godine. Zbog toga mu je komunistički režim zabranio da studira nakon završenog potrebnog školovanja. To je razlog zašto je otišao u hemijsku laboratoriju. Takođe je dopisno završio još neke škole. Već kao tinejdžer, objavljivao je drame koje su izvođene i donele su mu i međunarodni prestiž. Bio je aktivan sudeonik pokreta Praško proljeće 1968. godine. Zbog toga je stavljen pod prismotru vlasti koje su ga često zlostavljale. Najduže je u zatvoru proveo četiri godine. Jedan od ljudi sa kojim se javno svađao je poznati pisac Milan Kundera. Kada je došla 1989. i kada su demokratske promene zahvatile Evropu, Havel se ponovo uključio u revolucionarno delovanje. Kao predsednik organizacije Građanski forum, bio je jedan od onih sa kojima su komunisti morali da pregovaraaju. Od 1989. do 1992. bio je deveti predsednik Čehoslovačke, a od 1993. do 2003. bio je predsednik Češke u dva mandata. Njegov prijatelj Ivan Medek je imenovan za direktor Kancelarije predsednika Republike (kancelar). Bio je veliki zagovornik bombardovanja Srba u Republici Srpskoj a kasnije (1999) i Srbije. Tvorac je fraze „Humanitarno bombardovanje.“ Ženio se dva puta, a prva supruga Olga nije se sviđala njegovoj majci. Ipak, bila je slavljena kao svetica u očima češkog naroda. Nakon Olgine smrti, drugi put se oženio glumicom, danas poznatom kao Dagmar Havlova. Kako je Havel bio strasni pušač, dijagnoziran mu je rak pluća u decembru 1996. No, uspeo je da ga pobedi. Dobio je mnoge nagrade, među kojima i onu Amnesti internašonala zbog borbe za ljudska prava. Smrt Preminuo je 18. decembra 2011. u 10.15, u 76. godini života. Zbog dugotrajnih zdravstvenih komplikacija se u poslednjim mesecima života nije pojavljivao u javnosti, već je živeo miran život u porodičnoj vikendici u selu Hradeček u Trutnova. U javnosti se poslednji put pojavio 10. decembra 2011, pri dočeku svog dugogodišnjeg prijatelja Dalaj Lame, koji je u Prag došao na Havelov poziv. Dela Zbirke poezije Čtyři rané básně (Four Early Poems) Záchvěvy I & II, 1954 (Quivers I & II) První úpisy, 1955 (First promissory notes) Prostory a časy, 1956 (Spaces and times) Na okraji jara (cyklus básní), 1956 (At the edge of spring (poetry cycle)) Antikódy, 1964 (Anticodes) Drame Life Ahead/You Have Your Whole Life Ahead of You, 1959, (Život před sebou) Motomorphosis/Motormorphosis, 1960/1961, (Motomorfóza) Ela, Hela, and the Hitch, 1960/1961, (Ela, Hela a stop) An Evening with the Family, 1960, (Rodinný večer) Hitchhiking, 1961, (Autostop), with Ivan Vyskočil The Best Years of Missis Hermanová, 1962, (Nejlepší rocky paní Hermanové) The Garden Party (Zahradní slavnost), 1963 The Memorandum (or The Memo), 1965, (Vyrozumění) The Increased Difficulty of Concentration, 1968, (Ztížená možnost soustředění) Butterfly on the Antenna, 1968, (Motýl na anténě) Guardian Angel, 1968, (Anděl strážný) Conspirators, 1971, (Spiklenci) The Beggar`s Opera, 1975, (Žebrácká opera) Audience, 1975, (Audience) Unveiling, 1975, (Vernisáž) Mountain Hotel 1976, (Horský hotel) Protest, 1978, (Protest) Mistake, 1983, (Chyba) Largo desolato 1984, (Largo desolato) Temptation, 1985, (Pokoušení) Redevelopment, 1987, (Asanace) The Pig, or Václav Havel`s Hunt for a Pig (Prase, aneb Václav Havel`s Hunt for a Pig), 1987 Tomorrow, 1988, (Zítra to spustíme) Leaving (Odcházení), 2007 Dozens of Cousins (Pět Tet), 2010, a Vanӗk play, a short sketch/sequel to Unveiling Publicistika The Power of the Powerless (1985) [Includes 1978 titular essay. Online] Living in Truth (1986) Letters to Olga (Dopisy Olze) (1988) Disturbing the Peace (1991) Open Letters (1991) Summer Meditations (Letní přemítání) (1992/93) Towards a Civil Society (1994) The Art of the Impossible (1998) To the Castle and Back (2007) Knjige beletristike za decu Pizh`duks Filmovi Odcházení, 2011 MG143 (N)

