U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti. Naslov: Velike civilizacije – Antička Grčka Izdavač: Knjiga Komerc Strana u boji: 96 Povez: meki Pismo: latinica Format: cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-7712-381-9

"Krešenco sa petom knjigom, gde se bavi XVII i XVIII vekom, nastavlja projekat popularne istorije filozofije! "Svet se podelio u dve različite i odvojene hemisfere: s jedne strane su oni koji su rasuđivali, a sa druge su oni kojima se više dopadalo da veruju". Tako Lućano de Krešenco predstavlja doba prosvetljenja. "Rasuđivanje" je značilo ostaviti tradiciju i prihvatiti kao istinito samo ono što je očigledno. Počela se otkrivati snaga sumnje. Dekart je postavio pravila i tim putem uputili su se Hobs, Paskal, Spinoza, Lajbnic i svi drugi. Počela je da se rađa nova filozofija koja je imala uzor u matematici i geometriji. Menjale su se i društvene prilike. Volter, enciklopedisti i "materijalisti" postali su protagonisti društvenog života i promenili su lik Evrope. Zaslugom Loka, Hjuma i Berklija, "rasuđivanje" u Engleskoj je poprimilo posebnu nijansu – "empirizam"; u Napulju je Viko razmišljao o cikličnim ponavljanjima istorijskih pojava; a u jednom uglu Pruske, Kant je zatvarao epohu i otvarao drugu." Lućano de Krešenco je italijanski pisac, filmski reditelj i inženjer. Za svoj rad u oblasti grčke filozofije 1994. godine postao je počasni građanin Atine. Čitaj dalje

Neotvorene, necitane knjige, stajale u kucnoj biblioteci nema nigde potpisa, niti bilo kakvog ispisivanja. Originalni BIGZ-ov komplet u 6 tomova. 1. Grčka i rim 2. Srednjovekovna filozofija - Avgustin - Skot 3. Kasni srednji vek i renesansna filozofija - Okam - Suarez 4. Od Dekarta do Lajbnica 5. Moderna filozofija - britanski filozofi 6. Filozofija u Rusiji Izuzetno retko i raritetno u ponudi Izdavač: BIGZ Godina: 1991-2001 Broj strana: 3122 Povez: trvd sa omotom Format: 22X15 CM Očuvanost: odlicna, knjige su bukvalno kao nove, necitane Izuzetno retko u ponudi naici na ovakav komplet! ( po ovoj ceni)

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Filozofija politike , Stari vek , Grčka , Platon Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

Serija prati istoriju ljudske civilizacije, počevši od antičke Grčke i Rima, pa sve do moderne ere. Serija se sastoji od 11 knjiga, koje su objavljene od 1935. do 1975. godine. Knjige su napisane u popularnom stilu, prilagođene širokoj publici, a u njima se obrađuju različite teme iz istorije, kao što su umetnost, filozofija, religija, nauka, politika, ekonomija i društveni život. “Istorija civilizacije” se smatra jednim od najznačajnijih dela iz oblasti istorije.

Informacije SKU 9788673469751 Kategorije FILOZOFIJA, SAJAM 2023 Težina 1 kg Proizvođač Dereta Broj strana 6 Povez knjige tvrd Pismo latinica Pisac Frederik Koplston Godina izdanja knjige 2015 Izdavač DERETA Jezik Srpski Format 24 cm Tagovi Knjiga Knjizara Dereta Frederik Koplston Online knjižara Istorija filosofije - Grčka i Rim - Frederik Koplston Istorija filosofije Frederik Koplston

