Opis Lućano de Krešenco Svetovi 1993

Naslov originala: Luciano De Crescenzo Storia della filosofia greca - I presocratici Prevod sa Italijanskog: Mirjana Jovanović Pisani

I. Naslov originala: Luciano De Crescenzo Storia della filosofia greca - I presocratici Prevod sa Italijanskog: Mirjana Jovanović Pisani II. Naslov originala: Luciano De Crescenzo Storia della filosofia greca - Da Socrate in poi Prevod sa italijanskog: Mirjana Jovanović

Format: 18x12 cm. Broj strana:202 Izdavač i godina izdanja: Svetovi 1993 Mek povez Vrlo dobro očuvano. Visina poštarine je za slanje putem preporučene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Opis Frederik Koplston BIGZ 1988

„Pročitao sam Istoriju filozofije Širbeka i Giljea u prvom prevodu na nemački iz 1993. To je prevod 4. norveškog izdanja iz 1987. I samo te godine govore mnogo toga. Za dugotrajni uspeh ovog dela postoje dobri razlozi: ne znam za zanimljiviju i inovativniju istoriju zapadne filozofije. Sastavio ju je originalan um koji nikad ne piše u stilu pukog pregleda istorije ideja, već svaku od njih predstavlja kao proizvod međusobno povezanih procesa rešavanja problema.“ Jirgen Habermas Istorija filozofije Gunara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da dâ odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931). Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.

Филозофски годишњак, бр. 7/1994 год. Filozofski godišnjak, broj 7/1994, VII godina. Glasnik Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Broj strana: 334. Obim: 22 cm. Pismo: latinica. Povez: broš. Pušič, Aranđelović, Milidrag, Simeunović, Gordić, Berberović, Zistakis, Šajković,.... Temat: Iz istorije grčke Filozofije (prilozi: Buduris, Smit, Halper). Martin Hajdeger: `Problem realnosti u modernoj filozofiji`. Kompletan sadržaj možete videti na fotografiji u prilogu. Časopis je dobro očuvan, nema žvrljotina, nema oštećenja.

Историја математике је свима јасна научна дисциплина. Зна се о чему се ради и на шта се односи. Спор би могао настати око тога да ли она спада у историјске или математичке дисциплине. Какав год став да неко заступа, био би у праву, јер се компетентно могу бранити обе позиције. Пракса је, међутим, пресудила у корист математике. Околност да се историјом математике баве математичари а не историчари сврстала је историју математике у математичке дисциплине. Што се филозофије математике тиче, питање је отворено чак и пред стручњацима за дисциплину. И то не само што се тиче класификације. Класификација чак није особито значајна, јер су се филозофијом математике, данас поготово, а и раније, бавили математичари и филозофи те је обе дисциплине с правом могу присвајати. То је и корисно будући да подстиче њен развој. Спор је у дефиницији у екстензионалном смислу, односно у обиму дисциплине. Најшире речено - тада се најмање греши, али се оставља велики простор за спорове - филозофија математике се бави филозофским питањима повезаним са природом математике и претпоставкама о њеном обиму и садржају. У књизи ће о томе бити много више речи, при чему се сама дефиниција неће променити али ће, надамо се, изложени материјал помоћи читаоцу да боље разуме предмет расправе. САДРЖАЈ ПРАИСТОРИЈА И ПРОТОИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 7 ПОЧИЊЕ ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ, 15 Математика Месопотамије, 15 Математика Египта, 21 МАТЕМАТИКА АНТИЧКЕ ГРЧКЕ, 25 Стари Грци, кратак преглед њихове историје и културе до класичног доба, 25 Настанак грчке математике и филозофије у архајском добу, 33 Први филозофи и математичари, 35 Грчка филозофија од Талеса до Сократа, 39 Грчка математика у позном архајском и класичном добу или предеуклидски период грчке математике, 56 Три ствараоца грчке класичне филозофије и кратак осврт на почетак грчког класичног доба, 73 ХЕЛЕНИЗАМ, 89 Збивања у грчком простору на преласку из четвртог у трећи век пре наше ере, 89 Еуклид и његови Елементи, 92 Архимед, 102 Постархимедовска хеленистичка математика, 107 Математичка астрономија и њен утицај на развој грчке хеленистичке математике, 111 Осврт на филозофију математике у античкој Грчкој, 121 Залазак грчке цивилизације и последице по математику, 129 ПОЈАВА ХРИШЋАНСТВА И ЕВРОПСКО МРАЧНО ДОБА, 131 Календар, проблеми које ствара и коначно утврђивање календара у хришћанској епохи, 135 АРАБЉАНСКА МАТЕМАТИКА, 142 РЕНЕСАНСА И МАТЕМАТИКА У ЊОЈ, 150 Решавање кубне једначине, 157 МАТЕМАТИКА 17. И 18. ВЕКА, 169 Један поглед уназад, 169 Математика се покреће да се више никада не заустави, 178 Картезијанство, 182 Проналазак калкулуса, 185 МАТЕМАТИКА 19. ВЕКА И НАСТАНАК НОВИХ МАТЕМАТИЧКИХ ДИСЦИПЛИНА, 201 Настанак нееуклидске геометрије, 207 САВРЕМЕНА МАТЕМАТИКА, 220 Заснивање математичке анализе, 221 Појава математичке логике, 230 Појава теорије скупова, 232 Аксиоматизација природних бројева, 237 Крај 19. века, стање у математици и формирање свести о потреби заснивања математике, 240 ЗАСНИВАЊЕ МАТЕМАТИКЕ, 244 Правци у заснивању математике, 256 НОВИЈА ФИЛОЗОФИЈА МАТЕМАТИКЕ, 270 Актуелна питања новије филозофије математике, 270 Осврт, 270 ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ КОД СРБА ДО ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА, 277 Димитрије Нешић и његово доба, 284 Време сазревања, 288 Михаило Петровић Алас и доба зрелости, 291 Закључна размишљања, 301 Наслов: Преглед историје и филозофије математике Издавач: Завод за уџбенике Страна: 305 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 25 cm Година издања: 2010 ИСБН: 978-86-17-17268-6

