Knjiga detaljno razmatra kako su se osnovna pitanja filozofije, poput onih o prirodi stvari, smislu života i svetu kao horizontu svega što jeste, usložnjavala i razvijala kroz istoriju. Uzelac objašnjava kako su filozofski pojmovi evoluirali i obogaćivali se, uslovljeni istorijskim razvojem filozofije i promenama u društvenim i kulturnim kontekstima. “Uvod u filozofiju” pruža pregled različitih filozofskih škola, mislilaca i teorija, od antičke Grčke do savremenog doba, ističući kako su se filozofske ideje menjale i prilagođavale tokom vremena. Ova knjiga je idealna za studente filozofije, kao i za širu publiku zainteresovanu za osnovne koncepte i razvoj filozofskog mišljenja. Uzelac svojim radom omogućava čitaocima da steknu temeljno razumevanje filozofije i njenog trajnog značaja za razumevanje sveta u kojem živimo.

Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti , , Filozofija

Odlomak: U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti.

Пред нама је књига која је необично дуго чекала на својпревод на наш језик језик. Из данашње перспективе преостајенам само да се чудимо пред чињеницом да су ХердеровеИдеје објављене у српском преводу готово два и по столећанакон првог издања. Наиме, наше колективно сећање малокојем мислиоцу са немачког говорног подручја дугује толи-ко подстицајне импулсе као што дугује Хердеру. Прве коракека признању уметничке вредности и европске релевантностинаше културне баштине није начинио нико други до Хердер.Управо његов рад на прикупљању и превођењу народних пе-сама подстакао је ентузијазам ширих размера, без којег бисавремени лик језика напросто био незамислив. <б>САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ПРИРЕЂИВАЧА,,5 УВОД ПРИРЕЂИВАЧА, 7 <б>ПРВИ ДЕО (1784) <и>Филозофија природе Прва књига. Свет и Земља, 17 Друга књига. Живот и органска бића, 31 Трећа књига. Човек у царству органског света, 38 Четврта књига. Човек, 48 Пета књига. Човек и натчулни свет, 64 <б>ДРУГИ ДЕО (1785) <и>Антропологија Шеста књига. Народ и народи, 75 Седма књига. Јединство људског рода, раса, клима, генетска снага, 89 Осма књига. Антрополошка психологија, 102 Девета књига. Образовање човека. Језик, традиција, култура, држава, религија, 120 Десета књига. Почетак повести, 138 <б>ТРЕЋИ ДЕО (1787) <и>Филозофија повести антике Једанаеста књига. Источна Азија, 157 Дванаеста књига. Западна Азија, Картагина, Египат, 169 Тринаеста књига. Грчка, 189 Четрнаеста књига. Рим, 209 Петнаеста књига. Закони повесног развоја, 225 <б>ЧЕТВРТИ ДЕО (1791) <и>Филозофија повести хришћанског цвета (до почетка новог века) Шеснаеста књига. Нови народи, 237 Седамнаеста књига. Хришћанство, 239 Осамнаеста књига. Германска царства, 270 Деветнаеста књига. Хијерархија, феудализам, Арабљани, 287 Двадесета књига. Форме живота и културе средњег века, 304 Драган Проле: Повесно постајање човеком, 319 Наслов: Идеје за филозофију повести човечанства Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 340 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 23 x 15 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-243-2