Filozofija istorije Istorija koju piše filozof razlikuje se od istorije koju pišu istoričari ne samo po metodi, već i s obzirom na perspektivu. Filozofa, naročito ako se on zove Hegel, više od događaja, zanima istorija pojma. On, naime, ne misli da pojmu prethodi događaj, već da događaju prethodi svetski duh, ono, naime, što dovodi do događaja, a da vinovnici istorije uglavnom ni ne shvataju da su već zahvaćeni nečim što ih nadilazi i vodi. Hegelova predavanja obuhvataju period od stare Kine i Indije, preko Egipta, stare Grčke i Rima, do germanskog sveta i prosvećenosti. U svim tim epohama pokušava Hegel da pronađe ono što čini njihovu srž, pojam, ili duh koji ih vodi. Zbog toga su njegova tumačenja dobro poznatih istorijskih epizoda drugačija, izmeštena, obuhvaćena terminologijom na koju nismo svikli u govoru istoričara. Ipak, možda i najuzbudljivije, a svakako najslavnije redove, ispisuje Hegel u predgovoru gde problematizuje čitav niz istoriografskih postavki, te samu istoriju, najgrublje rečeno, deli na mrtvu i živu. Mrtva je ona koja u sadašnjosti ne proizvodi nikakav učinak. Živa je pak, ona koja nam pomaže da razumemo doba u kojem živimo. Zato Hegel i može da napiše da „jedino konzistentan i dostojan metod koji filozofsko razmatranje može da usvoji jeste da s istorijom započne tamo gde umnost počinje da se pojavljuje u svetovnoj egzistenciji“.

Istorija antičke retorike „Istorija antičke retorike“ sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova.

Istorija koju piše filozof razlikuje se od istorije koju pišu istoričari ne samo po metodi, već i s obzirom na perspektivu. Filozofa, naročito ako se on zove Hegel, više od događaja, zanima istorija pojma. On, naime, ne misli da pojmu prethodi događaj, već da događaju prethodi svetski duh, ono, naime, što dovodi do događaja, a da vinovnici istorije uglavnom ni ne shvataju da su već zahvaćeni nečim što ih nadilazi i vodi. Hegelova predavanja obuhvataju period od stare Kine i Indije, preko Egipta, stare Grčke i Rima, do germanskog sveta i prosvećenosti. U svim tim epohama pokušava Hegel da pronađe ono što čini njihovu srž, pojam, ili duh koji ih vodi. Zbog toga su njegova tumačenja dobro poznatih istorijskih epizoda drugačija, izmeštena, obuhvaćena terminologijom na koju nismo svikli u govoru istoričara. Ipak, možda i najuzbudljivije, a svakako najslavnije redove, ispisuje Hegel u predgovoru gde problematizuje čitav niz istoriografskih postavki, te samu istoriju, najgrublje rečeno, deli na mrtvu i živu. Mrtva je ona koja u sadašnjosti ne proizvodi nikakav učinak. Živa je pak, ona koja nam pomaže da razumemo doba u kojem živimo. Zato Hegel i može da napiše da „jedino konzistentan i dostojan metod koji filozofsko razmatranje može da usvoji jeste da s istorijom započne tamo gde umnost počinje da se pojavljuje u svetovnoj egzistenciji“.

Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Naslov: Uvod u filozofiju Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Strana: 566 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 23 x 14 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-7543-405-4

Uzbudljivo putovanje na kome se politika i istorija prepliću pojavom korupcije! U ovom izdanju možete pronaći zanimljive i pikantne činjenice iz života istorijskih osoba. Autor vas vodi na jedinstveno putovanje kroz više od četiri hiljade godina istoriografije, filozofije, memoristike, književnosti i hronike i na poučan i zabavan način bavi se „korupcijskim delima“ poznatih i manje poznatih likova iz prošlosti! Kratak sadržaj: Uvod: Koga brine da li je Cezar bio lopov Od Vavilona do Novog Zaveta Novac i demokratija u antičkoj Grčkoj Rim. Uspon i pad jednog carstva Od srednjeg veka do reformisanja Od Makjavelija do zlata Novog sveta Francuzi. Od apsolutizma do revolucije Englezi. Ekonomska revolucija i kolonijalno carstvo Od restauracije do dekadencije Evrope Totaliristički dvedeseti vek Amerikanci. Od početka do novoimperijalizma Italijani. Od moralnog pitanja do berluskonijeve ere Veliki finansijski lomovi i budućnost korupcije Naslov: Kratka istorija korupcije Izdavač: Mate Strana: 280 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 5 x 20,0 cm Godina izdanja: 2007 ISBN: 978-86-86313-04-1

„Istorija antičke retorike“ sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

Opis Istorija antičke retorike sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

„Istorija antičke retorike“ sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. „Istorija antičke retorike“ je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

