Gradimir Smuđa (urednik), Play Chess Not War, katalog Svetskog takmičenja u karikatura, Šahovska olimpijada u Novom Sadu, Nolit, Beograd, 1990, 223 str, engleski; u odličnom stanju, POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAS

Izdaje - Laguna - Beograd Postoji trinaest razloga zbog kojih je tvoja drugarica mrtva. Ti si jedan od njih. stop Ne možeš zaustaviti budućnost. rewind Ne možeš se vratiti u prošlost. play Jedini način da otkriješ tajnu je… da pristaneš na igru. Klej Džensen ne želi audio kasete koje je snimila Hana Bejker. Ona je mrtva, prema tome, njena tajna treba da bude sahranjena s njom. A onda će mu Hanin glas saopštiti da se njegovo ime nalazi na tim kasetama i da je on, na neki način, odgovoran za njenu smrt. Cele noći Klej će preslušavati snimke. Hanin glas će mu govoriti o trinaest razloga zbog kojih je odlučila da umre. Vodiće ga kroz njihov mali grad… a ono što bude otkrio zauvek će mu promeniti život. „Spektakularan roman. Ašer pripoveda sa iskrenošću i jednostavnošću koja je potresno stvarna.“ Gordon Korman „Izuzetno inteligentno zamišljen, ispričan snažnim glasom i ispunjen izvanrednom atmosferom, ovo je roman koji će dugo obuzimati vašu pažnju.“ Kris Kračer Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 8 od 10 Mek povez 280.strana

Mestimično podvlačeno, ne smeta čitanju. Kompletno. Autor - osoba Kamenov, Emil, 1940-2017 = Kamenov, Emil, 1940-2017 Naslov Predškolska pedagogija. Knj. 1 / Emil Kamenov Vrsta građe udžbenik odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1990 (Beograd : `Radiša Timotić`) Fizički opis 332 str. ; 24 cm ISBN 86-17-01480-6 (karton) Napomene Tiraž 3.000 Bibliografija: str. 309-321 Registar. Predmetne odrednice Predškolska pedagogija Emil Kamenov (Beograd, 1940 – Novi Sad, 2017) bio je srpski pedagog, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Područja kojima se bavio: predškolska pedagogija kao nastavna i naučna disciplina, metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, univerzitetska pedagogija, strategija razvoja sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije... Rođen je u Beogradu, od majke Nadežde i oca Emilijana. Osnovnu školu je učio u Beogradu, Rogaškoj Slatini, Ljubičevu i Kruševcu, a gimnaziju u Kruševcu, Rači Kragujevačkoj, Smederevskoj Palanci, Prištini i Ćupriji. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek Pedagogija, diplomirao je 1967. godine, a 1974. godine, odbranivši tezu Mogućnosti uticaja na formiranje geometrijskih pojmova metodom igre završio je magistarske studije. Bio je stipendista francuske vlade u organizaciji Nacionalnog instituta za pedagoška istraživanja i dokumentaciju (INDRP) u Parizu, 4 meseca 1975. godine. Doktorsku disertaciju Mogućnosti delovanja na dečju inteligenciju sistemom didaktičkih igara odbranio je 1979. godine. Radnu karijeru započinje kao nastavnik matematike u Osnovnoj školi u Trubarevcu (1962/63), vaspitač u internatu Škole učenika u privredi, Jaša Tomić (1964/65), nastavnik matematike u Osnovnoj školi u Petrovcu (1965/66), profesor pedagogije u Školi za vaspitače u Kikindi (1967/68), a zatim kao profesor pedagogije u Školi za vaspitače u Novom Sadu (1969/70). Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu počinje da radi 1974. godine kao viši stručni saradnik. Na istom fakultetu biran je u zvanje docenta 1980. godine, u zvanje vanrednog profesora 1987. godine, a 1992. godine i redovnog profesora za predmet Predškolska pedagogija. Prilikom studijskih boravaka u inostranstvu govorio je na skupovima širom Evrope: u Parizu, Nirnberg-Erlangenu, Zonenbergu, Marburgu, Oslu, Varšavi, Lođu, Pečuju, Plovdivu, Solnoku, Segedinu, Staroj Zagori i svim jugoslovenskim republikama. Naučni projekti Kao rukovodilac, nosilac i član, aktivno je učestvovao u više naučnih projekata Shvatanja vaspitača dečjih vrtića o cilju vaspitanja na predškolskom uzrastu, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1975–1976; Potrebe i mogućnosti za modernizaciju Programa i Normativa za predškolsko vaspitanje i obrazovanje za decu do 3. godine, Institut za pedagogiju, Novi Sad, 1981–1986; Nastavnici i osavremenjivanje univerzitetske nastave, Centar za razvoj Univerziteta, Novi Sad, 1984; Negovanje stvaralaštva i obezbeđivanje subjekatske pozicije predškolskog deteta u igri, u okviru projekta Opšte i stručno vaspitanje i obrazovanje u ulozi osposobljavanja za rad, slobodno vreme i stvaralaštvo u sistemu vaspitanja i obrazovanja, Novi Sad, 1986-1990; Razvoj kreativnosti u funkciji emancipacije ličnosti putem likovnog vaspitanja, Institut za pedagoška istraživanja, Beograd, 1986–1987; Projekat Ministarstva za nauku i tehnologiju RS Kvalitet i efikasnost obrazovanja kao činioci ličnog razvoja i društvenog progresa, 1996–2000; Projekat Ministarstva za nauku i tehnologiju RS Strategija reforme sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije, 2002-2004; Projekat Ministarstva za nauku i tehnologiju RS Evropske dimenzije promena obrazovnog sistema u Srbiji, 2005–2006. Umro je u Novom Sadu, 13. aprila 2017. godine Članstvo u udruženjima Član Sekcije za predškolsko vaspitanje Pedagoškog društva RS, od njenog osnivanja. Član Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika SAPV, od 1973. godine. Član Umetničkog veća Zmajevih dečjih igara, odluka Upravnog odbora od 1992. godine. Član francuskog ogranka organizacije International Council for Children`s Play – Association francaise pour l`éducation par le jeu, od 1987. godine. Redovni je član Srpske akademije obrazovanja u Beogradu od 17. 2. 2007. Bibliografija Eksperimentalni programi za rano obrazovanje, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1982, 234 str. Intelektualno vaspitanje kroz igru, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Sarajevo, „Svjetlost“, 1983 (više izdanja), 201 str. Metodika vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1983 (više izdanja), 170 str. „Uvodna napomena urednika“ i „Izražavanje i stvaranje kroz muziku“ u knjizi grupe autora Igramo se, otkrivamo, stvaramo..., Novi Sad, RU „Radivoj Ćirpanov“, (1986). str. 7-10 i 166-184. Predškolska pedagogija, knjiga prva, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1987 (više izdanja), 332 str. Razvoj kreativnosti u funkciji emancipacije ličnosti putem likovnog vaspitanja,(sa B. Karlavarisom i A. Baratom), Beograd, Institut za pedagoška istraživanja, 1988, 123 str. „Uvodna napomena urednika“ u knjizi grupe autora Igramo se, družimo, radimo..., Novi Sad, „Dnevnik“, (1989). str. 7-10. Likovno oblikovanje u dečjim vrtićima SFRJ i SSSR, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Moskva,(sa M. Stanojević-Kastori i L. V. Pantelejevom), Prosvešćenie, 1989, 359 str. Svet oko mene,(sa K. Kamenov), Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva i Novi Sad, NIŠRO „Dnevnik“, 1989, 71 str. Pripremam dete za školu, Beograd, Nova prosveta, 1990 (više izdanja), 32 str. Igre opažanja, Beograd, Nova prosveta, 1991, 211 str. Život Svetog Save (predgovor priređivača), u Sedam priča o Svetom Savi, Didakta, 1991, 3-4. „Predgovor priređivača“ i „Koncepcija za izradu Osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta od tri do sedam godina“, u Metodički dani `90, Beograd, Nova prosveta, (1991). str. 7-8 i 224-238. „Predgovor priređivača“ i „Predlog strukture Programske osnove vaspitno-obrazovnog rada“, u Predškolci u Novom Sadu `91, Beograd, Nova prosveta, (1991). str. 5-8 i 135-144. „Predgovor priređivača“, „Predškolski pedagozi u Srbiji“ i „Nacrt programa rada Sekcije predškolskih pedagoga“ u Metodički dani `91, Beograd, Nova prosveta, (1992). str. 9-11, 187-200 i 201-202. „Školska slava Sveti Sava“ (predgovor priređivča), u Školska slava Sveti Sava, Didakta, 1992, 3-4. Hristos se rodi draga deco, Novi Sad, Didakta i DP Znanje, 1992, 16 str. (sa V. Sotirovićem i D. Lipovcem) Dečja matematika, Didakta, Novi Sad, 1992, 75 str. Moja prva sveska, Novi Sad, Didakta, 1993 (više izdanja), 60 str. „Predgovor urednika“ u knjizi P. Jankovića Profesionalno usmeravanje, selekcija i obrazovanje učitelja, Novi Sad, Pedagoška akademija, 1994. „Perspektive obrazovanja vaspitača“ i „Pedagoška praksa u pripremi budućih vaspitača“ u Perspektive obrazovanja vaspitača, Novi Sad, Viša škola za obrazovanje vaspitača, (1994). str. 33-42 i 125-134. Model B Osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom, Novi Sad, Filozofski fakultet i Kikinda, Viša škola za obrazovanje vaspitača, 1995 (više izdanja), 95 str. Hrišćanska mudrost i vrline, zbirka poučnih priča za decu sa komentarima, Novi Sad, Didakta, 1995, 158 str. (sa Lj. Dotlić) Književnost u dečjem vrtiću, Novi