Пред нама су предавања која је Хусерл држао 1923/24. Њихов значај се пре свега састоји у чињеници да је реч о првом обухватном делу које за свој предмет има историју филозофије. Отуда оно представља својеврсни преокрет у развоју феноменолошке филозофије, која је испрва била наглашено негативно настројена према историји филозофије. Уколико је њен окрет ка самим стварима био усмерен против тада владајућег позитивизма и психологизма, онда је барем у једнакој мери био нерасположен спрам саморазумљивог позивања на општа места, и толико увреженог заклањања иза ауторитета филозофске традиције. Премда су у литератури изузетно чести приговори усмерени против неповесне, а тиме и анахроне устројености феноменолошког мишљења, треба нагласити да се садржај курса о првој филозофији заправо подудара са Хусерловим планом за трећи том Идеја за чисту феноменологију и феноменолошку филозофију. Премда је за Хусерловог живота публикован тек први том са поднасловом Општи увод у чисту феноменологију (1913), укупна предрасуда о феноменологији бива донекле промењена чим увидимо да је идеја специфич-но феноменолошког приказа историје филозофије била иманентно садржана већ у првом системском нацрту феноменолошке филозофије. Са таквим Ху-серловим системским пројектом се тешко може помирити уврежено тумачење, према којем се "чини да нико није одлучније од њега срушио мостове са историјом филозофије". САДРЖАЈ Драган Проле: Хусерлов појам прве филозофије, 5 ПРВИ ДЕО: Од Платонове идеје филозофије до почетака њеног нововековног остваривања код Декарта, 47 Прва глава: Идеја филозофије и њено повесно порекло, 49 1. Предавање: О повесном задатку феноменологије да постане развијени облик прве филозофије, 49 2. Предавање: Платонова дијалектика и идеја филозофске науке, 58 Друга глава: утемељење логике и границе формално-апофантичке аналитике, 66 3. Предавање: Аристотеловско-стоичкатрадиционална логика као логика консеквентности или сагласности, 66 4. Предавање: Екскурс: О универзалној логици консеквентности као аналитичкој математици, корелативном начину расправљања формалне онтологије и проблему логике истине, 74 Трећа глава: Прва осмишљавања сазнајне субјективности проузрокована софистичком скепсом, 83 5. Предавање: Откриће сазнања идеја и грчки почеци филозофске, рационалне науке, 83 6. Предавање: Захтев за теоријом сазнања који је имплициран у Платоновој идеји дијалектике, 90 7. Предавање: Систематски нацрт потпуне идеје логике - логике истине - као науке о сазнајућој и начелно творећој субјективности, 98 Четврта глава: Повесни почеци науке о субјективности, 107 8. Предавање: Аристотелово утемељење психологије и темељни проблем психологије уопште, 107 9. Предавање: Скептицизам - нечелно значење његове "бесмртности" у повести филозофије. Одлучујући Декартов корак, 114 Предавање: Картезијанске медитације, 121 Предавање: Први стварни поглед у трансценденталну науку. Прелаз са Картезијанских медитација на Лока, 129 ДРУГИ ДЕО: Почетни разлози покушаја егологије код Лок а и њена трајна проблематика, 139 Прва глава: Начелно ограничење Локовог видокруга и његови разлози, 141 12. Предавање: Наивни догматизам објективизма, 141 13. Предавање: Емпиријске предрасуде - психологизам у теорији сазнања, 153 14. Предавање: Узорност нововековне природне науке као отежавајући мотив за изградњу праве интуиционистичке науке о свести, 160 Друга глава: Критичко прикључивање правој и трајној проблематици скривеној у Локовим истраживањима, 171 15. Предавање: проблем иманенције и синтетичко јединство у свести, 171 16. Предавање: Нереалност иманентног садржаја синтезе свести у њеном поларизовању Ја-предмет и проблем интерсубјективности. Запажања о Берклијевој критици Лока, 180 17. Предавање: О питању конституције "спољашњости": картезијанска евиденција самодатости ствари у опажају, 187 Трећа глава: Теорија апстракције емпиризма као индекс пропуштања идеје ејдетичке науке о чистој свести, 201 18. Предавање: Непрепознавање интуитивне самодатости општих суштина, 201 19. Предавање: Нужност проширивања идеје интуиције, 208 ТРЕЋИ ДЕО: Берклијева и Хјумова изградња претходних скептичких форми феноменологије и догматски рационализам, 219 Прва глава: Од Лока до Берклијеве радикалне консеквенце чисто иманентне филозофије, 221 20. Предавање: Позитивно повесно значење обнављања скептицизма од стране Лок а и његових следбеника, 221 21. Предавање: Берклијево откриће и погрешно натуралистичко тумачење проблема конституције реалнога света, 230 22. Предавање: Берклијев монадолошки став: Поређење са Лајбницом. Прелаз ка Хјуму, 235 Друга глава: Хјумов позитивизам - довршење скептицизма а уједно и одлучујући припремни корак ка темељној tрансценденталној науци, 243 23. Предавање: Хјумова номиналистичка редукција свих идеја на импресије и бесмисао тог принципа, 243 24. Предавање: Нужна ејдетика науке о свести и индуктивно-емпиријски објективизам код Хјума, 254 25. Предавање: Проблем конституције код Хјума - али и његово окончавање у потпуном скептицизму, 262 Трећа глава: Рационализам и метафизика нововековља, 275 Предавање: Основне црте позитивно заснивајуће линије нововековног рационализма и његов догматизам, 275 Предавање: О метафизици и теорији сазнања. Значење Лајбницове монадологије и Кантове критике ума, 287 РАСПРАВЕ, 297 КАНТОВ КОПЕРНИКАНСКИ ПРЕОКРЕТ И НАЧЕЛНИ СМИСАО ТАКВОГ КОПЕРНИКАНСКОГ ОБРАТА, 299 КАНТ И ИДЕЈА ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ, 325 Предговор, 325 Кант и идеја и идеја трансценденталне филозофије, 335 Револуција природног начина мишљења, 336 II. Саморазумљивости света и свесни живот, 339 III. Откривање царства трансценденталног искуства, 347 а) Чиста субјективна и интерсубјективна свест, 347 б) Трансцендентално истраживање суштина и трансцендентална наука о чињеницама, 355 ц) Природна и трансцендентална рефлексија и понор интенционалности, 359 д) Природна рефлексија и недовољност психолошке редукције, 369 IV. Смисао "довођења у питање" света, 372 V. Оправдавање трансценденталног "идеализма": његово систематско научно провођење, 380 VI. Кантов нацрт првог система научне трансценденталне филозофије, 384 VII. Повесни развој трансценденталне филозофије и њено практичко значење, 387 VIII. Смисао Кантов ог наслеђа, 388 ПРОБЛЕМ ГЕНЕЗЕ ИДЕЈЕ СТРОГЕ НАУКЕ КОЈА НИЈЕ ИСТОРИЈСКА НЕГО ИДЕАЛНА, 393 Практички човек у природном животу у свом практичком околном свету - практичко сазнање - прелаз у теоријски став, 39 Наслов: Прва филозофија: Критичка повест идеја Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 409 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 22.5 x 14 cm Година издања: 2012 ИСБН: 978-86-7543-257-9

Francuski istoričar filozofije, koji se čitavog svog veka bavio filozofijom kao načinom života, pokušao je da utvrdi kakav su odnos prema ovom motivu imali Stari Grci i Rimljani. Polazeći od presokratskog perioda, preko Sokrata i Platona, stoicizma i epikurejstva u Grčkoj i Rimu, do hrišćanske i srednjevekovne filozofije, Ado izvodi sistematičnu analizu, pri kojoj istoriju koristi kao pouzdan način da kaže nešto i o sadašnjosti. Ivan Milenković zaključuje da se Adoova knjiga, s obzirom na motive i metodologiju, može čitati kao udžbenik, najkvalitetniji mogući, ali i kao filozofski tekst koji povećeno, kopententno i na trenutke samosvojno prati motiv filozofije kao načina života.

Uvod u filozofiju Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Trajući dugo, osnovna pitanja, iako brojem relativno ograničena, usložnjavala su se, kao što se bogatio i širio smisaoni sadržaj temeljnih pojmova uslovljenih istorijskim razvojem filozofije. Određenju tematskog i predmetnog polja i razvoju operativnih pojmova filozofije, posvećena su prva dva dela ovog Uvoda u filozofiju, dok se u druga dva dela izlažu savremeni okviri filozofije shvaćene kao metafizike koje autor knjige vidi u fenomenološkoj filozofiji.

Odlomak: Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Trajući dugo, osnovna pitanja, iako brojem relativno ograničena, usložnjavala su se, kao što se bogatio i širio smisaoni sadržaj temeljnih pojmova uslovljenih istorijskim razvojem filozofije. Određenju tematskog i predmetnog polja i razvoju operativnih pojmova filozofije, posvećena su prva dva dela ovog ’’Uvoda u filozofiju’’, dok se u druga dva dela izlažu savremeni okviri filozofije shvaćene kao metafizike koje autor knjige vidi u fenomenološkoj filozofiji.

Nova, nekorišćena Autor - osoba Žilson, Etjen, 1884-1978 = Gilson, Étienne, 1884-1978 Naslov Filozofija u srednjem veku / Etjen Žilson ; preveo s francuskog Dušan Janić Jedinstveni naslov La philosophie au moyen âge. srpski jezik Vrsta građe naučna monog. ; odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1997 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 652 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Janić, Dušan, 1960- = Janić, Dušan, 1960- Zeremski, Vida, 1934-2010 = Zeremski, Vida, 1934-2010 Zbirka Biblioteka Sinteze ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: La philosophie au moyen âge / Etienne Gilson Beleška o piscu: str. 650 Str. 639-649: Imenski registar / sastavila V. Zeremski Bibliografija iza svakog poglavlјa Registar. Predmetne odrednice Filozofija – Istorija – Srednji vek Hrišćanska religija je stupila u dodir sa filozofijom u drugom stoleću nove ere, čim su se pojavili obraćenici grčke kulture. Mogli bismo se još unazad vraćati i tražiti koji se pojmovi filozofskog porekla susreću u knjigama Novog zaveta, Četvrtom jevanđelju i Poslanicama sv. Pavla na primer. Ova istraživanja imaju svoju važnost mada su oni koji se njima predaju izloženi mnogim greškama u načinu gledanja. Hrišćanstvo je religija; upotrebljavajući ponekad neke filozofske izraze da bi izrazili svoju veru, religijski pisci su popuštali vlastitoj ljudskoj slabosti , međutim oni su pritom zamenjivali stari filozofski smisao ovih izraza novim religioznim smislom. To je smisao koji ovim izrazima treba pridati kada na njih naiđemo u hrišćanskim knjigama...