EMPEDOKLE. O ustrojstvu sveta i ljudskoj sudbini Empedoklovo delo, koje je do nas, nažalost, dospelo samo u fragmentima, predstavlja jedno od važnih poglavlja u istoriji grčke filozofije predsokratovskog doba, na koje se manje-više neposredno nadovezuju Sokrat i Platon, te koje čini sponu između Parmenidovog učenja, a u širem smislu i pitagorejstva i orfizma, sa klasičnom grčkom, platonističkom i aristotelovskom filozofijom, koja leži u temelju našeg sadašnjeg ukupnog poimanja sveta. Empedokle je zanimljiv ne samo kao mislilac, već i kao ličnost obavijena legendama. Maštu potonjih naraštaja naročito je podsticala njegova navodna smrt skokom u vulkanski krater Etne. Do ovog trenutka poznat srpskom čitalaštvu iz druge ili treće ruke, Empedokle se sada pred nama pojavljuje u najvišoj ravni savremene interpretacije, zahvaljujući pregnuću dr Sandre Šćepanović. Knjiga Sandre Šćepanović primer je ozbiljnog izdavanja klasičnih tekstova u nas. Ona ima sve odlike temeljne i originalne naučne studije, ali je pisana jasnim jezikom i pitkim stilom, tako da će, skupa sa nadahnutim prepevom Marjance Pakiž, svakako naći put do šire čitalačke publike zainteresovane za istoriju grčke i evropske misli. Aleksandar Loma Sandra Šćepanović je docent na Odeljenju za klasične nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde je diplomirala i magistrirala. Doktorirala je na Univerzitetu u Oksfordu. Predaje grčki jezik i bavi se izučavanjem grčkog jezika kod ranih helenskih pisaca i filozofa. Pored stručnih radova u domaćim i stranim publikacijama, objavila je i prevode fragmenata ranih grčkih filozofa, kao i savremenih naučnih studija u oblasti grecistike i klasične filologije.

U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti. Naslov: Velike civilizacije – Antička Grčka Izdavač: Knjiga Komerc Strana u boji: 96 Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7712-381-9

Serija prati istoriju ljudske civilizacije, počevši od antičke Grčke i Rima, pa sve do moderne ere. Serija se sastoji od 11 knjiga, koje su objavljene od 1935. do 1975. godine. Knjige su napisane u popularnom stilu, prilagođene širokoj publici, a u njima se obrađuju različite teme iz istorije, kao što su umetnost, filozofija, religija, nauka, politika, ekonomija i društveni život. “Istorija civilizacije” se smatra jednim od najznačajnijih dela iz oblasti istorije.