Sad, Zmajeve dečje igre i Institut za pedagogiju Filozofskog fakulteta, 1996, 360 str. Metodika I deo , II deo i III deo , Novi Sad, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta i Republička zajednica viših škola za obrazovanje vaspitača, 1997 i 1998 (više izdanja), 144, 99 i 198 str. Predškolska sveska, Novi Sad, Dragon, 1998 (više izdanja), 64 str. (sa A. Ševom) Zagogogonetke, Novi Sad, Dragon, 1998 (više izdanja), 96 str. Matematičke aktivnosti, Novi Sad, Dragon, 1999 (više izdanja), 96 str. Predškolska pedagogija, I deo, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999 (više izdanja), 322 str. Predškolska pedagogija, II deo, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999 (više izdanja), 249 str. Priroda i društvo, Novi Sad, Dragon, 2000 (više izdanja), 56 str. Saobraćajno vaspitanje dece, Novi Sad, Dragon, 2000 (više izdanja), 64 str. Saobraćajne aktivnosti, Novi Sad, Dragon, 2000 (više izdanja), 38 str. Upoznavanje okoline, Novi Sad, Dragon, 2000 (više izdanja), 46 str. Dečja matematika, Novi Sad, Dragon, 2000 (više izdanja), 44 str. Predškolska matematika, Novi Sad, Dragon, 2001 (više izdanja), 68 str. Docrtanka, Dragon, Novi Sad, 2001, 30 str. Pod lastinim krilom (Sotto l`ala della rondine), Valjevo, PU „Milica Nožica“ i Novi Sad, Tampograf, 2002, 60 + 44 str. Matematičke aktivnosti u životnoj sredini, Dragon, Novi Sad, 2002 (više izdanja), 84 str. Pisanka, Dragon, Novi Sad (više izdanja), 48 str. (sa P. Spasojevićem) Metodika nastavnog rada, Srpsko Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003, 255 str. (sa P. Spasojevićem) Prva knjiga, udžbenik za prvi razred osnovne škole, Srpsko Sarajevo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003, 140 str. Zelena planeta, Dragon, Novi Sad, 2004, 137 str. Svet oko mene, Dragon, Novi Sad (više izdanja), 56 str. Veliki svet oko mene, Dragon, Novi Sad, 2005, 96 str. Šareni svet oko mene, Dragon, Novi Sad, 2006, 96 str. Dečja igra, Zavod za udžbenike, Beograd, 2006, 219 str. Azbučica, radna sveska za učenje štampanih slova ćirilice, Dragon, Novi Sad, 56 str. Pored navedenih monografija, priređenih knjiga i udžbenika, bibliografiju Emila Kamenova čine i studije, ogledi, poglavlja u knjigama i preko dve stotine kraćih članaka i prikaza, objavljenih u časopisima i novinama, najviše u Prosvetnom pregledu. MG99 (K)

Autor - osoba Vidal, Gore, 1925-2012 = Vidal, Gor, 1925-2012 Naslov Burr / Gore Vidal ; s engleskog preveo Antun Jurčić Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Znanje, 1978 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 475 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Jurčić, Antun Zbirka Hit : biblioteka moderne literature. ǂkolo ǂ11 (Pl.) Eugene Luther Gore Vidal (3. 10. 1925. – 31. 7. 2012) je bio američki pisac, scenarista, esejista, poznat kao jedna od najkontroverznijih ličnosti na američkoj književnoj i političkoj sceni. Jedan od njegovih ranih radova, roman The City and the Pillar (1948) je razbesneo kritičare kao jedan od prvih velikih američkih romana koji se nedvosmisleno bave homoseksualnošću. Rođen je kao Eugene Luther Gore Vidal u West Pointu, kao jedini sin Eugena Luthera Vidala Sr. i Nine S. Gore. Rođen je u bolnici vojne akademije West Point, na kojoj je njegov otac bio prvi predavač aeronautike. Njegovo drugo srednje ime dato mu je u čast njegovog dede po majci, Thomasa P. Gora, demokratskog senatora iz Oklahome. Njegov otac, Gene Vidal, bio je igrač američkog fudbala i olimpijski veteran (dekatlon, 1920). Bio je jedan od prvih pilota britanskog ratnog vazduhoplovstva i jedan od osnivača tri američke aviokompanije tokom 1920-ih i 1930-ih: Ludington Line (koja se spojila sa drugom kompanijom i postala Eastern Airlines), Transcontinental Air Transport (koja je kasnije postala Trans World Airlines) i Northeast Airlines (koju je osnova sa Amelijom Earhart). Njegova majka, Nina, bila je alkoholičarka. Godine 1928. imala je debi na Broadwayu u svojoj jedinoj ulozi. Udavala se još dva puta posle razvoda of Vidalovog oca (jedan od muževa joj je bio Hugh D. Auchincloss, kasniji očuh Jacqueline Kennedy Onassis) i, po Vidalovim tvrdnjama, imala je dugu vezu uz raskide i mirenja sa Clarkom Gablom [1]. Gore Vidal ima četvoro polu-braće i sestara sa očeve strane i petoro sa majčine iz njihovih kasnijih brakova. Veći deo vremena s kraja XX veka, Vidal provodi između Italije i Kalifornije. Godine 2003. Vidal je prodao svoju vilu u Ravellu i sada živi samo u Kaliforniji. Novembra 2003., njegov životni partner, pisac, Howard Auster, sa kojim je živeo poslednjih 40 godina, umire. Februara 2005. Auster je sahranjen na groblju Rock Creek u Washingtonu, u grobnici gde treba da bude sahranjen i Vidal. Vidal je počasni član Nacionalnog sekularnog društva. Književna karijera Fikcija Karijeru je započeo sa 21 godina, kada je objavio prvi roman Williwaw, koji je dobio dobre kritike i dobro je prošao i kod publike, iako je konvencionalno realističan. Nekoliko godina kasnije objavljuje svoj pionirski roman The City and the Pillar u kome se otvoreno bavi gej temama. Ovaj roman je izazvao bes i New York Times je odbio da objavljuje prikaze njegovih pet narednih knjiga. Roman je posvećen osobi sa inicijalima „J. T.“. nakon objavljivanja tračeva o identitetu J. T.-a, Vidal je potvrdio da se radi o Jimmiju Trimblu, njegovoj ljubavi iz školskih dana, koji je poginuo u Bitci za Ivo Džimu 1945. Kasnije je tvrdio da je Trimble bio jedina osoba u koju je ikada bio zaljubljen. Iako prodaja njegovih romana opada, Vidal ima uspeha sa svojim scenarijima. Dve njegove predstave, The Best Man i Visit to a Small Planet bile su hit na Broadwayu, a kasnije i uspešni filmovi. Tokom ranih 1950-ih objavljuje pod pseudonimom Edgar Box krimi-romane sa glavnim likom detektivom Peterom Sergeantom. Godine 1956. Vidal je angažovan kao scenarista za Metro Goldwyn Mayer. Godine 1959. reditelju William Wyleru potrebna je obrada scenarija za film Ben-Hur. Vidal je sarađivao sa Christopherom Fryom u preradi scenarija, sa postavljenim uslovom da ga MGM oslobodi dve godine ugovora. Smrt producenta filma, Sama Zimbaliste iskomplikovala je situaciju oko potpisivanja saradnika, tako da je kao autor scenarija potpisan samo Karl Tunberg. Vidal je kasnije tvrdio da je u dogovoru sa rediteljem, kao i sa glumcem Stephenom Boydom (Mesala) u priču uneo homoerotski podtekst. U interviju za knjigu Celluloid Closet, 1986. i kasnije za istoimeni film, Vidal objašnjava da tadašnja cenzura ne bi dozvolila eksplicitno izražavanje istopolne ljubavi u filmu, pa je ona morala da bude prikazana samo ubedljivom glumom. Međutim, znajući da je glavni glumac, Charlton Heston homofobičan, sav teret je pao na njegovo glumačkog partnera u filmu, Boyda. Vidal tvrdi da se rezultati njegove intervencije u smislu stvaranja homoerotskog subteksta mogu videti u filmu. Charlton Heston je na ovo negativno reagovao i tvrdio je da Vidal laže i da nije imao značajan doprinos za scenario. Na ove optužne, Vidal je odgovorio objavljujući odlomke iz Hestonovog dnevnika, The Actor’s Life, štampanog 1978., u kome Heston lično navodi da je Vidal dao veliki doprinos stvaranju scenarija za film. U toku 1960-ih, Vidal je objavio tri veoma uspešna romana. Prvi, Julian (1964) je nastao uz veoma detaljna istraživana o caru Julijanu Apostati. Drugi, Washington, D.C. (1967) govori o političkoj porodici u vreme Franklin D. Roosevelta. Treći roman, Myra Breckinridge (1968.) bio je hrabra, nesvakidašnja i čudna trans komedija, koja se bavi temama po kojima je Vidal prepoznatljiv: seks, rod i popularna kultura. Posle dva komercijalno neuspešne predstave, Weekend (1968.) i An Evening With Richard Nixon (1972.) i loše prihvaćenog romana, Two Sisters, Vidal se fokusira na eseje i na dve teme u svojoj fikciji. Jedan niz romana se bavi američkom istorijom i posebno prirodom njene nacionalne politike. Naslovi iz ove serije uključuju: Burr (1973), 1876 (1976), Lincoln (1984), Emire (1987), Hollywood (1989), The Golden Age (2000) i roman čija je radnja smeštena u starom svetu, Creation (1981. objavljen u proširenom izdanju 2002). Drugi niz romana sastoji se od komedija i nemilosrdnih „satiričnih invencija“: Myron (1975, nastavak romana Myra Breckinridge), Kalki (1978), Duluth (1983), Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) i The Smithsonian Institution (1998). Vidal se povremeno vraćao pisanju scenarija za pozorište, televiziju i film. Napisao je originalni scenario za film Caligula, ali je kasnije tražio da se njegovo ime ne pominje, jer su scenario preradili reditelj Tinto Brass i glumac Malcolm McDowell, znati menjajući ton i temu. Producenti su kasnije bezuspešno pokušali da spasu Vidalovu verziju u post-produkciji. Eseji i memoari Uprkos njegovim željama, Vidal je cenjeniji kao esejista, nego ako romansijer. Kritičar John Keates, hvatajući opšti konsenzus, hvali ga kao „najvećeg kritičara (dvadesetog) veka“. Čak i neprijateljski kritičari, kao što je Martin Amis priznaje da: „Eseji su ono u čemu je on dobar... obrazovan je, duhovit i odlično uviđa stvari. Čak i stvari o kojima ne zna su prosvetljujuće.