Opis Proizvoda “Istorija antičke retorike” sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, koja hronološkim redom izlažu sve bitne autore, dela, pojave i procese u antičkoj retorici. U knjizi je složeni i polivalentni fenomen retorike podjednako osvetljen sa istorijske i teorijske strane, predstavljena je kako njena oratorska, politička, sudska i panegirička strana, tako i njena literarna, stilistička, književnoteorijska i književnokritička dimenzija, razjašnjen je antagonizam i interakcija filozofije i retorike, kao i istaknuto mesto retorike u antičkom sistemu obrazovanja. “Istorija antičke retorike” je nezaobilazno delo za svakoga ko se bavi antičkom retorikom i književnošću, ali i grčkom i rimskom kulturom u širem smislu. Ovo izdanje sadrži opsežnu bibliografiju, kao i detaljan indeks imena i pojmova. SADRŽAJ PREDGOVOR PRVOM IZDANjU I POGLAVLjE Uvod: Priroda retorike II POGLAVLjE Ubeđivanje u helenskoj književnosti pre 400. god. p.n.e. III POGLAVLjE Grčka retorska teorija od Koraksa do Aristotela IV POGLAVLjE Atički besednici V POGLAVLjE Helenistička retorika VI POGLAVLjE Rano rimsko besedništvo VII POGLAVLjE Ciceron VIII POGLAVLjE Rimska retorika u vreme Avgusta IX POGLAVLjE Latinska retorika Srebrnog doba X POGLAVLjE Helenska retorika u Rimskom carstvu XI POGLAVLjE Druga sofistika XII POGLAVLjE Hrišćanstvo i klasična retorika XIII POGLAVLjE Opstanak antičke retorike od pozne antike do srednjeg veka BIBLIOGRAFIJA INDEKS IMENA I POJMOVA

Opis proizvoda Filozofija je nastala u staroj Grčkoj i već na početku njene istorije, koja traje do danas, formulisana su osnovna pitanja i prvi pojmovi kojima je ona odlučno nastojala da objasni prirodu stvari, smisao života i svet kao horizont svega što jeste. Trajući dugo, osnovna pitanja, iako brojem relativno ograničena, usložnjavala su se, kao što se bogatio i širio smisaoni sadržaj temeljnih pojmova uslovljenih istorijskim razvojem filozofije. Određenju tematskog i predmetnog polja i razvoju operativnih pojmova filozofije, posvećena su prva dva dela ovog Uvoda u filozofiju, dok se u druga dva dela izlažu savremeni okviri filozofije shvaćene kao metafizike koje autor knjige vidi u fenomenološkoj filozofiji.

Ričard Popkin jedan je od najuticajnijih savremenih tumača skepticizma, a njegova knjiga prati istoriju skepticizma od Savonarole do Bejla (od 1450. do 1710. godine). Taj period nije izabran slučajno. U tih bezmalo 300 godina najpre je iznova otkriven grčki skepticizam, potom inkorporiran u iskustvo renesanse, zatim izložen novim tumačenjima i preobražajima, da bi i sam odigrao nezaobilaznu ulogu kod velikih filozofa poput Dekarta, Paskala, Spinoze, Hobsa, ili iznova propitan u teološkim raspravama tog perioda. Popkin pripada američkoj školi istoričara filozofije, što podrazumeva besprekorno poznavanje teme o kojoj piše, strogost u izlaganju i, uprkos tome što je reč o tekstu koji se prostire na gotovo 700 stranica, ekonomičnost izraza. Već u prvoj rečenici knjige Popkin precizira da je skepticizam filozofsko gledište a ne niz sumnji koji se vezuje za tradicionalna religijska verovanja, što znači da je ključni ulog svake skeptičke pozicije – istina. Ipak, Popkin ne suprotstavlja skepticizam i fideizam, skeptika i vernika, kako bi se moglo očekivati s obzirom na suprotstavljenost te dve pozicije. Nikada skepticizam, sugeriše autor, nije puko neverovanje, niti je fideizam slepo verovanje. Iako skeptik preporučuje suzdržavanje od suđenja koje počiva na verovanju, to ne znači da je verovanje irelevantno za ono do čega je skeptiku stalo – do nesumnjive istine. Upotrebljavajući pojam fideizma onako kako ga je oblikovala literatura na engleskom jeziku, Popkin, zapravo, nastoji da jasnije istakne skeptički element koji je, tvrdi on, uključen u fideističko gledište. Popkinov tekst nezaobilazan je u svakoj raspravi koja sumnju koristi kao način da se dođe do delotvorne istine.

U Grčkoj su postavljeni temelji zapadne kulture, kao spoj dostignuća istočnih kultura i sveta stvorenog na obalama Egejskog mora – gde je ljudski genije mogao da se uznese do takvih visina da se njegova senka prostire kroz istoriju čovečanstva. Razuđena geografija Grčke, gradovi-države s različitim tipovima vladavine – bili su okvir za razvoj pojedinca. Sloboda mišljenja i izražavanja omogućila je razvoj na osnovama racionalizma i postavila je temelje za ekonomski i društveni uzlet nauke, umetnosti, filozofije i književnosti. Recenzije (0) Recenzije (0) Recenzije Još nema komentara. Budite prvi koji će napisati recenziju za „Antička Grčka – Velike civilizacije“ Morate biti prijavljeni da biste postavili recenziju.