SISTEMI FORME U UMETNOSTIMA PRVIH CIVILIZACIJA I GRČKE ISTORIJA UMETNOSTI Šifra artikla: 352100 Isbn: 9788662630605 Autor : Raško Radović Izdavač : AKADEMSKA KNJIGA Knjiga dr Raška Radovića bavi se teorijom forme i pokriva široko područje umetnosti prvih civilizacija Starog i Novog sveta, uključujući i umetnost dinastije Šang. U analizu različitih stilova, dr Radović je uveo nov i originalan pristup koji se služi preciznijom definicijom formalnih elemenata s... Detaljnije Knjiga dr Raška Radovića bavi se teorijom forme i pokriva široko područje umetnosti prvih civilizacija Starog i Novog sveta, uključujući i umetnost dinastije Šang. U analizu različitih stilova, dr Radović je uveo nov i originalan pristup koji se služi preciznijom definicijom formalnih elemenata stila koji su, po njemu, međusobno povezani u jedan koherentan sistem forme. Autor se shodno tome potrudio da dâ detaljniji verbalan opis karakterističnih crta pojedinih umetnosti i vizualizuje ih u crtežima i šemama. U tom pogledu, njegov postupak se razlikuje od tradicionalnih postupaka onih istoričara umetnosti koji se mahom oslanjaju na opis rečima i estetski sud. Prof. dr Peng Feng, šef Odseka za teoriju umetnosti i direktor Centra za estetiku i na Pekinškom univerzitetu Ovaj dobro razrađen i originalan istraživački poduhvat, zasnovan na širokom izboru primera iz drevnih umetnosti, kreće se van granica istraživanja stilova od strane istoričara umetnosti. U neku ruku, on generiše hermeneutička pitanja koja su vezana za duhovne aspekte samog smisla civilizacije, onako kako ih koncipira Džordž Stajner. Po mom mišljenju, puka istrajnost i postojanost unutrašnje moći uobličavanja koje forma ostvaruje u kulturi, prožimajući je u celini, prevazilaze fluks Deridine écriture. Dr Majkl Silvanovic (Michael Sylwanowicz),nekada predavač filozofije u Centru za franjevačke studije, Kent Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA UMETNOSTI Autor Raško Radović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač AKADEMSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2014 Format 17x24 Strana 232 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Delo Grci i stranci prati istoriju stavova Grka prema stranim kulturama i narodima, od homerskog doba do vremena poodmakle hristijanizacije Rimskog carstva. U vreme Homera svi poznati narodi su slično opisivani. Jezičke i kulturne razlike se nisu pominjale. Jedino su narodi izvan poznatog sveta bajkoviti i delimično izazivaju strah. Čak i u vreme sukoba sa Persijancima u potonjem vremenu, pobeđeni se nisu karakterisali kao manje vredni ljudi, nego se grčka pobeda dovodila u vezu sa željom bogova za uspostavljanjem ravnoteže moći.Tek u helenističko doba, u vreme gubljenja nezavisnosti i političke moći grčkih polisa, dolazi do isticanja nacionalne posebnosti, ali se pripadnost helenstvu nije prosto određivala kao pripadnost grčkoj naciji, nego se ona zasnivala na pripadnosti određenoj obrazovnoj tradiciji. Grk je onaj ko je stekao obrazovanje, onakvo kakvo se razvijalo i definisalo u klasično doba. U to poklasično vreme, ističe autor, kod Grka se rađa „arogancija obrazovanja“, koja je uočljiva sve do kraja srednjeg veka. Međutim, mogućnost sticanja grčke „paideje“, olakšalo je integraciju naroda iz drugih kultura, doduše po cenu asimilacije, koja se pak nije odnosila na religiju, jer je grčka filozofija dopuštala različite verske puteve do spoznaje istine. Čak su se strani kultovi, koji su se poimali kao iskonski, činili Grcima korak bliže „prirodnom“ čoveku, neiskvarenom civilizacijom. Zahvaljujući takozvanoj interpretatio Graeca, helenistička kraljevstva, a kasnije i Rimsko carstvo, umela su da integrišu razne verske tradicije i osujete verske ratove i netrpeljivosti, čemu su se jedino opirale monoteističke religije.Albrecht Dihle, prateći genezu stavova Grka prema brojnim azijskim, severnoafričkim i evropskim narodima starog veka, uključuje u svoja razmatranja dragocene izvore i ukazuje na izuzetne domete grčke geografije i etnografije, bez kojih jedva da bismo raspolagali bilo kakvim znanjima o kulturama starih naroda. Starogrčka radoznalost se nije odnosila samo na medicinu, matematiku, geometriju, filozofiju itd, nego sa Grcima imamo i početke savremene antropologije i etnologije. Takođe, današnje postkolonijalne studije bi svakako morale da uzmu u obzir i iskustvo susreta Grka, koji su vekovima bila vodeća kulturna sila, sa drugim narodima, bilo zbog toga što njihova ‘konstrukcija drugog’ katkad podseća na novovekovna iskustva, bilo što njihove percepcije drugih naroda mogu da budu inspirativne za savremeni međukulturni dijalog. Naslov: Grci i stranci: antički narodi u očima starih Grka Izdavač: Karpos Strana: 151 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-6435-030-3

