DOPUNJENO IZDANJE 320 STRANA Ex Yu rock enciklopedija,1960.-2000., Petar Janjatović Drugo dopunjeno izdanje knjige Uz dopunjene i detaljnije napisane stare enciklopedijske jedinice i puno arhivskih fotografija, knjiga nudi pregled sastava iz Srbije koji su afirmaciju stekli u periodu od prethodnog izdanja, dakle od polovine 2001. do danas. A reč je o E Play, Lira Vega, Goribor, Beogradski sindikat, Marčelo, Bad Copy, Irfan Muertes i drugima. U posebnom odeljku, nazvanom Svet, nalazi se kratak pregled grupa iz Makedonije, Crne Gore, BIH, Hrvatske, Slovenije i to onih koje su rad započele posle 1991. Tako su svoje mesto u knjizi našli Edo Maajka, String Forces, Foltin, Superhiks, Kultur Shock, Skroz, Sikter, Revolt, Pips Chips and Videoclips, The Bambi Molesters, Res Nullius, Elvis Jackson i drugi. Beograd 2007. Tvrd povez, ilustrovano, veliki format ( 30 cm), 320 strana. KAO NOVA

1931 Knjižarnica Svetlost Beograd Retko Sjajan dizajn korica Џон Грифит (енгл. John Griffith Chaney; Сан Франциско, САД, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916)[1][2][3][4] је био амерички писац познат као Џек Лондон (енгл. Jack London), један од најчитанијих у првој половини 20. века. Рођен је као ванбрачни син самозваног „професора“, писца и астролога В. Х. Ченија, који га никада није признао. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији Зов дивљине и Бели очњак и аутобиографски роман Мартин Еден (1909). Говорио је o животу радничке класе, са изразито социјалистичком тенденцијом. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.[5] Џек Лондон Jack London young.jpg Датум рођења 12. јануар 1876. Место рођења Сан Франциско, САД Датум смрти 22. новембар 1916. (40 год.) Место смрти Глен Елен, САД Школа Универзитет Калифорније у Берклију Најважнија дела Зов дивљине Бели очњак Потпис Дела Уреди Романи Кћи снега (1902) Зов дивљине (1903) Кемптон-Вејс писма (1903) (објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски) Морски вук (1904) Игра (1905) Бели очњак (1906) Пре Адама (1907) Гвоздена пета (1908) Мартин Еден (1909) Burning Daylight (1910) Lost Face (1910) Авантура (1911) The Scarlet Plague (1912) Син Сунца (1912) The Abysmal Brute (1913) Месечева долина (1913) The Mutiny of the Elsinore (1914) The Star Rover (1915) (у Енглеској објављено под насловом Јакна) The Little Lady of the Big House (1916) Џери са острва (1917) Мајкл, Џеријев брат (1917) Hearts of Three (1920) The Assassination Bureau, Ltd (1963) (остало полузавршено, довршио Роберт Фиш) Збирке кратких прича Син вука (1900) Деца мраза (1902) Tales of the Fish Patrol (1906) Приче са Јужних мора (1911) Smoke Bellew (1912) Корњаче са Тасманије (1916) Не-фикција и есеји Људи понора (1903) Револуција, и други есеји (1910) The Cruise of the Snark (1911) Кратке приче Ко верује у духове! (1895) Хиљаду смрти (1899) У далекој земљи (1899) The Rejuvenation of Major Rathbone (1899) Бела тишина (1899) The King of Mazy May (1899) Северна одисеја (1900) Even unto Death (1900) The Man With the Gash (1900) A Relic of the Pliocene (1901) Бог његових предака (1901) Закон живота (1901) The Minions of Midas (1901) Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904 У шумама севера (1902) Keesh, Son of Keesh (1902) Moon-Face (1902) The Death of Ligoun (1902) To Build a Fire (1902, revised 1908) The Dominant Primordial Beast (1903) The Leopard Man`s Story (1903) The One Thousand Dozen (1903) Сенка и муња (1903) Negore the Coward (1904) Љубав живота (1905) Отпадник (1906) A Curious Fragment (1908) Aloha Oe (1908) Непријатељ целог света (1908) A Piece of Steak (1909) Збогом, Џек (1909) South of the Slot (1909) Китајац (1909) The Dream of Debs (1909) Семе Макоја (1909) Голијат (1910) Када је свет био млад (1910) The Unparalleled Invasion (1910) Снага снажног (1911) Рат (1911) The Scarlet Plague (1912) Црвени (1918)[6] All Gold Canyon By The Turtles of Tasman Семјуел Лудило Џона Харнеда Мексиканац The Sundog Trail Told in the Drooling Ward To the Man on Trail Ха! Ха! Ха! Паганин Савез стараца Неочекивано Одисеја сјевера Позоришни комади The Acorn Planter: a California Forest Play ( Tags: Knjige sa omotima omotaci knjiga Avant-garde design serbian books pavle bihaly nolit avangarda

Odlično ocuvano Ilustrovano Lorens Džordž Darel (engl. Lawrence George Durrell; Džalandar, 27. februar 1912 — Somijer, 7. novembar 1990) bio je britanski književnik irskog porekla. Biografija[uredi | uredi izvor] Veći deo života je proveo van svoje domovine. Stvaralac je širokog interesovanja, iskustva i kulture. Pisao je drame, poeziju, putopise, eseje i posebno romane, sa kojima je stekao slavu. Čuven je po romanesknoj tetralogiji „Aleksandrijski kvartet”. Detinjstvo je proveo u rodnoj Indiji, gde je rođen u porodici britanskih kolonizatora. Kada je napunio 12 godina, zajedno sa bratom Leslijem, poslat je u Englesku, gde su pohađali prvo školu Sv. Olafa i Sv. Spasitelja u Sautvarku, a potom školu Sv. Edmunda u Kenterberiju. Nasledivši omanji imetak nakon očeve smrti, Darel je napustio školu i preselio se u Blumsberi sa namerom da postane pisac. U martu 1935. preselio se na ostrvo Krf zajedno sa svojom prvom ženom, majkom i mlađom braćom i sestrom. Na Krfu se susreo sa mediteranskom kulturom, koja će izvršiti presudan uticaj na njegovo stvaralaštvo. Radio je na nižim pozicijama diplomatske službe u britanskim ambasadama u Egiptu, Rodosu, Argentini, Jugoslaviji[1] i Kipru. O službovanju u Jugoslaviji, Beogradu i komunističkim zvaničnicima u prepisci sa prijateljima i u knjigama, izražavao se izrazito negativno.[2] Od 1966. do svoje smrti živeo je u selu Somijer na jugu Francuske.[3] Na književnom polju debitovao je zbirkom pesama „Čudni fragmenti” 1931, ali je priznanje stekao pišući romane. Pisao je pod snažnim uticajem D. H. Lorensa, T. S. Eliota i Henrija Milera. Najpoznatiji je po tetralogiji Aleksandrijski kvartet, koja se sastoji iz romana „Justina”, „Baltazar”, „Mauntoliv” i „Klea”. Ova senzualna i poetska studija o ljubavi napisana je istančanim i bogatim jezičkim izrazom i tehnikom menjanja perspektive. Tetralogija je postala internacionalni bestseler i omogućila je Darelu ekonomsku nezavisnost. Ipak, njegova kasnija dela, uključujući i sličnom tehnikom napisano petoknjižje „Avinjonski kvintet”, ostali su u senci njegovog najpoznatijeg ostvarenja. Bio je osam puta nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije osvojio.[4] Njegov mlađi brat je bio prirodnjak Džerald Darel. Dela[uredi | uredi izvor] Romani[uredi | uredi izvor] Pied Piper of Lovers (1935) Panic Spring, pod pseudonimom Čarls Norden (1937) The Black Book (1938; Cefalu (1947; ponovo objavljen pod naslovom The Dark Labyrinth in 1958) White Eagles Over Serbia (1957) The Alexandria Quartet (1962) Justine (1957) Balthazar (1958) Mountolive (1958) Clea (1960) The Revolt of Aphrodite (1974) Tunc (1968) Nunquam (1970) The Avignon Quintet (1992) Monsieur: or, The Prince of Darkness (1974) Livia: or, Buried Alive (1978) Constance: or, Solitary Practices (1982) Sebastian: or, Ruling Passions (1983) Quinx: or, The Ripper`s Tale (1985) Judith (2012, written 1962-c. 1966) Putopisi[uredi | uredi izvor] Prospero`s Cell: A guide to the landscape and manners of the island of Corcyra [Corfu] (1945; republished 2000) (ISBN 0-571-20165-2) Reflections on a Marine Venus (1953) Bitter Lemons (1957; republished as Bitter Lemons of Cyprus 2001) Blue Thirst (1975) Sicilian Carousel (1977) The Greek Islands (1978) Caesar`s Vast Ghost: Aspects of Provence (1990) Poezija[uredi | uredi izvor] Quaint Fragments: Poems Written between the Ages of Sixteen and Nineteen (1931) Ten Poems (1932) Transition: Poems (1934) A Private Country (1943) Cities, Plains and People (1946) On Seeming to Presume (1948) The Poetry of Lawrence Durrell (1962) Selected Poems: 1953–1963 Edited by Alan Ross (1964) The Ikons (1966) The Suchness of the Old Boy (1972) Collected Poems: 1931–1974 Edited by James A. Brigham (1980) Selected Poems of Lawrence Durrell Edited by Peter Porter (2006) Drame[uredi | uredi izvor] Bromo Bombastes, under the pseudonym Gaffer Peeslake (1933) Sappho: A Play in Verse (1950) An Irish Faustus: A Morality in Nine Scenes (1963) Acte (1964) Humor[uredi | uredi izvor] Esprit de Corps (1957) Stiff Upper Lip (1958) Sauve Qui Peut (1966) Antrobus Complete (1985), zbirka kratkih priča o životu u diplomatskoj službi Pisma i eseji[uredi | uredi izvor] A Key to Modern British Poetry (1952) Art & Outrage: A Correspondence About Henry Miller Between Alfred Perles and Lawrence Durrell (1959) Lawrence Durrell and Henry Miller: A Private Correspondence (1962) edited by George Wickes Spirit of Place: Letters and Essays on Travel (1969) Literary Lifelines: The Richard Aldington—Lawrence Durrell Correspondence (1981) A Smile in the Mind`s Eye (1980) `Letters to T. S. Eliot` (1987) Twentieth Century Literature Vol. 33, No. 3 pp. 348–358. The Durrell-Miller Letters: 1935–80 (1988) Letters to Jean Fanchette (1988) From the Elephant`s Back: Collected Essays & Travel Writings (2015) Life lawrence durrell aleksandrijski kvartet avinjonski kvintet jugoslavija u jugoslaviji

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Katalin Ladik (rođena 25. oktobra 1942. u Novom Sadu) je jugoslovensko-mađarski pesnik, izvođač i filmski stvaralac. Katalin Ladik počela je pisati 1962. godine radeći kao bankarski činovnik. Bila je radijska voditeljica i pozorišna glumica u Novom Sadu, kasnije je radila za film i televiziju. 1990. postala je urednica i predavala u oblastima muzike i pozorišta. Kao umetnički medij koristi vizuelnu poeziju, umetnost pošte, radio igre, prozu, kolaž, fotografiju, film i eksperimentalnu muziku. Ladik istražuje jezik vizuelnim i vokalnim izrazima, kao i kretanjem i gestovima. Ladik se više puta pojavljivao u kontekstu predstava, događaja i pozorišnih komada koji se često dešavaju u urbanom okruženju, ali i u prirodi. Bila je član umetničkog kolektiva Bosch + Bosch. Katalin Ladik živi i radi naizmenično u Novom Sadu (Srbija), Budimpešti (Mađarska) i na ostrvu Hvar (Hrvatska). U svojoj domovini postala je legendarna i kontroverzna figura u ranim šezdesetim godinama, pre svega kroz feminističko-šamanističku zvučnu poeziju i gole predstave. Ladik je primio nekoliko nagrada i igrao na brojnim nacionalnim i međunarodnim izložbama. 1977. Godine dala je ime sebi kao učesnica 10. međunarodnog festivala zvučne poezije u Amsterdamu. U 2010. godini u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu održana je retrospektiva, koja je privukla nacionalnu pažnju, a 2017. godine bila je pozvana da učestvuje u dokumentarnoj 14. Takođe je uključena u seriju izložbi Feministička avangarda. Katalin Ladik (born Novi Sad, October 25, 1942) is a Hungarian poet, performance artist and actress. She was born in Novi Sad, Yugoslavia (now called Serbia) and in the last 20 years she has lived and worked alternately in Novi Sad, Serbia, in Budapest, Hungary and on the island of Hvar, Croatia. Parallel to her written poems she also creates sound poems and visual poems, performance art, writes and performs experimental music and audio plays. She is also a performer and an experimental artist (happenings, mail art, experimental theatrical plays). She explores language through visual and vocal expressions, as well as movement and gestures. Her work includes collages, photography, records, performances and happenings in both urban and natural environments. Katalin Ladik studied at the Economic High School of Novi Sad between 1961 and 1963. She then joined the Dramski Studio (Drama Studio) acting school in Novi Sad, between 1964 and 1966. Between 1961 and 1963, she worked as a bank assistant. During this time, in 1962, she began to write poetry. From 1963 to 1977 she worked for Radio Novi Sad. She joined the newly established Novi Sad Theatre in 1974, becoming a member of its permanent ensemble in 1977 and working there until 1992.[1] She primarily acted in dramatic roles. Over the years, she also played major and minor roles in various TV-films and movies. She led the poetry sections of literary magazines Élet és Irodalom (1993–94) and Cigányfúró (1994–99). Between 1993 and 1998 she taught at Hangár musical and theatrical education center. She is a member of the Hungarian Writers` Union, the Hungarian Belletrists Association, the Association of Hungarian Creative Artists and the Hungarian PEN Club. Awards Katalin Ladik has earned various awards, including the Kassák Lajos Award (1991), the award of Mikes Kelemen Kör (Mikes International – Association for Hungarian Art, Literature and Science in the Netherlands) (2000), the József Attila Prize (2001), the Mediawave Parallel Culture Award (2003), the National Award for Culture of the Republic of Serbia (2009), and the Laurel Wreath Award of Hungary (2012). In 2015, she received the Klára Herczeg Award in senior category from the Studio of Young Artists’ Association (Hungary).[2] In 2016, she was awarded with the Lennon Ono Grant for Peace.[3] Her awards for acting include the Oktobarska nagrada grada Novog Sada (October Award of the City of Novi Sad), a collective award to the cast of Radio Novi Sad in 1967; first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta (Festival of Professional Theatres in Vojvodina) in 1978, for the role of Masha in Three Sisters, directed by György Harag, performed at the Novi Sad Theatre. The same role earned her the first place of Udruženje dramskih umetnika Srbije / Association of Dramatic Artists of Serbia, in 1979. Katalin Ladik also received the Magyar Televízió Elnöki Nívódíja / Award of the President of Hungarian Television for Acting Excellence for acting in András Rajnai’s TV film series, Televíziós mesék felnőtteknek (Television Tales for Adults) in 1980. In 1986, she was awarded first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta / Festival of Professional Theaters in Vojvodina for the role of Skinner in Howard Barker’s The Castle, directed by David Gothard, performed at the National Theatre in Subotica. 2017 Artisjus Literary Award for her poetry volume „A víz emlékezete” („The Memory of Water”) 2017 Janus Pannonius Filius Ursae Award for her literary oeuvre for „being defiant, provocative, and confrontational towards the actual literary canons” Poetry Katalin Ladik became known after 1962 through her surreal and erotic poems. In addition to a number of books in Hungarian, volumes of her poetry were published in Yugoslavia, France, Italy and the United States. Her poems also appeared in various magazines and anthologies worldwide, translated into Spanish, German, Polish, Bulgarian, Slovakian, Hindi, Chinese, Indonesian, Romanian, Macedonian, Rusyn and Slovenian. `She is able to embody the sense of poetry as action. I saw one of her readings in Bratislava at Ars Poetica Festival and she was the only poet able to electrize the audience without any translation. (...) She manages to pass linguistic barriers but, again, any translation of her poetry is at least difficult to be made (or should I say “performed`). Her activity covers a wide area that includes performance and sound poetry, with a force that captures any kind of audience no matter how illiterate in contemporary poetry they can be.` Poetry Depot Prose Her first novel, entitled Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) was published in 2007 by Nyitott Könyvműhely. It is considered to be an eminent work in Hungarian Avant-garde literature. It is partly autobiographical, partly self-reflecting. The novel alternates between reality and fiction, prose and poetry, sometimes switching to a prose poem style. Its main target audience is that part of the artists’ community who are receptive to esoteric allusions. The book is about three women: the Editor, who lives in Budapest, the Artist, and the Glasswoman who lives in Novi Sad, all of whom bear the same name. The shared name determines their lives. Initially, they are unaware of one another, but throughout the book their lives get gradually intertwined. After they get to know one another, they begin to live each other`s life, which changes everything for them forever. One of the peculiarities about the book is the uniquely rich textual documentation (letters, newspaper articles, posters) and the large number of photos. Publications Volumes in original language Ballada az ezüstbicikliről (Ballad of Silver Bike) | poems | Hungarian | with gramophone recording | Forum, Novi Sad, 1969 Elindultak a kis piros bulldózerek (The Small, Red Bulldosers Have Taken Off) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1971 Mesék a hétfejű varrógépről (Stories of the Seven-Headed Sewing Machine) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1978 Ikarosz a metrón (Icarus on the Subway) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1981 A parázna söprű – Bludna metla (The Promiscuous Broom) | poems | Hungarian-Serbian bilingual | Forum, Novi Sad, 1984 Kiűzetés (Exile) | poems | Hungarian | Magvető, Budapest, 1988 Jegyesség (Engagement) | poems | Hungarian | Fekete Sas - Orpheusz, Budapest, 1994 A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Fekete Sas, Budapest, 1998 Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Orpheusz, Budapest, 2004 Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) | prose | Hungarian | Nyitott Könyvműhely, Budapest, 2007 Belső vízözön (Deluge Inside) | poems | Hungarian | Parnasszus, Budapest, 2011 Ladik Katalin legszebb versei (The Most Beautiful Poems of Katalin Ladik) | poems | Hungarian | AB-ART, Bratislava, 2012 A víz emlékezete (The Memory of Water) | poems | Hungarian | Kalligram, Budapest, 2016 Translated volumes Poesie Erotiche (Erotic Poems) | poems | Italian | selected and translated by: Giacomo Scotti | La Sfinge, Naples, 1983 Erogen Zoon | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko | Književna Zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | New Native Press, Sylva, 1992 Poèmes (Poems) | poems | French | selected by: Tibor Papp | translated by: Katalin Kluge, Tibor Tardos | CiPM / Spectres Familiers, Marseille, 1999 Ikarova senka (Icarus’ Shadow) | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko, Draginja Ramadanski | Orpheus, Novi Sad, 2004 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2005 Engagement | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2006 Kavez od trave (Grass-Cage) | poems | Croatian | translated by: Kristina Peternai | Matica Hrvatska, Osijek, 2007 E-books Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2003 | downloadable, pdf format Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Engagement | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Milyen ízű vagyok? (How Do I Taste?) | poems | Hungarian | A hónap könyve, Szentendre, 2012 | buyable, pdf format Discography Sound poetry Ballada az ezüstbicikliről (The Ballad of the Silver Bicycle) | SP | supplement for book with same title | Forum, Novi Sad, 1969 Phonopoetica | SP | Galerija Studentskog kulturnog centra, Belgrade, 1976 Poésie Sonore Internationale (International Sound Poetry) | audio cassette | anthology of sound poetry, Paris, 1979 La Nouvelle Revue d’Art Moderne, Special 2. (The Magazine of Modern Art) | audio cassette | Rencontres Internationales de Poésie Sonore (International Sound Poetry Festival), Paris, 1980 Adriano Spatola: Baobab Femme | audio cassette | anthology for sound poetry magazine, Publiart Bazar Reggio Emilia, 1982 Yugoslavian Sound Poetry | audio cassette | anthology of sound poetry, 1987 Hangár / Hangar | audio cassette | anthology of sound poetry, Amsterdam – Budapest, 1987 Aki darazsakról álmodik (Who is Dreaming About Wasps) | LP | recording of the radio play `Furcsa, aki darazsakról álmodik` (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps) | Radio Novi Sad, 1988 Spiritus Noister: Nemzeti zajzárványok / National Noise-Inclusions | audio cassette | Bahia Music, Budapest, 1996 Vajdasági Magyar Zenei Esték / Vojvodina Hungarian Music Evenings 1988 | CD | JMMT, Novi Sad, 1998 Vízisámán / Water Shaman | CD | Budapest, 1999 Spiritus Noister – Kurt Schwitters: Ursonate | music CD | Hungaroton, Budapest, 2003 Vodeni anđeo / Water Angel | music CD | Nova Misao, Novi Sad, 2011 Music (experimental music, jazz) As vocalist, Katalin Ladik collaborated with prominent Croatian, Serbian and Hungarian composers, such as Dubravko Detoni, Branimir Sakač, and Milko Kelemen (1971–73, ensemble ACEZANTEZ); Ernő Király (1963-2002); Dušan Radić (Oratorio Profano, 1979); Boris Kovač (1986-1990); Deže Molnar ( 1989–91); Zsolt Sőrés a.k.a. Ahad, and Zsolt Kovács (1996-, Spiritus Noister). Ernő Király | LP | Udruženje Kompozitora Vojvodine, Novi Sad, 1978 Boris Kovač: Ritual Nova I | LP | Symposion Records, Overstrand, 1986 Boris Kovač: Ritual Nova II | CD | Recommended Records, London, 1989 Ernő Király - Spectrum | CD | Autobus, Paris, 1999 Deže Molnar: Weird Garden | CD | vocals on Track 1 (Water Clock) | Studentski Kulturni Centar Novi Sad, 2010 I Belong to the Band Bakers Of The Lost Future | CD | vocals on Track 3 (Poets Of The Absurd On Chalk) | Inexhaustible Editions, Budapest, 2016 Poetry readings, sound poetry performances Online Audio Fűketrec (Grass-Cage) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, mp3 format A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Kíűzetés - Jegyesség (Exile - Engagement) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Live performances 2011 Négy fekete ló mögöttem repül (Four Black Horses Fly Behind Me); Jégmadár (Icebird); excerpts from Belső vízözön (The Deluge Inside) | poetry reading | Dzsudi Remake evening, Merlin Theatre, Budapest | Video on YouTube Performance art Most of Katalin Ladik`s performances balance on the borderline between performance art and theatre: the performance of sound poems is accompanied by theatrical body action and in many cases, the surrounding space is structured similarly to a traditional theatre. Those who examine her poetry often refer to her sound poetry performances. On the other hand, no detailed analyses have been produced about the dramaturgical characteristics of her performances, and the relations of sign systems between her poetry and performances. It is a well-reasoned choice, however, to locate her in the context of female performance artists, as Katalin Ladik uses her body and person as the medium of her art in her performances, which occupies a special position within the history of Western art. A list of performances, happenings, actions 1960s-`70s 1968 Budapest, Szentendre - Hungary | UFO | Tamás Szentjóby, Miklós Erdély, Katalin Ladik | happening 1970 Belgrade - Serbia | Pozorište Atelje 212, Podrum teatar (Theatre Atelje 212, Theatre in the Basement) | performance Zagreb - Croatia | Žanr Festival eksperimentalnog filma (Genre Experimental Film Festival - GEFF) | performance Budapest - Hungary | József Attila Művelődési Ház (Cultural Centre József Attila) | with Jenő Balaskó | literary performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Temerin - Serbia | performance 1971 Bačka Topola - Serbia | UFO Party | performance Samobor - Croatia | Samoborski Fašnik (Carnival in Samobor) | Eros sa ovogu svijeta (Eros of This World) | UFO Party | performance Biograd - Croatia | UFO Party | performance Zagreb - Croatia | Studentski Centar (Student Centre) | performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Zagreb - Croatia | Teatar Poezije Zagreb (Poetry Theatre Zagreb) | Četvrta dimenzija kutije (Fourth Dimension of the Box) | performance 1972 Osijek - Croatia | Annale Komorne Opere i Baleta (Annual Festival of Chamber Opera and Ballet) Zagreb - Croatia | Teatar ITD (Theatre ITD)| performance Novi Sad - Serbia | Tribina Mladih (Youth Tribune) | performance Belgrade - Serbia | Studentski Kulturni Centar (Student Cultural Centre) | Festival Expanded Media | performance Balatonboglár - Hungary | Kápolna Galéria (Kápolna Gallery) | Group Bosch+Bosch | performance 1974 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media /performance/ 1975 Zagreb (Croatia), Student Centre Gallery / Galerija Studentskog Centra: `Eksperimenti u jugoslovenskoj umjetnosti` (Experiments of Yugoslav Art) (Group Bosch+Bosch) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Ljubavi, Singer` (Loves, Singer) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Change Art` /action/ Novi Sad (Serbia): `Spuštanje Novog Sada niz reku Dunav` (Floating Novi Sad Downstream the Danube) /action/ 1976 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Change Art` /action/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti /performance/ 1977 Zrenjanin (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Poezija, fonična i vizuelna poezija Katalin Ladik` (Poetry, Phonic and Visual Poetry by Katalin Ladik) Kraków (Poland): `Phonopoetica` /performance/ Zagreb (Croatia), Information Centre / Informativni Centar: `Phonopoetica` (with Vujica R. Tucić) /performance/ Amsterdam (Netherlands), Stedelijk Museum: `Tekst in Geluid` (Text in Sound) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar: `Phonopoetica` /performance/ 1978 Kranj (Slovenia), Prešeren Theatre / Prešernovo Gledališče /performance/ Sarajevo (Bosnia and Herzegovina), Youth Theatre / Pozorište Mladih, Festival Malih i Eksperimentalnih Scena (Festival of Small and Experimental Theatre): `Četvrta dimenzija – krik` (Fourth Dimension – Scream) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Pesnički maraton` (Poetry Marathon) /performance/ Novi Sad (Serbia), Sonja Marinković Student Club / Studentski Klub ‘Sonja Marinković’: `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Würzburg (Germany), Hand Press Gallery / Handpresse Galerie: `Randkunst-Kunstrand` /performance/ Novi Sad (Serbia), National Library / Narodna biblioteka: `Umetnost se ne ponavlja, ne ponavlja, ne ponavlja...