Autor - osoba Vidal, Gore, 1925-2012 = Vidal, Gor, 1925-2012 Naslov Burr / Gore Vidal ; s engleskog preveo Antun Jurčić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1978 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 475 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jurčić, Antun Zbirka Hit : biblioteka moderne literature. ǂkolo ǂ11 (Pl.) Eugene Luther Gore Vidal (3. 10. 1925. – 31. 7. 2012) je bio američki pisac, scenarista, esejista, poznat kao jedna od najkontroverznijih ličnosti na američkoj književnoj i političkoj sceni. Jedan od njegovih ranih radova, roman The City and the Pillar (1948) je razbesneo kritičare kao jedan od prvih velikih američkih romana koji se nedvosmisleno bave homoseksualnošću. Rođen je kao Eugene Luther Gore Vidal u West Pointu, kao jedini sin Eugena Luthera Vidala Sr. i Nine S. Gore. Rođen je u bolnici vojne akademije West Point, na kojoj je njegov otac bio prvi predavač aeronautike. Njegovo drugo srednje ime dato mu je u čast njegovog dede po majci, Thomasa P. Gora, demokratskog senatora iz Oklahome. Njegov otac, Gene Vidal, bio je igrač američkog fudbala i olimpijski veteran (dekatlon, 1920). Bio je jedan od prvih pilota britanskog ratnog vazduhoplovstva i jedan od osnivača tri američke aviokompanije tokom 1920-ih i 1930-ih: Ludington Line (koja se spojila sa drugom kompanijom i postala Eastern Airlines), Transcontinental Air Transport (koja je kasnije postala Trans World Airlines) i Northeast Airlines (koju je osnova sa Amelijom Earhart). Njegova majka, Nina, bila je alkoholičarka. Godine 1928. imala je debi na Broadwayu u svojoj jedinoj ulozi. Udavala se još dva puta posle razvoda of Vidalovog oca (jedan od muževa joj je bio Hugh D. Auchincloss, kasniji očuh Jacqueline Kennedy Onassis) i, po Vidalovim tvrdnjama, imala je dugu vezu uz raskide i mirenja sa Clarkom Gablom [1]. Gore Vidal ima četvoro polu-braće i sestara sa očeve strane i petoro sa majčine iz njihovih kasnijih brakova. Veći deo vremena s kraja XX veka, Vidal provodi između Italije i Kalifornije. Godine 2003. Vidal je prodao svoju vilu u Ravellu i sada živi samo u Kaliforniji. Novembra 2003., njegov životni partner, pisac, Howard Auster, sa kojim je živeo poslednjih 40 godina, umire. Februara 2005. Auster je sahranjen na groblju Rock Creek u Washingtonu, u grobnici gde treba da bude sahranjen i Vidal. Vidal je počasni član Nacionalnog sekularnog društva. Književna karijera Fikcija Karijeru je započeo sa 21 godina, kada je objavio prvi roman Williwaw, koji je dobio dobre kritike i dobro je prošao i kod publike, iako je konvencionalno realističan. Nekoliko godina kasnije objavljuje svoj pionirski roman The City and the Pillar u kome se otvoreno bavi gej temama. Ovaj roman je izazvao bes i New York Times je odbio da objavljuje prikaze njegovih pet narednih knjiga. Roman je posvećen osobi sa inicijalima „J. T.“. nakon objavljivanja tračeva o identitetu J. T.-a, Vidal je potvrdio da se radi o Jimmiju Trimblu, njegovoj ljubavi iz školskih dana, koji je poginuo u Bitci za Ivo Džimu 1945. Kasnije je tvrdio da je Trimble bio jedina osoba u koju je ikada bio zaljubljen. Iako prodaja njegovih romana opada, Vidal ima uspeha sa svojim scenarijima. Dve njegove predstave, The Best Man i Visit to a Small Planet bile su hit na Broadwayu, a kasnije i uspešni filmovi. Tokom ranih 1950-ih objavljuje pod pseudonimom Edgar Box krimi-romane sa glavnim likom detektivom Peterom Sergeantom. Godine 1956. Vidal je angažovan kao scenarista za Metro Goldwyn Mayer. Godine 1959. reditelju William Wyleru potrebna je obrada scenarija za film Ben-Hur. Vidal je sarađivao sa Christopherom Fryom u preradi scenarija, sa postavljenim uslovom da ga MGM oslobodi dve godine ugovora. Smrt producenta filma, Sama Zimbaliste iskomplikovala je situaciju oko potpisivanja