Istorija koju piše filozof razlikuje se od istorije koju pišu istoričari ne samo po metodi, već i s obzirom na perspektivu. Filozofa, naročito ako se on zove Hegel, više od događaja, zanima istorija pojma. On, naime, ne misli da pojmu prethodi događaj, već da događaju prethodi svetski duh, ono, naime, što dovodi do događaja, a da vinovnici istorije uglavnom ni ne shvataju da su već zahvaćeni nečim što ih nadilazi i vodi. Hegelova predavanja obuhvataju period od stare Kine i Indije, preko Egipta, stare Grčke i Rima, do germanskog sveta i prosvećenosti. U svim tim epohama pokušava Hegel da pronađe ono što čini njihovu srž, pojam, ili duh koji ih vodi. Zbog toga su njegova tumačenja dobro poznatih istorijskih epizoda drugačija, izmeštena, obuhvaćena terminologijom na koju nismo svikli u govoru istoričara. Ipak, možda i najuzbudljivije, a svakako najslavnije redove, ispisuje Hegel u predgovoru gde problematizuje čitav niz istoriografskih postavki, te samu istoriju, najgrublje rečeno, deli na mrtvu i živu. Mrtva je ona koja u sadašnjosti ne proizvodi nikakav učinak. Živa je pak, ona koja nam pomaže da razumemo doba u kojem živimo. Zato Hegel i može da napiše da „jedino konzistentan i dostojan metod koji filozofsko razmatranje može da usvoji jeste da s istorijom započne tamo gde umnost počinje da se pojavljuje u svetovnoj egzistenciji“.

Uzbudljivo putovanje na kome se politika i istorija prepliću pojavom korupcije! U ovom izdanju možete pronaći zanimljive i pikantne činjenice iz života istorijskih osoba. Autor vas vodi na jedinstveno putovanje kroz više od četiri hiljade godina istoriografije, filozofije, memoristike, književnosti i hronike i na poučan i zabavan način bavi se „korupcijskim delima“ poznatih i manje poznatih likova iz prošlosti! Kratak sadržaj: Uvod: Koga brine da li je Cezar bio lopov Od Vavilona do Novog Zaveta Novac i demokratija u antičkoj Grčkoj Rim. Uspon i pad jednog carstva Od srednjeg veka do reformisanja Od Makjavelija do zlata Novog sveta Francuzi. Od apsolutizma do revolucije Englezi. Ekonomska revolucija i kolonijalno carstvo Od restauracije do dekadencije Evrope Totaliristički dvedeseti vek Amerikanci. Od početka do novoimperijalizma Italijani. Od moralnog pitanja do berluskonijeve ere Veliki finansijski lomovi i budućnost korupcije Naslov: Kratka istorija korupcije Izdavač: Mate Strana: 280 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 5 x 20,0 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-86313-04-1

„Istorija antičke retorike“ sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

„Istorija antičke retorike“ sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

Knjiga detaljno razmatra kako su se osnovna pitanja filozofije, poput onih o prirodi stvari, smislu života i svetu kao horizontu svega što jeste, usložnjavala i razvijala kroz istoriju. Uzelac objašnjava kako su filozofski pojmovi evoluirali i obogaćivali se, uslovljeni istorijskim razvojem filozofije i promenama u društvenim i kulturnim kontekstima. “Uvod u filozofiju” pruža pregled različitih filozofskih škola, mislilaca i teorija, od antičke Grčke do savremenog doba, ističući kako su se filozofske ideje menjale i prilagođavale tokom vremena. Ova knjiga je idealna za studente filozofije, kao i za širu publiku zainteresovanu za osnovne koncepte i razvoj filozofskog mišljenja. Uzelac svojim radom omogućava čitaocima da steknu temeljno razumevanje filozofije i njenog trajnog značaja za razumevanje sveta u kojem živimo.

Ričard Popkin jedan je od najuticajnijih savremenih tumača skepticizma, a njegova knjiga prati istoriju skepticizma od Savonarole do Bejla (od 1450. do 1710. godine). Taj period nije izabran slučajno. U tih bezmalo 300 godina najpre je iznova otkriven grčki skepticizam, potom inkorporiran u iskustvo renesanse, zatim izložen novim tumačenjima i preobražajima, da bi i sam odigrao nezaobilaznu ulogu kod velikih filozofa poput Dekarta, Paskala, Spinoze, Hobsa, ili iznova propitan u teološkim raspravama tog perioda. Popkin pripada američkoj školi istoričara filozofije, što podrazumeva besprekorno poznavanje teme o kojoj piše, strogost u izlaganju i, uprkos tome što je reč o tekstu koji se prostire na gotovo 700 stranica, ekonomičnost izraza. Već u prvoj rečenici knjige Popkin precizira da je skepticizam filozofsko gledište a ne niz sumnji koji se vezuje za tradicionalna religijska verovanja, što znači da je ključni ulog svake skeptičke pozicije – istina. Ipak, Popkin ne suprotstavlja skepticizam i fideizam, skeptika i vernika, kako bi se moglo očekivati s obzirom na suprotstavljenost te dve pozicije. Nikada skepticizam, sugeriše autor, nije puko neverovanje, niti je fideizam slepo verovanje. Iako skeptik preporučuje suzdržavanje od suđenja koje počiva na verovanju, to ne znači da je verovanje irelevantno za ono do čega je skeptiku stalo – do nesumnjive istine. Upotrebljavajući pojam fideizma onako kako ga je oblikovala literatura na engleskom jeziku, Popkin, zapravo, nastoji da jasnije istakne skeptički element koji je, tvrdi on, uključen u fideističko gledište. Popkinov tekst nezaobilazan je u svakoj raspravi koja sumnju koristi kao način da se dođe do delotvorne istine.

Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti! A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji. Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija, drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: "Možemo biti srećni, bićemo srećni, trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću"? Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija, jedna od mogućnih, koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način, ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke. "Entoni Ešli Kuper, značajan moralista iz osamnaestog veka, zapitao se jednom prilikom: ’Ako je filozofija, kao što mi mislimo, proučavanje sreće, zar ne bi svako, na ovaj ili onaj način, morao vešto ili nevešto filozofirati?’ Moje iskustvo govori da je odgovor na ovo pitanje gromoglasno da. Stoga sam u ovoj knjizi pokušao da se obratim tom možda mitskom biću, a svakako ugroženoj vrsti, ’prosečnom čitaocu’, da pišem, nadam se, bez gledanja s visine, ali da istovremen o uložim svestan napor da sve prikažem živopisno i interesantno, ali i da analiziram i objašnjavam. Čak sam nastojao da knjiga bude zabavna i duhovita." - Darin Mekman (iz predgovora) Čitaj dalje

Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Kada sa prijateljima odigramo partiju tenisa to nazivamo uživanjem u razonodi, čak i ako je meč bio težak. Ipak, profesionalni teniser trening ne doživljava kao hobi, jer za igranje dobija novac. No, da li je rad isto što i posao i da li radom možemo nazivati aktivnosti koje nam ne donose prihode, među mnogim su pitanjima na koje Laš Svensen nudi odgovore u ovoj knjizi. Od antičke Grčke i Aristotela - prema kome je naporan fizički rad rezervisan za robove, a slobodan čovek treba da razvija svoje umne sposobnosti - autor nas vodi kroz istoriju odnosa prema radu, sve do savremenog doba i čitavog žanra literature o menadžmentu i poslovanju. Na ovom putu, smenjuju se Svensenova razmišljanja o ličnom iskustvu kada je radio kao čistač u fabrici, o poslu filozofa, o kapitalizmu, novcu, o traženju smisla u izboru zanimanja. Filozofija rada potkrepljena je analizama mnogobrojnih istraživanja i istraživača fenomena rada i posla (Hesiod, Marks, Hana Arent) kao i odlomcima iz popularnih serija i pop pesama koje se bave ovom temom. U vremenu kada granica između radnog i slobodnog vremena bledi, kad laptop zamenjuje odlazak u kancelariju, a napredna tehnologija fabričkog radnika, ova lako razumljiva i neposredno napisana knjiga vešto formuliše sve nedoumice i misli sa kojima se savremeni čovek bori u pronalaženju svoje idealne profesije.

Svetski bestseler, ovaj roman o matematici, papagajima, knjigama, mafiji, istovremeno je istorija i geografija. Pripovedanje puno napetosti dočarava nam čudesa i zagonetke sveta. Sve je ovde, od časa kad su izmišljeni brojevi i počela da se mere prostranstva zemlje do danas, od stare Grčke, Bliskog i Dalekog Istoka do savremenih matematičkih pustolova, sa zapletom koji nas, s Parizom u središtu, prenosi od amazonske prašume do Tokija i Sicilije. Deni Geđ, i sam po profesiji matematičar, autor niza odličnih knjiga iz te oblasti, sad je sačinio remek-delo u žanru koji nam je poznat po romanu Justejna Gordera o istoriji filozofije „Sofijin svet“. Ono što je „Sofijin svet“ za filozofiju, „Papagajeva teorema“ je za matematiku. Istorija matematičkih otkrića i suština matematičkih problema odjednom bivaju bliske i dramatične. I zato ako hoćete da vam matematika bude kućna ljubimica, da je shvatite, da razumete ono što nikad niste razumeli, rešićete stvar tako što ćete čitati „Papagajevu teoremu“. Nećete samo naučiti matematiku, nego ćete je i zavoleti. A ako vam do tog nije stalo, mislite na decu. Vaše dete će postati tata-mata, čudo od deteta! Jer, matematika se ovde ne predaje nego se pripoveda. Ponekad roman ume da bude matematika, a sa ovom knjigom – matematika je postala roman.