` (Art Does Not Repeat Itself, Not Repeat Itself, Not Repeat Itself...) /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnička praksa 1966-1978` (New Art Practice 1966-1978) /performance/ 1979 Subotica (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Az éneklő varrógép – The Singing Sewing Machine` (with Zsolt Király) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `The Screaming Hole – A sikoltozó lyuk` /performance/ Amsterdam (Netherlands): `One World Poetry` /performance/ Utrecht (Netherlands), Gallery ‘T Hoogt / ‘T Hoogt Galerie: `One World Poetry` /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mesék a hétfejű varrógépről` (Stories of the Seven-headed Sewing Machine) /performance/ 1980s-`90s 1980 Paris (France), Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Le Havre (France), Cultural Centre of Le Havre / Maison de la Culture du Havre: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Rennes (France), Cultural Centre of Rennes / Maison de la Culture de Rennes: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ New York City (USA), Washington Square Church, The New Wilderness Foundation: `International Sound Poetry Festival` /performance/ Baltimore (USA), School 33 Art Center, The Merzaum Collective`s Desire Productions Present: International Festival of Disappearing Art(s) /performance/ Gyula (Hungary), Castle Theatre / Várszínház, Knights’ Hall / Lovagterem: `Alice` /performance/ Belgrade (Serbia), Salon Museum of Contemporary Art / Salon Muzeja Savremene Umetnosti, Exhibition of Group Bosch+Bosch: `Orman koji ubrizgava (Injecting Closet)` /performance/ 1982 Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’/ Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin újvidéki költő és előadóművész szerzői estje` (An Evening with Novi Sad Poet and Performer, Katalin Ladik) /performance/ Novi Sad (Serbia), Cultural Centre Petőfi Sándor / Petőfi Sándor Művelődési Ház: `Telepi esték – Ladik Katalin szerzői estje` (Evenings in Telep – with Poet Katalin Ladik) (with Ottó Tolnai, Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Young Artists’ Club / Fiatal Művészek Klubja: `Ladik Katalin szerzői estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’ / Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin szerzői és előadói estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Belgrade (Serbia), Museum of Contemporary Art / Muzej Savremene Umetnosti: `Verbo-Voko-Vizuelno` (`Phonopoetry` with Judita Šalgo) /performance/ Osijek (Croatia), Students’ Youth Centre / Studentski Centar Mladih, Osiječko ljeto (Summer in Osijek): `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Ikar u metrou” (Icarus on the Subway) (with Judita Šalgo, Selimir Radulović) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine, Beogradsko leto (Summer in Belgrade): `Ufo Party` /performance/ Kanjiža (Serbia), Literary Camp / Književna Kolonija: `Konkretna i vizuelna poezija` (Concrete and Visual Poetry) (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Address: Istarski kej 37. sp. 8. st. Rade Šević: `Sound Poetry Performance` (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune Gallery / Tribina Mladih Galerija: `Phonopoemim` – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Paris (France), UNESCO: `Guerre a la guerre` (War Against War) /performance/ Milan (Italy), UNESCO: `Guerra alla guerra` (War Against War) /performance/ Paris (France), UNESCO Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Polyphonix 5` /performance/ 1983 Vienna (Austria), Wiener Festwochen (Vienna Festival): `Mandora 1.` /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnost u Srbiji 1970-1980` (New Art of Serbia 1970-1980) Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Oluja-po motivima Šekspira` (Tempest – Based on Shakespeare) – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Magic Bread` (with Paul Pignon) 1984 Glasgow (UK), Third Eye Centre, Poetsound 1984: `Mandora 1.` /performance/ Milan (Italy), (Cultural Association of) Cooperativa Intrapresa: `Milanopoesia` /performance/ Szeged (Hungary), József Attila University (Today: University of Szeged) / József Attila Tudományegyetem: `Mandora 1.` /performance/ Cogolin (France), Rencontres Internationales de Poésie Contemporaine (International Festival of Contemporary Poetry): `Mandora 1.` /performance/ Belgrade (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Mandora 1.` /performance/ 1985 Belgrade (Serbia), Magaza Theatre / Pozorište Magaza: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Cente of Lágymányos / Lágymányosi Művelődési Otthon: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Metropolitan Cultural Centre / Fővárosi Művelődési Ház: `Alice` /performance/ Zemun (Serbia), Festival Monodrame i Pantomime (Festival of Monodrama and Pantomimes): `Mandora` /performance/ Novi Sad (Serbia), ‘Sonja Marinković’Cultural Centre / Kulturni Centar ‘Sonja Marinković’, Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mandora` /performance/ Stari Bečej (Serbia) /performance/ 1988 Szeged (Hungary), JATE Club: `Polyphonix` /performance/ Pécs (Hungary): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Vigadó Chamber Hall / Vigadó Kamaraterem, Hangár Est (‘Wall of Sound’ Evening): `Alice` /performance/ 1989 Spoleto (Italy): `O Fortuna` /performance/ Nové Zámky (Slovakia): `O Fortuna` /performance/ Novi Sad (Serbia): `O Fortuna` /performance/ 1990 Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina: `Otkrovenje` (Revelation) (with Zoltán Pletl) /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Ex-panzió 2. Festival: `Angyal/Angel` /performance/ Novi Sad (Serbia): `Seraphine Tanz` /performance/ 1993 Szentendre (Hungary), Dalmát Cellar / Dalmát pince, UHF Kisújrevue /performance/ Szeged (Hungary), JATE Club: `Alice` /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Expanzió 5. Festival /performance/ 1994 Szeged (Hungary): `Performancia` with Lukács Bitskey /performance/ Zebegény (Hungary): `A helyettesítő asszony (The Substitute)` /performance/ Pécs (Hungary): `A négydimenziós ablak (The Four-dimensional Window)` with Tamás Szalay /performance/ 1995 Marseille (France), International Poetry Centre / Centre International de Poèsie: `Kassák` /performance/ 1996 Marseille (France), Meyer Gallery / Galerie Meyer: `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ Ajaccio – Corsica (France): `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ 2000s 2002 Novi Sad (Serbia), Cultural Centre of Novi Sad / Kulturni Centar Novog Sada, INFANT (International Festival of Alternative and New Theatre): `Fűketrec / Grass-cage` 2003 Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` /performance/ 2004 Monza (Italy) /performance/ Salerno (Italy) /performance/ Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` Budapest (Hungary), A38 Ship / A38 hajó: `Lomtalanítás` (Cleaning the House) /performance/ Budapest (Hungary), Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art / Ludwig Múzeum – Kortárs Művészeti Múzeum: `Torony-Lomtalanítás` (Cleaning the Tower-House) /performance/ 2005 Terény (Hungary), Expanzió Festival: `Angel` /performance/ 2006 Budapest (Hungary), Serbian Theatre in Hungary / Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj: `Tesla`, /audio-visual oratorio/ Otterlo (Netherlands), Kröller-Müller Museum: `Change Art` /action/ Amsterdam (Netherlands): `Tesla` /performance/ Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina, Inventors Association of Vojvodina, TeslaFest: `Tesla` /performance/ 2007 Nové Zámky (Slovakia), Art Gallery / Galéria Umenia: `Gyakorlatok üres húrokon – Kassák-kód` (Exercises on Empty Strings - Kassák Code) /performance/ Budapest (Hungary), Erlin Club Gallery / Erlin Klub Galéria: `Fűketrec` (Grass-cage) /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház: `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ Verőce (Hungary), Ekszpanzió XX Festival: `Tesla, Audio-visual Oratorio` /performance/ Szigliget (Hungary), Artist House of the Hungarian Public Foundation for Creative Art / Magyar Alkotóművészeti Közalapítvány Alkotóháza, József Attila Kör 18. irodalmi tábora (18th Literary Camp of the József Attila Circle): `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ 2008 Budapest (Hungary), Petőfi Literary Museum / Petőfi Irodalmi Múzeum, A Szépírók Társasága V. őszi irodalmi fesztiválja – Nők a férfi birodalomban (5th Autumn Literary Festival of the Hungarian Belletrist Association – Women in a Men`s World): `Diptichon` (with Endre Szkárosi), performance Belgrade (Serbia), ARTGET Gallery – Cultural Centre Belgrade / Galerija ARTGET – Kulturni Centar Beograda (World Poetry Day): `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Szigliget (Hungary), József Attila Kör 20. irodalmi tábora (20th Literary Camp of the József Attila Circle): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Budapest (Hungary), Irodalmi Centrifuga (Literary Centrifuge): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Bratislava (Slovakia), Ars Poetica Medzinárodny Festival Poézie /The 6th Ars Poetica International Poetry Festival /sound poetry performance[4] 2009 Visegrád (Hungary), The Roof Terrace of King Matthias Museum / A Mátyás Király Múzeum tetőterasza, Ekszpanzió XXI Festival: “Kerub` (Cherub) /performance/ 2010s 2010 Budapest (Hungary), Gallery A22 / A22 Galéria, Tibor Papp`s Exhibition Opening: `Óraköltemény` (Poem-Clock) /performance/ Subotica (Serbia), Kosztolányi Dezső Theatre / Kosztolányi Dezső Színház: `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Budapest (Hungary), Millenáris Theatre / Millenáris Teátrum, Book Festival: `Szabadkőműves szex` (Freemason Sex) (with drMáriás) /performance/ Štaglinec (Croatia), `Voda` – `Water` Međunarodni Susret Umjetnika (International Art Festival): `Veliko spremanje` (Spring Cleaning) /performance/ Eger (Hungary), Small Synagogue Gallery of Contemporary Art / Kis Zsinagóga Kortárs Galéria, artAlom élőművészeti fesztivál (artAlom Performing Arts Festival): `Bukott angyalok` (Fallen Angels) /performance/ Szeged (Hungary) – Subotica (Serbia), Railway line, Kultúrcsempész Sínbusz Fesztivál (Culture-smuggler Railbus Festival): Megaphone-assisted readings by Gábor Virág, Slobodan Tišma, Gábor Lanczkor, Tamara Šuškić, Vladimir Kopicl, Katalin Ladik, Siniša Tucić, Roland Orcsik 2011 Budapest (Hungary), Kunsthalle (Palace/Hall of Art) / Műcsarnok: `Preparababrakabaré` /performance/ Marseille (France), Museum of Contemporary Art / Musée d`Art Contemporain, Poésie Marseille 2011, 8ème Festival (8th Marseille Poetry Festival, 2011): `Le Grand Ménage` (Spring Cleaning) /performance/ Târgu Mureș (Romania), National Theatre - Small Hall / Teatrul Naţional – Sala Mică, Testet öltött szavak rendezvény (Words Embodied – Event series): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház, Ismeretlen kutatása improvizációs alkotóműhely (Searching the Unknown – Improvisational Workshop): `Hangmozdulat` (Sound Movement) (with Kati Dombi) /performance/ 2012 Budapest (Hungary), Hungarian Writers` Association / Magyar Írószövetség: XXIV. Ekszpanzió Festival, `Idézet` Szimpozion és Kiállítás (`Quotation` Symposium and Exhibition): `Ásó, kapa, nagyharang` (`Till Death` lit.: Spade, Hoe and Bell) /performance/ Komárom (Hungary), Fort Monostor – Film Museum / Monostori Erőd – Filmmúzeum, Mediawave 2012 Festival: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Łódź (Poland), MS2 – Lodz Museum of Art / MS2 – Muzeum Sztuki w Łodzi: `Alicja w krainie kodów` (Alice in Codeland) /performance/ Budapest (Hungary), Address: 8th district, Pál street 6.: Gödör bújócska – irodalom, zene, film, tánc, színház, beszélgetés (Gödör Club Hide-and-seek – literature, music, film, dance, theatre, discussions) /sound poetry performance/ Ottawa, Ontario, Canada, City Hall Art Gallery, A B Series Workshop: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Ottawa, Ontario, Canada, Arts Court Theatre, A B Series: `Alice Kódországban` (`Alice in Codeland`) /performance/[5] 2013 Budapest (Hungary), Óbudai Társaskör, Kassák Museum, Kassák Year: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[6] Hvar (Croatia), 17th International Festival of Radio Plays and Documentary Radio Dramas PRIX MARULIĆ, „Tesla. Homo Galacticus” /performance/ Székesfehérvár (Hungary), Vörösmarty Theatre Studio, Contemporary Art Festival: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[7] Budapest (Hungary), Fuga, Autonómia Filmklub 5, „I Belong to the Band”: Katalin Ladik`s voice on „poets of the absurd on chalk”[8] 2014 Százhalombatta (Hungary), Katalin Ladik - Endre Szkárosi, Slam Poetry /performance/ Budapest (Hungary), Mika Tivadar Vigadó, JazzaJ, Katalin Ladik – Jean Michel van Schowburg, Katalin Ladik – Zsolt Sőrés, „Sounds to Go” (Hangok elvitelre) /performance/ [9] 2015 Eger (Hungary), Templom Gallery, artAlom Live Art Festival 2015: `Tranzit Zoon`, performance Gothenburg (Sweden), Gothenburg Book Fair `Tranzit Zoon`, performance Vienna (Austria), Campus AAKH Hof 7, Universität Wien, `Singende Schnittmuster – Singing Dress Pattern`, lecture-performance, multimedia slide-show 2016 Poreč (Croatia), Behind the Scenes with Katalin Ladik! Artists on Vacation: `The Sounds of a sewing machine`, Circe di Parenzo” /performance/,[10][11] Budapest (Hungary), MÜSZI, @Transart Communication, Katalin Ladik & Zsolt Sőrés „Alchemical Wedding” (Alkímiai nász) /performance/ 2016 Milano (Italy), FM Centre for Contemporary Art, Non-Aligned Modernity. Eastern-European Art from the Marinko Sudac Collection, “Tranzit Zoon” /performance/ 2017 Athens (Greece), Oval Staircase, Megaron – the Athens Concert Hall, All the In-Between Spaces, Concept and direction by: Paolo Thorsen-Nagel, “Follow me into mythology” /performance/ Budapest (Hungary), Urania National Film Theatre, Janus Pannonius Grand Prize for Poetry 2017 Festivities of Hungarian Pen Club. Katalin Ladik: Sound Performance based on Concrete Poems of Augusto de Campos Limassol (Cyprus), Theatro Ena, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Nicosia (Cyprus), Artos Foundation, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, `Spring Cleaning`, performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Wall(ed)”, aRttitude Site-specific dance performance, Katalin Ladik (live sound and voice). Budapest (Hungary), Trafó, „Alice in Codeland” /multimedia performance/ Vienna (Austria), Lobby of Hotel Prinz Eugen, Erste Bank Publication Presentation „Sound Poems” /live performance/ Novi Sad (Serbia), Museum of Contemporary Art Voivodina (MSUV), „K.A.T (Culture – Activism – Theory) Conference”, „Creative Transitions”/live lecture, multimedia and sound poetry performance/ Novi Sad (Serbia), Bulevar Books, „TraNSporteur multilingual poetry” /poetry reading/ Lodz (Poland), House of Literature, „Puls Literary Festival, 2017, Hungarian Day”, „Sounds in Lodz” / live lecture, multimedia performance and live sound poetry performance/ 2018 Berlin (Germany), neue Gesellschaft für bildende Kunst (nBgK), `Alice in Codeland`, multimedia performance Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Follow me into Mythology” /live lecture and soloperformance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Desire of Touch” /Duoperformance with Natalia Pschenitschnikova/ Budapest (Hungary), Mersz Klub, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture and soloperformance/ Budapest (Hungary), Hungarian University of Fine Arts, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture with Emese Kürti/ Budapest (Hungary), Közkincs Könyvtár, `MŰVÉSZ + NŐ` (ARTIST + WOMAN), „Feminizmus és művészet ma?” (Feminism and Art Today?), „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day` /poetry reading/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day`, `Alice in Codeland` /multimedia performance/ Zagreb (Croatia), „Showroom of Contemporary Sound”, „Transitions” /live lecture/ Rome (Italy), Falconieri Palace (Hungarian Academy in Rome), „Fountains of Rome - Mouth to Lung!” /live lecture and sound performance/ Budapest (Hungary), Három Holló – Drei Raben, „Antracit szájrúd (Antracit mouthpiece) /sound poetry performance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, `19. poesiefestival berlin 2018, Weltklang – Night of Poetry`, sound poetry performance Berlin (Germany), German Centre for Poetry (Haus f’ür Poesie), `lyrikline - Listen to the Poet`, poetry reading and live voice recordings for the archive Concerts, musical performances (selection) Opatija (Croatia), 1969: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija) Opatija (Croatia), 1970: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija; Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Novi Sad (Serbia), 1970: Muzika i Laboratorija (Music and Laboratory) (with Ernő Király) Osijek (Croatia), 1970: Annale komorne opere i baleta (Annual festival of chamber opera and ballet) Zagreb (Croatia), 1971: Muzički biennale (Music Biennale – International Festival of Contemporary Music) (MBZ Radionica/Workshop II with Ernő Király, et al.; Chamber Music - Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Dubrovnik (Croatia), 1971: Dubrovačke ljetne igre (Dubrovnik Summer Festival) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia), 1971: Festival sodobne komorne glazbe (Contemporary Chamber Music Festival) Munich (Germany), 1972: (Cultural Program of the 1972 Summer Olympics) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia), 1972: Festival sodobne komorne glazbe (ACEZANTEZ Ensemble) (Contemporary Chamber Music Festival) Osijek (Croatia), 1972: Annale komorne opere i baleta (ACEZANTEZ Ensemble) (Annual festival of chamber opera and ballet) Novi Sad (Serbia), 1972, ‘Radivoj Ćirpanov’ Workers’ University / Radnički univerzitet ‘Radivoj Ćirpanov’ (ACEZANTEZ Ensemble) Belgrade (Serbia), 1972, Studentski kulturni centar (Student Cultural Centre) – Festival Expanded Media (ACEZANTEZ Ensemble) Belgrade (Serbia), 1979, Dom Sindikata – BEMUS Belgrade Music Festival: “Oratorio Profano” (composer: Dušan Radić, conductor: Oskar Danon) Opatija (Croatia), 1980: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) Budapest (Hungary), Spiritus Noister Group, 1996, 2002, 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012 Budapest (Hungary), Italian Cultural Institute / Olasz kultúrintézet / Istituto Italiano di Cultura, Avantgárd művészetek a világban: mi lett a sorsuk? Nemzetközi tanácskozás (Avant-garde Arts in the World: What About Them? International conference): `Futurdadama (Futurdada Today)`, Spiritus Noister, 2001 Vienna (Austria), Spiritus Noister Group, 2004 Szentendre (Hungary), Spiritus Noister Group, 2009 Szekszárd (Hungary), Spiritus Noister Group, 2012 Budapest (Hungary), Művelődési Szint (MÜSZI), „@Transart Communication 2016”, „Alchimist Wedding” /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Veszprém (Hungary), House of Arts, „Alkímiai mennyegző” („Alchimist Wedding”) /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Budapest (Hungary), Müpa, UH Fest, Spiritus Noister /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/ Budapest (Hungary), Kassak Museum, „Dadarabok” /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/ YouTube Budapest (Hungary), 2017: Muted and silent films with live music series, I Belong To The Band vs. Berberian Sound Studio Debrecen (Hungary), MODEM, Katalin Ladik: „Határidőnapló” („Diary Book”) /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Veszprém (Hungary), 2018, House of Arts, „Spring Reopening, We believe in life before death”, „Claes Oldenburg: I am for an Art” /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Theatre As an actress Jean-Paul Sartre: The Condemned of Altona; dir. István Lányi; Ifjúsági Tribün (Tribina Mladih / Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1963 Imre Sarkadi: Elveszett Paradicsom (Paradise Lost); dir. Tibor Gellér; Petőfi Sándor Művelődési Egyesület (’Petőfi Sándor’ Cultural Association); Novi Sad (Serbia); 1963 Molière: The Imaginary Invalid (Béline); dir. Ljubica Ravasi; Srpsko Narodno Pozorište (Serbian National Theatre); Novi Sad (Serbia); 1966 (Exam Piece) Sándor Guelmino: Özvegy (Widow); dir. Tibor Vajda; Echo (az Újvidéki Rádió és az Ifjúsági Tribün színpada / the joint theatre of Radio Novi Sad and the Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1969 Ferenc Tóth (text) – Ernő Király (composer): Jób (Job) (Performer – Recitative); dir. István Szabó, Jr.; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); Subotica (Serbia); 1972 István Örkény: Macskajáték (Cats` Play) (Ilus); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Peter Weiss: How Mr. Mockinpott was cured of his Sufferings (First Angel/First Nurse); dir. Radoslav Dorić; Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1975 Gergely Csiky: Mukányi (Ella); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1976 Valentin Kataev: Squaring the Circle (Tanya); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1977 Molière: Dom Juan or The Feast with the Statue (Mathurine); dir. Dušan Sabo; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: Three Sisters (Masha); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Péter Telihay; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: The Cherry Orchard (Charlotta Ivanovna); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Ottó Tolnai: Végeladás (Clearance Sale) (Mrs Csömöre); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Gyula Hernádi: V.N.H.M. Szörnyek évadja (V. N. H. M. - Season of Monsters); dir. Miklós Jancsó; Summer Theatre in Gyula; Várszínház; (Hungary); 