“ Shodno tome, šest decenija Gore Vidal ulaže svoju inteligenciju i duhovitost, široko obrazovanje i neponovljiv glas za veliku raznovrsnost socio-političkih, seksualnih, istorijskih i književnih tema. Godine 1987. Vidal piše esej pod imenom Armageddon? u kome ispituje strukturu moći u savremenoj Americi i snažno kritikuje predsednika konzervativnog Ronalda Regana kao „pobednika veštine mumifikovanja“. Godine 1993. osvojio je National Book Award za eseje United States (1952–1992). Sledeća zbirka eseja objavljena je 2000. godine pod naslovom The Last Empire. Od tada objavljuje takve samo-opisujuće „pamflete“ kao što su Perpetual War for Perpetual Peace, Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta i Imperial America, snažna kritika američkog ekspanzionizma, vojno-industrijske strukture, stanja nacionalne bezbednosti i trenutne administracije. Godine 1995. objavio je dobro prihvaćene memoare Palimpsest, a 2006. objavio je i naredni deo memoara, Point to Point Navigation. Zbog njegovog bavljenja temama o homoseksualnosti u knjigama kao što je The City and The Pillar, Vidala često smatraju ranim i nepobedivim borcem za seksualno oslobodjenje. Sexually Speaking: Collected Sex Writings, zbirka eseja sadrži tekstove o književnosti i kulturi, koji pokazuju njegov dugogodišnji napor da ismeje i subvertira konvencionalna američka shvatanja o seksu. Fokusirajući se na anti-seksualno nasledstvo Judeo-Hrišćanstva, iracionalne i destruktivne seksualne zakone, feminizam, heteroseksizam, homofobiju, gay liberation i pornografiju, eseji često ponavljaju Vidalov omiljeni motiv: fluidnost seksualnog identieta. Vidal kaže da „iako naša svest o tome šta je ispravno seksualno ponašanje obično jeste bazirano na religijskim tekstovima, ovi tekstovi su interpretirani od strane vladara da bi nastavili da kontrolišu one nad kojima vladaju.“ U odbacivanju ovog uskog i rigidnog moralizma, Vidal tvrdi da je seks kontinuum načinjen od različitih faza tokom životnog veka i da su svi potencijalno biseksualni. Objašnjava da „ljudska vrsta je podeljena na muškarce i žene. Mnogo ljudi uživaju u seksualnim vezama sa svojim polom, mnogi ne; mnogima odgovaraju oba. Pluralitet je činjenica naše prirode i nije vredno opterećivati se time.“ Zato, „nema homoseksaulnih osoba, samo homoseksualnih činova.“ Gluma i publicitet Tokom 1960-ih Vidal se preselio u Italiju. Frederico Fellini ga je angažovao za film Roma. Vidal se pojavljivao u još nekim filmovima, kao što su Bob Roberts, Gattaca, With Honors i Igby Goes Down. Gore Vidal je poznat po tome što je veoma pametan i neumoran samo-promoter. U jednom intervjuu izjavio je da „ne postoji nijedan ljudski problem, koji se ne može rešiti, samo kada bi ljudi radili onako kako im ja savetujem“. Godine 2005. Jay Parini je imenovan za egzekutora Vidalovog književnog opusa. Politički stavovi i aktivizam Pored dede, Vidal je imao i druge veze sa Demokratima: Jacqueline Kennedy Onassis i on su imali istog očuha, Jimmy Carter mu je bio dalji rođak, kao i Al Gore. Kao politički aktivista, Vidal je bio 1960. godine neuspešni kandidat za Kongres ispred Demokratske stranke, ali je izgubio izbore u inače tradicionalno republikanskoj oblasti, ali je osvojio više glasova nego što je to učinio bilo koji drugi demokratski kandidat u toj oblasti 50 godina pre toga. Iako se često identifikuje sa demokratskim ličnostima i ciljevima, Vidal piše: „postoji smo jedna partija u Sjedinjenim Državama, Partija Vlasništva... i ona ima dva krila: Republikance i Demokrate. Republikanci su malo gluplji, rigidniji i više tvrdoglaviji u svom lassez faire kapitalizmu nego Demokrati, koji su finiji, lepši i malo korumpiraniji – bar do nedavno... i spremniji su nego Republikanci da učine male ispravke kada se pobune siromašni, crnci i anti-imperijalisti. Ali, suštinski, nema razlike između ove dve strane.“ Vidal je imao veoma odbrambeni odnos prema Americi i njenoj politici. „Moja porodica je pomogla da ova zemlja nastane“, piše Vidal, „i mi učestvujemo u političkom životu... od 1690-ih, i imam veoma posesivna osećanja prema ovoj zemlji.“ Vidal sebe smatra „radikalnim reformatorom“ sa željom da se Amerika vrati na „čisti republikanizam“ stare Amerike. Kao student bio je član anti-ratne organizacije America First Committee i, za razliku od drugih članova koji su danas promenili mišljenje, Vidal i dalje veruje da Amerika nije trebalo da uđe u Drugi svetski rat (mada priznaje da je pružanje materijalne podrške Saveznicima dobra ideja). Vidal je bio član odbora organizacije World Can’t Wait, koja je zahtevala smenu George W. Busha, kao i podnošenje krivičnih prijava protiv njegove administracije za zločin protiv čovečnosti. Vidal je zagovornik teze da je Bushova administracija znala za napade 11. septembra i da nije uradila ništa da bi taj napad sprečila, kako bi imala opravdanje za napad na Avganistan, nastojeći da uspostavi kontrolu nad naftom. Aprila, 2009. godine Vidal je prihvatio imenovanje za počasnog predsednika Američke humanističke asocijacije, zamenivši na tom mestu Kurta Vonneguta. Bibliografija Eseji i ne-fikcija Rocking the Boat (1963) Reflections Upon a Sinking Ship (1969) Sex, Death and Money (1969) Homage to Daniel Shays (1973) Matters of Fact and of Fiction (1977) The Second American Revolution (1982) Armageddon? (1987) At Home (1988) A View From The Diner`s Club (1991) Screening History (1992) ISBN 978-0-233-98803-0 Decline and Fall of the American Empire (1992) ISBN 978-1-878825-00-1 United States: essays 1952–1992 (1993) ISBN 978-0-7679-0806-1 Palimpsest: a memoir (1995) ISBN 978-0-679-44038-3 Virgin Islands (1997) The American Presidency (1998) ISBN 978-1-878825-15-5 Sexually Speaking: Collected Sex Writings (1999) The Last Empire: essays 1992–2000 (2001) ISBN 978-0-375-72639-2 Perpetual War for Perpetual Peace or How We Came To Be So Hated, Thunder`s Mouth Press, 2002, (2002) ISBN 978-1-56025-405-8 Dreaming War: Blood for Oil and the Cheney-Bush Junta, Thunder`s Mouth Press, (2002) ISBN 978-1-56025-502-4 Inventing a Nation: Washington, Adams, Jefferson (2003) ISBN 978-0-300-10171-3 Imperial America: Reflections on the United States of Amnesia (2004) ISBN 978-1-56025-744-8 Point to Point Navigation : A Memoir (2006) ISBN 978-0-385-51721-8 The Selected Essays of Gore Vidal (2008) ISBN 978-0-385-52484-1 Gore Vidal: Snapshots in History`s Glare (2009) ISBN 978-0-810-95049-8 Predstave Visit to a Small Planet (1957) ISBN 978-0-8222-1211-9 The Best Man (1960) On the March to the Sea (1960–1961, 2004) Romulus (adapted from Friedrich Duerrenmatt`s play) (1962) Weekend (1968) Drawing Room Comedy (1970) An evening with Richard Nixon (1970) ISBN 978-0-394-71869-9 On the March to the Sea (2005) Romani Williwaw (1946) ISBN 978-0-226-85585-1 In a Yellow Wood (1947) The City and the Pillar (1948) ISBN 978-1-4000-3037-8 The Season of Comfort (1949) ISBN 978-0-233-98971-6 A Search for the King (1950) ISBN 978-0-345-25455-9 Dark Green, Bright Red (1950) ISBN 978-0-233-98913-6 The Judgment of Paris (1953) ISBN 978-0-345-33458-9 Messiah (1955) ISBN 978-0-14-118039-7 A Thirsty Evil (1956) Julian (1964) ISBN 978-0-375-72706-1 Washington, D.C. (1967) ISBN 978-0-316-90257-1 Myra Breckinridge (1968) Two Sisters (1970) ISBN 978-0-434-82958-3 Burr (1973) ISBN 978-0-375-70873-2 Myron (1975) ISBN 978-0-586-04300-4 1876 (1976) ISBN 978-0-375-70872-5 Kalki (1978) ISBN 978-0-14-118037-3 Creation (1981) ISBN 978-0-349-10475-1 Duluth (1983) ISBN 978-0-394-52738-3 Lincoln (1984) ISBN 978-0-375-70876-3 Empire (1987) ISBN 978-0-375-70874-9 Hollywood (1989) ISBN 978-0-375-70875-6 Live from Golgotha: the Gospel according to Gore Vidal (1992) ISBN 978-0-14-023119-9 The Smithsonian Institution (1998) ISBN 978-0-375-50121-0 The Golden Age (2000) ISBN 978-0-375-72481-7 Clouds and Eclipses : The Collected Short Stories (2006) Objavljeno pod pseudonimima A Star`s Progress (aka Cry Shame!) (1950) kao Katherine Everard Thieves Fall Out (1953) kao Cameron Kay Death Before Bedtime (1953) kao Edgar Box Death in the Fifth Position (1954) kao Edgar Box Death Likes It Hot (1954) kao Edgar Box Prevodi Gor Vidal, Rat iz snova. Prev. Slađana Vuković, Beograd: Čarobna knjiga, 2004. Gor Vidal, Slabljenje i pad američke imperije. Prev. Branka Dinić, Beograd: Verzal press, 1999. Gore Vidal, Kalki. Prev. Opačić Vlado, Zagreb: August Cesarec, 1988. Gore Vidal, 1876. Prev. Josip Katalinić, Zagreb: Znanje, 1980. Vidal Gore, Burr. Prev. Antun Jurčić, Zagreb: Znanje, 1978. MG99 (N)