Na veoma originalan i neposredan način Rasel izlaže večna filozofska pitanja, koja su bila okosnica razvoja i sticanja identiteta zapadne civilizacije. Broj ocena: 113 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Društvene nauke - popularno Šifra Proizvoda: 8333 Poslednja cena bila je: 1292 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Mudrost Zapada, Bertrand Rasel Naziv Knjige : Mudrost Zapada Autor: Bertrand Rasel Pismo: Srpski - Latinica Format: 18x25 cm Broja strana: 358 strana Povez: Tvrdi Izdavač: Dereta Izdanje : 2003. god Opis proizvoda: Mudrost Zapada, Bertrand Rasel *** O Knjizi *** Debela knjiga je veliko zlo, rekao je Aleksandrijski pesnik Kalimah. Uopšte uzevši, ja sam sklon da delim to mišljenje. Prema tome, ako se usuđujem da pred čitaoca stavim ovu knjigu, to je zato što ona, kad je reč o zlima, predstavlja ono manje. Uprkos tome, ona traži posebno objašnjenje, jer sam pre nekog vremena napisao knjigu o istoj temi. Mudrost Zapada je potpuno novo delo; ipak, ono se, naravno, nikada ne hi pojavilo da mu nije prethodila moja Istorija zapadne filozofije. Ovde sam pokušao da dam pregled zapadne filozofijr od Talesa do Vitgen-štajna, pri čemu se osvrnuh i na neke istorijske prilike u kojima se ova filozofija razvijala. Pregled sam potkrepio nizom slika ljudi, mesta i dokumenata, koje sam cr-peo, koliko je god bilo moguće iz izvora vremena na koje se odnose, Naročito sam nastojao, gde god se to činilo korisnim, da filozofske ideje, koje se redovno iskazuju samo rečima, prevedem u dijagrame koji izražavaju istu misao geometrijskom me­taforom. U tom mi je nastojanju malo toga moglo biti uzor, pa stoga rezultati nisu uvek potpuno uspešni. Svejedno, čini se da je takav način prikazivanju vredno pri-menjivati. Ukoliko je ono moguće, grafičko prikazivanje ima i tu prednost što nije vezano ni za jedan jezik. Kao izgovor za još jednu istoriju filozofije mogu navesti dvoje.r Prvo, malo je takvih istorija koje su sažete, a ipak dovoljno opširne. Ima, doduše, mnogo istorija koje su opsežnije; i podrobnije se bave svakom pojedinošću. Ova se knjiga očigledno ne želi nadmetati sa takvim delima. Oni koji se dublje zainteresuju za predmet bez sumnje će ih s vremenom pročitati, a možda će čak posegnuti i za izvornim teksto-vima. Drugo, savremena usmerenost prema sve užoj specijalizaciji prisiljava ljude da zaborave svoj intelektualni dug precima. Ova se knjiga ima cilj da se suprotstavi tom zaboravu. U jednom ozbiljnom smislu, cela zapadna filozofija je grčka filozofija; i nema smisla baviti se filozofskom mišlju kidajući niti koje nas povezuju sa velikim misliocima prošlosti. Nekada je bilo uobičajeno misliti kalkako filozofima priliči da znaju o svemu ponešto. Filozofija je svojatala sve znanje. Bilo tako ili ne, vladajuće mišljenje da filozofi ne treba da znaju ništa ni o čemu sigurno je sasvim pogrešno. Oni koji misle da je filozofija „stvarno" počela 192i ili bar ne mnogo pre, ne shvataju da filzofski problemi nisu nastali odjednom i ni iz čega. Žato se, uopšte ne izvinjnvam šta prilično velikodušno postupam s grčkom filozofijom. Pregled istorije filozofije može se dati na dva načina. Jedan je samo prepri­čavanje onoga što je neko rekao i što je na njega uticalo. Kod drugog, izlaganje se povezati sa izvesnim kritičkim komentarom, da bi se pokzalo kako se filozofska misao razvijala. Ovde je primenjen ovaj drugi način. Može se dodati da to ne bi smelo zavesti čitaoca da veruje kako nekog mislioca možemo od prve odbaciti samo zato što mu pogledi nisu savršeni. Kant je jednom