1980 Edward Albee: Everything in the Garden (Cynthia); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1980 Angelo Beolco (Il Ruzzante): La Betia; dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ottó Tolnai: Bayer Aspirin (The Actress); dir. Miklós Jancsó; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ferenc Deák: Nirvana (Csontos Vali); dir. István Szabó Jr.; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Bertolt Brecht: Baal (Emilie); dir. Milan Belegišanin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Dezső Kosztolányi: Anna Édes ( Mrs Druma); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Alexander Vvedensky: Jelka kod Ivanovih (Christmas at the Ivanov’s) (Mother Puzirjova); dir. Haris Pašović; Akademsko Pozorište “Promena” (“Change” Academic Theater); Novi Sad; (Serbia); 1983 Mihály Majtényi: Harmadik ablak (The Third Window) (Mrs Lódi); dir. György Hernyák; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Alfred Jarry: Ubu Roi (Mama Ubu); dir. Tibor Csizmadia; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Gyula Gobby Fehér: A Duna menti Hollywood (Hollywood by the Danube) – Multimedia Performance About the Life of Ernő Bosnyák (The Baron`s Lover); dir. Károly Vicsek; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Ivo Brešan: Anera (Anera); dir. Dimitar Stankoski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Peter Shaffer: Equus (Hesther Salamon); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Howard Barker: The Castle (Skinner); dir. David Gothard; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); (Serbia); 1986 Friedrich Dürrenmatt: The Visit (First Woman); dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Forgatókönyv (Screenplay) (Mrs Littke); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Tóték (The Tót Family) (Mrs Tót); dir. Gábor Székely; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Edward Albee: A Delicate Balance (Julia); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Jordan Plevnes: „R” (Katerina); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Johann Wolfgang von Goethe: Clavigo (Soffe); dir. Vladimir Milcin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Samuel Beckett: Happy Days (Winnie); dir. Radoslav Lazić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Henrik Ibsen: An Enemy of the People (Mrs Stockmann); dir. Želimir Orešković; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1989 Ferenc Molnár (Franz Molnar): Liliom (Mrs Muskát); dir. László Babarczy; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ede Tóth: A falu rossza, avagy a negyedik ablak (The Village Rogue; Or, the Fourth Window) (Mrs Tarisznyás); dir. Hernyák György; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ottó Tolnai: Paripacitrom (lit. Steed dung) (Krisztina); dir. Péter Tömöry; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Marcel Achard: L`Idiote (A Shot in the Dark) (Chief Inspector`s Wife); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Bertolt Brecht: Mother Courage and Her Children (Mother Courage); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Józsi Jenő Tersánszky: Kakuk Marci (Her Ladyship); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Jean Anouilh: The Orchestra (Cello); dir. Voja Soldatović; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Péter Nádas (text) – László Vidovszky (composer): Találkozás (Encounter) (Mária); dir. András Éry-Kovács; Shure Studio; Budapesti Kamaraszínház (Chamber Theatre in Budapest); (Hungary); 1997 Boris Vian: Vercoquin et le Plancton (Vercoquin and the Plankton) (Léon Charles Miqueut sous-ingénieur principal di CNU / Sub head-engineer at CNU); dir. Róbert Csontos; Kolibri Színház (Kolibri [’Hummingbird’] Theatre); Budapest (Hungary); 1997 Sean O´Casey: Bedtime Story (Landlady); dir. Pál Kanda; Függeten Színpad III társulata (3rd Company of Independent Theatre); Kolibri Pince (Kolibri [’Hummingbird’] Cellar Theatre); Budapest (Hungary); 1998 László Najmányi: Adieu Monsieur Bloom – Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Les Fleurs du Mal; `The Thinking Man`s Living Theatre`; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2003 László Najmányi: A száműzött Joyce / The Exiled Joyce (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Bloomsday Festival; Szombathely; (Hungary); 2003 Radoslav Zlatan Dorić: Ne daj Bože, da se Srbi slože / Ne adj isten, szerbek egyesülnek (God Forbid That the Serbs Should Agree) (Ruska); dir. Radoslav Zlatan Dorić; Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj (Serbian Theatre of Hungary); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Nova Necropola. Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Az igazi Blum (The Real Blum /Bloom/) (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; ReJoyce Festival; Szombathely; (Hungary); 2004 György Baráthy: Origami (I Woman); dir. György Baráthy; Artéria Színházi Társaság (Theatre Company “Artéria”); RS9 Studio Theatre; Budapest; (Hungary); 2005 As a director The Last Chapter by Navjot Randhawa, performed by the‘Theatre of Roots and Wings’ and Punjab Sangeet Natak Akademi in Punjabi at the Randhawa Auditorium, Chandigarh (Punjab, India); 2014.[12] Everything She Wants: Amrita and Boris by Navjot Randhawa and Jim Sarbh, Gaiety Theatre, Shimla, India; 2016,[13] The Mirage Yoga Studio, Andretta Arts, Andretta, India, 2016; M.L. Bhartia Auditorium, Alliance Francaise, New Delhi, India, 2016; Punjab Kala Bhawan, Chandigarh, India, 2016; Punjab Naatshala (Punjab Theatre), Amritsar, India, 2016 Everything She Wants: Amrita and Boris with Navjot Randhawa; Sher-Gil Cultural Centre, Indian Embassy, Budapest (Hungary), 2017 [14] Fritz Wine House, Szekszárd (Hungary), 2017; National Film Theatre, Budapest (Hungary), 2017; Laffert Kúria, Dunaharaszti (Hungary), 2017; Municipal Library, Zebegény (Hungary), 2017. Films Feature films Eduard i Kunigunda (Eduard and Kunigunda) (television adaptation of Renato de Grandis’ musical play), dir. Petar Teslić (1972, Serbian, Belgrade TV 2) (Kunigunda) Dübörgő csend (1978) on IMDb (Thundering Silence), dir. Miklós Szíjj (Hungarian) (Eta) Szetna, a varázsló (1980) on IMDb (Setna the Wizard), dir. András Rajnai (Hungarian) (Isis) Gulliver az óriások országában (1980) on IMDb (Gulliver in the Land of Giants), dir. András Rajnai (Hungarian) (Lady in attendance) Aelita, dir. András Rajnai (1980, Hungarian)[15] Atlantis, dir. András Rajnai (1980, Hungarian) (The Lady of Atlantis) Chekhov: The Cherry Orchard (televised theatrical performance), dir. György Harag (1982, Hungarian, produced in Yugoslavia, Novi Sad Television) (Charlotta Ivanovna) Chekhov: Three Sisters (televised theatrical performance), dir. György Harag (1982, Hungarian, produced in Yugoslavia, Novi Sad Television) (Masha) A világkagyló mítosza (The Myth of the World Shell), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) Bábel tornya (The Tower of Babel), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) (the Priestess Lagasa) Héroszok pokoljárása (The Heroes’ Journey Through the Underworld), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) (Anna) Fajkutyák ideje (lit. The Time of Purebred Dogs), dir. Károly Vicsek (1984, Hungarian, produced in Yugoslavia) Ujed andjela (1984) on IMDb (Angel`s Bite), dir. Lordan Zafranović (Croatian) (Žena) Késdobáló (slang: Pub, lit. Knife-thrower), dir. Károly Vicsek (1984, Yugoslavian - Hungarian) Ekran sneži (1985) on IMDb, dir. Miljenko Dereta (Serbian) Napóleon (1989) on IMDb (Napoleon), dir. András Sólyom (Hungarian) (Leticia) Granica (1990) on IMDb (Border), dir. Zoran Maširević (Yugoslavian – Serbian – Hungarian) Sex-partijski neprijatelj br. 1 (1990) on IMDb (Sex, the Nr 1 Enemy of the Party), dir. Dušan Sabo (Bosnian) (Žuža) A nagy fejedelem (1997) on IMDb (The Great Prince), dir. Mária Sós (Hungarian) (The scientist’s wife) A szivárvány harcosa (2001) on IMDb (Rainbow`s Warrior), dir. Péter Havas (Hungarian) (Old Ms Sofia - voice) Kolorádó Kid,(2010) on IMDb, dir. András Vágvölgyi B. (Hungarian) Berberian Sound Studio,(2012) on IMDb, dir. Peter Strickland (English) (Resurrected Witch) Short films Castrati, dir. Domokos Moldován (1972, Hungarian, Balázs Béla Studio, Budapest) (Bald Medium) O-Pus, dir. Attila Csernik (1973) (with Katalin Ladik’s Sound Project) Csendélet hallal és más tragikus momentumokkal (2005) on IMDb (Still Life with Fish and Other Tragic Elements), dir. Natália Jánossy (Hungarian) (Agáta) Deda Kovač - Grandpa Kovač (2011) on IMDb, dir. Milica Đjenić (Serbian, Beograd-Lajpcig Express) (Rozi) Recitatives Ahol kialszik a világ (1989) on IMDb (Where the World Goes Out) (based on Kalandozás a tükörben (Adventures in the Mirror) by János Pilinszky), dir. Károly Kismányoky (1989, Hungarian, Pannonia Film Studio) A párduc (The Panther), (Short animated film set to Rilke’s poem), dir. András Fiath (1998, Hungarian) Medea (animated study), dir. Zsófia Péterffy (2007) Örökre való / For Ever, dir. Katalin Riedl (2008-2010) Documentary Tanuljunk magyarul (Let`s Learn Hungarian), dir. Károly Vicsek (1979, Serbian - Hungarian, Novi Sad Television), (language teaching series) Katalin Ladik - Bogdanka Poznanović (1980, Serbian-Hungarian, Akademija Umetnosti Novi Sad – Novi Sad Art Academy), (Documentary about Katalin Ladik) Monodráma születik (A Monodrama is Born), dir. Gyula Radó (1981, Hungarian, Szegedi TV), (Documentary about Katalin Ladik) Ez már nem én vagyok (This Isn`t Me Anymore), dir. Gyula Radó (1982, Hungarian, Szegedi TV), (Documentary about Katalin Ladik) Krleža u videomedijima 5.: TV-usporedbe Adam i Eva (Krleža in Video-Medium 5: TV Comparisons of Adam i Eva), dir. Mario Fanelli, (1984, Croatian, TV Zagreb), (performer, Eva), (documentary series) Bukott angyal (Fallen Angel), dir. Jenő Hartyándi (1992, Hungarian - Serbian, Mediawave) (performance-recording) Valahol Közép-Európában (Somewhere in Central Europe), dir. István Grencsó, Jenő Hartyándi (1993, Hungarian – Serbian) (Documentary) Amarissima: Katalin Ladik i novosadska umetnička scena sedamdesetih (Amarissima: Katalin Ladik and the Novi Sad Artistic Scene in the Seventies), dir. Milica Mrđa-Kuzmanov (1999, Serbian), (Documentary about Katalin Ladik’s art) Százféle szerelem (A Hundred Kinds of Love) (2002, Hungarian), (the poems of Éva Saáry are read by Katalin Ladik), (Documentary about Éva Saáry) A sikoly ars poétikája - Ladik Katalin portréfilm (The Ars Poetica of the Scream – Katalin Ladik`s Portrait), dir. Kornél Szilágyi, (2012, Hungarian) (Documentary about Katalin Ladik) (trailer) Sound Cage: A Portrait of Katalin Ladik, dir. Kornél Szilágyi (Igor Buharov), (2012, Hungarian with English subtitles) (Documentary about Katalin Ladik) A legismertebb magyar, dir. Gábor Tóth, HírTV (Documentary about Amrita Sher-Gil and the play Everything She Wants directed by Katalin Ladik and performed by Navjot Randhawa at the Indian Embassy, Budapest (2017) Writer’s Credit Sámán (Shaman), dir. Pál Zolnay (1977, Hungarian, written by the director using poems of Attila József, László Nagy, Sándor Weöres és Katalin Ladik) Behind the Eye, dir. Sebő Kovács (1999, Hungarian, based on Katalin Ladik’s poem: Vers a szerelmes piócáról / The Poem of the Leech in Love) Radio plays Writer and performer Furcsa, aki darazsakról álmodik (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps), 1982, Magyar Rádió Budapest (Hungarian Radio). Alex Avanesian, Imre József Katona and Katalin Ladik. Furcsa, aki darazsakról álmodik (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps), 1985, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda and Katalin Ladik. Bukott angyalok (Fallen Angels), 1992, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda. Fűketrec (Grass-Cage), 2002, Radio Novi Sad. Tibor Vajda and Katalin Ladik. Tesla Project, 2003, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda. Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?), 2012, Hungarian Radio, script by Otília Cseicsner, directed by Kornél Szilágyi A víz emlékezete (The Memory of Water), Rádiószínház, Hungarian Radio (Kossuth Rádió), directed by Otília Cseicsner, 27 June 2017, 21:30 Radio Theatre: „Ladik Katalin: Hide-and-Seek, Variations of The Old Hungarian Lamentations of Mary” (Bujócska, Ómagyar Márai-siralom variációk), Magyar Rádió (Hungarian Radio), Kossuth Rádió, radio program editor: Otilia Cseicsner Performer Bertolt Brecht: Az árja-kaszt magánélete (The Private Life of the Master Race; alt. title for Fear and Misery of the Third Reich) (Woman), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1963 Miodrag Djurdjević: A csavargó meg ők ketten (The Vagabond and the Two of Them) (the Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1963 Miklós Gyárfás: Kisasszonyok a magasban – Férfiaknak tilos (Young Ladies Up High – No Men Allowed) (Júlia, who is barely even a young lady), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Lászó Kopeczky: Harangszó előtt (Before the Bell Rings) (Flóra), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Leon Kruczkowski: A kormányzó halála (Death of the Governor) (Silvia), (adapted by Iván Horovitz), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Mikhail Tonecki: Találka a „Mese” kávéházban (A Date in Café Tale) (Waitress), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 János Herceg: Mindenkinek van egy álma (Everyone Has a Dream) (performer), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1965 Aleksandar Obrenović: A tegnapi nap (Yesterday) (performer), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Erskine Caldwell: Asszonyi sorsok (This Very Earth) (Vicky), (adapted by Jasmina Egrić), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Miroslav Mitrović: Még szemerkél az eső (The Rain Is Still Dripping) (Announcer), dir. Gellér Tibor, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Momo Kapor: III. Olivér teremőre (The Guard of Oliver III) (performer), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Dušan Raksandić: Muratról, Pepekről, Angyeláról és rólam (About Murat, Pepek, Andjela and Me) (the Professor’s Wife), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Günter Eich: Carmilla meg én (The Other and I; orig. Die Andere und Ich) (performer), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Marguerite Duras: Andesmas úr délutánja (The Afternoon of Mr Andesmas) (Valérie), (adapted by Milan Topolavčki) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Miloslav Stehlík: Bizalomvonal (Helpline) (Telephone Assistant), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Sead Fetahagić: Körbe, körbe, karikába (Round and Round) (Mira), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Alessandro De Stefani: Csónak jön a tavon (A Boat Approaches on the Lake – Una barca viene dal lago) (Anna Marabini), (adapted by Iván Horovitz) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Michal Tonecki: Az ötödik (The Fifth) (a Lány szerepében), dir. Gusztáv Barlay, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 József Sulhóf (text), ed. by Ernő Király: Tavaszi bokréta dalest (Spring Bouquet – An Evening of Songs) (Announcer), Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Magda Szabó: A rab (The Prisoner) (Zsuzsanna Kazinczy), dir. Frigyes Marton, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Aldo Nicolai: Éljen az ifjú pár! (Long Live the Newlyweds!) (Woman), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Ferenc Deák: Apoteózis (Apotheosis) (Recitative) (performer), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Boris Palotai: Öröklakás (Condominium) (Klára), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Endre Fejes: Vigyori (Grinner) (Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Eugène Ionesco: A kopasz énekesnő (The Bald Soprano), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Pál Saffer: A csend (The Silence) (Lidia), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Mihály Majtényi: A száműzött (The Exile) (Sibylla), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Gerich Endre Művészestje: Azért is maradok...! (An Evening with Endre Gerich: I Say I’m Staying...!) (performer) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Silvia Andrescu – Theodor Manescu: Ismeretlen kedvesem (My Unknown Beloved) (Girl), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Aleksandr Solzhenitsyn: Gyertyaláng a szélben (Candle in the Wind) (Anni), dir. Árpád Benedek, Radio Novi Sad (Serbia), 1972 És mi lesz tavasszal (What Will Happen in the Spring?) (comedy night) (performer), dir. Frigyes Marton, Radio Novi Sad (Serbia), 1972 Mirjana Buljan: Jasna naplója (Jasna’s Diary) (Jasna), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1973 Svetislav Ruškuc: A hetvennyolcas fordulatszámú ajtó (The 78 RPM Door) (Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1973 Dušan Iljić: Beutazni a földet (To Travel the World) (Szitakötő /Dragonfly/, a Girl), dir. Miklós Cserés, Dr, Radio Novi Sad (Serbia), 1976 Társult humor éve (The Year of Associated Humour) (performer), dir. Róbert Bambach, Radio Novi Sad (Serbia), 1976 Szellemet idézünk! (Séance!) (performer), dir. György Turián, Radio Novi Sad (Serbia), 1977 Vidám est (A Merry Evening) (performer), dir. Sándor Sántha, Radio Novi Sad (Serbia), 1977 István Bosnyák: Szemben a bíróval (Facing the Judge) (docudrama in 7 episodes) (Ruth), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1978 Henrik Bardijewski: Kis komédia (A Little Comedy) (Lady I), dir. István Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1978 László Nemes: Szerencseszerződés (Contract of Luck) (adapted by János Borbély) (radio play series), dir. Slobodan Majak, Radio Novi Sad (Serbia), 1985 Ottó Tolnai: Bayer Aszpirin (Bayer Aspirin) (The Actress), dir. Orsolya Lehoczky, Hungarian Radio / Magyar Rádió (Hungary), 1997 (monodrama) Iris Disse: Álmodott idő – 1956 (Dreamt Time – 1956), dir. Iris Disse, Radio Kossuth / Kossuth Rádió (Hungary), 2007 (Marika, the author`s alter ego) Artworks in permanent public and private collections Barcelona (Spain): MACBA – Museum of Contemporary Art in Barcelona / Museu d’Art Contemporani de Barcelona (18 collages: visual poetry and music scores, 1971-1978) Budapest (Hungary): Petőfi Literary Museum / Petőfi Irodalmi Múzeum (9 works of visual poetry – typewritten text on paper, photograph, collages of cardboard and collages of music score, 1976–1977, Aki miatt a harang szól (For Whom the Bell Rings) – In Memoriam Lajos Kassák collage, 1987) Belgrade (Serbia): Museum of Contemporary Art in Belgrade / (MSUB) Muzej Savremene Umetnosti, Beograd (Poemim photo, 1978) New York (USA): MoMA, The Museum of Modern Art (Novi Sad Project documentation, Wow Special Zagreb Issue, 1975) Budapest (Hungary): Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art / Ludwig Múzeum – Kortárs Művészeti Múzeum (Photographs, Poemim series) Vienna (Austria): Kontakt Collection – The Art Collection of Erste Group / Kontakt – Die Kunstsammlung der Erste Group (5 items of the “Ausgewählte Volkslieder”(Selected Folk Songs) series (1973-1975); 5 other visual poetry and music scores; 12 stamps; the 48 remaining photographs of Change Art – a performance documentation 1975; two copies of the Phonopoetica SP album 1976) Croatia – Marinko Sudac`s Private Collection (photo documentation for performances, gramophone recording, 1968–89) Miami (USA): Sackner Archive of Visual and Concrete Poetry (4 postcards – mail-art – and documentation, 1977-1981) Belgrade (Serbia): Trajković Collection (Blackshave Poem – Zagreb performance, photo document, 1978) Chicago (USA): School of the Art Institute of Chicago – Joan Flasch Artist`s Book Collection (Poetical objects of the Urbanical Environment, 1976)...

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Katalin Ladik (rođena 25. oktobra 1942. u Novom Sadu) je jugoslovensko-mađarski pesnik, izvođač i filmski stvaralac. Katalin Ladik počela je pisati 1962. godine radeći kao bankarski činovnik. Bila je radijska voditeljica i pozorišna glumica u Novom Sadu, kasnije je radila za film i televiziju. 1990. postala je urednica i predavala u oblastima muzike i pozorišta. Kao umetnički medij koristi vizuelnu poeziju, umetnost pošte, radio igre, prozu, kolaž, fotografiju, film i eksperimentalnu muziku. Ladik istražuje jezik vizuelnim i vokalnim izrazima, kao i kretanjem i gestovima. Ladik se više puta pojavljivao u kontekstu predstava, događaja i pozorišnih komada koji se često dešavaju u urbanom okruženju, ali i u prirodi. Bila je član umetničkog kolektiva Bosch + Bosch. Katalin Ladik živi i radi naizmenično u Novom Sadu (Srbija), Budimpešti (Mađarska) i na ostrvu Hvar (Hrvatska). U svojoj domovini postala je legendarna i kontroverzna figura u ranim šezdesetim godinama, pre svega kroz feminističko-šamanističku zvučnu poeziju i gole predstave. Ladik je primio nekoliko nagrada i igrao na brojnim nacionalnim i međunarodnim izložbama. 1977. Godine dala je ime sebi kao učesnica 10. međunarodnog festivala zvučne poezije u Amsterdamu. U 2010. godini u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu održana je retrospektiva, koja je privukla nacionalnu pažnju, a 2017. godine bila je pozvana da učestvuje u dokumentarnoj 14. Takođe je uključena u seriju izložbi Feministička avangarda. Katalin Ladik (born Novi Sad, October 25, 1942) is a Hungarian poet, performance artist and actress. She was born in Novi Sad, Yugoslavia (now called Serbia) and in the last 20 years she has lived and worked alternately in Novi Sad, Serbia, in Budapest, Hungary and on the island of Hvar, Croatia. Parallel to her written poems she also creates sound poems and visual poems, performance art, writes and performs experimental music and audio plays. She is also a performer and an experimental artist (happenings, mail art, experimental theatrical plays). She explores language through visual and vocal expressions, as well as movement and gestures. Her work includes collages, photography, records, performances and happenings in both urban and natural environments. Katalin Ladik studied at the Economic High School of Novi Sad between 1961 and 1963. She then joined the Dramski Studio (Drama Studio) acting school in Novi Sad, between 1964 and 1966. Between 1961 and 1963, she worked as a bank assistant. During this time, in 1962, she began to write poetry. From 1963 to 1977 she worked for Radio Novi Sad. She joined the newly established Novi Sad Theatre in 1974, becoming a member of its permanent ensemble in 1977 and working there until 1992.[1] She primarily acted in dramatic roles. Over the years, she also played major and minor roles in various TV-films and movies. She led the poetry sections of literary magazines Élet és Irodalom (1993–94) and Cigányfúró (1994–99). Between 1993 and 1998 she taught at Hangár musical and theatrical education center. She is a member of the Hungarian Writers` Union, the Hungarian Belletrists Association, the Association of Hungarian Creative Artists and the Hungarian PEN Club. Awards Katalin Ladik has earned various awards, including the Kassák Lajos Award (1991), the award of Mikes Kelemen Kör (Mikes International – Association for Hungarian Art, Literature and Science in the Netherlands) (2000), the József Attila Prize (2001), the Mediawave Parallel Culture Award (2003), the National Award for Culture of the Republic of Serbia (2009), and the Laurel Wreath Award of Hungary (2012). In 2015, she received the Klára Herczeg Award in senior category from the Studio of Young Artists’ Association (Hungary).[2] In 2016, she was awarded with the Lennon Ono Grant for Peace.