saradnika, tako da je kao autor scenarija potpisan samo Karl Tunberg. Vidal je kasnije tvrdio da je u dogovoru sa rediteljem, kao i sa glumcem Stephenom Boydom (Mesala) u priču uneo homoerotski podtekst. U interviju za knjigu Celluloid Closet, 1986. i kasnije za istoimeni film, Vidal objašnjava da tadašnja cenzura ne bi dozvolila eksplicitno izražavanje istopolne ljubavi u filmu, pa je ona morala da bude prikazana samo ubedljivom glumom. Međutim, znajući da je glavni glumac, Charlton Heston homofobičan, sav teret je pao na njegovo glumačkog partnera u filmu, Boyda. Vidal tvrdi da se rezultati njegove intervencije u smislu stvaranja homoerotskog subteksta mogu videti u filmu. Charlton Heston je na ovo negativno reagovao i tvrdio je da Vidal laže i da nije imao značajan doprinos za scenario. Na ove optužne, Vidal je odgovorio objavljujući odlomke iz Hestonovog dnevnika, The Actor’s Life, štampanog 1978., u kome Heston lično navodi da je Vidal dao veliki doprinos stvaranju scenarija za film. U toku 1960-ih, Vidal je objavio tri veoma uspešna romana. Prvi, Julian (1964) je nastao uz veoma detaljna istraživana o caru Julijanu Apostati. Drugi, Washington, D.C. (1967) govori o političkoj porodici u vreme Franklin D. Roosevelta. Treći roman, Myra Breckinridge (1968.) bio je hrabra, nesvakidašnja i čudna trans komedija, koja se bavi temama po kojima je Vidal prepoznatljiv: seks, rod i popularna kultura. Posle dva komercijalno neuspešne predstave, Weekend (1968.) i An Evening With Richard Nixon (1972.) i loše prihvaćenog romana, Two Sisters, Vidal se fokusira na eseje i na dve teme u svojoj fikciji. Jedan niz romana se bavi američkom istorijom i posebno prirodom njene nacionalne politike. Naslovi iz ove serije uključuju: Burr (1973), 1876 (1976), Lincoln (1984), Emire (1987), Hollywood (1989), The Golden Age (2000) i roman čija je radnja smeštena u starom svetu, Creation (1981. objavljen u proširenom izdanju 2002). Drugi niz romana sastoji se od komedija i nemilosrdnih „satiričnih invencija“: Myron (1975, nastavak romana Myra Breckinridge), Kalki (1978), Duluth (1983), Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) i The Smithsonian Institution (1998). Vidal se povremeno vraćao pisanju scenarija za pozorište, televiziju i film. Napisao je originalni scenario za film Caligula, ali je kasnije tražio da se njegovo ime ne pominje, jer su scenario preradili reditelj Tinto Brass i glumac Malcolm McDowell, znati menjajući ton i temu. Producenti su kasnije bezuspešno pokušali da spasu Vidalovu verziju u post-produkciji. Eseji i memoari Uprkos njegovim željama, Vidal je cenjeniji kao esejista, nego ako romansijer. Kritičar John Keates, hvatajući opšti konsenzus, hvali ga kao „najvećeg kritičara (dvadesetog) veka“. Čak i neprijateljski kritičari, kao što je Martin Amis priznaje da: „Eseji su ono u čemu je on dobar... obrazovan je, duhovit i odlično uviđa stvari. Čak i stvari o kojima ne zna su prosvetljujuće.“ Shodno tome, šest decenija Gore Vidal ulaže svoju inteligenciju i duhovitost, široko obrazovanje i neponovljiv glas za veliku raznovrsnost socio-političkih, seksualnih, istorijskih i književnih tema. Godine 1987. Vidal piše esej pod imenom Armageddon? u kome ispituje strukturu moći u savremenoj Americi i snažno kritikuje predsednika konzervativnog Ronalda Regana kao „pobednika veštine mumifikovanja“. Godine 1993. osvojio je National Book Award za eseje United States (1952–1992). Sledeća zbirka eseja objavljena je 2000. godine pod naslovom The Last Empire. Od tada objavljuje takve samo-opisujuće „pamflete“ kao što su Perpetual War for Perpetual Peace, Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta i Imperial America, snažna kritika američkog ekspanzionizma, vojno-industrijske strukture, stanja nacionalne bezbednosti i trenutne