rekao kako se manje boji toga da ga opovrgnu nego da ga pogrešno shvate. Mi treba da pokušamo da shvatimo šta filozofi žele da kažu pre nego što ih otpišemo. Ipak, mora se priznati da na­por katkada ni priblžino ne odgovara dostignutom znanju. Konačno, to je pitanje ocene koju svako mora doneti sam. Sadržaj i pristup temi u ovom su delu drugačiji nego u mojoj ranijoj knjizi. U tom pogledu mnogo je zaslužan moj urednik dr Pol Folkes, koji mi je pomogao u pisanju teksta, izabrao mnoge slike i smislio većinu dijagrama. Namera je bila da se da pregled nekih osnovnih pitanja o kojima filozofi raspravljaju. Ako čitalac, pročitavši ove stranice, oseti potrebu da se bavi ovom remom više nego što bi to inače učinio, knjiga će postići svoj glavni cilj. *** O Autoru *** Bertrand Rasel (Bertrand Russel, 1872-1970) je jedna od najizuzetnijih ličnosti XX veka, filozof, humanista kakvih je bilo malo u celokupnoj istoriji filozofije. Mnogi smatraju da je u svom vremenu zauzimao ono mesto koje je, u ranijim periodima filozofskog mišljenja, pripadalo misliocima kakvi su bili Aristotel ili Hegel. Završio je studije matematike i fizike na privatnom Triniti koledžu u Kembri-džu i, osim radova iz te dve oblasti, objavio je i brojna dela iz filozofije i logike, obrazovanja, ekonomije i politike, medu kojima su najznačajnija: Uvod u matematičku filozofiju, ABC atoma, ABC relativiteta, Analiza materije, Filozofski eseji, Ljudsko znanje, Analiza mišljenja, Izgledi industrijske civilizacije, Vaspitanje i društveni poredak, Istorija zapadne filozofije, Zašto nisam hrišćanin, Osvajanje sreće, Nepopularni eseji... Sa Vajthedom (A. N. Whitehead) je napisao obimno tro-tomno delo Principi matematike (1910), u kome dokazuju da je celokupna matematika zasnovana na logici i izvedena iz nje. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950. godine. Svi proizvodi iz: Društvene nauke - popularno Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Filozofska priprema za smrt, neizvesnost smrti pretvara u izvesnost onoga što Platonovog filozofa čeka posle smrti. Čak iako duboko sumnjamo u to da duša odvojena od tela može nastaviti da postoji, ne moramo posumnjati u besmrtne tvorevine konačne i bremenite duše, osim ukoliko ne posumnjamo da išta trajno možemo ostaviti za sobom, zato što je sve porozno i podložno uništenju i nestajanju. A možda ne vidimo svrhu ni u beskonačnom životu, u životu čije ciljeve i puteve ne raspoznajemo. Onda se strah od smrti pretvara u strah od večnog života, zato što ne želimo samo da živimo, nego da živeći postanemo besmrtni ili barem da ostavimo besmrtne tragove. Irina Deretić je vanredni profesor antičke filozofije na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Rukovodilac je naučno-istraživačkog projekta: Istorija srpske filozofije. Кao gostujući profesor predavala je na nemačkom Univerzitetu u Jeni, u Švedskoj na Univerzitetu u Upsali, na ruskom Univerzitetu u Vladimiru, Univerzitetu u Buenos Ajresu i drugim naučnim i javnim ustanovama. Napisala je četiri knjige o antičkoj filozofiji, priredila šest tematskih zbornika, od kojih jedan izašao u izdavačkoj kući Peter Lang Verlag na engleskom jeziku. Objavila je više od sto radova na srpskom, engleskom, nemačkom, ruskom, grčkom i slovenačkom jeziku. Nosilac je kako domaćih tako i inostranih nagrada i stipendija. Njena područja naučnog-istraživanja su: antička filozofija (pre svega Platonova, Aristotelova i Plotinova filozofija), srpska filozofija, filozofskaherme-neugika, antička etika vrline, filozofija u književnosti i druge teme.