[3] Her awards for acting include the Oktobarska nagrada grada Novog Sada (October Award of the City of Novi Sad), a collective award to the cast of Radio Novi Sad in 1967; first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta (Festival of Professional Theatres in Vojvodina) in 1978, for the role of Masha in Three Sisters, directed by György Harag, performed at the Novi Sad Theatre. The same role earned her the first place of Udruženje dramskih umetnika Srbije / Association of Dramatic Artists of Serbia, in 1979. Katalin Ladik also received the Magyar Televízió Elnöki Nívódíja / Award of the President of Hungarian Television for Acting Excellence for acting in András Rajnai’s TV film series, Televíziós mesék felnőtteknek (Television Tales for Adults) in 1980. In 1986, she was awarded first place at Smotra vojvođanskih profesionalnih pozorišta / Festival of Professional Theaters in Vojvodina for the role of Skinner in Howard Barker’s The Castle, directed by David Gothard, performed at the National Theatre in Subotica. 2017 Artisjus Literary Award for her poetry volume „A víz emlékezete” („The Memory of Water”) 2017 Janus Pannonius Filius Ursae Award for her literary oeuvre for „being defiant, provocative, and confrontational towards the actual literary canons” Poetry Katalin Ladik became known after 1962 through her surreal and erotic poems. In addition to a number of books in Hungarian, volumes of her poetry were published in Yugoslavia, France, Italy and the United States. Her poems also appeared in various magazines and anthologies worldwide, translated into Spanish, German, Polish, Bulgarian, Slovakian, Hindi, Chinese, Indonesian, Romanian, Macedonian, Rusyn and Slovenian. `She is able to embody the sense of poetry as action. I saw one of her readings in Bratislava at Ars Poetica Festival and she was the only poet able to electrize the audience without any translation. (...) She manages to pass linguistic barriers but, again, any translation of her poetry is at least difficult to be made (or should I say “performed`). Her activity covers a wide area that includes performance and sound poetry, with a force that captures any kind of audience no matter how illiterate in contemporary poetry they can be.` Poetry Depot Prose Her first novel, entitled Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) was published in 2007 by Nyitott Könyvműhely. It is considered to be an eminent work in Hungarian Avant-garde literature. It is partly autobiographical, partly self-reflecting. The novel alternates between reality and fiction, prose and poetry, sometimes switching to a prose poem style. Its main target audience is that part of the artists’ community who are receptive to esoteric allusions. The book is about three women: the Editor, who lives in Budapest, the Artist, and the Glasswoman who lives in Novi Sad, all of whom bear the same name. The shared name determines their lives. Initially, they are unaware of one another, but throughout the book their lives get gradually intertwined. After they get to know one another, they begin to live each other`s life, which changes everything for them forever. One of the peculiarities about the book is the uniquely rich textual documentation (letters, newspaper articles, posters) and the large number of photos. Publications Volumes in original language Ballada az ezüstbicikliről (Ballad of Silver Bike) | poems | Hungarian | with gramophone recording | Forum, Novi Sad, 1969 Elindultak a kis piros bulldózerek (The Small, Red Bulldosers Have Taken Off) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1971 Mesék a hétfejű varrógépről (Stories of the Seven-Headed Sewing Machine) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1978 Ikarosz a metrón (Icarus on the Subway) | poems | Hungarian | Forum, Novi Sad, 1981 A parázna söprű – Bludna metla (The Promiscuous Broom) | poems | Hungarian-Serbian bilingual | Forum, Novi Sad, 1984 Kiűzetés (Exile) | poems | Hungarian | Magvető, Budapest, 1988 Jegyesség (Engagement) | poems | Hungarian | Fekete Sas - Orpheusz, Budapest, 1994 A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Fekete Sas, Budapest, 1998 Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Orpheusz, Budapest, 2004 Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?) | prose | Hungarian | Nyitott Könyvműhely, Budapest, 2007 Belső vízözön (Deluge Inside) | poems | Hungarian | Parnasszus, Budapest, 2011 Ladik Katalin legszebb versei (The Most Beautiful Poems of Katalin Ladik) | poems | Hungarian | AB-ART, Bratislava, 2012 A víz emlékezete (The Memory of Water) | poems | Hungarian | Kalligram, Budapest, 2016 Translated volumes Poesie Erotiche (Erotic Poems) | poems | Italian | selected and translated by: Giacomo Scotti | La Sfinge, Naples, 1983 Erogen Zoon | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko | Književna Zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | New Native Press, Sylva, 1992 Poèmes (Poems) | poems | French | selected by: Tibor Papp | translated by: Katalin Kluge, Tibor Tardos | CiPM / Spectres Familiers, Marseille, 1999 Ikarova senka (Icarus’ Shadow) | poems | Serbian | translated by: Katalin Ladik, Selimir Radulović, Judita Šalgo, Arpad Vicko, Draginja Ramadanski | Orpheus, Novi Sad, 2004 Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2005 Engagement | poems | English | translated by: Emöke Z. B’Racz | Burning Bush Press, Asheville, 2006 Kavez od trave (Grass-Cage) | poems | Croatian | translated by: Kristina Peternai | Matica Hrvatska, Osijek, 2007 E-books Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2003 | downloadable, pdf format Fűketrec (Grass-Cage) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, multiple formats A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Kiűzetés ~ Jegyesség (Exile ~ Engagement) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | poems | Hungarian | Mikes International, The Hague, 2004 | downloadable, pdf format Engagement | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Stories of the Seven-Headed Sewing Machine | poems | English | Firefly Inx, Asheville, 2012 | downloadable, pdf format[permanent dead link] Milyen ízű vagyok? (How Do I Taste?) | poems | Hungarian | A hónap könyve, Szentendre, 2012 | buyable, pdf format Discography Sound poetry Ballada az ezüstbicikliről (The Ballad of the Silver Bicycle) | SP | supplement for book with same title | Forum, Novi Sad, 1969 Phonopoetica | SP | Galerija Studentskog kulturnog centra, Belgrade, 1976 Poésie Sonore Internationale (International Sound Poetry) | audio cassette | anthology of sound poetry, Paris, 1979 La Nouvelle Revue d’Art Moderne, Special 2. (The Magazine of Modern Art) | audio cassette | Rencontres Internationales de Poésie Sonore (International Sound Poetry Festival), Paris, 1980 Adriano Spatola: Baobab Femme | audio cassette | anthology for sound poetry magazine, Publiart Bazar Reggio Emilia, 1982 Yugoslavian Sound Poetry | audio cassette | anthology of sound poetry, 1987 Hangár / Hangar | audio cassette | anthology of sound poetry, Amsterdam – Budapest, 1987 Aki darazsakról álmodik (Who is Dreaming About Wasps) | LP | recording of the radio play `Furcsa, aki darazsakról álmodik` (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps) | Radio Novi Sad, 1988 Spiritus Noister: Nemzeti zajzárványok / National Noise-Inclusions | audio cassette | Bahia Music, Budapest, 1996 Vajdasági Magyar Zenei Esték / Vojvodina Hungarian Music Evenings 1988 | CD | JMMT, Novi Sad, 1998 Vízisámán / Water Shaman | CD | Budapest, 1999 Spiritus Noister – Kurt Schwitters: Ursonate | music CD | Hungaroton, Budapest, 2003 Vodeni anđeo / Water Angel | music CD | Nova Misao, Novi Sad, 2011 Music (experimental music, jazz) As vocalist, Katalin Ladik collaborated with prominent Croatian, Serbian and Hungarian composers, such as Dubravko Detoni, Branimir Sakač, and Milko Kelemen (1971–73, ensemble ACEZANTEZ); Ernő Király (1963-2002); Dušan Radić (Oratorio Profano, 1979); Boris Kovač (1986-1990); Deže Molnar ( 1989–91); Zsolt Sőrés a.k.a. Ahad, and Zsolt Kovács (1996-, Spiritus Noister). Ernő Király | LP | Udruženje Kompozitora Vojvodine, Novi Sad, 1978 Boris Kovač: Ritual Nova I | LP | Symposion Records, Overstrand, 1986 Boris Kovač: Ritual Nova II | CD | Recommended Records, London, 1989 Ernő Király - Spectrum | CD | Autobus, Paris, 1999 Deže Molnar: Weird Garden | CD | vocals on Track 1 (Water Clock) | Studentski Kulturni Centar Novi Sad, 2010 I Belong to the Band Bakers Of The Lost Future | CD | vocals on Track 3 (Poets Of The Absurd On Chalk) | Inexhaustible Editions, Budapest, 2016 Poetry readings, sound poetry performances Online Audio Fűketrec (Grass-Cage) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2003 | downloadable, mp3 format A négydimenziós ablak (The Four-Dimensional Window) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Ikarosz biciklijén (On Icarus’ Bicycle) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Kíűzetés - Jegyesség (Exile - Engagement) | sound poetry | Hungarian | Magyar Elektronikus Könyvtár (MEK), 2004 | downloadable, mp3 format Live performances 2011 Négy fekete ló mögöttem repül (Four Black Horses Fly Behind Me); Jégmadár (Icebird); excerpts from Belső vízözön (The Deluge Inside) | poetry reading | Dzsudi Remake evening, Merlin Theatre, Budapest | Video on YouTube Performance art Most of Katalin Ladik`s performances balance on the borderline between performance art and theatre: the performance of sound poems is accompanied by theatrical body action and in many cases, the surrounding space is structured similarly to a traditional theatre. Those who examine her poetry often refer to her sound poetry performances. On the other hand, no detailed analyses have been produced about the dramaturgical characteristics of her performances, and the relations of sign systems between her poetry and performances. It is a well-reasoned choice, however, to locate her in the context of female performance artists, as Katalin Ladik uses her body and person as the medium of her art in her performances, which occupies a special position within the history of Western art. A list of performances, happenings, actions 1960s-`70s 1968 Budapest, Szentendre - Hungary | UFO | Tamás Szentjóby, Miklós Erdély, Katalin Ladik | happening 1970 Belgrade - Serbia | Pozorište Atelje 212, Podrum teatar (Theatre Atelje 212, Theatre in the Basement) | performance Zagreb - Croatia | Žanr Festival eksperimentalnog filma (Genre Experimental Film Festival - GEFF) | performance Budapest - Hungary | József Attila Művelődési Ház (Cultural Centre József Attila) | with Jenő Balaskó | literary performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Temerin - Serbia | performance 1971 Bačka Topola - Serbia | UFO Party | performance Samobor - Croatia | Samoborski Fašnik (Carnival in Samobor) | Eros sa ovogu svijeta (Eros of This World) | UFO Party | performance Biograd - Croatia | UFO Party | performance Zagreb - Croatia | Studentski Centar (Student Centre) | performance Belgrade - Serbia | Dom Omladine (Youth Centre) | performance Zagreb - Croatia | Teatar Poezije Zagreb (Poetry Theatre Zagreb) | Četvrta dimenzija kutije (Fourth Dimension of the Box) | performance 1972 Osijek - Croatia | Annale Komorne Opere i Baleta (Annual Festival of Chamber Opera and Ballet) Zagreb - Croatia | Teatar ITD (Theatre ITD)| performance Novi Sad - Serbia | Tribina Mladih (Youth Tribune) | performance Belgrade - Serbia | Studentski Kulturni Centar (Student Cultural Centre) | Festival Expanded Media | performance Balatonboglár - Hungary | Kápolna Galéria (Kápolna Gallery) | Group Bosch+Bosch | performance 1974 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media /performance/ 1975 Zagreb (Croatia), Student Centre Gallery / Galerija Studentskog Centra: `Eksperimenti u jugoslovenskoj umjetnosti` (Experiments of Yugoslav Art) (Group Bosch+Bosch) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Ljubavi, Singer` (Loves, Singer) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Change Art` /action/ Novi Sad (Serbia): `Spuštanje Novog Sada niz reku Dunav` (Floating Novi Sad Downstream the Danube) /action/ 1976 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar, Festival Expanded Media: `Change Art` /action/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti /performance/ 1977 Zrenjanin (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Poezija, fonična i vizuelna poezija Katalin Ladik` (Poetry, Phonic and Visual Poetry by Katalin Ladik) Kraków (Poland): `Phonopoetica` /performance/ Zagreb (Croatia), Information Centre / Informativni Centar: `Phonopoetica` (with Vujica R. Tucić) /performance/ Amsterdam (Netherlands), Stedelijk Museum: `Tekst in Geluid` (Text in Sound) /performance/ Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre / Studentski Kulturni Centar: `Phonopoetica` /performance/ 1978 Kranj (Slovenia), Prešeren Theatre / Prešernovo Gledališče /performance/ Sarajevo (Bosnia and Herzegovina), Youth Theatre / Pozorište Mladih, Festival Malih i Eksperimentalnih Scena (Festival of Small and Experimental Theatre): `Četvrta dimenzija – krik` (Fourth Dimension – Scream) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina mladih: `Pesnički maraton` (Poetry Marathon) /performance/ Novi Sad (Serbia), Sonja Marinković Student Club / Studentski Klub ‘Sonja Marinković’: `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Würzburg (Germany), Hand Press Gallery / Handpresse Galerie: `Randkunst-Kunstrand` /performance/ Novi Sad (Serbia), National Library / Narodna biblioteka: `Umetnost se ne ponavlja, ne ponavlja, ne ponavlja...` (Art Does Not Repeat Itself, Not Repeat Itself, Not Repeat Itself...) /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnička praksa 1966-1978` (New Art Practice 1966-1978) /performance/ 1979 Subotica (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Az éneklő varrógép – The Singing Sewing Machine` (with Zsolt Király) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `The Screaming Hole – A sikoltozó lyuk` /performance/ Amsterdam (Netherlands): `One World Poetry` /performance/ Utrecht (Netherlands), Gallery ‘T Hoogt / ‘T Hoogt Galerie: `One World Poetry` /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mesék a hétfejű varrógépről` (Stories of the Seven-headed Sewing Machine) /performance/ 1980s-`90s 1980 Paris (France), Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Le Havre (France), Cultural Centre of Le Havre / Maison de la Culture du Havre: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ Rennes (France), Cultural Centre of Rennes / Maison de la Culture de Rennes: `Rencontres Internationales de Poésie Sonore` (International Sound Poetry Festival) /performance/ New York City (USA), Washington Square Church, The New Wilderness Foundation: `International Sound Poetry Festival` /performance/ Baltimore (USA), School 33 Art Center, The Merzaum Collective`s Desire Productions Present: International Festival of Disappearing Art(s) /performance/ Gyula (Hungary), Castle Theatre / Várszínház, Knights’ Hall / Lovagterem: `Alice` /performance/ Belgrade (Serbia), Salon Museum of Contemporary Art / Salon Muzeja Savremene Umetnosti, Exhibition of Group Bosch+Bosch: `Orman koji ubrizgava (Injecting Closet)` /performance/ 1982 Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’/ Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin újvidéki költő és előadóművész szerzői estje` (An Evening with Novi Sad Poet and Performer, Katalin Ladik) /performance/ Novi Sad (Serbia), Cultural Centre Petőfi Sándor / Petőfi Sándor Művelődési Ház: `Telepi esték – Ladik Katalin szerzői estje` (Evenings in Telep – with Poet Katalin Ladik) (with Ottó Tolnai, Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Young Artists’ Club / Fiatal Művészek Klubja: `Ladik Katalin szerzői estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Centre Jókai, Studio ‘K’ / Stúdió ‘K’ Jókai Művelődési Központ: `Ladik Katalin szerzői és előadói estje` (An Evening with Katalin Ladik) (with Miklós Erdély, László Beke and Zsolt Király) /performance/ Belgrade (Serbia), Museum of Contemporary Art / Muzej Savremene Umetnosti: `Verbo-Voko-Vizuelno` (`Phonopoetry` with Judita Šalgo) /performance/ Osijek (Croatia), Students’ Youth Centre / Studentski Centar Mladih, Osiječko ljeto (Summer in Osijek): `Čudak je ko čekiće sanja` (Weird Is the One Who Dreams About Hammers) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Ikar u metrou” (Icarus on the Subway) (with Judita Šalgo, Selimir Radulović) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine, Beogradsko leto (Summer in Belgrade): `Ufo Party` /performance/ Kanjiža (Serbia), Literary Camp / Književna Kolonija: `Konkretna i vizuelna poezija` (Concrete and Visual Poetry) (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Address: Istarski kej 37. sp. 8. st. Rade Šević: `Sound Poetry Performance` (with Vujica R. Tucić and Bob Cobbing) /performance/ Novi Sad (Serbia), Youth Tribune Gallery / Tribina Mladih Galerija: `Phonopoemim` – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Paris (France), UNESCO: `Guerre a la guerre` (War Against War) /performance/ Milan (Italy), UNESCO: `Guerra alla guerra` (War Against War) /performance/ Paris (France), UNESCO Pompidou Centre / Centre Georges Pompidou: `Polyphonix 5` /performance/ 1983 Vienna (Austria), Wiener Festwochen (Vienna Festival): `Mandora 1.` /performance/ Zagreb (Croatia), Gallery of Contemporary Art / Galerija Suvremene Umjetnosti: `Nova umjetnost u Srbiji 1970-1980` (New Art of Serbia 1970-1980) Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Oluja-po motivima Šekspira` (Tempest – Based on Shakespeare) – Exhibition Launch for Slavica Grkavac: tapiserije `Jokastin kompleks` (`Jocasta Complex` Tapestry) /performance/ Belgrade (Serbia), Youth Centre / Dom Omladine: `Magic Bread` (with Paul Pignon) 1984 Glasgow (UK), Third Eye Centre, Poetsound 1984: `Mandora 1.` /performance/ Milan (Italy), (Cultural Association of) Cooperativa Intrapresa: `Milanopoesia` /performance/ Szeged (Hungary), József Attila University (Today: University of Szeged) / József Attila Tudományegyetem: `Mandora 1.` /performance/ Cogolin (France), Rencontres Internationales de Poésie Contemporaine (International Festival of Contemporary Poetry): `Mandora 1.` /performance/ Belgrade (Serbia), Cultural Centre / Kulturni Centar: `Mandora 1.` /performance/ 1985 Belgrade (Serbia), Magaza Theatre / Pozorište Magaza: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Cultural Cente of Lágymányos / Lágymányosi Művelődési Otthon: `Mandora 2.` /performance/ Budapest (Hungary), Metropolitan Cultural Centre / Fővárosi Művelődési Ház: `Alice` /performance/ Zemun (Serbia), Festival Monodrame i Pantomime (Festival of Monodrama and Pantomimes): `Mandora` /performance/ Novi Sad (Serbia), ‘Sonja Marinković’Cultural Centre / Kulturni Centar ‘Sonja Marinković’, Youth Tribune / Tribina Mladih: `Mandora` /performance/ Stari Bečej (Serbia) /performance/ 1988 Szeged (Hungary), JATE Club: `Polyphonix` /performance/ Pécs (Hungary): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Vigadó Chamber Hall / Vigadó Kamaraterem, Hangár Est (‘Wall of Sound’ Evening): `Alice` /performance/ 1989 Spoleto (Italy): `O Fortuna` /performance/ Nové Zámky (Slovakia): `O Fortuna` /performance/ Novi Sad (Serbia): `O Fortuna` /performance/ 1990 Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina: `Otkrovenje` (Revelation) (with Zoltán Pletl) /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Ex-panzió 2. Festival: `Angyal/Angel` /performance/ Novi Sad (Serbia): `Seraphine Tanz` /performance/ 1993 Szentendre (Hungary), Dalmát Cellar / Dalmát pince, UHF Kisújrevue /performance/ Szeged (Hungary), JATE Club: `Alice` /performance/ Vác (Hungary), Greek Chapel / Görög Templom, Expanzió 5. Festival /performance/ 1994 Szeged (Hungary): `Performancia` with Lukács Bitskey /performance/ Zebegény (Hungary): `A helyettesítő asszony (The Substitute)` /performance/ Pécs (Hungary): `A négydimenziós ablak (The Four-dimensional Window)` with Tamás Szalay /performance/ 1995 Marseille (France), International Poetry Centre / Centre International de Poèsie: `Kassák` /performance/ 1996 Marseille (France), Meyer Gallery / Galerie Meyer: `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ Ajaccio – Corsica (France): `L’ agneau de Dieu et le double` (The Lamb of God and Its Double) /performance/ 2000s 2002 Novi Sad (Serbia), Cultural Centre of Novi Sad / Kulturni Centar Novog Sada, INFANT (International Festival of Alternative and New Theatre): `Fűketrec / Grass-cage` 2003 Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` /performance/ 2004 Monza (Italy) /performance/ Salerno (Italy) /performance/ Novi Sad (Serbia), Chamber Theatre of Music / Kamerno Pozorište Muzike, INTERZONE Festival: `Tesla – Project` Budapest (Hungary), A38 Ship / A38 hajó: `Lomtalanítás` (Cleaning the House) /performance/ Budapest (Hungary), Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art / Ludwig Múzeum – Kortárs Művészeti Múzeum: `Torony-Lomtalanítás` (Cleaning the Tower-House) /performance/ 2005 Terény (Hungary), Expanzió Festival: `Angel` /performance/ 2006 Budapest (Hungary), Serbian Theatre in Hungary / Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj: `Tesla`, /audio-visual oratorio/ Otterlo (Netherlands), Kröller-Müller Museum: `Change Art` /action/ Amsterdam (Netherlands): `Tesla` /performance/ Novi Sad (Serbia), Sport and Activity Centre of Vojvodina / SPENS Sportski i Poslovni Centar Vojvodina, Inventors Association of Vojvodina, TeslaFest: `Tesla` /performance/ 2007 Nové Zámky (Slovakia), Art Gallery / Galéria Umenia: `Gyakorlatok üres húrokon – Kassák-kód` (Exercises on Empty Strings - Kassák Code) /performance/ Budapest (Hungary), Erlin Club Gallery / Erlin Klub Galéria: `Fűketrec` (Grass-cage) /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház: `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ Verőce (Hungary), Ekszpanzió XX Festival: `Tesla, Audio-visual Oratorio` /performance/ Szigliget (Hungary), Artist House of the Hungarian Public Foundation for Creative Art / Magyar Alkotóművészeti Közalapítvány Alkotóháza, József Attila Kör 18. irodalmi tábora (18th Literary Camp of the József Attila Circle): `Az Eszmélet szövedéke` (The Weave of Consciousness) (with Péter Bajka, Bern Atom Santi, Eszter Bereczky, Zsófia Varga) /performance/ 2008 Budapest (Hungary), Petőfi Literary Museum / Petőfi Irodalmi Múzeum, A Szépírók Társasága V. őszi irodalmi fesztiválja – Nők a férfi birodalomban (5th Autumn Literary Festival of the Hungarian Belletrist Association – Women in a Men`s World): `Diptichon` (with Endre Szkárosi), performance Belgrade (Serbia), ARTGET Gallery – Cultural Centre Belgrade / Galerija ARTGET – Kulturni Centar Beograda (World Poetry Day): `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Szigliget (Hungary), József Attila Kör 20. irodalmi tábora (20th Literary Camp of the József Attila Circle): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Budapest (Hungary), Irodalmi Centrifuga (Literary Centrifuge): `Trip-ti-chon` (with Veronika Czapáry), performance Bratislava (Slovakia), Ars Poetica Medzinárodny Festival Poézie /The 6th Ars Poetica International Poetry Festival /sound poetry performance[4] 2009 Visegrád (Hungary), The Roof Terrace of King Matthias Museum / A Mátyás Király Múzeum tetőterasza, Ekszpanzió XXI Festival: “Kerub` (Cherub) /performance/ 2010s 2010 Budapest (Hungary), Gallery A22 / A22 Galéria, Tibor Papp`s Exhibition Opening: `Óraköltemény` (Poem-Clock) /performance/ Subotica (Serbia), Kosztolányi Dezső Theatre / Kosztolányi Dezső Színház: `Tesla – Homo Galacticus` /performance/ Budapest (Hungary), Millenáris Theatre / Millenáris Teátrum, Book Festival: `Szabadkőműves szex` (Freemason