Istorija sreće Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti... A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji. Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija, drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: „Možemo biti srećni, bićemo srećni, trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću“? Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija, jedna od mogućnih, koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način, ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke. „Entoni Ešli Kuper, značajan moralista iz osamnaestog veka, zapitao se jednom prilikom: ’Ako je filozofija, kao što mi mislimo, proučavanje sreće, zar ne bi svako, na ovaj ili onaj način, morao vešto ili nevešto filozofirati?’ Moje iskustvo govori da je odgovor na ovo pitanje gromoglasno da. Stoga sam u ovoj knjizi pokušao da se obratim tom možda mitskom biću, a svakako ugroženoj vrsti, ’prosečnom čitaocu’, da pišem, nadam se, bez gledanja s visine, ali da istovremeno uložim svestan napor da sve prikažem živopisno i interesantno, ali i da analiziram i objašnjavam. Čak sam nastojao da knjiga bude zabavna i duhovita.“ Darin Mekman Iz Predgovora Prikaži više

Европска мисао почиње са Грцима. Наука, књижевност, етика, филозофија – све оне имају своје корене у изванредној цивилизацији која је цветала на североисточним обалама Средоземног мора. Рађање мишљења код Грка није ништа друго до револуција. Грци нису само мапирали нове мисаоне области, они су и дословно створили идеју о човеку као разумном бићу – до тада непозната замисао одлучујуће је утицала на потоњу еволуцију европске мисли. Наслов: Откривање духа у грчкој филозофији и књижевности : грчки извори европске мисли Издавач: Karpos Страна: 354 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 21 cm Година издања: 2014 ИСБН: 978-86-6435-002-0

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Antička grčka zbirka Ljubiša B. Popović (autor) Izdavač: Narodni muzej srpsko engleski uporedni tekst 1994; ćirilica; 418 str.; 25 cm Antička Grčka (često nazivana i kao stara ili drevna Grčka) je naziv koji se koristi za opisivanje sveta u kojem se govorilo grčkim jezikom u antičkim vremenima.[1] Taj naziv se ne odnosi samo na područje današnje grčke države, nego i na područja naseljena Grcima u antičkim vremenima: Kipar, egejska obala Turska (tada poznata kao Jonija), Sicilija i južna Italija (poznata kao Velika Grčka), te razbacana naselja na obalama današnje Albanije, Bugarske, Egipta, Francuske, Hrvatske, Libije, Španije i Ukrajine. Ne postoje određeni ili opšte prihvaćeni datumi početka i kraja razdoblja antičke Grčke. U uobičajenoj upotrebi to se razdoblje odnosi na cijelu grčku istoriju prije osnivanja Rimskog Carstva, međutim istoričari taj termin koriste preciznije. Tako neki autori u taj period uključuju i razdoblja minojske i mikenske civilizacije (od oko 1600. pre n.e. do oko 1100. godine pne.), dok drugi to osporavaju smatrajući da su te civilizacije, iako s grčkog govornog područja, dosta različite od kasnijih grčkih kultura, pa bi se trebale odvojeno svrstavati. Prema tradiciji razdoblje antičke Grčke počinje prvim Olimpijskim igrama 776. pre n.e., ali većina današnjih istoričara proširuju taj termin do oko 1000. pre n.e. Tradicionalni datum kraja razdoblja antičke Grčke smatra se smrt Aleksandra Velikog 323. pre n.e., a razdoblje koje slijedi naziva se helenističkim dobom. Ovi su datumi dogovoreni među istoričrima dok neki autori smatraju civilizaciju antičke Grčke neprekinutim razdobljem koje je trajalo sve do dolaska Hrišćanstva u 3. veku poslije Hrista. Antičku Grčku neki istoričari smatraju temeljom kulture zapadnoevropske civilizacije. Grčka kultura je izvršila snažan uticaj na Rimsko Carstvo, koje je prenijelo njen oblik po mnogim dijelovima Evrope. Civilizacija antičke Grčke je neizmjerno uticala na jezik, politiku, obrazovanje, filozofiju, umjetnost i arhitekturu modernog svijeta, posebno tokom renesanse u zapadnoj Evropi i ponovo tokom procvata neoklasicizma tokom 18. i 19. veka u Evropi i objema Amerikama.....

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Filozofija istorije - Fridrih Hegel Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2006 Broj strana: 516 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Istorija koju piše filozof razlikuje se od istorije koju pišu istoričari ne samo po metodi, već i s obzirom na perspektivu. Filozofa, naročito ako se on zove Hegel, više od događaja, zanima istorija pojma. On, naime, ne misli da pojmu prethodi događaj, već da događaju prethodi svetski duh, ono, naime, što dovodi do događaja, a da vinovnici istorije uglavnom ni ne shvataju da su već zahvaćeni nečim što ih nadilazi i vodi. Hegelova predavanja obuhvataju period od stare Kine i Indije, preko Egipta, stare Grčke i Rima, do germanskog sveta i prosvećenosti. U svim tim epohama pokušava Hegel da pronađe ono što čini njihovu srž, pojam, ili duh koji ih vodi. Zbog toga su njegova tumačenja dobro poznatih istorijskih epizoda drugačija, izmeštena, obuhvaćena terminologijom na koju nismo svikli u govoru istoričara. Ipak, možda i najuzbudljivije, a svakako najslavnije redove, ispisuje Hegel u predgovoru gde problematizuje čitav niz istoriografskih postavki, te samu istoriju, najgrublje rečeno, deli na mrtvu i živu. Mrtva je ona koja u sadašnjosti ne proizvodi nikakav učinak. Živa je pak, ona koja nam pomaže da razumemo doba u kojem živimo. Zato Hegel i može da napiše da „jedino konzistentan i dostojan metod koji filozofsko razmatranje može da usvoji jeste da s istorijom započne tamo gde umnost počinje da se pojavljuje u svetovnoj egzistenciji“.

OPIS Istorija, vreme i pamćenje, koja se bavi problemima pamćenja, istoriografije i velikih naracija, počev od mitske svesti, hrišćanske teologije i modernih zapadnjačkih teorija o smislu postojanja, opisala je puteve u istorijsko vreme. Njen cilj je da pronađe razlike i sličnosti između ova tri načina predstavljanja prošlosti. Tom cilju dodat je još jedan: tvrdnja da u savremenom dobu ne prisustvujemo kraju istorije, nego kraju koncepcija koje su diktirale kraj istorije. A na putu Heraklita i Ernsta Bloha sve će biti učinjeno u svetlu sledećeg upozorenja upućenog čitaocu: ako ne očekuješ ono što se ne očekuje, nećeš pronaći neočekivano. Kako je konačnost čovekova sudbina, tako je istorija poslednje uporište traganja za smislom postojanja. Čovek pripoveda istorije u znak protesta protiv svoje konačnosti, iz nužde koju donosi truljenje i zaborav. Da je oduvek znao, kao što je to znala grčka boginja pamćenja, šta je bilo, šta jeste i šta će biti, čovek ne bi imao sećanja, ne bi imao sposobnost iščekivanja, niti potrebu da ostavlja tragove po kojima ga traže. O AUTORU Fernando Žoze de Almeida Katroga profesor je savremene istorije i istoriografije na Fakultetu umetnosti u Koimbri. Oblasti njegovog istraživanja su istorija ideja, filozofija, sociologija, antropologija i književnost. Za svoje studije istorije ideja dobio je 1998. godine Pohvalu Reda Santjago i Espada. Autor je više dela od kojih se izdvajaju: Entre deuses e césares: secularizaçao, laicidade e religiâo civil: uma perspectiva histórica, O republicanismo em Portugal: Da formaçao ao 5 de Outubro de 1910, Istorija, vreme i pamćenje. Naslov: Istorija, vreme i pamćenje Izdavač: Clio Strana: 334 (cb) Povez: tvrdi Pismo: Format: 22 x 16 cm Godina izdanja: 2011 ISBN: 978-86-7102-402-0