U ovoj knjizi, Weiner nas vodi na neverovatno putovanje kroz vreme i intelektualnu istoriju, istražujući živote i misli velikih filozofa od antičke Grčke do Pariza 20. veka. Kroz svoja putovanja i susrete s raznim filozofskim školama i konceptima, Weiner nas podučava kako možemo primeniti ove filozofije u našem svakodnevnom životu. Od Sokrata, Marka Aurelija i Epikura do Roussoua, Thoreaua, Schopenhauera, Konfucija, Nietzschea i Simone de Beauvoir, Weiner istražuje različite perspektive i ideje koje su oblikovale našu filozofsku baštinu. Kroz zabavan i eruditski stil pisanja, on nam nudi uvide u naše postupke, odluke i način razmišljanja te nas potiče da razmišljamo dublje o životu, smislu i moralu. Ovo je knjiga ispunjena istorijskim anegdotama, duhovitim primerima i mudrim razmišljanjima, čineći je izvanrednim izvorom inspiracije i razmišljanja o životu i filozofiji. Spremni ste ukrcati se na “Sokrat-express” i krenuti na ovo neverovatno putovanje kroz umove velikih filozofa, primenjujući njihove misli u današnjem svetu.

Detalji predmeta Stanje Polovno Istorija političkih i pravnih teorija I Od antike do početka XVII veka Radomir D. Lukić ====================================================================== 1. Prethodan pojam istorije političkih i pravnih teorija 2. O značenju izraza `teorija 3. Predmet politike 4. Politika kao nauka i kao veština 5. odnos istorije političkih i pravnih teorija prema drugim srodnim naukama 6. Metod izučavanja istorije političkih i pravnih teorija 7. Zavisnost teorija od ekonomske osnove društva 8. Specifičan razvoj teorija 9. Zavisnost političkih i pravnih teorija od klasnog sastava društva 10. Glavnija književnost za proučavanje istorije političkih i pravnih teorija Plan izlaganja DEO I POLITIČKE I PRAVNE TEORIJE ROBOVLASNIČKOG DOBA ()()sek 1: Opšta karakteristika robovlasničkih političkih i pravnih teorija 1. Opšti pogled na robovlasničke političke i pravne teorije 2. Ekonomska podloga antičkih teorija 3. Klasna podloga antičkih teorija 4. Politička podloga antičkih teorija - grad-država 5. Razvoj antičkih političkih i pravnih teorija Odsek II: Političke i pravne teorije: antičke: Grčke Glava I Opšti POGLED NA POLITIČKE i PRAVNE TEORIJE ANTIČKE GRČKE 1, Istorijski razvoj i značaj grčkih političkih i pravnih teorija 2. Ekonomska podloga grčkih teorija 3. Klasna podloga grčkih teorija 4. Politička podloga grčkih teorija Glava II PLATON 1. Platonovi prethodnici 2. Platonovo doba 3. Platonov život 4. Opšta karakteristika Platonove misli 5. Platonova Država POLITIČKE I PRAVNE TEORIJE FEUDALIZMA Glava I OPŠTI POGLED NA RAZVOJ HRIŠĆANSTVA I NJEGOVE POLITIČKE I PRAVNE TEORIJE - OPŠTI POGLED NA RAZVOJ HRIŠĆANSTVA I NJEGOVE POLITIČKE I PRAVNE TEORIJE - 7. Opšta karakteristika feudalnih političkih i pravnih teorija 8. Problem nastanka hrišćanstva 9. Propast Rima i širenje hrišćanstva 10. Uloga hrišćanstva 11. Razvoj hrišćanstva 12. Privreda i klasna struktura feudalnog društva 13. Politička struktura feudalizma 8. Razvoj feudalne političke i pravne teorije AVGUSTIN 1. Avgustinovo doba 2. Avgustinov život 3. Avgustinovo učenje Glava III OD AVGUSTINA DO TOME AKVINSKOG 11. Političke i pravne ideje u germanskim državmaa u doba feudalizma 12. Spor crkve i države oko prevlasti 3. DŽon od Salzberija Glava IV TOMA AKVINSKI 5. Doba Tome Akvinskog 6. Život i dela Tome Akvinskog - 7. Političko učenje Tome Akvinskog 8. Učenje o pravu Glava V POLITIČKE TEORIJE XIV I XV VEKA 14. Društveno-političke prilike ovog doba 15. Dante Aligijeri (1265-1321) 3. Viljem Okem (1270-1347) 13. Marsilije