Sex) (with drMáriás) /performance/ Štaglinec (Croatia), `Voda` – `Water` Međunarodni Susret Umjetnika (International Art Festival): `Veliko spremanje` (Spring Cleaning) /performance/ Eger (Hungary), Small Synagogue Gallery of Contemporary Art / Kis Zsinagóga Kortárs Galéria, artAlom élőművészeti fesztivál (artAlom Performing Arts Festival): `Bukott angyalok` (Fallen Angels) /performance/ Szeged (Hungary) – Subotica (Serbia), Railway line, Kultúrcsempész Sínbusz Fesztivál (Culture-smuggler Railbus Festival): Megaphone-assisted readings by Gábor Virág, Slobodan Tišma, Gábor Lanczkor, Tamara Šuškić, Vladimir Kopicl, Katalin Ladik, Siniša Tucić, Roland Orcsik 2011 Budapest (Hungary), Kunsthalle (Palace/Hall of Art) / Műcsarnok: `Preparababrakabaré` /performance/ Marseille (France), Museum of Contemporary Art / Musée d`Art Contemporain, Poésie Marseille 2011, 8ème Festival (8th Marseille Poetry Festival, 2011): `Le Grand Ménage` (Spring Cleaning) /performance/ Târgu Mureș (Romania), National Theatre - Small Hall / Teatrul Naţional – Sala Mică, Testet öltött szavak rendezvény (Words Embodied – Event series): `Alice` /performance/ Budapest (Hungary), Mu Theatre / Mu Színház, Ismeretlen kutatása improvizációs alkotóműhely (Searching the Unknown – Improvisational Workshop): `Hangmozdulat` (Sound Movement) (with Kati Dombi) /performance/ 2012 Budapest (Hungary), Hungarian Writers` Association / Magyar Írószövetség: XXIV. Ekszpanzió Festival, `Idézet` Szimpozion és Kiállítás (`Quotation` Symposium and Exhibition): `Ásó, kapa, nagyharang` (`Till Death` lit.: Spade, Hoe and Bell) /performance/ Komárom (Hungary), Fort Monostor – Film Museum / Monostori Erőd – Filmmúzeum, Mediawave 2012 Festival: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Łódź (Poland), MS2 – Lodz Museum of Art / MS2 – Muzeum Sztuki w Łodzi: `Alicja w krainie kodów` (Alice in Codeland) /performance/ Budapest (Hungary), Address: 8th district, Pál street 6.: Gödör bújócska – irodalom, zene, film, tánc, színház, beszélgetés (Gödör Club Hide-and-seek – literature, music, film, dance, theatre, discussions) /sound poetry performance/ Ottawa, Ontario, Canada, City Hall Art Gallery, A B Series Workshop: `Nagytakarítás` (`Spring Cleaning`) /performance/ Ottawa, Ontario, Canada, Arts Court Theatre, A B Series: `Alice Kódországban` (`Alice in Codeland`) /performance/[5] 2013 Budapest (Hungary), Óbudai Társaskör, Kassák Museum, Kassák Year: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[6] Hvar (Croatia), 17th International Festival of Radio Plays and Documentary Radio Dramas PRIX MARULIĆ, „Tesla. Homo Galacticus” /performance/ Székesfehérvár (Hungary), Vörösmarty Theatre Studio, Contemporary Art Festival: `Alice Kódországban` (Alice in Codeland) /performance/[7] Budapest (Hungary), Fuga, Autonómia Filmklub 5, „I Belong to the Band”: Katalin Ladik`s voice on „poets of the absurd on chalk”[8] 2014 Százhalombatta (Hungary), Katalin Ladik - Endre Szkárosi, Slam Poetry /performance/ Budapest (Hungary), Mika Tivadar Vigadó, JazzaJ, Katalin Ladik – Jean Michel van Schowburg, Katalin Ladik – Zsolt Sőrés, „Sounds to Go” (Hangok elvitelre) /performance/ [9] 2015 Eger (Hungary), Templom Gallery, artAlom Live Art Festival 2015: `Tranzit Zoon`, performance Gothenburg (Sweden), Gothenburg Book Fair `Tranzit Zoon`, performance Vienna (Austria), Campus AAKH Hof 7, Universität Wien, `Singende Schnittmuster – Singing Dress Pattern`, lecture-performance, multimedia slide-show 2016 Poreč (Croatia), Behind the Scenes with Katalin Ladik! Artists on Vacation: `The Sounds of a sewing machine`, Circe di Parenzo” /performance/,[10][11] Budapest (Hungary), MÜSZI, @Transart Communication, Katalin Ladik & Zsolt Sőrés „Alchemical Wedding” (Alkímiai nász) /performance/ 2016 Milano (Italy), FM Centre for Contemporary Art, Non-Aligned Modernity. Eastern-European Art from the Marinko Sudac Collection, “Tranzit Zoon” /performance/ 2017 Athens (Greece), Oval Staircase, Megaron – the Athens Concert Hall, All the In-Between Spaces, Concept and direction by: Paolo Thorsen-Nagel, “Follow me into mythology” /performance/ Budapest (Hungary), Urania National Film Theatre, Janus Pannonius Grand Prize for Poetry 2017 Festivities of Hungarian Pen Club. Katalin Ladik: Sound Performance based on Concrete Poems of Augusto de Campos Limassol (Cyprus), Theatro Ena, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Nicosia (Cyprus), Artos Foundation, SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition „Live Lecture” /solo sound poetry performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, `Spring Cleaning`, performance/ Limassol (Cyprus), SARDAM Mixed-media Literary Festival 5th edition, „Wall(ed)”, aRttitude Site-specific dance performance, Katalin Ladik (live sound and voice). Budapest (Hungary), Trafó, „Alice in Codeland” /multimedia performance/ Vienna (Austria), Lobby of Hotel Prinz Eugen, Erste Bank Publication Presentation „Sound Poems” /live performance/ Novi Sad (Serbia), Museum of Contemporary Art Voivodina (MSUV), „K.A.T (Culture – Activism – Theory) Conference”, „Creative Transitions”/live lecture, multimedia and sound poetry performance/ Novi Sad (Serbia), Bulevar Books, „TraNSporteur multilingual poetry” /poetry reading/ Lodz (Poland), House of Literature, „Puls Literary Festival, 2017, Hungarian Day”, „Sounds in Lodz” / live lecture, multimedia performance and live sound poetry performance/ 2018 Berlin (Germany), neue Gesellschaft für bildende Kunst (nBgK), `Alice in Codeland`, multimedia performance Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Follow me into Mythology” /live lecture and soloperformance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, „Underground und Improvisation”, „Desire of Touch” /Duoperformance with Natalia Pschenitschnikova/ Budapest (Hungary), Mersz Klub, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture and soloperformance/ Budapest (Hungary), Hungarian University of Fine Arts, „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture with Emese Kürti/ Budapest (Hungary), Közkincs Könyvtár, `MŰVÉSZ + NŐ` (ARTIST + WOMAN), „Feminizmus és művészet ma?” (Feminism and Art Today?), „Túlélni a documenta 14-et” (Surviving documenta 14) /live lecture/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day` /poetry reading/ Belgrade (Serbia), Cultural Center of Belgrade, `Spoken Word, World Poetry Day`, `Alice in Codeland` /multimedia performance/ Zagreb (Croatia), „Showroom of Contemporary Sound”, „Transitions” /live lecture/ Rome (Italy), Falconieri Palace (Hungarian Academy in Rome), „Fountains of Rome - Mouth to Lung!” /live lecture and sound performance/ Budapest (Hungary), Három Holló – Drei Raben, „Antracit szájrúd (Antracit mouthpiece) /sound poetry performance/ Berlin (Germany), Akademie der Künste, `19. poesiefestival berlin 2018, Weltklang – Night of Poetry`, sound poetry performance Berlin (Germany), German Centre for Poetry (Haus f’ür Poesie), `lyrikline - Listen to the Poet`, poetry reading and live voice recordings for the archive Concerts, musical performances (selection) Opatija (Croatia), 1969: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija) Opatija (Croatia), 1970: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) (Ernő Király: Refleksija; Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Novi Sad (Serbia), 1970: Muzika i Laboratorija (Music and Laboratory) (with Ernő Király) Osijek (Croatia), 1970: Annale komorne opere i baleta (Annual festival of chamber opera and ballet) Zagreb (Croatia), 1971: Muzički biennale (Music Biennale – International Festival of Contemporary Music) (MBZ Radionica/Workshop II with Ernő Király, et al.; Chamber Music - Branimir Sakač: Bellatrix - Alleluja) Dubrovnik (Croatia), 1971: Dubrovačke ljetne igre (Dubrovnik Summer Festival) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia), 1971: Festival sodobne komorne glazbe (Contemporary Chamber Music Festival) Munich (Germany), 1972: (Cultural Program of the 1972 Summer Olympics) (ACEZANTEZ Ensemble) Radenci (Slovenia), 1972: Festival sodobne komorne glazbe (ACEZANTEZ Ensemble) (Contemporary Chamber Music Festival) Osijek (Croatia), 1972: Annale komorne opere i baleta (ACEZANTEZ Ensemble) (Annual festival of chamber opera and ballet) Novi Sad (Serbia), 1972, ‘Radivoj Ćirpanov’ Workers’ University / Radnički univerzitet ‘Radivoj Ćirpanov’ (ACEZANTEZ Ensemble) Belgrade (Serbia), 1972, Studentski kulturni centar (Student Cultural Centre) – Festival Expanded Media (ACEZANTEZ Ensemble) Belgrade (Serbia), 1979, Dom Sindikata – BEMUS Belgrade Music Festival: “Oratorio Profano” (composer: Dušan Radić, conductor: Oskar Danon) Opatija (Croatia), 1980: Jugoslovenska muzička tribina (Yugoslav Music Tribune) Budapest (Hungary), Spiritus Noister Group, 1996, 2002, 2004, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012 Budapest (Hungary), Italian Cultural Institute / Olasz kultúrintézet / Istituto Italiano di Cultura, Avantgárd művészetek a világban: mi lett a sorsuk? Nemzetközi tanácskozás (Avant-garde Arts in the World: What About Them? International conference): `Futurdadama (Futurdada Today)`, Spiritus Noister, 2001 Vienna (Austria), Spiritus Noister Group, 2004 Szentendre (Hungary), Spiritus Noister Group, 2009 Szekszárd (Hungary), Spiritus Noister Group, 2012 Budapest (Hungary), Művelődési Szint (MÜSZI), „@Transart Communication 2016”, „Alchimist Wedding” /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Veszprém (Hungary), House of Arts, „Alkímiai mennyegző” („Alchimist Wedding”) /concert and live sound performance with Zsolt Sőrés/ Budapest (Hungary), Müpa, UH Fest, Spiritus Noister /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/ Budapest (Hungary), Kassak Museum, „Dadarabok” /concert and live sound performance with Endre Szkárosi, Zsolt Sőrés, László Lenkes/ YouTube Budapest (Hungary), 2017: Muted and silent films with live music series, I Belong To The Band vs. Berberian Sound Studio Debrecen (Hungary), MODEM, Katalin Ladik: „Határidőnapló” („Diary Book”) /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Veszprém (Hungary), 2018, House of Arts, „Spring Reopening, We believe in life before death”, „Claes Oldenburg: I am for an Art” /concert and live sound performance with Gyula Várnai/ Theatre As an actress Jean-Paul Sartre: The Condemned of Altona; dir. István Lányi; Ifjúsági Tribün (Tribina Mladih / Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1963 Imre Sarkadi: Elveszett Paradicsom (Paradise Lost); dir. Tibor Gellér; Petőfi Sándor Művelődési Egyesület (’Petőfi Sándor’ Cultural Association); Novi Sad (Serbia); 1963 Molière: The Imaginary Invalid (Béline); dir. Ljubica Ravasi; Srpsko Narodno Pozorište (Serbian National Theatre); Novi Sad (Serbia); 1966 (Exam Piece) Sándor Guelmino: Özvegy (Widow); dir. Tibor Vajda; Echo (az Újvidéki Rádió és az Ifjúsági Tribün színpada / the joint theatre of Radio Novi Sad and the Youth Tribune); Novi Sad (Serbia); 1969 Ferenc Tóth (text) – Ernő Király (composer): Jób (Job) (Performer – Recitative); dir. István Szabó, Jr.; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); Subotica (Serbia); 1972 István Örkény: Macskajáték (Cats` Play) (Ilus); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Peter Weiss: How Mr. Mockinpott was cured of his Sufferings (First Angel/First Nurse); dir. Radoslav Dorić; Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1974 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Róbert Bambach; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1975 Gergely Csiky: Mukányi (Ella); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1976 Valentin Kataev: Squaring the Circle (Tanya); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1977 Molière: Dom Juan or The Feast with the Statue (Mathurine); dir. Dušan Sabo; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: Three Sisters (Masha); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Ödön von Horváth: Tales from the Vienna Woods (Emma); dir. Péter Telihay; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1978 Anton Pavlovich Chekhov: The Cherry Orchard (Charlotta Ivanovna); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Ottó Tolnai: Végeladás (Clearance Sale) (Mrs Csömöre); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1979 Gyula Hernádi: V.N.H.M. Szörnyek évadja (V. N. H. M. - Season of Monsters); dir. Miklós Jancsó; Summer Theatre in Gyula; Várszínház; (Hungary); 1980 Edward Albee: Everything in the Garden (Cynthia); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1980 Angelo Beolco (Il Ruzzante): La Betia; dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ottó Tolnai: Bayer Aspirin (The Actress); dir. Miklós Jancsó; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Ferenc Deák: Nirvana (Csontos Vali); dir. István Szabó Jr.; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1981 Bertolt Brecht: Baal (Emilie); dir. Milan Belegišanin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Dezső Kosztolányi: Anna Édes ( Mrs Druma); dir. György Harag; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1983 Alexander Vvedensky: Jelka kod Ivanovih (Christmas at the Ivanov’s) (Mother Puzirjova); dir. Haris Pašović; Akademsko Pozorište “Promena” (“Change” Academic Theater); Novi Sad; (Serbia); 1983 Mihály Majtényi: Harmadik ablak (The Third Window) (Mrs Lódi); dir. György Hernyák; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Alfred Jarry: Ubu Roi (Mama Ubu); dir. Tibor Csizmadia; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1984 Gyula Gobby Fehér: A Duna menti Hollywood (Hollywood by the Danube) – Multimedia Performance About the Life of Ernő Bosnyák (The Baron`s Lover); dir. Károly Vicsek; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Ivo Brešan: Anera (Anera); dir. Dimitar Stankoski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Peter Shaffer: Equus (Hesther Salamon); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1985 Howard Barker: The Castle (Skinner); dir. David Gothard; Népszínház / Narodno Pozorište u Subotici (National Theatre in Subotica); (Serbia); 1986 Friedrich Dürrenmatt: The Visit (First Woman); dir. Radoslav Dorić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Forgatókönyv (Screenplay) (Mrs Littke); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1986 István Örkény: Tóték (The Tót Family) (Mrs Tót); dir. Gábor Székely; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Edward Albee: A Delicate Balance (Julia); dir. Mihály Virág; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Jordan Plevnes: „R” (Katerina); dir. Ljubisa Georgievski; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1987 Johann Wolfgang von Goethe: Clavigo (Soffe); dir. Vladimir Milcin; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Samuel Beckett: Happy Days (Winnie); dir. Radoslav Lazić; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1988 Henrik Ibsen: An Enemy of the People (Mrs Stockmann); dir. Želimir Orešković; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1989 Ferenc Molnár (Franz Molnar): Liliom (Mrs Muskát); dir. László Babarczy; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ede Tóth: A falu rossza, avagy a negyedik ablak (The Village Rogue; Or, the Fourth Window) (Mrs Tarisznyás); dir. Hernyák György; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1990 Ottó Tolnai: Paripacitrom (lit. Steed dung) (Krisztina); dir. Péter Tömöry; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Marcel Achard: L`Idiote (A Shot in the Dark) (Chief Inspector`s Wife); dir. Tibor Vajda; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Bertolt Brecht: Mother Courage and Her Children (Mother Courage); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1991 Józsi Jenő Tersánszky: Kakuk Marci (Her Ladyship); dir. Lajos Soltis; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Jean Anouilh: The Orchestra (Cello); dir. Voja Soldatović; Újvidéki Színház (Novi Sad Theatre); (Serbia); 1992 Péter Nádas (text) – László Vidovszky (composer): Találkozás (Encounter) (Mária); dir. András Éry-Kovács; Shure Studio; Budapesti Kamaraszínház (Chamber Theatre in Budapest); (Hungary); 1997 Boris Vian: Vercoquin et le Plancton (Vercoquin and the Plankton) (Léon Charles Miqueut sous-ingénieur principal di CNU / Sub head-engineer at CNU); dir. Róbert Csontos; Kolibri Színház (Kolibri [’Hummingbird’] Theatre); Budapest (Hungary); 1997 Sean O´Casey: Bedtime Story (Landlady); dir. Pál Kanda; Függeten Színpad III társulata (3rd Company of Independent Theatre); Kolibri Pince (Kolibri [’Hummingbird’] Cellar Theatre); Budapest (Hungary); 1998 László Najmányi: Adieu Monsieur Bloom – Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Les Fleurs du Mal; `The Thinking Man`s Living Theatre`; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2003 László Najmányi: A száműzött Joyce / The Exiled Joyce (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Bloomsday Festival; Szombathely; (Hungary); 2003 Radoslav Zlatan Dorić: Ne daj Bože, da se Srbi slože / Ne adj isten, szerbek egyesülnek (God Forbid That the Serbs Should Agree) (Ruska); dir. Radoslav Zlatan Dorić; Magyarországi Szerb Színház / Srpsko Pozorište u Mađarskoj (Serbian Theatre of Hungary); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Nova Necropola. Cabaret Noire (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; Mu Színház (Mu Theatre); Budapest; (Hungary); 2004 László Najmányi: Az igazi Blum (The Real Blum /Bloom/) (Nora Barnacle); dir. László Najmányi; ReJoyce Festival; Szombathely; (Hungary); 2004 György Baráthy: Origami (I Woman); dir. György Baráthy; Artéria Színházi Társaság (Theatre Company “Artéria”); RS9 Studio Theatre; Budapest; (Hungary); 2005 As a director The Last Chapter by Navjot Randhawa, performed by the‘Theatre of Roots and Wings’ and Punjab Sangeet Natak Akademi in Punjabi at the Randhawa Auditorium, Chandigarh (Punjab, India); 2014.[12] Everything She Wants: Amrita and Boris by Navjot Randhawa and Jim Sarbh, Gaiety Theatre, Shimla, India; 2016,[13] The Mirage Yoga Studio, Andretta Arts, Andretta, India, 2016; M.L. Bhartia Auditorium, Alliance Francaise, New Delhi, India, 2016; Punjab Kala Bhawan, Chandigarh, India, 2016; Punjab Naatshala (Punjab Theatre), Amritsar, India, 2016 Everything She Wants: Amrita and Boris with Navjot Randhawa; Sher-Gil Cultural Centre, Indian Embassy, Budapest (Hungary), 2017 [14] Fritz Wine House, Szekszárd (Hungary), 2017; National Film Theatre, Budapest (Hungary), 2017; Laffert Kúria, Dunaharaszti (Hungary), 2017; Municipal Library, Zebegény (Hungary), 2017. Films Feature films Eduard i Kunigunda (Eduard and Kunigunda) (television adaptation of Renato de Grandis’ musical play), dir. Petar Teslić (1972, Serbian, Belgrade TV 2) (Kunigunda) Dübörgő csend (1978) on IMDb (Thundering Silence), dir. Miklós Szíjj (Hungarian) (Eta) Szetna, a varázsló (1980) on IMDb (Setna the Wizard), dir. András Rajnai (Hungarian) (Isis) Gulliver az óriások országában (1980) on IMDb (Gulliver in the Land of Giants), dir. András Rajnai (Hungarian) (Lady in attendance) Aelita, dir. András Rajnai (1980, Hungarian)[15] Atlantis, dir. András Rajnai (1980, Hungarian) (The Lady of Atlantis) Chekhov: The Cherry Orchard (televised theatrical performance), dir. György Harag (1982, Hungarian, produced in Yugoslavia, Novi Sad Television) (Charlotta Ivanovna) Chekhov: Three Sisters (televised theatrical performance), dir. György Harag (1982, Hungarian, produced in Yugoslavia, Novi Sad Television) (Masha) A világkagyló mítosza (The Myth of the World Shell), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) Bábel tornya (The Tower of Babel), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) (the Priestess Lagasa) Héroszok pokoljárása (The Heroes’ Journey Through the Underworld), dir. András Rajnai (1982, Hungarian) (Anna) Fajkutyák ideje (lit. The Time of Purebred Dogs), dir. Károly Vicsek (1984, Hungarian, produced in Yugoslavia) Ujed andjela (1984) on IMDb (Angel`s Bite), dir. Lordan Zafranović (Croatian) (Žena) Késdobáló (slang: Pub, lit. Knife-thrower), dir. Károly Vicsek (1984, Yugoslavian - Hungarian) Ekran sneži (1985) on IMDb, dir. Miljenko Dereta (Serbian) Napóleon (1989) on IMDb (Napoleon), dir. András Sólyom (Hungarian) (Leticia) Granica (1990) on IMDb (Border), dir. Zoran Maširević (Yugoslavian – Serbian – Hungarian) Sex-partijski neprijatelj br. 1 (1990) on IMDb (Sex, the Nr 1 Enemy of the Party), dir. Dušan Sabo (Bosnian) (Žuža) A nagy fejedelem (1997) on IMDb (The Great Prince), dir. Mária Sós (Hungarian) (The scientist’s wife) A szivárvány harcosa (2001) on IMDb (Rainbow`s Warrior), dir. Péter Havas (Hungarian) (Old Ms Sofia - voice) Kolorádó Kid,(2010) on IMDb, dir. András Vágvölgyi B. (Hungarian) Berberian Sound Studio,(2012) on IMDb, dir. Peter Strickland (English) (Resurrected Witch) Short films Castrati, dir. Domokos Moldován (1972, Hungarian, Balázs Béla Studio, Budapest) (Bald Medium) O-Pus, dir. Attila Csernik (1973) (with Katalin Ladik’s Sound Project) Csendélet hallal és más tragikus momentumokkal (2005) on IMDb (Still Life with Fish and Other Tragic Elements), dir. Natália Jánossy (Hungarian) (Agáta) Deda Kovač - Grandpa Kovač (2011) on IMDb, dir. Milica Đjenić (Serbian, Beograd-Lajpcig Express) (Rozi) Recitatives Ahol kialszik a világ (1989) on IMDb (Where the World Goes Out) (based on Kalandozás a tükörben (Adventures in the Mirror) by János Pilinszky), dir. Károly Kismányoky (1989, Hungarian, Pannonia Film Studio) A párduc (The Panther), (Short animated film set to Rilke’s poem), dir. András Fiath (1998, Hungarian) Medea (animated study), dir. Zsófia Péterffy (2007) Örökre való / For Ever, dir. Katalin Riedl (2008-2010) Documentary Tanuljunk magyarul (Let`s Learn Hungarian), dir. Károly Vicsek (1979, Serbian - Hungarian, Novi Sad Television), (language teaching series) Katalin Ladik - Bogdanka Poznanović (1980, Serbian-Hungarian, Akademija Umetnosti Novi Sad – Novi Sad Art Academy), (Documentary about Katalin Ladik) Monodráma születik (A Monodrama is Born), dir. Gyula Radó (1981, Hungarian, Szegedi TV), (Documentary about Katalin Ladik) Ez már nem én vagyok (This Isn`t Me Anymore), dir. Gyula Radó (1982, Hungarian, Szegedi TV), (Documentary about Katalin Ladik) Krleža u videomedijima 5.: TV-usporedbe Adam i Eva (Krleža in Video-Medium 5: TV Comparisons of Adam i Eva), dir. Mario Fanelli, (1984, Croatian, TV Zagreb), (performer, Eva), (documentary series) Bukott angyal (Fallen Angel), dir. Jenő Hartyándi (1992, Hungarian - Serbian, Mediawave) (performance-recording) Valahol Közép-Európában (Somewhere in Central Europe), dir. István Grencsó, Jenő Hartyándi (1993, Hungarian – Serbian) (Documentary) Amarissima: Katalin Ladik i novosadska umetnička scena sedamdesetih (Amarissima: Katalin Ladik and the Novi Sad Artistic Scene in the Seventies), dir. Milica Mrđa-Kuzmanov (1999, Serbian), (Documentary about Katalin Ladik’s art) Százféle szerelem (A Hundred Kinds of Love) (2002, Hungarian), (the poems of Éva Saáry are read by Katalin Ladik), (Documentary about Éva Saáry) A sikoly ars poétikája - Ladik Katalin portréfilm (The Ars Poetica of the Scream – Katalin Ladik`s Portrait), dir. Kornél Szilágyi, (2012, Hungarian) (Documentary about Katalin Ladik) (trailer) Sound Cage: A Portrait of Katalin Ladik, dir. Kornél Szilágyi (Igor Buharov), (2012, Hungarian with English subtitles) (Documentary about Katalin Ladik) A legismertebb magyar, dir. Gábor Tóth, HírTV (Documentary about Amrita Sher-Gil and the play Everything She Wants directed by Katalin Ladik and performed by Navjot Randhawa at the Indian Embassy, Budapest (2017) Writer’s Credit Sámán (Shaman), dir. Pál Zolnay (1977, Hungarian, written by the director using