БЕЛА ХАМВАШ ШЕСТОВАЛ МАТИЦА СРПСКА / ЦИЦЕРО / ПИСМО НОВИ САД / БЕОГРАД / ЗЕМУН 1 9 9 4 ПИСМО а) Хамваш, Бела (1897-1968) б) Грци - Религија ц) Грчја филозофија д) Грчка - Културна историја ............................................................. Р е ф е р е н ц е 1. Дух и наука старог века 2. Сцијентизам 3. La bete religieuse 4. Веродостојно хеленство 5. О хеленству 6. Критика хеленства БЕЛЕШКА О АУТОРУ С мађарског превео: САВА БАБИЋ ЋИРИЛИЦА БРОШ 112 СТРАНИЦА БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНИЦА БЕЗ ПЕЧАТА БЕЗ ПОТПИСА ВРЛО ДОБРО ******* Лепо за ПОКЛОН ********

Vil Djurant ISTORIJA CIVILIZACIJE 1-12 NOVO + 2 KNJIGE Vojnoizdavački zavod i Narodna knjiga Beograd, 2004. godine, 12 tomova, lux izdanje, veći format, tvrd povez, zlatotisak. Ćirilica. Knjige su nove. Uz komplet idu dodatno DVE BONUS knjige koje se ne sadrže u kompletu. Vilijam Džejms Djurant (1885 - 1981), američki pisac, istoričar i filozof. Najpoznatiji je upravo po svom delu ISTORIJA CIVILIZACIJA u 12 tomova, The Story of Civilization koju je napisao zajedno sa svojom suprugom Arijel i objavljivao između 1935. i 1975. godine. Njegovo ranije delo Istorija filozofije (engl. The Story of Philosophy), koju je napisao 1926, je značajno pomoglo popularizovanju filozofije. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. ISTOČNE CIVILIZACIJE 02. ŽIVOT GRČKE 03. CEZAR I HRIST 04. DOBA VERE I 05. DOBA VERE II 06. RENESANSA 07. REFORMACIJA 08. POČETAK DOBA RAZUMA 09. DOBA LUJA XIV 10. VOLTEROVO DOBA 11. RUSO I REVOLUCIJA 12. NAPOLEONOVO DOBA BONUS KNJIGE: 1. UM CARUJE - Životi i mišljenja velikih filozofa - PLATON - ARISTOTEL I GRČKA NAUKA - BEKON - SPINOZA - VOLTER I FRANCUSKA PROSVEĆENOST - IMANUEL KANT I NEMAČKI IDEALIZAM - ŠOPENHAUER - HERBERT SPENSER - FRIDRIH NIČE - SAVREMENI EVROPSKI FILOZOFI 2. OGNJIŠTE MUDROSTI Smotra ljudskog života i ljudske sudbine ISTORIJA CIVILIZACIJE 01 ISTOČNE CIVILIZACIJE Istorija civilizacije u Egiptu i na Bliskom istoku do Aleksandrove smrti, i u Indiji, Kini i Japanu od samih početaka do našnjih dana sa uvodom o prirodi i osnovama civilizacije i 86 ilustracija i mapa. Knjiga se može porediti sa velikim delima francuskih enciklopedista osamnaestog veka jer predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj našeg doba da se obuhvati ogromna panorama ljudske istorije i kulture. Sumerska kultura, kao kolevka prvih gradova i pisanih zakona, Egipat koji je usavršio monumentalnu arhitekturu, medicinu i mumifikaciju pre 3500 godina, Vavilon u kome se razvila astronomija i fizika i odakle je poteklo seme zapadne mitologije, Judeja sa Bliskog istoka i njihov kralj Asurbanipal koji je na skulpturama prikazan kao pola čovek, pola čudovište, kao i Judejci koji su odoleli svim pokušajima da ih zatru i zauvek sačuvali svoju kulturu u besmrtnom Starom zavetu. 02 ŽIVOT GRČKE Istorija grčke civilizacije od početaka i istorija Bliskog istoka od smrti Aleksandra Velikog do rimskog osvajanja sa uvodom o preistorijskoj kulturi Krita. Tokom dinamične sinteze istorije sveta, autor se bavi večito fascinirajućim problemom grčke civilizacije. Tako je ŽIVOT GRČKE knjiga čiji stil podseća na zlatno doba pisanja o istoriji, pre nego što je usko stručno proučavanje istorije okupiralo tu oblast. Vil Djurant je u potpunosti sagledao životni put Grčke, na isti način kao što bi to činio jedan Atinjanin u petom veku, sa svojim umom željnim znanja, u stalnom traganju za suštinom divne panorame Periklove Atine. Ovo delo Za ovo delo koje je Vil Djurant pisao punih 50 godina, dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu. 03 CEZAR I HRIST Autor je učinio da ova knjiga predstavlja monumentalni prikaz istorije sveta, pripremajući je dvadeset pet, a pišući je punih pet godina! Kao i svi tomovi ISTORIJE CIVILIZACIJE, tako se i ovaj tom može čitati nezavisno od drugih. Knjiga sadrži mnoštvo paralela sa savremenom istorijom. Autor iskreno veruje da čitanje događaja iz prošlosti treba da rasvetli sadašnjost i osvetli budućnost. Tako, u klasnim trvenjima i permanentnim borbama za vlast koje simbolišu rimsku istoriju od braće Grah do Cezara, on nalazi analogiju sa razvojem Evrope i Amerike od Francuske revolucije do danas. Djurant nas podseća da su diktatori uvek koristili iste metode, da se socijalna pomoć koristila više od jednog veka pre Hrista i da je prvi rimski sindikat ustanovljen oko 600 godina pre Hrista! Takođe, saznajemo za bankrotstva banaka, „svinjsku burad“ (dotacije iz federalne državne blagajne za javne radove u rejonu nekog kongresmena ili senatora), depresije, vladine projekte i propise, državni socijalizam, prioritetne planove u doba rata, izbornu korupciju, trgovačka udruženja i druge fenomene starog Rima koji bi lako mogli da se uklope u današnje naslove novinskih tekstova. 04 DOBA VERE I 05 DOBA VERE II Istorija srednjovekovne civilizacije - hrišcanske, islamske i judejske, od Konstantina do Dantea, od 325. do 1300. godine naše ere, označava se dobom vere. To doba, iz pera Vila Djuranta, sadrži prikaz srednjevekovnih dostignuća i govori o tome kakav značaj za naše doba imaju hrišćanski, islamski i judejski život i kultura Srednjeg veka. Knjiga sadrži uzbudljive priče o svetom Avgustinu, Hipatiji, Justinijanu, Muhamedu, Harunu al-Rašidu, Karlu Velikom, Vilijamu Osvajaču, Eleonori od Akvitanije, Ričardu Lavljeg Srca, Saladinu, Majmonidu, svetom Franji, svetom Tomi Akvinskom, Rodžeru Bejkonu i mnogim drugim istoriji poznatim ličnostima. Tu su, naravno, i najčuvenije ljubavne priče u istoriji književnosti o Eloizi i Abelaru, o Danteu i Beatriče, ispisane sa uzbudljivom erudicijom. Obe knjige DOBA VERE obuhvataju ekonomiju, politiku, pravo, vlast, religiju, moral, ponašanje, obrazovanje, književnost, nauku, filozofiju i umetnost hrišćana, muslimana i Jevreja, tokom jedne epohe koja je bila svedok sudbinskih borbi između tri velike religije, kao i borbe između religioznog i svetovnog pogleda na ljudski život. Jedna fascinantna priča spaja romantiku, siromaštvo, sjaj, pobožnost i poročnost, feudalizam i monaštvo, jeresi i inkvizicije, katedrale i univerzitete, trubadure i minezingere jednog živopisnog milenijuma. 