Autor - osoba Boldvin, DžejmsNaslov U susret čoveku / Džems Boldvin ; [prevela Vera Blečić]Vrsta građe kratka prozaCiljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)Jezik srpskiGodina 1969Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1969 (Ljubljana : Delo)Fizički opis 100 str. ; 18 cmDrugi autori - osoba Blečić, VeraVučković, TihomirZbirka ǂBiblioteka ǂ“Reč i misao“. ǂkolo ǂ12 ; ǂknj. ǂ282ISBN (Broš.)Napomene Prevod dela: Going to meet the man / James BaldwinDžems Boldvin / Tihomir Vučković: str. 99-[101].MG5 (N)Džejms Boldvin (engl. James Baldwin; Harlem, 2. avgust 1924 – Sen Pol de Vans, 1. decembar 1987) bio je američki književnik i društveni aktivista. Najpoznatiji je po svojim zbirkama eseja Beleške domorodačkog sina (1955), Niko mi ne zna ime (1961) i Sledeći put – vatra (1963), kao i po romanima Idi i reci to na gori (1953) Đovanijeva soba (1956) i Druga zemlja (1962). Smatra se velikom ikonom Pokreta za građanska prava afroamerikanaca i američkog LGBT pokreta.Detinjstvo i mladostBoldvin je rođen 1924. kao prvo dete majke, koja će imati devetoro dece. Nije nikada upoznao svog biološkog oca, te mu je očuh Dejvid Boldvin postao očinska figura. Dejvid je bio surov prema porodici i nije podržavao Boldvinova interesovanja za književnost.Sa 14 godina budući književnik je postao propovednik u Pentakostalnoj crkvi u Harlemu. Po završetku srednje škole u Bronksu preselio se u Grinvič Vilidž. Ranih 1940-ih svoja interesovanja je pomerio sa vere ne književnost. Najveću podršku dobijao je od svog idola Ričarda Rajta koga je smatrao „najvećim crnim piscem na svetu“. Njih dvojica su postali prijatelji i Rajt mu je pomogao da dobije nagradu Judžin F. Sakson. Boldvin je svoju zbirku eseja nazvao Beleške domorodačkog sina, kao jasnu referencu na Rajtov roman Domorodački sin. Međutim, u eseju iz 1949. godine, Svačiji roman pobune Boldvin je napisao da Rajtov Domorodački sin, kao Čiča Tomina koliba Harijete Bičer Stou nemaju uverljive likove i psihološku kompleksnost. Ovo je pokvarilo prijateljstvo dva pisca. Kasnije u intervjuu za Njujork tajms Boldvin je rekao da nije prestao da obožava Rajta: „Poznavao sam Ričarda i voleo sam ga. Nisam ga napadao; pokušavao sam da razjasnim nešto sebi.“KarijeraSa dvadeset i tri godine preselio se u Pariz, pokušavši da pobegne od trauma izazvane porodičnim i rasisitičkim represijama. Nakon povratka u SAD i početka književne karijere, aktivno se uključio u borbu afroamerikanaca za građanska prava, te je često gostovao po televizijskim emisijama, postavši jedan od najpoznatijih intelektualaca u Americi toga vremena. Iako je postao značajno ime u afroameričkom pokretu za prava, Boldvin se nikada nije priklonio nijednoj grupaciji, ističući prednost ljudske individualnosti nad bilo kakvim drugim obeležjima: Svi mi moramo učiniti napor da se odnosimo prema svim ljudima jednostvano kao prema individualnim ljudskim bićima. Nikakva etiketa, nikakva parola, nikakva politička stranka, nikakava boja kože, pa čak ni bilo kakva religija nisu važnije od indivdiue kao ljudskog bića.Afro-američki slikar Boford Delani je, takođe, imao veliki uticaj na Boldvina. U Cena ulaznice iz 1985. napisao je da je Delani bio za njega prvi živi dokaz da crnac može biti umetnik. Divio se njegovoj hrabrosti, integritetu, strasti: „Video sam ga potresenog mnogo puta i doživeo sam da ga vidim slomljenog, ali ga nikada nisam video da se klanja.“U mladosti, Boldvin se osećao pod pritiskom što zbog činjenice da je Afro-amerikanac u otvoreno rasističkoj Americi, što zbog činjenice da je homoseksualac u izrazito homofobičnoj Afro-američkoj zajednici. Godine 1948. Boldvin se seli u Francusku kako bi izbegao svoju sumornu perspektivu u SAD. Tokom boravka u Francuskoj, Boldvin je postao vrsni prozaista i pesnik. Tamo je takođe upoznao sedamnaestogodišnjeg Lusijena Hapersberga, koji je postao njegov prijatelj i ljubavnik. Uz njegovu podršku, Boldvin je stvorio i objavio veliki broj dela. Lusijen se nakon tri godine njihovog poznanstva oženio, što je Boldvina ostavilo u neverici.Boldvinov roman iz 1956. godine Đovanijeva soba se upravo bavi temom rastrgnutosti muškarca u ljubavi koju gaji prema drugom muškarcu i prema ženi. Učestvovao je 1963. godine u Maršu na Vašington sa Martinom Luterom Kingom. Godine 1962. Boldvin je dobio nagradu Džordž Polk za reportažu u Njujork tajmsu.SmrtDana 1. decembra 1987, Boldvinje umro od raka stomaka u Sen Pol de Vans, Francuskoj. Sahranjen je na groblju Fernklif u Hartsdejlu, blizu Njujorka.Fred Nol Holis se brinuo o Džejmsu Boldvinu na samrti. Nol je bio prijatelj sa Boldvinom od ranih 1970-ih, jer bi mu Boldvin kupovao piće u kafiću Flore. Nol se prisetio razgovora s Boldvinom, neposredno pre njegove smrti, o rasizmu u Alabami. U jednom razgovoru, Nol je rekao Boldvinu: „Kroz svoje knjige ste me oslobodili moje krivice zbog toga što sam tako pun predrasuda što dolazim iz Alabame i zbog moje homoseksualnosti.“ Boldvin je insistirao: „Ne, ti si me oslobodio otkrivajući mi ovo.“U vreme Boldvinove smrti, radio je na nedovršenom rukopisu pod nazivom Remember This House, memoaru svojih ličnih sećanja na vođe građanskih prava Medgara Eversa, Malkolm Iksa i Martin Luter Kinga, Jr. Nakon njegove smrti, izdavačka kuća MekGrav-Hil preduzela je korak bez presedana tužeći njegovo imanje kako bi povratila predujam od 200.000 dolara koji su mu platili za knjigu, iako je tužba prekinuta do 1990. Rukopis predstavlja osnovu za dokumentarni film Raula Peka iz 2016. godine I Am Not Your Negro.KnjiževnostPrvo objavljeno Boldvinovo delo, prikaz pisca Maksima Gorkog, pojavio se u The Nation 1947. godine. Nastavio je da objavljuje u tom časopisu u raznim vremenima svoje karijere i služio je u njegovom uredništvu nakon njegove smrti 1987.1950-eDebitovao je romanom Idi i reci to na gori (Go Tell It on the Mountain) (1953) u kome se pripoveda o religijskom iskustvu četrnaestogodišnjeg dečaka i prikazuju disfunkcionalni odnosi u afroameričkoj porodici Grim u Harlemu 1930-ih. Usledio je roman o homoseksualnoj samorepresiji mladića u Đovanijevoj sobi (1956), koji je izazvao velike kontroverze kada je prvi put objavljen 1956. godine zbog svog eksplicitnog homoerotskog sadržaja. Boldvin se ponovo opirao etiketama objavljivanjem ovog dela. Uprkos očekivanjima čitalačke javnosti da će objaviti dela koja se bave afroameričkim iskustvima, Đovanijeva soba pretežno govori o belim likovima.1960-eUsledili su prikaz duhovne izolacije nekolicine mladih Njujorčana boema u Drugoj zemlji (1962) i roman o nevino optuženom mladiću u delu Kada bi ulica Bel mogla da progovori (1974). Objavio je zbirke eseja Beleške domorodačkog sina (1955), Niko mi ne zna ime (1961) i Sledeći put – vatra (1963). Njegova esejistika stilski i tematski spada u najviše domete američkog eseja. U njihovom središtu je pitanje zašto je istina o belcima i crncima u Americi toliko užasna da se zapravo ne može iskazati? Pišući o temi gotovo sa psihološkog stanovišta, analizirao je podjednaki pogubni uticaj rasizma na potlačene, kao i na tlačitelje. Prema njemu, zla američkog društva, pa i rasizam, projekcija su ozbiljnijeg problema koji se tiče nesposobnosti Amerikanaca da se suoče sa stvarnošću kakva jeste. Pozivao je na društvene promene, ali je smatrao da njihovo polazište može biti isključivo u smelom suočavanju svakog pojedinca sa samim sobom, jer kako je objasnio: pitanja koja čovek sebi postavlja počinju da objašnjavaju svet i postaju čovekov ključ ka iskustvima drugih ljudi. Čovek retko u drugima može sagledati ono što nije kadar u sebi sagledati. Od ovog suočavanja sa sobom zavisi mera našeg iskustva i saosećanja.1970-e i 1980-eSledeći esej Bez imena na ulici (No Name in the Street) (1972), takođe je raspravljao o sopstvenom iskustvu u kontekstu kasnijih 1960-ih, posebno o atentatima na tri njegova lična prijatelja: Medgara Eversa, Malkolm Iksa i Martin Luter Kinga.Kritičari su uglavnom zanemarivali Boldvinove spise iz 1970-ih i 1980-ih, iako čak i ovi tekstovi počinju da dobijaju pažnju. Nekoliko njegovih eseja i intervjua iz 1980-ih raspravlja o homoseksualnosti i homofobiji sa žarom i otvorenošću. Oštre kritike Eldridža Klivera na račun Boldvina u Soul on Ice i drugde i Boldvinov povratak u južnu Francusku doprinele su osećaju da