poems of Attila József, László Nagy, Sándor Weöres és Katalin Ladik) Behind the Eye, dir. Sebő Kovács (1999, Hungarian, based on Katalin Ladik’s poem: Vers a szerelmes piócáról / The Poem of the Leech in Love) Radio plays Writer and performer Furcsa, aki darazsakról álmodik (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps), 1982, Magyar Rádió Budapest (Hungarian Radio). Alex Avanesian, Imre József Katona and Katalin Ladik. Furcsa, aki darazsakról álmodik (Strange Is the One Who Is Dreaming About Wasps), 1985, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda and Katalin Ladik. Bukott angyalok (Fallen Angels), 1992, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda. Fűketrec (Grass-Cage), 2002, Radio Novi Sad. Tibor Vajda and Katalin Ladik. Tesla Project, 2003, Radio Novi Sad (Serbia). Tibor Vajda. Élhetek az arcodon? (Can I Live on Your Face?), 2012, Hungarian Radio, script by Otília Cseicsner, directed by Kornél Szilágyi A víz emlékezete (The Memory of Water), Rádiószínház, Hungarian Radio (Kossuth Rádió), directed by Otília Cseicsner, 27 June 2017, 21:30 Radio Theatre: „Ladik Katalin: Hide-and-Seek, Variations of The Old Hungarian Lamentations of Mary” (Bujócska, Ómagyar Márai-siralom variációk), Magyar Rádió (Hungarian Radio), Kossuth Rádió, radio program editor: Otilia Cseicsner Performer Bertolt Brecht: Az árja-kaszt magánélete (The Private Life of the Master Race; alt. title for Fear and Misery of the Third Reich) (Woman), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1963 Miodrag Djurdjević: A csavargó meg ők ketten (The Vagabond and the Two of Them) (the Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1963 Miklós Gyárfás: Kisasszonyok a magasban – Férfiaknak tilos (Young Ladies Up High – No Men Allowed) (Júlia, who is barely even a young lady), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Lászó Kopeczky: Harangszó előtt (Before the Bell Rings) (Flóra), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Leon Kruczkowski: A kormányzó halála (Death of the Governor) (Silvia), (adapted by Iván Horovitz), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 Mikhail Tonecki: Találka a „Mese” kávéházban (A Date in Café Tale) (Waitress), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1964 János Herceg: Mindenkinek van egy álma (Everyone Has a Dream) (performer), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1965 Aleksandar Obrenović: A tegnapi nap (Yesterday) (performer), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Erskine Caldwell: Asszonyi sorsok (This Very Earth) (Vicky), (adapted by Jasmina Egrić), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Miroslav Mitrović: Még szemerkél az eső (The Rain Is Still Dripping) (Announcer), dir. Gellér Tibor, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Momo Kapor: III. Olivér teremőre (The Guard of Oliver III) (performer), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1966 Dušan Raksandić: Muratról, Pepekről, Angyeláról és rólam (About Murat, Pepek, Andjela and Me) (the Professor’s Wife), dir. Tibor Gellér, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Günter Eich: Carmilla meg én (The Other and I; orig. Die Andere und Ich) (performer), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Marguerite Duras: Andesmas úr délutánja (The Afternoon of Mr Andesmas) (Valérie), (adapted by Milan Topolavčki) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Miloslav Stehlík: Bizalomvonal (Helpline) (Telephone Assistant), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Sead Fetahagić: Körbe, körbe, karikába (Round and Round) (Mira), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1967 Alessandro De Stefani: Csónak jön a tavon (A Boat Approaches on the Lake – Una barca viene dal lago) (Anna Marabini), (adapted by Iván Horovitz) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Michal Tonecki: Az ötödik (The Fifth) (a Lány szerepében), dir. Gusztáv Barlay, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 József Sulhóf (text), ed. by Ernő Király: Tavaszi bokréta dalest (Spring Bouquet – An Evening of Songs) (Announcer), Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Magda Szabó: A rab (The Prisoner) (Zsuzsanna Kazinczy), dir. Frigyes Marton, Radio Novi Sad (Serbia), 1968 Aldo Nicolai: Éljen az ifjú pár! (Long Live the Newlyweds!) (Woman), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Ferenc Deák: Apoteózis (Apotheosis) (Recitative) (performer), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Boris Palotai: Öröklakás (Condominium) (Klára), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1969 Endre Fejes: Vigyori (Grinner) (Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Eugène Ionesco: A kopasz énekesnő (The Bald Soprano), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Pál Saffer: A csend (The Silence) (Lidia), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1970 Mihály Majtényi: A száműzött (The Exile) (Sibylla), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Gerich Endre Művészestje: Azért is maradok...! (An Evening with Endre Gerich: I Say I’m Staying...!) (performer) dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Silvia Andrescu – Theodor Manescu: Ismeretlen kedvesem (My Unknown Beloved) (Girl), dir. Tibor Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1971 Aleksandr Solzhenitsyn: Gyertyaláng a szélben (Candle in the Wind) (Anni), dir. Árpád Benedek, Radio Novi Sad (Serbia), 1972 És mi lesz tavasszal (What Will Happen in the Spring?) (comedy night) (performer), dir. Frigyes Marton, Radio Novi Sad (Serbia), 1972 Mirjana Buljan: Jasna naplója (Jasna’s Diary) (Jasna), dir. László Szilágyi, Radio Novi Sad (Serbia), 1973 Svetislav Ruškuc: A hetvennyolcas fordulatszámú ajtó (The 78 RPM Door) (Girl), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1973 Dušan Iljić: Beutazni a földet (To Travel the World) (Szitakötő /Dragonfly/, a Girl), dir. Miklós Cserés, Dr, Radio Novi Sad (Serbia), 1976 Társult humor éve (The Year of Associated Humour) (performer), dir. Róbert Bambach, Radio Novi Sad (Serbia), 1976 Szellemet idézünk! (Séance!) (performer), dir. György Turián, Radio Novi Sad (Serbia), 1977 Vidám est (A Merry Evening) (performer), dir. Sándor Sántha, Radio Novi Sad (Serbia), 1977 István Bosnyák: Szemben a bíróval (Facing the Judge) (docudrama in 7 episodes) (Ruth), dir. István Varga, Radio Novi Sad (Serbia), 1978 Henrik Bardijewski: Kis komédia (A Little Comedy) (Lady I), dir. István Vajda, Radio Novi Sad (Serbia), 1978 László Nemes: Szerencseszerződés (Contract of Luck) (adapted by János Borbély) (radio play series), dir. Slobodan Majak, Radio Novi Sad (Serbia), 1985 Ottó Tolnai: Bayer Aszpirin (Bayer Aspirin) (The Actress), dir. Orsolya Lehoczky, Hungarian Radio / Magyar Rádió (Hungary), 1997 (monodrama) Iris Disse: Álmodott idő – 1956 (Dreamt Time – 1956), dir. Iris Disse, Radio Kossuth / Kossuth Rádió (Hungary), 2007 (Marika, the author`s alter ego) Artworks in permanent public and private collections Barcelona (Spain): MACBA – Museum of Contemporary Art in Barcelona / Museu d’Art Contemporani de Barcelona (18 collages: visual poetry and music scores, 1971-1978) Budapest (Hungary): Petőfi Literary Museum / Petőfi Irodalmi Múzeum (9 works of visual poetry – typewritten text on paper, photograph, collages of cardboard and collages of music score, 1976–1977, Aki miatt a harang szól (For Whom the Bell Rings) – In Memoriam Lajos Kassák collage, 1987) Belgrade (Serbia): Museum of Contemporary Art in Belgrade / (MSUB) Muzej Savremene Umetnosti, Beograd (Poemim photo, 1978) New York (USA): MoMA, The Museum of Modern Art (Novi Sad Project documentation, Wow Special Zagreb Issue, 1975) Budapest (Hungary): Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art / Ludwig Múzeum – Kortárs Művészeti Múzeum (Photographs, Poemim series) Vienna (Austria): Kontakt Collection – The Art Collection of Erste Group / Kontakt – Die Kunstsammlung der Erste Group (5 items of the “Ausgewählte Volkslieder”(Selected Folk Songs) series (1973-1975); 5 other visual poetry and music scores; 12 stamps; the 48 remaining photographs of Change Art – a performance documentation 1975; two copies of the Phonopoetica SP album 1976) Croatia – Marinko Sudac`s Private Collection (photo documentation for performances, gramophone recording, 1968–89) Miami (USA): Sackner Archive of Visual and Concrete Poetry (4 postcards – mail-art – and documentation, 1977-1981) Belgrade (Serbia): Trajković Collection (Blackshave Poem – Zagreb performance, photo document, 1978) Chicago (USA): School of the Art Institute of Chicago – Joan Flasch Artist`s Book Collection (Poetical objects of the Urbanical Environment, 1976) Exhibitions Solo exhibitions 1973 Belgrade (Serbia), Student Cultural Centre Gallery / Galerija Studentskog Kulturnog Centra 1976 Zagreb (Croatia), Photography, Film and Television Centre / Centar za fotografiju, film i televiziju: `Visual Poetry – Music Score` (visual poems, collages) Novi Sad (Serbia), Youth Centre – Art Gallery / Likovni Salon Tribine Mladih 1977 Zrenjanin (Serbia), Cultural Centre / Kulturni centar: `Visual Poetry – Music Score` (visual poems, collages) Zagreb (Croatia), Cultural and Information Centre / Centar za Kulturu i Informacije: `Visual Poetry – Music Score` (visual poems, collages) 1979 Budapest (Hungary), Young Artists’ Club / Fiatal Művészek Klubja: `Visual Poetry - Music Scores` (visual poems, collages) 2007 Budapest (Hungary), Erlin Club Gallery / Erlin Klub Galéria (visual poems, collages) 2010 Novi Sad (Serbia), Museum of Contemporary Art in Vojvodina / Muzej Savremene Umetnosti Vojvodine (MSUV): Retrospektivna Izložba 1962–2010. Moć Žene: Katalin Ladik (Retrospective Exhibition 1962–2010 The Power of a Woman: Katalin Ladik) (Curated by: Dragomir Ugren) 2011 Székesfeh

Potpis bivšeg vlasnika na predlistu, inače veoma dobro očuvano! Autor - osoba Bodrijar, Žan Naslov Prozirnost zla : ogled o krajnosnim fenomenima / Žan Bodrijar ; s francuskog preveo Miodrag Radović Jedinstveni naslov ǂLa ǂtransparence du mal. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1994 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1994 (Veternik : Dobra vest) Fizički opis 165 str. ; 17 cm Drugi autori - osoba Radović, Miodrag Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: La transparence du mal / Jean Baudrillard Na presavijenom delu kor. lista beleška o delu. Predmetne odrednice Filozofija, postmoderna MG115 (L) Jean Baudrillard (Žan Bodrijar, 29. jula, 1929. – 6. marta, 2007) bio je jedan od najbitnijih intelektualaca današnjice, i jedan izuzetno plodan pisac čiji rad predstavlja kombinaciju filozofije, socijalne teorije, i jedne idiosinkrastične metafizike koja odslikava ključne događaje i fenomene epohe. Oštrom kritikom savremenog društva, kulture i misli, Bodrijar je zaradio naziv gurua Francuske postmoderne teorije, mada se on može čitati i kao mislilac koji kombinuje socijalnu teoriju i filozofiju na originalan i provokativan način i kao pisac koji je razvio sopstveni stil i formu pisanja. Bodrijar je bio izuzetno plodan pisac koji je objavio više od trideset knjiga i komentarisao neke od najistaknutijih kulturnih i socijalnih fenomena savremene ere, uključujući brisanje razlika roda, rase i klase koje su restrukturirale moderna društva u nova postmoderna potrošačka, medijska i visoko tehnološka društva; mutirajuću ulogu umetnosti i estetike; fundamentalne promene u politici, kulturi, i ljudskim bićima; i uticaju novih medija, informacija, i kibernetičke tehnologije u kreiranju kvalitativno drugačijeg društva, obezbeđujući fundamentalne promene u životu kako pojedinca, tako i društva u celini. Već nekoliko godina kultna figura postmoderne teorije, Bodrijar je prošao dug put transformacije postmodernog diskursa od ranih ’80-ih do danas, i razvio visoko idiosinkrastičan modus filozofske i kulturne analize. U retrospektivi, Bodrijar se može sagledati kao teoretičar koji je na originalan način ispitivao život znakova i uticaj tehnologije na društveni život, i koji je sistematski kritikovao glavne modele moderne misli, istovremeno razvijajući sopstvenu filozofsku perspektivu. Biografija Jean Baudrillard je rođen 1929. godine u gradu Remsu. Po njegovim rečima, baba i deda su bili seljaci, a roditelji su radili kao službenici, tako da je on bio prvi u porodici koji je završio fakultet,pa da je to dovelo do jaza u kulturnom miljeu između njega i njegovih roditelja. 1956 on počinje da radi kao profesor u gimnaziji i u ranim 60-im radi kao lektor za francuskog izdavača Seuil-a. Bodrijar je u početku bio germanista koji je objavljivao eseje o kniževnosti u ‘Modernim vremenima’ (Las temps modernes) u periodu između 1962-1963 i prevodio dela Pitera Vajsa (Peter Waiss) i Bertolda Brehta na francuski jezik, a preveo je i knjigu o mesijanskim revolucionarnim pokretima koju je napisao Vilhelm Mulman (Wilhelm Muehlmann). Tokom ovog perioda, on se susreće sa i bavi delom Henrija Lafebra (Henri Lafebvre), čije ga kritike svakodnevnog života impresioniraju, kao i delom Rolana Barta (Roland Barthes), čije su semiološke analize savremenog života imale trajan uticaj na njegov rad. Rani radovi: Od “Sistema objekata” do “Ogledala produkcije 1966. Bodrijar dolazi na Pariski Univerzitet u Nanteru (Nanterre), i postaje Lafebrov asistent, istovremeno studirajući jezike, filozofiju, sociologiju i druge discipline. 1966-e brani doktorsku tezu ‘These du Troisieme Cycle’ (‘Teza o trećem krugu’) na katedri za sociologiju sa disertacijom ‘Le systeme des objects’ (‘Sistem objekata’) i počinje da predaje sociologiju u oktobru te godine. Suprostavljajući se Francuskoj i Američkoj intervenciji u Alžirskom i Vijetnamskom ratu, Bodrijar se povezao sa francuskom levicom u 60.im. Nanter je tad bio centar za radikalnu politiku i ‘Pokret 22.mart’ koji je bio povezan sa Danijelom Kon-Benditom (Daniel Cohn-Bendit) i ‘pobesnelima’ (‘enragees’) je osnovan na katedri za sociologiju. Bodrijar je kasnije rekao da je učestvovao u Majskim zbivanjima 1968.e koji su doveli do masovnog studentskog protesta i generalnog štrajka koji su skoro doveli do pada vlade de Gola (de Gaulle). Tokom kasnih ‘60-ih Bodrijar počinje da izdaje seriju knjiga koje će ga na kraju učiniti svetski poznatim. Pod uticajem Lefebra, Barta, i niza drugih francuskih teoretičara, Bodrijar je ozbiljno radio na polju socijalne teorije, semiologije, i psihoanalize, da bi 1968. objavio svoju prvu knjigu ‘Sistem objekata’, i samo dve godine posle (1970.) drugu -‘Potrošačko društvo’ (‘The consumer society’), a zatim ‘Za kritiku političke ekonomije znaka’ (‘’For a critique of the Political Economy of the Sign) 1972 (drugo izdanje 1981). Ove rane publikacije predstavljaju pokušaj (unutar okvira socijalne teorije), kombinovanja studija o svakodnevnom životu koje je prve uveo Lefebr, sa socijalnom semiologijom koja se bavi životom znakova u socijalnom životu. Ovaj projekat se, pod uticajem Barta, fokusira na sistem objekata u potrošačkom društvu (tema prve dve knjige) i interfejs između političke ekonomije i semiotike (jezgro treće knjige). Bodrijarovi rani radovi su jedni od prvih kojih su semiologiju “naterali” da analizira kako su u stvari objekti enkodirani [obeleženi] sistemom znakova i značenja koji sačinjavaju savremena medijska i potrošačka društva. Kombinujući semiološke studije, marksističku političku ekonomiju i sociologiju potrošačkog društva, Bodrijar je započeo svoj životni projekat - istraživanje sistema objekata i znakova koji sačinjavaju naš svakodnevni život. Rani Bodrijar opisuje značenja upisana u objekte svakodnevnog života (npr. osećaj moći koji prati vozače brzih, skupih automobila) i struktuiran sistem koji te objekte organizuje u novo moderno društvo (npr. prestiž iliti znak-vrednost novog sportskog automobila). U prve tri knjige Bodrijar tvrdi da klasična marksistička kritika političke ekonomije mora da se zameni semiološkim teorijama znaka koje artikulišu različitost značenja koja označavaju različiti označitelji - kao jezik organizovan u sistem značenja. Bodrijar je, prateći Barta i ostale, tvrdio kako sport, moda, mediji i ostali modeli označavanja takođe proizvode sopstvene sisteme značenja, koji se artikulisu preko specifičnih pravila, kodova (dress-code) i sopstvenu logiku (termini koji su interpromenljivi unutar određenog sistema značenja tj. nisu fiksirani). Postavljajući sopstvenu analizu znakova svakodnevnog života u istorijski okvir, Bodrijar tvrdi da je tranzicija od ranijeg doba kapitalizma otvorenog tržišta do sadašnjeg monopolističkog kapitalizma, zahtevala povećanje pažnje na upravljanje potražnjom, da bi ostvarila povećanu i bolje kontrolisanu potrošnju. U ovom istorijskom dobu, između 1920-ih i 1960-ih potreba za povećanjem zahteva potrošača zamenila je brigu o snižavanju troškova proizvodnje i povećanju proizvodnje. U ovoj eri kapitalističkog razvoja, ekonomske koncentracije i razvoja novih tehnologija, ubrzanja kapaciteta za masovnu produkciju i kapitalističke korporacije, fokus pažnje se pomera ka kontroli potrošnje i stvaranju potreba za nova prestižna dobra, na taj način proizvodeći režim onoga sto Bodrijar naziva znak-vrednost (sign-value). Prema Bodrijarovim analizama, reklamiranje, pakovanje, izgled, moda, ”emancipovana” seksualnost, masovni mediji (massmedia) i kultura, kao i umnožavanje proizvoda su multiplicirali količinu znakova i odraza, i proizveli umnožavanje znak-vrednosti. Iz ovoga, tvrdi Bodrijar, proizvodi masovne potrošnje ne mogu prosto da se karakterišu upotrebnom vrednošću i vrednošću razmene, kao u Marksovoj teoriji proizvoda, već ih određuje znak - vrednost - izraz i ‘marka’ stila, prestiža, luksuza, moći, itd.-koji sve više postaje bitan i prepoznatljiv deo proizvoda i upotrebe istog. Iz ove perspektive, Bodrijar tvrdi da se proizvodi kupuju i izlažu kako zbog svoje upotrebne vrednosti tako i zbog znak-vrednosti, kao i da je fenomen znak-vrednosti postao suštinski sadržilac proizvoda i potrošnje u potrošačkom drustvu. Prema Bodrijaru, celo društvo je organizovano preko potrošnje i prikazivanja proizvoda kroz koje pojedinci zadobijaju prestiž, identitet. U ovom sistemu, što su nečija ‘ potrošna dobra ’ prestižnija (kuće, automobili, garderoba, nakit itd.) to je veći položaj koji on zauzima u domenu vrednosti znaka. Dakle, kao što reči zadobijaju značenja u odnosu na mesto u diferencijalnom sistemu značenja, tako i znak-vrednosti zadobijaju svoja značenja u odnosu na mesto unutar diferencijalnog sistema prestiža i statusa. U ‘Potrošačkom društvu’ Bodrijar na kraju svesno priželjkuje neku vrstu preokreta, u smislu povećanja i širenja različitih formi odbijanja konzumerizma, socijalnih konvencija i konformističkog stila mišljenja i ponašanja, koje sve obuhvata pojam ”praksa radikalne promene”. Bodrijar ovde aludira na očekivane ‘erupcije nasilja i iznenadne dezintegracije koji će doći, neizbežno i sigurno kao što je bio maj ‘68-e, da razbiju ovu belu masu [potrošnje]’. S druge strane, Bodrijar opisuje situaciju u kojoj je otuđenje toliko potpuno da se ne može prevazići jer je ‘postalo sama struktura tržišnog društva’. Njegov argument je da u društvu gde je sve stvar koja može da se proda i kupi, otuđenje je potpuno. I zaista, termin ‘otuđen/o’ početno je označen kao ‘prodat/o’, u jednom totalno potrošačkom društvu gde je sve proizvod, a otuđenje je sveprisutno. Šta više, Bodrijar postavlja “kraj transcendencije” (fraza pozajmljena od Marcusea) tamo gde pojedinci ne mogu da pojme sopstvene istinske potrebe kao ni mogućnost drugačijeg načina života. U ’70-im, Bodrijar se distancirao od marksističke teorije revolucije, i umesto toga postulirao samo mogućnost pobune protivu potrošačkog drustva u jednoj ‘nepredvidljivoj ali izvesnoj’ formi. U kasnim 1960-im povezuje se sa grupom intelektualaca okupljenih oko časopisa Utopija (Utopie) koji su težili da prevaziđu granice između disciplina i u duhu Gija Debora (Guy Debord) i Situacionističke Internacionale kombinuju refleksije o alternativnim društvima, arhitekturi i načinima svakodnevnog života. Spajajući pojedince sa margina arhitekture, prostornog planiranja, kulturnog kriticizma i socijalne teorije, Bodrijar i njegovi saradnici su dosta ‘odskakali’ od ostalih političkih grupa i razvili jedan posebno idiosinkratičan, marginalizovan diskurs iza granica etabliranih disciplina i političkih težnji tog vremena. Ova povezanost sa Utopijom je trajala samo u ranim 1970-im. S jedne strane, on je nastavio sa marksističkom kritikom proizvodnje koja podvlači i kritikuje različite forme otuđenja, dominaciju i eksploataciju koje produkuje kapitalizam. U ovoj fazi, činilo se da njegova kritika polazi sa standardne neo-marksističke pozicije koja pretpostavlja da je kapitalizam zlo koje homogenizuje, kontroliše i dominira socijalnim životom, dok pojedincima oduzima slobodu, kreativnost, vreme i ljudski potencijal. S druge strane, nije mogao da imenuje ni jednu revolucionarnu silu niti je raspravljao o situaciji i potencijalima radničke klase kao faktora promene u potrošačkom društvu. Zaista, Bodrijar ne nudi nikakvu teoriju subjekta kao aktivnog faktora socijalne promene, tako prateći strukturalističku i poststrukturalističku kritiku filozofskog i praktičnog subjekta kakvog su ga prikazali Dekart, Kant i Sartr, a koji je bio dugo dominantan model unutar francuske misli. Strukturalisti i poststrukturalisti su tvrdili da je subjektivnost proizvedena jezikom, socijalnim institucijama i kulturnim obrascima i da nije nezavisna od sopstvenih konstrukcija unutar ovih institucija i praksi. Ali Bodrijar ne razvija ni teoriju klasne ili grupne pobune, ili bilo kakvu teoriju političke organizacije, borbe, ili strategije bilo koje vrste. Ipak, Bodrijarov rad je na ovom mestu dosta blizak radu Frankfurtske škole, posebno Herbertu Markuzeu, koji je već bio razvio neke od prvih marksističkih kritika potrošačkog društva. Kao Lukač i Frankfurtska škola, Bodrijar analizira kako komformitet i komformizacja prožimaju društveni život i dominiraju individualnom mišlju i ponašanjem. Prateći glavnu liniju kritičkog marksizma, Bodrijar tvrdi da proces socijalne homogenizacije, otuđenja i izrabljivanja konstituiše proces reifikacije/postvarenja u potrošnim dobrima, tehnologijama i stvarima (objekti) koji dominiraju ljudima (subjekti) odvajajući ih od njihovih ljudskih kvaliteta i kapaciteta. Za Lukača, Frankfurtsku školu i Bodrijara reifikacija je proces u kome stvari preuzimaju dominaciju nad ljudima koji postaju na taj način sličniji stvarima, a reifikacija postaje dominantan model društvenog života. Uslovi rada nameću poslušnost i standardizaciju života, kao i izrabljivanje radnika i njihovo odvajanje od života slobode i samoodređenja. U medijskom, potrošačkom društvu, kultura i konzumerizam se stapaju, oduzimajući pojedincu mogućnosti razvoja individualnosti i samoodređenja. Bodrijarov rad može da se tumači kao izraz jedne više faze reifikacije i socijalne dominacije nego one koju opisuje Frankfurtska škola koja opisuje na koji način vladajuće institucije i dominantni modeli mišljenja kontrolišu pojedinca. Bodrijar ide korak dalje od Frankfurtske škole primenjujući semiološku teoriju znaka da bi opisao kako potrošna dobra, mediji i tehnologije proizvode univerzum iluzije i fantazije u kome prevlast nad pojedincima preuzimaju potrošačke vrednosti, medijske ideologije kao i zavodničke tehnologije kakvi su kompjuteri koji tvore svetove sajberspejsa. U poslednjoj fazi, Bodrijar iz svoje analize dominacije znakova i sistema objekata izvodi još pesimističnije zaključke po kojima je tema “kraja individue” koju su skicirali članovi Frankfurtske škole dosegla vrhunac u potpunom porazu ljudske subjekivnosti od strane sveta objekata. Ipak, u nekim svojim radovima Bodrijar