administracije. Godine 1995. objavio je dobro prihvaćene memoare Palimpsest, a 2006. objavio je i naredni deo memoara, Point to Point Navigation. Zbog njegovog bavljenja temama o homoseksualnosti u knjigama kao što je The City and The Pillar, Vidala često smatraju ranim i nepobedivim borcem za seksualno oslobodjenje. Sexually Speaking: Collected Sex Writings, zbirka eseja sadrži tekstove o književnosti i kulturi, koji pokazuju njegov dugogodišnji napor da ismeje i subvertira konvencionalna američka shvatanja o seksu. Fokusirajući se na anti-seksualno nasledstvo Judeo-Hrišćanstva, iracionalne i destruktivne seksualne zakone, feminizam, heteroseksizam, homofobiju, gay liberation i pornografiju, eseji često ponavljaju Vidalov omiljeni motiv: fluidnost seksualnog identieta. Vidal kaže da „iako naša svest o tome šta je ispravno seksualno ponašanje obično jeste bazirano na religijskim tekstovima, ovi tekstovi su interpretirani od strane vladara da bi nastavili da kontrolišu one nad kojima vladaju.“ U odbacivanju ovog uskog i rigidnog moralizma, Vidal tvrdi da je seks kontinuum načinjen od različitih faza tokom životnog veka i da su svi potencijalno biseksualni. Objašnjava da „ljudska vrsta je podeljena na muškarce i žene. Mnogo ljudi uživaju u seksualnim vezama sa svojim polom, mnogi ne; mnogima odgovaraju oba. Pluralitet je činjenica naše prirode i nije vredno opterećivati se time.“ Zato, „nema homoseksaulnih osoba, samo homoseksualnih činova.“ Gluma i publicitet Tokom 1960-ih Vidal se preselio u Italiju. Frederico Fellini ga je angažovao za film Roma. Vidal se pojavljivao u još nekim filmovima, kao što su Bob Roberts, Gattaca, With Honors i Igby Goes Down. Gore Vidal je poznat po tome što je veoma pametan i neumoran samo-promoter. U jednom intervjuu izjavio je da „ne postoji nijedan ljudski problem, koji se ne može rešiti, samo kada bi ljudi radili onako kako im ja savetujem“. Godine 2005. Jay Parini je imenovan za egzekutora Vidalovog književnog opusa. Politički stavovi i aktivizam Pored dede, Vidal je imao i druge veze sa Demokratima: Jacqueline Kennedy Onassis i on su imali istog očuha, Jimmy Carter mu je bio dalji rođak, kao i Al Gore. Kao politički aktivista, Vidal je bio 1960. godine neuspešni kandidat za Kongres ispred Demokratske stranke, ali je izgubio izbore u inače tradicionalno republikanskoj oblasti, ali je osvojio više glasova nego što je to učinio bilo koji drugi demokratski kandidat u toj oblasti 50 godina pre toga. Iako se često identifikuje sa demokratskim ličnostima i ciljevima, Vidal piše: „postoji smo jedna partija u Sjedinjenim Državama, Partija Vlasništva... i ona ima dva krila: Republikance i Demokrate. Republikanci su malo gluplji, rigidniji i više tvrdoglaviji u svom lassez faire kapitalizmu nego Demokrati, koji su finiji, lepši i malo korumpiraniji – bar do nedavno... i spremniji su nego Republikanci da učine male ispravke kada se pobune siromašni, crnci i anti-imperijalisti. Ali, suštinski, nema razlike između ove dve strane.“ Vidal je imao veoma odbrambeni odnos prema Americi i njenoj politici. „Moja porodica je pomogla da ova zemlja nastane“, piše Vidal, „i mi učestvujemo u političkom životu... od 1690-ih, i imam veoma posesivna osećanja prema ovoj zemlji.“ Vidal sebe smatra „radikalnim reformatorom“ sa željom da se Amerika vrati na „čisti republikanizam“ stare Amerike. Kao student bio je član anti-ratne organizacije America First Committee i, za razliku od drugih članova koji su danas promenili mišljenje, Vidal i dalje veruje da Amerika nije trebalo da uđe u Drugi svetski rat (mada priznaje da je pružanje materijalne podrške Saveznicima dobra ideja). Vidal je bio član odbora organizacije World Can’t Wait, koja je zahtevala smenu George W. Busha, kao i podnošenje krivičnih prijava protiv njegove administracije za zločin