on nije bio u kontaktu sa svojom čitalačkom publikom. Uvek veran svojim uverenjima, a ne ukusima drugih, Boldvin je nastavio da piše ono što je želeo. Kako je bio vodeći književni glas pokreta za građanska prava, postao je inspirativna figura za novi pokret gej prava. Njegova dva romana napisana 1970-ih, If Beale Street Could Talk (1974) i Just Above My Head (1979), snažno su istakli značaj afroameričkih porodica. Karijeru je zaključio objavljivanjem sveske poezije Jimmy`s Blues (1983), kao i drugog eseja dužine knjige The Evidence of Things Not Seen (1985), produžene meditacije inspirisane ubistvima dece iz Atlante ranih 1980-ih. Boldvin je takođe stekao mnoštvo stipendija za MekDovel.Društveni i politički aktivizamBoldvin se vratio u Sjedinjene Države leta 1957, dok se o zakonu o građanskim pravima te godine raspravljalo u Kongresu. Moćno ga je dirnula slika mlade devojke, Doroti Kaunts, koja se obračunala sa ruljom u pokušaju da desegregira škole u Šarloti u Severnoj Karolini, a urednik Partisan Review Filip Rajv predložio mu je da izveštava o onome što se dešavalo na američkom jugu. Boldvin je bio nervozan zbog putovanja, ali je stigao, intervjuirajući ljude u Šarloti (gde je upoznao Martina Lutera Kinga mlađeg) i Montgomerija u Alabami. Rezultat su bila dva eseja, jedan objavljen u Harperovom časopisu (The Hard Kind of Courage), drugi u Partisan Review (Nobody Knows My Name). Naknadni Boldvinovi članci o pokretu pojavili su se u Mademoiselle, Harper`s, The New York Times Magazine, i The New Yorker, gde je 1962. objavio esej koji je nazvao Down at the Cross, Letter from a Region of My Mind. Zajedno sa kraćim esejem iz The Progressive, esej je postao The Fire Next Time.Dok je pisao o pokretu, Boldvin se prilagodio idealima Kongresa rasne ravnopravnosti (CORE) i Studentskog nenasilnog koordinacionog odbora (SNCC). Pridruživanje CORE-u pružilo mu je priliku da putuje preko američkog Juga održavajući predavanja o svojim stavovima o rasnoj nejednakosti. Njegovi uvidi i na Sever i na Jug dali su mu jedinstvenu perspektivu o rasnim problemima sa kojima su se Sjedinjene Države suočavale.1963. održavao je predavanje po jugu za CORE, putujući u Duram i Grinsboro u Severnoj Karolini i Nju Orleansu. Tokom obilaska držao je predavanja studentima, belim liberalima i svima drugima koji su slušali o njegovoj rasnoj ideologiji, ideološkom položaju između „mišićavog pristupa“ Malkolma Iksa i nenasilnog programa Martina Lutera Kinga, mlađeg. Boldvin je izrazio nadu da će socijalizam zaživeti u Sjedinjenim Državama.„U svakom slučaju je sigurno da je neznanje, povezano sa moći, najžešća neprijateljska pravda koju može imati.“ – Džejms BoldvinDo proleća 1963., glavna štampa je počela da prepoznaje Boldvinovu prodornu analizu belog rasizma i njegove elokventne opise bola i frustracije crnaca. Zapravo, Time je Boldvina predstavio na naslovnici izdanja od 17. maja 1963. godine. „Nema drugog pisca“, rekao je magazin, „koji sa takvom dirljivošću i abrazivnošću izražava mračne stvarnosti rasnog vrenja na severu i jugu.“U kablu koji je Boldvin poslao državnom tužiocu Robertu F. Kenediju tokom krize u Birmingemu u Alabami, Boldvin je za nasilje u Birmingemu krivio FBI, J. Edgara Huvera, senatora za Misisipi Džejmsa Istland i predsednika Kenedija zbog toga što nisu iskoristili „veliki prestiž njegove kancelarije kao moralnog foruma koji to može biti.“ Glavni tužilac Kenedi pozvao je Boldvina da se sastane s njim tokom doručka, a taj sastanak je usledio i drugi, kada se Kenedi sastao sa Boldvinom i ostalima koje je Boldvin pozvao u Kenedijev stan na Menhetnu.O ovom sastanku se govori u drami Hovarda Simona, James Baldwin: A Soul on Fire. U delegaciji su bili Kenet B. Klark, psiholog koji je odigrao ključnu ulogu u odluci Brown v. Board of Education ; glumac Hari Belafonte, pevačica Lena Horn, spisateljica Lorejn Hanzberi i aktivisti iz organizacija za građanska prava. Iako se većina učesnika ovog sastanka osećala „uništeno“, sastanak je bio važan za iznošenje zabrinutosti pokreta za građanska prava i obezbedio je izlaganje pitanja građanskih prava ne samo kao političko, već i kao moralno pitanje.Datoteka FBI-ja Džejmsa Boldvina sadrži 1.884 stranice dokumenata, prikupljenih od 1960. do početka 1970-ih. Tokom te ere nadzora američkih pisaca, FBI je akumulirao 276 stranica o Ričardu Rajtu, 110 stranica o Trumanu Kapoteu i samo devet stranica o Henriju Mileru.Boldvin se takođe istaknuo na Maršu za Vašington za posao i slobodu 28. avgusta 1963. godine, sa Belafonteom i dugogodišnjim prijateljima Sidni Pojtirom i Marlonom Brandom.Boldvinova seksualnost sukobila se sa njegovim aktivizmom. Pokret za građanska prava bio je neprijateljski raspoložen prema homoseksualcima. Jedini muškarci homoseksualci u pokretu bili su Džejms Boldvin i Bajard Rastin. Rastin i King bili su vrlo bliski, pošto je Rastin dobio zasluge za uspeh marša na Vašington. Mnogima je smetala Rastinova seksualna orijentacija. Sam King je govorio o temi seksualne orijentacije u školskoj redakciji tokom koledža i kao odgovor na pismo tokom 1950-ih, gde ga je tretirao kao mentalnu bolest koju bi pojedinac mogao da prebrodi. Kingov ključni savetnik, Stanli Levison, takođe je izjavio da su Boldvin i Rastin „bili bolje kvalifikovani da vode homoseksualni pokret od pokreta za građanska prava“ Pritisak je kasnije rezultirao Kingom koji se distancirao od obojice. Uprkos svojim ogromnim naporima u pokretu, zbog svoje seksualnosti, Boldvin je bio isključen iz unutrašnjih krugova pokreta za građanska prava i bio je upadljivo nepozvan da govori krajem marta u Vašingtonu.U to vreme Boldvin je bio ni „u ormaru“, ni otvoren za javnost o svojoj seksualnoj orijentaciji. Iako su njegovi romani, konkretno Đovanijeva soba i Samo iznad moje glave, imali otvoreno homoseksualne likove i veze, sam Boldvin nikada nije otvoreno izjavio svoju seksualnost. U svojoj knjizi Kevin Mumford ističe kako je Boldvin prošao život „prolazeći ispravno, umesto da se sukobljava sa homofobima s kojima se mobilisao protiv rasizma.“Nakon što je bomba eksplodirala u crkvi u Birmingemu tri nedelje nakon marša na Vašington, Boldvin je pozvao na nacionalnu kampanju građanske neposlušnosti kao odgovor na ovu „zastrašujuću krizu“. Otputovao je u Selmu u Alabami, gde je SNCC organizovao akciju registracije birača; posmatrao je majke sa bebama i starije muškarce i žene kako satima stoje u dugačkim redovima, dok su naoružani poslanici i državni vojnici stajali pored njih. Nakon dana gledanja, govorio je u prepunoj crkvi, kriveći Vašington – „dobre bele ljude na brdu“. Vraćajući se u Vašington, rekao je izveštaču New York Post-a da bi savezna vlada mogla zaštititi crnce – mogla bi poslati savezne trupe na jug. Krivio je Kenedijeve za nedelovanje. U martu 1965. godine, Boldvin se pridružio učesnicima marša koji su hodali 50 milja od Selme, Alabama, do glavnog grada u Montgomeriju pod zaštitom saveznih trupa.Bez obzira na to, odbacio je etiketu „aktivista za građanska prava“ ili da je učestvovao u pokretu za građanska prava, umesto toga slažući se sa tvrdnjom Malkolma Iksa da ako je građanin ne bi trebalo da se bori za svoja građanska prava. U intervjuu sa Robertom Penom Vorenom iz 1964. godine za knjigu Ko govori za crnca?, Boldvin je odbacio ideju da je pokret za građanska prava direktna revolucija, umesto toga nazivajući ga „vrlo neobičnom revolucijom jer mora... imati svoje ciljeve uspostavljanje unije i... radikalni pomak u američkim običajima, američkom načinu života... ne samo što se očigledno odnosi na crnce, već i na svakog građanina zemlje.“ U govoru na UC Berkli 1979. godine, nazvao ga je, umesto toga, „najnovijom pobunom roba“.Godine 1968. Boldvin je potpisao zavezu Writers and Editors War Tax Protest, obećavajući da će odbiti plaćanja poreza u znak protesta protiv rata u Vijetnamu.NasleđePoštanska marka sa njegovim likom štampana je 2005. godine.Dokumentarac Ja nisam tvoj crnja u režiji Raula Peka iz 2016. zasnovan je na dokumentarnim snimcima koji svedoče o rasizmu i pokretu za građanska prava afroamerikanaca, kao i na snimcima Džejmsa Boldvina. Snimke prati naracija Semjuela L Džeksona koji čita Boldvinov nezavršeni esej „Zapamti ovu kuću”. Dokumentarac je bio nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film, ali ga nije osvojio.Počasti i nagradeGuggenheim Fellowship, 1954.Eugene F. Saxton Memorial Trust AwardForeign Drama Critics AwardGeorge Polk Memorial Award, 1963MacDowell fellowships: 1954, 1958, 1960DelaRomani1953. Go Tell It on the Mountain (semi-autobiografski)1956. Giovanni`s Room1962. Another Country1968. Tell Me How Long the Train`s Been Gone1974. If Beale Street Could Talk1979. Just Above My HeadEseji i kratke pričeMnogi eseji i kratke priče o Boldvinu objavljeni su prvi put kao deo zbirki (Notes of a Native Son). Drugi su, međutim, u početku objavljivani pojedinačno, a kasnije uvršteni u Boldvinove knjige kompilacija. Neki eseji i priče o Boldvinu, koji su prvobitno objavljeni sami, uključuju:1953. „Stranger in the Village.