nudi jednu aktivniju teoriju potrošnje nego sto je to učinila Frankfurtska škola koja generalno posmatra potrošnju kao pasivni model socijalne integracije. Nasuprot tome, potrošnja u Bodrijarovim ranim radovima predstavlja vrstu rada za sebe, ”aktivnu manipulaciju znakovima”, način na koji pojedinac označava sebe unutar potrošačkog društva i pokušava da se razlikuje od ostalih. Ipak ova aktivna manipulacija znakovima ne može da se izjednači sa postuliranjem aktivnog (ljudskog) subjekta koji može da odoli, redefiniše odnosno proizvede sopstvene znakove, tako da Bodrijar ipak ne uspeva da razvije originalnu teoriju aktiviteta. Bodrijarove prve tri knjige mogu da se čitaju unutar okvira neomarksističke kritike kapitalističkog društva. Možemo da protumačimo Bodrijarov naglasak na potrošnji kao nadomestak Marksove analize proizvodnje a fokusiranje na kulturu i znakove kao važnu zamenu klasične marksističke političke ekonomije, koja dodaje kulturnu i semiološku dimenziju marksističkom projektu. Ali u njegovoj provokaciji iz 1973, ’Ogledalu produkcije’, Bodrijar sistematski napada klasičan marksizam, tvrdeći da je marksizam u stvari samo ogledalo buržoaskog društva koje smeštajući proizvodnju u centar života naturalizuje na taj način kapitalističku organizaciju društva. Iako je u 1960-im Bodrijar bio povezan sa revolucionarnom levicom i marksistima, i učestvovao u ‘svibanjskim gibanjima’ 1968-e, u ranim 1970-im on raskida sa marksizmom iako ostaje politički ‘radikal’, doduše bez ikakve veze s politikom do kraja decenije. Kao i mnogi sa Levice, Bodrijar je bio razočaran činjenicom da Francuska komunistička partija nije podržala radikalne pokrete u ‘60-im, i nije imao poverenja u zvanični marksizam teoretičara kakav je bio npr. Luj Altuzer (Louis Althusser) koga je smatrao dogmatikom i reduktivistom. Kao posledica toga, Bodrijar počinje sa radikalnom kritikom marksizma, kritikom koju se sledili mnogi od njegovih savremenika koji su takođe napravili zaokret ka postmoderni. Bodrijarova zamerka marksizmu je da, prvo, neadekvatno oslikava premoderna društva koja su bila organizovana kroz religiju, mitologiju i plemensku organizaciju, a ne kroz proizvodnju. Drugo, po njemu marksizam ne nudi dovoljno radikalnu kritiku kapitalističkih društava niti alternativne kritičke diskurse i perspektive. Na ovom stupnju, Bodrijar se oslanja na antropološku perspektivu u odnosu na premoderna društva zbog emancipatorskih alternativa koje ova pruža. Ipak, bitno je zapaziti da je ova kritika marksizma ipak upućena sa levice, a on tvrdi da marksizam nije pružio dovoljno radikalnu kritiku, ili alternativu za, savremena kapitalistička i komunistička društva bazirana na proizvodnji. Za Bodrijara, činjenica da su francuski komunisti odbili da podrže pokrete iz maja ‘68-e, zasniva se delom na konzervativizmu koji ima korene u samom marksizmu. Zbog svega ovoga, Bodrijar i drugi iz njegove generacije su počeli da tragaju za alternativnim kritičkim pozicijama. Simbolička razmena i prodor Postmoderne ‘Ogledalo produkcije’ i sledeća knjiga ’Simbolička razmena i smrt’(1976) koja je konačno prevedena na engleski tek 1993, su pokušaji da se obezbede ultraradikalne perspektive koje će prevazići ograničenja ekonomističke marksističke tradicije koja privileguje ekonomsku sferu. Ova ultra-levičarska faza Bodrijarove spisateljske karijere neće dugo trajati, iako on u Simboličkoj razmeni proizvodi jednu od najbitnijih i najdramatičnijih provokacija. Tekst započinje predgovorom koji sažima njegov pokušaj da obezbedi značajno drugačiji pristup društvu i kulturi. Gradeći na temeljima francuske kulturne teorije Žorža Bataja (Georges Bataille), Marsela Mosa (Marcel Mauss) i Alfreda Žarija (Alfred Jarry), Bodrijar veliča “simboličku razmenu” koja se odupire kapitalističkim vrednostima korisnosti i novčane zarade kao kulturnim vrednostima. Bodrijar tvrdi da u Batajevoj tvrdnji da su trošenje i bahatost povezani sa suverenošću, Mosovim opisima socijalnog prestiža koji je u premodernim društvima povezan sa darivanjem, Žarijevom pozorištu koje ismeva francusku kulturu, i Sosirovim anagramima, postoji raskid sa vrednostima kapitalističke razmene i produkcije, ili produkcije značenja u jezičkoj razmeni. Ovi slučajevi “simboličke razmene”, Bodrijar veruje, raskidaju sa vrednostima produkcije i opisuju poetsku razmenu i kreativnu kulturnu aktivnost koja pruža alternativu kapitalističkim vrednostima proizvodnje i razmene dobara. Termin “simbolička razmena” je izveden iz Batajevog koncepta “opšte ekonomije” u kome se tvrdi da su trošenje, bacanje, žrtvovanje i destrukcija značajniji za ljudski život negoli ekonomije produkcije i korisnosti. Batajev model je bilo sunce koje je slobodno širilo svoju energiju bez da traži išta zauzvrat. On je tvrdio da ako pojedinci žele da zaista budu nezavisni (slobodni od imperativa kapitalizma) oni treba da slede “opštu ekonomiju” trošenja, poklanjanja, žrtvovanja i destrukcije da bi izbegli determinisanost postojećim imperativima korisnosti. Za Bataja, ljudi su bili ekscesna bića sa suviše dobrom energijom, imaginacijom, fantazijama, nagonima, potrebama i heterogenim željama. Na ovom mestu, Bodrijar pretpostavlja istinitost Batajeve antropologije i opšte ekonomije. 1976, u recenziji Batajevih Sabranih Radova (‘Complete Works’,Paris 1976), Bodrijar piše: „Centralna ideja je ta da ekonomija koja vlada našim društvima dolazi od pogrešnog tumačenja fundamentalnog ljudskog principa koji je solarni princip neobuzdanog trošenja.” U ranim ‘70-im Bodrijar je preuzeo Batajevu antropološku poziciju i kako je to on nazvao, ’aristokratsku kritiku’ kapitalizma za koju on sad tvrdi da je bazirana pre na banalnom konceptu korisnosti i štednje negoli na uzvišenijem (aristokratskom) konceptu trošenja i rasipanja. Bataj i Bodrijar ovde pretpostavljaju kontradikciju između ljudske prirode i kapitalizma. Oni tvrde da ljudi ‘po prirodi’ nalaze zadovoljstvo u stvarima kakve su trošenje, bahatost, bahanalije, žrtve itd. i u kojima su oni nezavisni i slobodni da potroše višak energije (i tako slede svoju ‘pravu prirodu’). Kapitalistički imperativ rada, korisnosti i štednje po pretpostavci su ‘neprirodni’ i protive se ljudskoj prirodi. Bodrijar tvrdi da marksistička kritika kapitalizma, nasuprot tome, jedva da napada vrednost razmene dok uzdiže upotrebnu vrednost i isto tako korisnost i instrumentalnu racionalnost, na taj način ”tražeći dobru upotrebu ekonomije”. Bodrijar preuzima jednu ‘aristokratsku kritiku’ političke ekonomije pod jakim uticajem Bataja i Ničea (Nietzsche). Bodrijar i Bataj ovde zastupaju verziju Ničeovog ‘morala gospodara’ po kojem ‘superiorni’ pojedinci kreiraju sopstvene vrednosti i žive život ‘u fulu’, intenzivirajući sopstvenu kreativnu i erotsku energiju. Bodrijar je nastavio još neko vreme da napada buržoaziju i kapitalizam, ali iz perspektive koja veliča ‘aristokratsko’ razbacivanje i raskoš, estetičke i simboličke vrednosti. Tamnu stranu njegovog preusmeravanja teoretske i političke odanosti predstavlja valorizacija žrtvovanja i smrti koja se javlja u “Simboličkoj razmeni i smrti” (u kojoj žrtvovanje obezbeđuje darivanje koje podriva buržoaske vrednosti koristi i samo-očuvanja, ideja koja ima razorne posledice u eri bombaša-samoubica i terorizma). Sve u svemu, tokom ’70-ih, Bodrijar se oslobodio poznatog marksističkog univerzuma proizvodnje i klasne borbe zarad jednog drugačijeg, neo-aristokratskog i metafizičkog pogleda na svet. Na ovom mestu, Bodrijar pretpostavlja da su premodernim društvima vladali zakoni simboličke razmene slične Batajevom konceptu ‘opšte ekonomije’, a ne zakoni proizvodnje i korisnosti. Razvijajući ove ideje, Bodrijar je skicirao fundamentalnu liniju razdvajanja u istoriji između simboličkih društava (društava bazično organizovanih premodernom razmenom) i proizvodnih društava (društava organizovanih proizvodnjom i razmenom dobara). Dakle, on odbija marksističku filozofiju istorije koja pretpostavlja primat proizvodnje u svim društvima i odbija marksistički koncept socijalizma, tvrdeći da on ne raskida dovoljno radikalno sa kapitalističkim produktivizmom, nudeći se jedva kao jedna uspešnija i pravednija organizacija proizvodnje negoli kao potpuno drugačija vrsta društva sa drugačijim vrednostima i formama kulture i života. Od ovog momenta, Bodrijar će suprotstavljati njegov ideal simboličke razmene vrednostima proizvodnje, korisnosti i instrumentalne racionalnosti koje vladaju kapitalističkim (i socijalističkim) društvima. ’Simbolička razmena’ se na ovaj način pojavljuje kao Bodrijarova ’revolucionarna’ alternativa vrednostima i praksama kapitalističkog društva, i predstavlja raznolikost heterogenih aktivnosti u njegovim radovima iz ’70-ih. On takođe opisuje svoju koncepciju simboličke razmene u ‘Ogledalu produkcije’ gde piše: ”Simbolički socijalni odnos je neprekinuti krug davanja i primanja, koji, u primitivnoj razmeni, uključuje potrošnju ‘suviška’ (‘surplus’) i oslobađa anti-produkciju [1975:143]. Termin dakle referira na simboličke ili kulturne aktivnosti koje ne doprinose kapitalističkoj proizvodnji i akumulaciji kapitala i koje potencijalno konstituišu ‘radikalnu negaciju’ proizvođačkog društva. U ovom stadijumu, Bodrijar prati francusku tradiciju veličanja ‘primitivne’ odnosno premoderne kulture nasuprot apstraktnom racionalizmu i utilitarizmu modernog društva. Bodrijarova odbrana simboličke razmene nasuprot produkcije i instrumentalne racionalnosti ovde stoji u skladu sa tradicijom Rusoove odbrane ‘prirodnog divljaka’ nasuprot savremenog čoveka, Durkhajmovog postavljanja organske solidarnosti premodernih društava nasuprot apstraktnog individualizma i anomičnosti modernih društava, Batajeve valorizacije trošenja premodernih društava, ili Mausovih ili Levi-Strosovih fascinacija bogatstvom ‘primitivnih društava’ ili ‘mozgom divljaka’. Posle dekonstruisanja glavnih savremenih mislioca i njegovih teoretskih ‘očeva’ (Marks, Frojd, Sosir i francuski savremenici), pošto mu je nedostajalo bogatstvo simboličke razmene, Bodrijar nastavlja da veliča simboličke i radikalne forme mišljenja i pisanja u jednoj potrazi koja ga vodi u sve više ezoterijski i egzotičniji diskurs. Na ovaj način, protiv formi koje organizuju modernu misao i društvo, Bodrijar veliča simboličku razmenu kao alternativu. Protiv savremenih zahteva za proizvodnjom vrednosti i značenja, Bodrijar poziva na njihovo istrebljenje i poništenje, kao primer navodeći Mosovu razmenu darova, Sosirove anagrame i Frojdov koncept nagona smrti. U svim ovim slučajevima, postoji raskid sa formama razmene (dobara, značenja i libidalnih energija) i na taj način bekstvo od formi produkcije, kapitalizma, racionalnosti i značenja. Bodrijarov paradoksalni koncept simboličke razmene može da se objasni kao izraz želje da se on sam oslobodi od modernih pozicija i potraži revolucionarnu poziciju izvan modernog društva. Protivu modernih vrednosti, Bodrijar zastupa njihovo poništavanje i istrebljenje. Ipak, u svojim radovima iz sredine 1970-ih, Bodrijar postavlja još jednu podelu u istoriji, radikalnu koliko i raskid između premodernih simboličkih društava i modernih. U maniru klasične socijalne teorije, on sistematski razvija distinkcije između premodernih društava organizovanih putem simboličke razmene, modernih društava organizovanih putem proizvodnje, i postmodernih društava organizovanih putem ‘simulacije’ pod kojom on podrazumeva kulturne modele reprezentacije koji ‘simuliraju’ stvarnost, kao što su televizija, kompjuterski sajberspejs i virtuelna realnost koja danas sve više uzima maha na internetu (preko šest (!) miliona korisnika virtuelnog sveta ‘Second Life’ u kome korisnici plaćaju mogućnost da kreiraju sopstveno virtuelno Ja potvrđuju Bodrijarovu tezu o dominaciji simulacije). Bodrijarovo razlikovanje modela produkcije i korisnosti koji su organizovali moderna društva i modela simulacije za koji on veruje da organizuje postmoderna društva postulira jaz između modernih i postmodernih društava velik koliki i onaj između modernih i premodernih društava. Bodrijar objavljuje ‘kraj političke ekonomije’ i kraj jedne ere u kojoj je produkcija bila organizujuća forma društva. Sledeći Marksa, Bodrijar tvrdi da je ova moderna epoha bila era kapitalizma i buržoazije u kojoj je kapital izrabljivao radnike koji su činili revolucionarnu silu prevrata. Ipak, Bodrijar objavljuje kraj političke ekonomije i isto tako kraj marksističke problematike same modernosti: “Kraj rada. Kraj proizvodnje. Kraj političke ekonomije. Kraj dijalektike označitelj/označeno koja omogućava akumulaciju znanja i značenja, linearne sintagme kumulativnog diskursa. I u isto vreme, kraj dijalektike znak vrednosti/upotrebne vrednosti koja je jedina stvar koja čini mogućom akumulaciju i društvenu proizvodnju. Kraj linearne dimenzije diskursa. Kraj linearne dimenzije robe. Kraj klasične ere znaka. Kraj ere proizvodnje.” Simbolička razmena i smrt (1991:18) Diskurs ‘kraja’ označava njegovu objavu prodora postmoderne u istoriji. Ljudi danas žive u jednoj novoj eri simulacije u kojoj društvena reprodukcija (procesiranje informacija, komunikacija, industrije saznanja, nove tehnologije itd.) zauzimaju mesto koje je do tada pripadalo produkciji. U ovoj eri, “rad više nije snaga on je postao znak medju drugim znakovima” (1991:20) Rad nije više primarno proizvodan u ovoj situaciji, već predstavlja znak nečije socijalne pozicije, načina života i načina usluživanja. Nadnice, odnosno plate takođe nemaju racionalan odnos sa nečijim radom i s onim sto on proizvodi već sa mestom koje taj neko zauzima unutar sistema. Ali, ono sto je najbitnije, politička ekonomija nije više osnova, socijalna determinanta, čak ni strukturalna ‘realnost’ u kojoj drugi fenomeni mogu da budu interpretirani i objašnjavani. Umesto toga, ljudi žive u ‘hiperrealnosti’ simulacija u kojoj slike, odrazi, i igra znakova zamenjuju koncepte proizvodnje i klasne borbe kao ključni konstituenti savremenih društva. Od ovog trenutka, kapital i politička ekonomija nestaju iz Bodrijarove priče, ili se vraćaju ali u radikalno izmenjenom obliku. Ubuduće znakovi i kodovi se umnožavaju i proizvode druge znakove i nove mašine znakova u rastućim, spiralnim krugovima. Tehnologija dakle zauzima mesto kapitala u ovoj priči i semiurgija (koju Bodrijar tumači kao umnožavanje slika, informacija i znakova) zauzima mesto proizvodnje. Njegov postmoderni preokret je na taj način povezan sa jednom formom tehnološkog determinizma i odbijanja političke ekonomije kao korisnog eksplanatornog principa-korak koji mnogi od njegovih kritičara odbacuju. ‘Simbolička razmena i smrt’, kao i sledeće delo – ‘Simulakrumi i simulacija’ artikulišu princip fundamentalnog preloma između modernih i postmodernih društava i markiraju Bodrijarovo odvajanje od problematike moderne socijalne teorije. Za Bodrijara moderna društva su organizovana po principu proizvodnje i potrošnje dok su postmoderna organizovana po principu simulacije i igre slika i znakova, označavajući tako situaciju u kojoj kodovi, modeli i znakovi predstavljaju organizacione forme u novom društvenom poretku u kome vlada simulacija. U društvu simulacije, identiteti su konstruisani prisvajanjem znakova i kodovi i modeli određuju način na koji pojedinci vide sami sebe i odnose se prema drugima. Ekonomija, politika, društveni život i kultura su pod vlašću simulacije, pri čemu kodovi i modeli određuju na koji način se koriste i upotrebljavaju potrošna dobra, razvija politika, proizvodi i upotrebljava kultura i živi svakodnevni život. Bodrijarov postmoderni svet je takođe svet u kome granice i razlike koje su bile bitne u prošlosti – kao što su one između socijalnih klasa, rodne razlike, razlike u političkim opredeljenjima i razlike između nekada autonomnih domena društva i kulture – gube moć. Ako su moderna društva, prema klasičnoj socijalnoj teoriji, bila određena diferencijacijom, za Bodrijara, postmoderna društva su određena dediferencijacijom,’kolapsom’ (moći) razlika iliti implozijom. U Bodrijarovom društvu simulacije, domeni ekonomije, politike, kulture, seksualnosti i društva implodiraju jedni unutar drugih, brišući granice i razlike. U ovoj imlozivnoj mešavini, ekonomija je bitno određena kulturom, politikom i drugim sferama, dok je umetnost, nekada sfera potencijalne razlike i opozicije, sada apsorbovana ekonomijom i politikom, a seksualnost je sveprisutna. U ovoj situaciji, razlike između pojedinaca i grupa implodiraju u jednom, ubrzanom, mutirajućem, promenljivom razlaganju društvene sfere i granica i struktura na koje se u prošlosti fokusirala socijalna teorija. Bodrijarov postmoderni svet je pritom jedna od hiperrealnosti u kojoj tehnnologije zabave, informacije i komunikacije obezbeđuju iskustva mnogo bogatija i angažovanija nego ona koja pružaju scene banalne svakodnevnice, a i kodove i modele koji sačinjavaju svakodnevni život. Domen hiperrealnog (npr. medijske simulacije realnosti-Big Brother Show, Diznilend i drugi zabavni parkovi, tržni centri i potrošački rajevi, TV spotovi i ostale ekskurzije u idealne svetove) je realniji od same realnosti, pri čemu modeli, slike i kodovi hiperrealnog uspostavljaju kontrolu nad mišlju i ponašanjem pojedinaca. Ipak determinacija po sebi je nepredvidljiva u ne-linearnom svetu gde je nemoguće mapirati uzročne mehanizme u situaciji u kojoj se pojedinci suočavaju sa neodoljivom strujom slika, kodova i modela od kojih svaki ima mogućnost da oblikuje misao odnosno ponašanje određenog pojedinca. U ovom postmodernom svetu, pojedinci beže od ‘pustinje realnog sveta’ zarad ekstaza hiperrealnosti i novog carstva kompjuterskog, medijskog i tehnološkog iskustva. U ovom svetu, subjektivnost je fragmenitirana i izgubljena, i pojavljuje se jedno novo polje iskustva koje za Bodrijara otpisuje predhodne socijalne teorije kao irelevantne i staromodne. Prateći preokrete subjekta u današnjem drustvu, Bodrijar je tvrdio da savremeni čovek više ne pati od histerije i paranoje, već (što je još gore) funkcioniše u ‘stanju terora koje je karakteristika šizofrenika, jedna preterana blizina svih stvari, potpuni promiskuitet svih stvari koje ga opsedaju i prožimaju, susret bez otpora, bez zdravo, bez aure, čak bez aure sopstvenog tela da ga štiti. Uprkos sebi šizofrenik je otvoren za sve i živi u najekstremnijoj konfuziji [1988:27] Za Bodrijara ‘ekstaza komunikacije’ znači da je subjekt u neposrednoj blizini instant slika i informacija, u jednom preterano izloženom i transparentnom svetu. U ovoj situaciji, subjekt ” postaje čist ekran čiste apsorpcije i reapsorpcije površine uticajnih mreža [1988:27] Drugim rečima, pojedinac u savremenom svetu postaje jedan entitet zatrovan uticajem medija, tehnološkog iskustva i hiperrealnosti. Tako se Bodrijarove kategorije simulacije, implozije i hiperrealnosti kombinuju da bi kreirali jedno nužno postmoderno stanje koje zahteva potpuno nove modele teorije i politike koji bi mapirali sve izazove i novine savremenog društva i na pravi način reagovali na njih. Njegov stil i strategija pisanja su takođe implozivni (npr. pisanje protiv prethodno bitnih distinkcija), kombinujući materijale iz potpuno različitih polja ispitivanja, koristeći primere iz masmedija i popularne kulture u jednom inovativnom maniru postmoderne teorije koja ne poštuje granice između disciplina. Njegovo pisanje pokušava da samo sebi stimuliše nove uslove, zadržavajući novinu koju oni nose kroz inovativnu upotrebu jezika i teorije. Tako radikalno ispitivanje savremene teorije i potreba za novim teorijskim strategijama su zbog toga za Bodrijara legitimisani velikom količinom promena koje se odvijaju u savremenom svetu. Na primer, Bodrijar tvrdi da modernost funkcioniše preko modela reprezentacije u kome ideje predstavljaju stvarnost i istinu, koncepte koji su ključni postulati moderne teorije. Postmoderno društvo poništava ovu epistemologiju stvarajući situaciju u kojoj subjekti gube kontakt sa stvarnošću i tako se cepaju i gube. Ova situacija predskazuje kraj moderne teorije koja je operisala unutar subjekt-objekt dijalektike u kojoj je subjekt po pretpostavci onaj koji predstavlja i kontroliše objekt. Prema modernoj filozofiji, filozofski subjekt pokušava da razluči prirodu realnosti, da osigura utemeljeno saznanje i da primeni ovo znanje za kontrolu i dominaciju objekta (prirode, drugih ljudi, ideja itd.). Bodrijar ovde sledi poststrukturalističku kritiku po kojoj misao i diskurs ne mogu više biti sigurno usidreni u ‘a priori’ odnosno privilegovanim strukturama ‘realnosti’. Reagujući protiv modela reprezentacije u modernoj teoriji, francuska misao, posebno neki dekonstruktivisti pomeraju fokus na tekstualnost i diskurs, koji se navodno odnosi samo na druge tekstove ili diskurse u kojima je ‘realnost’ iliti ‘ono napolju’ proterano u domen nostalgije. U sličnom maniru, Bodrijar, kao ‘jak simulakrista’ tvrdi da su u medijskom i potrošačkom društvu ljudi uhvaćeni u igru slika, prizora, odraza i simulakruma, da imaju sve manje veze sa spoljašnjim svetom tj. eksternom ‘realnošću’, u tolikoj meri da su sami koncepti društvenog, političkog, pa čak i same ‘realnosti’ prestali da imaju bilo kakvo značenje. I nadrogirana i hipnotisana (jedna od Bodrijarovih metafora), medijima zasićena svest je u takvom stanju fascinacije slikama i odrazima da koncept značenja po sebi (koji zavisi od stabilnih granica, fiksiranih struktura i intersubjektivnog konsenzusa) nestaje. U ovoj alarmantnoj i novoj - postmodernoj situaciji, reference, iza i napolju, zajedno sa dubinom, suštinom i realnošću, nestaju, i sa njihovim nestajanjem, mogućnost svih potencijalnih suprotnosti takođe iščezava. Kako se simulacije umnožavaju, tako one referišu samo na same sebe: karneval ogledala koja reflektuju slike koje projektuju druga ogledala na sveprisutne televizijske i kompjuterske ekrane i ekrane svesti, koji zauzvrat šalju sliku u njeno prethodno skladište slika takođe proizvedenih od strane ogledala simulacije. Zarobljene u univerzumu simulacije, ’mase’ se ‘kupaju u medijskoj kupci’ bez poruka ili značenja, i tako započinje era masa u kojoj nestaju klase, politika umire kao i veliki snovi o kraju otuđenja, oslobođenju i revoluciji. Po Bodrijaru, mase dakle traže spektakl, a ne značenje. One postaju tiha većina, označavajući ‘kraj društva’. Bodrijar implicira da socijalna teorija gubi sopstveni objekt dok se značenja, klase i razlike urušavaju u ‘crnu rupu’ ne-razlikovanja. Fiksirane razlike između socijalnih grupa i ideologija nestaju i konkretni lice-u-lice socijalni odnosi se smanjuju dok pojedinci nestaju u svetovima simulacije - medijima, kompjuterima i samoj virtuelnoj realnosti. Sama socijalna teorija dakle gubi svoj objekt – društvo, dok radikalne politike gube svoj subjekt i organizaciju. Ipak, tvrdi on, na ovoj tački svoje putanje (kasne ‘70-e i rane ‘80-e), odbijanje značenja i učešće masa predstavlja formu otpora. Kolebajući se između nostalgije i nihilizma, Bodrijar istovremeno poništava ideje moderne (subjekt, značenje, istina, stvarnost, društvo, socijalizam i emancipacija) i afirmiše model simboličke razmene koji izgleda da odražava nostalgičnu čežnju za povratkom premodernim kulturnim formama. Ovu očajničku potragu za originalnom revolucionarnom alternativom on ipak napušta u ranim ‘80-im. Ubuduće, on razvija još neispitane perspektive savremenog trenutka, kolebajući se između skiciranja alternativnih formi mišljenja i ponašanja, i odricanja od potrage za političkom i društvenom promenom. Na jedan način, kod Bodrijara postoji jedna parodijska inverzija istorijskog materijalizma. Umesto Marksovog naglaska na političkoj ekonomiji i primatu ekonomije, za Bodrijara je to model, superstruktura, ono što stvara realno u situaciji koju on naziva ’krajem političke ekonomije’. Za Bodrijara znak-vrednost prevladava upotrebu upotrebne vrednosti i vrednosti razmene; materijalnost potreba, i upotrebne vrednosti potrošnih dobara da nam služe nestaju u Bodrijarovom semiološkom imaginarnom, u kome znakovi imaju prvenstvo u odnosu na realnost i rekonstruišu ljudski život. Okrećući marksističke kategorije protiv njih samih, mase apsorbuju klase, subjekt praxisa je polomljen, a objekti počinju da vladaju nad ljudima. Revolucija je apsorbovana objektima kritike i tehnološka implozija zamenjuje socijalističku revoluciju u pravljenju prodora u istoriji. Za Bodrijara, nasuprot Marksu, katastrofa moderne i erupcija postmoderne su posledica razvijanja tehnološke revolucije. U skladu s tim Bodrijar zamenjuje Marksov čvrst ekonomski i društveni determinizam sa njegovim naglašavanjem ekonomske dimenzije, klasne borbe i ljudske prakse, sa jednim oblikom semiološkog idealizma i tehnološkog determinizma u kome znakovi i objekti preuzimaju dominaciju nad subjektom. Bodrijar zatim zaključuje da se ‘katastrofa već desila’, da je destrukcija modernosti i moderne teorije koju je on zapazio još sredinom ‘70-ih, postala potpuna s razvojem samog kapitalističkog društva, da je modernost nestala i da je nova socijalna situacija zauzela njeno mesto. Protiv tradicionalnih strategija pobune i revolucije, Bodrijar počinje da veliča ono što on naziva ’fatalnim strategijama’ koje pritiskaju vrednosti sistema do njihovih krajnjih granica, nadajući se kolapsu ili preokretu, da bi na kraju prihvatio stil izraženo ironičnog metafizičkog diskursa koji odbija emancipaciju i diskurs i nade napredne socijalne transformacije. Od Patafizike do Metafizike i Trijumfa objekata Bodrijarova misao je od sredine 1970-ih pa do njegove smrti predstavljala izazov teorijama u različitim disciplinama. Tokom 1980-ih, većina Bodrijarovih radova iz 1970-ih je prevedena na mnoge strane jezike, a nove knjige iz 1980-ih su prevedene na engleski i ostale svetske jezike u rekordnom roku. Sledstveno tome, on postaje svetski poznat kao jedan od najuticajnijih mislioca postmoderne. Bodrijar je postao ‘celebrity’ –akademik koji putuje po svetu, promoviše svoje delo i zadobija dosta sledbenika, mada više izvan polja akademske teorije negoli unutar sopstvene sociološke discipline. U isto vreme, dok je njegovo delo bivalo sve popularnije, Bodrijarovo pisanje je postajalo sve mračnije i teže za razumevanje. 