06 RENESANSA Period od 1304-1576 godine, predstavalja istoriju italijanske civilizacije. Ovaj deo ISTORIJE CIVILIZACIJE sadrži portret jednog sveta na njegovom slavnom vrhuncu, portret fascinantnu i raskošnu Italiju u doba renesanse, od Petrarkinog rodenja do Ticijanove smrti. U ovom tomu, autor izlaže uvodnu studiju ekonomske podloge koja obuhvata razvoj industrije, rast bankarskih porodica, osvrćući se pre svega na čuvane Medičijeve. Na taj nacin on objašnjava razloge zbog kojih je Italija bila prva država, a Firenca prvi grad u Italiji koji ce doživeti budenje modernog doba, prateći procvat kulture od Firence do Milana, Mantove, Ferare, Verone, Venecije, Padove, Parme, Bolonje, Riminija, Urbina, Perude, Sijene i Napulja, a vrhunac je Rim, grad velikih papa renesansne epohe. U svakom gradu Italije, svedoci smo blistave parade prinčeva, kraljica, vojvoda, duždeva, zatim pesnika, istoričara, naučnika i filozofa; slikara, vajara, gravera, iluminatora, grnčara i arhitekata, čitajući mi, zapravo, prisustvujemo razvitku industrije, obrazovanja, ponašanja, morala, kriminala i mode, jer pred našim očima defiluju žene, ljubavi i venčanja, epidemije, gladi, zemljotresi i pogibije. Pred nama je snažni uspon čovečanstva koje se hrabro kreće od konačnog sveta ka svetu beskonačnosti. Ovo je, ujedno, i istorija naroda pod vedrom jutarnjom svetlošću renesanse, kada su bronzana vrata krstionice u Firenci postala simbol pravih rajskih dveri. U takvom ambijentu, sa Pikom dela Mirandolom saznajemo kako je čovek razmišljao, sa Makijavelijem kako je vladao, sa Kastiljoneom kako je živeo, sa Savonarolom kako je umirao. Na gotovo svakom koraku, Vil Djurant probranim rečima crta žive vinjete, Petrarke, Bokača, Kozima, Medičija, Fra Andelika, Donatela, Lorenca Veličanstvenog, Botičelija, Andreje del Sarta, Lodovika Mora, Beatriče i Izabele d Este, Leonarda da Vinčija, Bramantea, Pjera dela Frančeske, Sinjorelija, Perudina, Mantenje, Ariosta, Đovanija Belinija, Đorodonea, Aldusa Manucijusa, Koreda, Aleksandra VI, ezara i Lukreciju Bordžiju, Julija II, Lava X, Rafaela, Mikelanđela, Klementa VII. Autor dovodi priču do dramatičnog vrhunca sa rumenilom sutona Firence i Venecije posle strašnog pustošenja Rima 1527. godine, ali pokazuje kako je čak i opadanje renesanse bilo plodno zahvaljujući Ticijanu, Aretinu, Veronezeu, Celiniju, i, možemo reci, novom Mikelanđelovom životu. Tako nam je ukazano kako je renesansa, oživljavajući klasičnu kulturu, okončala hiljadugodišnju vladavinu orijentalnog duha u Evropi. Na kraju, sledi priprema za Erazma Roterdamskog, Frensisa Bekona i Dekarta, za Spinozu, Voltera, Gibona, Getea, kao i za titane našeg doba u kojima još živi duh renesanse. 07 REFORMACIJA Evropska civilizacija od Viklifa do Kalvina: 1300-1564. Knjigu karakteriše pomno izučavanje ljudi i ideja, verovanja i važnih događaja u doba reformacije. Rreformacije, svakako, predstavlja najznačajniji događaj moderne istorije i u isto vreme nastavak monumentalnog istoriografskog rada Vila Djuranta. Dramatičnost ove epohe, može se porediti sa našom, savremenom, u kojoj su dominirale i dominiraju revolucije i revolucionarna gibanja. Tokom perioda reformacije,socijalne revolucije prate versku revoluciju u gotovo svakoj fazi, tako da je ova knjiga napisana upravo sa tog nekonvencionalnog stanovišta dveju konvergentnih drama. Autor razmišlja o religiji uopšte, o njenom delovanju na pojedinca i na grupu, kao i o stanju i problemima Rimokatoličke crkve u toku dva veka pre Martina Lutera. On se bavi Engleskom, Nemačkom i Češkom, prikazujući ideje i sukobe luteranske reformacije, te sa simpatijama razmatra Erazmove napore usmerene na mirno samoreformisanje Crkve. 08 POČETAK DOBA RAZUMA Doba razuma jeste vreme Šekspira, Bekona, Montenja, Rembranta, Galilea i Dekarta u periodu 1558-1648. Autori u ovom tomu prikazuju razvoj nauke i vaskrsenje filozofije usred vojnih i verskih sukoba. To je, takođe, bilo i doba Keplera i Galileja, Đordana Bruna i Renea Dekarta, pronalaska složenog mikroskopa, teleskopa, termometra, barometra, logaritamskog i decimalnog sistema, otkrića planetarnih orbita i zakona. Postepeno su se rađali moderna Evropa i moderni um. 09 DOBA LUJA XIV Kralj Sunce predstavljen je u ovom tomu u svom najboljem, najgorem i najviše ljudskom izdanju. Engleska i Kromvel, Milton, Čarls I, Džonatan Svift, od genijalnosti do ludila. Švedska i Rusija u doba Petra Velikog. Knjiga se završava sumrakom ralja Sunca, o čemu je pisao i Štefan Cvajg, iz drugog ugla, na romansiran način, oslikavajući ukupnu Francusku tog doba - ali ovo što je Vil Djurant obradio, neuporedivo je, jer se on držao istorijskih činjenica, bez ikakvih izmena. 10 DOBA VOLTERA Doba prosvećenosti nije bez razloga nazvano DOBA VOLTERA, jer je upravo Volter bio najveći pobornik procvata umetnosti i nauke. U ovoj knjizi se Vil Djurant fokusirao na istoriju i dešavanja Francuskoj, Britaniji i Nemačkoj u periodu od 1715. pa do 1756. godine. Vladavina Luja XV, zatim engleska filozofska misp u prvoj polovini XVIII veka, pa Volterov rad, obogaćen podrobnim opisom tadašnjeg okruženja u kom su njegovi tekstovi nastajali. Sledi Johan Sebastijan Bah, jedan od najvećih kompozitora kako baroka, tako muzičke umetnosti uopšte, a na kraju, autor se ponovo vraća Volterovim mislima i tezama, kao i enciklopediji Denija Didroa i filozofskoj klimi tadašnje Evrope. 11 RUSO I RENESANSA Osvrt na dežavanja u Francuskoj i ostatku Evrope u periodu stvaranja Žan Žak Rusoa i tokom Francuske revolucije. Ova knjiga je, takođe, autora ovenčala Pulicerovom nagradom. Autor nas prvo upoznaje sa događajima iz Sedmogodišnjeg rata, dok se u daljem pisanju bazira na razlikama i sličnostima Voltera i Rusoa. Sledi analiza i prikaz katoličkog juga, gde govori o kulturnim i političkim dešavanjima u tadašnjoj Italiji, Španiji i Portugaliji, ali i o austrijskom vunderkindu, Volfgangu Amadeusu Mocartu. Nezaobilazan je i njegov osvrt na slovenske narode, kao i prisutnosti Osmanlija u tom delu Evrope, a tu je i deo posvećen vladavini Katarine Velike u Rusiji. Kao što je obrađen katolički jug, isti pristup je učinjen i kada je u pitanju protestantski sever, kao i Kantov filozofski rad. Džonsonova Engleska kao i krah francuskog feudalizma predstavljaju posebno obrađene teme, radi zaokruživanja tog, za istoriju značajnog perioda. 12 NAPOLEONOVO DOBA U ovoj knjizi, Djurant prati dešavanja iz perioda Francuske revolucije, kao i Napoleonovu vladavinu, uključujući njegova osvajanja i ratove. Osim što je u fokusu Francuska i Bonapartin uspon, autor kroz knjigu prati i kulturno-umetnička dešavanja i razvoj tadašnje Evrope, poput Betovena i književnih dela takozvanih Jezerskih pesnika Engleske. Na kraju, značajan deo knjige autor posvećuje opisu opsade Moskve, Vaterlou, a onda i potpunom krahu Napoleonove vojske, što prati i njegovo izgnanstvo na ostrvo Sveta Jelena, kao i dešavanja neposredno posle toga. Sa ovom knjigom, 12. tomom ISTORIJE CIVILIZACIJE, Vil Djurant završava svoje kapitalno delo. U opisu korišćeni podaci sa interneta.