“ Harper`s Magazine.1954. „Gide as Husband and Homosexual.“ The New Leader.1956. „Faulkner and Desegregation.“ Partisan Review.1957. „Sonny`s Blues.“ Partisan Review.1957. „Princes and Powers.“ Encounter.1958. „The Hard Kind of Courage.“ Harper`s Magazine.1959. „The Discovery of What It Means to Be an American,“ The New York Times Book Review.1959. „Nobody Knows My Name: A Letter from the South.“ Partisan Review.1960. „Fifth Avenue, Uptown: A Letter from Harlem.“ Esquire.1960. „The Precarious Vogue of Ingmar Bergman.“ Esquire.1961. „A Negro Assays the Negro Mood.“ New York Times Magazine.1961. „The Survival of Richard Wright.“ Reporter.1961. „Richard Wright.“ Encounter.1962. „Letter from a Region of My Mind.“ The New Yorker.1962. „My Dungeon Shook.“ The Progressive.1963. „A Talk to Teachers“1967. „Negroes Are Anti-Semitic Because They`re Anti-White.“ New York Times Magazine.1976. The Devil Finds WorkKolekcijeMnogi eseji i kratke priče o Boldvinu objavljeni su prvi put kao deo zbirki, koje su takođe uključivale starija, pojedinačno objavljena dela (poput gore navedenih) Boldvina. Ove kolekcije uključuju:1955. Notes of a Native Son1961. Nobody Knows My Name: More Notes of a Native Son1963. The Fire Next Time1965. Going to Meet the Man1972. No Name in the Street1983. Jimmy`s Blues1985. The Evidence of Things Not Seen1985. The Price of the Ticket2010. The Cross of Redemption: Uncollected Writings.Reprodukcije i audio1954 The Amen Corner (play)1964. Blues for Mister Charlie (play)1990. A Lover`s Question (album). Les Disques Du Crépuscule – TWI 928-2.Saradnički radovi1964. Nothing Personal, sa Ričardom Avedonom (photography)1971. A Rap on Race, sa Margaret Mid1971. A Passenger from the West, narativ sa Baldvinovim razgovorima, Nabil Fares; u prilogu davno izgubljenog intervjua.1972. One Day When I Was Lost (orig.: A. Haley)1973. A Dialogue, with Nikki Giovanni1976. Little Man Little Man: A Story of Childhood, with Yoran Cazac2004. Native Sons, with Sol SteinPosthumne kolekcije1998. Early Novels & Stories: Go Tell It on the Mountain, Giovanni`s Room, Another Country, Going to Meet the Man, edited by Toni Morrison.1998. Collected Essays: Notes of a Native Son, Nobody Knows My Name, The Fire Next Time, No Name in the Street, The Devil Finds Work, Other Essays, edited by Toni Morrison.2014. Jimmy`s Blues and Other Poems.2015. Later Novels: Tell Me How Long the Train`s Been Gone, If Beale Street Could Talk, Just Above My Head, edited by Darryl Pinckney.2016. Baldwin for Our Times: Writings from James Baldwin for an Age of Sorrow and Struggle, with notes and introduction by Rich Blint.12/6

Autor - osoba Sarojan, Vilijam Naslov Tata, ti si lud / William Saroyan ; [prevela Ljerka Radaović ; opremio Nedeljko Dragić] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1982 Izdanje 5. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Mladost, 1982 Fizički opis 138 str. : ilustr. ; 21 cm Drugi autori - osoba Radović, Ljerka Dragić, Nedeljko Zbirka Biblioteka Vjeverica Napomene Prevod dela: Papa you`re crazy. Stanje: sadržaj išvrljan (kao na slici), ostatak knjige čist i odlično očuvan. Tata, ti si lud je roman za decu američkog pisca jermenskog porekla Vilijama Sarojana. Prvi put je objavljen 1957. godine. Namenjen je deci uzrasta od 10 do 12 godina. To je istovremeno i smešna i tužna priča o odnosu oca i sina, koji je u ovom romanu onakav kakav želi svaki sin, ali koji ne ume da ostvari svaki otac. Na srpskom jeziku ovaj roman pojavio se već 1958. godine, svega godinu dana po objavljivanju. Izašao je u izdanju izdavačkog preduzeća Omladina iz Beograda, u prevodu Ljerke Radović. Radnja romana U romanu Tata, ti si lud, kroz 63 kratka poglavlja, otac i sin razgovaraju o životu i uživaju u međusobnom druženju u očevom domu u Malibu Biču (Kalifornija). Obzirom da ne žive zajedno, oni se kroz ovo druženje upoznaju. Obojica imaju svoj cilj - otac da napiše knjigu o kuvanju, sa receptima za pravljenje i popravljanje ljudskih duša, a dečak da ode na Mesec ili uradi nešto drugo veliko. Kroz ova kratka poglavlja razgovaraju o svetu i pojavama u njemu. Dečak uči da posmatra stvari oko sebe: okean, školjke, dagnje, pasulj, list... Otac daje sinu jednostavne i tople odgovore na pitanja o školi, bogu, spoznaji, ljudskom rodu, rečniku, umetnosti, ljubavi... Razgovori između radoznalog sina i maštovitog oca veoma su zanimljivi, teme su različite i često u sebi kriju poruke koje čitaoca navode na razmišljanje. Tako, na primer, on na jednom mestu kaže: „Prilike su retko kad povoljne, pa je bolje da odmah počneš učiti kako da živiš u teškim prilikama.” U poslednjem poglavlju Pit zaista uradi nešto veliko. Odluči da će naučiti da piše i postati pisac. Sarojan je napisao ovaj veoma lični roman kada je njegov sin, kome je posvetio knjigu, imao deset godina. U romanu ima mnogo ispovednoga, odnosno pisac priča o sebi. Priče u poglavljima napisane su pitkim, jasnim jezikom, poput samih naslova. Glavni likovi Glavni likovi u romanu su otac, četrdesetpetogodišnji pisac i njegov desetogodišnji sin Pit. Pitovi roditelji su razvedeni i dečak, koji živi sa majkom i sestrom, poželeo je da provede neko vreme sa svojim ocem. U liku sina sadržane su i neke osobine oca iz vremena kada je on imao deset godina. I otac i sin ponašaju se kao velika dobra deca. To nisu samo poslušna deca. Ona su dobra i po tome što znaju u životu da budu blago radosna i što im razgovori ponekad liče na pesmu. Odnos između oca i sina u ovom romanu je onakav kakav želi svaki sin, ali koji ne ume da ostvari svaki otac. Otac i sin govore o svakodnevnim stvarima, na izgled sasvim beznačajnim, ali pomoću svoga govora oni uspevaju da od tih beznačajnih stvari naprave pravo bogatstvo. Njihov međusobni odnos otac ovako opisuje: „Znaš, ti i ja, otac i sin, ma koji otac i ma koji sin – skoro smo isti čovek, jedan star, a drugi mlad, a u isto vreme smo stranci, više nego da smo se sreli na ulici.” Vilijem Sarojan je poreklom Jermenin, ali je rođen u Americi. Rano je izgubio oca, sa samo tri godine i zatim je dospeo u sirotište, gde je živeo do svoje sedme godine. Tada je njegova majka uspela da se zaposli, pa se Vilijem opet mogao vratiti kući. Kad je imao dvanaest godina napustio je školu i počeo da zarađuje. U početku je prodavao je novine i raznosio telegrame, a kasnije je promenio mnoge poslove i na kraju postao pisac. Njegovo interesovanje za knjige potiče od vremena kad je naučio da čita. Počeo je da piše u trinaestoj godini, i to je činio do kraja života. Pisao je romane, pripovetke i pozorišne komade. Njegovi romani su omiljeno štivo svih generacija. Vilijam Sarojan (engl. William Saroyan, jerm. Վիլյամ Սարոյան; Frezno, 31. avgust 1908 – Frezno, 18. maj 1981) je bio američki pisac jermenskog porekla. Pored pisanja romana i priča, bavio se i kinematografijom. Detinjstvo Vilijam Sarojan rođen je kao sin američkog imigranta u gradu Fresno, 31. avgusta 1908. godine. Grad Fresno je manje mesto u Kaliforniji koje je poznato po tome što u njemu živi mnogo doseljenika iz Jermenije. Njegov otac, Armenak Sarojan, 1905. godine preselio se u Nju Džerzi gde je počeo da proizvodi vina jer je imao vlastite vinograde. Vilijamov otac se školovao za prezbitarijanskog sveštenika, ali se u novoj državi morao baviti poljoprivredom kako bi porodica preživela. On je umro 1911. godine u Kempbelu (Kalifornija). Nakon što je Vilijamov otac umro, finansijska situacija porodice Sarojan je postala veoma loša. Takohi Sarojan je bila priporana da svoju decu- Vilijama, Henrija, Zabel i Koset pošalje Fred Finč sirotište u Ouklendu, o čemu je Vilijam mnogo puta pisao u svojim delima. Za Takohi je bilo veoma teško da pronađe sebi posao, jer su Jermeni imali lošu reputaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Posao je uspela da nađe tek posle nekoliko godina i počela je da radi kao kućna pomoćnica. Finansijski je ojačala, pa se Vilijem sa braćom i sestarama, posle pet godina provedenih u sirotištu, mogao vratiti majci. Ona je uspela da ponovo kupi kućicu u Fresnu, tako da se čitava porodica vratila u taj grad. Takohi je tamo pronašla novi posao, ali su i deca morala raditi kako bi porodica preživela. Takohi je pakovala voće u mesnoj fabrici, a Vilijam i Henri su radili kao kolporter (kasnije telegrafisti). Uloga političkih faktora u stvaralaštvu Vilijema Sarojana Vilijam Sarojan preživljava emotivno težak period, kada 1915. godine turska vlada izdaje nalog na osnovu koga je ubijeno 1,5 miliona Jermena, što je tada činilo oko 80% populacije. Jermeni su bili masakrirani i slani u koncentracione logore. 