1979 on objavljuje ‘De la seduction’ (‘O sedukciji’, Oktois, Priština 1994), težak tekst koji predstavlja veliku promenu u njegovoj misli. Knjiga označava zaokret od više sociološkog diskursa njegovih prethodnih radova ka više filozofskom i književnom diskursu. Dok je u ‘Simboličkoj razmeni i smrti’ Bodrijar skicirao ultra-revolucionarne perspektive kao radikalnu alternativu, uzimajući simboličku razmenu kao ideal, on sada koristi zavođenje kao alternativu proizvodnji i komunikativnoj interakciji. Zavođenje, ipak, ne potkopava, narušava ili transformiše postojeće društvene odnose niti institucije, ali je blaga alternativa, igra sa pojavnošću i igra sa feminizmom i provokacija koja je izazvala oštar kritički odgovor. Bodrijarov koncept zavođenja je idiosinkrastičan i uključuje igre sa znakovima koji postavljaju zavođenje kao jedan aristokratski ‘poredak znaka i rituala’ u kontrastu prema buržoaskom idealu proizvodnje, suprotstavljajući veštinu, pojavu, igru i izazov nasuprot smrtno ozbiljnom radu proizvodnje. Bodrijar tumači zavođenje primarno kao ritual i igru sa sopstvenim pravilima, šarmom, zamkama i mamcima. U ovom trenutku njegovo pisanje mutira u neo-aristokratski esteticizam posvećen stilizovanim modelima mišljenja i pisanja, koji predstavljaju skup kategorija – reverzibilnost, izazov, duel –koji pomeraju Bodrijarovu misao ka jednoj formi aristokratskog esteticizma i metafizike. Umnožavanje metafizičkih spekulacija je očigledno u ‘Fatalnim strategijama’ [Novi Sad, 1991] (Les strategies fatal, Paris, 1983), još jednoj tački prevrata u njegovoj karijeri. Ovaj tekst predstavlja bizarni metafizički scenario koji se bavi trijumfom objekata nad subjektima unutar ’opscene’ proliferacije objektivnog sveta koja je potpuno van kontrole da to prevazilazi sve pokušaje razumevanja, konceptualizacije i kontrole. Njegov scenario se tiče umnožavanja i povećanja prevlasti objekata nad subjektima i konačne pobede objekata. U tekstu ‘Ekstaza i inercija’, Bodrijar razmatra kako objekti i događaji u savremenom društvu neprekidno prevazilaze same sebe, rastući i povećavajući sopstvenu moć. ’Ekstaza’ objekata u njihovoj ogromnoj proliferaciji i ekspanziji; ekstaza u smislu bivanja izvan/iznad sebe: lepo kao više lepo nego lepo u modi, realno kao više realno nego realno na televiziji, seks još seksualniji nego seks u pornografiji. Ekstaza je dakle forma opscenosti (potpuno eksplicitna, bez skrivanja) i hiperrealnosti dovedene na jedan viši nivo, udvostručene i intenzivirane. Njegova vizija savremenog društva prikazuje liniju rasta i izrastanja (croissance et excroissance), razvijanje i izbacivanje na tržište još više potrošnih dobara, službi, informacija, poruka ili zahteva – nadmašivanje svih racionalnih krajeva i granica u jednoj spirali nekontrolisanog rasta i udvajanja. Iako su rast, ubrzanje i proliferacija dostigli takve ekstreme, Bodrijar pretpostavlja da je ekstaza izrastanja (npr. povećanje broja potrošnih dobara) praćena inercijom. Proces rasta predstavlja katastrofu za subjekta, jer ne samo da ubrzanje i proliferacija objektivnog sveta pojačavaju nepredvidljivu dimenziju slučaja i ne-determinacije, već sami objekti preuzimaju kontrolu nad iscrpljenim subjektom, čija se fascinacija igrom objekata pretvara u apatiju, otupelost i inerciju. U retrospektivi, rastuća moć sveta objekata nad subjektom je bila Bodrijarova tema od početka, što upućuje na jedan bazični kontinuitet u njegovom projektu. U svojim ranim radovima, on je ispitivao na koji sve način su potrošna dobra fascinirala pojedince u potrošačkom društvu i na koji način je svet dobara pretpostavljao nove i veće vrednosti posredstvom znak-vrednosti i kodova koji su bili deo sveta stvari, sistema objekata. Njegova polemika s marksizmom je bazirana na verovanju da su znak-vrednost i kod fundamentalniji negoli tradicionalni elementi političke ekonomije kao što su vrednost razmene, upotrebna vrednost i proizvodnja u konstituisanju savremenog društva. Onda refleksije o medijima izbijaju u prvi plan: televizor je centar doma u Bodrijarovim prethodnim delima a mediji, simulacije, hiperrealnost i implozija na kraju brišu razlike između privatnog i javnog, unutrašnjosti i spoljašnjosti, medija i realnosti. Nadalje, sve je postalo javno, transparentno i hiperrealno u objektivnom svetu koji je postajao sve fascinantniji i zavodljiviji kako je vreme prolazilo. U ‘Fatalnim strategijama’ i delima koja su sledila potom, objekt dominira subjektom odnosno ‘poražava ga’. Fatalne strategije pretpostavljaju da pojedinci jednostavno treba da se pokore strategijama i lukavstvima objekta. U ‘banalnim strategijama’, “subjekt veruje za sebe da je pametniji od objekta, dok u ovim drugim ’fatalnim strategijama’ za objekt se pretpostavlja da je lukaviji, ciničniji, brilijantniji nego subjekt” (1991:259) Prethodno, u banalnim strategijama, subjekt je za sebe verovao da je moćniji i suvereniji od objekta. Fatalna strategija, nasuprot tome, prepoznaje prvenstvo objekta i zbog toga ona zauzima stranu objekta i predaje se njegovim strategijama, smicalicama i pravilima. U ovim delima, Bodrijar izgleda da svoju teoriju uvodi u domen metafizike, ali to je specijalna vrsta metafizike, inspirisana patafazikom koju je razvio Alfred Žari (Alfred Jarry). Za Žarija: “pataphysics is the science of the realm beyond metaphysics… It will study the laws which govern exceptions and will explain the universe supplementary to this one; or, less ambitiously, it will describe a universe which one can see — must see perhaps — instead of the traditional one… Definition: pataphysics is the science of imaginary solutions, which symbolically attributes the properties of objects, described by their virtuality, to their lineaments ” (Jarry 1963: 131). “Patafizika je nauka iz domena koji je iza metafizike…Ona će proučavati zakone koji upravljaju izuzecima i koji će objasniti univerzum suplementaran ovome; ili manje ambiciozno, opisaće univerzum koji može-mora da se vidi možda - umesto ovog tradicionalnog….Definicija: patafizika je nauka imaginarnih rešenja, koja simbolički pripisuje svojstva objekta, opisana njihovom virtualnošću, njihovim izražajnim crtama (odnosno interfejsu jer objekt tj. mašina nema lice već displej p.a.)” Jarry (1963:131) [prevela autorka ] Kao univerzum u Žarijevom ‘Ubu roi, The Gestures and Opinions of Doctor Faustroll’(1969), i drugim književnim tekstovima – kao i u Žarijevim više teorijskim objašnjenjima patafizike – Bodrijar je u totalno apsurdnom univerzumu u kome vladaju objekti na neki misteriozan način, a ljudima i događajima upravlja apsurd i uglavnom nedokučive međuveze i predodredjenosti (francuski dramaturg Ežen Jonesko (Eugene Ionesco) je još jedan dobar izvor pristupa ovom univerzumu ). Kao u Žarijevoj patafizici, Bodrijarovim univerzumom vladaju iznenađenja, preokreti, halucinacije, blasfemija, opsenost i želja da se šokira i uvredi. Dakle, u kontekstu rastuće prevlasti objekata, Bodrijar želi od nas da napustimo subjekt i stavimo se na stranu objekta. Ako sklonimo po strani patafiziku, čini se da Bodrijar pokušava da ukine filozofiju subjektivnosti, koja je kontrolisala francusku misao od Dekarta naovamo, potpunim prelaskom na suprotnu stranu. Dekartov malin genie, taj zli genije, je bio jedno lukavstvo subjekta koji je pokušao da ga zavede da prihvati ono što nije bilo jasno i razgovetno, već ono što je on na kraju bio u stanju da savlada. Bodrijarev ’zli genije’ je sam objekt, što je mnogo gore negoli epistemološke obmane s kojima se suočava Dekartov subjekt, koji određuje fatalnu sudbinu koja zahteva kraj filozofije subjektiviteta. Za Bodrijara, ljudi ubuduće žive u eri vladavine objekata. Početak 1990-ih: Od imanentnog preokreta do nemoguće razmene Još u 1980-im Bodrijar je postavio ‘imanentni preokret’, flip-flop, odnosno obrnuti smer značenja i efekata, u kome se stvari pretvaraju u svoju suprotnost. Zbog toga, prema Bodijaru, društvo proizvodnje je prelazilo na simulaciju i zavođenje; panoptička i represivna moć koju je opisivao Fuko (Foucault) se pretvarala u ciničku i zavodničku moć medijskog i informacijskog društva; oslobođenje koje su svi slavili u 1960-im je postalo oblik dobrovoljnog ropstva; suverenost je prešla sa subjekta na stranu objekta; a revolucija i emancipacija su se pretvorile u sopstvene suprotnosti, zarobljavajući pojedince unutar poretka simulacije i virtualnosti. Bodrijarov koncept ‘imanentnog preokreta’ tako predstavlja jedan perverzni oblik Horkhajmerove (Horkheimer) i Adornove ‘dijalektike prosvetiteljstva’, gde sve postaje sopstvena suprotnost. Za Adorna i Horkhajmera, unutar transformacija organizovanog i tehnološki razvijenog (hi-tech) kapitalizma, model prosvetiteljstva postaje dominacija, kultura postaje kulturna industrija, demokratija postaje forma masovne manipulacije, a nauka i tehnologija postaju bitan deo aparata socijalne dominacije. Bodrijar sledi ovaj koncept preokreta i svoju paradoksalnu i nihilističku metafizičku viziju i u 1990-im, kada njegova misao postaje još zatvorenija, iscepkanija i teža za razumevanje. Tokom ove dekade, Bodrijar je nastavio da igra ulogu akademskog i medijskog ‘superstara’, putujući po svetu, držeći predavanja i učestvujući u kulturnim događajima. Neka od njegovih iskustava su sačuvana u njegovoj kolekciji aforizama, Cool Memories (1990), Cool Memories II (1996), Fragments: Cool Memories III, 1990-1995 (1995), Cool Memories IV, 1995-2000 (2000). Ovi tekstovi kombinuju razmišljanja o njegovim putovanjima i iskustvima sa razvojem njegovih (često recikliranih) ideja i zapažanja. Bodrijarovi fragmentirani dnevnici često pružaju uvid u njegov lični život i psihologiju i sadrže iskustva i scene koje su izrodile ili inspirisale neke od njegovih ideja. Iako u njima ima dosta ponavljanja, njegove ’cool memories’ knjižice pružaju direktan pristup Bodrijaru i njegovim idejama, i potvrđuju njegov status svetski poznatog intelektualca- ’superstara’ koji putuje po svetu i čiji je svaki dnevnički zapis vredan objavljivanja i pažnje. Napustivši Univerzitet Nanter 1987. godine, Bodrijar ubuduće funkcioniše kao potpuno nezavisna intelektualna figura, posvećena jetkim razmišljanjima o savremenom društvu i filozofskim potragama koje obogaćuju njegovu posebnu i sve razvijeniju teoriju. Od juna 1987-e do maja 1997-e, objavljivao je razmišljanja o dnevnim događajima i fenomenima u pariskim novinama ‘Liberacion’ (Oslobođenje), seriju članaka koji su sakupljeni u spisu ‘Screened Out’ (2000) i koji omogućavaju pristup laboratoriji ideja kasnije razrađenih u njegovim knjigama. Bodrijarovo ‘penzionisanje’ sa sociološkog fakulteta kao da je oslobodilo njegove filozofske impulse i kao dopunu njegovoj kolekciji dnevnika i povremenim izletima u dnevnu tematiku, Bodrijar proizvodi seriju izrazito filozofskih i teorijskih radova. Tokom 1990-ih Bodrijarov rad obuhvata: ‘Prozirnost zla’, (Svetovi, Novi Sad, 1994.) ‘Rat u zalivu se nije dogodio’,(Evropski diskurs rata, Beogradski krug, br. 1-2/1995.) ‘Iluzija kraja, Štrajk događaja’(Rad, Beograd, 1995),Savršen zločin(Beogradski krug, Beograd, 1998.) i Impossible Exchange(Verso,London,2001.) odnosno ‘Nemoguća razmena’. Ovi tekstovi nastavljaju njegov izlet u metafizičko objekta i poraz subjekta i ironičnu vezu sa savremenom istorijom i politikom. Spajajući u jedno razmatranja koja su dovela da razvoja njegovih ideja i/ili komentare savremenih zbivanja, ovi tekstovi nastavljaju da postuliraju raskid s istorijom u prostoru postmodernog coupur-a (rascepa) iako se Bodrijar uglavnom držao podalje od ostalih verzija postmoderne teorije. Tekstovi koji su nastali u 2000-itim nastavljaju sa fragmentiranim stilom i upotrebom kratkih eseja, aforizama, pričica i prikaza koje je Bodrijar počeo da koristi još u 1980-im i često ponavljaju neke od istih ideja i tema. Dok u knjigama razvija kvazi-metafizičke perspektive 1980-ih, on ipak proizvodi neke nove ideje i pozicije. One su često zabavljačkog karaktera, mada su ponekad šokantne i skandalozne. Ovi tekstovi mogu da se čitaju kao kombinacija razrade nekih originalnih teorijskih perspektiva zajedno sa neprekidnim komentarima trenutnih društvenih uslova, u pratnji tekućeg dijaloga s marksizmom, postsrukturalističke teorije i drugih oblika savremene misli. Ipak, nakon žestoke i ciljane polemike iz 1970-ih protiv konkurentnih modela mišljenja, Bodrijarov dijalog s teorijom se sada uglavnom sastoji od povremenog odvajanja i recikliranja ranijih ideja, jedne retro-teorije koja možda ironično ilustruje Bodrijarove teze o propadanju teorije i politike u savremenom društvu. U ‘Prozirnosti zla’ (1993:1995), Bodrijar je opisao situaciju u kojoj se prethodno odvojeni domeni ekonomije, umetnosti, politike i seksualnosti urušavaju jedni u druge. On tvrdi da je umetnost, na primer, prodrla u sve sfere postojanja, pri čemu su snovi umetničke avangarde - o umetnosti koja informiše život - ispunjeni. Ipak, u Bodrijarovoj viziji, sa ostvarivanjem umetnosti u svakodnevnom životu, umetnost sama, kao poseban, transcendentan fenomen je nestala sa scene. Bodrijar ovu situaciju naziva ‘transestetikom’ u odnosu na slične fenomene ‘transpolitike’, ‘transseksualnosti’ i ‘transekonomije’, u kojima sve postaje političko, seksualno i ekonomsko, tako da domeni kao što je umetnost gube svoju specifičnost, svoje granice i svoju upečatljivost. Rezultat je konfuzno stanje u kojem nema više kriterijuma vrednosti, suda ili ukusa i funkcija standarda odnosno norme propada u močvaru ravnodušnosti i inercije. I tako, iako Bodrijar svuda vidi proliferaciju umetnosti, i piše u ‘Providnosti zla’ da: ‘umetnosti nije uspela, po estetskoj utopiji modernih vremena, da nadiđe sebe kao idealna forma života’(14str.), ‘moć umetnosti-ili umetnost kao avantura, umetnost kao negacija stvarnosti, umetnost kao iluzija izbavljenja, umetnost kao druga dimenzija i tako dalje-nestala je. Umetnost je svuda ali ne postoje više ’bazična pravila’ po kojima se umetnost razlikuje od drugih objekata i “nema više kriterijuma suda ili zadovoljstva” (14str.). Za Bodrijara, čovek današnjice je ravnodušan prema ukusima, i manifestuje samo neukus: ’ukusi nisu više determinante’ (str.72). Ipak, kao umnožavanje slika, formi, linija, boja, dizajna, umetnost je značajnija nego ikad za savremeni društveni poredak: “naše društvo je uzdiglo opštu estetizaciju: sve forme kulture - ne isključujući anti-kulturne - se promovišu i svi modeli reprezentacije i anti-reprezentacije su uključeni” (str.16). Zbog toga Bodrijar zaključuje da: “Često se kaže da je veliki poduhvat Zapada komercijalizacija celog sveta, Sudbina svega se pretvara u sudbinu potrošnog dobra. Taj veliki poduhvat će ispasti pre da je estetizacija celog sveta-njegova kosmopolitska spektakularizacija, transformacija u slike, njegova semiološka organizacija”(str.16) U postmodernom medijskom i potrošačkom društvu, sve postaje slika, znak, spektakl, transestetski objekat-baš kao što sve postaje trans-ekonomsko, trans-političko i trans-seksualno. Ova ‘materijalizacija estetike’ je praćena očajničkim pokušajem da se simulira umetnost, da se iskopiraju i izmiksuju neke ranije umetničke forme i stilovi, i da se proizvede još više slika i umetničkih objekata, ali ovaj ‘zbunjujući eklekticizam’ formi i zadovoljstava dovodi do situacije u kojoj umetnost nije više umetnost u klasičnom ili modernom smislu već je jedino slika, artefakt, objekat, simulacija ili roba (Bodrijar je svestan preteranih cena umetničkih dela, ali to uzima kao dokaz da je umetnost postala nešto drugo u orbiti hiperspejsa vrednosti, ekstaza vrednosti u ‘nekoj vrsti svemirske opere’ [str.19] ). Primerima paradoksalnog i ironičnog stila Bodrijarove filozofske inspiracije obiluje “Savršen zločin” (Le Crime parfait, 1995) [Beogradski krug, Beograd, 1998]. Bodrijar tvrdi da je negacija transcedentalne realnosti u savremenom medijskom i tehnološkom društvu ‘savršen zločin’ koji sadrži ‘destrukciju realnosti’. U svetu pojavnosti, slika i iluzija, Bodrijar tvrdi, realnost nestaje iako njeni ostaci nastavljaju da gaje iluziju realnog. U težnji ka virtualizaciji u hi-tech društvu, sve nesavršenosti ljudskog života i sveta su eliminisane u virtualnoj realnosti, ali ovo je eliminacija same realnosti, savršen zločin. Ovo ‘post-kritičko’, katastrofalno’ stanje stvari naš predhodni konceptualni svet čini nebitnim, prema Bodrijaru, podstičući kriticizam da postane ironičan i preobrazi nasleđe realnosti u jednu umetničku formu. Bodrijar je stupio u jedan svet misli daleko od akademske filozofije, svet koji dovodi u pitanje tradicionalne modele mišljenja i diskursa. Njegova potraga za novim filozofskim perspektivama mu je obezbedila vernost svetske publike, ali i kritiku njegove preterane ironije, igre s rečima i intelektualnih igara. Ipak, njegov rad predstavlja jedinstvenu provokaciju u odnosu na tradicionalnu i modernu filozofiju koja izaziva mislioce da se pozabave starim filozofskim problemima kakvi su istina i realnost na jedan drugi način u kontekstu savremenog sveta. Bodrijar nastavlja da prati istu liniju misli u delu iz 1999-e “Nemoguća razmena”. U tri dela koja sadrže seriju kratkih eseja, Bodrijar prvo razvija koncept ‘nemoguće razmene’ između pojmova i sveta, teorije i realnosti, i subjekta i objekta. On napada filozofske pokušaje zahvatanja realnosti, zalažući se za nesrazmernost između pojmova i njihovih objekata, sistema misli i sveta. Za Bodrijara, buduće uvek izbegne da bude zarobljeno prošlim, tako da je filozofija jedna ‘nemoguća razmena’ u kojoj je nemoguće shvatiti istinu sveta, postići izvesnost, podići temelj za filozofiju i/ili proizvesti filozofski sistem koji se može odbraniti. U retrospektivi, Bodrijarova filozofska igra sa subjekt/objekt razlikom, njegovo napuštanje subjekta i prelazak na stranu objekta predstavljaju ključni aspekt njegove misli. On poistovećuje ovu dihotomiju sa dualitetom dobra i zla u kome je kultivisanje subjekta i njegova dominacija nad objektom shvaćena kao dobro unutar zapadne misli, dok je suverenost i strana objekta povezana s principom zla. Bodrijarova misao je radikalno dualistična i on zauzima stranu u okviru koje je serija dihotomija zapadne misli koje su obično ismevane kao inferiorne, kao što je podržavanje pojavnosti nasuprot realnosti, iluzije nad istinom, zla nad dobrom i žene nad muškarcem. U ‘Savršenom zločinu’ Bodrijar objavljuje uništenje realnosti i tvrdi da će ljudi ubuduće živeti u svetu potpune pojavnosti. U ovom univerzumu, izvesnost i istina su nemogući i Bodrijar zauzima stranu iluzije, tvrdeći u ‘Nemogućoj razmeni’ da je ‘iluzija osnovno pravilo’ [str.6] Bodrijar takođe tvrdi da je svet bez smisla i da je afirmacija besmislenosti oslobađajuća: “If we could accept this meaninglessness of the world, then we could play with forms, appearances and our impulses, without worrying about their ultimate destination… As Cioran says, we are not failures until we believe life has a meaning – and from that point on we are failures, because it hasn’t” (2001: 128). ’Ako bismo mogli da prihvatimo ovu besmislenost sveta, onda bismo mogli da se igramo sa oblicima, pojavama i sopstvenim impulsima, bez brige o konacnom odredistu….Kao što kaže Sioran, mi nismo promašaj, dok ne verujemo da život ima smisla- i od tog trenutka mi jesmo promašaj, jer on nema smisla.’[p.a.] Vrlo kontraverzno, Bodrijar se identifikuje i sa principom zla definisanim kao suprotno od, i protiv dobra. Očigledna je manihejska i gnostička crta u Bodrijarovoj misli, kao i naglašeni cinizam i nihilizam. Dekonstrukcija, ipak, razbija subjekt/objekt dihotomiju pokazujući nemogućnost zauzimanja strane bilo objekta bilo subjekta, bilo dobra bilo zla jer su oboje uzajamno među-povezani i ne može da postoji čist objekt bez subjekta i obrnuto, jedan argument koji je postavio Adorno .Bodrijarova misao je intrinsično dualistička a ne dijalektička. Ta misao je samo-ispovedno agonistička sa borbom predstavljenom u tandemu sa njegovim dualizmom, ciljajući i napadajući suparničke teorije i pozicije. Kontradikcije ne brinu Bodrijara, jer on ih ustvari afirmiše i podržava. Zato je ustvari nezgodno da se polemiše sa Bodrijarom na striktno filozofskom polju i mora da se uđe u njegov model pisanja, njegov pojam teorije fikcije i da se uzmu u obzir njihova zasićenost i efekti. Teorija fikcije: Bodrijar danas Bodrijar razvija kako je on to imenovao ’teoriju fikcije’, odnosno kako je takodje nazvao ‘teoriju simulacije’ iliti ‘teoriju anticipacije’. Takva teorija namerava da simuliše, zahvati i predvidi istorijske događaje, za koje on veruje da neprekidno nadmašuju sve savremene teorije. Trenutna situacija, on tvrdi, je fantastičnija od najfikcionalnije naučne fantastike, ili bilo kojih teorijskih projekcija futurističkog društva. Zato teorija može samo da pokuša da zahvati današnjicu u pokretu i da pokuša da predvidi budućnost. Ipak Bodrijar ima vrlo jadne rezultate kao socijalni i politicki analitičar i prognostičar. Kao politički analitičar, Bodrijar je često promašivao temu i bio površan. U eseju „Anoreksične ruine“ objavljenom 1989-e, on je čitao Berlinski zid kao znak zamrznute istorije, jedne anoreksične istorije, u kojoj ništa više ne može da se dogodi, markirajući to kao „nedostatak događaja“ i kraj istorije, uzimajući Berlinski zid kao znak stagnacije izmedju komunizma i kapitalizma. Nedugo zatim, vrlo značajni događaji su uništili zid koji je Bodrijar tumačio kao trajan i tako otvorili novu istorijsku eru. MG115 (L)