VIZANTISKI VASILEUSI ISTORIJA Šifra artikla: 385628 Isbn: 9788663113879 Autor : Miraš Tomović Izdavač : ŠTAMPAR MAKARIJE Ova knjiga predstavlja prosopografiju vizantijskih careva, a sam popis odmah nam ukazuje na vremenski raspon od hiljadu godina, po čemu možemo videti veličinu i značaj tog carstva. Zato se knjiga može koristiti kao dopunska literatura za predmet „Istorija vizantijske filozofije“. Zvanična titula ... Detaljnije Ova knjiga predstavlja prosopografiju vizantijskih careva, a sam popis odmah nam ukazuje na vremenski raspon od hiljadu godina, po čemu možemo videti veličinu i značaj tog carstva. Zato se knjiga može koristiti kao dopunska literatura za predmet „Istorija vizantijske filozofije“. Zvanična titula vizantijskog cara tokom ranog perioda bila je „imperator“ ili „august“, ispisana na latinskom. Imperator je označavao vojni status, a zamijenio ga je imperator koji je predstavljao apsolutnu vlast. Za vreme Iraklija pojavio se i grčki izraz vasilevs. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija ISTORIJA Autor Miraš Tomović Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ŠTAMPAR MAKARIJE Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2023 Format 24 Strana 306 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Knjiga je nova nekorišćena, meki povez, 151 str `Iako nas od grčke i rimske prošlosti razdvajaju epohe i vekovi, antika je i danas na više načina prisutna. Knjiga „Antika i mi(t)“ bavi se susretima sa antičkom kulturom, mitovima i odgovarajućim narativima koji se tematizuju u različitim životnim sferama – na tržištu, u svakodnevici, oglašavanju, sportu, književnosti, stripu, teoriji i filozofiji. Istraživačka perspektiva kombinacija je studija recepcije antike i antropologije antičkih svetova.`