1920. godine, SSSR je aneksirala Jermeniju. Tuga koju je osećao zbog problema svoje, kako je sam govorio druge zemlje, iskazao je u mnogim delima, kao što su Pokolj nevinih, Jermenksa trilogija, Jermeni, Zovem se Aram i druge. Školovanje Godine 1921., Vilijam Sarojan je upisan u Tehničku školu kako bi se učio daktilografiji. 1925. godine, nakon nekoliko opomena, izbačen je iz škole zbog neprimernog ponašanja. Nije uspeo da dobije diplomu za završenu daktilografiju. Vilijam je dobio od svoje majke neke od tekstova koje je pisao njegov otac. Nakon što ih je pročitao, Vilijam je odlučio da će postati pisac. Tada je krenuo da se dalje samostalno obrazuje tako što će što više čitati dela poznatih pisaca. Posao i selidbe Pošto je školu napustio bez diplome, Vilijam je bio primoran da se u početku bavi fizičkim poslovima poput branja grožđa u vinogradima. Nakon toga, zaposlio se u advokatskom preduzeću svog strica Arama Sarojana. 1926. godine, Vilijam napušta Fresno i odlazi u Los Anđeles gde je radio u Kalifornijskoj Nacionalnoj Straži. Nakon toga, vraća se na kratko u svoj rodni grad da poseti porodicu, a potom odlazi u San Francisko. Imao je velikih materijalnih problema i morao je pod hitno da pronađe sebi posao. Uspeo je da se zaposli u Telegrafskoj kompaniji San Franciska gde je radio kao službenik. Posle toga, bavio se raznim profesijama kako bi zaradio. Bio je telegrafista, poštar, daktilograf, i, na kraju, zaposlio se kao rukovodilac u Postal Telegraph kompaniji, za koju je još u Fresnu radio sa svojim bratom. Naredne, 1927. godine, Henri dovodi Takohi, Zabel i Koset da žive u San Francisku. U avgustu 1928. godine, Vilijam se preselio u Njujork od novca koji je dobijao od svog ujaka Mihrana. Njegova selidba u Njujork neuspešno se završila. Vratio se u San Francisko svojoj porodici. Radio je poslove za koje je bio veoma slabo plaćen, a koji su iziskivali puno truda. Sve svoje slobodno vreme provodio je za pisaćom mašinom i u biblioteci. Prva dela Jedan skeč koji je Sarojan napisao, objavljen je u nedeljnom časopisu The Overland Monthly, a prva zbirka priča odštampana je 1930. godine i zvala se Slomljeni točak (eng. The Broken Wheel). Ovo delo je potpisao pod pseudonimom Sirak Gorjan (eng. Sirak Goryan). Zbirka je bila je objavljena u izdavačkoj kući Jermenski žurnal. 1932. godine jermenski žurnal Hairenik (Otadžbina) objavio je u nekoliko navrata Sarojanove poeme. Isti žurnal će naredne godine početi da objavljuje i njegove priče, među kojima su prve bile Pesnica, Borba, Jermenija i Slomljeni točak. Ovo nije bilo prvi put da Hairenik objavljuje dela nekog od Sarojanovih. Isti žurnal je pre više godina objavio skeč Noneh, koji je napisala Vilijamova baka. Skeč koji je Vilijam Sarojan napisao, bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike, pa je ona produžena i pretvorena u novelu koja se zvala Trapez kroz univerzum. To je zapravo bila osnova za njegovu prvu zbirku priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu, kao i za 70.000 Asiraca. Tada su i drugi listovi počeli da objavljuju Sarojanove radove. Sarojan je postao član najvećih literarnih društava Los Anđelesa i San Franciska. Vrhunac literarne karijere Vilijam postaje popularan napisavši delo Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. godine. Protagonista ovog romana je mladi, siromašni pisac koji pokušava da preživi u okrutnom vremenu. Čitaoci nisu ni mogli da pretpostave da je Vilijem u ovom delu, u stvari, predstavio sebe. Glavni lik ovog dela imao je mnoge sličnosti sa delom skandinavskog Nobelovca Knuta Hamsona koje se zove Glad (eng. Hunger, 1890.), ali u Sarojanovom delu nije bilo nihilizma prikazanog u Hamsonovom delu. Pošto je roman postao veoma popularan, Vilijam je na njemu poprilično zaradio, pa je odlučio da od tog novca finansira svoje putovanje u Evropu i Jermeniju, gde je kupio prvu rusku cigaretu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Čak je i u svom delu Ne umreti (eng. Not Dying, 1963) napisao i čuvenu rečenicu Možeš dobiti kancer od stvari koje te teraju da mnogo pušiš, ali ne od samog pušenja. – Vilijam Sarojan Mnoge od Vilijamovih priča bile su bazirane na događajima iz njegovog detinjstva, kao što je bila krađa voća koja je bila neophodna za preživljavanje ili težak život doseljenika u Ameriku. Zbirka priča Zovem se Aram (eng. My name is Aram) postala je internacionalni bestseler. Ona govori o dečaku Aramu Garoghlanu i mnogim drugim živopisnim likovima iz Aramove imigrantske porodice. Narednih godina, Vilijam će se gotovo u potpunosti posvetiti kinematografiji na uštrb pisanja. Kada se vratio književnim delima, počeo je da piše eseje i memoare u kojima je pisao o manje poznatim ljudima koje je sretao tokom svojih putovanja u Sovjetski Savez i Evropu, ali i o poznatijim ljudima kao što su Džo Bernard Šo, finski kompozitor Jan Sibelius i Čarli Čaplin. Okušao se i kao pesnik, ali je od njegove poezije sačuvano samo jedno delo Dođi u moj dom (eng. Come On-a My House) koja se bazira na jermenskim narodnim pesmama. Kinematografija Nakon zbirke priča Zovem se Aram, Vilijam se posvetio drami. Njegova prva drama bila je Moje srce u planinama (eng. My heart in the highlands, 1939.), bila je komedija o mladiću i njegovoj jermenskoj porodici. Ona je prvi put izvedena u Guild Theatre-u u Njujorku. Nakon što je iste godine napisao svoju najpoznatiju dramu Vreme tvog života (eng. The time of your life), osvojio je Pulicerovu nagradu, koju je odbio da primi. Tom prilikom je izjavio da se nada da je prestalo doba u kome materijalne vrednosti guše pravu umetnost. Nakon toga je bacio novčanu nagradu koju je osvojio. 1948. godine, njegova drama bila je prikazana na malim ekranima zahvaljujući Džejmsu Džegniju. Ljudska komedija (eng. The human comedy, 1943) prvi put je izvedena u Itaci. U ovoj drami, glavni lik je mladi Homer, telegrafista, koji je očajan zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu dramu koja je Vilijamu donela prvu veću zaradu od 1,500$ nedeljno za posao producenta. Takođe, dobio je i 60,000$ za scenario. Vilijam je počeo ozbiljnije da se bavi filmskom produkcijom, tako da su u njegovim filmovima počeli da glume veliki glumci kao što su Miki Runi i Frenk Morgan. Iako se ozbiljno bavio kinematografijom, veoma kratko je radio u Holivudu, i to samo za vreme snimanja filma Zlatni dečko 1939. godine. Za filmsku verziju dela Ljudska komedija osvojio je Oskar za najoriginalniji scenario. Film je takođe bio nominovan za najbolju sliku, najboljeg režisera, najbolju kostimografiju i najboljeg glumca. Sarojan se u vrhuncu filmske karijere vratio književnosti. 1942. poslat je u London kako bi radio na predstavi za koju je sam napisao scenario, Avanturama Veslija Džeksona (eng. The adventures of Wesley Jackson). Filmovi za koje je Vilijam Sarojan pisao scenarija su: Film Godina snimanja Originalni naziv Režiser Glavna uloga Ljudska komedija 1943. The Human Comedy Clarence Brown Miki Runi Vreme tvog života 1948. The Time of your Life H. C. Potter Džejms Kegni Omnibus 1952-1959 Omnibus Peter Brook Leondard Barnštajn Pariska komedija 1961 the Paris Comedy Boleslaw Barlog Karl Radac Vreme tvog života (rimejk) 1976 The Time of your Life Kirk Browning Vilijem Sarojan Privatni život Tokom Drugog svetskog rata, Vilijam se priključio američkoj vojsci. Bio je stacioniran u Astoriji, ali je mnogo vremena provodio i u hotelu Lombardija u Menhetnu. 1943. godine, oženio se sedamnaestogodišnjom Kerol Markus (1924–2003) sa kojom je imao dvoje dece: Arama i Lusi. Kada je Vilijam otkrio da je Kerol ilegalno doseljena Jevrejka, razveo se od nje. Nakon određenog vremena, oni su se opet venčali, ali se i drugi pokušaj zajedničkog života završio razvodom. Lusi je postala glumica, a Aram pesnik, koji je objavio knjigu o svom ocu. Kerol se kasnije udala za glumca Valtera Metjua. Poslednji radovi i smrt Vilijamova finansijska situacija postala je vrlo loša nakon Drugog svetskog rata, kada više niko nije želeo da njegove scenarije pretvori u pozorišne komade ili filmove, jer su govorili da je u tim delima previše sentimentalnosti. Vilijam je u svojim posleratnim delima slavio slobodu, bratsku ljubav i jednakost među ljudima, ali je taj idealizam odbijao producente. Nakon nekoliko pisama razočaranih čitalaca, Vilijam je pokušao da menja način pisanja u delima koja su sledila. 