Naslov: Greece, Splenodours of an Ancient Civilization, Autor Furio Durando NOVO, PRODAJA ZBOG SELDIBE! Težina predmeta: 3,4 kilograma Tvrdi povez: 292 stranice Dimenzije proizvoda: 30cm x 22cm x 3 cm x Izdavač: Thames & Hadson; Novo izdanje (31. decembra 1997) Engleski jezik 430 fotografija - 390 u koloru! Uticaj antičke Grčke, kolevke zapadne civilizacije, odjekuje i danas u mnogim sferama modernog života, od filozofije i politike do književnosti i umetnosti. Ova knjiga istražuje veliko bogatstvo i kulturna dostignuća ove civilizacije pomoću kolor fotografija zgrada, umetničkih dela, gradova i pejzaža, što sve nudi uvid u taj klasični svet. Tekst pruža istorijski okvir ove ere, od njenih početaka u bronzanom dobu na minojskom Kritu, preko ATinske slave 5. veka pre nove ere i uvođenja demokratije, do velikih podviga Aleksandra Velikog i potencijalnog rimskog osvajanja Grčke. Delovi knjige uključuju i detaljan pogled na bogatstvo grčke umetnosti, od praistorije do helenističkog doba, i ispitivanje drugih aspekata grčke kulture, uključujući arhitekturu, religiju, pozorište, sport i ratovanje. Knjigu upotpunjuje obilazak gradova antičke Grčke, od Atine, Olimpije, Delfa i Delosa, do Male Azije i grčkih gradova južne Italije.

Knjiga detaljno razmatra kako su se osnovna pitanja filozofije, poput onih o prirodi stvari, smislu života i svetu kao horizontu svega što jeste, usložnjavala i razvijala kroz istoriju. Uzelac objašnjava kako su filozofski pojmovi evoluirali i obogaćivali se, uslovljeni istorijskim razvojem filozofije i promenama u društvenim i kulturnim kontekstima. “Uvod u filozofiju” pruža pregled različitih filozofskih škola, mislilaca i teorija, od antičke Grčke do savremenog doba, ističući kako su se filozofske ideje menjale i prilagođavale tokom vremena. Ova knjiga je idealna za studente filozofije, kao i za širu publiku zainteresovanu za osnovne koncepte i razvoj filozofskog mišljenja. Uzelac svojim radom omogućava čitaocima da steknu temeljno razumevanje filozofije i njenog trajnog značaja za razumevanje sveta u kojem živimo.

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti , , Filozofija

Odlomak: U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti.