protiv čovečnosti. Vidal je zagovornik teze da je Bushova administracija znala za napade 11. septembra i da nije uradila ništa da bi taj napad sprečila, kako bi imala opravdanje za napad na Avganistan, nastojeći da uspostavi kontrolu nad naftom. Aprila, 2009. godine Vidal je prihvatio imenovanje za počasnog predsednika Američke humanističke asocijacije, zamenivši na tom mestu Kurta Vonneguta. Bibliografija Eseji i ne-fikcija Rocking the Boat (1963) Reflections Upon a Sinking Ship (1969) Sex, Death and Money (1969) Homage to Daniel Shays (1973) Matters of Fact and of Fiction (1977) The Second American Revolution (1982) Armageddon? (1987) At Home (1988) A View From The Diner`s Club (1991) Screening History (1992) ISBN 978-0-233-98803-0 Decline and Fall of the American Empire (1992) ISBN 978-1-878825-00-1 United States: essays 1952–1992 (1993) ISBN 978-0-7679-0806-1 Palimpsest: a memoir (1995) ISBN 978-0-679-44038-3 Virgin Islands (1997) The American Presidency (1998) ISBN 978-1-878825-15-5 Sexually Speaking: Collected Sex Writings (1999) The Last Empire: essays 1992–2000 (2001) ISBN 978-0-375-72639-2 Perpetual War for Perpetual Peace or How We Came To Be So Hated, Thunder`s Mouth Press, 2002, (2002) ISBN 978-1-56025-405-8 Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta, Thunder`s Mouth Press, (2002) ISBN 978-1-56025-502-4 Inventing a Nation: Washington, Adams, Jefferson (2003) ISBN 978-0-300-10171-3 Imperial America: Reflections on the United States of Amnesia (2004) ISBN 978-1-56025-744-8 Point to Point Navigation : A Memoir (2006) ISBN 978-0-385-51721-8 The Selected Essays of Gore Vidal (2008) ISBN 978-0-385-52484-1 Gore Vidal: Snapshots in History`s Glare (2009) ISBN 978-0-810-95049-8 Predstave Visit to a Small Planet (1957) ISBN 978-0-8222-1211-9 The Best Man (1960) On the March to the Sea (1960–1961, 2004) Romulus (adapted from Friedrich Duerrenmatt`s play) (1962) Weekend (1968) Drawing Room Comedy (1970) An evening with Richard Nixon (1970) ISBN 978-0-394-71869-9 On the March to the Sea (2005) Romani Williwaw (1946) ISBN 978-0-226-85585-1 In a Yellow Wood (1947) The City and the Pillar (1948) ISBN 978-1-4000-3037-8 The Season of Comfort (1949) ISBN 978-0-233-98971-6 A Search for the King (1950) ISBN 978-0-345-25455-9 Dark Green, Bright Red (1950) ISBN 978-0-233-98913-6 The Judgment of Paris (1953) ISBN 978-0-345-33458-9 Messiah (1955) ISBN 978-0-14-118039-7 A Thirsty Evil (1956) Julian (1964) ISBN 978-0-375-72706-1 Washington, D.C. (1967) ISBN 978-0-316-90257-1 Myra Breckinridge (1968) Two Sisters (1970) ISBN 978-0-434-82958-3 Burr (1973) ISBN 978-0-375-70873-2 Myron (1975) ISBN 978-0-586-04300-4 1876 (1976) ISBN 978-0-375-70872-5 Kalki (1978) ISBN 978-0-14-118037-3 Creation (1981) ISBN 978-0-349-10475-1 Duluth (1983) ISBN 978-0-394-52738-3 Lincoln (1984) ISBN 978-0-375-70876-3 Empire (1987) ISBN 978-0-375-70874-9 Hollywood (1989) ISBN 978-0-375-70875-6 Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) ISBN 978-0-14-023119-9 The Smithsonian Institution (1998) ISBN 978-0-375-50121-0 The Golden Age (2000) ISBN 978-0-375-72481-7 Clouds and Eclipses : The Collected Short Stories (2006) Objavljeno pod pseudonimima A Star`s Progress (aka Cry Shame!) (1950) kao Katherine Everard Thieves Fall Out (1953) kao Cameron Kay Death Before Bedtime (1953) kao Edgar Box Death in the Fifth Position (1954) kao Edgar Box Death Likes It Hot (1954) kao Edgar Box Prevodi Gor Vidal, Rat iz snova. Prev. Slađana Vuković, Beograd: Čarobna knjiga, 2004. Gor Vidal, Slabljenje i pad američke imperije. Prev. Branka Dinić, Beograd: Verzal press, 1999. Gore Vidal, Kalki. Prev. Opačić Vlado, Zagreb: August Cesarec, 1988. Gore Vidal, 1876. Prev. Josip Katalinić, Zagreb: Znanje, 1980. Vidal Gore, Burr. Prev. Antun Jurčić, Zagreb: Znanje, 1978. MG99 (N)