1952. godine objavio je prvu od nekoliko knjiga njegovih memoara, a knjiga se zvala Biciklista iz Beverli Hilsa (eng. The bicycle rider in Beverly Hills). U narednim delima kao što su Asirijske i druge priče (eng. The Assyrian, and other stories, 1950.), Vilijam je pomešao alegorijske elemente, sa realističnim prikazom američkog života. Dela Kuća Sema Egoa (eng. Sam Ego`s house) i Pokolj nevinih (eng. The slaughter of the innocents), objavljena 1949. i 1958. godine postavljaju moralna pitanja koja već dugo muče samog pisca. U tim delima on pominje masovne genocide nad jermenskim narodom tokom kojih je preko 1 500.000 Jermena pobijeno. Producenti su nakon ovih dela odlučili da ponovo počnu da sarađuju sa Sarojanom, koji je opet doživeo popularnost delima kao što su Pariska komedija (eng. The Paris Comedy, 1960.), Londonska komedija (eng. The London Comedy, 1960.) i Iseljeni sa dvora (eng. Settled out court, 1969.), a ova dela su premijerno izvođena u Evropi. Sva Vilijamova dela čuvaju se u Stanford Univerzitetu sa svim njegovim beleškama i važnijim predmetima vezanim za njegov život. Vilijam je počeo da se odaje alkoholu i da se kocka. Od 1958. godine uglavnom je živeo u Parizu, gde je posedovao jedan apartman. Zapostavio je pisanje i rad u pozorištu i filmu. Umro je od kancera, 18. maja 1981. godine u gradu u kome je i rođen. Njegovo telo je kremirano, te je pola pepela prosuto na tlu Kalifornije, a ostatak u Jermeniji, u Panteon parku u Jerevanu. Književna dela i scenarija Delo Godina Originalni naziv Vrsta dela Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. The Daring Young Man On The Flying Trapeze zbirka priča Ti koji ih pišu i ti koji ih sakupljaju 1934. Those who write them and those who collected them zbirka priča Udisati i izdisati 1936. Inhale and Exhale roman Tri puta tri 1936. Three times three zbirka priča Veseljak i bujica sete 1937. A gay and melancholy flux zbirka priča Mala deca 1937. Little children roman Rođeni Amerikanac 1938. A native American roman Ljubav- ovaj moj šešir 1938. Love- here`s my hat roman Nevolja sa tigrovima 1938. The Trouble With Tigers roman Leto prelepog belog konja 1938. The Summer of the Beautiful White Horse roman Vreme tvog života 1939. The Time of Your Life drama Slatka stara ljubavna pesma 1939. Love`s old sweet song pesma Harlem viđen Hiršfildovim očima 1939. Harlem as seen by Hirschfield priča Moje srce u planinama 1939. Sydämeni on kukkuloilla priča Božić 1939. Christmas priča Mir- to tako divno zvuči 1939. Peace- it`s wonderful priča Elmer i Lili 1939. Elmer and Lily drama Tri fragmenta i jedna priča 1939. Three fragments and a story priča Zovem se Aram 1940. Nimeni on Aram zbirka priča Vreme tvog života 1940. Tämä elämäsi aika scenario za film Najveći heroj na svetu 1940. Hero of the world drama Ping-pong cirkus 1940. The ping pong circus drama Specijalno obaveštenje 1940. A special announcement drama Slatka stara ljubavna pesma 1940. Love`s old sweet song drama Podzemni cirkus 1940. Subway circus drama Hej, vi tamo! 1941. Hello-out there! drama Sarojanova priča 1941. Saroyans fables priča Tri drame 1941. Three plays roman Osiguranje za Salesmana 1941. The insurance Salesman priča Rusi u San-Francisku 1941. Russians in San Francisco priča Prelepi ljudi 1941. The Beautiful People drama Ljudi sa svetlom 1941. The people with light drama Preko pozornice do sutra ujutru 1941. Across the Board on Tomorrow Morning drama Zaseniti ruganja 1942. Razzle Dazzle priča Pričati s tobom 1942. Talking to You drama Loš čovek na zapadu 1942. Bad Men in the West drama Doći kroz raž 1942. Coming throught the rye drama Poetična situacija u Americi 1942. The poetic situation in America drama Ljudska komedija 1943. Ihmisä elämän näyttämöllä scenario za film Drži se podalje od starog čoveka 1943. Get away, old man priča Draga bebo 1944. Dear baby priča Drži se podalje od starog čoveka 1944. Get away, old man drama Gladni ljudi 1945. Hungerers drama Avanture Veslija Džeksona 1946. The adventures of Wesley Jackson roman Džim Dendi 1947. Jim Dandy drama Ne idi daleko od ludila 1947. Don`t Go Away Mad drama Specijalno od Sarojana 1948. The Saroyan special roman Fiskalne skitnice 1949. The fiscal hoboes roman Skromno rođenje 1949. A decent birth priča Kuća Sema Egoa 1949. Sam Ego‘s house drama Kuća Sema Egoa 1949. Sam Ego‘s house roman Asirci 1950. The Assyrians priča Dvostruke avanture 1950. Twin adventures zbirka priča Sin 1950. The son drama Opera, opera! 1950. Opera, opera! drama Rok Vegram 1951. Rock Wagram roman Trejsijev tigar 1951. Tracy‘s tiger roman Biciklista sa Beverli Hilsa 1952. The bicycle rider in Beverly Hills roman Pokolj nevinih 1952. The Slaughter of the Innocents roman Šaljivo značenje 1953. The laughing matter drama Ukradena tajna 1954. The Stolen Secret drama Ljubav 1955. Love roman Mama, volim te ili Loptica-skočica 1956. Mama, I love you; The bouncing ball roman Celo putovanje 1956. The whole voyald zbirka priča Tata, ti si lud! 1957. Papa, you‘re crazy roman Da li ste ikada bili zaljubljeni u patuljka? 1957. Ever been in love with a midget drama Stanovnici jame 1958. The Cave Dwellers roman Pokolj nevinih 1958. The Slaughter of the Innocents drama Nesreća 1958. The accident drama Čitalac Vilijema Sarojana 1958. The William Saroyan reader priča Mačka, miš, čovek, žena 1958. Cat, mouse, man, woman drama Jednom oko brvna 1959. Once arund the block drama Lilina tajna 1959. Once arund the block drama Vešanje oko Vabaša 1960. The secret of Lily drama Nasukani u dvorištu 1960. Settled out of a court drama Sem- najveći skakač od svih 1961. Sam, the highest jumper of them all drama Idi mi, dođi mi. Znaš ko! 1961. Here comes, there goes, you know who! drama Gaston 1962. Gaston roman Beleška na vrhu Hilari 1962. A note on Hilaire hiler priča O, čoveče! 1962. Ah, man! drama Ne umreti 1963. Not dying priča Ja 1963. Me priča Dečaci i devojčice zajedno 1963. Boys and girls together priča Istrajnost- verujem u nju 1963. Patient, this I believe drama Scenarista i publika 1963. The playwright and the public drama Jednog dana u popodne 1964. One Day in the Afternoon roman Posle trideset godina 1964. After thirty years priča Duga vožnja, kratka kola 1966. Short drive, sweet chariot priča Pogledaj nas 1967. Look at us priča Zubar i strpljivi 1968. Dentist and patient drama Horsi Džorsi i žaba 1968. Horsey Gorsey and the frog priča Muž i žena 1968. Husband and wife drama Psi, ili Pariska komedija 1969. The Dogs, or the Paris Comedy drama Mislio sam da ću živeti večno, ali sada nisam toliko siguran u to 1969. I used to believe I had forever, but now I‘m not sure priča Pravljenje novca i 19 drugih, veoma kratkih priča 1969. Making money and 19 other very short plays zbirka priča Dani života, smrti i bekstva na Mesec 1970. Days of Life and Death and Escape to the Moon roman Nova drama 1970. The new play drama Jermeni 1971. Armenians drama Mesta gde sam provodio vreme 1972. Places Where I`ve Done Time roman Juriši 1974. Assassinations drama Zubi i moj otac 1974. The tooth and my father drama Sinovi dođu i odu, majke ostaju večno 1976. Sons come and go, mothers hang in forever priča Poznati ljudi i drugi prijatelji 1976. Famous faces and other friends priča Moris Hiršfild 1976. Morris Hirschfield priča Govori jesenjeg drveća 1977. The ashtree talkers priča Promena sastanaka 1978. Change meetings priča Životopisi 1979. Obituaries roman Priče sa bečkih ulica 1980. Tales from the Vienna Streets drama Rođenja 1981. Births drama Zovem se Sarojan 1983.° My name is Saroyan roman Jermenkska trilogija 1986.° An Armenian trilogy roman Cirkus 1986.° The Circus priča Čovek sa srcem u visinama i druge priče 1986.° The Man With The Heart in the Highlands and other stories zbirka priča Ludilo u porodici 1988.° Madness in the family roman Varšavski posetilac 1991.° Warsaw visitor priča Napomena: dela sa znakom ° pored godina su posthumno objavljena U čast Vilijama Sarojana U Sarojanovom rodnom gradu Fresno, u čast velikom piscu podignuta je velika statua. Izradio ju je lokalni umetnik i Sarojanov lični prijatelj, Varaz Samjuelian (eng. Varaz Samuelian). Statua predstavlja oko četiri stope nabacanih knjiga na kojima stoji velika skulptura koja predstavlja Sarojanovu glavu. Statua se nalazi u Meripouz Aveniji u predgrađu Fresna. Pored ove, Sarojanu su odane još mnoge počasti. U zajedničkom projektu SAD i Sovjetskog Saveza, izdate su poštanske markice koje se sastoje iz dva dela: prva markica je na engleskom, a druga na ruskom jeziku. Bila je u upotrebi u obema državama. MG91 (N)