Пред нама је књига која је необично дуго чекала на својпревод на наш језик језик. Из данашње перспективе преостајенам само да се чудимо пред чињеницом да су ХердеровеИдеје објављене у српском преводу готово два и по столећанакон првог издања. Наиме, наше колективно сећање малокојем мислиоцу са немачког говорног подручја дугује толи-ко подстицајне импулсе као што дугује Хердеру. Прве коракека признању уметничке вредности и европске релевантностинаше културне баштине није начинио нико други до Хердер.Управо његов рад на прикупљању и превођењу народних пе-сама подстакао је ентузијазам ширих размера, без којег бисавремени лик језика напросто био незамислив. <б>САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ПРИРЕЂИВАЧА,,5 УВОД ПРИРЕЂИВАЧА, 7 <б>ПРВИ ДЕО (1784) <и>Филозофија природе Прва књига. Свет и Земља, 17 Друга књига. Живот и органска бића, 31 Трећа књига. Човек у царству органског света, 38 Четврта књига. Човек, 48 Пета књига. Човек и натчулни свет, 64 <б>ДРУГИ ДЕО (1785) <и>Антропологија Шеста књига. Народ и народи, 75 Седма књига. Јединство људског рода, раса, клима, генетска снага, 89 Осма књига. Антрополошка психологија, 102 Девета књига. Образовање човека. Језик, традиција, култура, држава, религија, 120 Десета књига. Почетак повести, 138 <б>ТРЕЋИ ДЕО (1787) <и>Филозофија повести антике Једанаеста књига. Источна Азија, 157 Дванаеста књига. Западна Азија, Картагина, Египат, 169 Тринаеста књига. Грчка, 189 Четрнаеста књига. Рим, 209 Петнаеста књига. Закони повесног развоја, 225 <б>ЧЕТВРТИ ДЕО (1791) <и>Филозофија повести хришћанског цвета (до почетка новог века) Шеснаеста књига. Нови народи, 237 Седамнаеста књига. Хришћанство, 239 Осамнаеста књига. Германска царства, 270 Деветнаеста књига. Хијерархија, феудализам, Арабљани, 287 Двадесета књига. Форме живота и културе средњег века, 304 Драган Проле: Повесно постајање човеком, 319 Наслов: Идеје за филозофију повести човечанства Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 340 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 x 15 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-243-2

Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије". САДРЖАЈ Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5 ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47 Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49 1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49 2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58 Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66 3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66 4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74 Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83 5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83 6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90 7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98 Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107 8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107 9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114 Предавање: Картезијанске медитације, 121 Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129 ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139 Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141 12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141 13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153 14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160 Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171 15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171 16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180 17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187 Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201 18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201 19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208 ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219 Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221 20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221 21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230 22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235 Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243 23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243 24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254 25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262 Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275 Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275 Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287 РАСПРАВЕ, 297 КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299 КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325 Предговор, 325 Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335 Револуција природног начина мишљења, 336 II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339 III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347 а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347 б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355 ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359 д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369 IV. Смисао "довођења у питање" света, 372 V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380 VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384 VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387 VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388 ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393 Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39 Наслов: Прва филозофија: Критичка повест идеја Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 409 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-257-9

Francuski istoričar filozofije, koji se čitavog svog veka bavio filozofijom kao načinom života, pokušao je da utvrdi kakav su odnos prema ovom motivu imali Stari Grci i Rimljani. Polazeći od presokratskog perioda, preko Sokrata i Platona, stoicizma i epikurejstva u Grčkoj i Rimu, do hrišćanske i srednjevekovne filozofije, Ado izvodi sistematičnu analizu, pri kojoj istoriju koristi kao pouzdan način da kaže nešto i o sadašnjosti. Ivan Milenković zaključuje da se Adoova knjiga, s obzirom na motive i metodologiju, može čitati kao udžbenik, najkvalitetniji mogući, ali i kao filozofski tekst koji povećeno, kopententno i na trenutke samosvojno prati motiv filozofije kao načina života.

Uvod u filozofiju Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Trajući dugo, osnovna pitanja, iako brojem relativno ograničena, usložnjavala su se, kao što se bogatio i širio smisaoni sadržaj temeljnih pojmova uslovljenih istorijskim razvojem filozofije. Određenju tematskog i predmetnog polja i razvoju operativnih pojmova filozofije, posvećena su prva dva dela ovog Uvoda u filozofiju, dok se u druga dva dela izlažu savremeni okviri filozofije shvaćene kao metafizike koje autor knjige vidi u fenomenološkoj filozofiji.

Odlomak: Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Trajući dugo, osnovna pitanja, iako brojem relativno ograničena, usložnjavala su se, kao što se bogatio i širio smisaoni sadržaj temeljnih pojmova uslovljenih istorijskim razvojem filozofije. Određenju tematskog i predmetnog polja i razvoju operativnih pojmova filozofije, posvećena su prva dva dela ovog ’’Uvoda u filozofiju’’, dok se u druga dva dela izlažu savremeni okviri filozofije shvaćene kao metafizike koje autor knjige vidi u fenomenološkoj filozofiji.