Padovanski (1278-1343) 14. nikola Kuzanac (1401-1464) 15. Demokratske ideje potlačenih masa DEO 111 POLITIČKE I PRAVNE TEORIJE NOVOG VEKA Odsek I: Opšte karakteristike političkih i pravnih teorija novo veka 9. Opšti pogled 10. Ekonomski uslovi 11. Klasni uslovi 12. Politički uslovi 13. Ideološki uslovi 14. Tri faze razvoja političkih i pravnih teorija novog veka Odsek II: Političke i pravne teorije apsolutizma OPŠTI POGLED NA RAZVOJ POLITIČKIH I PRAVNIH TEORIJA APSOLUTIZMA 5. Razvoj kapitalizma 6. Političke prilike doba apsolutizma 7. Razvoj političkih i pravnih apsolutizma MAKIJAVELI (1469-1527) 6. Makijavelijev život 7. Prilike u Italiji za vreme Makijavelija 8. Makijavelijeva dela 9. Razmatranja o prvih deset knjiza Tita Livija 5. Vladalac 6. Ocena Makijavelija 7. Stav prema Makijaveliju tokom istorije Glava V POLITIČKE TEORIJE REFORMACIJE 16. O reformaciji uopšte - 17. Reformacija u Nemačkoj 18. Martin Luter (1483-1546) 4. Toma Mincer (1490-1525) 5. Kalvin (1509-1564) Glava VI BODEN 16. Bodenovo doba 17. Bodenov život i dela 18. Republika 19. Bodenov značaj Glava VII TEORIJE O OGRANIČENJU VLADARSKE VLASTI 15. Opšti pogled na ove teorije 16. Teorije o ograničenju vladarske vlasti u Francuskoj 17. Teorija o ograničenju vladarske vlasti u Engleskoj i Škotskoj 18. Teorija narodne suverenosti u vezi s Holandskom revolucijom 19. Španske katoličke teorije o ograničenju vladarske vlasti 6. Toma Kampanela (1568-1639) Glava VIII PRIRODNO PRAVO 1. Hugo Grecijus (1583-1645) 2. Tomas Hobs (1588-1679) - 3. Blez Paskal (1623-1661) 4. Bosije (1627-1704) 5. Baruh de Spinoza (1632-1677) 6. DŽon Lok (1632-1704) 7. Gotfrid Lajbnic (1646-1716) 8. Fenelon (1651-1715) 8. Ruske teorije apsolutizma 9. Ivan Tihonovič Posoškov (1652-1726) 10. Teofan Prokopjevič (1681-1757) 11. Vasilije Tatiščev (1686-1750) 12. Šarl Monteskije (1689-1755) 14. Volter (1694-1788) ================================================= Istorija politickih teorija , politicke ideologije ,Aristotel,Platon,Antička misao o politici,Srednjovekovna misao ,Renesansa ,Makijaveli,Rimska politička misao ,Reformacija, Kalvinizam ,Nice i postmodernizam ,,Ciceron,Polibije,Avgustin,Akvinski ,Mor, Makijaveli, Renesansa i politicka misao ,Protestantizam,Kalvinizam ,Luter ,Vestfalski poredak ,Apsolutizam,Tiranija,Demokratija,Republikanizam ,Monarhija,Monteksje,Boden.Suverenost, Podela vlasti ,Reformacija,kalvin ,sekularizam,liberalizam,francuska revolucija,američka revolucija, Tokvil ,Dzon Stjuart Mil, Utilitarizam ,Edmund Berk ,Konzervativizam,Socijalizam,Industrijsko društvo,Hegel,Romantizyam,Kant,fihte,nemacki idealizam,Niče ,Nacizam , monteskje,Medjunarodni odnosi ,politicke ideologije , političke teorije,Maks Veber ,političke nauke ,pozitivizam,politička filozofija ,Sokrat ,Dzon Rols ,Teorija pravde ,Nozik ,Volzer,Sandel ,Carls Tejlor ,Komunitarizam ,istorija politickih i pravnih teorija, istorija politickih ideja, savremene politicke teorije ,ljudska prava ,legitimitet ,hajek ,Hjum ,Hajdeger,Kant korporativizam,fasizam,nacizam,neoliberalizam,nova desnica ,levica,socijaldemokratija, drzava blagosatanja,adams mit , sloboda ,Klasična i moderna ideja slobode, Prava čoveka, Granice državne vlasti, Sloboda versus vlasti, Plodnost konflikta, Antičke i moderne ideje demokratije, Liberalizam i demokratija, Individualizam i organicizam, Liberali i demokrati u XIX veku, Tiranija većine, Prestavnička demokratija Dzon Lok ,Ruso ,Tokvil ,Medison ,Aristotel, Polis ,Platon , Sumpeter , Dal Robert ,Dzon Stjuart Mil , Federalisticki spisi , Bentam,Utilitarizam ,Republikanizam ,makijaveli