Cena je za komplet (obe knjige). Beograd 2023. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, 440 + 456 strana. Knjiga su nekorišćene (nove). ISTORIJA LEPOTE Šta je lepota? Lepota nije nikada, tokom vekova, bila apsolutna i večna vrednost. Bila je fizička ili božanska, harmonična ili dionizijska, povezana sa monstruoznošću u srednjem veku i harmonijom nebeskih sfera u renesansi; uzimala je oblik nečega teško odredivog u periodu romantizma, da bi se potom oblikovala kao veština, šala, citat tokom čitavog XX veka. Polazeći od ovakvog pristupa, Umberto Eko je osmislio put koji ne prati trag uobičajene istorije umetnosti, niti istorije estetike, već koristi istoriju umetnosti i istoriju estetike da bi revidirao celokupnu kulturu iz ikonografskog i književno-filozofskog ugla. Istorija lepote ostvarila je kritički uspeh već nakon prvog izdanja 2004. godine. Autor svojim uvidima prodire u najintimnije kutke filozofije, umetnosti i književnosti, pružajući nam širok spektar perspektiva o lepoti. Kroz bogat tekst ispunjen brojnim primerima uzvišenih umetničkih dela, poput slikarstva i skulpture, kao i dugim citatima iz dela poznatih pisaca i filozofa, Eko nas vodi na putovanje kroz evoluciju shvatanja lepote. Osim kritičkog osvrta na kulturne norme i estetske vrednosti, ovo delo takođe pruža čitaocima dublje razumevanje veza između lepote, filozofije i društvene dinamike. Eko nas podseća na to da je lepota složen i višeslojan pojam koji odražava promene u toku vremena, ali koji istovremeno ima univerzalnu privlačnost koja prevazilazi sve epohe. „Knjiga koja inspiriše i donosi ogromno putovanje kroz istoriju umetnosti uhvaćenu u nastojanju da komunicira sa višestrukim oblicima lepote. Ostavlja bez daha.“ – Publishers Weekly ISTORIJA RUŽNOĆE Ružnoća se obično shvata kao suprotnost lepoti, i to u tolikoj meri da je dovoljno definisati jedan od ta dva pojma da bismo razumeli drugi. Međutim, ružnoća ne podrazumeva odsustvo lepote. Ona je složena i nepredvidiva pojava koja se kroz vekove transformisala, o čemu svedoče kako antologijski književni tekstovi, tako i kanonska umetnička dela. Uz pažljivo odabran ikonografski tok knjige, Umberto Eko čitaoca vodi na putovanje kroz noćne more, strahove i ljubavi, gde se čini odvratnosti susreću sa izrazima najdirljivijih osećanja, pokazujući da su različite manifestacije ružnog bogatije i markantnije nego što se obično misli. U duhu njegovog priznatog dela Istorija lepote, Umberto Eko u knjizi Istorija ružnoće istražuje koncepte monstruoznog i odbojnog u vizuelnoj kulturi i umetnosti. Šta se krije iza našeg osećaja zaintrigiranosti koji je često izazvan nečim užasavajućim i strašnim? Odakle potiče magnetska privlačnost prema svirepom i skandaloznom? Da li je ružnoća takođe u očima posmatrača? Autorovo enciklopedijsko znanje i zavodljive veštine pripovedanja kombinuju se u ovom ingenioznom istraživanju ružnog sa obiljem primera iz slikarstva i skulpture od antičkih grčkih amfora do dela umetnika poput Boša, Brojgela i Goje, otkrivajući da je ono od čega se često branimo i odvraćamo u svakodnevnom životu upravo ono čemu smo nesvesno najviše privučeni. Umberto Eko je rođen u Aleksandriji 1932. godine. Bio je italijanski pisac, filozof, esejista i lingvista. S vremenom je postao jedan od najznačajnijih mislilaca svog doba. Bio je redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji. Veliku slavu je stekao romanom Ime ruže. Nastavio je da piše romane koji su naišli na sjajan prijem kako kod publike, tako i kod kritike, uključujući Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Praško groblje i dr. Pored romana, Eko je ostavio značajan doprinos esejistici delima kao što su O književnosti, Kazati gotovo istu stvar, Uloga čitaoca (Lector in fabula). Godine 2004. priredio je delo Istorija lepote, a potom 2007. godine delo Istorija ružnoće, nakon čega su obe knjige postale neizostavni deo mnogih biblioteka. Preminuo je 2016. godine u Milanu.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Termin „renesansa“ ima relativno skorašnje poreklo: uspostavio se sredinom devetnaestog veka zahvaljujući radu francuskih i nemačkih istoričara koji su identifikovali period evropske, a posebno italijanske, istorije kao kulturni i politički preporod. do „mračnog veka” srednjeg veka. Ali, kao što veliki istoričar Eugenio Garin ilustruje, ovo tumačenje je dugo bilo pogrešno: renesansa je u suštini bila ogromna kulturna revolucija, rođena u kontekstu krize. U ovom delu Garin ispituje glavne kulturne elemente koji karakterišu renesansu: od ponovnog otkrivanja latinskih i grčkih klasika do razvoja nauka, od filozofije do politike. Eugenio Garin (9. svibnja 1909. - 29. prosinca 2004.) bio je talijanski filozof i renesansni povjesničar. Bio je priznat kao autoritet za kulturnu povijest renesanse.[1] Rođen u Rietiju, Garin je studirao filozofiju na Sveučilištu u Firenci, diplomirao 1929., a nakon razdoblja kao profesor filozofije na liceo scienceco Stanislao Cannizzaro u Palermu i Sveučilištu u Cagliariju, Garin je počeo predavati na svojoj alma mater 1949. do 1974. , zatim se preselio u Scuolu Normale di Pisa do svog umirovljenja 1984. [2] Poslijediplomski studij povijesnih studija u San Marinu otvoren je javnim predavanjem Eugenia Garina 30. rujna 1989. Garin je bio izabrani član i Američkog filozofskog društva i Američke akademije znanosti i umjetnosti.[3][4] Također je bio urednik časopisa Rinascimento i Giornale Critico della Filosofia Italiana.

Pišući poveliku i ambicioznu knjigu o sreći (sa svim, razumljivim, ograničenjima), Mekman se našao u nezavidnoj ulozi nekoga ko sreću definiše, istražuje je u prošlosti, prepoznaje u sadašnjosti! A nju je tako teško uhvatiti. No njegova hrabrost nije ustuknula pred zastrašujuće vidljivim praznim stranicama sreće u istoriji. Zapadni svet iskazao je potrebu za srećom još u demokratiji antičke Grčke i dosledno je se držao do danas. Evropa i Amerika od vere u nju nisu odustale; otud se za sreću može reći da je postala moderna zapadna religija, drugačije i viđena i shvaćena nego na Istoku. Zar to ne potvrđuje i Mekmanova rečenica: "Možemo biti srećni, bićemo srećni, trebalo bi da budemo srećni. Imamo pravo na sreću"? Istorija sreće nije nikakva knjiga-recept za ostvarenje sopstvene sreće. Ovo je ozbiljna studija, jedna od mogućnih, koja svakako pokriva široku lepezu čovekovih pitanja o sreći kroz vekove i kulture. Osim što nudi kontinuiranu i jarku sliku sreće na stručan način, ona vešto komunicira sa čitaocem otvarajući nova pitanja i zagonetke. "Entoni Ešli Kuper, značajan moralista iz osamnaestog veka, zapitao se jednom prilikom: ’Ako je filozofija, kao što mi mislimo, proučavanje sreće, zar ne bi svako, na ovaj ili onaj način, morao vešto ili nevešto filozofirati?’ Moje iskustvo govori da je odgovor na ovo pitanje gromoglasno da. Stoga sam u ovoj knjizi pokušao da se obratim tom možda mitskom biću, a svakako ugroženoj vrsti, ’prosečnom čitaocu’, da pišem, nadam se, bez gledanja s visine, ali da istovremen o uložim svestan napor da sve prikažem živopisno i interesantno, ali i da analiziram i objašnjavam. Čak sam nastojao da knjiga bude zabavna i duhovita." - Darin Mekman (iz predgovora) Čitaj dalje